Kao najzgnimljivije se P'!kazalo to sto smo jednom, na osnovufotografija ' ljudi svih rasa koje postoje usvetu, dofli do "srednjestatistickih oCiju". One pripadaju tibetanskoj rasi... A po tom smo saznali da svaki hram na Tibetu i u Nepalu kao svoju vizit-kartu ima nacrtane ogromne neobiene olL Po!to smo te oCi podvrgli ma1ematickoj obradi po principima oftalmogeometrije, uspelo nam je da rekonstruiSemo spolja$nji oblik bica koja ih poseduju, oblik koji se pokazao kao veoma 11eobican... "

Ernst Rifgatovic Muld
sopstvenih tkiva. Posto je naucnik sirokih pogleda, E. R. ~·1uldasev je poeeo da razmiSlja o medicinskoj problematici Jjudske cnergctikc na filo2ofskom i opsteljudskom ~llanL1, StQ se u krajnjcm i:)h(>du pretvorilo u nauCno istraiivanje tajanstvenih J'itanja p<>rekla C<)\ eCanstva ... 1

E. R. Muldasev misli origina~10 i 2na da jednostavnim i pristupacnim jezikom izlozi slozene naucne probleme. Knjiga "Od koga smo potekli" napisana je umemickim stilom. premda je u sustini duboko naucna. Ova knjiga je interesantna Jrnko za siroki krug citaJaca, tako i za Specijaliste. - prof. dr R. T. Nigmatulin

·t .

' '

'" '

> Cl) >tn

ca

"C

:I

..

~

ti)

c:

:r..

w

,, a..:

;

J

...

...

tt:' f

>

I

I' !

'

•

'I'

•

! I

.

1

l

! I

• I

I

· I'

Biblioteka :

NOVI HORIZ O N1'I

'

Od l
I

fl em. JI • 1(.fi t f

JI.

'J{ e f e

Beograd, 2003.

•

PREDGOVOR AUTORA

I

l

I I

l

Ja sam tipieni naucni istraZ.ivac i ci tav 1noj naucni zivot posvecen je proucavanju sastava i biohemije ljudskih tkiva, u cilju njihove uporrebe kao ttansplanata u ocnoj i p!astienoj hirurgiji. Ne prija mi dru~tvo ljudi koji imaju sklonos t da razmiSlj aju o onosrra non1, sk!onost vanculnoj percepciji, carobnjastvu i slicnim eudiina. Po5to svake godine obavim 300 do 400 slozenih operacija, navikao sam da rezultate nauenih istrazivanja procenjujem po ko nkretnim, jasniin paran1ecrima: o~trini vida, obliku lica itd. Pored toga, ja sam proizvod jedne komunistiCke zemlje i hteo ne hteo, bio sam vaspitavan na propagandi ateizn1a i velicanju Lenjina, n1ada nikad nisam iskreno verovao u komunis ticke ideale. Religiju nisam nikad proucavao. S obzirom na sve to, nikada nisam mogao ni pomislici da cu se baviti problemima uscrojstva svcra, an rropogcne ze i filozofskog cumacenja religija iz nauene perspektive. Sve je pocelo jednosravnim svakodnevnim aspektom pitanja: zasto m i je
I

'

1

,I r

videvsi rnj crtei, uzvikivati: "To je On!" U to vreme nisam ni pomisljao da cc taj crtez posrari nit-vodilja ka hipoteti&om otkrieu velicansrvene tajne coveeansrva · Genofonda covecansn•a. Smatram da je logi.1
Knjiga se sastoji od cctiri dela . U prvom delu ukratko izlazem logiku istrazivacke misli, koja poCinje pitanjem "Zasto jedni dn1ge gledamo u OCi.?" a zavrsavam analizom oblika COVeka cije SU OCi nacrtanc na tibetan skim hran1ovima. Drugi i rreCi deo knjige posveceni SU cinjenicama koje smo sakupili od lama, gurua i svamija tokom ekspedicijc, a koje su uglavnom iznete u formi razgovora .sa njima. Ali, u nekim glavama pravim izuzetak i analiziram literarne izvore (Blavacku i dn1ge), a takode odgovoram i na pitanja tipa "Ko je bio Buda" i "Kakve civilizacije su postoja le na Zemlji pre nas?*' Cervrti dee knjige je najsloicniji i posvecen je filozofskom osmisljavanju cinjenica do kojih smo dosli. u njemu ce cita lac naCi mnogo intere· • santnih razmi§Jjanja o Genofondu covccansrva, 1.agoneci Sambale i Agarte, o podivljalim ljudima, o negativnoj auri nad Rusijom, a takode i o ulozi dobra, ljubavi i zla u iivoru eoveka. lskreno govoreci, i ja sam se zacudio sto sam knjigu zavr$io analizom takvih na prvi pogJed jednostavnih i prirodnih pojm ova kao S[O SU dobro, ljubav i zlo. Ali, bas nakon ce analize sam konacno shva tio zasto sve religije svera sloi.no govore o vaznosti dobra i ljubavi. Upravo posle re analize poceo sam da iskreno ccnim religiju i da iskreno verujem u Boga. Svakako da sam pisuCi ovu knjigu nacinio neke greske. Moji prijatelji i saputnici na ovoj ekspediciji (Valerij Lobankov, Valentina Jakovlj eva, Sergej Selivestrov, Olga !Smitova, Vener Gafarov) cesto se nisu slagali sa mnom, raspravljali su sa mnom i ispravljali me. Mnogo su nam pomogli • strani clanovi ekspedicije · Seskand Ariel, Kiram Budaac2rija (Nepal), dokcor Pasrica (Jndija). Svaki od njih doprineo jc nasem zajedniCkom dclu. Hieo bih da im se znhvalim. Takode bih hteo da se veom a zahvalim Maratu F-Jthlislamovu i Anasu Zaripovu, koji ~u me >nabdcli lireraturom i pomogli mi da je analiziram u periodu dok sam pisao k.,jigu. Ali, izgleda mi da je ova knjiga rek prva na cvu tcmu. lstrazivanja se nast:1vljaju.

•

'

•

Ernst Rifga to vie Muldasev: Dokcor medicinskih nauka,

profcsor univerzit.:n1, direkcor Sverusijskog cencra za oenu i plascicnu hirurgiju (Ufa), hirurg viieg reda, uvaieni konsultanc univerziceta u Luisvilu (SAD), i11osrrani Clan Americke akademije oftalmologa, diplomirani oftalmolog Meksika, Clan lnternacionalne akademije nauka, majscor sporca u sportskom planinarenju, rrosm1ki sampion SSSR-a. E. R. MuldaJev je izun1ice/j hirurskog biomaterija/a "a!oplanca" po1nocu koga je poscalo moguce lecici bolesri koje su se smarra/e neiz!eci virn (a rrofija ocnog nerva, dijabeticka rerinoparija, pigmencni retinit i dr). Otkrice "a lop/anta" orvorilo Je mogucnosti za regenera1ivn11 hirurgiju, tj. h irurgiju usmerenu na "gajenje" covekovih sopstvenih tkiva. E. R Muldasev je znacajni ruski naucnik svetskog glasa. On je razradio vise od 70 novih ' ocnih i plascicnih operacija, razradio i pustio u proizvodnju 58 oblika "aloplanca". Objavio je oko 300 naucnih radova u n1skoj i inosb·anoj " periodici i ima 52 pacenta u Rusiji, SAD, Nernackoj, Francuskoj, Svajcarskoj i i ltaliji. Njegovi radovi dobijali sti zlatne medaije na medunarodnim izloiban1a. U preko 40 zema!ja odl"Zao je predavanja i pokazne operacije. On svake godine obavi 300-400 sloienih operacija. Interes ovog naucnika za probleme porekla covecanscva nije s!ucajan. Posto je naucnik sirokih pog!eda, £. R. w!uldaJev je poceo da razn1islja o medicinskoj problematici ljudske energecike na fi/ozofskom i opsteljudskom planu, sto se u krajnjem ishodu precvori/o u naucno istraiivanje tajanscvenih pitanja porekla covelanscva. Al~ iz te filozofske i senzacionalne rasprave vee su nacinjeni direkmi prakticni zakljuec~ koji su uticali na formiranje principa novih metoda lecenja. E. R. Muldasev misli originalno i zna da jednoscavnim i prisrupacnim jezikorn izloii sloiene naucne probleme. Knjiga "Od koga smo potekli" napisana je umetnickim srilom, premda je u suJtini duboko naucna. Ova • knjiga je interesantna kako za siroki krug citalaca, tako i za specijaliste.

I

I

0

R. T Nigmatulin, doktor medicinskih nauka, profesor univerziteta

Neobilne oli na budisrickom hramu u Katmanduu (Nep<1l)

Ruski llanovi ekspedicije (s /eva na desno) : V. Lobankov, V. Jakovljev
Posveieno mojim roditeljima

DEO I

,.

I'

Ii" '

"

OFTALMOGEOMETRlJA - NOVI PUT ZA v IZUCAVANJE PROBLEMA POREKLA v v COVECANSTVA

Glava l

Zasto se gledan10 u oci?

.

Glava 1 Zasto se gledan10 u oci? Glava 2 "Srednjestasticke oci". Putcvi migracijc covccanstva po svetu. Glava 3 Cije SU oci nacrtanc na tibctanskim hramovima?

Jmam jednog prijacelja. Preziva se Ljubanov. Po p1irodi, Jurij Ljubanov jc stidljiv, zaco rokom razgovora cesco pogne glavu i gleda u pod. Jcdno1n, posro sam sricajem okolnosti prisustvovao jednom njegovom neugodnon1 ra:i.govon1 koji ~e cicao z~nidbe, painju mi je privukla rccenica koju je izgovorila devojka, njegova izabranica: • Pogledaj me u oo, Jura! Zasto gledas ti pod, krijes se, ~ca Ii? "Zasto ona traZi da pogleda Ljubanova u oci?" javila mi se neoccki· vana misao. "Sigumo u njegovo1n pogledu hocc da pronade to sro on nije rekao reCi1na ..." Ljudski pogled Dok sam radio kao oeni lek:n; svakodnevno sam gledao ljude u oci. I svaki puc bih pri1nctio da sn10 kroz oci sagovornika u scanju da primimo jednu dodamu informaciju. I u praksi, ljudi cesto govore: "strah mu je u oCima", "zaljubljene oci", "ruga u ocima", "radost u ocima" itd. Ne peva se slueajno u poznatoj pesmi: "Te oCi su preko puta ..." Kakvu informaciju n102.emo da primimo iz ociju? u literaruri nisam nasao istrdi.ivanja 0 tom picanju. Da bih odgovorio na to piranje, obavio sam • sledcca dva eksperimenta.

l

14

•

'

..

f

Za~to

OFTALlliOGEOMETRIJA

Zamolio sam dva visokoobrazovana coveka da sednu jedan naspra1n drugog i razgovaraju, neprekidn o gledajuci jedan drugo1n u noge. Ako se razgovaralo o suvoj analizi bilo ~---------------~ cega sa malo emocija, medu sabesednicima je dolazilo do razumevanja, mada su se oba OSecaJa nelagodno, pasta SU zeleJi da pogledaju U 00 Sabesedniku. Ali, am bih naveo razgovor na cmocionalnu temu, razgovor u polo2aju "gledamo jedan drugom u noge" za ispitanike je postajao nepodnosljiv. - Moran1 da proveravan1 ispravnost njegovih tvrdnji po njegovim ocirr1a - rekao je jedan od ispitanika. U polozaju "gJedan10 jedan drugog U OCi" Oba ispitanika osecala SU sc prijatno pli razgovon1 i dobro sc 1neduso bno razumevala, kako u razgovorima na einocionalnu, take i na temu sa rnalo emocija. Iz tog eksperimenta sam zakljucio da je ta uloga dodatne informacije, koju dobijamo iz ociju sagovomika, prilieno znaeajna. Drugi eksperiment se sastojao u tome ~to sa111 uzeo fotografije poznatih glumaca, politicara i nauenika i isekao ih na tri dela: ceoni deo, ocni dco i usni deo lica. Medu fotografijama SU bile i fotografije Ale Pugacove, Mihaila Gorbacova, Olega Dalja, Amolda Svarcenegera, Alberta Ajnstajna, Sofije Rotaru, Vladimira Visockog, Leonida Breznjeva i drugih poznatih lienosri. Nakon toga sam zamolio sedmoro ljudi da nezavisno jedan od drugog odrede "ko je ko" po ceonon1 delu lica. Svi ispitanici SU pogresili, a samo u jedno1n slucaju su po specificnon1 urodenom belegu pogodili da to celo pripada Mihailu Gorbacovu. Isto su tako zbunjeni bili pri pokusaju da odrede ko j e ko po vilicnom delu. Samo je jedan od njih sedam prepoznao usta Breznjeva, smejuCi se tome sto . . ... . ... . JC SVOJevremeno za c1tav z1vot zapamtio kako se raj ljubio.

.

i

'l

I

se gledamo u oei?

15

Po ocno_m de!~ lica ispitanici SU U vecem broju slucajeva mogli da odrede ~o JC ko, tako ne uvek smesca. ''To je Breinjev, to je Visocki, to JC Pugacova..." govorili SU ispitanici, posmatrajuCi ocni deo lica. Iz nekog razloga, svima je bilo tesko da pogode ko je Sofija Rocaru. Na osnovu tog eksperimenra niaksirnum izneo sam pretposravku da bas informacije iz ocnog dela lica dobijamo maksimum informacije da odredimo licnosr. Kak"Vl.1 to infonnaciju dobi_ . • __ Jamo 1z acne oblasn !tea? Poznato je
i

.

16

OITALMOGEOMETRIJA

Oftalmogeome1rijski parametri ·

I

Kakve su to slike? Pre svega, 1rebalo bi iscaknuti emocije (srrah, rados.r, interes, ravnodusnosr itd.) koje smo u sranju da opazimo u ocima sagovornika. Po oCima mi n1o2.emo da pogodimo nacionalnost sagovornika (Japanac, Rus, Meksikanac itd). lvlozemo da opazimo i neke 1nentalne karakceristike: volju, plasljivost, dobrotu, z.lobu itd. Ina kraju, oCigledno, prema skeniranoj ofral1nogeometrijskoj info1maciji leka1i odreduju takozvani habirus (spoljasnji opsti izgled - prim. prev.) oboleloga · opsti utisak o stanju oboleloga ili o dijagnozi bolesti. Dijagnoza bolesti po spoljasnjem izgledu coveka posebno je bila rasprostranjena medu okrumim lekarima u proslom veku, kad nije bilo dobrih dijagnosti&ih aparara u bolnicama. Mesni lekari su posebno obucavali svoj pogled da bi, sarno osmooiv5i pacijenta, mogli s1nesra da poscave pravilnu dijagnosu. ·Ti, prijatclju, imas ruberk-ulozu · rekao bi n1esni lekar, samo pogleda vSi u oci coveku. I ja Sam se, posto sam lekar, eudio kako neko moze da taeno odrc· di dijagnozu i stanje bolcsnika samo ga pogledavsi. P1i come, kao po pravilu, on gleda u oci bolesniku, ne obavljajuci kon1pletan pregled. Ta posrnatranja SU pokazala da naucno proucavanje pron1enljivosti acne ol.>lasti lica moze da bude dragoceno za resenje nmogih proble1na (dijagnostika psihickih bolesti, ol.>jektivni test podobnosti za odredene profesije) ..!>Ji, na koji naCin mozemo da proucavamo n1 oblasr lica? Meni je uspelo da za ru ideju zainteresujem nevegrupu naucnika· liku .1srraz1vaca "' . ... .1 m1. smo un1 . pocetnim sisremon1 izvrsili ispitivanja na velikoj grupi od 1500 ljudi. Pretposravivsi da CO· vekov skenirajuci pogled snima geomeoijsku infor· maciju sa oene oblasti Jica, napravili smo kvalitetne Kornpjucerska obrada olne oblasti /ica

Zasto sc.gledamo u

o~i?

17

fotografije te oblasti i pooudili se da prema njim~ odre.dimo ~rincipe geomeoijske obrade oenog oLvora, ob_r:"a, k~pak~ 1 n~sn1ce. N~~ro smo uspeli, ali geometrijske parametre kOJI uopsravaJU n1smo orkrih. • Poceli smo da forografisemo na slajdove i porrudili se da nademo to sto smo rrazili projekrujuCi slajdove sa velikim uvecanjem na ?.id. I oper nismo uspeli . uopstavajuce geon1etrijske parametre nismo nasli. Dalje smo nasli kompjuterski porgram koji nam je omogucavao da ci1ez ocne oblasri Jica prenesemo na ekran i poceli smo tu oblast da analiziramo pomocu posebnih progran1a. Taj naon se pokazao. ~1aj­ po_godnijim, posto je bilo ~oguce n_ajt~cnije oCitav~ti geon1~l11Jske parainerre oene oblasti Jic:a 1 memonsan 1h u kompJuten1. Ah, oper uopstavajuCi princip nije bio naden. . .. . Cak smo na neko vren1e obustavili rad: odsrupanJC geomen1Jskih figura bilo je krajnje zamorno i one su se 1nogle porediti san10 _u ~~la: tivnim brojevi1na, sro nije dozvoljavalo da se podvrgnu sransn&oJ obradi. Priblizavao se kraj te naucne ideje. Ali, jednom prilikom san1, na srecu, piimetio zanimljivu stvar k~ja . . na prvi pogled nije povezana sa potreban1a na11cne oftaln1og~omeu'.Je. Pregledao sam perogodisnju devojcicu. Ona je sedela u ~lu ,n1aJk~ stare dvadeset osan1 godina. Majka je nagnnla glavu ka lieu cerke 1 sapcuc':i joj u uho, po1nagala 1ni da pregledan1 njene oCi. Prekinuv:ii posmarranje ocnog dna, podigao sam glavu i pogledao n1ajku i cc1ku zajedno. LJ lOIU o·enutku pa7..nju mi je privukJa cinjenica da SU roznjace majke i cerke bile jednake veliCine, iako jc jedno telo bilo znatao manje od drugog. "Zasto je veliona roznjaC'e kod njih jecin;ika·? Zar ne bi, po Jogici scvari, kod male devojCice romjaca rrebala da bude manja nego kod majke?" pomislio sam. Sakrivsi svoju radoznalosr, zavr'Sio sam pregl,ed devojcice, posta\>jo dijagnozu, napisao zakljucak i odredio operac:iju. Naredni pacijent •/ec je srajao na pragu mog kabinera. ''Nije Ii i kod ovog odraslog pacijen· ta velicina roznjace ista kao i kod te devojcice?" mislio sa.tn ja, i prisecajuCi se ociju devqjace, posn1arrao sam oci pacijenta. Di1nenzije romjace SU se prakticno pokazale identicnim. Onda nisam 1nogao da se uzdtlim i zamolio sam sekrecaricu da pode po kli-" nici i sakupi dvadeser Jjudi raz.Jicite srarosti, rasra i polova. 'Kad su se skupili, uzeo sarn oftalmoskop i pregledao im oa uporedujuCi jedne sa. drugima. Zamislite, din1enzije roinjace svih ljudi, nezavisno od uzras·

•

•

•

•

OFTALJ\llOGEOMETRIJA

l8

ta, visine i reiine su se podudarale. "Cudno", mislio sam, "osecaj je, da je dimenzija roinjace konsranta ljudskog organizma - kao daje apsoluma jedinica mere u organizmu!" Pored n1ene je sedela nasa lekarka-hirurg, Venera Galimova sicusna lepa zena. Pogledao sam njena scopala i upirao: - Venera, koji broj cipela nosiS? - Trideset per. Zasro? - Aja cetrdeset ni. Slusaj, dodi da se pogledamo u ogled(llo! Prisli smo ogleda\u: dva para oC:iju sa rowjacama jednake velione gledala su u nas. "Zanimljivo", mislio sam, "U ljudskom organizmu sve dimenzije su relarivne: duZina ruku se razlikuje, velicina sropala se razlikuje, razmere Jica se razlikuju, razmere trupa se razlikuju, sromak je kod nekog velik, kod nekog pljosnar, pa se cak i razmere mozga i unurra~njih organa (jerre, ieluca, pluca i dr.) kod raznih ljudi razlikuju. A gle, velicina romjace je jed naka! Nije li neki nauc.nik co vec primetio?" Pro ucio san1 specijalisti&u literaruru, ali nikakvog pomena o tome nisa m nasao. Dalje, organi:i;ovao sarn masovno mere.nje preenika roinjace pon1ocu specijalnog hirurskog sesrara pod operacionim mikroskopom u poredenju sa merama sirine dlanova ruku i scopala nogu. Sasravili smo varijacione redove, podvrgli ih sracisti&oj obradi i ockrili da je precnik roinjace u poredenju sa razmerama dlanova i stopala apsolurna konstanta i iznosi 10+-0.56 milimerara. Dimenzije oene jabucice (uzduina osa oka) merene ulcrazvukom, kako se pokazalo, posrepeno se povecavaju od rodenja i eek u 14.-18. godini doscizu svoju srednju velicinu od 24 mm. Precnik roinjace se rnalo povecava od rodenja do cetvrte godine, a od cog doba poscaje konsranta. To .jest, povecanje' dimenzija ocne jabu(:ice prevazilazi

I

!~-. -- . ~-""" ·~

-;·

Zasco se gledamo u

o~i?

19

promenu dimenzije roinjace rokon1 rasra. Zaro kod male dece oci izgledaju vece nego kod odraslih. Zasro je preCnik roznjace konstanca? Tesko mogu da odgovorin1 na to pitanje. Ali, ca apsol urna veliCina u ljudskom organizmu moze se upocrebiti kao jedinica mere, posebno za oftalmogeomeoijskc po ere be. Pomisao da konstanma dirnenzija roinjace moie postati os\onac za nalaienje osnovnih oftalmogeomenijskih parameca'ra javila mi se vec kad sam po prvi put primecio Cinjenicu da su dimenzije roinjace jedniike. Ali, ca misao se konaeno uevrscila eek nakon sco smo zamili staristicka isrraiivanja i nascojanja da konsrruisemo geomeaijske figure ocne oblast:i Iica uzamajuCi u obzir konsranru roinjace. • U to vren1e, dosao mi je u poseru glavni ginekolog grada Ufe. Cvrsrina njegove spoljasnje pojave nije izazivala sumnje. Visoki rasr, veliki stomal<, ogromno ovalno lice obraslo bradom sa visokim ~elom. Gotovo isrovremeno sa njim u moj ka binec je usla 1noja operaciona n1edicinska sescra - Lena Voronina, lepa, mila, sitna dcvojka. Lica glavnog ginekologa i Lene Voronine coliko su se razli kovala, da sam im, posto sam co zapazio, predloiio da budu eksperimentalni uzorci za ofcalmogeon1ecrijske kompjuterske slike. 'N
Uneli smo slike lica glavnog ginekologa i Lene Voronine 11 memoriju kompjurera, a dodali smo i sliku lica cetrnaescogodisnjeg decaka, sina nase saradnice Olge Isn1irove. Precnik roznjace ne zavisi od dime11zija lica. Posle coga smo prisrupili analizi geometrijskih figura koje se dobijaju kad se produie tangence gomjih i donjih kapaka: ~obili smo ~va c~tvorougla - veliki (presek tangenti na spoljasnje kriVJne kapaka) 1 ma11 (presek tangenti na unutrasnje krivine kapaka).

I

20

11

I: . ' ~i

!

OF'D\LMOCEOMETRIJA

Oblik i dimenzije ta dva cetvorougla kod svih ispiranih individua pokazali su se pocpuno razliati111, ali su razmere dve romjace koje se na crtezu nalaze unutar velikog cetvorougla bile savrseP.o jednake. Odatle se javila ideja da upotrebimo preCnik romjace kao jedinicu mere za marematicku analizu 111alog i velikog cetvorougla, kao i njihovog odnosa. I to je, u krajnjem ishodu, omoguCilo da izrazimo ~arematiCke karak:terisrike tih cervorouglova u obliku jednaCine, cije ;e resenje davalo broj koji je karakteristican za oftalmogeomecriju osobe koja se is pi ruje. Kad je izracunara pomenuta "ofralmogeomerrijska cifra" glavnog ginekologa, Lene Voronine i cetrl1aestogodisnjeg decak:a, pokazalo se da je ~na kod svih raz.liCita. Glavni ginekolog imao je cifru 3474, Lena Voron1na 2015, a decak 2776. Da Ii je moguce karakreristike velikog i malog cervorougla dovesti u. vezu sa crtama lica svak:og coveka? Razloiili smo lice glaVl1og g1nekologa, preds tavivsi ga u vidu kombinacije geomerrijskih figura. Isto smo uradili i sa licen1 Lene Voronine i decak:a. Dalje, pokusali smo da nade1no maremariCku zavisnosr kombinacije geometrijskih figura koje opisuju crre lica od geomeuijskih karakteristika dva cervorougla. Ta zavisnost se javljala dovoljno jasno, tako da smo uspeli da na osnovu cervorouglova glav11og ginekologa rekonstru isemo osnovne l'rte njegovog lica, koje su u principu licile na original. lsro smo uspeli i sa licima Lene Voronine i decaka. Opsle llZevsi, shvatili smo da smo uspeli da otkrijemo opsti princip rekonsrrukcije lica prema geon1etrijskim karakterisrikan1a oCiju. U daljem radll, na materijalu 1500 ispitanika, precizirali smo principe rekonsu-ukcije lica prema geomerrijskim karakteristikama dva cetvorougla. Ali, nije se mogla postia neka velika raenosr. Zasro? Srvar je u tome sto mi imamo 22 oftalmogeometrijske karakteriscike, . a pomenuti cetv9rouglovi Oftalmogeomerrijskt karakterisrikt predstavljaju samo dve od njih. olnog de/a lica lsrov:rernena matematicka analiza svih 22 paramerra pokazala se

Za!to sc gledamo u o~i?

21

roliko komplikovanom, da se u to rus1110 llpustili. Sravise, sva ca 22 parametra se sralno menjaju u zavisnosti · od -
•

•

22

OFTALMOGEOMETRIJA

Pogled, koji deluje kao skener, snima infonnaciju sa oene oblasti Jica, na kojoj se pomoeu malih pokreca kapaka, obrva, oenih jabucica i koze odraZavaju nasa osecanja, a takode i vidljiva individualnost svakog coveka. Mi se uzajarnno gledamo u oci zato sto iz ociju (taCnije, iz oene oblasti lica), dobijamo dodacnu informaciju 0 ljudskoj individualnosti i njenim promenama u obliku osecanja i osera. Nacini primene oftalmogeometrije Na kraju, gleajuCi se u oCi, mi mozda cakode dobijamo i informaciju telepatskog karaktera. A ako je zaisca tako, ne sme se prenebregnuti prijem geomeoijske informacije sa ocne oblasti lica. Praktienu upotrebu oftalmogeomeoije moguce je podeliri na nekoliko oblasti: identifikacija osobe, rekonsrrukcija izgleda coveka, odredenje rnentalnih karakrcristika licnosti, dijagnos rika psihickih oboljenja, dijagnostika telesnih oboljenja, odredivanje narodnosti i. .. proucavanje porel
Za!co se gledamo u o~l?

23

Po:z.naco je da postoje dva osnovna naana identifikacije lienosti: fotografisanje lica i uzimanje otisaka prstiju. Oftalmogeomecrijska identifikacija moze biti dopunski naCin, i ona se pokazuje korisna u slucajevima kad covek izmeni svoj spoijasnji izgled i izbrise otiske prsciju. Policija, vojska, bankarsrvo, sigumo ce biti oblasti buduce primene oftalmogeometrijske identifikacije licnosti. 2. Rekonstrukciju izgleda coveka na osnovu oftalmogeomeaije mi smo, sve u svemu, primenili na primeru samo nekoliko ljudi. Ali, princip rekonstrukcije nije time bio manje precizno odreden, i postignuta je zadovoljavajuca slicnost rekonstruisanog oblika i srvarne osobe. Zasto nismo dalje nasravjli ra ispicivanja? Srvar je u tome sto sn10, zaokupiv5i sc rekonsrrukcijom izgleda coveka Cije su oo nacrtai1e na ubetanski1n hrarnovima, dobili tako inceresantan oblik, da smo sve snage us1nerili na proucavanje porekla covecansrva. Ali, o come kasni-

JC.

.

3. Oftalmogeo1netrijsko odredivanje n1enralnih karakteristika licnosti n1oze se pokazati svrsishodnim, na primer, za izbor profesionalnih pilora, kosmonauta, hirurga i dr. Testfranje koje se u praksi primenjujc je subjekLivno (rj. zavisi od testiranog), a ne objektivno. Da bisrno proucili to pitanje, izabrali smo ljude sa snai.no izra:Z.enin1 sledecim osobina1na: voljom, plasljivoscu, dobrorom, zlobom. U svaku gn1pu US[O jC 6 ljudi. U grupu "vo]je", na prin1er, USJi SU !judi Za koje smo do bro :z.nali da oni stvamo irnaju ru osobinu. Isti je slucaj i sa gruparna "plasljivosti", "dobrote" i "zlobe". Ofralmogeomeoijska procena izvodenaje na osnovu pomenuta dva cetvorougla - velikog i malog. lz toga smo zakljuCili sledece. Koc! Jjudi sa izraienom voljom veliki i mali cervorougao su bili jednakokraki, po uglovima su liCili jedan na drugi, a mali cervorougao je prilieno ravnomemo ulazio u okvir velikog cetvorougla. Kod ljudi koji SU saonjavali grupu "plasljivih" veliki cetvorougao je bio nalik na ll"cugao sa osnovom dole, a 1nali cervorougao je rakode po obliku liao na rrougao, ali Cija je osnova okrenuta navise. Razlika medu grupama "plasljivosti" i "volje" bila je toliko izrazita da nije bila potrebna nikakva statisticka porvrda. Kod ljudi iz grupe "dobrih" veliki cervorougao licio je na romb poscavljen 11a ugao. Mali cervorougao rakode je imao oblik romba, f

•

24

OF'lJ\l.MOGEOMETRIJA

postavljenog n a ugao, i prilicno pravilno je bio VOWA smescen unuear velikog cervorougla. U grupi "zl ih" bilo je moguce primccici da je veliki cervorougao bio umereno PLASIJTVOST spljosten i relativno uzan, a mnli cetvorougao je poprimao obiik trougla postavljenog na vrh. Karakteristike grupa "dobrote" i "zlobe" taDOBROTA kocle su bile veoma raz.lio te. Na kraju, sprovedeno isrraZivanje ne mozc se sn1atrati zavrsenim i ne odlikuje se velikom preciznoseu, imaZLOBA juCi u vidu neveliku grupu ispitanika. Ali, te cinjenice su veoma in te resan tne iz sledeCih razloga. Prvo, stice se utisak da su ljudi koji imaju volju pre svega dobri. Dn1go, plasljivi ljudi imaju sklonost ka 2Jobi (jednald n1ali rrouglo\~), i obrnuto: z.li ljudi su i':esro plasljivi. Naravno, postoji 1nnogo prelaz.nih oblika izmedu volje, plasljivosti, dobroce i z.lobe, koji se mogu ofcalmogeometrijski izmeri ti. Takode je moguce izrneriti i dn1ge covekove mentaJne karakteristike. '1. Objektivnu analiza ljudskil1 osecanja i oseta sprovodili smo zasad samo povrsno. Ali, vec i prvi rezultati koje s1no dobili pokazaJi su se veoma za.nimljivim. Sea SU to oseeanja? To SU ljubav, negodovanje, ljumja, zadovoljstvo i mnoga druga. Pesnici i pisci su opisivali lj udska osecanja. Ali, lekari su retko obracali pal.nju na osecanja pri lecenju bolesti, iako emocionalni clement uvek postoji u obolelorn organizmu. U narodu se go· vori da majka moze da iz.leCi dcte svojom ljubavlju.

I

0 _I1

I '·~.·..I,..

Za~to

se gled arno u o~i?

25

Zar se ne bi mogao, na primer, oftalmogeometrijski izmeriti stepen zaljubljenosti, iii stepen revolriranosti neke osobe? Mislim da ce to uskoro biti moguce u onoj meri u kojoj se u kompjutersku analizu bude ukljucio veci broj oftalmogeometrijskih parametara. A u ovom trenutku, kad srno u stanju da podvrgnerno analiz.i'samo 2 od 22 pararnetra, rakva isrraZivanja se odlikuju ve!ikom nepreciznoscu. Oseti (bol, slabost, priliv energije ird.) tacnije se mere vec samo na osnovu dva navedena paramerra. Ali, da se sprovede konkrecno istrazivanje sa sratistickom analizom, nije bilo dov9ljno inicijative: ceo na~ •centar je hirurska klinika i najvise napora se ulaze u razradu i obavljanje operacija. Jpak, mozemo re6 da oftalmogeometrijska analiza osecanja i osera moze da orvori nove perspektive ne sanlo u medicini, vec i u drugin1 oblastima nauke. Ona 1noze posebno biti korisno za psihologiju; sigur· no ce psihologija buducnosti vlada ti matematiCkim ofcalmogeome· nijskim metodama. 5. Dijagnostiku psihickih oboljenja oprobali smo na nekoliko bolesnika sa dijagnozom "sizofrenija". Seo se lice paramerara velikog cetvoro ugla, nismo na51i neke tipicne crre. Ali, kod svih posrnatranih sizofren ika n1ali cetvorougao je t.ezio da poprimi oblik trougla posravljenog vrhom nadole. Ali, naravno, ne moze se postaviti dijagnoza "sizofrenija" samo na osnovu izmena n1alog rrougla. Neophodno jc prouC:iti veci broj ofcal· niogeon1etrijskih para1nerara, za cije je prilicno specificne i7..men(?, cak i pti pribliznom posn1atranj11, · potrebna slozcna matematicka obrada. Po mom misljenju, perspektiva dijagnostike psihicki h oboljcnja na osnovu oftalmogeomeo·ije je ~izofrenija prilicno dobra. Stvar je u tome sto se savremeni psihijatri koriste izrazieo subjekrivnim metodama dijagnosrike, zasnovanim na lekarevom subjektivnom rum acenju odgovora na posravljena dijagnos· tiCka pitanja. Subjektivizarn je u toj oblasti doveo dotle da se po C:itavo1n sveru sire pretposravke o istinirosti i neistinitosti nalicja psihi&e bolesci (prisetite se sealjinskih represija ili mnogih kriminalnih

•

26

OF1AL!v10GEOMETRIJA

dcla). Pronalazak ofcalmogeomerrijskog mctoda omogucava da se dobije dodama objektivna infonnacija, sto jc znatna pomoc pri dijagnostici psihiCkih bolesti. 6. Dijagnostiku somatskih (telesnih) oboljenja sproveli smo na , primeru 4 bolesnika sa cirozom jerre i 4 bolesnika sa zapustenirn karcinon1om. Kod obolelih od karcinoma nismo mogli da nademo nikakve Ciroza jetre specificne promene velikog i malog cetvorougla, pa zato nema smisla govoriti o dijagnostikovanju raka, pogotovo ne u ra11om scadijumu. Ali, zato sn10 kod obolelih o
Za~co

se gledamo u ocl?

27

~- O~lrc~.enje narod~osti poi:iocu oftalmogeometrije pokazalo je da SU n krirenJUffil dovo!JnO racn1. Po karakteru velikog i malog cetvorougla moguce je razlikovati ne samo Kineza od Evropljanina, iii cmca od lndone'Zanina, vec i zakljuoti o suptilrjjim nacionalniru karakteristikama. To_ piranje s~? podrobno prouCili analizirajuCi razne rase ljudi koje postoJe na Zem!Jt. A neophodnosr tah--ve jedne a11alize javila se zato sto smo. odlu_cili da i~ o~ralmogeon1errijske pers pektive priderno prou_cav~ nJu por:kla covecansrva na Zentlji. Ali, o tome cerno podrobno p1san u sledecern poglavlju. ,ZavrsavajuCi poglavlje o ofralmogeornetriji, hteo bih da kazem da se ~-i gled~mo u ol:'.. ne iz p~ke radoznalosti - iz ooju sagovomika mi dobiJ.amo_ tnfo~ao~e o n~e~ovim osecanjima i oserima, koje se od~~zava.iu na ..oc:10J oblaso hca u obliku. promene slozene konfiguraaJe geomelr!Jski h parametara. ~Ii smo u sranju da podsvesno analiziranio te gcon1eoijske figure i scvorimo svoj urisak 0 inistima zdravlju, osecanjima i oserima coveka, nezavisno od toga sea on go'. vori. Zaro,. ako zelite ~a budere orvorena osoba bez potajnih misli, uvek gledaJte sagovo1n1ka pravo u oCi i ne nosire tamne naocare. Tada cete srvorili utisak snaznog i cestitog coveka.

IstomiJljenici

29

Srednjesraristi~ke o~i

Glava 2

"Srednjestatisticke oci". Putevi migracije covecanstva pa" svetu U prechodnoj glavi sam stao na tome da se pomoeu oftalmogeometrije mogu proub1vati ljudske rase. Pitanje o poreklu ljudskih rasa veoma je interesanmo. I zapravo, zasro se ljudi koji zive u raznim krajevima sveta medusobno ra'2.liln1ju? Posroji Ii zakonitost izmene spoljasnjosti ljudi u zavisnosti od toga u ~om .delu zcmljc oni i.ive? Gde se nalazi cenrar iz koga je poreklo covecansrvo? Od koga smo nasrali? Mnogi ucenjaci su nasrojali da nadu odgovore na ta piranja. Neki od njih SU dokazivaJj bozansko porekJo coveka (ideaJisri), drugi · porcklo od 1najmuna (materijalisti-darvinisti). U drugu grupu spadaju i ljudi koji su govori li da su razne rase ljudi nastale od raznih oblika 1najmuna. Postoje rnnoge klasifikacije ljudskih rasa. Francuski naucnik Kivijc je ljude dclio na ni rase - belu, c1nu i zu1u. Deniker (1902.) je s1nacrao da na Zemlji postoji 29 Jjudskih rasa. U "Biitanskoj encil
I

(1986.) opisuje se 16 ljudskih rasa. Ali, najpotpuniju, temeljnu klasifikaciju je, po n1om misljenju, sastavio nas so-vjecski nauenik A Jarho (1935., 1936.), koji je opisao 35 Jjudskih rasa, a rakode svoj rad propratio i divnim fo1ografijama i crteZima koji predsravljaju razne rase. Kad smo poceli proucavanje ljudskih rasa, napravili smo kvalitetne focokopije predstavnika svih 35 rasa iz knjige A Jarha i iz tih kopija izrezali ocnu oblast lica. Potom smo re slike skenirali i podvrgli oftal· mogeometrijskoj analizi. Oftaln1ogeometrijske razlike raznih ljudskih rasa javljale su se sa dovoljnom taenoscu. Ali, da Ii je medu njima moguce naci bilo kakve maten1atiCke zakonicosti? "Srednjestacisticke oci" N:isrojeCi da odgovorimo na poscavljena pitanja, izracunali sn10 "srednjestarislicke oa" od ociju svih ljudskih rasa. Srecom, konstanra roznjacc nam jc omoguCi la c!a oftalmogeornetrijske pararnecre racunamo u apsolutnim brojevima. Knda smo zavrsili izracunavanja, bili smo iz.nenadeni. "Sre
'"Srednje.srari.
•

OFTALMOGEOMETRJJA

30

Srednjescatisti~ke o~i

31

priblimosti oCiju pomenutim cecvorim korenima. Tako smo dobili oftalmogeometrijsku shemu migracije covecanstva po celom svetu. Putevi migracije covecanstva po celom svetu TIBETANSKA !VISA

'

'

•

..i4F-'

Na taj naC:in, prerna oftalmogeornetrijskim faktima (a to je suva maremaricka analiza ljudskih rasa!), doSli srno do toga da je covecanstvo poniklo na Tibetu i rasproscrlo se po celom svetu u cetiri osnovna pravca:

~

rasu. Je Ii to slucajno? Zar tu nema direktn ih analogija? RazmisljajuCi o tome, pokusali smo
- pravac A: Sibir - Amerika - Novi Zeland · pravac B: Tajland - Indonezija - Ausrralija - pravac C: Pamir - Mika - pravac D: Kavkaz - EVTopa - Island U svakorn o
32

OFIALMOGEOMETRJJA

Sre
33

o~i

Put A

..,... ;3

~

0

!"l

-~ ~

~· <

I:

s:

..,

s :3

~0 n "=!. 0

8' < "' 8' ;:,

'""'. ....

"'

'O

"'0

'C

~

~

:::i er

.... 0

Al - paleosibirska A2 - uraloaltajska A2/l - Japonoidna A2/2 - balticka A3 - juznosibirska A3/l - centralnoazijska A3/2 - eskimska A3/3 . rnandzuro-korejska

A4 - atlantska A5 - juznoameriCka A6 - paleoan1eriCka A7 - paragonska A7/1- tihookeanska A8 · srednjeameriCka A9 - polinezijska

(1)

cenu·alnoazijska, eskirnska i mandzuro-korejska (medusobno odvojene) i ad patagonske rase - rib ookeanska rasa. Ja nisam isroricar i te$ko mi je da raeno odredim koji savremeni narodi i nacije ulaze u sasrav ove iii one Jjudske rase. Ja san1, sve u sve1nu, profesor oene hirurgije i samo zbog nauene logike sam bio prisiljen da se doraknem te za mene tako nespecificne oblasti. Jpak cu sebi dopustiti da ukrarko opiscm raj i druge pureve migracije covecanstva sa Tibera, dobijene ofralrnogeometrijskom merodom. Neka mi naucnici-istoiicari ne uzmu za greh neracnosti, kojih svakako una. U okviru naznacenog pura A covecansrvo je sa Tibeta migriralo na sever. Nova okolina u kojoj su boravil i ostavila je svoj otisak na spa-

•

34

•

OFTALMOGEOMETRIJA

ljasnjost, a posebno na ocnu oblast lica (paleosibirska rasa). Od paleosibirske rase odvojila se uralo-altajska rasa, koju danas, kako meni izgleda, predsravljaju altajci i baskirci. Uralo-altajska rasa posrala je rodonacelnik slepog ogranka u koju SU redom usli laponoidna (Lopari) i baltiCka rasa. 0vu poslednju, kako se rneni Cini, predsravljaju Finci. Takode, ne iskljucujem da je balticka rasa (moguce, zajedno sa laponoidnom) posrala predak savremenih Tarara, Cije sarn oCi proucavao. Vezu sa tim slepim ogrankom mozda irnaju Esronci i Madari . Sledecu etapa u sistemu sukcesivne oftalmogeometrijske izmenljivosti oC:iju predsravlja juznosibirska rasa, koja je siroko rasprostranjena na teritoriji Sibira i Kazahstana. Po mom misljenju, toj ~asi pripadaju savremeni Kazahi i innogi severni narodi (Nen<:i, Jakuti, Cuka ird.). Juznosibirska rasa je dala cri samostalna slepa ogranka: centralnoazijsku, mandzuro-korejsku i eskimsku rasu. predstavnici cent:ralnoazijske rase su, ocigledno, savremeni ?v1ongoli. Mandzurokorejska rasa postala je predak savremenih Kineza, Japanaca i Korejaca. Slepi ogranak Eskiina rasirio se po terito1iji Cukorke, Aljaske, seveme obale Kanade i Grenlanda. Juznosibirska rasa se, pored toga, rasirila na ame1icki kontinenr, gde se postepeno preobrazila u atlantsku rasu (sevcrnoame1i&i lndijanci). Pri daljem sirenju covecansrva po arnerickon1 kontinentu sa s·evera na jug odv:ijala se promena jedne rase u dn1gu. Od adanske rase, prema Cinjenicama ofralmogeometrije, nastala je juznoan1eri&a rasa, koja se, kako meni izgleda, rodila negde u Sevemoj Arneiiti, a.Ii se bez posebnih mesanja prebacila na jug kontinenta. Od juznoaineri&e n1se nastala je ·paJeoameriCka rasa, a od nje - patagonska, koja je dala slepi ogranak - tihookemsku rasu. Patagonska rasa dala je, prema oftalmogeometrijskim cinjenicama, centralnoan1eri&u rasu, koja se, po mome miSljenju, kasnije preselila sa juga A111erike u oblast Centralne Amerike, i nju danas predstavljaju savremeni Meksikanci (Maje, Acteci). Od centralnoarnericke rase, po sisten1u sukcesivnih izmena ociju, odelila se polinezijska rasa. Ona je, uz pornoc plovnih objekata koje je konstruisala, uspela da preplov:i Tihi okean i dospe do Novog Zelanda. Ne mozerno a da,se ne setimo Tora Hejerdala koji je na svon1 splavu "Ra" dokazao mogucnost da se Tihi okeai1 preplovi. bal
Srednjesratisticke oci

35

sa Novog Ze!aJlda (pren1a ofcaln1ogeomecriji) nisu dosli iz susedne Australije, vec iz daleke Juzne Anletike. Takode sam Ci tao da je pleme Lo-Losa Novog Zelanda dospelo do Tibeta. Krug se zarvorio. Da Ii se ta oftalmogeometrijska shema slaze sa istorijskim cinjenicama? Istoricari, kao po pravilu, zakljueuju o nacijama i narodin1a na osnovu osobenosti jezika i kultura. Ali, meni izgleda da je to nedovoljno. Jezik se n1oze pozajmiti u bliskom kontaktu sa drugim narodom, kao sto je, na prinier, ruski jezik prevladao i cak postao jedini jezik malih naroda u Rusiji (danas se mogu sresti predstavnici Cuvasa, Mordva, Koma i drugih naroda, koji govore jedino ruski i smatraju n iski rnaremjim jezikom). Kultura jednog naroda se takode menja u bliskom kontaktu sa nekim drugim narodoni. Pitanje o rasama, narodima i nacijarna veoma je slozeno i zamrseno. Ipak cemo povuCi neke paralele. · U Moskvi sam nasao jednog Finca i jednog Japanca i pozvao ih da zajedno prodiskurujemo o poreklu naroda. Visoki beloputi Finac i om3Jlj~ .cronokosi Japanac sede!i su u foteljama i sa interesovanjern gledal1 Jedan dntgog, misleCi, naravno, o tome ko je od koga potekao. - Gospodo - rekao sarn, poonjuCi sastanak - detaljnim mate.n1atick.im ispitivanjem ociju raznih ljudskih rasa, uspeo san1 da dodern do zaldjucka da vi, Finci i Japanci, poticete iz istog korena. Molirn vas, pogledajte jedan drugog i pokusajte da vidite irna Ii medu vama neceg zajednickog. Fi~~c i Japanac ~u n~?regnuto_ osmotrili jedan drugog, oCigled.no se rrudec1 da nadu za3edn1cke crte, 1 za3edno su prasnuli u snieh. - Ivii .nen1amo niceg zajednickog, mG'zda jedino ro sto sino obojica ljudi - rekao je Japanac. . - r-:e prenagljujte, gospodo - nastavio sam ja - postojala su 4 korena 1z ko31h su potekle razne rase na svetu. Obojica imate zajednicko p~rekl~. o~ P1;0& korena. Pogledajte oftalmogeo1netrijsku kartu m1graci3a covecansrva sa Tibeta: jedino prvi koren ima nekoliko ogranaka migracije covecansrva, ajedan ogranak zavrsava se na vama Fincima (baltiCka rasa), drugi na vama Japancima (mandzuro-korejs'. ka rasa). Ali, potekli Ste iz istog korena. Evo, pogledajte! Zato se kod vas moraju naci zajedni&a obelezja, ali su ona veoma duboka, zato sto su veoma stara. Izgovorite, molim vas, jednostavne, sustinske reci

.

:.

•• f

I

36 _ __ _ __ __ __ __ __ _ __ _ _::OFYJ,lv!OGEOMETRIJA _

Sred njescati ~cicke oci

37

Put A (nastavak)

Put A

Tibetanska rasa

~~, ·

..... . ~., ·... ,.··.,

l···.? J

A212

(

•

'

'4;

A6

A.1

A1Jl

LO-LO

A2

A7

• I

•• •• •• •• I • I

•.

:•

A7/1

!

A3

A3/2

•• • :•

A8

I

! !•

D3/l

I

I I

A4

A3/3

! i' •I .

I

•

:

~--

•

LO-LO

i 38

OFL>\LMOGEOMETRIJA

(vacra, voda, nebo, kuca, zena i slieno) japanski i finski - mozda cete nae slienosti medu njima, ili zajednicki koren. Slicno tome, pokusajte
sred njescacisti~ke

o~i

39

me dokaze. Ali, bez obzira na co, nasravieu
40

41

Srednjescacisricke o~i

OFTALMOGEOMf.TR!JA

Put B

Put B

Tibetanska rasa

. ........ .

'~ ~~

..~. .

.

..

B213

Bl

•

B2

Bl · j umoazijatska 82 • papuanska B2/l · azijatsko-pigmejska · 82/2 · dravidska

'

.

t, ..

82/3 · ainska 83 · melanezijska 84 · vedo-indonezijska BS • a uso·alijska

· KaZi re mi, znare Ii odakle su u davnoj proslosti dosla juznoindijska plemena? · Prica se da su moji preci dosli u Indiju sa osrrva Polinezije · odgo· vorio je lckar. · Slaze se · proko n1en rarisao sam. Na isroj coj konferenciji nasao sam indijskog lekara koji je imao sve odlike tiberanske rase. · Izvinire · obratio sam mu se · severni Indijci se po spolja5njosti razlikuju od juznih Indijaca. Sea vi mislite, da Ii su jul.ni Indijci odnckud dosli u Indiju iii su uvek Ziveli ovde? · Ne znam tacno, ali najverovatnije su jul.ni lndijci veoma davno odnekud dosli na tericoriju lndije · rekao je lekar koji je imao odlike ti betanske rase.

B3

•

BS

I

. -.

~~

•

42

Srednjescarisd~ke

OFTALIV!OGEO!'JIETRIJA

· Eco, vi ste po spoljasnjim karakte1istikan1a · nasravio sarn ja · cipieni predscavnik sevemih Indijaca. Da Ii su i vasi preci takode odnekud Josli na teri toriju Indije? • Mi smo oduvek ziveli ovde · odgovorio je lekar. "On je zaista u pravu" · pomislio sam - "Tibcc i sever lndije se mc
43

oci

uspeli
'

Prema srepcnu mare mati&e ptibliznosti ociju u raj put su, posle tibe ranske rase, usle sledece rase: pa.'Tlirska, etiopska, negroidna, afri&o-pigmcoidna i busmanska. Pamirska rasa ima jedan ogranak · sevemokavkasku rasu . . To je cm i ogranak n1igracije covecansc\ta sa Tibeta. Mi smo dosli VeCal1Stva. Po red toga, neki pisruii izvoti svedoce o to me da se prethodna civilizacija Atlantidana de lila na zute i crne ljude. Nisu Ii africki crnci potomci nekad moCnih cmih Atlancidana? Tesko nam je da odgovo-

•

45

Srednjestaristi~ke o~i

44

OF'!Af.MOGEO/\{ETRIJA

Put C

Put C

~~r=====~:::!J Tibetanska .

..· .. .-~

•

.

.

.

rasa

..

,.. ... I .·~

Cl

•

C2 •

C3 Cl - pamirska CJ/1 - sevennokavkaska C2 - etiopska C3 - negroidna C4 - afriCko-pigmenoidna CS - busmanska

cs

rimo na to pitanje, ali u narednim poglavljima, kada se budem podrobno pozabavio zagonetnom civiliz.acijom Atlantidana, ciralac ce nae mnogo interesantnih raz.misljanja i onjenica na ru temu. Put rnigracije D

U raj pur, prema oftalmogeometrijskim podacima, nakon tiberanske ulaze sledece rase: armenoidna, dinarska i severna. Armenoidna rasa dala je ogranak - sredozemnu rasu, a dinarska rasa - alpsku rasu.

·-

..

-

46

OFTALtv.OGE01'fETRIJA

Ali, po sisteinu matemati&e slicnosc:i ociju, ti.b:ransk~ rasa j~.dalj~ od armenoidne nego od susednih rasa - paleos1birske, J~Znoa.ZJJske 1 pa!nirske - na drugin1 putevima. Zato smo pretp~srav~h ~a 1zm ed~ tiberanske i ain1enoidne mora bi ti jos jedna rasa, koJa niJe us la u klas1rJ>aciju A. Jarha. Koja je co rasa? _ . Nekoliko puta sam bio u Iranu i svaki put sam se cud10 do apsurda dovedei1oj islamsko-fundamentalistickoj praksi: u vre~~ Ramazar1a coveka koji nesco pojede do zalaska sunca mogu uhaps10, ~. zene n~ vruoni od 40 stepeni idu u dvoslojnim debelim crnim ~grt~~~ma, kOJ~ pokrivaju sve os1m OCJU. lranc1 su cmokosi i crnpurasti i najvis e podse c~ju na Azerbejd?ance. Ali, mcdu njima se ponekad srecu plavokosi ili ridokosi ljudi prilicno sverle ko7.e. - Ko su ti plavokosi ljudi? upitao sam iranskog ofralmologa. - To su Persi - odgovorio je on. - Zar Persi nisu c:mokosi i franske zene cmpurasti? - Oko 40o/o stanovnistva u lranu Cine AzerbejdZa.nci, veliki proce.nat Kurda, Belud~a i drugih n~­ roda· svi oni su camnokosi i cmpurasti. A starosedeoa Pers1 su beh. Istin~ • oni su se u velikoj meri pomesali sa drugim narodiina, ali se pravi Persi razlikuju od drugih iranskih na.roda. . . Setio sam se neke knjige (ne secarn se koje) o tome kako Je H1?er smatrao bracom po krvi arijevsku rasu (imajuci u vidu Nen1ce*), 1 to bas Perse i radi obnove neina&e rase organizovao j e brakove izmedu Nemaca i' Persa. A mozda je I-litler bio u pravu u tome da Nemci i Persi imaju zajedni&o poreklo?

• Na;;ivaci ar.jl!Vskom rasorn samo Nemec nije pravedno, jer u .1~~ogi'.'.1 izvorima.. (Blavacka, Rerih) arijevcima se nazivaju svi ljudi savremene civilizac11e nf.

srednjesracisti~ke o~i

47

U lranu, prilikom pregleda pacijenata, naisao sarn na jednu ridu Persijanku, majku deceta koje je doslo na pregled. - Da Ji sre vi Cistoktvna Persija.nk
- Da li 1nogu da forografisem Vase oCi? - Zbog ccga? · . Da bih zakljucio o naslednim faktorima uporedujuCi ih sa ocima vareg decera - slagao sam ja, shvativ$i da u jednoj islamskoj zemlji focografisanjc oi'iju moze biti pogresno shvaceno. Fo rografisao san1 njene oC:i i po povratku u Rusiju podvrgao ih oftalmogeometrijskoj analizi. Njene oa su imale upravo rakve oftalmogeomeoijske parametre da na putu migracije D po stepenu mate1natii'ke pribliznosti spadaju iznietlu tibetske i anncnoidne rase. OCi zene koju sam slucajno sreo ne predstavljaju proverene fotografije tipii'nih predstavnika rasa kao u klasifikaciji A. Jarha, ali nrun svejed no dopuscaju da pretpostavimo da je posrojala i da postoji persijska rasa, koja je, prema oftalmogeometrijskoj shen1i, dala a.nnenoid.nu rasu. Ako to pretpostavimo, put migracije D pretva.ra se 11 jasnu shemu po stepenu medusobn e mate1nat:i&e priblil.nosli ocij u. I u praksi, prema ofralmogeometrijskoj karti migracije covecanstva, Persi predscavljaju put migracije D, a drugi !ranci - pu t migracije C (severnokavkaska rasa) To jest, oni in1aju razl iciro poreklo, sto se, kako vidin10 ' odrazilo i na razlikama u spoljasnjem izgledu. . I rako, prema nasim podacima, persijska rasa je dala annenoidnu (Jermene). Oni su preci dinarske rase, u koju naucnici prvenstveno svrstavaju Juzne Slovene - Ukrajince, Jugoslovene i druge. Osim toga, jermenska rasa j e, u vidu slcpog ogranka, dala i s_redoze1nnu rasu, koja, po mom misljenju, uk.ljueuje Icalijane, Grke, Spance, Rumune, G~zine, Jevreje, Arape i delimicno Turke. Dinarska rasa bila je predak alpske rase (Francuzi, delimicno Spanci i Italijani) i severne rase (Nemci, Englezi, Holandani, Norvezani, Jslandani, Svedani). Taj pur rnigracije, koji se odvijao po Tjen-Sanu, Kavkazu, Evropi i Sredozemlju, ~avrsio se, kako vidimo, na Jslandu*, gde su doplovili Vik.inzi iz Seven1e Evrope. Religije su se

•

48

OF"TALlvfOGEOMETRlJA

Srcdnjcsratisricke

49

~i

•

Put D

Put D

Tibetanska rasa

Persi? Dl

D2 02 - armenoidna 02/1 - sredozernna 03 · dinarska

03/l - alpska 04 - sevema .

pojavile znatnO kasnije, pa SU se zatO cak i U okviru jedne rase rasirile razliCice religije. Mnogobrojni racovi u com regionu vodili su dominaciji jednih i iScezavanju drugih jezika, pa je zato jezik u velikoj meri izgubio znacenje kao odlika neke rase. Nama, Evropljanima, svakako je cudno sto je, prema oftalmogeomeoijsk.irn cinjenicama, jedan od nasih predaka annenoidna rasa; savremeni Jenneni se suvise izrazito razlikuju od drugih evropskih naroda. Ali,'medu Jermenima vlada uverenje da su drevni predscavnici tog naroda bili svede koie i plavooki, a danasnji izgled Jennena

.

,.

• Ovde st ne uzima u obzir kolonizacija konrintnaca i srvaranjt takvih driava kao sto su SAD, Ausrralija i dr, koja se odigrala znacno kasn ije. E.M.

D2/J

:'....:~:. -·:·... ;.. ..,......... .' . . ....... -..... . ""T ',,. . ,,

D3

D3/l D4

so

srednjcstarisril'ke oCi

OFTALJV!OGEOMETRIJA

ci tog naroda bili sveclc koZ.e i plavooki, a danasnji izgled Jennena fom1irao se kao rezultar n1esanja sa drugirn kavkaskirn narodima. Po oftalmogeometrijskim podacima, arrnenoidna rasa je osim cisrih Evropljana (dinarske, seveme i alpske rase) dala takode i sredozemnu rasu. Ona je, raselivsi se oko Sredozemnog mora, dala takve naizgled nespojive narode kao sro su !ralijani i Arapi. Oni imaju razliace jezike, razliCite religije, ali su im oci srodne. Ne 1nogu nista da tvrdim, ali s;i po morn n1i51jenju bioloski oni jedno, a jezi&i i religiozni momenti javili su se kasnije. Uzgred receno, severni Italijani razlikuju se od jumih. JuZ.ni italijani su, kako rni izgleda, tipicni predstavnici sredozen1ne rase, dok su severni Italijani proizvod mesanja srcdozemne rase sa sevcmom i aloskom rasom. · Dinarsku rasu, koja je takode porekla od armenoidne rase, prema brojnin1 naucnicima, danas predsravljaju Juzni Sloveni (Ukrajinci, Bugari, Jugosloveni i dn1gi). Ali, najbrojniji slovenski narod . Rusi . razlikuje Se po spo}jasnjosti i oama od tipicnih predsravnika dinarske rase, na primer Jugoslovena. Ko su Rusi? Proucavao sarn n1ske oCi i pren1a ofraln1ogeomctrijski m pokazateljima mogu da kazem da su Rusi najverovatnije proizvod mesanja dinarske rase sa laponskom i balti&om rasom (Tatarima, KowJma, Fincima, Esroncima i slicno), co jesr, sa rasarna kojc su nasrale iz potpuno drugog izvora eovecanstva - puta migracije A. · Dinarska rasa je, prenia nasoj sen1i, dala alpsku (Francuze, sevcrne Spance i dr.) i sevemu (Nernce, Engleze, Svedane i dr.), tako da smo Francuzima, Nemcima i E.nglezin1a najbliza "braca po klvi" rni Sloveni. U tom pogledu Hitler nije bio u pravu, gledajuci na Slovene kao na degenerisani ogranak u razvitku covecanstva, koji n1ora da bude unisten, a na Perse kao na bracu po krvi; i Persi i Sloveni pripadaju istom rasno-geneti&om korenu - putu migracije D.

•'

1

I

l i

Fenomen Jevreja Jevr~ji,

zahvaljujuci torne sto se njihov izvor nalazi na Sinajskoni poluostrvu (obecana zem.lja), pripadaju sredozemnoj rasi. Zato su njihova najbliza "braca po krvi" Arapi, jumi Italijani i Spanci.

'• \

51

Podjednako je sigumo da taj narod ima zapanjujuce raznoliku spoljasnjost: od beloputih evropskih Jevreja do gotovo crnih etiopskih Jevreja. Sea je uzrok tome? U relativno bliskoj iscoriji, jevrejski narod je izgubio svoju zemlju i raselio se po raznim krajevima svera, oeuvavsi pri tome svoju nacionalnost pomoeu religiozne zabrane mesovitih brakova. Naravno, iako ta zabrana nije sroposromo ispunjena, ne mozemo poricati njeno delovanje. Zaro je nerazumljivo zasto se, pri com ocuvanju nacije i njenih sustinskih osobenosti (kukure, obicaja icd.), spoljasnjosc Jevreja coliko izrazito razlikuje u skladu sa geografskim razmesrajem. Buharski Jevreji lice na Uzbeke, kavkaski JevTeji - na J
52

Srcdnjestatisci~ke o~i

OFD\LJ\10GEOMETRIJA

53

napretka, co je razvijenija, i obrnuro. Srabi!nog. sranja na du?i vremenski peliod nema. Stabilnost postepeno prelazi u nazadovanJe. Bog je coveka stvorio kao princip stalnog napre_tk~, za~o ~e on ?u.~ da napreduje. U protivnom nasrupa nazadovanJe 1 vracanJe u div!Jasrvo. Oftalmogeometrijska istraZivanja, kao i druga proucavanja i hipot.eze te vrste, pokazala SU da je COVCCaDStvO pOniklO iz jedinStvenog izvora, u krajnjem ishodu, od gena jedne pramajke i jednog praoca. Ponikav$i na Tiberu, coveeansrvo se rasprostrlo po Zemlji. U tom pogJedu je covecansrvo bioloski i genetiCki jedno, Svi Jjudi SU bJaCa i sestre. Pr'.rodno, regredirane i podivljale narode su istisli, istiskuju ih i istiskivace ih i dalje razvijeniji narodi. Njih ne bi crebalo posebno Zaliti, jer SU Sarni tome krivi. Ali, COVecanstvO Ce, ocigJedno, brzo doci dotJe da ce biti srvorena jedna planerama driava i jedan jezik. To ne samo da diktira zd.rav razum, vec je to i odredeno genetsko-bioloskom sustinom coveka.

Rasizam iii jedinsrvo naroda Za obiene ljude rec "rasa" pre svega ima negativan prizvuk, jer izaziva asocijacijc na ncmacki rasizam i rat koji su fasisti zapoceli vodeni tom idejom. Josjednom ponavljam daje pojam "arijevska rasa" nezakonit, zato sto se cela nasa Jjudska civilizacija naziva arijevskom (pre nas su postojale civilizacije Atlantidana i Lemurijanaca), a Hider i njegovi prvi ideo[ozi dali SU naziv Citave nase spoJja.Snje civilizacije jednorn narodu (Nemcirna), da bi israkli izuzemu ulogu Germana. Ali, rec "rasa" je antropobioloski, a ne politiCki pojam. Tune postoji analogija izmedu pripadnosti nekoj rasi i mentalnih sposobnosti ili preduzin1ljivosti ljudi. Sravise, oft.almogeometrijski proracuni su pokazali strogu zavisnosr promenljivosti oCiju u skJadu sa cetiri puta migracije covecansrva sa Tibeta, sto ne osravlja mesta ni za kak-vo posebno isticanje bilo koje rase. Takode ne bi trebalo smarrati da su krajnje rase sa bilo kog puta n1igracije najrazvijenije; uporedite puteve migracije D i B - visokorazvijenu sevemu rasu sa puta D i poludivlju zavrsnu australijsku rasu puta B. Stepen razvijenosti raznih rasa, po mom n1isljenj u, zavisi ne od antropobioloskih karaktcrisLika, vec ·od slozenih okolnosti koje dovode do pojave parnetnili, dobrih i preduzimljivih voda koji su sposobni da svoj na.rod povedu puten1 napretka i srvore uslove (kao sto je, npr. dernokratija) da se taj p1incip progresa oeuva i u buducnosti. · Mora se priznati da su u ovon1 isrorijskom trenutku seveme rase (Nemci, Englezi, Amerikanci i drugi) razvijenije od dinarskih rasa (Sloveni). Ali, setimo se doba Petra I; Rusija je doZivela veliku ekspanziju napretka, i sa.mo je okrobarska revolucija osujetila rnoguenosr Rusije da posrane vodeca zemlja svera. Isto se to moze reCi i o Japanu, koji se zahvaljujuCi mud.roj politici svojih voda, od trecerazredne zemlje izdigao medu nekoliko vodeCih zemalja u sveru. Naravno, tesko je ocekivati ekonomska cuda od, na primei; australijskih aboridzina iii indonezijskih Papuanaca, zato sto je odsustvo napretka u odredenom istorijskom periodu dovelo do posrepenog podivljanja ljudi, koje se vec od.razilo i na menralne sposobnosti predstavnika tih rasa. I tako, po mom misljenju, stepen razvitka ove iii one rase zavisi od karaktera njenog istorijskog razvoja: sto je dalje ra rasa otisla na putu

•

• •

1

I I. I

l-- .. .

1,

'.

Glava 3 v

Cije oci

SU

naslikane na tibetanskim hramovima?

I rako, analizirajuCi oci ljudskih rasa, dosli smo do zakljucka da je savremeno covel':anstvo poreklo iz jedinsrvenog tibetanskog korena. Tada je ispravno ako se zapinuno: a od koga je u pocetku nastalo covecanstvo na Tiberu? Ko SU praorac i pramajka savremenog coveka? Posroji rnnostvo h.ipoteza o poreklu covecansrva na Zemlji. VeCina materijalisti&.i orijentisanih nauenika se slazu da je covek porekao od r.1ajmuna. Dokaze za to oni vide u arheoloskim nalazirna osrataka prvobimih ljudi i njihovih primitivnih oruda (karnene sekire i dr.). Prati se jasna clinanlika razvoja od covekolikih majmuna do potpuno razvijenog savTen1enog coveka. Ne bi bile moguce ne verovati u to. Ali, citav taj dinamiCki proces formiranja coveka ocl maj111una n1oguce je sa isrom raenoscu predsraviri kao ob mut - kao nastanak niajmuna od coveka. Za ro ima isto tollko dokaza koliko i za pomenuru darvinisticku hipotezu: na Zemlji postoji prilican broj divljih plemena, koja su u roj meri divlja, da su znamo blize majmunu nego coveku. Zaro · rvrdnja o poreklu coveka od majmuna ni iz daleka nije rako ubedljiva kako na p1vi pogle
''

.'

tije su oti naslikane ne tibecanskim hramovima?

55

rili zametak savremenog covecansrva? Mozda je zagonerna Sambala, koja pripada tibetanskorn izvoru covecansrva, prerna legendama, cakode smesrena na Tiberu? Mozda je religija u pravu kad rvrdi da je coveka na Zernlji stvorio Bog pomocu otelovljenja duha, pa se ovaj iscorijski razvijao u obliku visesrepenih civilizacija, dosavsi rake do dana.Snjeg covecansrva? Razmisljajua o rim pitanjima, ipa1< sam se rrudio da saeuvam naueni prisrup problemu, bez obzira na to sro se u istrai.ivanjin1a slicne vrsce ne bi rrebalo nadati da rnozemo doCi do direkoiih neporecivih dokaza. ' Ako s1110 vec zapoce!i da po1ncnuti problem ispirujerno pocev od analize oCiju, mislio sain, trebalo bi tim pravcem i produziti. Znaci, "srednjestatisticke ca" covecansrva nalaze se, slikovito receno, na Tibetu. Mozda je ta cinjenica slucajna anaromska odlika oCiju tibetanske rase, a mozda ima i dublji, pa cak i tajansrveni smisao. Mozda su drevni ljudi 7..nali oftal1nogeometriju i ostavili ncke tragove u vidu crteza svojih oaju na Tiberu, pomocu kojih bi bilo moguce da se rekonst:ruise njihov oblik? Nlozda su bas "srednjestaristicke ca" kljuc za razresenje glavnog pitanja covecanstva - od koga smo potek1I.?.

Ta mnogobrojna "mozda" nikako nisu mogla da zadovolje nauenu radoznalosr. Neophodno je bile rraZiti cinjenice. Vizit-karta tibetanskih hramova f

Moj prijatelj i saradnik u ofr'.l1mogeomerrijskim istraZivanj ima ~al crij Lobankov* krenuo je na Tibet Li alpinisciCku ekspediciju na Jedan od h.imalajskih vrhova. Pre odlaska san1 n1u rekao: - Slu~aj, Valera! Pogledaj tame na Tiben1, mozda u hramovi.ma ili pagodama poscoje crtei..i ociju. Shvaras i san1, nema dima bez vacre: sve "srednjesratisti&e oa" covecansrva ukazuju na Tibet. .. Kroz mesec dana, Valerij Lobankov se vratio sa Tibeta i odmall mi relefonirao i rekao: - Etc, Enrste, bio si u pravu! - Au cen1u? i

i •

'Ne mdari ga za Jurijem Ljulxinovom, koji se pomi>"lje na pocuku k11jige - E.M.

•

56

I

OFV.l.t-10GEOMEiRIJA

- Da Ii si nckad cuo za "vizit-kartu" tibetanskih hramova? - Ne, sta je to? Nikad dosad nisam bio na Tibetu ... - Svaki tibetanski hram - rekao je Lobankov - kao "vizir-kartu" ima crtez ogromnih, neobienih ociju. Ogromnih! Neobicnih! One te gledaju kao da te gleda citav hrain ... - Kakve SU re oa? - Neobiene! Ne kao ljudske! Pri tome je, znas, nacrrana bas ona oblast lica koju mi proucavamo pri oftalmogeo1ne!lijskim istrai.ivanjin1a. Neverovatno, kakva podudamosr! Bio sam sokiran kad sarn ih video - apsolutno ista stvar koju smo.proucavali kod ljudi, tu posroje svi nasi oftalrnogeometrijski parametri, ali su oCi sasvim drugacije. - Nije lose! - zviz.nuo sam u z.nak odusevljenja. - Pri tome svaki tibetanski hram ima nacnane re oCi. One su ogromne · na pola· zida! Zaisra, neko je .. ostavio crtez tih ociju kao svetinju • ---·--::-T- ·. nasravio je Lobankov. - Slusaj, sja- t.· .• jno je ispalo: izracunali sn10 "srednjestatisticke oa"' pretpostavili da ro nije slucajno, i eto... - Da, nisu uzalud "srednjesratistiCke oci" imale veo tajnovirosti! Naucna logika pokazala se kao Neobicne oci na cibecanskom hramu taena ... - Nigde drugde u svetu ne posroji tako nesto. Ni na jednom hramu . u svetu nisu nacrtane oci. Samo ovde, na Tibetu, gde spadaju "srednjestatisticke oO."... - Jesi Ii pitao lame Cije su ro oCi? . · Naravno! Neke lame, uglavnom niieg ranga, kazu da su to oo Bude, a druge lame (visokog ranga) cute, nista ne govore. - Jesi Ii bio uporan kad si pitao lame visokog ranga? Cije su to oCi?

Cije su ~i n~slikane na t iberanskim hramovima?

I

J'

57

11 . ,' _

'

•

.f

I'

..' . 'J .

.~.

i • ;

• ;

--

I

' '

•

••

'•

. I

Budiscicki hrom u Katmanduu

58

OFIALJ\!OGEOMETR!JA

tije su o~i naslikane na ribecanskim hramovirna?

'·•

- Raspitivao sam se veoma upomo. Ali. .. niSca ne kazu, skrefu raz- I govor na drugu remu, oseca se da je cajna tih ociju za njih veoma 1t vawa. Taj simbol govori o necem veoma bi mom - rekao je Lobankov. t• 1 - Da Ii si fotografisao ce oCi? t - Naravno! Jos sam snimio i video-kamerom. Tog isrog dana sam se sreo sa Lobankovin1. Zajedno sa Valentinom , Jakovljevom uneli smo crcez neobienih oCiju u kompjucer, shematizovali ih prema glavnim oftalmogeometrijskim kricerijumima i poceli analizu. U OVOj knjizi Sam rekao da je moguce, koriste6 se ofcal1nogeometrijsk.im principima, manje-vise taeno reprodukovati izgled eoveka prerna njegovim oCima. Pokusali smo da uradimo bas to - da rekonstruisemo oblik coveka Cije su oo naslikane na tiberanskirn hramovima.

-

Josri, ali je u uslovima crvene svedosri vazan. ) Tada sam uzeo knjigu . . '. 1 elikog proroka Noscradamusa (1555. god.) i ru proarao da je prethodna civilizacija ,\tlantidana Zivela u purpur0ocrvenoj svetlosti: nebo je qilo crveno, drvece purpumo ird. • Odatle sc moglo zakljuCiti da su na tiberanskim hramovima naslikane oCi coveka prerhodne civilizacije - legendarnog Atlantidanina. A danas je nebo plavo i nase oci SU Se tome prilagodile. l\1eni izgle· da da se boja neba mora promeniti sa izinenom ose rotacije Zemlje. Kod Nosrradamusa sam rakode proCitao da se prilikom globalne katak· lizme koja je unistila Atlanridane rakode promenila osa rotacije Zcmlje i pomerili su se polovi. Drugo, paznju ptivlaa neobicnc ispupcenje go1njih kapaka oCiju koje su nacrtane na tiberanskim hramovi n1a. Dok gotnji kapci savremenog coveka imaju obli k pravilnog luka, ove d.ruge in1aju n a gomjim kapcima izbocine na sredini koje se spuscaju nanize, nadnoseCi se nacl roznjacom. Sra bi to n1oglo da znaci? Pre svega to da se ocrii prorez pri zatvaranju oCiju nije potpuno zarvarao, jer ro ne dozvoljava izboCina na gomjcm kapku. u tom slucaj u oCi mogu da sacuvaju pedferni vid kroz boc.ne dclovc roznjace. A posto nosne kosti nije bilo, i vid je imao binokula mi karakter u celom vidno1n polju, vlasnik neobienih tibetanskih ociju mogao je da •) vidi i zarvorenih ociju. Takav vid, svakako, nije bio ba$ jasan, ali je bio sasvim dovoljan za orijen raciju u prostoru. OCi savTernenog coveka ne rnogu imati rakav "oJijencisuCi · a) shema oliju naslikani/1 na vid" kad se zarvore, jer nemaju libecansl~im ltrarrzovima Jcrajnji perifemi bmokulami vid b) shema oliju savrtmenog covoka (iza nosne kosti), a gomji kapak

.

v

Sta govore oci naslikane na tibetanskim hran1ovuna Necu se zadrzavati na deraljima rne~oda rekonstrukcije izgleda coveka cije SU 00 naslikane na tibetanskim hramovi1n a, da ne zamaran1 citaoce suvopamom maren1atickom analizoni. Naponien ufu samo sledece scvari. Prvo, pada u oci oclsuscvo nosne kosti, koja uvek postoji u crtezinia obienih ocij u. 0 ccn1u govori odsustvo nosne kosti? Poznato je da kod savren1enih ljudi nosna kosr zaklanja cleo vidnog polja sa unurras njc strane: spolja vidno polje iznosi 80-90 stepeni, a unutra - 35-40. Zato ·savremeni ljudi imaju binokulami vid (gledanje sa oba oka, kojc omogucava da se vidi velicina nekog predmera i rastojanje od njega) samo u oblasti 35-40 stepeni, a ne u 80-90 sa svih srrana. Ta nepogodnosc, koju izaziva nosna kost, gocovo je neprimecna pri dnevnom svetlu, a primetnija pri vesrackom, ali pri svedosti crvene sijalice ona vec znatno smera, oceiavajuCi odjenraciju u proston1. Kad ne bi postojala nosna kost, ljudi bi ima!i binokulami vid u oblasti 80-90 srepeni sa svih strana, sco bi olakSalo orijerltaciju u prostoru na crvenoj sver· losti. Mozda je sopstvenik neobicnih tibetanskih oCiju Ziveo u okolini osvetljenoj crvenom svetloseu? Ta precpostavka ima rezinu, jer u pogledu funkcije vida moraju poscojati mehanizmi adapracije koji omogucavaju da se maksimalno poboljsa vid. Mehanizam adapcacije u vidu odsusrva nosne kosti nije roliko vazan pri oblcnoj dne•moj svet-

i

~

.,

•

.'

' '•' •,'

59

.

•

60

OFTALMOGEOMETRIJA

ne moze da pokrije osnovnu povrsinu roi.njace, a da pri tome ostavi poluocvoren ostatak oenog proreza. Osobina neobicnih tibecansk.ih ociju da zadriavaju "01ijentis11C:i vid" kad su zatvorene d~velo je do pojave jos jednog mehanizrna adapcacije - dugackog i unutra i naniie savijenog ugla ocnog proreza. To svedoo o pojacanom suzenju (pojacanorn lucenju i oticanju suza), sto je neophodno da bi sc sacuvala vlamost oCiju pri nepotpunom zatvaranju ocnog proreza. Cime se mozc objasniti .. neophodnost da SC oeni prorez nepocpuno zatvara i da se pri ton1 sa~uva "~rijentisuCi vid"? Za to nisrno nasli nijedno dn1go objasnjenje OSlffi da ~e to neophodno da Se zastiti romjaca pri brzorn p)ivanju pod ~odom. Cove.k Cije su oci naslikane na tiberanskim hran1ovima n1ogao Je da brz.o phva pod vodom, pokrivajuCi oserljivu roi.njaeu izboonom · gomjeg kapka, a da pri tom sacuva "orijentisuCi vid". Takva konscitucija ociju mora da svedoCi o torne da su pon1enuri ljudi vodili vodozema&i oblik Zivota. U Nostradamusovoj knjizi sam proCitao da su Atlancidani Ziveli na mnogobrojnim ostrVima koja su posrojala u to•vreme i da su irnali podvodn~ ?lancai.e, gde su gajili svoje morske plodove. Dakle, posro su konsoh podvodni oblik poljoprivTede, ti ljurli su vodili vo
-

61

Cije su oci naslikane n:i riberanskim hramovima?

--

iako je to logick.i proizilazilo iz svega · ......... ... sto smo zakljuCili. lnfonnacije 0 poscojanju rih opni kod Atlantidana dobili sn10 tokom ekspedicije na Tibet. Trcce, oci n aslikane na tibetanskim hramovima umesto nosa ilnaju spiralnu zavo1n1cu. Sta je to£ · IJzimajuCi u obz.ir da su. Aclantidani vodili vodozernacki oblik zivoca' moze se rnisliti da je raj zavijutak igrao ulogu ventilnog otvora za disanje. Slicnu venrilnu anacomiju disajnih otvora imaju morske zivotinje (delfini, kicovi i dr) ., jer ona omogucava, za razliku od obicnog nosa, da se zatvori pristup vodi u disajne puceve prilikom boravka u vodi. Nisn10 uspeli da nademo bilo kakvo drugo objasnjenje pomenutog "zavijutka" osim navedenog - da je to prilagodavanje poluvodenom obliku Zjvota. U tom zavijut.ku nepo_ifoljive oscaju dve stvari: zasto je taj ventilni otvor savijen u obliku spirale i zasto ima produzerak nani2.e ll vidu proreza? U ro vremc jos nismo poznavali An an tu Krisnu i nismo znali za funkciju tog "zavijutka" da proizvodi zvuk. U to vreme Vener Gafarov jos nije bio izmio embrioanato1nsku analiz11 i nije jos dosao do zakljuCka o rnogucem postojanju elemenaca skrga kod tih ljudi-vodozemaca. Ali, o tome kasnije. Cetvrco, na slici oCiju koje sc nalaze na tibetl'lnski1n hran1ovima, na sredini, nesto iznad ooju, nacrtana je pega u oblik"U kapljice. Ona se ?alazi bas na tom mesru gde indijske zenc cnaju kozmeli&u pegu. Sta JC to? Moze se pretpostaviti da pega u obliku kapljice prcdsravlja h.ipoteticko "trece oko". Sigurno je da je u davnoj proslosti "trece oko" postojalo kod ljudi (o tome govore ernbrioloskc a: njenice). A danas, kod savremenih ljudi, ono je ostalo u obliku rudimenta - sisarkasre 7Jezde (epifize) koja je sakrivena . duboko u unutrasnjosti ruozga. "Trece oko" se smatralo organorn ljudske bioe· _, ,.,..~

'

.i

62

~ij-.

OFrALt.10GEOMETRIJA

nergije (teleparijc i dr.), i kako svcdoce legende, moglo jc da cini cuda - prenosi misli na daljinu, deluje na graviraciju, lea bolesti itd. A indijske zene, moguce je, •. pomenuru pegu crtaju kao simbol secanja '• na raj cudorvorni organ. Otvorio sam Nostradamusovu knjigu i tu nasao
-

1 .'

.:

6'3

carobnjaci, 1nagovi, eksrrasensi, vidoviti i slieni ljudi sa posebnirn sposobnostima, ~i je rakode bilo i mnogo ozbiljnih naucnika iz raznih zemalja (lndije, Svajcarske, NemaCke, SAD i dr.) Cije se polje inceresovanja prosciralo i na pomenuce probleme. Na coj konferenciji su n1i dali da nacinim plenami referat. Na slajdovima sam i1l0Zio opisana nauena isrraZivanja, zasnovav5i ih na Jogickom prisrupu problemu, i poCinju6 od picanja: "Zasto se medusobno gledruno u oCi?" - a z.avr5avajua opisom spoljasnjosti hipotetickog A.tlantidanina. Ja sam govorio engleski, prevode6 pocom svaku reeenicu na ruski jezik, cako da su me svi u sali dobro razumeli. Referar je izazvao veliko interesovanje, postavljali su mi mnogo picanja, raspravljali. u hodniku mi je prisao covek u indijskoj odeci i jasno, glasno rekao da nikad nije mogao pornisliti da cc n eki Zapadni nauenik pomocu logike otkrici jednu od gi
Ananta Krisna U dobijene zakljuCke smo i verov<'li i nismo verovali. Ali, ubrzo nam je bar neko uverenje u ispravnost nasih zakljucaka dao covek po imenu Ananca Krisna. To se desilo na konferenciji na Krimu, septembra 1995. Ta konferencija imala je veoma mudro ime: "Fundamenralne osnove ekologije i ljudskog du~evnog zdravlja", ali se sve u svemu svodila na to sro su se 1:\1 skupili ljudi koji se bave tzv. paranaukom. Ugla'mom su to bili

su oti naslikanc na cibetanskim hramovima?

'

- A uz to? - U cajnan1a drevnih ... - Mozecc Ii mi reCi nesto o co1ne?

•

•

64

Cije su

OF1Al.MOGEO!l1ETRIJA

- ProCitajte ••rajnu doktri nu" Elene Blavacke. Kako sarn shvatio, vi je niste citali. - Nisam. - Vi, Rusi, Ste sreeni! u vasoj zemlji rodila se jedna od najvecih Posvccenica na sveru - Blavacka. U toj knjizi mozetc nae mnoge tajne drevnih naroda. Istina je, ono sto je u toj knjizi napisano tesko je shvati1], jer se zasniva na posebnoj boZailskoj logici. Ali, ako se upoznate sa Istocnom logikom i Istocnim znanjima o proslosti, mozere razumeti Blavacku. - A da mozda pokusamo da vodimo orvoreni razgovor? - pririskao sarn ga ja. - Pokusacen10. Ali, Vi nemate dovoljno znanja Istoka. Vi sre Zapadni nauenik - odvratio je Ananta Krisna. - Da Ii biste niogli
oo naslikane na ribecanskim hramovima?

65

- On je Bo2ji Sin. On je srvorio covecanstvo koje danas zivi na Zemlji, preneo n1u znanje, nauCio ga napretku i spasao od propasri. Ba5 to covecansrvo se raselilo po svetu. - Odalde je dosao Bozji Sin? - A ostali? - Na Zemlji je Zivelo i Zivi veliko pleme Bozjih Sinova. - Zivi? Gde? U Sambali?

~

- Uzgred, spirala na mestu nosa kod tih Velikih Ljudi sluzila je ne Sllmo kao orvor za disanje, vec i kao glasovni aparar - Ananta Krisnaje naveo razgovor na drugu ternu. - Oni su govorili kroz nos, a ne kroz grlo? - pitao sam ja. - Da. Pri tome S U mogli da govore u veon1a sirokom dijapazonu - od ultraZV\lka od infrazvuka. Zato je njihov govor bio znamo puniji i bogatiji od nascg. Takode SU se sluzili telepat5kim jezikom. Glava iin je bila veca. Jeli SU samo rncku lu·anu. Oni SU jasno i posveceno cuvali dva glavna zvuka "So" i "Hm" i 2.iveli su po zakoni n1a "SoHm". - Sta je to "SoHm"? Zasro su ti glasovi bili najvazniji? - Vi verovatno ne biste mogli da shvatite sta je to "SoHm". To je Cirava filozofija - odgovo1io je Ananra Krisna. Jos malo sam ispitivao Ananra Krisnu, ali sam shvatio da na mnogo sta on ne odgovara, a i rneni je bilo tesko da shvati1n rn nogo toga. Tada jo~ nisam znao da ce mi biti pocrebno da ulozim velike napore da bih koliko-roliko proniknuo u drevnu filozofiju. Jes uvek nisam shvatao ulogu velike poslednje peruke "S0Hn1", nisam bio svcsran nj ene mnogosrranosri i sudbonosnog znacaja za nasu civilizaciju, i sve moje misli vrtele su se oko neobicnosti tih glasova. Tada jos nisam mogao ni da pretpos1avim da oCi koje su naslikane na tibetanskim hramovima nisu oCi Atlantidana, vec pripadaju jos drevnijoj i tajansrvenoj zemaljskoj civiliz.aciji, onoj koju je Ananta l
• •

•

•

66

-

Cije su

OFTALMOGEOMETRIJA

naslikane na riberanskim hramovima?

67

I nehotice se javljaju misli o posrojanju nekakvog skladgra ljudi prethodnih civilizacija na Zemlji, odakle ti drevni ljudi mogu da izlaze i pojavljuju se medu nama. Sta sluii kao skladi~te? Sambala? Sva ra pita.r1ja su uznemiravala rnene i 1noje dn1gove. Da bismo mogli da na njih oclgovorimo, uputili smo se u transhimalajsku ekspe
Da Ii su se ljudi drevnih civilizacija zadnali na Zemlji? Naravno, svakako je tacno da su na Zemlji i pre nas pos[ojale ljudske civilizacije. One SU dostigle visoke teh.noloske nivoe, pti cemu se koriscenje sile u korist zlih misli pokazalo kobnim - d·1ilizacije su unistavale same sebe. Potom se na rusevinama stare civilizacije radala nova, i tako dalje. Ako bi danas, pretpostavimo, vcc na nivou tehnoloskog razvoja nase arijevske civilizacije neka od glavnih supersila (SAD, Rusija) pritisnula dugme za nuklearni napad, covecanstvo bi unistilo sarno sebe - hladna i radioaktivna planeta (nastala bi nuklcarna zima) posrala bi nepogodna za zivot. Moc zlih mislije ogron1na. Zle rnisli usmeravaju tehnolosku moc ka un istenju i mogu dovesti do sarnounistenja civilizacije. lako mi jos uvek slabo shvatamo prirodu dobra i zla, u njima leZi ogromna moc. Ne vodi uzalud kult dobra napretku, a kulr zla i vlasti - razaranju. Zaro duhovni razvoj ljudskog drustva u smislu dobra ima sustinski vazan znacaj, pa ima i materijalno otelotvorenje. Ivleni izgleda cla je Japan jedna o
o~i

•

Odakle je on dosao'

.

t

'' •

I

Glava 1

DEO II

"S 0 HIll "

· poruka COVecanstvu posIe d Ilja (indijsl
Organizacija medunarodne el
I I

Glava l

?rga~iz~cija medtmarodne eksped icije u po trazi za izvorima lZ

kOJih Je nastalo Covecanstvo

Da bismo poi:vr
'

Glava 2 Sta znaju obieni Ijudi o nastanku covecansrva Glava 3 U hramu Gite Glava 4. Susret sa Ucireljem Glava 5 Zagonerni sornati*

• E;gl~.ski 5~ ra rel piSe "somadhy", a u Jndiji izgovara kao "soma ti" (slovo "h" se ~~ 1'.0 · U l[Crarun 1~a rus.kom jeziku rel "samadhi" je preneta kao bukva/no u~n;e t~glesk~g spellllga, 1ako co nije sasvim pravi/no (u lndiji rel "samadhi" nect razumeu) - pnm. aurora ; odruc·e· u prtvodU.CtmO. kOrisclcl Ob/ik • d •• L • . ' ' . sama l' i
1

i

l

medunaronu ekspedidju, U kojoj SU, osinl ruskih clanova, ucestvovali i predsravnici Indije i Nepala. Ekspedic:ija je bila organizovana pod parronatom Medunarone akademije nauka pd UN. Ta organizacija, koju saonjavaju vod ecf naucnici na sVetu, ukijueuju<':i i nobelovce, pokaiala je veliki inceres za nasa isrraZivanja. Jos u vre1ne Medunarodnog kongresa na Krimu, nekoliko akademika Medunarodne akaden1ije nauka iz raznih zemalja saslusal i su nas referac, izuzetno se zainteresovali za njega i mnogo su di~kutovali sa mnom. Bas su mi oni preporuCili (i ja sam Clan Medunarodne akademije nauka)
L£..._

• •

•

l '

l '

. Ai

70

"SO HM"

gioznih znanja i savremene nauke, koje su posebno mogle biti znacajne u Indiji i Nepalu gde su joga, mediracija i slicne prakse, tesko objasnjive iz perspektive savremene nauke, resno povezane sa religi· jom i smatraju se jednim od glavnih puteva usavr5avanja coveka. Nas bi mogli smatrati budalastim nauenicima i govoriti sa nama prostim jezikom, ma koliko duboku kompjutersku analizu oC.iju da im pokaiemo. Zato smo se povezali sa ofcalmoloskim drusrvima Indiji i Nepalu i preko njih zakaz.ali konferencije i pokaz.ne operacije u, raznim gradovima. Na5e nove operacije koje koriste cransplaracioni materijal "aloplant'', zasnovan, cako reCi, na "gajenju" tkiva samog pacijenra (krvnih sudova, prozime romjace, beonjace, koze, ird) vec vise od

•

~

.;

u

I

orgmdzacija mcdunarodne ekspeicije

71

To sco cc nas vodea lekari·ofcalmolozi upoznati sa religioznim uCiieljima moglo je da bude veoma znacajno, tim pre sco se oci, kojima mi uspevamo da vratimo vid, na raznirn jezicima nazivaju "ogledalom duse". Marsruca koju smo odabrali prolazila je kroz mnoge gradove i naseljene oblasti Indije i Nepala, gde su bili skoncentrisani u naucnom pogledu najinreresanmiji hramovi hinduisticke i budistiCke struje. u tim gradovima smo planirali da se susrecnerno sa naucnicima koji proucavaju isroriju religije. Takode srno planirali da oderno do rnalih pagoda u Nepalu, smesrenih dalcko u planinarna, i da razgovararno sa 1nonasima-isposnicima. U Indiju smo krenuli nas rroje: Sergej Selivescrov, Vener Gafarov i ja. lz indije je rrebalo da lerirno u Nepal, g
•

•

Na oftalmoloskoj konferenciji u lndiji

deset godina izazivaju veliko interesovanje u oftalmoloskom sveru, zato sco mogu pomoa grupi bolesnika koji se srnarraju neizleovim. . Iz iskustva smo znali da mnogi oCni lekari u svojim gradovima imaju neprikosnoveni ug!ed sa kojim SC .ne moze poredi.' ti cak ni ugled visokih anovnika. Na ofwlmo/oJkoj ko11ferenciji u Indiji

72

Glava 2 • v

0

Ako u Rusiji, An1erici, Nen1a&oj i slicnim zemljama upitate o tome obicne ljude, neki ce smesta odgo,voriti da su ljudi nastali od majmuna, neki ce odgovo1iti da su posetioci iz svemira doneli seme covecanstva na Zemlju, a najveCi broj ce na vas gledati kao na cudaka i promrmljati: "Ne znam", pokazujuCi sami1n svojim izgledom da im to uopste ne rreba, kad u 7.ivon1 ima rako mnogo problema kao sto su okopati povrnijak, otiCi u prodavnicu, plariri racune itd. Na provoka· tivno piranje kako su, po jednoj od darvinistickih teorija, razni ljudi nas1...:; od raznih vrsta majmuna, ljudi veCinom poCinju da porieu Darvina, posto im je oCigledno tesko da izaberu izmedu makakija i ~... . .1ze i pos ro sve vise uvidaju ncdostojnost rakvog jednog rodaka. U lndiji i Nepalu niko cak i ne pominje maj1nune, a pomenuto provokativno pitanjc kod njih ce sarno samo izazvati smeh. Majmuni, koji

. 'l'

t:i.- J .

\". V. M. Lobankov .

E. R. Mu/dasev • voda ekspedicije

·-

V. G. Ja.lcov!jeva

::amenik

--"""' ..... '·

,,;.

..... ·• •l •

S. A Se/ive.scrov

... .

...

'•

,.)

V. G. Gafarov

Sta znaju obicni ljudi poreklu covecanstva

Dokror Pasrila (lndija)

~-

.

..

•

S. Ariel (Nepal)

K. Budaalarija (Nepal)

--.£ I

L

Nedosrojni srodnici?

• ,

74

sea se zna

"SO HM"

tamo skacu po krov0Vin1a kuca i kopaju po kantama za smece, kod njih ocigledno izazivaju takva osecanja kakva kod nas izazivaju golubovi ili vrane i ni kod koga se ne javljaju osecanja posrovanja kao prema roditeljima. DrugaCije je sa .kravama One SU svere ZiVOtinje. U tirn zem!jan1a stanovni.Stvo , je ubedeno u bozansko poreklo j covecansrva. Naravno, obican •~, ' covek ne n1oze da objasni sta ro znao. On je naprosto od detinjsrva naucen osnovama bu~ Obican lovek iskreno veruje u disticke religije, pa iako nije ' ~ bozonsko poreklo covecanstva. razumeo mnogo od duboko · .."•. nauenih postavki velikog Budinog ucenja, svejedno poznaje tennine ' kao sto su medi tacija, "trece oko", samilost. U rirn zemljama, obican covek iznad svegaiskreno veruje u ve licinu religioznog shvaranja sveta u ubedenje daje duhovni razvoj neophodan, a na piranje o sustini religioznog ucenja najverovatnije ce, s obziron1 na nerazvijenosr i oskudnost svog recnika, odgovoriti: '•ro je komplikovano". . Budisticka religije je, po mon1 mis!jenju, najdublje n
i

j

"

'

0

poreklu covecansrva?

75

setari Njujorkorn cak i po danu, ako bi 400,l> stanovnis cva iz raskosnih stanova preslo u kolibe, pokrivene kartonom i prljavim krpama, iii u kucerke cementirane kravljirn izmerom. A da i ne i'l.11!!1!1!~ govorimo o postkornunistiCki11j. zen1ljar11a gde je , procverao areizam. Gotovo u svin1 varijantam a budis ricke religije postoji tocak koji sim· · bolizuje ciklicno srnenjivanje zivota i srnrti. Obicni ljudi prilaze i ok.recu re tockove, .poscavljene u . manastir.ima, povezujuci vecnosr duse sa ciklusoin zivora i smrti. Zato se !judi na Jsroku ne boje sn1rti, posro ce nakon nje doa novi Zivor. To se, zaista' odrazava .\1 nacinu vomje indijsl
;_'

'·

76

"SO HM

~ta se t.na

11

samih ociju. N aravno, i one bi zelele da nakanninisu usne, nasminkaju se, obuku novo odelo, a ne da C:itav Zivor idu u tom omrznurom ogrtacu. I muskarci, ocigledno, nisu bas odusevljeni svadbama bez alkohola i slienim merama. U mnogim od rib driava religiozni fanatizam je uzdignur na nivo drzavne politike, sto verovatno po1naze da se odtli vlasr. ! BudistiCka religija je veoma blaga i malo ogranicava coveka u svirn vidovirna njegovog zivota. Naani delovanja na ljudsko druscvo u njoj su sasvim dn1gaciji. Za razToeak koji simbolizuje velnosc du§e i dklic11osc iivoca i smrci liku od kulta Zivo mih ogranicenja, u kome je uvek n1oguce kazniti coveka, u budistiCkim zemljama postoj i kulr duse sa rakvim pojmovima kao sto su savest, samilost, mediracija. Postoji razgranaca mreza skola koje uce coveka da ·se udubi u svoju dusu i analizira je. Samo jedanput smo videl i, na severozapad u lndije, kako je u hramu Sika gomila vernika ljubila stcpenisce svetilista, sro, iz razumljivih razloga, nije bezopasno kad se u:une u obzir mogucnosr sirenja neke infekcije. Budisti&i kulr duse, kako smo razumeli rokom ekspedicije, bio je dobar povod da bilo kog iole obrazovanog coveka potanko i bez problema upoznarno sa nasorn hipotezorn o poreklu covecanscva. Mnogobrojne vecere i pozivi u razne klubove, posebno u Indiji, kao po prav;Iu su pracene razgovorirna na Ucicelj rnedicacije ru temu, zato sro je to sv;n1a bilo

I

oporek!u ~ovel'.1nsrva?

77

interesanmo. Gotovo svuda bi se slusaoci uzbudili, a po tom, upadajuCi jedan drugom u .r ec, poanjali da pricaju kako :z.naj u nesto o tome. Mi smo iz prisrojnosti zapisivali, ali tim cinjenicama nismo pridavali poseban znacaj. Ali, primcrno je bilo da je logiCko saznanje 0 necem u sto se na danasnjem nivou razvoja marerijalisclcke nauke ne moze ni izn1eriti ni dotaci, nije izazivalo nikakve surnnje, posto su svi bili ubedeni u posrojanje visih sila u poredcnju sa kojima je obim ljudskog znanja ravan nuli, i da je samo logirJ
t

'

• •

..

I.

I I '

..

•

pronaci nacin da ih spase. Konzervativan covek ce tesko shvatiti . da, svakako, ne veruje vise od polo-vine covecanstva eek take u istinitost reli- l giozrih budistickih znanja, kao i da ca l znanja mogu bi ti . odblesci zna nja 1 prethodnih, razvijenijih civilizacija i da } mozemo
Glava 3

U hramu Gite Taj hram, koji se nalazi u jednom od najvech indijskih gradova (Karna!), veor~a je !ep: rnnosrvo. ~pova uokviriva!o )e fasadu zdanja, a unurar zda nJa statue predstavlJaJU odredene scene iz zivora a mnogobrojne slike zaokruzuju tu poscavku. '

·~

·~

"

::

Docekao nas je starac, koji je, kako je objasnio, bio muz majkeupravnice tog hrania. On je rekao da je ucenje Gire ucenje o ljudskoj rnudrosri, Ciji je jedan od kljuenih niomenata . preporuka da se ne zapoCinje rat kad covek poene da gubi vlast, a zeli da je saeuva. Razgovor sa majkom Deja! zapoce!i smo pitanjem o ukrasnoj racki koju indijske zene crtaju na celu. J\.1ajka je objasnila da co niposto nije znak kasre iii socijalnog stan.isa. Nekad indijske zene stavljaju raj znak kao simbol udaje. Ali, od davnina se smatra da ljudi (bile muska.rci, bilo zene) stavljaju taj znak kao simbol razumevanja svog unurrasnjeg stanja.

' ~·

..

·so HM''

so

81

U hramu Gire

- Recite nam, indijska tacka na celu · zar ona nije secanje na "rrece oko" koje je nekad posrojalo kod ljudi? · upirao sam ja. - Ne mogu taeno da kazem ... U religioznim spisima se ne kaze konkretno ... Ali, ja :>.nam da je "rrece oko" postojalo i postoji kod ljudi · odgovorila je majka. - Kakve funkcije ima "rrece okd'? . - Nasa religija istice tri funkcije "rreeeg oka". ' Piva je "inside vision" (unurrasnji vid), to jest, J sposobnost da se pogleda unutar organizma, Secanje na "t reCe oko"? osmotre unutrasnji organi itd. Druga je "roedita· tion vision" (vizija povezana sa rneditacijom, to jest sposobnost da se osmotri sopsrvena dusa). Treca funkcija je "intelecrual vision" (intelekn,1alna vizija), tj. vestina da se osete sopsrvene mentalne sposobnosti iii sposobnosti sagovomika. u to vreme mi je vec u porpunosti bila jasna prva funkcije "treceg oka", i posto sarn lekar, predstavio sam je sebi kao nesto slieno funkciji rendgei:i·aparata koji prodire kroz ljudski organizaru. Treca funkcija je takode bila shvadjiva, zato sto je svaki covek u sranju da nekakvin1 sestim culon1 razlikuje mudrog od glupog coveka, nc obracajuCi paZllju

na njegov bogati ili siromasni rec11ik. Ali, druga funkcija, po~ezana sa mediracijom, tada n1i je bila tesko shvadjiva. Nisam rnogao n1 d~ pretpostavim da se u tome krije najuzbudljivija tajna, koja je, za razhku od meditacije, otelovljena u rnaterijalnom stanju · samadiju. · u daljem razgovoru presli sn10 na ulogu nosa, imajuC:i u vidu "osoheni nos" bipoceti&og Adantidanina. Majka je odgovorila da nos coveku sluZi za disanje, osecanje mirisa i predstavlja znak vamosri. Ovo poslednje je objasnila: ako coveka uhvate za nos, za njega ce to biti uvreda. -·Indijski uCitelj Anan ta Krisna mi je rekao da je kod ljudi prethod· ne civilizacije nos imao vaZniju ulogu, jer je iscovremeno sluiio i kao glasovni aparac, koji radi u opsegu od ulrrazvuka do infranuka. Mozda se zato od srarine nos smacra znakom vaW.osti? . Verov<1mo je Ananta Krisna u pravu · odgovorila je majka. • Sta Vi znate o ljud in1c prethodne civilizacije? - Ima mnogo svedocanstava.... . r..1olim Vas, recite nam. - To je tajna infonnacija - odgovorila je majka. Shvatili smo da nista vise nece re6. Bacio sam pogled na Venera Gatarova: on je klin1nuo glavom, pokazujuci da su dalja pitanja besko· risna. Zasto narn ne veruje? U cemu grcsimo pri predsiavljanju naseg

•

,

f

l

I Majka Deja! u hramu Cite

U11ucrasnjc uredcnje hrama Gire

.'

.i

''

• 82

"SO Hfl!"

nauenog marerijala? Tada jos nisam shvacao da re!igiozni uarelji misle na drugaaji nacin i da ih moje izlaga.nje re materije sa oslanjanjem na kompjurersku analizu u ovoj iii onoj 1neri iritira, i da ce logicki nacin iscraZivanja 0 kome sam skromno cutao, poucen iskusrvom razgovora sa Zapadnim nauenicima, biti glavni faktor poverenja - Imamo podai:ke da ~u ljudi prelhodne civilizacije govorili nosom, ug lavnom u dijapazonu glasova So (sou) i Hm (hm). Je· li to taeno? - "So" i "Hm" SU znacajne rea - smesta je odgovorila majka. • - Sta one z.nace? - bojazljivo sam upitao. - "SoHrn" je posiednja poruka. - Poslednja? - Last message (poslednja poruka) - odseeno je odgovorila majka. • - "Cija? - Viseg Un1a. - Kon1e? • - Covecansrvu. - Zasto je to poslednja poruka? - PomoCi vise nece biri ... - Kakve po.moci? - To je tajna. Zahvalili smo majci, forografisali i otisli u hotel, prebirajuC:i sve moguce precpostavke u pogledu navedenog razgovora. Pocelo je da me hvara razocaranje. Ako i dalje na najvawijirn mestima indijski religiozni ljudi budu govorili "To je rajna!", !•'!cemo nisra • saznati. Kake da ih navedemo da niakar 1nalo otkriju tu tajnu?

•

•

Glava 4

Susret sa Uciteljem ..

~

' ,.

Sledeci grad u Indiji (Candigar) docekao nas je strasnom vntCinom. Odriali smo, kao i u drugi1n gradovima, konferenciju za ocne lekare sa pokaznim operacijan1a, a na kraju konferencije prikazali na slajdovima susrinu nase hiporeze 0 poreklu covecansrva i sakupili misljenja prisutnih s;:i koj i1n od religioznih voda bi bilo najbolje da se sretnemo. Pornenuca S U mnoga imena, a)j svi SU posebno israkli jednog coveka · Ucitelja po imenu Sabva Manajam. Govorili su da on poscduje rajna znanja svamija, da u razgovon1 moze da primeni hipnoz11 na daljinu, da je asram Sri Ramakrisne kojim on n1kovodi jedan od vodeCih u lndiji i.da SU torn ucitelju preneca posebna znanja. Susret sa rim covekom organizovao je otac vodeceg ofcalrnologa 11 tom gradu, koji ga je licno poznavao. Na pun1 za asram, on na1n je objasnio sea 7..nace reci "uarelj" i "sva1ni". Ucicelj - to je uCi telj koji poseduje duboka reli giozna znanja i koji sam odlucuje u kojoj meri i kome ce preneti ta znanja. Smarra se da _visi razum mi svoj uticaj na ljude Jcroz uocelje. J\ svami - to je visa religiozna tin~la, koja moze biti data uCirelju koji pripada hinduizmu. - Irnajte na umu - rekao jc ofralmologov otac - da ucitelj vec zna za cilj vase posece. Poscarajte se da sto pre zavrli svoju propoved tokom koje ce hipnotiCki delov<1ti na vas. Pokusajce
vam

•

·--; 84

"SO HM''

· Dosli smo da uporedimo nasa znanja sa vasim - odgovorio sam ja ·Vasa znanja? Kakva? - upitao je uatelj, pogledavlii me. - Uopsre, nastavio je - ljudi poCinju da ponesto shvaraju... . · Evo glavnog rezultata nasih istraZ.ivanja · re kao sam i pru2.io mu crrez hiporetickog Atlantidanina. UCitelj je pruiio ruku da dohvati crtez, ali om ga je video, smesta je spustio ruku. Proteiuo se nezgodno koso preko stola poloZio sam crtez pred njega. On ga je jos jednom pogledao iskosa, aJi ga nije uzeo u ruke. Nasrala je tisina. - Odakle ste to saznali? . prekinuvsi tisinu upitao je uCirelj. ·To je rezultat istraZivanja ociju raznih i:asa na Zen1lji. Dopustire mi da Varn ukratko ispricam ... - Jeste li bili na Tiberu? ·Ne, nismo. - Dali see se susrerali sa tibetanskim lamama? ·Ne. · Tiberanske lame vise znaju o tome. Ispricajre mi detaljnije. Jzvadio sarn nase naucne n1aterijale i detaljno ispricao UCitelju o SUStini nasih istrazjvanja, pri ce1n u Sam Opet tacku osJonca postavio na objektivnoj kompjuterskoj analizi ociju. Ucitelj je slusao sa interesovanjem i odmah rekao: - Kompjuter nema dusu. Vi, Rusi, razmisljate kao Amerikanci. Alnerikanci zavide lndiji na ojenom duhovnom razvoju. Bezdusni ~erikanci dovesce do uniSrenja svera. · Hteo bih da uporcdim dobijene rezulrare sa ... · Razum nije sarno mozak - kao dame nije cuo, nasravio je uorelj, · telo je manje bitno od duse. Val.no je razumeti sta je to opazanje. Glavno je da ocenjujen10 to sto vidimo i da pojacamo intenziret svog opazanja, jer samo intenzivno opaZa1lje moie biti pravilno. Religija je opaianje ne pojedinacnog, vec opsteg. Treba razlikovati individualni um od univerzalnog uma. Radia Joga pruza moguenost da provirimo u univerzalni um. Moje opazanje potice od univerzalnog uma ... Shvatio Sam da je ucitelj poceo svoju cuvenu propoved. On je pogledao Sergeja, koji je snimao video-kamerom, potom rnene, (ja sam, sagnuvlii glavu, sve detaljno i;apisivao), i zaustavio pogled na Veneru Gpfarovu koji ga je, posro je sedeo preko pura, gledao u oci. Tad smo svi mi osetili pririsak tog pogleda koji, srecom, nije bio uperen

,,

Susret sa Uciteljem

85

., u n25. Osetili smo nekakav osecaj refine, pome5an sa uznemirenoseu: reklo bi se da nam neko prekopava po mozgovima, vadeci ih i detaljno pretresajuci. Pisua, sve nize sam saginjao glavu. Sergej je neprekidno gledao u vicleo-kameni. . Uloga duhovnog razvoja · nastavio je ucitelj · je veoma velika: Duhovni ra zvoj, po Ramakrisni, ima fizi&e odlike i izraiava se u obliku oCiju, nosa i drugih organa. Posebnu ulogu igraju zute oci. .. Pod rim pogledom, Vener Gafarov je periodicno sklapao oa, porom ih naporom volje orvarao i nastavljao da gleda uCirelja. Llce mu je pocrvenelo, kapci orekli, prsti na rukama povremeno grCili, a celo mu se preklilo znojem. Sergej i ja smo shvatali da se Vener bori sa uateljevim hipnotickim uticqje1n. Nama je bilo lakSe. Konacno je uatelj zavrsio svoju besedu. Pogledao nas je vec normalnim, i kako je meni izgledalo, toplin1 pogledom. - l\1ogu Ii da posta-vim picanje? · upirao sarn . - Da . . Malopre je sam vas pogled imao posebno snazno dejstvo. Da Ii je ro bilo
I

I

I

L-

•

v

•

86

"SO HM" ~

.,

- Kakvo je to stanje? - To je stanje tela pri kome se pomocu duhovne energijc razmena materija smanjuje do nule. - u cemu je tu visa duhovnosr? -u tome sto u com scanju covek sebe posvecuje ne samom sebi, vec cicavom covecanstvu, Zivotu na Zemlji. - Objasnite mi, molim Vas!

susrec sn

U~ireljem

87

- Kako da to shva ri n1?

-· Shvauo sam da smo opet nabasali na neku veliku rajnu, i da ucirelj, bez obzira sto nam je vec bio vidno naklonjen, nccc nisra re<'i. · Prema nasin1 istr<'.l2i.vanji1na - upirao sam, odlucivsi da pocnern sa dru gog kraja • ~ovecanstvo je poteklo sa I lirnalaja i odatle se rasirilo po Zemlji. Ali, da Ii je ribetanska rasa visa u Ucitelj duhovnom pogledu? • U davnoj proslosti ljudi sa Himalaja bili su viseg reda na zemlji, a oblasl Hin1:ilaja bila j e najduhovnija obl11sc. To vreme je proslo i ro se nc moze reCi za savren1ene Tibecance - odgovorio je UCirelj. - Drevni Tibecanci su mogli da redukuju razmenu materija do .nule • i posvcte SC celom COVec1tnStV1.t? - Mogli SU. · Kako?

..

Kakva je u tome uloga "treceg oka"? · Kakva je uloga nosa? - Nikakva. Osetio sam veliki u1nor. Pogledao sam Venera i Sergeja: oni su takode izgledali iscrpljeno posle dvocasovnog razgovora. Zamolio sam za dopusrenje da izadem i popu~im cigaretu. Mno:Stvo pitanja motalo ,

Focografija sledbe11ika Knsne'

rni se po glavi. Kako da nasravin10 razgovor' Kako da opet ne nalerimo na cutanje iii zlosrecnu rec "tajna"?·Unapred cu reo samo to da n1i tada nisn10 shvarali kakav z.nacaj dalje irnau pornenuto stanje u kome se raz.rnena rnarerije snizava do nule. Vener Gafarov je ispricao kako se osecao dok je ucirelj hipnoticki delovao na njega. - lzgledalo n1i jc - prii'ao je - da mi mozak kljuca. U pocerku mi se jako prispavalo, jedva san1 uspevao da ne zaspim, cak sam se stipao. Zatirn se osecanje pron1enilo: lice m i je nckako oceklo, osecao sam pricisak u 0Cin1a, a u poriljku se pojavio sna~an bol, kaq da mi neko pritiska mo1;ik i da samo sto mi nije iscurio na potiljak. · Junace, Veneru, izdrao si! . Sta mu je (0 rrebalo, da Ii nas jc proveravao, iii sra? - Usput, - primctio je Sergej - da Ii see videli da je tokom propovedi on sve vreme gledao na~ cnez Arlantidanina? Crrez je ostavio utisak na njega, on zna sve o Atlantidanima.

ce

'Na focografijama su prikazani osnival re duhovne Skole, Sri Ramakri!ne (11 sr~di­ ni), njegova supruga Sarada Devi (de.sno) i najd,.aii RamakriSnin ulenik svami Viveka11a11da (1evo) - prim. prev. ·

•

•

88

Susret sa Uciteljem

0

"SO HM

Seli smo opet za sto gde smo razgovarali. I tu, neocekivano i za inene sainog, ispricao sam uCitelju o tome kako se u nauci siroko koris tiin.~ l.og~ckiin ~~todom zasnovanim na intuiciji, a potom dobijeni log1Cla n1z nastoJimo da dokazerno na druge naCine (kompjuterskom analizom i slienim). - ~.tvar j~- u. tome - ~o~?rio sai:n - sto savreineni nauenici slabo prihvataJU log1Cki put, on1 vise veruJU kompjurerskoj ai1rui7j. - rv:ate1natik~ je losa nauka - ostro je odgovorio ucitelj . zaro sto ona ~e ~z1ma ~ obzir duhovno. Logika je zasnovana na intuiciji, a.intuiciJa J~ -~spolJa;-anje funkcije "n·eceg oka". Pomocu logike je moguce posna ono sto se na nivou savrernene nauke ne moze dokazati. Na p~mer, elekn:on sen~ ~oze opipati, ali je moguce fiksirati ispoljavanje nJegovog obhka. Rehg1Ja odobrava logiCki put spoznaje. Reci te, vi ste s:.zapravo sluzili logickim putern da biste dosli do toga? - UCitelj je oc1ma pokazao na crtez hipoteti&og Adantidanina. - Naravno. A kornpjuterska analiza je to potvrdila. - Zanimljivo... . Svi smo osetili da se ucitelj odobrovoljio prema narna, pogled mu Je postao topliji. Vidi ti to, mislili smo, u logiku veruje, a u kompj uter - ne. · • - Recite - upitao sain, odlucivsi da predem na direkmija piranja ta<:<~ kOJU CJtaju na celu indijske zene l\ Stvari je secanje na "treCe oko" ko3e 3e poscojalo kod ljudi p·rethodne civlizacije? . - Da, kod njih je "n·ece oko" bilo veorna razvijeno i ig ralo je veliku ulogu u njihovom zivoru. Ali, i savren1eni Jjudi imaju "rrece oko", istina znamo slabije raz"Vijeno. Pridite rim slikama - ucitelj je pokazao na zotografi3e sledbenika Ki.i sne (rj. Sri Raniakrisne, Svami Vivekanande i Sarade Devi - prin1. prev) - i pokusajte da vidite trece oko. Pri ton1e gledajte skroz, potpuno. P_Dsli srno fotografijarna i poceli da gledamo. Sergej je prvi video "trece oko", a potom Vener ija. Na celu u oblasti nosne kosti pocele su da. se ocitavaju konture jajastog oblika, obrisi dvostn1ke linije sa ta&orn u sredini. S"Vi smo videli istu stvar. . N~crtali smo na papin1 to sto smo videli i pitali ucitelja da Ii smo VJ deh dobro. Odgovorio je da taeno vidimo. Pri tome je dodao da ne bi trebalo rnisliti da je "trece oko" nikakvo oko, da to nije aJJatomski pojam. Kod ljudi prethodne civilizacije "trece oko" je imalo jasne

I

I i'

'"

I I l

89

anatomske karakteristike, ali se nije sn1atralo okom. Funkcija "n·eceg oka" u velikoj meri zavisi od epifize. c Veliki franc:uski vidovnjak Nostradamus je napisao da su Jjudi prethodne civilizacije, koje je on nazivao P..t!antidanima, zal1valjuj uCi trecem oku vladali bioenergetskim delovanjen1 na gravitaciju. Zato su mog!i tla lako prenose kroz prostor ogro1nne kamene blokove, prave od njih piramide i dn1ge karnene spon1enike. Sta mislire o ton1e? - upitao sam ja. -'Slazem se sa tin1. I nu imamo ista takva svedocanstva. Osim toga - nasta\>io je - ralione, vozove, a neusn1erena dovodi do razaranja. Psihi&a energija takod e rnoze in1a[i
•

..

~

•

"SO '-llvl"

90

"

•

.. '

.'i ,\\''....

.

.

,,I

• •

...,....

'

\,. ·.

.·. .'\~ Pored Uciteljc1

- Uzmit~, na primer, Staljina iii Hitlcra. Staljin je u Sovjetskon1 Savezu zamenio Boga (kult licnosti), Hitler je zamenio Boga u Nema&oj. Naravno, ni Sraljin ni Hitler nisu posedovali relig iozna znanja, nisu usrneravali n1isljenje svojih naroda unutra, to jest ka te?nji svakog coveka da pre svega analizira svoju dusu i zagleda se u nju. Naprotiv, posto su bili obuzeci idejo1n o vladanju celi m sveton1, oni su se trudili da usmere psihiCku energiju naroda centrifugalno, to jest ka razaranju, ka raru. Shvatite dobro, spolja ncvidljiva svakodnevna analiza duse i udubljivanje u sopstvenu dus u svakog coveka ima ogornnu moc; a ta moc, ako bi se izlila iz dusa ljudi i poprimila centrifugalni karakter, neizbezno bi dovela do katasrrofe, i to do globalne kacasn·ofe. U nasem periodu, ja se vise od svega bojin1 Amerikanaca: kod njih je jedirU bog - zeleni dolar. Ako Amerika poene da siromasi, psihi&a encrgija ljudi poprimice centrifugalni karakter. . - Zamisljam sea se desilo na Zemlji - ubacio je Sergej - kada se psihi&a energija Atlantidana, koja je mogla da deluje eak i na gravitacij u, izlila napolje iz duse i poprin1ila ccntrifugalni karakter.

• '

,

·; > ;

f

1 { .;: ~

susret sa Uciceijem

91

_ Psih.i&a cnergija moze da deluje cak i na kosmi&e objekte - rekao je ucltelj. . - A moze Ii Bogda pomogne'? - upitao sam ja. - Bog je iznad sile, Bog ne upotrebljava· silu - odgovorio je ucitelj. · . Bog deluje samo preko proroka? . Preko proroka, preko religije. Glavno je da se psiliicka energija usmeri centripecalno · u dusu. 0 come, zapravo, i govori poslednja poruk a - "SoH" m . - lspricajte nam deraljnije o poslednjoj poruci. - "Sol Im" SU 7.nacajnc rea - poceo je da objasnjava ucitelj. - Pravilno ' se Cita ne So (sou), vec Sa (sa) i ne Hm (h1n), vec OuHm (ihm). "Sa" znaci ''..la SaJU ro", "Hm" znao ''..la sam jesam". U celini znacenje "SoHm" je · ucirelj je podigao prsr - "SPOZNAJTE SAMf'! - Spoznajte sami? Ko to? . Ljudi. Pri come bi svaki covek o·ebalo da spozna sarr1ostalno . Pos!ednja poruka "SoHrn" do~la je iscovremeno svim prorocima na Zemlji i preko njih se rasprosrrla po sveru. Poslednja poruka "SoHm" ubzi 11 dusu svakog coveka. Ko uspe da spoz.na princip "SoHm" bice srecan. Ako covecanstvo spozna "Sol Im", ono ce preziveti na Ze1nlji. Ja atavog svog ijvota spoznajem "SoHm". · Zasto je ta poruka poslednja? . Tacnije je ako se kaze - zavr5na poruka. · Zasto je ta pon1ka zavrsna? - upirao sam ja. - Zaro sto je Visi Uni vec n1nogo pomagao covecanscvu na Zemlji. A sve civilizacije na Zemlji su same sebe uniscile. Proroci su takode nauoli nasu civilizaciju da zivi tako da psihicka energija irna centtipetalni karakte r, a ne da prelazi u cenuifugaln u. Zar to nije dovolj· na pomoe Viseg Uma i ovog puca, u slucaju nase civilizacije? Ako to nije dovoljno, onda... Zapamtite da je Bog iznad sile, on ne koristi silu. Dovoljno! Sada nasa civilizacija mora da spozna samostalno, iskljuavo samostalno - odgovorio je uotelj. - Da Ii to znaci, ako se nasa civilizacija uniSti, na primer, kao posledica treceg svecskog rara, dace co bi ti poslednja civilizacija na Zemlji? - Moze biti. Sada mi rreba da spoznamo san1i, iskljuovo sami. Nasrao je rnuk. Svak je mis lio o ovorn sco je receno. Nekakvo osecanje faralnosci pri1iskivalo je svesc.

•

92

""SO HM"

- Tren_ucno scanje u dcsnom oku je istaknuto stanje da bi se spoznava~o - 1znenada recc uotelj. - Sta? znamo sa1no mi, ucitelji. ~-. Po_gledajre, molim Vas, crrez hipotetiCkog Atlantidanina koji sn10 naoruli - rekao sam ja, skrel-116 razgovor - jesu Ii Atlantidani imali bas takvc oci? - Koliko ja znam . takve. Oci SU im bile vece od nasih oni SU bili veei i rede su oboljevali. ' -.Je Ii im nos bio kao na nasem crtezu? - upitao sam. . · I~a~i su rnali nos, priblizno cakav - odgovorip je uCitelj - no~ im je blo los, cesto je oboljevao. - .t:... trece oko? - ~~d nj!1 je bile veoma dobro razvijeno, ali otvora na celu nije bile - to n1Je tacno. - Odakle vi sve to znate? - Samadi ... - Samadi? Sta jc to? - ... - Ucitelj je cclim svojiin izgledom pokazao da n·eba zavrsavati razgovor. .. - P~slednje pitanjc, izvinite. Da Ii su proroc:i bili Jjudi prethodne ci· VJhzaoJe? · Ne _svi. -~a ?rime~ ~~a je bio sin Krisne i obiene iene. A uopsre · rekao Je ucnelJ, surn1raJu6 razgovor - bile mi je zanimljivo da razgovama. Zen1lju Sambalu rrazilo je mnogo isrraZivaca. Zelim varain uspeh 1 vvan1a. Ako to odgonetnete, to mora dopasti u dobre ruke. Zemlja Sainbala moze se zastititi, zli ljudi ce biti unisteni poscbnim silarna. Ucltelj je uzeo u ruke nas crteZ, jos jednom ga pogledao sa inreresovanjern, potom bacio pogled na nas i udaljio se.

Glava S

Zagonetni samadi

· !o

:a

·I I

U naredni indijski grad (Amritsar) dosli srno sa konkremim ciljem da se srememo sa uCiceljem Daramom Radze Barti. Za njega smo saznali jos na Delhijskom univenirecu, mnogi naucnici-istoricari i religiozni ljudi su preporuCivali da porazgovaramo sa njim. Stvar je u ton1e sto raj covek, koji nosi visoku religioznu tirulu svamija, nije rukovodilac nijednog hrama, vec je svoj zivot posvctio nauenom izucavanju religija Isroka. Veoma je retl{a pojava da take visoku religioznu ritulu dobije naucnik, a ne religiozni voda. UCirelj svruni Darant proucio je vise od 700 drevnih knjiga, govori nekoliko jezika, ukljucujuCi i sanskrir, sam je napisao mnogo knjiga, veoma je poznat u religioznim i nauCnim krugovima i pocasni je gradanin svog grada. Susret sa uci reljem svami Daramom organizovao je glavni oftalrnolog Indije. Susret se nijc odigrao u hramu, vcc u bolnici, u jednoj od bolnickih soba. · Ucirelj svami Daram bio je malog rasta i imao je nekako neizraziru spoljasnjost, koju niposro ne bi trebalo nazvati lepom. Ispod poluzatvorenih kapaka na nas su gledale velike duboke oci. Pawju je izazivao nesklad: kako se njegova velika moena dusa, o kojoj su Jjudi take mnogo govorili, uselila u to neprivlacno relo. Ali, cim je progovorio, pricajuo 0 ulozi religiozne na uke, lice mu se preobrazilo: oci SU zabJistaJc zraceo toploru i dobrotu ' mimika je postala Ziva i lakonski je potcr· tavala reci, osmeh je postao sirok i otvoren. Pred nama je sedeo cakav predstavnik muskeg pola u kakve se, uprkos nezavidnoj spoljasnjosti, kao po pravilu zaljubljuju ' I Zene i radi kakvih napustaju "alendeSvarni Daram lonovske" muskarce. Taj covek je zracio rnudrosc, moc i dobrotu. Smesca smo

.

..:_•- .

.

~

'

-

.

~

.· .

'

'

95

•so HM"

94

.1.

shvatili da ce, za razliku od prechodnog susreta, razgovor poteCi otvoreno i lako. . Uloga religiome nauke u sveru se potcenjuje · govorio je svami Dararn .. Religija . to je znanje prechodnih, razvijenijih civilizacija. ·Nerazvijenost nase civilizacije ne daje moguenost da se porpuno shvate rdigiozna znanja,. zaco religija p risiljava. ljude da · u bukvalnom smi~lu uce .reli- ~ giozne postulate 1 slede 1h u ~ irne pozitivnog razvoja drustva. ~ Ako se na danasnjern nivou razvoja nauke telo moze dovoljno dobro ispitati, naCina da izucimo dusu jos nema. Jos nema nacin a da iz1nerimo ' ' Psihicku energij u, u i':iju ogrom- 1~ nu n1oc ne bi n·ebalo sun1njati. J a nastojim da u mon1 ra
'f

f J f

.

- Ne. -A gde? . Nismo nasli nikakvo telo. Taj crrez je rezultat ofcalmogeometrijskih an.aJjza Ociju koje SU naslikane na tibetanskim hramovima odgovono sam. . Ovde nije sve verno - promrmljao je svami Daram. . Sta onda znaCi samadi? . Poglcdajre crtei. Njegove oCi (Atlantidaninove - E. M) su poluocvorene, on kao daje polumnav-poluziv. Samadi - ro je kao da je moje 1 ~Jo nepokrerno, kao kamen, kao mrrvo, ne i.ivo. Kan1eno-nepok.rerno rclo, ali je :ljvo. . Sra, ribetanske lame SU na hran1ovin1a nacnale oci predstavnika prethodne civili zacije koji se nalazi u sranju samadija? · upirao sam ja. . Da - odgovorio je svami Daram. - Odakle tibetans kin1 lan1ama infonna'cija o karakteru oi':iju ljudi prerhodne civilizacije? - Oni Su ih videli. - Gde? - U pl11 ninama. - Kada"? - U reladvno hliskoj proslost:i!

- hpricajte . OJCll.

nan1 deraljno o san1adiju - upitao san1, po tpuno zbu-

- Ispricacu jed1111 anegdotu. Uatelj Ran1akrisna jc 1893. goclinc osnovao u 13cngalu skol u joge, pomocu koje je bilo n1ogucc ulaziri u stanje sa1nadija. Jednom je sam Ran1ala·isna usao u stanje samadija, posto je prerhodno pozvao lekara. Lekar je pregledao Ramakrisnino telo, utvrdio da jc mrtav i dao lekarsko saopscenje o smrti. Nakon toga, Ramakrisna je o7jveo. Posle roga su vise puta medicinski ispitivana tel a ljudi u stanju samadija; pri tome su puls, elektroencefalogram i elektrokardiogram prescajali, a ccmperarura cela je padala. Opisano je veoma mnogo slucajeva kad su se ljudi, koji su proveli u stanju samadija nekoliko dana, vracali u i.ivot. Pojava tih ljudi zaprepasCivala je i plasila njihovu okolinu. - Samadi nije letargicki san? - Ne. Pri lcrarzickom snu, rade srce i mozak, odvija se razmena ma rc1ija. U samadiju celo prel
•

96

·so HM"

- Kako da razumemo kameno-nepokremo stanje? · upitao sam. - Telo posraje neprirodno rvrdo i hladno. Telo mnvog ooveka je rakode rvrde od Zivog rela, ali je u sarnadiju nekoliko puta rvrde. Slikovito receno, telo je kao kamen. - Objasnite, molim Vas. - Kameno-nepokretno stanje (stone-still state) je rennin koji je opsreprihvacen u religioznim ucenjima koja proucavaju sa1nadi. Naravno, ne radi se o pretvaranju ljudskog tela u prirodni kan1en, vcc naprosto telo posraje veoma, veo1na rvrdo - odgovorio je svanti Daran1. - Kake se postize ocvrdnjavanje rela u samadiju? - Smanjenjem obima razmene materija u telu do nule. - Ja shvatam da se nakon smrti procesi razmena marerija u organizrnu nastavljaju neko vreme; na tome se zasniva presadivanje organa i tkiva. Osim toga, posle smrti se aktiviraju fennenri razgradnje, koji dovode do raspada tela. Kakav mehanizan1 smanjenja razmena marerija do nule u samadiju dovodi do orvrdnjenja i neke vrste konzervacije te)a? - upirao sam. - To je poseban mehanizarn koji se ostvaruje preko vode u organizn1u - odgovotio je svami Daram. - Da Ii je telo u sanladiju podlozno dclovanju mikroba? - Ne. Ali, bolje je biraci Cisra mesra. - Kako deluje temperarura na telo u stanju san1adija? · Boljc je bi ti na hladno1n. - A kako jc mogucc delovati na vodu u organizmu da bi se obim razn1ene marerija sveo na nulu? - Preko biopolja, pute1n meditacije - odgovorio je svanu Daram. Biopoljeje povezano sa vodom u organizmu. Ali, covek mora da nauci da meditira dovoljno efikasno da bi biopolje pocelo da deluje na vodu organizma, a kroz nju na razrnenu marerija. Samadi je visi oblik mediracije. Ne moze svaki covek putem mediracije postio stanje samadija i ne maze svako kc je naucio da ulazi u samadi da dostigne duboki samadi u kome se telo moze ocuvati nmogo godina. - Asta se desava sa dusom u sranju samadija? - U nauci o samadiju postoji jedan rennin - OBE ("Our of Body Experience'') sro znaCi iskustvo vanrelesnosti, kad covek moze da posmatra svoje telo sa strane. Prilikom samadija, dusa se nalazi van rela, tako reo, pored rela. Covek moze da nasravi da Zivi osravivsi svojc

97

Zagonecni samadi

telo, take reci, u konzcrviranom stanju, a potom se vrati u n!e~a: Pomocu samadijaje moguce shvatiti Zivot duse; cove~ u s~mosn ~~1 svoje telo koje ne funkcionise i izgleda kao ,mr;:o, oseca da on 7.ivi. Tokoin samadija, covek shvata da je moguce uven 1 bez tel~. , _ znao uloga samadija je, s jedne srrane, demonstrac11a ~oguc­ nosti zivo;a bez rela, a sa druge srrane, mogucnosti kon~erviranJa tela na dug peii od. Telo, slikoviro receno, .n1oze. j.os ia~-eb~n : :ekao sai:n· _Tele se moze konzervirati na stoune, hi!Jade, cak 1 nuhone god1na

.3!'

•

. • .. - osigovorio je svarni Daram. _ Zapanjujuce. povikao sam ja .- tad sama~1-mo~e b10 spason.osno stanje da ljudi prezive karaklizme ~. kata~r.ofe, cak 1 global?e. O~v~~ nje ljudskog rela u sranju san1ad1Ja daJe nadu da se maze nac1n1ll Genofond covecanstva. Nije Ii tako?

~ Da Ii bi rrebalo saeuvati tela Jjudi u slucaju globalnih katasrrof~?

_ Ne bi crebalo nipodasravati ulogu rela, kao sro cine ~eke religiJ_~· Ljudsko relo je izgradeno rokom duge evolucije. Zasro taJ ~u~ zapoc1~ njati iznova, lakSe je saeuvati relo u samad1Ju - odgovono JC svanu Darani. ct·· N - l'v!islim da u prirodi takode postoji neka vrsra prerece sa.n~a IJ~· .a priiner zimski san zivotinja. Na severu mrki medved provod1 god1sn1e 7-8 ni~seci u snu u brlogu vi koji se ne 1no2.e rec
-

,..

•

~

.

"SO HM"

98

· U medicini postoji pojam "covek-biljka", co jest, srce radi, odvija se raz.mena materija, a covekje u nesvesnom stanju. ZnaCi li to da dusa ne zeli da se·vrati u to telo, moZda se ono ne svida dusi, moida je suv1se osreceno? - up1tao sam. · Da, telo u principu inoze
•

Q

f

l

zagonccni sarnacl i

99

vid na:Se glavno C:ulo. Uporedi te: domet vida meri se kilomerrima domet sluh~ · meni~~a, a jezik i prsti del uj u samo u dodiru. Slepi ljudi ne gube tohko u fizickom kohko u duhovnom Zivotu. · Da Ii to .maci-da ener~ija duse deluje kroz oCi? . upitao sam ja. . · Da. Os1:n. toga, u vasem istraZivanju ociju zapazio sam jedan 1zuzetno ~acaJan n1ome~at · a to je sco je veliana roinjace konsrancna za sve lJude. To se slaze sa religioznim znanjima i svedoCi 0 tome da je flog dao svakom coveku podjednake sposobnosci sa samorealizaciju. - Interesa111na misao... . · Bas _je roznjaca okno ~oz koje dusa n1oie da se samorealizuje. Mogao b1~1 da vam ~reporuc1m da podrobnije prouCire psihicku energi· JU, n~ pnmer, d~ Je menre knd izlazi iz ociju. Upou·ebirc 11ajsavre1nen1Ja dosngnuca fizi ke · rekao je svami Oar am. Dopustite da ovde skrenemo sa temej dame jedan logi&i sazerak s<'.~Te~eru~ predstav~ . o du.Si i psihickoj energiji, koji je p1iprernio uces~k nase eksped101e (zamenik rukovodioca), znacajni ruski fizicar ValenJ Lobankov, specijalista za fiziku polja. Postoji fi.zicki i ~upcil'.1i svet. Fizicki svet ukljucuje u sebe rnateriju (~lane~e: :V:zde .' sl.) '.:,tekrromagnetna i gravitaciona polja. Suptilni s~et ukl;ucu;e ps1hoftztcke po;ave (psiilicku encrgiju, bioenergiju i sl.) Suprdni svec se z~s111va na uluavisokin1 frekvencijama. . Post?Je ta.kode 1 rorz.iona polja, rj. polja zakrivljenja. u fizickom 1vetu, 1nerciJa predstavlJa ispoljav1111je t<>rzionog polja. Ispo ljavanje

f tor.do~ih polja u su~c:ilnom sve tu predstavlja d usa - zgusnjavanje

ene:z1JC u obhku torzionog polja. U oblasti tog zakrivljenog prostora (duse) sa d rzane • ·- < .. su 1111onnaci3a o funkcionisanju covekovog tela (asn·alnog tela) i o procesu 1nisljenja (n1entalno telo). Proces misljenja

•

I

I

· ;k< zagonerni sarnadi .:-:.;t

100

101

: ':~~:- energiju. Covek koji ima losu karmu rnora da pon1ocu dobrih dela :t°f>' svoje polje zakrivi u pozitivnu srranu, kako bi se izbavio od negativno : ~$ zakrivljenih polja i postao sreeniji. Svakoj dusi date SU podjednake .•~ sposobnosti za san1orealizaciju. .,~{ Dalje je razgovor sa svami Daran1om presao na pitanje o prethod·. ·.:\; nim civilizacijama. ~~; ." - Na Zemlji je bilo 22 civilizacije - smesta je rekao svami Daram. · Civilizacije su prakticno dostizale visoki tehnoloski nivo. -' Samounistenje se odvijalo iii u obliku globalnih sukoba, ili kao rezultat kosmiCkih kataklizmi, koje su u velikoj meri izazvane dejstvorn nep 'gativne psihicke energije na kosn1icke objekte. Kao posledica globalnih ' katastrofa l
izaziva za.krivljenje prostora: dobre rnisli zakrivljuju prostor u jednom pravcu, zle misli - u suprotnom pravcu. . . . . . Sve duse st1 deo Univerzalnog informacionog pol1a, koJe l;udt smatraju ViSim Razumo1n. Neki ljudi, kao npr: Elena Blavacka i N. Rerih mogu da se prikljuce na Univerzalno informaciono polje i odatle dobiju znanja koja 11a1na izgledaju cudcsno. u tom inform~cionom polju sakupljena su v • • znanja ne samo nase, vec t prechodne civilizacije. Prostor u nasoj Vasioni je zatvoren u vidu kruga, pa je zaco, ako se prikljuCimo na Univerzalno infor· rnaciono polje, moguce videti proslosc i buducnost. U pocetku je poscojao samo prosror i Apsolut (Apsolutno nisra), tj. nivo buduCih tvorevina. Prostor je neun·alizo· vana materija i antimaterija, gde se neprekidno odigrava stva.ranje materije i a.ntimaterije koje stalno neutralisu jedna drugu. Apsolut nan1sava proces neucralizacije. Nastaju 1naterija i antimarerija, ah se -ne unistavaju medusobno. U pocetku je nascao suptilni svet, poton1 fiziCki svet. U fizickorn svetu materija se zg usnula, i tako su nastale zvezde, planete 1 sl. Zgusnjava.nje suptilnog sveta dovelo je do nastanka duse. .. . Duse na Zemlji su se postepeno zgusnjavale i pocele da dob1JaJU fiziCko telo. U pocetku telo nije bilo od krvi i mesa i moglo je da pro· lazi kroz predmete. Potom se ono zgusnulo i dobilo da.nasnje karak· teristike. Tako se pojavio covek, Zivotinje, biljke. U pocetku je svesc. bila stalno prikljucena na Univerzalno informaciono polje, a p~t~m Je .~a 3 sposobriost bila izgubljena zato sto je prethodna c1vihz_ac1J "· energ1Je, · · CJ.· torzi on1li (Atla.ntida.ni) skupila suvise negativne psi·h·1=e . _. . znpolja, z~vljenih u nega?vnu sri:an~· , PostOJI zakon karrne, tj. mogucnosr.duse da sukces1vno Z!Vl u. r~, im fiziCkim telima, pr:i cemu sakuplja pozitivnu iii negativnu ps1h1CJ
.'

-

.~

•

"SO HM

104

predsednik, ni najveci naucnici - ne mogu dati dozvoh; da se uznemire Atlantidani u scanju samadija. Ulazak bez dozvole znaCi smrt. -. Isca takva sicuacija je i sa telima koja se cuvaju u lednicima i u vodi? - Da · odlueno je ogovorio svami Daram. Nas_raJa je tisina. ~avesa tajne se odsk.tinula, ali je bilo jasno da se ne 1noze u potpunosn or.toriti .. - Ko su bili proroci? - upitao sam, prekinuvsi tisinu. . · ~r~ro~. su ~iii ljudi koji su imali dobra znanja prethod;1ih civihz~C1Ja "1 ~0~1 su 1h prenosili ljudima. U najvecem broju slucajeva to su b1li ob1m1 1Jud1 ... - odgovorio je svami Daram. - Ada l.i j,e ?ro:ok 1~og~o da bude covek prethodne civilizacije, koji se po spolJaSnJOSO razhkuJe od obienih Jjudi? .. - Da'. lno~ao je. - u.k~lik.o je iz~ao iz stanja san1adija kad se nova ciVlhZ~OJa vec raZVIla 1 IJud1 su vec izrnenili svoj oblik u skladu sa novim ok.ruzenJem. . - Vidin1 da ste se vec u1no1ili, - rekao sam - ali vas svejedno mol im da kazete nesto o "SoH1n". - Vee su Van1 govorili o tome? . : Da. - Ukratko sam izloZio sustinu onog Ste SU nam rekli 0 posledIlJOJ pOruCJ. · Tome mogu da dodam - poceo je da prica svami Dararn . da J·e. "S '.o H m" gov~r .nos?,m: u~ ah je "So", izdal1 je "Hrn". To je doslo od P,retho~n.e c1V1hzac1Je,. on1 su zapravo razgovarali nosorn. Ali, uloga Sol-!1n 1e veoma vehka: "SoHm" je nazalnl glas, to je zvuk Z.ivota i smru. Ka~a se dere rodi, ono predscavlja "coveka-biljku", p1i prvom udah"u dusa u~az1 u telo deteta, to jest udal1 ("So") predstavlja zivot. ~ad covek unure, dusa izlazi iz tela zajedno sa poslednjim izdaJ101n to Jest izdah ("H m") predstavlja smrt. Udah znaci zivot izdal1 s~t Print'ip "SoH1n" simbolise bcskonaenost i jedinsrvo ziv~ta i smrti ~ :~kode ,'. on.o .~~o se ~~lavno.r:1 nalazi tame - s onu sn·anu zemaljskog zi~ota. l\rn1n 1sve shcne.recr u raznim religijama predstaVIJ'aJ·u odraze "SoHm". "' - Zasto se "SoHm" naziva poslednjom porukom? Zato sto je to. upozorenje da je svakom coveku tokom njegovog zrvota np. ~~r:11lJ1 .. neophodna samorealizacija u pravcu dobra. Preiliodna c1Vlhzac1Ja Atlanridana se, na Zalost, realizovala ne samo u pravcu dobra, vec i u pravcu .zla. Atlantidani su lake rnogli da ulaze u V•

.-

...

105

Zagonetni samadi

11

t

l !

Visi Um (tj. Univerzalno infonnaciono polje - E. M.) i znanja koja su odade dobili. upotrebili su ne same za dobra, vec i za zla dela. Pon1ka "SoHm" znaCi da sledecoj civilizaciji, to jest nasoj, nece biti dopusten prisrup "svemirskom skladistu znanja", zato sto se ne veruje da ce ta znanja biti iskoriscena sanio u dobre svrhe. "SoHm" znaci An1in "realizoj te san1i" u periodu ;zmecu prvog udaha i poslednjeg izdal1a, to jest u periodu zivora na Zemlji. - Suvise je opasno pustiti ijude u "vasionsko skladiSte znanja", pesto ovladavanje znanjima, na primer o novin1 oblicima energije, moze postati kobno po nasu civilizaciju - rekao sarn ja. - P1incip "SoH1n" svedoci da je ViSi Um resio da ljudin1a usk.rati slobodan pristup Univerz.alnim znanjima neka ljudi shvare sami, neka san1i pabirce znanja. - Da, tako je - ogovo1io je Svami Daram. - Ali ipak - nastavio sam ja - nekim ljudima je dopusren pris[up Univerzalnorn informacionom polju. Razume'n1 da SU co ljudi u cije se dobre nan1ere ne sun1nja, to jest, torziono polje tih ljudi zakrivljeno je izrazito na pozitivnu srranu. Ti ljudi, kako vidimo, posraj u proroci, veliki naucnici, ali njihov Zivor je teZak, zato sto se bore sa negativno zakrivljenim poljima mnogih ljudi. - Takvi ljudi su uCitelji - rekao je svanli Daram. - Hteo bih da Varn ispricam jedan slucaj - nisan1 prestajao ja. Odveli su me da pogledam dokurnentami film o projektovanju i gradnji leteCih tanjira u hitlerovski;n fabrikarna, na osnovu znanja dobijenih iz Svemirskog informacionog polja. Ta znanja SU dobile dve zene, "kont~~eri", ,i pre~ele su . ih nacistima: ~acisti. s~1 pr~d kraj rata

l "'""" '""' ""''"·

I

om '" ''"" · '"' """ >ngh d• •h "P"""'·

f 106

~

"SO HM"

.

Napravljene letilice nesrale su na neobjasnjiv nacin. To sto je znanje o • letelicama prethodnih civilizacija preneto nacistirna, kako ja shvatam, . bilo je direktno narusavanje principa "Sol-Im"· "spoznajte sarni". Za5to i je onda doslo do prenosa re infonnacije? lv!ozda kao protivte!la Sraljinu, u Cije zle namere nije bilo sumnje? ii · Mozda · promrmljao je svarni Daram. - Ali, ne zaboravite da postoji i Veliki duh zla. Pozitivna i negativna energija su povezane, a dobro i zlo sroje naporedo. Ne sme se potcenjivati uloga negativne psihicke .. energlJe. · A moida je Vasionsko informaciono polje ispravilo svoju gresk11? Mozda je to bio uzrok tajanstvenog nestanka nacistickin leteCih tan)ra? ·. i · Pri nan1savanju principa "SoHm" Visi Um ne moze da utice silom, · zaro sro je on van sile, ali on n1oze da utice na duse Jjudi. Zapravo, on l, · .. je mogao
f f

I

J.

J

i

i

'! t ·i

:J

'ij

z3 gonecni samad i

107

Ispratili srno svami Dararna do kuce .. Dugo i srdaeno sn10 se pozdravljali. Taj covek je zracio dusevnu dobrotu i moc:'. Nije naru se odlazilo. Sergej i Vener su se rukovali sa njim, a ja sam fotografisao. Svarni Daram se siroko osmehivao. - Iskoristire co znanje za dobra dela · rekao je on na kraju .

*** I cako, tokom indijskog dela nasc ekspedicije, uspelo na1u je
108

.

~

. ... '

"SO HM"

Najuzbudljivije su za nas bile nove cinjenice o poslednjoj poruci "SoI-In1" i saniadiju. Posebno stanje du~e i tcla - saniadi - uzbuclivalo jc mastu kao moguenost ocuvanja covecanstva na Zemlji. Uputili smov se u Nepal i na Tiber. Sada smo imali jasnije ocrtan krug pitanja. Stace nam rea tiberanske lame?

' .,

Deo Ill

.

•

STA SU REKLE NEPALSICE I TIBETANSKE LAME

Glava 1 Kako uci u stanje sainadija? Glava 2 . • ? Da Ii je mogucc vaskrsenJe covcka. Glava 3 , k ,, Jos jednon1 o "trecem o u . Glava 4 Sledeci put bice ozbiljnije

•

Glava 5 Otkrovenja b onpo-lame Glava 6 Ko je bio Buda? Glava 7 . .? Ko su oni, Lemurijanci i Atlant1dan1. Glava 8 U pecini samadija Glava 9 . u· .. Spoljasnji izgled ljudi prethodnih c1v izac1Ja Glava 10 Covek star 300 godina •

.J ....

•

!(ako uCi u stanje samadija?

•

01 aca,

Glava 1

Kako uci u stanje samadija?

111

~ l <•

i

1 ...

I

Iz Delhija sn10 do leteli u Katn111ndu : presro.nicu Nepa.la. Na _aer~dromu su nas sacekali Valerij Lobankov 1 Valennna JakovlJ::a, uc:~n1- j ci nase ekspedicije koji SU vec vise nedelja radil.i u toj ze~J.1: Sa Iljtm~ ~ je bio i Seskand Ariel, jedan od nepalskih ucesn1ka eksped1C1J.e, poznao , fizicar u Nepalu, profesor Nepalskog univerziteta. PreporuCio nam. g.a · je Nepalski isrrazivaCki saver kao coveka koji poznaje tib~tansku reh.g1- ·· j u i koji je u sranju da analizira religiozne cinjenice 1z pcrspeknve ' -~ savremcne fizike . Engleski je govorio dobro. 1· Valerij, Seskand i Valent tina su ugovorili nekoliko ~ susreta sa ljudima intere~ santnim za nas. Pri ton1e su ~ rckli da ce, po svoj prilici, v• biti veoma resko da navcde~o til>etanske lame na orvoreni razgovor. Srvar je u . tome sto je najveci broj lama - religioznih dostojansrvenif ka - emig1irao u Nepal sa ~ Tibela, kojije 1949. pripojen Kini. Represija kineskih komunista prema religioznim lj udima Tibeta urezala se u secanjc lama, izazivajuci nepoverenje pren1a svima koji pokazuju interes za njihova znanJa, posto su ta znanJa u svakom slucaju povezana sa njihovom tragienom pro§Jo§u gradu Katmariduu eu. Ako se u tom smislu niozemo prisetiti nasih dedova i

onda 1nozcn10 zapaziti njihovu neuo bicajenu podozrivost prema sveinu sto makar·i malo izlazi izvan ok·vira obienog zivota. Kod njih do dan danas postoji strah, smrmi strah od laZi, u kojima se pod maskom divnih parola o sveopstem jedinscvu kriju unistenje i smrt. Prvo smo · se susreli sa istaknutim uCiteljem meditacije Sambu Thapom, koji vodi Centar za meditaciju u Karn1anduu. Po Seskan· dovi n1 reCinia; taj covek ne posedllje duboka drevna znanja koja imaju lame, ali svakodncvno odrzava medicacije, moze da ljude uvede u scanje sama
~

l

l 1 f !

I

•

y

.

•

Ucitelj meditacije Sambu 111ai1a sa Valerijem Lobarikovim

-

.

Gospodin Sam bu Thapa je zakazao sastanak u svojoj kuCi. Od prvog trenutka susreta pocco je da se odnosi prema nama kao prema ueenicima n1e
{

.. ,. .·

113

,, · ·J(ako uci u srnnje samadija?

112

STA SU REKLE LAME

tacije sraJno dodavao: "Do you follow my mind?" sto znaci "PratiS Ii tok mojih misli?". Pri rome .bi, upitavsi: "Do you follow my mind?", zastao i usredsredeno gledao sagovornika u oCi, ocekujuCi odgovoi: U pocetku bih svaki put odgovorio "Ye1' - i rakode ga gledao u oci. Potorn sam prestao, posto se podstapalica ponavljala po dva-tri puta u recenici. Poznato mi je da se kod ljudi u govoru prilicno cesto srecu podstapalice, kao npr. rec "znaCit" ("znaCi") u ruskomjeziku, ali tako dugu podstapaJicu, na koju se jos ocekivao i odgovoi:; cuo sam po prvi put. Tek kasnije sam postao svestan da dodatak: "Do you follow my mind?" nije podstapalica, vec naCin da coveka uvede u stanje mea itacije, koji ga tera da ne luta i da jasno prati tok misli ucitelja. Ali, ja nisam hteo da udem u stanje meditacije, ja sam hteo da razjasnirn stvari o meditaciji kao naCinu ulaska u samadi. Tada sam, u zelji da promenim karakter razgovora, primenio metod samog ucitelja. Iskoristivsi priliku, glasno i jasno Sam postavio pitanje ucitelju meditacije i smesca upitao: "Do you follo\-V my mind?" gledajuCi ga takode usredsredeno u oCi. Ucitelj meditacije je bio prinuden da odgovori "Yes". Posto san1 to ponovio nekoliko pu ta, shvatio sam da smo na kraj u uspeli da prekinerno tok uvodnog predavanja i prevedemo raz- · govor na no1malan dijalog u nauenom disku rsu. Ucitelj 1neditacije je ispricao da je pomocu mediracije moguce postiCi samadi. Ucenje o meditaciji nasralo je na Tiberu i odatJe se rasiril o po sveru. Meditacija se postize koncentracijorn paznje na neki objekar, iii bcz objekra. Tesko je da neko pocne sam da meditira, neophodno je proCi kroz obuku u posebnoj skoli. l\1editirajuCi, covek ulaz.i u svoju dusu. Pri come je u sranju da oseti svaki deo svog tela, 1noze cak da oseti aravo telo istovremeno, moze da prati svc promene koje se dogadaju u organizmu u delicu sekunde. u stanju n1editacije covek poanje da dublje shvata Zivot, rnoze da nade svoj put u Zivoru, postaje svestan da je relo pre svega samo instrument nase duse. Nakon meditacije covek dolazi do uverenja da se ne vredi sukobljavati zbog brojnih marerijalnih momenata u 2.ivoru, na primer novca i usled roga postaje miroljubiv. Nauciti se miroljubivosti - glavna je svrha meditacije. Na ovom mesru cu napraviti digresiju i navesti dodarno svedocansrvo o mediraciji koje smo dobili od gospodina Singa, koji radi u Osovoj skoli u gradu Puni (Indija)

. -

•.

l ! I

·•· t

-.·. ·.I

•

Cas meditacije

U meditaciju se obieno ulazi u polozaju Bude. Posroje razni prisrupi za obucavanjC! n1ediraciji. * Dalje je uCirelj israkao tri sradijuma ineditacije: 1. Sela, kada se postize duboka 1noral nost 2. Sa1nadi, kada se postize izlaz.ak duse iz tel a, a telo prelazi u kameno-nepokrerno sranje. · · 3. Pradina, kada se postize istinska mudrost u shvatanju Zivora i ustrojsrva sveta. "Postoji 112 oblika meditacije. Svaki covek ima svoj nacin mediracije. Mediracija predsravlja prelazak i:r: jednog prosrora u drugi. . · U meditaciji je vaian moment "tisine" ili "uranjanja (u dubmu)". Ako tokom razgovora zacurimo i slusamo, koncentrisuCi paznju na svoje euran_jc, moguce je osetiti "uranjanje". Ako "uranjanje" pocraje 4-5 se~nd1, moguce je osctiti inruiciju. Jntuicija je 1OOo/o taC:na, ona ne predsravlja proces misljenja, ona je rake' reCi predvidanje. Ako "propadanje" pocraje 28 sekundi, covek se priblii.ava stanju samadija, tj. poC:inje da vidi svoje telo sa scrane i opaza ga kao divan mehanizam.

•

114

Kako uf.i u sranje samadija?

SU\ SU REKLE LAtvtE

- Sea je specificno za medicaciju pri ulasku u scanje samadija? Do you folio\"' my mind? • - Yes - odgovorio je ucitelj medicacije. - Da bi se uslo t1 samadi, " neophodno je osloboditi se od negativne du~cvne energije. Veo~a je ~ vamo da dusa i telo budu slobodni od svega negarivnog. V Arnena se sprovode istraiivanja o moguenostima konze.rvisanja cela na niz godina, da bi covek potom mogao da ozivi. Ali, oni ne uzimaju u obzir ~a 1 je konzervisanje rela tipa samadija moguce samo nakon oslPbodenJa i od negativne cnergije. . • .. . Ka.1
f

j

I .J

;J

115

- Obicno u skolama medicacije ljudi ulaze u scanje samadija cri puta dnevno i provode u com sranju ne vise od jednog sara. Samadi ce ti sam reo koliko dugo mozes da boravis u tom stanju... - Kako da razun1en10 co da ce sarnadi sam reCi o svom trajanju? upitao sain. . Du~a, oslobodena od cela, moze imati kontakt sa drugim dusama i sa VBim Umom. Tamo se i odlueuje koliko covek moze osrati u scanju samadija · odgovorio je uCitelj. . Kakvu ulogu igra covekovo zdravstveno stanje prilikom p,roduzenja trajanja samadija? - Zdravlje rela igra ·Odredenu ulogu, ali je vazno da temperarura bude niska, jer se rako relo bolje cuva u samadiju. Telo mora biti oslobodeno od negativizrna, kao sco i dusa mora biti oslobodena od negalivnc energije. San10 covek koji je osloboden od svega negativnog moze racunati na produzenje samadija. A uloga cela, uopsre, nije velika, posto je ono samo insrn1menr duse. Do you follow my mind? · upirao je uCirelj. . Yes. Ali ova sto sre upravo rekli je veoma vamo. Ja to shvatam ovako - s naporo1n san1 poceo da govorim. - Produzenje samadija na hiljade i milione godina se pre svega moze smatrati Genofondorn (genecskom bankom - prin1. prev.) covecanscva u slucaju globalne karasrrofe. Ljudi koji ulaze t1 duboki i dugi samadi, posvecuju sebe tome da postanu praocevi i pran1ajke nove civilizacije, osuduju sebe na proces preZivljavanja u uslovin1a izrnenjene Zernlje. Do you follow n1y mind? · Yes - odgovorio je ucicelj. . Naravno - nastavio sam - najduzem s3111adiju ciji je cilj da se posrane praorac iii pran1ajka nove civilizacije nema prisn1p svaki i'ovek. Veoma je odgovomo da se bude predstavnik Genofonda covecaJlSCVa! To n1oraju da budu odabrani ljudi. Dusa tih ljudi mora biti slobodna od negativne dusevne energije, co jesr ne sme da ima zakrivljenje corzionih polja na negativnu stranu. Telo tih ljudi mora da bude zdravo, ne sme da ima bolesti. Zar ne zakrivljuje svaka bolest torz.iona polje duse na negativnu straJlu; porvrd u za to smo nasli u idcntienosri oftaJmogcon1ecrijskih parametara ("zli n1aJi trougao") pri bo!esti i kod 1Jobnog karak.:era. Sasvim je razumljivo da Visi Um, co jesc Univerutlno informaciono polje analizira dusu, zajedno sa ispoljavanjin1a sranja njenog cela, kao precendenra na duboki samadi i daje

116

'

STA SU REKLE LAME

iii ne daje dopustenje. Uci u duboki samadi i postati predstavnik Genofonda coveOslobadanje od negarivne canstva prestavlja visu duhovnu nan1enu psiliicke energije. coveka. Tu bi trebalo da budu samo dostoj ni Jjudi. - Da - odgovorio je ucitelj. - Tome bih jos dodao da pri pradzni, kao visern ste· penu meditacije, dolazi do osvescenja (svesne spoznaje) covekove namene u sveru, svesnosti ciljnih karakrcristika pri pogledu unutra. Do you follow my mind? Nakon toga je ucirelj odriao takav govor · od koga apsolutno nista nisam razumeo; toliko je on bio naCickan apsrraktnim frazarna C.iji n1i je smisao, sa mojirn evropskim mozgom, bilo tesko
..

117

., Kako uci u si:anje samadija?

Nakon nekoliko 1ninura pozva~ je g~avni racunovoda sa_pita~jer:i: _ Po kom tarifnom osnovu racunan plan1 pro1oku 1nst1tuta. N1 u jednom tarifnom spisku nije oznacena takva d~znost.: . Rekao sam joj da to resi sa zarnen1kon1 nauC11og d1rektora. Nakon pola casa dosao mi je zamenik nauenog d1rekrora 1 r~kao: _ Osei:am da hocete da svalju-proroC.icu premesnte na moJe odeljenje. Sn1esta Varn referise1n da ja s~i:nnjrun u njene 1~ror0Cke spo_sob~ nosti. Pri ton1 e, da tako kazem, nJOJ v1dov1tost moze zasmetaa pn nauenoj analizi ocnog Sistema .. · . . Tek nakcn toga sam prsnuo u smeh i priznao da Je to b1l~ s~la. S~~ smo se zajedno sn1ejali. Zapanjujuce je bilo to sto se u nasoJ_ z.ernljl evropskog OllOVlliCkog Sistema .~efova rec'. i _to~ Ob~iku n~:denJa~ bespogovorno p1ihvata. Niko se n1Je ru zanusho: sta ce pr.01oaca _o_c~om instituru? Stace ona tu "prorokovati" - hoce Ii operac11a uspen th ne, v

•

ili sta drugo? · , .. . . . Sa druge sn·ane, paznju izaziva n1ala ~pucenost nas1h IJud1 ~ ,p1tanja religiozne i okultne nauke, gde uopste ta Jednostavna rec prorok/jasnovidac" cesto asocira na nesto slicno "koor)lin~tor::"· Sun1nju je izazvalo samo to sto se takva duznost poverava bas svalJ1. v· • - Ne treba radiri kao prorok, treba bi ti prorok - rekao Jena to ucitelJ meditaciJe. Osecalo se da on bas ne razume hun1or navedene anegdore. Religiozni poslenik Istoka je takode lose razun1 eo nas, kao sto smo i mi I . povremeno nj ega. 1 . Da Ji bisce nam 1nogli pokazati meditacij u sa ulaskon1 u samad1? 1 zarnolio san1 ja. J - To nije 1noguce po nan1dzbi: odgovorio je uC.itelj. , To smo koliko-toliko razumeli. I\, '. Ipak, zaliva]jujuCi ovom susretu, bilo je moguce precizirati puteve ulaska u sa111adi i razjasniti da san10 snazni i cisti Jjudi mogu da udu u · duboki samadi. Ukazala se takode i razlika i1.n1edu samadija i klinicke

smm.·

•

Potpuno je razumljivo da je nas, kao lekare, uglavnom Lr;te~esovalo pitanje 0 nacinima na koje se moze delovati na ljudsku dusu 1 celo da bi doslo do vracanja Zivora u telo, rj . oZivljavanja coveka. .

•

t i ~.

t

'

..

.

Da Ii je moguce vaskrsnuti coveka?

Glava 2

Da Ii je moguce vaslasnuti coveka? ~

ti

Verovamo su mnogi od nas gledali film o Jsusu Hrisru i zapazili kako je on pokretima ruke oi.ivljavao ili le~io !ju.de. _Kako
119

;iauku zvanu "samilost", pa sn10 zato posravljali konkretna i jasna picanja. Gospodin Min je jasno i razgoverno odgovarao na njih. Kada SITIO mu izloi.ili SUStinu nase hipoteze i pokazaJj Crtez bipoietickog Atlancidanina, gospodin Min je smesra uzviknuo: - Pacenicke oci. On ima oCi pacenika... - Zasto? . Iman1 veliko iskustvo. Smesta mogu da primetim oCi pacenika . Cemu da Varn govorim, Vi see specijalisca za anaJizu ociju. Vi, verovaeno, shvatate po cemu tO OSecam · oci SU poJuzatvorene, one postaju z! e... Uzgred, vi see govorili o "z!om crouglu", kao da ga ovde vidim .... Ali, zloba je ovde uslovna. Taenij~. co je negodovanje, izazvano patnjom. . To SU oci koje SU naslikane na hl'amOvi n1a u vasoj zemlji. Uzevsi ih kao osnovu, koristeCi nauenu analizu rekonscruisali smo oblik posednika tih oa ju. Ko je to? Buda? - upirao san1 ja. · Ne, to nije Buda · odgovorio je gospodin J\.fin. - To je drevni, veoma drevni covek. - Onda, zasro on pati? Od cega pati? l'vlozda je on izasao iz seanja siunadija nakon mnogo hiljada godina i video da se sranje planete iz· menilo, da su se ljudi izmenili? !Vlozdaje eo bio jedan od prvih proroka? - Samadi - ro je takode i pamja - kno da nije cuo salV\1 mojih pitanja rekao je gospodin Min. On je ponovo uzeo crrez hiporetickog Atlantidanina, pazljivo ga pogledao i prozborio: . To nfau bas paceniCke oa, to SU samilosne oci. Taj covek se nalazi u samadiju iii samo sec je izasao iz njega. To jc veoma snaZan covek, srrahovito snazan covek. On ima ogromnu moc san1ilosti. . s ea je to moc samilosti? · Samilosr je najmocnija dobra dusevna sila. Ta sila ima ogromnu ulogu u covekovom iivoru, u njegovim dob1i1n delima . . odgovorio je gos pod in Min. · Moze Ii da se kaze da je, naprimer, Isus Hrist, kad bi oi.ivljavao ili isceljivao nekog coveka koristio moc sami\osti? - upirao sam ja. · Da, bas rako, jer je jedino pomo6.1 snage samilosti moguce iz coveka isrerati negativne duscvne sile. Negovanje sa.'Ililosti kod ljudi u svetskim razmerama igra najveeu ulogu u opstanku covecansrva na Ze111lji · odgovorio je gospodin J\1in.

.'

121 Oa li je moguce vaskrsnuci coveka?

120

STA SU REKLE LAME ~ .

· IzloZite nam osnovne postavke ucenja o samilosti. t ·-· .' · Mogu se videti dva aspekta samilosti: samilost sa mudroscu i samilost bez mudrosti · poceo je da prica gospodin Min. .. · Drugi aspekt dovodi do Jjubomore, zavisti, • zlobe. A n1oc ljubomore znare · mnogi ratovi su poeeli iz. ljubomore... - Kakva je vez.a samilosti i samadija? - U samadi se ulazi putem meditacije, iz.bacujua sve negativne sile iz duse i tela. Negalivne sile moguce je iz.baciti po1nocu moo samilosti. To je veoma val.no . n1oc I samilosti je u sranju da odagna negativne ' sile i proCisti dusu i relo. Min Bal•ad11r Sakja · Samilost prema kome? . · Postoje dva oblika samilosti: samilost prema odredeno1n subjektu i samilost uopste. Prvi oblik sanulosti je u sranju da izleCi covcka, ozivi ga iii ga uvede u srazmemo kratki samadi. Drugi oblik samilosti je samilost prema covecanstvu uopste, biiga <.a njegovu sudbinu; taj oblik samilosti moze da uvede u dubolti samadi, kada se telo euva hiljadama i milionirna godina. ·Na raj naCin · rekao sam ja · do bra moc samilosti ima univerzalni karakrer: Ona mozc biti faktor iz.lecenja, moze da vrati duh u celo, oiivi ga, a takode i uvede coveka u samadi sve do dubokog san1adija ciji je cilj da se ude u Genofond covecanscva. OCigledno da n1o c samilosti z.akrivljuje torziona polja Jjudi na poz.itivnu stranu i ispravlja u pozi· tivnom pravcu negativna torz.iona polja. Kako pojaeati moc samilosti da bi ona pokaz.ala bolji lekoviti efekac? · Ovde je vaino da umemo da ra:zli1'.'Ujemo pravu samilost od one koja nije prava · primetio je gospodin l11in.. Mnogi izgledaj u kao da saosecaju, ali je u srvamosti to samo igra, privid - takva samilost nema psihi&u i lekovitu moc. Prava samilost ima veliku pozitivnu silu. U mojoj skoli ja uom ljude da saosecaju. Moji ucenici, kad nauce da istinski saosecaju, imaju pozitivno i lekovito dejsrvo na Jjude koji ih okruzuju, prijamo je bi ti u njihovorn drusrvu. · U pravu see - rekao sam ja - svaki covek je u Z.ivoru opazio ispo· ljavanje moCi samilosti (naravno, prave). Iz. mog hirurskog iskusrva

~

l

-

z.nam da rana od operacije brie .. ... ... zarasta kod onih paoJenata OJI blimji saosecaJu sa nJima 1 brinu o njima, i postiie se bolji efekat operacije. Dobra moc srunilosti, ocigledno, ispravlja u pozitivnu stranu negarivne rorz.ione sile bolesri. - Moja majka - rckla ja Valentina Jakovljeva - u detinjstvu me nikad nije lecila tabletama. Ona je sedela p ored mene, gledala '}le dobrim ocima i govorila: "Cerltice, ja eu .• . SAMILOST • najmoinija dobra duJevna silo ce Jeciti mojom ljubavlju". - Porpuno raeno, to i jeste

-----

I

'

• •

•

ispoljavanje moCi istinskc srunilosti · odgovolio j~ gospo~in Min., _Nas, kao Jekare - nastavio sam ja - posebno 1nteresu1e m?~u~ost vaskrsnuea coveka. Kako sarn shvatio iz nase? raZ?.9vora._ moc !S~~:ke samilosti u sranju je da cak i iz mrrvog tela izbac negan~u ps1h1Cku energiju, nakon cega se duh moie vratiti u celo. MoJ poz.nan1k, ekstrasens Oleg Adamov, koji je 11 nasem gra~u p~znac_ kao un1esan iscelitelj, kaie da rnrrvo ljudsko telo 1ma ~1opolJC:. koJe eksrrasens oseca. Ali, biopolje mrrvog coveka, kako on .kazc, z.raci aps_olum_u ~ato· logiju. Odatle sledi da odmah nakon sn1ru tclo ne ~apustaJU SV1 elementi duse, bez kojih je funkcionisanje,.tela n_emo.~ce (asr:alno ce:o). Recite, da Ii je moguce pomocu moc1 srun1Jost1 1spraV1°...pat?los;o biopolje umrlog i nakon toga ':~ti~ du!~ u r~lo, odnos?o oz.iv:~ ga. - Da biste poverovali da je oz1vl1avanJe za1sta moguce, navescu Varn primer - rekao je gospodin Min. .. . . ", . Jz.vinite . prekinuO Saffi ga .mis\i~~ ~a OZ~V)j3Vallje nak~.n klinicke smrti, koja craje 3.5 minuta, 1h na ouvljavanJe znatno kasn1Je

V!

nakon smrti? . - Ne mislim na oiivljavanje u periodu klinicke ~'.11rt;i• ono J~ .dobro . poznato medicini, vec na ozivJjavanje z.namo kaSll!Je, I do ceon dana nakon smrti. · Koji primer hocete da dace? • ·"

•

• '••

:l;

Dali je moguce vaskrsnuti 122

STA SU REl
- Primer koji je dobro poznat u 1ndiji, Nepalu i na Tibetu, koji je isprieao uCitelj Pabmasanbuta. On pise, u Kaunandu je dosla jedna zena da proucava nepalske duhovne skole. Ta zena je bila jogini. Rekli . SU joj da je pre jedan dan sin jednog po1,.natog COVeka U tom gradu unu·o od povreda koje su mu naneli u policiji. Ona je p1isla telu umr· ~ Jog koje se, srecom, nalazilo na prohladnom mestu - u dubokon1 t podrumu u kuCi - i pocela da dcluje na mrrvo telo putem 11106 joge. Ja ;. niislim da je ona upotrebila moc saniilosti koja je kod nje bil~ veoma ·~ velika. Posle tog tretmana mladic je oiivco. Potom je dugo bolovao, prczivljavajuCi posledice povreda. Za raj slucaj zna mnogo ljudi. - Verovamo je kod njega doslo do craumatiCkog soka _od ~dar~~a usled koga je umro - rekao sam ja. - Vcrovamo kod njega ruJe b1lo teZlh organskih poremecaja, kao sto su prekid velikih krvnih sudova, ostecenje velikog mozga itd. u protivnom, duh se ne bi vratio u telo ; nesposobno da funkcionise. - Ako je relo isuvise osteceno kao posledica rraume iii bolesti i ne 1 rnoze da funkcionise, duh se nikad nece vratiti ll telo. Sta je telo? Telo I~ je "instrument duse''. Ako je, metaforicki receno, taj "instrwnent" ~ 1noguce dovesri u red, duh se 111oze vraliti u telo; ako je instru~nen~ ':. postao potpuno nepodoban, duh se nikad nece vratiti u telo:_ b1lo b1 ~ isuvisc mnogo patnje. Duh osloboden tcla nije tako lako vranu nazad: ,'. Duh je slobodan, on ne drii 1nnogo do rcla, zaro sto je duh besn1rran 1 : iina bczbroj zivota, to jest reinkarnacija. Vi, Evropljani, ne shvatate da .f je covck pre svega duh, a ne telo ... - rekao je gospodin Min. . ..e.

l

r •••

"C,rkirP in cu re lrciri moiom ljubavljul"

~oveka?

123

· 1\.li, ne sme se potcenjivati uloga rela! Njega je priroda naonila u dugom procesu evolucije i ono je, da se posluzim Vasim jezikom ' veoma slozen i dragocen "instru1nenr"... - Ulogu rela pri sa.inadiju ne bi trebalo potcenjivati - prekinuo me je gospodin Min. - Ra2un1ljivo je da u samadi ulaze zdravi ljudi . bolji "instrumenti duse", procisceni od negarivne psihicke energije. Osim roga, covekovo relo u sranju samadija izvrsava veliki · zadarak, rvori Genofond covecansrva - rekao sam ja. , Razlikaje u tome sto pri sarnadiju duh ne tezi da se reinkamira u drugom relu, vec ceka da se vrati u svoje telo. Duh t"Uva vezu bas sa rim celom stotine, hiljade i milione godina. Kad se odluci da duh mora da se vTati u telo, telo ouvljava - odgovorio je gospodin Min. - Ko odlueuje kada duh mora da se vrati u relo? . - Visi_ Om. ~a ro ut:i~u mnogi fakrori: uslovi za zivot na Zemlji, sran3e rela 1 dn1g1. Duh pn come uzima aktiv11u ulogu. - U okulu1oj li reraruri, posebno kod posvecenice Elene Blavacke posroji poja.in "srebn1a nir" koja spaja duh sa telom umrlog token~ odredenog pe1iod;i,. Ako se "srebrna nic" prekine, duh ne rn oze da nade celo. Mo'le Ii sc "sreb111a nit" Ot1.1vati hiljada rna i miioninia godina pli sainadiju? - upitao je Valcrij Lobankov. - Da, pri samadiju je duh neprekidno vezan sa svojim celom koliko god da samadi rraje - odgovorio je gospodin Min. ' Ako je lelo isuvi.Se osleceno, dult ~- nikad neee vrarici u njega: bilo bi isuvi.Se parnje

koliko jc duh vezan sa telom nakon njegove fiziCke smrti? - upitao sam J3. - Teske da 1nogu da odgovorin1 na to pitanje odgovorio je gospodin Min. - Ali, ja z.nam da je coveka mo guce oziveti Samo tokom cetiri dana posle smrri. Pri tome mrrvo telo .ne bi trebalo da bude zamrznuto, ka.ko se radi u ninvaenicama, niti - l\

Da Ii je moguce vaskrsnuti coveka? 124

STA SU REKLE LAME

bi trebalo da bude u toplom. Proces zamr.1.avanja uniscava celije organizma kristalima leda, a u toplom telo brzo podleze procesu razgradnje. U oba slucaja ne vredi 1nisliti o ozivljavanju. - Koja temperatura je optimalna za ocuvanje tcla umrlog tokorn cetiri dana ukoliko se nadarno oZivljenju? - upicao je Valerij Lobankov. - Temperatura bliska nuli. .. - Veliki ruski oftalmolog Vladimir Pecrovic Filatov koristio je pri uklanjanju ocne pege presadivanje ljudske ro2njace Jesa, koju je covao 3-4 dana na ternperaruri od +4° C. Zanimljivo, nije li on za osnovu uzeo bijs taj p1incip o kome sre govorilL Uzgred, VP. Filatov bio je religiozno veoma obrazovan. - Mozda - ogovorio je gospodin Min. - Irnajte u vidu da je ternperarura bliska nuli neophodan uslov da bi se telo ocuvalo u stanju sarnadija. · Da Ii je Filatov znao za sarnacli? - zamislio sarn se ja. - MoZda je ocna roinjaea, euvana 11 tak'Vim uslovima ulazila u svojevrsni tkivni samadi i zato lakse oiivljavala pri presadivanju na rude oko... · Nisam vican oenoj hirurgiji - rekao je gospodin Min. - A u svakom slucaju - nastavio san1 ja - postoji nekakva veza izmedu oZivljenja i sarnadija. Pri sarnadiju je telo oasceno od negativne energije, to jest, torziona polja zakrivljena su na pozitivnu srranu. U smrti je telo "nabijend' negativnom energijom (kako je govorio" eksrrasens Oleg Adarnov). Trebalo bi pomocu dobre psihicke energije ispraviti posmrma negativna torziona polja u pozitivnu stranu kako bi nlrtvo telo preslo 11 stanje slicno samadiju da bi se u njega vratio duh. Ne urnire svaki covek od grubih organskih ostecenja kao sro su rak sa merastazama, unistenje mozga i slicno. Vrlo cesto covek umre, na pri1ner, od anafilakti&og, trumatskog, roksickog soka, kada su izmene do kojih dode u organizmu povratne. Ili zausravljanje.srca izazvano elekrrosokom ... Uzgred, pri seciranju, ne nalaze kod svih slucajeva infarkta miokarda znake odumiranja srcanog misica. U takvim slucajevima bi bilo logieno pripremiti oiivljavanje tog coveka u roku od cetiri dana nakon smrti, cuvajuo njegovo relo na +4° C. Ali, pomofu kakvih sila je moguce rorziono polje umrlog zakriviti u pozi· tivnu stranu? · Pomocu moo samilosti - odgovorio je gospodin Min . . - A ima Ii snaga samilosti dovoljno moci? - parirao sam ja.

125

- l\1oguce ju je uvecati putem medicacije. • . . Ipak, u praksi isrocne meditacije nije opisano bas mnogo sluca1eva ozivljavanja ... . .. . . · Da, to je cacno. . Mozda jc radi povecanja efekta dobre energ1Je sam1lo~c ~o?".ebn? napraviti predajnik ulcravisokih frekvencija. Na zalost, nasa c1V1hzac_1ja je izgubila funkciju "aeceg oka" koje je, oCi_~led~o, vrsilo ulog~ koJa odgovara cakvom generatoru - rekao j~ Vale_nJ, a Ja sam g~ podrza.~- Verovao10 su prethodne civilizacije, koJe su_1n:ale znamo V!Se _raz:vi1en bioenergetski potencijal i "aece oko" ko1_e Je dob_'.o .funk'.1~n1sal~, mogle da uspes nije oZivljavaju svoje srodn1k:- _Za n11h ~: 02.ivl1a~an~e coveka,tokom cet:iri dana posle smrti moglo b1u rako ob1cno kao sto Je kod nas reanimacija rokom 3:5 nlinura nakon smrti. . ._ . - Ja slabo poznajem istoriju C:ovecanstva. 0 tome Je deral1no p~s~a vasa posvecenica Blavacka u knjizi wrajna doktrina" - odgovono Je gospodin Min. . - lz onoga sro ste rekli Jogicki proizilazi - nisam se predavao - da JC presadivanje organa j tkiva moguce i~iti ~oko~ ceriri dana n:i1
.

,·

-

I

•

•

Da Ii je moguce vaskrsr.uti coveka?

126 STA SU REKLE LA1\1E . .:.::::_~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-..; ,

- Ispada da je l'v!arpa ubio tog seljaka i ' ·. oslobodio njegovo relo za dusu svog sina? · Ozivljavanje tokom cet'iri - Marpa je poslao dusu tog seljaka gore, : dana nakon smrci zato sto je uloga seljaka u. Zivotu na zemlji bila manja od uloge njegovog si na - odgovorio je gospodin 1vlin. - Postoje price - rekla je Valentina ··. Jakovljeva - da su Staljin i Lenjin in1a!i jednu , te isru dusu. Zia Lenjinova dusa, kada je to ,:· telo postalo nepogodno, pres\a je u Staljinovo telo "oteravsi" nJ·egovu slabiju dusu. Uzgred, ' tu se odigralo ispoljavanje Velikog duha zla, ;f posto se vreme rodenja Len~i~a i Staljina raz- ~ +4°c likttie za 9 godina, 9 mesec1 1 9 dana (prema 1 Nostradamusu), a to SI.I tli obn1ute sestice. l - Mole biti - odgovorio je Min. " Dopustit'e da ovde napravirno digresiju i iznesemo . dopunska nauena svedocanstva, koja s1no sakupili specijalisra fizike polja Valerij ·~ Lobankov; Valentina Jakovljeva i ja. ; Rodenje, smrt i samadi imaju mnogo zajedni&ih pnnopa, a .~ istovre1neno su dij runetralno suprotni. • Pri roc1enju deteru 1najka prenosi neke sasravne delove duse (asrralno rel;, etarsko telo i dr.), tj. polja najnize frekvencije, koje obezbeduju funkcionisanje fizickog reh1 po principu "coveka-biljke". Pri prvom udah u u relo novorodenceta ulaz.i d uh, koji pusra u rad :1 n1ental~o telo (sposobnosr rnisljenja), karrnicki deo duse (secanje na "' prosle Zivote) i dn1ge. l'v!ozak pocinje da radi i ispravlja torz.iona polj_a duse. Covek postaje covek. Vase dete jos uvek nije vase dere: ~e zaVlsi od toga koji duh ce u njega uci. - v ' ~· Covek nase civilizacije poCinje svoj duhovni razvoj od nule. Zasro? ~ Prethodna civilizacija Aclantidana pocela je
I ...i i

z i

f

i

127

dredena prethodnin1 inkam acijama (karma). Rodenje genijalne dece ~co je ulazak u telo savremen~g ~ececa je~nog du ha. koji ~ije potpuno ·igubio konta kr sa Univerzaln1m inforrnaaon1m poljem, CJ, u ovom 1h ~no1n·scepenu to je narusavanje principa "SoHm". Prilikom sntrti duh prvi napusta relo, ne gubeCi vezu sa telom wkom 40 dai1a. Ta veza, pomocu koje duh n1oze da nade telo, naziva se "srebma nit". "Srebma nit" je princip Viseg Uma koji dopusca da se do kraja sacuva nada za povTatak u svoje relo. U dubokom snu duh "seca", ali cuva "srebmu nit" po kojoj nalazi telo. Zato se ne preporucuje da rukoga nag lo. budimo, jer ~oze da se de_si da du h ne uspe da nade svoje relo. I zato se srnatra daJe greh bud1n decu. Tri dana n akon smrti etarsko telo duse odlazi, nakon 9 dana odlazi astralno relo. Telo se moze oiiveti uldiko se duh vrati u njega. l\.1ozak, koji ispravlja rorziona poija duse, ne moze da ra

~Th SU REKLE LAME

128

infonnacije. Poznato je da se Vasiona sastoji uglavnom od vodonika. Univerzalno inforrnaciono polje, koje je prevashodno ralasnog karaktera, oCigledno je takode povezano sa vodonikom. Moguce je pret· posraviti da se prenos informacija vodorn osrvaruje preko vodoni ka u vodi. Torziona polja duse, verovamo, rakode mogu da deluju na vodonik u vodi. Pri seobi duha slabiji duh se "rera" iz tela, a na njegovo mesto dolazi jaci duh. · Hteo bih da vas pitam, gospodine Min · rekao sam ja - da Ii zivotinje n1ogu da udu u sranje samadija? Mislirn da samadf mora biti jedinsrveni princi p prirode koji omogueuje prezivljavanje ne samo coveku, vec i zivotinjaina. Kako d1uga<'.-ije objasniri san zivotinja, na pri n1er mrkog medveda koji u Sibiru spava 7-8 rneseci godiSnje? Svakako da je medved u st3J1ju da snizi svoj merabolizan1 ulazeCi u stanje slicno samacliju. Jsro to se n1ozda desava i sa drugim Zivotinja· n1a . pacovima, zmijama, zabama... - Srvar je u tome - odgovorio j e gospodin Min ·
· Da li je mog ut e vaskrsnuti coveka?

. trisu kao u rneditaciji i udu u san1adi, to jes ~, podu ~a spavanj~ s~ snizenoin razmenom rnate1ija. Ako bi, na pruner, leo uzeh zm1JU. 1 sravili je na hlad no, ona bi uginula, jer ne bi uspela da se koncenn1se i prcvede svoje telo u kameno-nepo.k remo stanje. Pnhkon~ pnrodn_og dolaska zin1 e zmija orpuzi u sklon1ste, dugo se koncentnse 1 ulazi u stanje slieno samadiju, u kome provodi ':~lu zi1~1u . _ Koliko je razvijeno "trece oko" kod z1votlnJa?. . . . . . . Ono je prilicno dobro razvijeno i njegovo ispolJavanJe Je Jezik 7.ivotinja i biljaka. Na primer, biljke su u stanJu d~ osete opasnost. Drvo, zaista, reaguje na priblizavanje coveka ~a ~el~rorn: ~a~ ~~Jada meditacijorn, covek rnoze da nauci da razume Jez1k Z!VOt'.nJa I b!ljaka. u tom slucaj u ce se covek osecati bezbedno medu zv_e~ma. 0 .tome svedoCi slika Nikolaja Reriha "I mi se ne bojin10", na kOJOJ su nashkana dva monaha sa medvedon1. . Po v3J11a, . upitao san1 ja - sta nedostaje savremeno1n coveku? . "Trece ' oko" ...

,

•

' . :.'..·

--:,11;:.. ··' .'

,· ·:.;>1 .

,..

·.~-~·

I

N. K. Rcrih: "I mi se ne bojimo"

129

Opet o "crecem oku"

Glava 3

Opet o "trecem olcu"

. £ ~

Jedne veceri, Valerij Lobankov, Valentina Jakovljeva, Vener.Gafarov, ' Sergej Selivestrov i ja posli smo da prosetan10 po Katmanduu. Sa nama i je posao i jedan od "novih Rusa", koji )e bio na od~or~ u '.'lepa~~­ "Novog Rusa", dobro pripitog, stalno je 1nteresovalo p1tanJe ps1holo 0 1je nasih istrazivanja. . . Ja razumem, drusrvo - govorio je on - varna Je porr.ebna reklama, zatO cete Se za par nedelj a spremiti da podcee dal~ko U plantne vda potraZite neku peCinu gde sede Atlantid~~· Pa neka 1 sede t.amo ... Sea ce vam co ... Gle koliko ste opreme nakup1h, sve uvozno. ~o Je to sponzorisao? ZaloZili see svoje kuce, sta Ii? I sea ce vam donen ta reklv~rna: Pa, rcci ce nekoliko puta Mul-da-sev, Lo-ban-kov... Pa sea? Tr~ba z1ven, danas, da-nas. Evo ja . dosao sam u Nepal .na od~or'. zaradto s~rn t~, drusrvo, za-ra-dio ... Sta, kazete n~ interesu~? vas b1zn1:, ~vd.aSl1Jl Jefn; ni kamenovi? Ne fuckajee! Istinu cu van1 re<..1 - 1nene taJ b1zn1s zan1ma. Sta, mislite, prosro rako sam dosao da sc od1norim ovdc, a Kanarska ? oscrva, Span1Ja ... a-a. .. . · . Ti ne shva tas - sn·pljivo je obja$njavao ValenJ Lobankov ·• d.a .Je nauka veoma inreresancna. Mi smo nallcnici, shvatas, naucrua .. : Veoma je te5ko doCi do nauene istine, za to dajes ne s~o sav SVOJ novae vec i svoj Z.ivot... Ovde smo nasli portrdu da P?SlOJl Genofond · covcc~nsrva za sl ucaj da se ono samo unisti iii usled globnlne karas.v

I

• •

trofe... . . " · R " '-· · . Hocete da kazcte da ste vi altruisti - odvrano JC noV1 us - ziv~u treba, momci, danas, -da-nas... O deci treba misliti, o de-ci, osnova 1rn • treba, os-nova. Evo ti, Valera... .. ,. • Meni je ptilicno dodijalo to brbljanje i malo sam se ll~<~JlO ~.eel glavon1. Pred nama SU se pojavile tri devojke evro_rske ~polj~;nJOS0.1 J3 4 sa.in mahinalno bacio pogled na njih. Vau! Svaka Jena celu 11~aJa nacr· ' tano "trece oko" i to prirodnog izgleda, sa kapcima i trepaVJcama. . l . Haj, zabora~li ste da nasminkate trpavice "treceg oka" · dobaao

i

s
t

131

Devojke su zascalc. Orpoceo je razgovor. lsposeavilo se da su one iz Jzraeia: sve tri Sil odsluiile izraelsku vojskll (koju, kako je poznato, sJuze i :Zene) a sada, posto Sil dobile odsusrvo, dosle su u Nepal. Engleski· su govorile prilieno do bro. - Kakve 7.enske . rekao je "no vi Rus", pretposcavljajua da one ne razumeju ruski. - Ernst, piraj ih da nije neka emigrirala iz Rusije? Pi tao sam. Ispalo je da su dve od njih rodene u Zapadnoj Evropi, a rreca je bila rod en a u Izraelu. - Scera, a ja bi im se prikacio - rekao je "novi Rus", koji se dovijao da obavlja n1edunarodni biz.nis sa znanjem engleskog na nivou "Yes" i '"No''. - Kaiite, devojke - llpitao sarn ja - raj crtez "treceg oka" sro imare na celu . je Ii to neka sala iii nesto zn:iCi? Devojke su ispricalc da se nedaJeko odatle nala zi restoran koji sc zove "Trece oko" i u njega se m o:Ze uCi samo ako se nacrca "crece oko" na celll. Na ma je postalo zanimljivo, a posro nismo imali cime da nacrtamo "trece oko", posli smo ll raj resroran bez crreza na celu. U resroranu su nas sve smestili za veliki sro, ne obracajuc'.i posebnu paznju na nasa cela. Za srolon1 je vec, zbunjeno se smeseCi, sedela jedna devojka iz lrske, i 111orali smo da se druZimo, jer mesra vise nije bilo. - Da se upoznamo · predloZio je Sergej Selivestrov i predsravio nas ponaosob, istakavsi cilj ekspedicijc. "Novog Rus a" Sergej je predsravio kao znacajnog ruskog biznisrnena. - 0 - uzviknll!a je Irkinja - vi proucavare prei:hodne civlizacije! U mojoj zemlji to pitanje zanima veoma mnogo ljudi. Mnogi ljudi kod nas nastoje da razv:iju "trece oko" i idu u posebne skole m <:ditacij e. A ja sam skupila novae i dosla da ucim n1editaciju ovde, odakle se ona • rasirila po svecu. Nastoji rn da razv:ij en1 rnoje "n·ece oko". Cak idem i u rastoran koji se tako zove. Ispricajre 1ni deraljn.ije o vasoj ekspediciji. - lsprieajre, rnolim vas - zamolile su i Jevrejke . Uz jelo i pice pretresli smo osnovne racke nase eksped.icije. · Veoma inceresanmo - rekla j e lrkinja. - A Vi ste sigurno sponzor ekspedicije? - upitala je ona, pogledav5i "novog Rusa". - Da - bio je prinuden da slaze on. · Kako vam ide razvijanje "treceg oka?" - upirao sam Irkinju. - 0, veoma slcromno - odgovorila je ona.

. 132

s·cA. SU REKLE LAME

· A uopste, znate Ji sta je to "trece oko"? . ., ., upitao je Vener Gafa. rov. · Ja znam . odgovo1ila je jedna od Izraelki ·i pokazala celo svoje dn1garice, gde je bilo naslikano to oko. · Budisticka religi· ja · poceo sam da pri· .Jevrejke can1 . razlikuje 5 tipo... . . va OCljU: 1. 1elesno oko (fleshly eye), tj, nasa obicna dva oka. 2. Prorocko oko (divine eye) tj. oko koje moze da vidi daleko u pro~t?:U i vTe.n1enu. Drugim recima, to je oko pornocu koga je moguce za:'lno u Un1verzalno informaciono polje i na raj nacin predskazati nesto. 3. Oko rnudrosti (vvisdo1n eye) tj. oko koje omogucuje da se pogledusu i da se ona prouci, da bi se shvatila osnovda u. svoju sopstvenu . "' . . na 1snna: z1vot Je pre svega tvoja dusa, a ne tvoje telo. 4: Ok~ D~ame (Dhan1ma eye) rj. oci koje pon1azu da se realizuje Budine ucenJe. Kako nushm, to se moze shvaciti kao sposobnosr da se shvati Budino ucenje, koje je veoma komplikovano. 5. Oko Bude (Buddha eye), tj. oci uo telja. Mislim da se ro moze shvatiti kao oCi coveka posvecenog u znanja prethodnih civilizacija. ·Sta, covek moze da ima istovremeno pet ociju? .. piralaje Jevrejka. · Kako rneni izgleda, u budistickoj religiji se pod recju "oko" podrazumeVaJU sposobnosti COVeka da oseca j ana]izira dusevne aspekte zivota . odgovorio sam ja. ·A kak·ve su bile Budine oa? - nije se smirivala Jevrejka . ." Kako nam je rekao znacajni tibetanski ucenjak (gospodin J\.1in) · obJasnio sam ja · samo je Buda imao "trece oko", kod Jjudi je ono slabo razvijeno. Ali, "trece oko" nikad nije izgledalo kao oko cak ni kod Bude. :.6,Ji, !judi SU znali za njega, zato sto je jz Budine~ cela povre· n1eno 1zlaz10 'zrak sveciosti. Pomoeu tog z.raka Buda je pozivao seljake

Opet: o "treCem oku"

1 33

na svoje propovedi. Zrak sa Budinog cela mogao je imati pet boja: belu, plavu, zelenu, zutu i crvenu. . 0, to je, sigumo bilo veoma egzotieno · rekla je Jevrejka. . "Novi Rus", koji je pa:Z.ljivo slusao prevod Valentine Jakovljeve, upitao je: · Sta, Buda je imao na celu reflektor?

-

Preobraiaj psi11icke energije u svetlosnu (Buda)

· Ja nlislirn · odgovorio je Valerij Lobankov - da je to bio efekat preobrazaja psihicke energije u svctlosnu. Vi sre sigurno culi za telekinezu, kada je, na primer~ pomocu psihicke energije n1oguce podici casu sa Stoia. To je preobrazaj psihiCke energije u mehanicku. Slieno tome, psihiCka ent:rgija n1oze da proizvede svedosni efekar. · Isp1icajre nan1 detaljnije o "trecern oku". Ja sam ovde i dosla da bih ga razvila • insistirala ja Irkinja. ' · "Trece oko" predstavlja deo mozga - poceo je da prica Valerij l..obankov... Ako mozak raspreda torziona polja duse, onda "ttece oko" predstavlja organ podesavanja na frekvenciju torzionih polja raznih sasravnih delova duse. Moze se govoriti o tri osnovne funkcije "treceg ~~· . , • funkcija incelekca, rj. podesavanje na frekvenciju veze sa Visim ,:i~;~rnom. Ocigledno je da posvecenici (kao na primer Elena Blavacka)

'

I

135

134

I

I

STA SU REKLE LAME •••

• koriste svoje razvijeno "crece oko" i n1ogu se podesiti na frek-vendju ~ Univerzalnog informacionog polja; .. . . . { . funkcija meditacije, tj. podesavanje na frek-venc1Ju torz1on1h.. polJa sopstvene duse na raz.nim nivoima. Kao sto je pozr:ato, postOJI 1 ~2 vidova meditacije sto znaci individualno podesavanJe na frek-venctju koja je karakteristicna za samog coveka; .. . .. ;f . junkcija unutrasnjeg vida, tj. podcsavanjc n~ fre~enClJU tor~o~m ~ polja raznih organa, a kao rczultac je moguce Vlden neki or_gan 1 nJe- ~. gove bolesti. .. . _ . Kod dece . nasravio je Valexij . "trece oko" postOJ'. k~o n1d1ment, • to je secahje na "rrece oko" koje je bilo razvijeno kod IJUdi pre th~dn1~ civilizacija. Prisetite se podata.\ca iz antiCke literacure da.su Atlanndan1 inogli da pogledom porneraju ogrom~e ka1ne~e ~lokove',, Kako da ro shvatimo? Oni su mogli da sc pomocu svog treceg o.ka pod_ese na ,, frckvenciju polja kamenova i
\ 1 i

moguce premesti1i. • . • • . Slusaj, Ernst, kazi Jevrejkama da pokusaJU da p'.em~ste ..casu pogledom. One imaju "trece oko" - sa smislom za humor JC reKao noVl ,, Rus .

. kl . . Ja naravno ne mogu da pogledom pomeram karnenJC - re a ~e Jrkinja '_ ali mi iz~leda da sam nakon casov: medir~~ije pocel~ ..; . Da Ii see CitaJi Elenu Blavacku? - upitao sam lrKlnJU. . . . Ne, ali na easovima meditacije ovde u Nepalu nam govore o nJOJ ~ kao istaknuroj Posvecenici. .. . ".. . Da bismo odgovorili na pitanje kako se raZV1Ja!O 1 ~ak.o se ~egene- ~ ri~alo "uece oko" pocrebno je da znamo isroriju razvoJa IJuds~h rasa . . Knjizevna svedocanscva o come su u osn.o~ :.sra.' ali je co .p•r~nJe naJp~drobniie osvedila Elena Blavacka u knJ•Zl TaJna dokmna : ~~d ~~J· ~ rnom '~ljudska rasa'' Blavacka podrazumeva ne. narode, v~c c1VJhzaoJe. ~ Na pxiµier, prva rasa je civilizacija prvih .ljud1 ~a ZemlJJ.. ~lavacka. ~ i svojoj knjizi takode pise o izvoru iz koga ;e dobila ta znanJa, kada JO~ je kao n eki glas diktirao nauena sveclocanscva. Ona je u porpu noso I

4

i l

l

l

•

ubedena da je Visi Um kroz nju savremenin1 ljudima predao poda1ke o iscoriji razvoja covecansrva na Zeinlji. Nemarn osnova da joj ne veru·jem, posto sc to sto je ona napisala u svojoj knjii.i slaze sa drugini religioznim i nauenim svedocansrvinia. To je najfundarnencalnijc delo na sveru. I rako, Blavacka je pisala da je na Zemlji pre nas bi lo cetiri rase ljudi. Nasa rasa je peta... - Izvinite, rcstoran se zatvara - rekao je kelner koji nam je prisao. - Bas kad ne creba - prornrmljala je Jrkinja. - Neina problerna - rekao je "nevi. Rus" i pruZio kelneru 20 dolara . . Valja, kaZi da je to da bismo ovde scdeli koliko hocemo. Uzgred, naruci jos vina za devojke. I mene in rcresujc od koga smo postali. Ja sam takode dokazivao svojim dn.1govima da nisrno od majmuna... Kelner je radosno uzeo 20 dolara i uccivo stao na kraj sale, vrebajuci svaki nas pogled. - Nepal je sirornasna zeinlja, za njih je 20 do lara cco irnecak - rekao je Sergej Selivescrov. · Vidi ti to - nije se srnirivao "novi Rus" · za 20 dolara zakupili smo ceo rescoran! U Moskvi za te pare ni solju kafe tine bi dali. U Moskvi bi za .slicnu uslugu ke lneru trebalo cutnuti 300 zelembaca. A vidi ovde - ide... E, da je u Rusiji rakva usluga! - I tako - nasravio sam ja · na Zemlji je, prcma 13lavackoj, bilo S rasa " ljudi, nasa rasa je peta. Zivot na Zemlji je nastao purem zgus njavanja materije pre nekoliko n1iliona godina. Covek, iivotinje i biljkc su n
-

I

136

-

I I

I

I

r

STA SU REKLE IAME

Druga ras~ ljudi, nazvani "kasnije rodeni" iii "bez kostiju" pojavili su se ~a ZemlJI ~esto pi;.e. Ti Jjudi su takode bill vazdusasti, ali gusCi od Pl• e 1as~ ..Bib su manJ1 rastom, ali su dostizali 30-40 metara. Oni s~ t~ode b1h kikl~?i i medusobno su komunicirali prenosom misli. ~Judi. dn.1ge rase b_1h su ilatnofure boje. Razmnozavali su se pupljenJem I S~orama, aJ1 .s~ S_e na vkraju perioda Zivota druge rase pojavili prela~i hennafrodio, fJ. muskarac i zena u isrom telu. ']}eca rasa ljudi s~ zvala "Lemurijano~', i posto su zamenili drugu rasu, d~le se na rane 1 kasne Lemurijance. · . Rani ~emu~janci bili su visold 20 merara i imali znatno gusce telo, koJe. se vise IDJe. moglo nazivati vazdusastim_. Kod njih su se pojavile kos t1. . Dvo?oln1 v hermafroditi poceli su da u jednom slucaju ~agomilavaJu.rnus_ke, au drugom zenske karakreristike, a kao posled· .Jca togva do~lo Je. do razdvajanja polova i pojavilo se pohlo razmnoz~vanJe. Rani Lemurijanci imali su dva lica i cctiri ruke. Ova oka su bi la napred, a "trece oko" poz5J.di, rj. oni su imali u neku ruku ·'Ova Hca. Prednji par ruku posluZivao je prednji kraj rela, zadnji par · zadnji. Prednje oCi su obavljale funkciju fizickog vida, zadnje uglavnorn duhovnog vida. Bili su ilame boje. Mcdusobno su kom u· nicirali putem prenosa misli. Kasni Lemurijanci iii LemuroAtlantidani bili su najrazvijeniji na Zen1lji, na visoko1n tehnol oskom nivou. Zapravo, u njihova dosti· gnuca spadaju egipatska Sfinga, ogromne rusevine . u Solsbe1iju (Velika B1itanija), neki spomenici Jume Amerike i drugo. Kasni Lemurijanci dostizali su rast od 7· 8 merara. Bili su dvooki i dvoruki. ''T' rece ok" o se uvu kl o u lobanju. Koza i.Jn je bila iuta iii crvena. Kod Jedan od cneia lervororukog njih se pojavio jednoslofui jezik, ~veka sa dva lica koji se do dana dana5njeg sa_cuvao

;..jJ. Opet o "crecem oku"

·ftt

·-..¥

. t··u upotrebi

137 .

kod savren1enih Jjudi jugoisroenog predela Zemlje. (iJ Potomcima kasnih Lemurijanaca E. Blavacka smatra pljosnatoglave l .-.." ,. • -~. ifuscralijske aboridZine, koji su preZiveli i postepcno podivljali na od ....... ~;;:. d!evnih vrcmena izolovanom australijskom kontinenru. .~. tetvrta rasa !judi zvala se atlantidanska. Atlantidani su spreda ·-:;:. L~ali dva fizi&a oka, a "trece oko" je bilo sakriveno duboko unucar '' lobanje, ali je dobro funkcionisalo. Imali su dve ruke. Bili su visoki 2: 3 metra, ali na izmaku svog doba poceli su da se smanjuju. Jedan deo :. Atlantidana bio je iute boje, drugi cme, tree braon i cervrti crvene. U poznom periodu svog postojanja Atlantida je bila naseljena prereino ~ !utim i crnirn Atlantidani.Jna, koji su 1ned11sobno ratovali. U pocerku su -:.~' Atlantidani korisr.ili aglutinativni jezik, koji se do danas zadriao kod nekih urodenickih plen1ena Jufue Amerike. Ali, dalje se razvio fleksivni jezik, tj. visokorazvijeni jezik, koji je osnova savremenih jezika. Fleksivni jezik Atlantidana posluiio je kao osnova za sanskrit, koji je danas tajni jezik Posvecenika. Civilizacija Atlantidana takode je bila prilieno visoko razvijena. Oni su dobijali znanja prikljucivanjen1 na Univerzalno infonnaciono polje, vladali su hipnozom na daljinu, prenosenjem misli, mogli su da utieu na graviraciju, imali su svoje letelice (vimane), sagradili su karnene idole na Uskrsnjim Ostrvima, egipalske piramide i rnnoge druge zagoneLne drevne spomenike. Peta rasa Ijudi, to jest nasa rasa, koja se 11 ezotcrijskoj lireraruri naziva atijevskom rasom, nastaJa je sa poznin1 Adantidanima. Veliki deo ljudi pece rase je podivljaq i nije mogao da uporrebi znanja Atlantidana za svoj razvirak. U pocetku su ljudi pere rase bill visokog rasra (do 2-3 metra), a zatim su poceli da se postepeno srnanjuju. Funkcija "treceg oka" je gorovo u potpunosti nestala, a povezano sa ~rn. prekinula se i stalna veza sa Univerzalni1n informacionim poljem ,>C 1 posralo je nemoguce da se upotrebe znanja koja su iz njega dobijena. ·'· Postepeno je spoljasnji izgled coveka pete rase poprimio crte savremenog coveka. - Zanimljivo je to, ali komplikovano · rekao je "novi Rus". "TreCim okom" njusim da treba da naruCimo jos. Valja, pozovi... . : Na taj naCin su prve dve rase (kiklopi) - nastavio sarn ja - imali J:dino to sto mi nazivamo "crecirn okom" i koristili su ga iskljuCivo za .. Zivor. Treca rasa ("sa dva Jica") dobila je, pored "treceg oka" _,~,: smesrenog na potiljku, jos i dva fizi&a oka spreda, koja su se koristila ~

:1.·- ·

....

•13~ 0

opec o "rretem oku"

STA SU REKLE LAME

za gledanje u fizi&om svetu i pomagala SU "trecen oku". Koc! cetvne rase (Aciantidana), "rrece oko" se uvuklo u lobanju, ali nije izgubilo svoju funkciju. Kod pete rase (nase) "trece oko" je ostalo u vidu rudimenta, koji se naziva epi"fiza. Ali, (kako a!udira Blavacka) kod na5e rase se pojavila tedencija ka ponovnom razvoju "treceg oka". Uzgred i Atlantidani, koji su osetili regresiju "rreceg oka" pomidili su se d~ vestacki stimulisu njegov rad. Evo i kod nas SU se canas pojavile skole meditacije koje, kako nam je poznaco, razvijaju funkciju "treceg oka". I vi ste, na primer, dosli ovde da biste poboljsali funkciju svog "treceg oka" · rekao sam, pogledav5i Irkinju. - 0, ponosna sam sto, ako se tako moze reCi, p1ipadam avangardi ove planete - odgovorila je Jrkinja. . -A devojks se desaduju - rekae je nevi Rus, bacivsi ispod oka pogled na jednu od tri Jevrejkc. - Dozvolite, isprieaeu nesto iz neke druge oblasti, Cisto radi razonodc ... Evo nedavno su nasi ruski mon1ci ovde u Kacmanduu odrzali trku rik~i. Ernst, prevedi ... Zainislire, mi, krSni mon1ci, seli sme u kelica, a vozaci 1ikSi, tako mali Nepak:i, okretu toCkove bicikla iz sve snage, naprezuCi se. Bas je bilo ludo! Pobedio je Vitja, rnoj poznanik. Istina, zao nan1 je riksi, ali smo mi svakonie nc stedeCi dali toliko koliko i1isu niogli ni da sanjaju. - Steta za vozace riksi - rekla je Izraelka. - Ne treba ih zaliti - odgovorio je Vener Gafarev - nj in1a je potrebno da zarade za hleb. Nije irn do ponosa. - Uzgred, o ponosu - rekao sam. - Elena Blavacka pise da je "trece oko" prestalo da funkcionise i odseklo ljudc od Viseg U1ua kada su se oni •izc,h olili, sru;itrajuci sebe maltene bogoviina. - Zasto se "trece oko" naziva okon1 ako je sakriveno unucar lobanje? - upitala je lrkinja. - Anatorni su otkrili da se u procesu embriogeneze trece oko razvija bas kao pravo oko. To je i shvatljivo, zato sto SU prve dve rdSe ljudi imale jedno oko • to kojc mi nazivamo "treCim". Na to ukazuje Blavacka. Sto je covek vise duhovno razvijen, razvijenija mu je epifiza . J. k • - b1vse tre<:e o o '. - Hvala za ovo fantasticno vece. U restoranu "Trece oko" sarn saznala mnogo toga o "trecem oku" - rekla je Irkinja. "Novi Rus" je odlueniln geston1 zauscavio sve koji su posegli za novcanikom i plario za sve, ne zaboravljajuCi i napojnicu za kelnera.

"i

..

v

v

v

..

.. -

.. ; '·l '

t

~

~

~

.~

l

139

- I sea, jc Ii bilo zanimljivo? - upicao je "novog Rusa" Sergej selivesrrov. - Razumes Ii, u Zivotu treba ostaviti nesto za sobom. Ne samo novae, ne Samo Stan i auto, vec nesto duhovno. Ako se secas, kod dece je epifiza razvijenija, zato ona bolje osecaju duhovnost. Zato duhovno stanje rodirelja ... - Razumem to - odgovorio je "nevi Rus". - Prakticno deci rreba ostaviti ne sarno scan i auto, vec i tako Ciniti da se oni ponose duhovnim nivoom svojih rodirelja. Uzgred, Sergej, slusaj, scv~o je smesno sto smo za 20 dolara maltene do jurra driali restoran ...

.,.

:f·stedeei put bite ozbilj~iie

141

Mi.- CJanovi ove ekspedicije, nismo mogli ni d~ pretposravimo. d_~ ce. ;;,. ; ri1enuti "slavni predstavnici Domovine'' utican na '..ad eksped~C1Je u 0 --:.} · dalekoin Nepalu. Stvar je u come sro su neki od _J.lJ~h, n~ brz.1nu. se · '.i obogacivsi, resili da na brzi.nu podignu svoj. duhovn1 n1vo. Ti m~i:nr_1 su : '~' ·celi da obilaze hramove u Katmanduu 1 na sve 1noguce nac1ne su : ~~pevali da se sastanu sa Jamaina_ n~ viso~m poloiajima, glasno _ra~­ : govaraj~~ i forogra?s~Ci se iagr_IJen1. sa ~;'ma za uspomenu. Kako Je · · to egzourno! Kako ce un prostao zaVJden. .. _ . . · .· . u principu je radoznalosr u pogledu ~~h-~tl~~~h_?uhovruh_ stvan ~ . Zivotu pohvalna, a fotografisanje u kraJDJOJ hntJI n 1Je zab_ranJeno, ah ' : 'naon. razgovora kad porpuno samouve~~~1 stranac_, rapse }a_mu po ~"'' ramenu kao'svog pajtasa, pri tom govoreCi Kakav mrsavko ... lamarna je, blago rcce1;0, neshvatljiv, a ja mis!in1 i neprijatan. . . ·· To je upravo bio uzrok nasih naucnih neusp~ha ?n .susren~~. sa dvojicom Jama visokog ranga. Obojica su v?d11t n~Jvece. b~1d1s~~~~ hramove u Karmanduu, u koje je svakako vec dolaZila nasa branJa . Pa iako je nasa ekspedicija imala me~unaro~n_i karakter, kosrur su anili predsravnici Rusije. Mi to nikad n1smo krih. A uspes~ razgovor sa 13111 ama bio nam je strahovito porreban! Jed1no su lame_1male p1avo da odluce da Ii cla orlo:iju "skriveno znanje" ili ne. Jed1no su lame mogle biti posvecene u taj na znanja proslosti. Jedino su lame rnogle da ukazu na marerijalne dokaze o postojanju Genofonda co:cc:uistva ~ vidu dugotrajnog samadija. Jedino su Jame _mogh
-.4;,_._

Glava 4

Sledeci put bice ozbiljnije Naravno, "novi Rusi" predscavljaju nesrecni plod nesreenog prelaza na crlisnu privredu, kada su politiCki romancicari sa istim scarim cocalitarno-komunisti&iin razmisljanjem uspeli da izgrade najnesreeniju od svih tvorevina kapitalizma - "divlje crliste", pri ccmu su izraz naroda postali njegovi daleko najlosiji predstavnici sa niskin1 nivoom kultllre i krirninalnim mentalitetom, kao bolje prilagodeni okruzenju u kome deluju divlji zakoni u drustvll. Na primer, kultumom covekll je tesko da da iii primi n1ito, bez koga je danas, oprosticete mi, veoma tesko bilo sea re5iti, a "novi Rus" to radi kao nes10 sro se podrazumeva, posro to ne protivreC:i njegovorn mentaliretu. U rakvom slucaju, naravno, na dobitku ce biti "novi Rus" a klllturni covek obigravaee nadlestva u traienju pravde do smrti svoje. Ako delovanje divljih zakona u drustv1.1 11 kon1e ljudi na vladajuCim po!ozajima nisu "optereceni" takvim Stvarima kao StO SU cast, Savest, dobro i ljubav, potraje isuvise, to ce neminovno dovesti do opadanja intelekta celog narora, tj. pocece podivljanje ljudi. Nikad ranije nisam pi-ererano razmiSljao o isrorijsko-politiCkom konreksru pojma "podivljanje" (vracanje na scadijum divljastva). Ali, zahvaljujuCi nasim iscraiivanjima, dosli smo do zakljucka da se podivljanje, koje je suprornosc naprecku, viSe pura odigralo u iscoriji ne samo nase, vec i prerhodnih civilizacija. Ali, 0 Corne cemo govoriti dereJjnije u poslednjem de)u ove knjige. Zasad bih 531110 hreo da kaze1n da se nadam da "novi Rusi" nisu prvi divljaci nase (ne dao Bog!) u buducnosci divlje z.emlje. Autoritet Rusije u inostranstv1.1 je danas vidno opao ne toliko zbog gubitka prosle vojne moCi i nesimpaticnih fizionomija nasih voda, vec i zaro sro su na5u zemlju u inostranstvu poceli da predsravljaju uglavnom pomenuti "novi Rusi''. Te "nove" sver nekako ne povezuje sa tim sto smo n1i prvi probili zvuCni zid, osvojili kosmos, stvorili najbo· lje obrazovanje na sveru i take dalje. Ljudi su skloni da stvaraju uops tene zakljucke o nekoj zemlji na osnovu kratkih susrera sa njenim predsravnicima, a ne pamte iscorijska postignuca re driave.

.~:! ho~'a]'l.

v

••

-~-~ Rimpoce-Jama, sa kojim je susrer ugovorio Seskand Arijel posr~d: :. srvom rektora Nepalskog univerz.iteta, koji nas je unapred predstaVlo 1 ... : dao mu neke nauene matedjale, prin1io nas je u dogovoreno VJ·eme, •· Okruzen svitom svojih ucenika. U tOj sviti Cd oko 20 UCenika bi}? je <'~~emaca, Danaca, Amerikanaca i pripadnika drugih naroda. SVJ su

.·

.

I

142

STA SU REKLE LAME

sedeli na podu; neki su zarvorili oa, neki mieali usnama, neki neprekidno i CuteCi posmatrali Jamu, neki SU Sa interesovanjem raz. gledali nas. Ti ljudi su posverili svoj zivot ovladavanju duhovnom naukom Istoka i vec SU dugi niz godina Zivcli u Ncpalu. Svi SU govorili nepalski jezik. Nas su posadili na niske mekane jasrucice pred Jamom. Pored mene _ je sedeo plavokosi Danae koji se predstavio kao lamin prevo~ilac.' ,, Osecalo se da Jama dobro govori engleski, ali iz nekog razloga je vise .. voleo da sa nama govori preko prevodioca. fvlada nisarn znao nepals- ' .~ ki jezik, osecao sam da Danae, koji je govorio elementami engleski, -: nepalski govori jos gore. , Pocev$i da govorim o nasoj hipotezi i poreklu covec~stva i trudeci se da govorim razumljivo, sveo san1 svoj engleski na najuprosceniji il oblik, ~to rni je iza;jvalo krajnju nelagodnost i zbunjenost. Lania je sa ~ pola uha slusao moju pricu, a Danl:ev prevod uopste nije ni slusao; njemu su stalno dolazili nekakvi ljudi, kojin1a je on usput stavljao na . vrat svestene salove i davao po komad posveccne hrane. Danae mi je • neprekidno bubnjao u uho na nepalskom i povrerneno rne hvacao za : rame, moleci me da ponovirn ono sto sam rekao, na svakom ruestu gde bih, hceo-ne-hteo, upotrebio neku slozeniju englesku rel:enicu. : Na kraju mi je to dodijalo, i ja sam direktno upitao lamu, pokaza'!Si ' • mu crre7. hipotetiCkog Atlantidanina: 1 - Oa Ii see ikad videl i coveka ovakvog izgleda? , . Spoljasnjost coveka je fiziCki izraz njegovc duhovnosti · rekao je ~ Jama, neocekivano presav-Si na dobar engleski - glavna crca ljudske • spoljasnjosti su oa, u kojima mora biti odrazena cove~ova mn_~rost: .,.. Pojam "oko mudrosti'" u budizn1u ima dva aspekra: podrska osetl31vosn u vezi sa l:ulnim organima, p1i cijoj analizi moramo uzeti u obzir pred- ~ met gledanja, svest i eulne organe... ~ . Dopustice - prekinuo sam ga, shvacajuCi po sustini recenog, da 1 nam nude prazne fraze i cesio sam svoje samoljublje samo ti1n sro je Danae sa moje !eve strane zacurao - no nije Ii caj ertez reprodukcija liea coveka Cije SU OCi nas\ikane na zidovi1na Vaseg hra1na - hraina Svajambunat. Valerij Lobankov jc snim.io re oci sa zidova pomenutog hrama, nakon cega smo obavili ofcalmo-matematiCku ana!izu i rekonstruisali oblik posednika tih oCiju. Recite mi, molim vas, cije SU to oo? . - To su oCi mudrosti - ponovo je poceo da govori lama - koje

s!edeci put bice ozbiljnije

143

jzrazavaju ciljeve, cvrstu resenost i ono sto bi oci trebalo da izraze. Buda je uao da bi rrebalo videti kvaliret u svernu, a spoljasnji oblik roga predstavlja mudrosc. • Umalo
..

"'

STA SU REKL£ LlME

144

- O tome su mi pricali indijski svamiji. Sa prilicno velikom verovatnocom mi prerpostavljamo da ovde, na Tiberu, u uslovima srabilne temperature u peCinama moraju biti ocuvana rela ljudi u kamenonepokre0101n stanju, i to "ne samo na5e, vec i prerhodne civilizacije. To je sveukupni Genofond coveeanstva, Cije ocuvanje i jesre Va5 najvisi poziv, moj dragi rimpoee.

Rimpoce lama sa ulenicima

Ali, sa druge strane, poslednja poruka bi la je "SoHm". Zasto je ona poslednja? To je moguce run1aC:iti kao upozorenje covecanstvu: u s!ucaju samounisrenja i ove, poslednje civilizacije na Zemlji, nece vise biti upotrebljen Genofond coyecanscva, rj. ''konzer.iirani" ljudi nece izaCi iz stanja dugog samadija i nece postati izdanak nove civilizacije. Zato, ciragi rimpoce, ja mislim da je doslo vreme da se covecanstvU objasni da nasa civilizacija moie biti i poslednja na Zemlji. Pogledajce koliko je oruzja nagomilano u sveru. Pogledajte, Zar se duhovni razvoj d_,.ustva ne svodi sve vise na materijalno-domaCinski, gde glavni cilj Zivota postaje zelja da se covek obogati. Ljudi SU sprernni na sve radi novca ... Sarno se neveliki broj ljudi iz razvijenih zernalja - rekao sam, pokazavsi na !amine ucenike - stranaca, koji sede u ovoj sali, inreresuju za svoj'duhovni razvoj. Ali, oni to rade same za sebe licno, i nista vise. A ljud.ima su potrebne nove Cinjenice, nova znanja, da bi zaisra i

145

'l';' :~. Sledefi put bile ozbiljnije

"'' i.. .

.":'· ··· .~

•

iskreno rnogli da veruju u istinitost i moc religioznih ucenja. Zar nije, ruku na srce, rnoguce ! reCi da u velikoj rneri ljudi religiju shvataju kao .. lepu bajku... Nasrala je tisina. Lama se prstirna lupkao po kolenu. Danae me je prodornim pogledom • ' gledao pravo u oci. j - Samad.i je za5ticen - iznenada je rekao -~- lama. - Tania postoje sile. Svaki kamen ... To ~ nije same moj poziv... Uzgred, koje je Vase .. , < •• · 'j' drugo pitanje? 4 - Hteo sam da Vas pitam sta Vi znate o Danae poslednjoj poruci "SoHm"? - Isto sto i Vl - odgovorio je lama. Pozvao sam larnu na balkon, sa koga se pruzao pogled na srupu ovalnu kulu sa crrezorn ogrornnih neobicnih ooju. Upravo te 'oC:i srno podvrgli naucnoj analizi, upravo one su posluZile kao osnov za rekonstrukciju oblika coveka neobiene spoljasnjosti za koga smo pretpostavili da predstavlja Atlantidanina. Zasto su glavni simbol nepalskih i tibetanskih hrarnova te oCi? Sta one simbolizuju? Uobicajena definicija da su to oo 111udrosti nikako nas nije zadovoljavala. Mo2.da su drevna znanja takode imala aspekt sliean nasoj oftalmogeometriji, kako bi se pomocu crtcza ociju kod.irao oblik njihovih vlasnika. Mozda SU nacrtane 00 COVeka koji je biO praotac iii prarnajka nase civiJizacije. Mozda su to oci coveka iz Genofonda covecanstva, C:iji je zadatak da bude "spasitelj" covecansrva ukoliko bi 0110 sarno sebe uniStilo. Oci buduceg spasitelja... Mo2da ... .. Ali lama nam nista slicno nije . rekao. Tesila nas je samo neverovama podudamost da •• "srednjesratisticke oci" do kojih smo dosli proracunom ima tibetanska rasa, a upravo su ovde, na Tiberu, na svim .• hramovima nacrtane neobiI . . -cn e O'Cl. Neobilne oli na srupi Svajambunat<

.

~

..

..

...

-

koje je fotografeao V. Lobankov

.

146

I

sJedeCi puc bice ozbi ljnije

STA SU REKLE LAME

Slikali smo se sa lamom. Danae je rakode stajao pored. • Vi, svakako, znate zagonecku cih ociju - rckao sa.-n i pokazao na srupu. - Pogledaj moj podbradak - neces videti moje celo, pogledaj moje celo - neces videti podbrarak, pogledaj jedno oko - neces videti ono drugo, pogledaj ono drugo . neces videti prvo . progovorio je lama. - Ali, oko radi kao skener! Maleni lama je podigao poglcd ka meni, prisao mi, i usprdvivsi se, snaino me pocapsao po rarncnu. • Ne sekirajce se - rekao je.on, jos jednom me pocapsao po ramenu i glasno se zasmejao. Postalo mi je neprijatno. Danae je nasravio da me posmatra ispod oka. - A zasto Vi mene ne riip~ete po rarnenu i ne smejere se? - upitao je lan1a. . Ovamo dolaze vasi Rusi, ne obracajuCi paznju na ljude koji SU pored mene, glasno pricaju, s1neju se, taps u me po ledima, forografisu. Zas to, recite mi, 2.asto oni - lan1a je pokazao strance, koj i su sedeli na podu sale - zasto ti Nemci, Danci, Ame1ikanci, Englezi preda mnom sede na kolcnima, a va~ i Rusi ... Zar j a ne olicavam drevnu mudrosr i znanje pred kojom se rreba pokloniti? Evo on - larna je pokazao na Danca - vec 22 godine zivi u Nepalu i uCi n1editaeiju i drevna znanja. Danae je klimnuo glavom. · Ja ne mogu da budem odgovoran za re Ruse koji su bili kod Vas odgovorio sam. - Vidin1 da see Vi ozbiljan nauenik i da niste kao oni - rekao je lama: - Ali, kako mogu da poverim drevna znanja Varna, predstavniku jedne zemlje u kojoj postoje bogati ljudi koji kod nas ne vide nista drugo do inostranu egzotiku, koji nemaju ni nuve postovanja i inreresovanJ·a za na5e drevno ucenje i koji smatraju da im je ceo svet dosrupan ako imaju mnogo novca. Rusija je bogara zerulja, a Nepal veoma siromasna. Ali, ovde u Nepalu i Tiberu, posroje takva znanja kakvih nema nigde u sveru. Mi cenimo vase obrazovanje, vasu nauku, ali uvaZite i vi nasu religiju. Jedan od vasih Rusa pokusao je da meni lieno rutne sto dolara posle forografisanja, a dobri ljucli donose darove. · Ja j edino mogu da Varn se iz.vinim zbog njih - progovorio san1.

~ ~

1 ~ •

·. ; ', '

'

~

•

• '

~

~

l ~

!•

·!

,...._,

l4 7

- Sea n1i vredi Vase izvinjenje. Bolje u Vasoj zemlji razgovarajte s njima, recite na televiziji. Ako nasa drevna znanja dopadnu u ruke cakvih ljudi, ona se mogu prervoriti u zlo. Ako takvi ljudi nadu nesto, na primer coveka u samadiju, oni ce ga izloziti, kao Zivotinju u zoolo~kom vrru, i co ce naplaovati. Kineski komunisti su razorili hramove i pagode na Tibcru, pobili lame, izn1givali se drevnom blagu. Na srecu, posroje sile koje stire samadi. Te sile su inoC:ne, protiv njih nema oruzja. Vasa zcmlja ima ogromnu vojnu moC, ali Cak se ni nukleamo oru7Je ne mo2e suprorsraviti rim silama. Zar niste i vi komunistiCka zemlja, koja je zaboravila Boga i svoje vode uzdigla na stepen bogova! - Mi smo bi\/Sa kom1u1istiCka zemJja... - Svejedno. Ako u vasoj zemlji ima bogatih ljudi, takvih kakvi dolaze .ovamo, onda vam ne rreba verovati. Svetom upravlja novae. Oni ce kupiti nauku i religiju u bescenje i ne uCiniv5i nista prunerno un is ti ri j e. ' - Ali, zar ne1na takvih ljudi u svakoj zemlji... - Svakako
.

146

STA SU REKlE ~

zovani Rusi, nis1no krivi sto nasa zernlje poslednjih godina ima tako neprijatan imidz zbog "novih Rusa". Ja, nauenik-hirurg, obisao sam 40 scranih drl.ava, u rnnogim zernljarna sam bio vise puta. Pitanje je, zasto putujem u razne zemlje, drZim predavanja, demonscrirain svoje novc operacije? Interesovanje za inostranstvo sam d avno zadovoljio. Znatno lakSe bi mi bilo da prervorim moja medicinska ockrica u velike pare, prodavSi ih oekoj bogatoj fimii, ill tako sro· bih osnovao spostvenu privarnu kliniku, gde bi svi prihodi od operacija isli u moj dzep. Srvar je u tome, dragi moj rimpoce, sco nauka dolazi od Boga. Ako je nekom Bog dao sposobnost da izume bilo Na balkonu hrama sta vredno paznje, trebalo bi to sma.. . • trati Bozjim darom, koji coveku daje . · . hen~ saosfakoJu. Ah, porom covek posraje rob svojih otkrica, zaro sro . oseca poziv d~. ih objavi sve sirem i sirero krugu: isprva u svom gradu, ~orom_ ~ zerolJ1, potom u sveru. I verujte, daleko od toga da pri tom s"i nauen1c1 misl~ o profitu ill o slavi. Najcesce nikakvog profita nema, a slava. se. r~sphne ca_ko sto drugi nauenici uzmu rvoje pronalaske i rno· de':11ZUJU1h, a onaJ ko je prvi dao ideju postepeno pada u zasenak. Na PI'Vl pogled, logicnije bi bilo saeuvdti svoju Jedinsrvenost demonsoi· rajuci veli.canstvene rezulrate operacija, ali nikom ne' pokazujuCi metod: Ah, rerko koji pravi naucnik tako posrupa, zato sto postoji ~uboki z~v, koji dopire iz duse, da rvoje otkrice nije limo .tvoje, vec da Je nan1enJeno svim ljudirna, a ti si samo rob svojih sposobnosti, instrtt· ment svoga otkriea i njegovog sirenja. Zar nije tvoje otkrice doslo iz Univ~~alno~ informacionog polja, i isrovremeno ga dopunilo. Zaro, dr~g-i ~poce, zemlja tu ne znaCi. nisra, a jos manje njeni ne bas naJbOIJt predstavnici · "novi Rusi".

'· ~ SledeCi p ur biee ozbiljnije

149

~~,

·A zasto niste otisli u Ameriku? - upirao je lama. - Am erika skuplja r umove Ciravog sveta, ukljueujuCi i one iz Vase zemlje. Ona srvara ; itslove za razvoj nauke. • · Ja dobro poznajem Ameriku, camo san1 bio vise puta . odgovorio ~- sam · Takode su mi predlagali dam~ kupe. Ali, ru ima d':'e srvari. Prva :.· stvar je savesr. Veliki ruski reziser Tarkovski reZ.irao je film "Stalker", Cija je glavna poruka da se u posebnoj zoni naglasava najjace osecanje u coveku. Pokazalo se da je to osecanje savest. Ljudi su u toj zoni umi· rall, njihova savest je bila ukaljana. U nauci se nikad ne radi individu· alno, covek uvek in1a drugove-saradnike. Ja takode imam drugove"" saradnike, koji su zajedno sa mnom presli tezak naucni put. Nikada ih _ · ne napustam, jer bi me mucila savest. Drug a· srvar je ro sto su u Americi, kako sarn primetio, mnogi nauCnici emigranti poceli da se "gase". Ne mogu da taeno kazem zasto, ali meni izgleda da se ru pokazao rasraeuCi uticaj ameriCkog drustva, koga u celini pokrece rrka za dolarima. Nauka irna pre svega duhovne principe. · U pravu ste, nauka je pre svega duhovna, po rome je i srodna sa religijoin. - Upravo zato sam Varn, dragi rirnpoce, postavljao mnoga naucna pitanja, na koja ste vi odgovarali, oprostite nii, naucenim reama iz propovedi za decu na ulici • rekao sam ja. - SledeCi put ce bi ti ozbiljnije · rekao je lama i iskreno se nasmejao. ·I Vi morate mene da razu1nere. . - ~opustire mi da Varn postavim piranje filozofskog karaktera, ~mpoce · rekao sam. · Zasto je nauka u va5oj zemlji slabo razvijena, tako d~ovno. vodsrvo u ovoj oblasti sveta ne izaziva sumnju? . - M1 smo s1romasna zemlja. Za nauku su potrebne velike pare. '1°' ' · A zasco ste siromasna zemlja? Zar ne bi i vasim ucenicima . . .J: poka-£ao Sam na Strance U sali · bilo prijatnije da zive U bogatoj zemlji ~ &de nema sirotinJ'e?. ' ~· ,µ. Danae je klimnuo glavom. , Kod nas ima mnogo siromasnih i nataliret je visok. Ljudi su navikli ~ na veoma skromnu hranu i veorna skromne zivotne uslove. Oni slabo $.!- shvataju da se moze Ziveti bolje. Nascala je psihologija siromaha. ,: . · Ja. mislirn · ubacio sam - da nije samo to r~zlog. Veliku ulogu u • Slromastvu Vase zemlje igra religija.

.

J. ·

i;

150

STA SU REKLR LAME

1J •· '.\'. ~r:·

- Religija? . · - Religiozna ucenja budisticke i hinduisticke sa-uje, koliko ja znam i~ - nastavio sam - otvoreno p:opovedaju pr.edn.~st_duho"'.11-og nad. ma'.erija!nim. Tome vi uCi te u skolarna med1taC1Je 1 drug1m rel1g1ozn:rn i!t skol<'Jna. Ja niposto ne dovodim u piranje vaZniju ulogu duhovnog u . . poredenju sa marerijalnim, buduci da je, po religijsk.im uc.enjima, materijalni princip bio stvoren od duhovnog principa putem nJegovog . postepenog otelotvorenja. Ali, prererano nagla5ava.i:ije . vodece ulog_e · . duho..,,nog dovodi verrJike dotle da ljudi u vasoj zemlji poonju da se prema Zivo ru na Zemlji odnose kao prema necen1u nebimon1 i ne trude se da ga poboljsaju. Telo je samo divni instrun1ent duse, i nije srera ras. _, ta ti se od njega. Zato, ja mislim, trebalo bi 1n 1 '? gnevan, da bi se 'ijudi naterali da bolje rade i ucine svoju zemlju -~ booarom. Tada ·ce se pojavici i uslovi za razvoj nauke. Uloga nauke ve~ma je velika. Sta je religija? Religija je znanje prerhodnih ci~- ~ Iizacija, koje su oni stekli kao rezulrat nauenih .istraZivanja.. Zaro ;e ·razvoj nauke i dopunjavanje, pomoeu nje, Univerzalnog inform.a: cionog polja svet:i zadatak. Upravo na11ka moze da razvij e, '.~praY1. 1, · dopuni religiju. Ne smeju se u nase vreme znanja dob1Jena. ~z, ~ .· Un iver;.alnog informacionog polja koristiti kao dogma, ~ebalo bi 1h .: · dopu11iti i ispraviti u skladu sa okolnostima. . Svaka..1
I

1

i 1·

i

sJedcci puc bite ozbiljnije

151

. Ne sme se u nase vreme u torn stepenu porcenjivati uloga nau ke, jer ce ro omesci razvoj naukc, ciju sverost ne mozemo da poreknemo · produZio sam ja. · Uz1nire, na primer, samadi. U njemu, kako je. poznato, duh napus ra telo, ali cuva vezu sa njim. Telo se zahvaljujuCi smanjenju obima razmena materija do nule moze u konzerviranom sianju oeuvati milionima godina. Piranje je, cemu cuvari relo, ako duh ima prevashodni znaeaj? Odgovor je jednostavan - relo je naanjeno tokom dugotrajne evolucije i nema nikakvog smisla da se ono ignorise, Jakse ga je sacuvali, nego ga stvarati iznova. - Ali, ljudi danas sve vise zele da ovladaju upravo duhovnim · rekao • je lama. . · . Poglcdajte svoje ucenike. Mnogi od njih izglcdaju kao da nisu od ovog sveta. To odricanje od ljudskog ?jvora tesko da moze da deluje na drusrvo u smislu podizanja njegovog duhovnog nivoa. U najboljem slucaju oni su sposobni sarno za lienu duhovnu sarisfakciju. Oatlac mi je povukao za lakar i nesro me pi tao, iz nekog razloga na nepalskom. . Govorite engleski. . Mi . rekao je lama . posebno naglasavamo duhovn i razvoJ, nasupror osralorn svetu, gde je marerijalno hipertrofirano. . Svakako da ste u tome u pravu. U sveru mora da posroji ravnoreza. Kao potvrdu vasim reCima navescu jedan prin1er. Da Ii mate posvecenicu Helenu Blavacku? · Da, in1am njene knjige. · Iz dela Blavacke n1oz.e se shvariti da su piramide u svetu sagradc:~e u rnnogostruke svrhc, a jcdna od njih je da se u nji1o a cuvaju 1ela Ijudi u sranju sam:l lija. I tako, relo egiparskog faraona izneto je iz Keopsove pirantide i prenero u Briranski muzej. Ko zna, mozda je taj egipatski faraon bio Ziv, a sve price o egipacskoj tajni mumificiranja tela su naprosro bajka. Mozda je egiparski faraon bio u stanju dubokog sarnadija. A danas je njegovo telo izlozeno, i to, naravno, ne na temperat11ri koja je neophodna za sarnadi. Zaro ce se dusa tesko vraciti u faraonovo telo. Odgovo1ire n1i, rimpoce, zasto neobicne sile nisu zas ti cile faraona? · Ja inislim da ih u piranudarna nema. . Zasro?

152

~TP. SU REKLE LAME

- Ne znam. - Da se vratirno ulozi religije druscvu, - rekao sam ja - hajde da proanaliziramo razne oblike religije na Zemlji. Meni izgleda da je najpogodnija varijanta religije katoliCka religija. U njoj oCigledno p9si:oji i stroga disciplina i sloboda coveka. Zaro se . pokazalo da su katolicke zemlje najrazvijenije na svetu. Uporedimo katoliCku religij u sa islamom. Askeza i ogranicenja musliSledeci pur bice ozbiljnije manske religije ima na pretek, a slobode oCigledno nema. Rezultat je poznat: muslimanske zemlje po razvoju zaosraju za katolickim. Uporedite katolicku religiju sa pravoslavnom. Slobode u pravoslavnoj religiji su vece, a rezultat je sledeCi: sve pravoslavne zemlje zaosraju za katolickim. Uporedite sa budistiCkom i hinduistiCkom religijom Indije, Ncpala, Butana i drugih susednih zcmalja: covekje pre svega usmeren na duhovni razvoj i cesto prenebregava materijaln.i aspekt Zivora. Rezultat je poznat: iako duhovno visokorazvijene, te zen1lje imaju nezavi~an ekonomski polozaj. Posebno se isticc japanska varijanra budiz· ma, u kojoj duhovni razvoj ide naporedo sa strogom disciplinom u ma· rerijalnom Zivoru. Rezultat je poznar: napredak Japana je neosporan. · Da, Vi ste sasvim u pravu. - Svi mi znamo da je Bog jedan - nasravio sam ja. - Zasto onda ne preinacite svoju religiju, koriguj, :·e je, uzimajuCi u obzir bilo koji i~; ·nrijski aspekt delovanja razn.ih reH:-iJa na drusrvo. Na Zernlji je bilo mnogo proroka koji SU nacinili mnogo varijanti religije. Zivot je vec pokazao ko je od tih proroka bio u vecoj meli u pravu. Mislim da je doslo vrerne za zajednisrvo medu predsravnicirna raznih religija, da bi se pokusalo da se srvori jedno religiozno ucenje, zasnovano na tome da je Bog jedan. To je isrorijski pravieno. Setite se mnosrva versl
u

··

'.

1

~ledea puc bice ozbiljnije

153

bez .r~z~cata: tengo-lama se ponasao kao i Vi u pocetku. Zar mi .,~ naucruc1 ... 11!'.. - Obecavam, sledeo put bite ozbiljnije - rekao je lama. - Samo se strpite!. Bolj~ Va".'.1 je da se sremete sa samin1 bonpo·l~om. Religija "If bonpo 1e na3stariJa na sveru, a bonp,o-lama zna mnogo vise od mene. ~~ To je velilti covek. On je emigrirao u Nepal s Tibera, gde su ga progo· •t nili kineski kon1unisti. On sada nema svoj veliki hram, ali ima ogrom· no znanje. Bonpo-lan1a je stariji covck. Surra cu mu telefonirati i . ispricati mu o Varna. Obecavam Varn: primice Vasi bice otvoren prema Varna. Dodite kod mene sutra oko sedam uvece. · '""· - Hvala \Tam. -'tr Lama je bacio pogled na svoje ucen.ike, koji su sedeli u sali na kolenima, i obisavsi ih, isprat.io nas. Osvrnuo sarn se. Danae je i dalje natrnureno gledao za nama.

il ;,t.

.

Otkrovenja bonpo-lame

Glava 5

'

t

Otkrovenja bonpo-lame

4

orio se oko nase posere. Na kraju razgovora, rimpoce-lama nam je dao pisn10 preporuke, rekav$i da je bonpo-lama spreman da ozbiljno raz. govara sa nama. Bonpo-lama je ziveo u malom gradu na zapadu Nepala. D·o tog grada se moglo doci auromobilom iii avionom. U pocetku za.rnalo da iznajmimo automobil, ali je Scskand uspeo da nas upozori da su pute· \·i u Nepalu veoma Josi i da bi putovanje automobilom m oglo potrajati gotovo nedelju dana. Ra2.log za to su stalni odroni n a putevima, koje je veoma tesko rasC.istiti. PutniCki. .ivion za raj grad le teo je j ednon1 nedeljno. bismo ustedeli vre111e, bili smo prisiljeni ioni CvrSCi, mada SU manje ekonomicni. Iz gostionice smo telefonirii! bonpo-li.:-...ii. On je za~azao .;astanak za sutradan ujurru. Ujutru, na kraju grada, po rvrc:jim zemljanim stepenicama smo se popeli na visoku padinu, gde se na maloj zaravni smestio neveliki hram, na kome su takode bile nacrtane neobiene oa. Monasi u tradicionalnim ramnocrvenim odezdama dopratili su nas do bonpo-lame. Bonpo-lama je izgledao kao sedamdeserogodiSnjak i takode je bio odeven u tamnocrvenu odeeu. Progovorio je na sasvim dobrom engleskom sa tipiCnim istoenim akcencom. Paznju su privlaCile njegove tople dobre oci i mimi tihi glas. Predstavili smo se. U torn trenutku na zapadnirn vratima hrama pojavile su se tri osobe evropske spoljasnjosti: dve zene i jedan muskarac.

tf i

: '

I l

Da

~:

· .; :. · •

SI

¥

i

_I ·

;t

t f f

· •

155

. To su moji prijacelji, naucnici - rekao je lama. - Vi Ste lamini ucenici ill nauCnici? - Mi smo svi nauenici, iscolicari, specijalisti za religije lstoka. Zivirno ovde vec vise od mesec dana i proucavamo nasranak najdrevnije religije na sveru . bonpo. Gospodin bonpo-lama ~a veorna mnogo, mnoge stvari zna napamet. Na l.alosc, sve njegove knjige ostale su na Tiberu, odakle je bio prinuden da emigrira. Gospodi u bonpo-I an1a je jedan od malo preostalih Zivih predstavnika najsBonpo-lama tarije religije na sveru. Bojimo se da bi isrorija re religijc mogla zauvek nescati - rekao je m tiskarac. - Vi see, kako mi se Cini, iz SAD? - upitao sam, obrativ5i pa2nju na cipicni americki izgovor. - Da. Mi sr110 preds tavnici univerzi rerske na uke. · - A mi smo preds tavnici oftalmologije, nauke o ocnim bolestiina ... - Ocnim bolestin1a? Nania su rckli da sre vi medunarod na naucna ckspedicija koja trazi izvore porekla covecanstva! - uzviknuo jc An1erikanac. - Eco, rako je ispalo, da nas je proucavanje oaju predstavnika raznih rasa na sveru dovclo do neophodnosti da ra iso·azivanja nastavirno iz istorijskog aspekta - odgovorio sarn. - Vi see, kako su mi rekli, iz Rusije? - Da. . - O! Za Ruse je tipieno nalaienje cakvih neobienih n~·tienih paralela. U Rusiji je nauka sjajna. - Jedna O
i

Jll

156

STA SU R.EKLE LA.\1E

- Izvolire, ako bonpo-lama nema nista protiv - odgcvorio sam. - Ne, nemam nBta protiv. Moliln vas, sedite, - rekao je bonpo-lama i svc pozvao z.a veliki sto. - Dragi bonpo-lama, dozvolite mi da ponekad z.a neki od vasih iz.raz.a pi tam mog ameriCkog kolegu, z.ato sro mi je ameriCka varijanra engleskog poz.natija od istoene. Mom amcrickom kolegi, posto mu je engleski matemji jezik, nadam se, nece biti teSko da raz.wne isroeni dijalekt engleskog - zamolio sa1n ja. - Da, da, naravno - odgovorila su obojica. IrnajuCi na umu iskustvo iz prethodnili raz.govora sa religioznim liderima Istoka, ovog pura smo resili da na pocetku pos:avimo niz pita· nja i tek potom izloZimo sustinu nase hipoteze. - Gospodine bonpo-lama · poceo sam - koliko nam je poznato, Vi sre ernigrirali u Nepal sa Tibeta. KaZite nam, irna Ii razlike rnadu nepalskirn i tibetanskim Jamama? - Razlike nerna - odgovorio je bonpo-larna. - Postoje samo oznake hijerarhije: Dalaj-larna (vrhovni lama), Pancen-lama, Rirnpoce-lama i rnonasi. Na Tibetu, u rnojoj do1novini, bio sarn Pancen-larna. - Prefiks "bonpo" · oznacava pripadnost odredenorn obliku bu· disticke religije? - Da. - A koji su najstariji oblici budisticke religije? - Ima cetiti najsrarija oblika budisricke religije: bonpo, gilupe, ningrnapa i mantra. Religija bonpo je uglavnom rasprosr:ranjena na z.apadu Tibeta i ona analizjra kako pozjrivnu, cako i negativnu psihid..'U energiju. Taj oblik religije ima najveCi broj tajni. Religija gilupe je rasirena u centralnom delu Tibera, i analiz.ira pre· vashodno pozitivnu psihiCku energiju. lz te religije je potekao danasnji Dalaj-larna. Religija ningmapa, koja je rasirena na istoku Tibeta, veoma je srrog oblik religije i ima najvise zabrana. Jedna od varijanti religije indijskih Sika - Gurunana*, koja je olieenje nepomirljivosti, ima duhovne korene u tiberanskoj religiji Ningmapa. • "Guru Nanak" jt imt indijskog duhovnog Uacelja koji jt sinttcisao hinduizam i islam u sptcificnu rtUgiju sika. - prim. prev.

157

Orkrovenja_bonpo-lnmc

~'

l!£· . ........ ... ... . _

~ -

1: "

-~·.

~-~·

...

--

.

.

•;

Razgovor sa bo11po-lamom

Religija mantra 1nesti1nicno se nalazi na Tiberu i nema velikog uri·.?· taja na dn1ge oblike religije. . .,.. · Isp1icajte nam dctaljnije o religiji bon po . zan1olio sam. - Kao sto sam vcc rekao, religija bonpo je najstarija religija na sveru • - poceo je da p1ica bonpo-lama. - Bon po-Buda je dosao ne Zemlju pre .. 18013 godina, dok je poslcdnji Buda dosao pre 2044 godine. Religija bonpo veruje u tocak "smrt-:livor-srnrr-2.ivot", ro jest, da svaka dusa u · sebi saclrii n1nosrvo Z.ivota. Glavni cilj religije honpo je razvoj "rrcceg ; .. oka" kod ljudi nase civilizacije. ';~..-· · Zasro je to tako vaino? \.,5:-' .- Kod ljudi nase civiliz:it::;e "trece c.'·-::i'' se posrepeno izgubilo i osta·._ :. lo je samo kao rudiment (epifiza). Nasa ci'l
..o;.

JI

...;.1

158

STA SU REKLE I.AME

.

-

na ljude i drusrvo, iako se u tome lo:ije veliki potencijal, koji omogucuje da se orlo:iju novi oblici energije, odgonetnu mnoge tajne <;. hemije i fizike, a takode i da se ljudska psihi&a energija usmerava u • neophodnom pravcu. A za sve to je ljudima neophodno razvijenije "trece oko". - Ja Vas shvatam u tom smislu - rekao sam - da je pomofu "treceg oka", kao organa podesavanja na frek-vencije razliCitog karaktera, "i moguce iskoristiti psihi&u energiju coveka za delovanje na mnoge ·!' prirodne pojave, ukljueujua i fizi&e i hemijske procese. U danasnje vTeme se ljudska psihicka energija krajnje nedovoljno koristi i ne recko ima centrifugalni karakter, trosi sc ne samo u neku svrhu, vec se i traCi, stvarajuci negativnu auru, koja negativno deluje na ljude. Mislin1 da psihi&a energija ima ogromnu moc, pogocovo kad dolazi od velike mase ljudi. Na prirner, ako se u d rustvu sakuplja negativni potencijal, ljuclin1a postaje tesko da misle o dobroti i dobru, a nasladivanje svime sto je negativno pocinje da se samo po sebi podrazurneva. To, kao po pravilu, dovodi do nazatka dn.1srva. Ako se u drus rvu skuplja pozitivni psihiCki potcncijal, to nesumnjivo dovodi do napred
i

-

t

i

*' J

•

01kro venjn bonpo-lame

159

ja, nalazi u periodu vrhunca materijalnog razvirka pri umanjenoj ulozi duhovnog. Ali, svejedno smo duzni da sralno nastojimo da razvijemo "rrece oko" i duhovni element povezan sa njim, jer ce se u protivnom nazadak duhovne strane zivota produiiti. - Hocere da kazcrc daje savremenom coveku nemoguce da u tolikoj meti razvije "rrecc oko" da bi co bilo dovoljno da se ude u duboki samadi? - upirao sam. - l! danasnje vreme ne. Nazadak "rreceg oka" odvijao se kroz isroriju. San10 pojedini jogi mogu da udu u samadi na nekoliko godina, ·ali ne vise. Ali, nije iskljuceno da ce ro. uskoro postati moguce . odgovorio jc bonpo-lama. - Rekli see dace LI buduenosti dugi san1adi mozda posrari stvarnosl?

- Da. - A z.a.s to bas u vasem regionu· religija roliko izrazito naginje duhovnom, da ro cak ide i na stetu marerijalnog? - O! To je veoma vazno. Narod zen1alja naseg regiona na neki nacin je spasirelj covecansrva uops te. Stvar je u tome sto u Evropi, An1erici, pa cak i ll Africi pos roji izuzetno snaZllo izrazena tendencija
160

~TA SU R£KL£ LAME

- Vi ste, naravno, u pravu. Vai.nosr samaclija za covecansrvo je ogromna. Racli toga je moguce da se covek irtvuje. . - Osim toga, uvazeni bonpo-larna, Viste rekli da bi uloga duhovnosti u buduenosti trebalo da poraste kod svih nacija n~ svetu. Znaci Ii to da ce sa razvojem tehnologija povezani h sa psihi&om energijom, lsroC:ne zcmlje isprednjaCiti? · - Svakako. Vidite, mi upomo nastojimo da n~ izgubimo drevne naCi ne delovanja na duhovne el!!mente covecanstva. Mislim da ce uporn ost dovesti do buduceg uspeha. Po111ocu usmerene psihicke energije postace nioguce delovanje na gravitaciju, sto ce dovesti do prevra ta u gradevinarsrvu: Pomoeu energijc slicne psihi&oj posrace moguce ustanoviti nove principe vazduhoplovstva. Pojavice se novi naCini iilecenja, povezani sa delovanjem na biopolje ljudskog tela i pomo6.1 njega na biohemijske procese itd. · - Ruski nauCnik doktor Czjan razradio je aparat· "bion·on" koji omogueava da se pojaca biopolje biljaka i Zivotinja u razvoju i pomoeu njega je poceo da leci bolesnike. Rezultati lecenja su se pokazali sasvim perspektivnim. Nije Ji rakav pristup lecenju medicina buduenosti, kojoj vi teZi te? - pitao sam. - Medicina, povezana sa delovanjem na coveka kroz .njegovu du~u ce biti medicina buducnosti, ali takva je bila i medicina drevnih vremena - odgovorio je bonpo-lama. U svetim knjigarna bonpo religije,

f:~Qt:uovenja

bonpo-Jame

. 161

_.'.l(oje su, na zalosr, ostale na Tiberu, moguce je naci mnogo ~ svedocanstava o eudcsni1n metodima lecenja u dalekoj proslosti. Ne bi , 'rrebalo da napustimo drevne mctode za razvoj duhovnog u coveku, ' koje cak i danas, u periodu procvata ekstremno materijalnog, mogu da ~ budu od velike koris ti. _Potpuno ~a-~ razumem'. uvaze~i bon~o-lama -. slozio sam se. - Vi'. ,!i.· m1sl11n na rehg1Ju Istoka, 1mate V!soku 1 plemen1tu ulogu podrske 1 razvoja duhovr\.og usmerenja u zivotu covecanstva. Da nije napora j.: lst~ka, konzervativne tendencije Zapadnih naucnika koji slabp ~' .razun1eju intuitivno-logiCki pu t u nauci i sebe smatraju maltene bogo· ·11[.·Vima na Zemlji, dovele bi do dcgradacije svega duhovnog na nasoj ~ planeti, nanevsi nepopravljivu steru razvoju nauke. Nesumnjivo, t:· tehnologije povezane sa psihickom i bioloskom energijom ceka svetla · buduenost, i ja sam ubeden da ce Isrocne zemlje u tom smislu uskoro is.prednjaci ti. ~,,,. · Kod nas, u Sjedinjenim Dnavama - rekao je Ame rikanac - svako ~· istrazivanje u proucavanju duhovnosti podleze ogromnoj kricici. Zatc> : se malo naucnika bavi time. Mi spadan10 u tu n1anjinu. ,,. . .. - Pri razvoju duhovnosti covecanstva - nasta·,io sarn ja · rn<~ida ·
t.?:..'.*..

J

t:

~ama. •

"' .

. '.\'., To nalazimo u knjizi E. P. Blavacke ("Tajna doktrina", 1937., to1n 2, • '.1;. srr. 143): "... u pocecku je covek evoluirao kao svetlosni besce/esni · ·' oblik, na kome je bio izgraden celesni oblik. ,." ·~.

Gospodine bonpo-lama! Postoje Ii u zapisima bonpo religije ~aci o prethodnim civilizacijama na Zemlji? - upitao sam ja.

, 1.. •

•

I

162

STA SU REJ
LAM!i..

- U bonpo religiji ima veoma mnogo podataka o prethodnim civi. _. lizacijarna na Zernlji - odgovorio je boopo-lama. - Postoje citavi tomo\i "' koji potieu iz duboke proslosti, koji opisuju Zivot prethodnih civilizaci: ja. Takode je detaljno opisan nastanak nase civilizacije n~ Tibetu~ Prema rim knjigama, poslednja od prechodnih civilizacija, koju n~ Zapadu nazivaju civilizacijom Atlantidana, bila je znamo razvijenija od na5e i posed oval a je zapanjujuce tehnologije, zasnovane na vladanju · psihiCkom energijom. Deralja se, na Zal.ost, ne secarn. I - Izvinite, da Ji imate te knjige? ·,i - Ne. One su ostale na Tibetu. Boji1n se da su unistene - zalosnci je ;' odgovorio bonpo-lama. ! '-:-,. ·To je ogrornan gllbitak - dodao je Amerikanac. ·'r _- Svejed~o na1n recite, od koga su nasrali ljudi nase civilizacije? . uptrao sam Ja. , ,1£ - Od ljudi prethodne civilizacije - Atlantidana. Toga se taeno secam i iz bonpo knjiga • odgovorio je bonpo-lama. _; · Kad Citamo opis Budine spoljasnjosti u religioznirn knjigama ~· Isroka, mogu se naCi 1nnoge crte koje nisu karakretistiene za savrernenog covcka. Nije Ii Buda bio covek prethod ne civilizacije, koji je ~ izasao iz stanja sarnadija? - upitao sarn ja. ! · Buda, koji se pojavio na Zemlji pre 2044 godine, zaista nije ~­ izgledao kao obi can covek. U svin1 religioznim knjigarna je zapisano da i je· on imao 32 odlike, rj. 32 crtc kojc ga razlikuju od savren1enog coveka. Pri tome je poznaro da svaka od tih distinktivnih Budinih crta ,j nije dosla od njcgove majke, vec od njegove duhovne prakse · odgo· $' vo1io je bonpo-lama. i ·~ · Objasnite, molim Vas. ::· - To je opste misljenje na Istoku. ~ · Ja shvatarn da se na Istoku pod takvim misljenjirna kriju velike· ~ tajn_e is~e. Jedna od cakvih j~, nar~V110, i__samadi, ka~ '.akto~ o~s.ran· ka covecanstva na Zemlji. Sacuvaru u peonama na hilJade 1 mtltone i'. godina, najbolji pojedinci drevnih rasa u stanju su da se ponovo pojave · i zaenu covecanstvo na Zemlji. Osim toga, ljudi u sarnadiju mogu da ' ; ozive i deluju kao proroci da bi ispravili put razv:itka postojece civi· ,· lizacije. u pravcu napretka. Zaro se moze prerpostaviti da j.e Buda, koji , .. je imao neobicnu spolja5njost, koja se, uzgred, u mnogome slaze sa ' nasim predscavan1a 0 . spoljasnjosti Atlar1tidana, mozda bio jedan od

i

l

r

i

i

"rovenja bonpo-larne

01•

163

znih Arlantidana koji su izasli iz samadija radi prorockog delovanja po roj oblasti sveta. Znanja prerhodnih civilizacija o delovanju na usihicku energiju pomogla su mu da vrsi uricaj na ljude. Do cakvog ~!dju&a moguce je
- A sea

ce biti kad prode 30.000 godina?

_.., 164

~TA SU REICLE LAME

: Kad pro?e 3?.000 godina, nastace tamni period, kad ucenje Bude nece delovao. Ah, nakon toga nasrace novi oideserhiljadugodiSnji ciklus sa novim ucenjern. . · Kol~~ prorok~ s~ pojavilo na Zemlji tokom prethodnog dela ovog tndeserh1lJadugod1snJeg ciklusa? · Iz drevne religije bonpo je poznato da ce na Zemlji ponia 1002 proroka. · Koji po redu je bio Buda, koji se pojavio na Zemlji pre 2044 godine? . upicao samja. · Na magu taeno da kazem. Ali, poznaro je da je on bio ucenik Bonpo-Bude. Narecni r 30 000 godina Buda, koga ce zvati Maitreja, rakode ce biti I ucenik Banpo·Bude. · Znam za l\1aitreju. Rerih cak ima i sliku o ta1ne. Ali, kaka je moguce to sta kazece? Nisre Ii rekli da se Bonpo·Buda pojavio na Zernlji pre 18.013 godina, i ziveo 82 godine. njegov~ smrri do pojave poslednjeg Bude proslo je oko 16.000 god· 1na. K~o Je Bonpo-Buda magao da bude njegov uCicelj? . zaprepastio sam se Ja. · Mogu da Varn kazem · s naporom je poceo da govori Bonpo-lama · da su 1 ostah proroci, lsus Hristas, Mojsije, Muhamed i drugi . bili ucenici Bonpo-Bude. Tacno je poznato da su svi oni pre pocerka svog prarakovanja prasli obuku na Tibetu. . Kod koga SU mogli da uce? · Svi su oni uc!i u zemlji Sambali koju je srvoria Bonpa-Buda. Prema bonpo religiji, zemlja Sambala se drugaCije zove . Olmo-Lung· Ring. Ucenje velikog Bonpo-Bude se i prenosi pomoeu zemlje Sambale. . Kako SU proroci ucili? · Telesna smn Bonpo-Bude nije vaZna. Duh je, kao sro znate, bes· ~r:ran. Tako je besmrtan i duh velikag Bonpo·Bude cije ce ucenje ira· JaO 30.000 godi~a. Zaro su u duhovnom sm.islu svi proroci, koji su baravili u zemlji Samb~i,, ucenici besmrmag Banpo-Bude. · Legende o zemlji Sambali sirako su paz.nate u evropskim zemlja· ma· progovorio sam ja. · Iz raga sco sre rekli, moguce je izvesci mnogt lagiCke zakljuCke, na primer, da se obucavanje vrsi u stanju samadija. kad se duh oslobada tela i u stanjuje da slobodno kanraktira sa drugiJll

?d

!!Olkrovenja bonpo-lame

165

;,.:_. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

·~

.•..

••

•I :

'

~

Iit~ ~ ~'

~

~

-.·-

~:

·--

•••

·ti. t·~hovima, "~

N. K. Rerih, "Maitreja" (1932)

a nakon obuke (u zemlji Sambali) i postizanja prave ·*,mudrasti, kaja se kad vas naziva "pradzna", vraca u telo da bi uCia , ~jude da idu p~[em naprerka. Ali, sad ne bih hteo da decaljno razma.,,,~tramo pitanje Sambale, vec bih Vas zan1olio za dopustenje da se tome . $".~atimo nesto kasnije. :':~_il · Da, svakako. · ~ · lz vase price o prorocima - nastavio sam ja - pocea je da mi se jav· ~Na .utisak
I166

STA SU REKLE

LAM£

- Svaki od proroka ne samo daje bio revnostan ucenik Bonpo-Bude, vec je bio i individua, koja deluje u skladu sa svojim stavovima i u za- . visnosti od uslova zivota ljudi medu kojima se poja•io - odgovorio je bonpo-lama - Mislim da bi bilo korisno stvoriti jednu religiju za Citavo covecansrvo, zar nije Bog jedan - rekao sam ja. - Shvatam da je to izuzerno tesko, ali bi religija na naucnoj osnovi. na ovoj sasvremenoj elapi mogla da snamije deluje na ljude. Cak i u SAD, gde religija nije; na poslednje1n mes tu u Zivoru dn1stva - pogledao sam Amerikance - u ~ stvamosti, na mestu Boga stoji dolar. Prirodno, n·Zisna ekonomija je _ progresivna pojava, tera ljude da rade, ali kada se za postizanje mate- ~ rijalnog b!agostanja koriste sva sredstva i zaboravljaju pojmovi casti, ~ savcsti i morala, drustvo g ubi mnogo vise. Drustvo koje izgubi .( duhovnos t ncn1inovno ce propasti. Ali, da Ii je moguce u savremeno rn f. tchnokratskom drusrvu doCi do zaista iskrene vere u postojanje duse i Boga? Savremeno obrazovani covck tesko da ce poverovati u bajku. , Zato, 1neni izgleda da je doslo vreme da se religija osmisli iz pozicije savrcm en ih naucnih dostignuca, bez obzira na to sto j e nivo savre1nene nauke Samo kap u okcanu znanja Viseg Un1a. Ta ista religija pokazuje put takvog istrazivanja - logicko-intuitivni pristup, koji zasad jos uvek cesko prihvataju nauenici-eksperimentatori, ali vec ima svoje mesto u savremenoj nauci (Ajnstajnova teorij a relativnosti, teorija fizickog vakllurna Sipova i dr.). Takvo osn1i~ljavanje religije mogl o bi dopuniti i pojacati poverenje u razne religioz.ne pravce, a takode ..._ dovcsti i do stvanmja jedinstvene religije. Tada ce koriscenje bilo kog rcligioznog pravca za utilitame ciljeve odrlanja vlasli iii za verske rarove postati nemoguce. - /\psolutno SlC u pravu - uzviknuo j e Amerikanac i lupio sakom po ,. stolu. - l'v!i, naucnici-istoricari, dosli smo do slienih zakljucaka i osecamo strepnju za buduCi razvoj coveeanstva. Ali, veoma je te5ko dokazati ljudima da smo u pravu, veo1na tesko! Ako bilo sra objavimo . u velikom tirazu, vec sc pojavlj uje komencar nekog od .uglednih .[ naucnika koji nas optu zuje da se religiozne rvrdnje tesko m ogu ~ dokazati. Konzervativizam SC krupnim koracima siri An1erikom i Vecje doveo do znatnog opadanja broja hrabrih i principijelno novih istrai.ivanja. Novae koji se lllaie u nauku se ne vraea. Ajos se ameriCka l nauka odrlava na racun umova iz celog ~'Veta. Ali, i ti naucnici venu u

ockrovenja bonpo-la mc

167

uslovima ras tuccg konzervativizma. Konzervativizam degenerise nauku, dovodi do "prczivanja" vec poznatih cinjenica. . o. i meni je konzervativizam zagorcao Zivot u mojoj naucnoj karijeri - uzvi kn uo sam j a. - U Rusiji ima isto toliko konzervativaca u nauci. Na zalosc, svemog uci magovi, carobnjaci, vraCi i naprosto sizofrenici koji se izuzetno interesuju 7.a istrauvanja u oblasti rcligije i okulrnih nauka, nastojc da dobiju podrsku neizleovo obolelih ljudi, i spekulisuCi na raj nacin, daju on1zje u ruke ~onzervativcima. Nall~ik koji proucava religiju mora da stalno dokazu1e da o n ne spada u !Jude sa neno1malnon1 psihom. . Kod nas u SAD su poznati slucajevi da Sil naucnici koji proucavaju religiju morali da na sud11 dokazuju da ne pripadaju carobnjacima-prevaranti1na - rekao je Amerikanac. . Sl usajuci Vas - rekao je bonpo-lama · mislirn da je ideja zasniva nja religije na osno\'U nallcnog prisrupa porpuno opravdana. Evo vi, naucnici iz dve velike zemlje, medusobno se veoma dobro razumece, medu vama nema supromosti. Tako i jedinstvena rcligija, po svcrr1u sudeCi, nc bi trebalo da bude u suprornos ti sa postojecim oblicirna religioznih srruja. Bog j e je
168

~TA SU R£KLE LAt\1

Atlancidana - izg · I · . E na pre nas... " tnu a Je u penodu izmedu 850.000 i 700.000 godi- Tako, oCigledno bile je mn . nasa civilizacija koj~ J·e nastr dalogo neuspehh pokusaja da se obnovi v • • • • ' a a u vreme sveopsteg p r Ob . , . . o..opa. nova nase OVIhzaclje se, sigumo odvi'al samadija. To su bili neuspeli' p ~ . a pomocu IJudi ko11 su izasli iz na pokusaji su urodili plodo ~a,?a i_pramaj~e. I rek·pre 18.000 godia1· .m I drcovecanstvo Je krenulo putem napretka, za sra moramo B d · v ia mu osti Velikog B pr.oroka, je Ji rake? onpo- u e 1 narednih z · ah

- OCigledno ste u pravu. - ~ gde je na Zemlji poniklo coveeanstvo? Im . uspeh pokusaj obnove nase civil. .. . am u Vldu poslednji ja. izaoJe pre 18.000 godina - upitao sam . . ~a Tibetu - ubedeno je odgovorio B I v •• Je racno mesto, po imenu Dzuma-1' on~o- ama. -.staVIse, pozna ro . Tibeta. ama, koJe se nalaz.i na severoistoku - Zasro bas to mesto? • Tamo u planinrun a ima veoma mn ogo peona. ,. ljudi...

u tim peCinama zive

- Zive?! · Oni nisu mrtvi ... Vi mislite na to d a Je · cove • k u stanju samadija iiv? .- Da. . Shvararn
Ockrovenja bonpo-Jame

,.

169

.. 'govor o peCinan1a i sarnadiju, odlozivsi ga za trenutak kad mu budem pokazao cn:e:l. hipotetickog Atlantidanina). Po Va.sem miSljenju, ko je sagradio egipatske piramide? - Egipatske piramide? - Bonpo-lama se zamislio, oogledno se · prisecajuci bonpo knjiga. i;f. - Egipatsk~ piramide su sagradane pom~c~ moCi moz~a. Mozak ima t ogrornnu moc koJU m1 ne umerno da 1skonsamo po volJl. ~· - Rekli see da mi ne umemo da upotrebimo silu mozga. Ko je onda : mogao da koristi silu mozga, ljudi prethodne civilizacije, Atlantidani? . · upitao san1 ja. '.!' - lz drevnih knjiga je poznatO da SU ljudi koji SU prethodili nasoj ci_.; vilizaciji mogli pomoeu "rrec:'eg oka", koje je kod njih bile razvijeno. da preobrazavaju psihicku energiju u mehaniCku i druge oblike. U tim knjigarna se detaljno opisuje ca procedura, a rakode i to kako su oni pomoc:'u sile mozga (psihicke energije) gra
Porvrdu za ovo nalazimo kod E. R Blavacke ("Tajna dokcrina", 1937., tom 2, srr. 536, 537): "... Civilizacija Atlanridana bila je jos visa od civilizacije Egipcana. Das njihovi pocomci, narod Placonove Adancide, izgradili Stl pr-ve piramide u coj zenilji, i to, naravno, jos pre dolaska "lstocnih Eriopljana" (misli se na savre1nene Egipcane - E. M.), kako je Herodot nazivao Egipcane." Iz savrc1nene nauenc literature je poznato
Porvrdu za ovo nalazimo kod E. P. Blavacke ("Tajna dokcrina", 1937., tom 2, str: 540, 541): "... To je bilo pre Epohe Velike Piran1ide, kada Egipat jed.va da se malo izdigao iz vode... kokva srarosc ... Slusali smo o periodu 4000, 5000 godina pre Hriscovog rodenja. ... Velika piramida sagradena je pre 78.000 godina."

SlA SU REKLE LAME :.:;

:.: ,-,:. :iii drevni Egipcani? Znate Ii bile sta o njima? - ·,[.-= - ::!l;un o njima. Ali, nesurnnjivo je da su oni bili ljudi ...:.-.......,--:-: - :cgovorio je bonpo-lama.

na~e

ci-

~ ;.:: ::::;c _:. ;;::

---

ovo nalazimo kod E. R Blavacke ("Tajna dokcrina ", 1937., _ 54-0): "Ljudska dinastija drevnog Egipra, koja pocinje sa j., l-=-:.=-.L ·1ladala je svim znanjima Aclancidana, iako u njihovim "'--- .- :.ije vise bilo aclancicianske krvi ... "

- :.<: - .,;;rn da su drevni Egipcani bili jedan od uspesnih pokusaja :::=. _:, ··"":!Cvi covecansrvo nase civilizacije. Njin1a je nesumnjivo --~

:;:; sco se nedaleko od njih u Aclanskon1 okeanu nalazilo :: ... - .. _ :!>uVO koje su naseljavali poslednji od Atlantidana. Kont~ti .= -.,-:-r-~.ijenim Arlantidanima pogodovali su napretku drevruh doveli ih do srvaranja nase civilizacije. Za5to su oni ~- "''- Zasto od njih nije zapoceo razvoj danasnje civilizacije na -~ =- :-.: J.e znai11. Moguce je da je civilizacija drevnih Egipcana -·,~~"' :.::.jedno sa poslednjim od Atlanridona sa Platonov~g ostrva, -:: "':;: -= ~ogibije, po Nosrradamusu i drugi cn l~re:arn1n~ 1zvonma, =Z.=. ~ ~dara komete Tifon u Zemlju. tvloguce Je da Je doslo do = -'--< :lodivljanja kao rezultata prestanka tehnoloske pomoCi i :___ -~~"" -od strane Atlalltidai1a. A drevni Egipcani, kako meni ~.::::;;. ::enaju niceg zajedni&og sa danasnjin1 Egipeanima, koji --=:~u zemlju u oblasti piramida • rekao sa1n ja. - ·.r. =c~..., sasvirn moguce ... - Da li su drevni Egipcani mogli da koris te psihicku energ1Ju kao 1 Atlantidani? - Danas je to resko reci. - Sta Vi mislire, da Ji je rnoguce da u buducnosti ocekujerno razradu realnih naana za koriscenje psihi&e energije, kako bi se rnoglo sagraditi nesro slieno velikim piraniidruna? - upitao san1 ja. - To i j esre principijelni cilj nase religi: je - ubedeno je rekao bonpo-lama. · tvh teZimo da ovladamo silom mozga, to jesc

=---=-= :

--

~

""~

~

} _'i.

i :}

01krovenja bonpo-!ame

171

psihi&om energijom. U tome je buduenosc, u tome je glavni napredak covecanstva, u come je duhovni razvoj covecansrva, kad se duhovnost preobrazi u srvarnu silu, sposobnu da pokaze ~judi'.11a svoju moc . . Sta mislite, s kojirn ciljem su sagradene p1rarn1de? - Ti drevni monurnenti, neverovami po razmerama i graditeljskoj zamis)i, sagradeni SU Sa ciljem da pokazu IDOC psihiCke energije, IDOC ljudskog duha. Do dan-danas covecallstvo ne moze da sagradi nista slieno. Dodirnuv5i veliku pirainidu, moguce je osetiti snagu duha, licno doiiveti veliCinu ljudskog duha. ' - Ali, ja mislirn
172

~TA SU REKLE lAME

Na ovo ukazuje E. P. Blavacka ('Tajna dokcri1ia'~ 1937., tom 2, srr. 440): ':Adepti'~ iii "Mudri" ljudi Trece (niisli se na Leniurijance • E. M.), Celvrce (misli se na Atlantidane) rase obitavali su u podzem11iln stani.Stima, obiCno pod objekdma donekle slicnim piramidama, ako ne i pod samom piramidom. Slicne piramide postojale su na sve cetiri strane sveta." · Ali, za5to u piramidama nisu nasli Ailancidane? Nasli ·su samo mumiju cara Tutankamona! · Slabo znam o pirainidarna. Ali, znam za pcCine Tibeta. Najstarije ljude na Zemlji je veoma resko naci u peCinama, gotovo nen1oguce : odgovorio je Bonpo-lama. · · Zasto? · Oni su veoma duboko pod zemljom ... · MoZd.a se oni ne nalaz.e u piramidi, vec ispod nje, pod zemijon1? · Mo2.da.

Na ovo ukazuje E. P. Blavacka ("Tajna dokcrina'~ 1937., tom 2, str 547): "... 0 pirarnidama se kaze... da postoje takode i podzenini hod· nici i vijugava skloniJta, koja su sagradili lj11di upoznati sa drevnim Misterijama, pa su, zahvaljujuii ron1e, znali za predstojeci potop; hodnici i skloniita su bili sagradeni u raznim mestima, kako ne bi nestalo seeanje na sve njihove svete ricuale." . A zasto ste rekli da je veoma stare ljude (treba podrazumevari · Arlancidane) u stanju sarnadija u peCinarna veoma tesko naCi? Oni su pokriveni krunenjem? · Da. . Pretpostavimo, ulaz. u peonu u kojoj se nalaz.i Atlantidanin u sra· . '. nju samadija, porpuno prekriven kamenom plocom. Kako ce on 1z.ac1 odatle kad "oiivi"? · upirao sam ja. · Kamen za njih nije prepreka · odgovorio je bonpo-lama. · Vi oCi.gledno imate u vidu da su Atlantidani mogli da deluju na gravitaciju pOIDOCU psihiCke energije, S!iCnO kao StO SU gradiJi piramide· od ogromnih karnenih blokova. · Karnenje nije prepreka za njih ...

!"' !.

Otkrovenja bonpo-lame

173

.

Sad raz.umem . razmisljao sam naglas · z.asro niko nije primecio ~ Atlanridane u piramidari:ta. - Oni su z.asticeni karnenim blokovima koje if. je, ocigledno, moguce porneriri pomocu psihicke energije: Dopusti~e da Vas pitam jos nesto . . pogledao sa1n bonpo-lamu · Ko Je sagrad10 ~· egipatsku Sfingu? . ·); . Ne znan1. Mislim da je to bilo u jos davnijoj prosloso.

*-

,. . ..

Tacan odgovor nismo naSli kod Blavacke. ("Tajna Dokuina", 1937., . tom 2, scr. 158) Ona je samo pomenula: "... Egiparsku Sfingu, zagonecku Vekova!" ' . Postovan.i bonpo-lama! Suvise dugo sarn Vas ispitivao o egipatskim .·~~ · piramidama. Ali, mi se sada nalazimo u Nepalu, a ne u Egiptu. Hteo bih da Vas upoznam sa nasim istraZivanjima, da Varn pokazem neke srvari i deraljnijc Vas upirarn o samadiju. A sada, ako nemate nisra pro· riv, ::::::::lio bih malu pauzu · predlo2.io saro. Tokom pauze nasi momc:i su 2.ivo razgovarali sa Amerikancima. Ja sam stajao na balkonu i posmatrao panoramu himalajskih planina. Zagonetka tih planina uzbudivala je rnastu. Negde posroje pecine u kojima je sal
'' l

't I

Otkrovenja bonpo- lame

174

I

Himalaji

.

'"

"Sta, Viste bili u_pecini?"!'

- Ne. Ali, ja znam. . To SU oci i lice Bude? '.~ - Ne. jp ..,, - A cije? ;:; • Jos starijeg coveka. coveka, koji je imao najvisu mu
t

·f

nala.zimo reci: "... oni su se radali sa sposobnoscu vidov1tost! ko1a ·, obuhvata sve skrivene scva~i i z~ koju nisu postojal~ ni rastojanja, ~i materijalne prepreke. Krace receno, co su b1/i I.Judi Cetvrte Rase (CJ" J:; Aclantidani. E. M.) koja se spominje u knjizi ."Popol. Vuh"*;. njih~~ vid ~ nije bio ogranicen i oni su crenucno shvacalt scvan. Drugim rec~m~, • oni su bili Lemuro-Atlantidani (Lemurijanci - creia Rasa, ko1a Je ;, prechodila Atlancidanima - E. M.). prvi koji su imali Dinastiju Duhovnih Kraljeva - ... Sinovi Bogova ... "

ii I

J

-Culi ste za Elenu Blavacku?

-

~

- Da. To je velika Posvecenica. Njene knjige SU siroko poznace na. j. Istoku. ·11 - Tako je Elena Blavacka, opisujuCi Arla,,,tidane (cetvrta rasa) i ~ Lemurljance (treca rasa), posebno isticala Lemuro-Atlantidane kao -~ • Sveca knjiga ctntr11lnoamori&ih indijanaca Maja-Kvicija (prim. izd.)

.I

175

najrazvijenije i najn1u~rij~ ljude na. z:mlji, nazivaj~a ih Sin~~Jn~ sogova. Mi smo ana1.iziral1.podacke 1z lherarure o op1su spolJaSnJOS~ Lemurijanaca, Aclant1dana 1 Lemuro-Atlanndana (uglavnom po Eleni Blavackoj) i na osnovu pretposcavki dosli do zakljuCka on po-Ian1a. - Ovi crtel.i su dosli iz drevnih knjiga? - Ne sasvim ... - Mozda je neko video te oa i co lice? U peCini, u stanju san1adija... - Mozc biti. - Jedan indijski svarni veoma visokog n.ivoa, ''idevsi ovaj c1tez, smesta je uzviknuo: "Sarnadi!" - i objasnio
·-

176

STA SU REKLE LAME

,

~O:tk:r:ov~e:n~ja~b:o:n~p=o-~l=a=m=e~~~~~~~~~~~~-::-:---:-~:--:---:-1_7::-7

'

Po ovom pitanju kod E. P Blavacke nalazimo: ("Tajna ~oktrina'~,

vano kameno-nepokret:nO Starije, U kakvom se moze saeuvati hiljadarna, pa cak i milionima godina. - Kakva je uloga sarnadija u istoiiji coveeanstva? · · Samadi • to je nacin da se spase covecanstvo, zato sto je jedino sarnadiju moguce sacuvati telo hiljadama godina, i ako se ukaze p1ilika, pomocu "oZivljenja" tela zaceti novu civilizaciju ljudi. Dosad je .~ nastradalo vise civilizacija, i svaki put su ljudi, izasava5i iz samadija, ponovo zacinjali coveeanstvo - odgovorio je bonpo-lania. . - Hajde da prodiskutujemo - predlo2.io sarn ja. · U svim religijama • se propovecla da je uloga duhovnog glavna, zato sto sposobnos ti i ...... potencijal coveka zavise pre svega od njegovog duha, a ne od tela. U tom pogledu bi bilo logieno rvrditi da nema potrebe da se telo cuva u -::konzerviranom stanju, u stanju samadija. Na primei; ako se duh najviseg nivoa useli u primitivno ljudsko telo, reci1no telo nekog domoroca, 1noze Ii taj duh cla pomenutog coveka uCini genijalnim,, ... sposobnim da ppstane praotac nove civilizacije? Da Ii je to moguce? · Ne, to nije moguce. Teio, ·a posebno mozak, rakode igra veliku ulogu. Samadi - to je najdrevniji naCin za preZivljavanje C:ovecansrva, samadi daje mogu610St da Se covecanstvo ponovo izrodi cak i ako U potpunosti propadne. Kod coveka koji je usao· u samadi, telo, a posebno mozak, moraju da budu savrseni i da po svom nivou odgovaraju njegovom duhu - odgqvorio je bonpo-larna : . I u praksi - rekao sam ja - ptilieno je resko naa p1imicivnog urode11ika koji ima sposobnosti genija. Oogledno da duh koji ulazi u _ . .. tel o ima u ovoj iii onoj 1neri slobodu izbora u pogledu toga da telo odgovara njegovom nivou. Oagledno je da nivo razvoja rnozga ovde igra posebno vamu ulogu, pogocovo sto je poznato da ba5 rnozak svo• jim de\ovanjern zakrivljuje torziona polja duse i duha posto je u stanju da ispolji potencijal koji je u njima pohranjen. Slikovito govoreCi, "slabe sposobnosti rnozga primitivnih urodenika za zakrivljenje" ne bi odgo· varale nivou duha sa visokim potencijalon1. Zaro ocuvanje tela pred· stavnika visokorazvijene civilizacije u stanju samadija ima veliki znaeaj. - Sravise - dodao je bonpo-larna, - Tvorac rnaterijalnog sveta gradio je coveCije telo otelovljavanjem duha tokon1 du gog perioda evolucije. Nacinjeno saVJ:Seno telo mora biti saeuvano (u sainadiju!), zato sto je rakvo telo sposobno da preZivi u reskim uslovima zaCinjanja nove ci• vilizacije ljudi. Covek sa slabim i bolesnim telom ne moze da ude u duboki samadi, jer njegovo telo nije pouzdano.

1937., com 2, so: 364, 366): "... Ahura 1\1azda ... o tvorce macen· jalnoga sveca,_ ti, Presveci.. procitajce naredbu. Ahura. Mazde lja;riu, Duhu Zernlje, koji simbolizuje Tri Rase, nakon sto mu1e bilo nalozeno da sagradi Varu - "ogradeno n1esco'~ Archa, iii SkladiSce. Tu (u Varu) ce$ doneti sen1ena rnwkaraca i zena, izabranih iz porodica najveCih, najboljilt i najlepsih na ovoj Zemlji; ru ceJ doneti semena svih vrsca zivocinja icd. Doneici sva ca semena po dva od svakog oblika da bi se ona tamo C:uvala i da se ne bi trosila dok ti ljudi budu • , boravili u Varu."

u

-

- Recite, n1oze Ji covek koji izade iz dubokog samadija da posrane ocac iii majka, ro jest da ima potomscvo? - Da, naravi10. Na Tiberu je poznal slueaj kada su ljudi Uogi) koji su boravili u peCi.narna po nekoliko godina, nakon izlaska iz samadija imali decu - odgovorio je bonpo-Jarna. . Da Ji su u proslosti bile poznare rajne konzcrviranja semena coveka i i.ivorinja, a rakode i nacini oplodenja i gajenja ploda "u epru· veri''? To je sasvim Jogicno, jer ce pri obnavljanju covecanstva njernu trebati i i.ivot:inj e. A zamisliti kravu u stanju samadija prilieno je resko. . To ne znan1 . odgovorio je bonpo-Jama. · Jedino mogu da kazem da je prelhodna civilizacija bila razvijenija od nase. - Vi ste, posrovani bonpo-lama, rekli da je samadi drevni nac~n ocuvanja (spascnja) covecanstva na Zemlji. Kod Elene Blavacke nash smo svedol'anstva da je sa1nadi, koji ona naziva "V
.

s·IA SU REKLE LJl.M.£

178

~:._---------------------.::.

- Da bisce ga videli, morace imati pristup. - Kakav prisrup? Ko ga dopusca? - ... Oni koji su u samadiju. - Kako? Zar ti ljudi nisu konzervirani... - C:ovek u samadiju je Ziv covek. - Covek 11 samadiju moze da razgovara? - Za komunikaciju sa covekom u samadiju nije nuzno da se razgovara. Zaco poscoji medicacija, zaro poscoji duh - rekao je bonpo-lama. . Ako sam Vas ispravno razumco - rekao sam ja - ljudski duh, koji se pri meditaciji oslobada "celcsnih okova", moze da komunicira sa duhon1 coveka u saniadiju. · U pravu ste . . A ilna Ii danas ljudi koji imaju prisrup ljudima u samadiju? - Ima. Hteo sam
f'"· I

-•

~ , 1

~

:.1'

i

J ~ ~

179

. U nasoj rcligiji se smarra da je Sevemi pol skloniste bogova. A u davnoj proslosci Himalaji i Tiber su bili Zemljin pol · odgovorio je Bonpo-lama. Po ovom picanju kod E. P. Blavacke nalazimo: ("Tajna dokcrina", 1937., com 2, srr. 365): "Poscoje nescvorene bukcinje i stvorene bukJinje. Tamo (11 Arjane-Vaedio) zvezde, mesec i sunce izlaze i zalaze

;amo jednom (godiSnje) i godina je kao jedan dan (i not). To je ocvorena a/uzija na "zemlju Bogova" ili na danasnje Polarne oblasti... po drevnom ucenju, osa Zemlje poscepeno menja svoj nagib u odnosu na eklipciku." · . U popularnoj literaruri sam Ci rao da je pusrinja Gobi mesto nascanka covccanscva. Sra znace o pustinji Gobi? Mazda je i ona rnesco gde su smesreni ljudi u samadiju? - upirao sam. . Ne znarn za pustinju Gobi. 1v1ozda. Jer ona je blizu Tibeta · odgovorio j c Donpo-lama.

_

O razmeJcaju /judi u samadiju prvenstveno na visokim planinama

. indirekrno mogu svedolici reli E. P. Blavacke C'Tajna Dokcrina'~ ; 1937., com 2, scr 556, 5S7): " ... ko co zna, osim Velikih Ulicelja ' Mudrosc~ oni o com picanju (iscoriji eovelanscva) cure, nalik sne.Znim ~ vrhovima koji se uzdiiu nad njima. .. " ·: • j

- A koji je drugi razlog?

oikrovenja bonpo-lame

·~

"

. /pak kocl E. R B/avacke nalazimo nekoliko svedocanscava da bi Acla11cicla11i mogli da prebivaju u sarnadiju u oblasli pustinje Gobi: ("Tajna dokirina': 1937., corn 2, str. 446, 276): "... preostali od besmrrni/1 Ljudi (govori se o Aclancidani1na), koji su se spasli kada je Sveco Osovo poscalo crno od greha i nastradalo, nasli su ucocisce u velikoj puscinji Gobi, gde oni iive do danas, nevidljivi za sve i zasciceni od posecilaca licavin1 Vojskarna Duhova ... " Predanja govore, a zapisi velike knjige (Knjige Dian) objasnjavaju da je davno pre doba Adac'a i njegove radoznale iene He-ve camo, gde se danas nalaze slana jezera i nenaseljene i gole puscinje, nalazi/o proscrano unua·asnje rnore, koje se prosciralo kroz Srednju Aziju na Sever od gordog Hin1alajskog lanca i njegovih zapadnih ogranaka. U njen1u se nalazilo oscrvo, koje po svojoj neuporedivoj lepoci nije imalo premca u svecu i koje je bilo prebovaltice poslednjih oscacaka Rase koja je prechodila nasoj... To oscrvo, po predanju, poscoji i danas, kao oaza, okruiena scrasnom .puscosi puscinje Gobi, cijim peskom ljudska noga nije krolila od kad se ljudi secaju ... n

180

Otkrovenja bonpo.1.nme

S'LA. SU REKLE LM1E .

N . •. b -d a ~J nacin · rekao sam · rnozemo sa odredenim stepenom ~o~i enoso d~ pre~osra~o da su Himalaji, Tibet, i rnoguce, pustinja . : ~snovn1 ceno: cuv":°Ja Genofonda covecansrva. A sada, hajde da se JOS Jednom vranmo p1tanju o tome kako ljudi mogu izvr5iri ul ogu Genofonda covecanstva. · Hajde. ·

- Mi s~p~~o ~e vise i vi.se dokaza · nasravio sain ja • da se ljudi prethodnih CIVihZaC!Ja . Atlanodani, pa cak i Lemuro-Atlantidani mogu ~o ~an danas nalaziti u samadiju, vrseCi duznost Genofonda ~ove~ansrva. Zasro se Genofond ne sasroji samo od ljudi nase civihzaci1e (ra~e), zar po principu nasleda civilizacija (rasa) n1 ulogu ne bi treba]o d~ IS~Une bas Savremeni predstavnici COVecanstva? . ·. Kod IJudi nase civilizacije slabo je razvijeno "crece oko". odgovono Je ~onpo-lam.a. ~ Zaro ~e lj udima riase civilizacije ulazak u dugi sam~di orezan: .LJudi drevn1h civilizacija imali su razvijeno "trece oko" 1 lakSe su ulaz1h u dugotrajni samadi. · .Bas zaro - prekinuo sam ga - se Vi, 1.1 skladu sa Vasom religijom U1.1dne da razviJ·ere "trec'e oko" ko d 1·JU d.1 nase • CIVJ · ·1·1za0Je. ·· Ako to ne' • usp~, u slucaju s~ounistenja nase civiJizacije izvor novog covecanstva ce opet postan Adantidani ill Le1nurijanci? · D~. Tako_je. A!i, razlog ovde nije samo u hipemofiji materijalizma u sav:i emeno1 fazi razvoja, vec i u tome, sto se coveeanstvo danas nalaz1 u materijalistiCk~j fazi Bo2.anskog cikl usa.

Slicna svedocanstva nalazimo kod E. P. Blavacke: ('Tajna doktrina", 19~~., tom 2, so: 228, 376, 377): "... Evolucija se odvija u Ciklusima. Vel~k1 man~ancaricki ciklus Sedam Krugova, koji je u Prvom Krugu pocea .~d n11ne:ata, bi/jaka i iivotinja, svoj evolucioni rad po silaznoj putan11 dovod1 do mrtve cacke u sredini cetvrte rase na kraju prve polovrne cetvrrog kruga.. . na si/aznoj putanji upravo se duhovno J>0.5 lepeno preobraiava u materijalno. Na sredini osnove duh i mace;a se./iravnote~uju. ;"a uzlaznoj putanji duh ponovo pocinje da se .~du~e... zaco J~ nasa rasa, kao peca rasa, vei pres1a el.."Vatorijalnu hnl)u 1 vet se usp1n1e 11a scranu duha; al~ neke od naS'ih pod-rasa joS, se nalaze na camnoj, si/aznoj scrani. .. "

181

- Uloga BoZa.nskog ciklusa je, naravno, velika - rekao sam ja - ali, .;, un1ece ljudi da ulaze u sarnadi sigurno isro toliko zavisi od napora ".,t.... . coveeanst:va u tom pravcu, zapravo, od skola mediracije . :J<-. - Naravno, naravno - uzviknuo je bonpo-lan1a. - Zato mi ulazemo ~ mnogo napora u tom pravcu. Isrorijski, skole "mediracije - samadija --· ff..·, pradine" su posrepeno slabi le i doslo j e dotle da od savremenih ljudi ~· verovarno sarno pojedinci mogu da udu u duboki samadi. Drevni Jjudi nas~ civilii.acij e mo gli su lakSe da ulaze u duboki i dugi sarnadi, iako je prema Bozanskom ciklusu dolazilo do rasta marerijalnog na Zemlj i. Ljudi prethodne civilizacije takode su imali rasn1ce materijalisticke ,tendencije, u rom pogledu su mnogo postigli, ali uz sve to su cuvali duhovne skole mediracije i samadija. - Da Ii je moguc ve5raili san1adi, odnosno kon z.ervi rai1je rela primenom, na primer, hemijskih sredscava, i nakon toga oZivljavanje? - Ja mislim da je to nemoguce, zaro sto je u samadiju glavni agens delovanja dusa. - Da Ii je u isroriji bilo pokusaja vesraCkog samadija? - Ne seca1n se tacno. Kako mi se cini, bilo je ... - Da Ii su ljudi prethodne civilizacije, Atlanridani, oboljevali? - Prema nasoj religiji - odgovorio j e bonpo-lama - poznaro je da je Bog zbog greha prokleo ljude nase civilizacije i pustio na njih mnoge bolesli. Ljudi prerhodnih civilizacij a bili SU srccni i zdravi. :

Po ovo1n pica11ju kod E. P. Blavacke nalazimo: ("Tajna dokcrina'', 1937, torn 2, str. 514, 515): "... Zaro je Zakon Karme "podrnetnuo

nogu" rasi Ac/ancidana, izmenivsi postepeno fizioloski, moralno, jizicki i n1enca/no Citavu prirodu Cetvrte Rase i covek je, od snainog kralja svi/1 zivih bica u Trecoj Rasi, u Petoj, nasoj Ras~ poscao jadno kenjkavo bice i pretvorio se da nas, na na!oj Zemlji, u najbogacijeg naslednika bolesri, celesnih i generski/1." - Zasro Vas piram o bolestima? - rekao sarn · Poznato je da u sarnadi mogu da udu Jjudi sa odlienim dusevnim i relesnim zdravlje1n. Kod ljudi nase civilizacije prilicno je tesko naCi potpuno zdravog coveka, dok su, po Vasim reoma i po literan11i, ljudi prethodnih civilizacija bili mnogo zd raviji. Odatle se moze izvesri logicka pretposravka da, ako bismo bili pusteni u pee nu sa ljudirna u sarnadiju (neka je to i mas ta!),

'

I

Otkrovenja bonpo-!3rne 182

STA

SU REKLE LAME '

~~~~~~~~~~~~~~~~~--::~ .

camo cemo uglavnom videti predscavnike prerhodnih civili1.acija . .., Atlancidane i Le1nuro-Arlantidane. Je li tako? · Ne bas sasvi1n. U scanju dubokog samadija ima i lj udi nase ciVi. .iizacije. Nasa civilizacija takod e je veon1a stD.fa · odgovorio je Sonpo. ~­ lama. ~ · Jesu Ii ljudi nase civilizacije davno poceli da ulaze u duboki sarna. di i koliko dugo su u njemu? ~ · Njih je Visi U1n poceo da usmcrava u samadi u vreme sveopsteg -~ potopa, koji j e unistio gorovo sve ljude na Zemlji.

t i

Po ovom picanju kod E. P. Blavacke se moie, dodu5~ nacegnuto, naci sledece: (''Tajna doktrina", 1937., tom 2, str. 158): " ... pod ve/om re

tajne Peca Rasa je bila usnierena da uspostavi, cacnije receno, iznova uspostavi Religiozne Misterije u kojima su drevne istine mogle bi ti predate buduCim pokoljenjima u obliku alegorija i simboia." · Sveopsti po cop, po E. P .Blavackoj, odigrao se pre 850. 000 godina. Zar lj udi nase civlizacija mogu da coli ko dugo borave u san1adiju? · upitao sam. ·A zasro ne? · odgovorio je bonpo-lama. · Da Ii su i predscavnici starih Egipcana bili usmereni u samadi kad je komeca Tifon udarila u Zen1lju pre 12.000 godina? · To ne znan1. · Da ii je 1nnogo Atlantidru1a uslo u samadi u vre1ne sveops ceg pocopa? · Mislim da to nije bilo masovno, jer u samadi mogu da udu Samo najbolji, boZanstveni ljudi.

Kod E. P. Blavacke poscoji ode/jak gde ona opisuje rat izmedu raznih grupa Arlancidana, moie se naci sledeei pasus ("Tajna Doktrina", 1937, tom 2, sa: 439): "Samo je pregrsc tih Izabranih, Ciji su se Boianstveni ucice/ji uklonili na "Sveto Ostrvo'~ odakle ce doCi posled· nji "spasice/j", sprecavala j ednu polovinu covecanstva da ne istrebi onu drugu."

.

· Na raj naan • zakljuoo sam ja . moguce je zakljuati ono sto smo i pretposcavili, da se Genofond covecanstva mora sastojati od pred· . .

183

cavnika oi civilizacije (rase) : Lemurijanaca (ili Lcmuro-Atlantidana), :Wanridana i ljudi nase civilizacije. Tako reCi, crojna koncrola. Sra misJire, da Ii ih je moguce nae ·u peCinama? . To je velika tajna. . Hajde da popricamo o pecina1na · p redlozio sam. · Lj udi u samadi· ju moraju da se cuvaju iskljuovo u pecinama? - Ne samo u peonama, vec i u vodi. . U ovoj oblasti sveta gde semi nalazimo moze se govoriti samo o peCinama. Recite, ima Ii mnogo peCina u kojin1a se nalaze ljudi u .. ? sama dIJ U. -Mnogo - odgovorio je bonpo-lan1a. . A zasro niko dosad nije video ljudc u samadiju u peCinama? . Vid eo je. . Recite, da Ii je tesko naCi peCine sa ljudima u sam adiju? . Veoma cesko. Te peCine su po pravilu zacvorene, a ulaz je sakrive n. Sa druge scrane, ovde u planinama ima toliko pecina, a one imaju coliko ocvora da je tako cesko bilo sta naCi. Poscoje cak i peCinski hramovi, ali za njih ne zna niko osim Posebnih ljudi.

lb ovom picanju kod E. P. Blavacke nalazirno: ("Tajna doktrina", 1937., com 2, scr. 272): "Naravno, mi aludiramo ne na pecine koje su poznace svakom Evropljaninu, bez obzira na njihovu ogromnu scarost; vec na cinjenicu poznacu svim posvecenim bramini1na Indije, a posebno Jogijirna, da nema nijeclnog peCinskog hra111a u toj zern/ji koji nema podzemne prolaze koji se razilaze u svim pravcinia, i da te podzernne pecine, sa svoje scrarre, imaju svoje pecine i pro/aze. Ko moie da ka.Ze da nastrada/a Aclancida nije postojala u to vre1ne?" . Sea podrazumcvare pod pccinskim hramovima? PeCine ispod bu· distiCkih hramova iii podzem ni hram? · u picao sam ja. . Podzemni hram · odgovorio je bonpo-lama. . · Sta Je ro?

.

•

· A to i j esce Sambala? . Ko su ti Posebni ljudi, koji znaju za peanske hramove i peCine sa ljudima u samadiju?

;e..

~

184

STA SU REKLE l.MfE

- To nisu uvek religiozni poslenici... - Ti ljudi Cu.vaju znanje o rasporedu petina sa ljudima u san1adiju i pecinsk.in1 hrainovima? - Oni tamo borave! - Za5to? v • - Cuva.Ju... - To su monasi iz pagoda? - Mozda, neki od njih. P-dgode se grade obicno kao spomenici lamama iii drugim ljudima na vlasti, na primer vladarirna - odgovorio je bonpo-Jama. ·Maze Ii se upoznati sa tim Posebnim ljudima? - !1'1oze, ali j e to beskoris no. Svi oni ce Varu odgovoriti isto: "To ne bih rekao ni sarnom Bogu!" - Da Ii su pokusavali da podrnire ce ljude? - Verovarno su pokusavali. - i sta je bilo? - Bcskorisno! Nas narod, a osobito ti Posebni ljudi, smacraju da zemaljski Zivot, a da o novcu i ne govorimo, nije nisca u poredenju sa Njegovom veliCinom. Oni Ga povremeno vidaju! Oni su mu potcinjen i! Oni su Njegove sluge! Da uzn1u novae, za te Posebne lj ude predstavlja svetogrde. To se ne moze porediti: novae - i On! · Ja razumem, razumem Vas - uzbudeno sam progovorio · Amerikanac ili Evropljanin misle da se novccm sve moze kupiti. Ali, to je apsolutno niSta u poredenju sa veenosfu, i.ivorom i Genofondom covecanstva! Svecogrde jc eak i nuditi novae! - Da, tako je, - odgovorio je bonpo-lama. - Posebni Jjudi to dobro shvataju. Sta je Zivot na Zemlji? Trenutak, trepraj aka. Zar bi n1ogli za novae? ... To je najveci grch! · Recite mi, postovani bonpo-lama, ako bi se 1nedu tim Posebnim ljudima nasao covek niskog kakrera koji bi prekrSio zavet? Ako bi poslao nekog u pecinu? - Posrace ubica. - Ciji ubica? - Tog coveka, kome pokaze ulaz i koji ruda ude, ceka smrt. Onaj ko rnu pokaze ulaz, poslao ga je u smrt! - Razun:iem, delovanje neobiCnih sila... Dopusrenje moze dati samo On ...

Ockrovenja bonpo-lame

185

~

- In1ajre u vidu i zaparntite - rekao je bonpo-lama, pai.ljivo me pogledavsi - Posebni ljudi su sarno Njegove sluge. Sve odlueuje On! :f[ Dozvolu daje On! ~. . Ada Ii jc moguce stupid u kontakt sa Njim?

·i'.

.......

::""·.

-.'

..... ,.

v

:~~

"" ~

'#.: ~

-.

- A uopste - izasav$i kao iz neke obamrlosti upitao sarn ja - istorija jc puna slucajnosti. Sigumo jc u istoriji bilo slucajeva kada iz ovog iii onog razloga "pristup" nije odbijcn. Ne rnoze biti da nije bilo rakvih slueajnosti! Da Ii je bilo cakvih slucajeva? - Bilo je, i to ne jedan. - Ispric11jce o tome, aka je n1oguce . - 0 roj remi ima veon1a n1nogo legendi - poceo j e da prica Bonpolama. - "Na primer, sledeca. U 11. veku u Indiji je vladala velika susa. Vladar !ndije je odluao da pode u Sveru pecinu, gde se nalazi Velik.i drevni COVek j da g& zamoli :Z.."\ pornoc. U pecini SU ga cekaJe rnnoge opasnosti: zmije, misti&e i stvarne, bilo je te5ko disati, na njegovo telo i um delovale su nekakve sile. * Tada je indijski vladar usao u stanje meditacije i dosao u priliku da komunicira sa duhom Velikog drevnog coveka. Kada je Veliki drevni covek shvario da indijski vladar ima Samo dobre namere i hoce da traZi pomoc z.
'.

186

S1:"' SU REKLE LAME

t

- Zani1nljiva legenda - rekao sam - Ona se u velikoj meri slaze sa ~ onim sto=o pricali. ·I - Ima mnogo slienih legendi - rekao je bonpo-lama ·. - Postoje Ii jos neka svedocanstva, osim legendi? Da Ii je iko video ~ !t u pean1 covekau sama d""JJU ?. , ,~ - Jeste. Na primer, u Sevemom Tibetu postoji peCina gde vec neko- :~ liko vekova (ne secam se tacno koliko) boravi u san'.adiju covek po ~ imenu Moze Sal Dzjang. Religiozni poslenici te oblastJ ga povremeno ~: vidaju. To nisu Posebni ljudi, vec obieni svestenici. Nije potrebno dobiti . dozvolu od tog coveka u samadiju. Ulaz je bezopasan. Porrebno je jedi- · no irnari dobre narnere. Fotografisati i razgovarati se ne sme - to je svetogrde! . . - Shvatam claje 1vloze Sal Dzjangjedan od predsravn1ka Genofonda o; covecanstva. To je sveto! ,.

•

v

1

- Da. - l1. n1oze Ii se on sad videti? - Moze! Ako Varn lame te oblasti dozvole i pokazu peCinu. Ali ... Vi znate da su sada na Tibetu Kinezi. Ja ne verujern da su pon1enure lame iive; najverovatnije su ih streljali. Kad bi Kinezi saznali za coveka u sa.rnadiju, mislim da bi ga ubili iii strpali u zarvor - uruceno je odgovorio bonpo-lan1a. - Zar Kinezi n e shvaraju svetost coveka u san1adiju ... : Oni su komunisti! . Ma... razu1nen1. I ja sa.rn iz bivse kon1unisticke zemlje. l'vloj pradeda . takode svestenik - bio je streljan. Moj deda, kao svesrenikov sin, proveo je 13 godina u Sta]jinovin1 zatvorin1a. Mog oca, koj i je otisa? l~ rat i dobrovoljno se borio pod Staljingradon1, bez obzira na ord~nJe 1 16 srapnela nernacke niine u telu, dugo vre1nena su smarral1 s1nom neprijatelja naroda - rekao sam ja. . . - Otkad su Kinezi zauzeli Tibet 1957. godine, vise od 100.000 IJudr je bilo prinudeno da pobegne iz zen1lje, uglavnom svestenika. I ja san1 morao da oden1, da ostavim hram, da ostavim knjige, da ostavrm sve sa gorCinom je rekao bonpo-la.rna. - Sam Dalaj-Lama je bi·o· prisiljen da ode u Indiju 1959., kacla je in1ao 23 godine. Ali, oko nuhon r dvcsta hiljada ljudi je fizicki ubijeno. 1vlanastiri su sruseni, zl.atne stat.ue prcncte u Kinu. Ljude su vesali za noge o tavaJ1icu. Gorrule su nab1h u zatvore, gde su ljudi umirali. To je uzasno! Zar Tibet nije rnes to odak·

Q(krovenja bonpo-lame

le je poreklo covecans.cvo! Zar lju~ Tib.era ne m.aju. ~i.zvi11Jre, zar.~su znali) za veliki samad1 1 svero ga cuvalr! Zar nrJe rruS1Ja naroda Troeta da cuva duhovne dragocenosti proslosti, duboke proslosti! Tibet je va:Z.an za citavo coveeanstvo, za njegovu buduenost! . . Nemam reci... . Ni ja. Istorijski, Tibetanci su bili veonia ratobomi, • nastavio ja bonpo-lama - zauzeli su 1nnogo zernalja. Ali, pre vise od 800 godina doslo je kao neko ozarerije, posle cega se drzavna politika ostro izmenila i usrnerila se na n1aksimalno pojacanje religije. Ratnike su zan1enile kgije monaha koji su poceli da grade mnogobrojne hramove. Izgradeno je vise od 6000 ·m anastira i do dolaska Kineza bilo je oko 6000 Vrhovnih larna. Iz svake ciberanske porodice jedan od sinova odl;zio je u nionahe, zavetovavsi se na cel.ibat. Osnova tibetanske religije SU ideja altru izrna i prosvecenosti: TibetaJ1aC je ucio da bi postao m aksin1alno (pre svega . duhovno) obrazovan covek, posv·ecujuCi n1inin1um vremena ~-vojim materijalnini pot1·ebama. Oko 75o/o tibetanskog budzeta odlazilo je na gradnju hramova, religiozno obrazovanje, prosveCivanje i priro
..

k o:;; ""

·.:£;

1

~

·~

'J; -~ J~

}:. ~

·l

187

· N. K. Rerih '"tlbetanska rvrdava"

188

SJA SU REKLE LAME

- Kako je mogao bez vojske? - Driava se stirila na veoma oliginalan naCin. Vrhovne tibetanske Jame sn imale toliki autoritet u svetu i tako rnnogo ucenika iz raznih zemalja, koji su imali vlast u svojirn zen1ljama, da niko nije ni pomisljao da osvoji zemlju u kojoj borave njegovi uCitelji. Ne zaboravite daje Tibet tvrdava svih religija sveta, cak su se i proroci ovde ucili. Ne zaboravite da je Tibet jedinstvena driava u svetu, kpja veCinu svog novca trosi na religiju. Jedino su bezboznici-komunisti mogli da oskrnave Tibet! - Mozemo jeclino da zalirno, jedino da se nadamo u UN, u svetsku zajednicu... Iako je vec u mnogim stvarima kasno ... - Da, kasno je... - Znaju Ii Kinezi za samadi? - l\1nogi obrazovani oficiri kineske vojske su poceli da to shvataju. Stvar je u tome sto SU stariji kineski oficiri do revolucije ucili osnove budizma i ocigledno razumeli znacenje samadija za covecansrvo. Kad su postali kon1unisti-bezbol.nici, i jos gore, posto su komunisti propovednici Velikog duha zla, oni SU sa posebnom revnoscu poceli da uni.Stavaju sve sto je bozanstveno. Sa druge strane, tokom mucenja, 1nnogi tibetanski svestenici su pred sn1rt, detinje naivno se uzdajuCi u svetosr, govorili: "l\1oja smrt nije nista. Cuvajte one koji su u pecinama! Oni SU nul.ni covecansrvu!" Oni SU verovali u dostojanstvo dobra, oni nisu shvatali da je moguce misliti u karegorijarna zla i da je duh zla naCinjen da unisti sve sto je sagradeno, pre svega ono sto je bozansko - rekao je bonpo-laina. - I sra, Kinezi su ulazili u peCine i unistavali ljude u samadiju? - Kinezi su pretraZili nmoge pecine u pon·azi za ljuclima u samadiju. Mi slim da je glavni motiv ru bila zelja Velikog duha zla da uniSti sve bofunsko. Kineski komunisti SU tO objasnjavali time StO SU mnogi tibetanski SVeStenici, koji SU vladaJi jogom, ulazili U peane j tamO Se pritajili usavsi u samacli. Zapravo, mnoge lan1e SU i usle u samacli, skrivajuCi se od komunista. l\1oj zemljak mi je pricao da je jedan lama kogaje poznavao usao u stanje samadija u najblizoj peCini 1960. i tarno boravio do 1964. Njegovi drugovi su znali za to i tokorn pomenute 4 godine nekoliko puta su ga obisli, i posle pricali kako on tamo sedi u polozaju Bude u ka1neno-nepokretnorn stanju. Kineski komunisti SU ga nas}i U peoni j v

JOrkrovenja bonpo-larne

189

l odneli

u zarvoi·. U zatvoni je ]amino telo pocelo da posrepeno . fomekSava i on je oZiveo. U srrogom zatvoru je boravio od 1964. do 1987., nakon cega SU ga pustili. Da Ii_ je jos ziv i Sta je sada sa njim, ne -;-·znam - rekao je bonpo-lama. . .. . f.. - Ispada da taj lama, spasavajuCi se od kineskih komun1sta, n1Je u 'stanju samadija mogao da izgradi barijeru duhovnih (neobicnih) sila i. koje sprecavaju da muse pride - rekao sam ja. - Evo, i slucaj coveka po · irnenu Moze Sal Dzjang o kome smo govorili, koji boravi u samadiju ,' nekoliko vekova, takode svedoci o odsusrvu barijere duhovnih sila. Da · Ii iz toga proizilazi da Jjudi nase civilizacije u san1adiju nisu u stanju ,; da srvore nikakvu zasti.mu balijeru, i figurarivno receno, n1oguce ih je •. uhvatiti golim ru.kama, dok su jedino ljudi prethodnih, duhovno razvi: ·jenijih civilizacija u stanju da zasti te sebe u samadiju barijerom neobienih sila? - Tako je, ali sa jednom ogradom - odgovorio je bonpo-lama. Sve zavisi. od razvijenosti "treceg oka". Ljudi prerhodnih civilizacija imali su visokorazvijeno "trece oko" po1noru koga mogu (rec "mogu" izgovorena je u prezenru - E. 1\1.)
f

t.

v

•

Oclcro\"enja

•

SiA SU REKLE LAME '

190

- Da, cake je. Nastavite - rekao je bonpo-lama - I take, dusa coveka u samadiju, posco je analizirala namere coveka :, koji ulazi u pecinu, odlucuje da Ii da ga propusti iii ne - nastavio sam j ja. Meni izgleda da prosta radoznalosc bez zlih misli takode nije dovolj- R n
l

i

t

Koncakc corzionih polja

.i :I

bonpo-lame

191

boiesti podjednako deluju na dusu: one zalcrivljuju {orziona polja u negativnu scranu. Zato ce covek koji ulazi u peCinu, ukoliko se izbori sa osecanjem straha i uznemirenosti, uskoro oseriti faktore bolesti koji ce ga, pri velikom pritisku duse coveka u samadiju, dovesri do smrti. Tako, kako mi izgleda, radc zasrirne barijere u peanama. Jesam Ii u pravu? - Jake u naueno1n pogledu govorimo razliCitim jezicima, izgleda mi da ste u pravu - odgovorio je bonpo-Jama. - Recite, ima Ii covek u samadiju dovoljno energije da sve to posrigne? - Naravno! U samadi mogu da udu samo ljudi sa veoma rnocnom i veoma Clscom clusom. - Jos eu dodati - rekao sam ja - da jeda.n covek svojom psihickom energijom prilikom hipnoze na daljinu moze da uspava 100 do 500 ljudi. Secam se naseg profesora fi1jologije Petrovskog koji je na nasem kursu izvodio seansu hipnoze na daljinu, uspavavsi sve ucesnike kursa - 300 ljudi na predavanju. - ~1oc psihicke energije je ogron1na - rekao je bonpo-lama. - Ali, zar nije poznaro da duh i dusa deluju zahvaljujuo radu lj udskog mozga, koji zakrivljuje torziona polja. To jest, n·osi se ona energija koja je mozgu potrebna za njegov rad (glukoza, kiseonik, belancevine i sl.). Odaklc uzima energij u dusa coveka u san1adiju, kad u samadiju rnozak, kao i cicavo relo, ne funkcionise? - upitao sam ja. - Dozvolite da Yam odgovorim na piranje pitanjein - rekao jc bonpolama. - A kako zivi Onaj Svec? Na Onorn Sven1 Zive besmrcne duse i duhovi. Nadam se da to nc poricere? - Naravno, ne. - Pomoeu kakve energijc funkcionisu duhovi i duse na Onom Sveru? Odgovor je jedan - pornocu kosmiCke energije. I dusa i duh su nastali kao rezulrat evolucije kosmosa, kada se iz makrokosmosa obrazovao rnikrokosmos - covek .

Isco to nalazimo kod F.. P. Blavacke ("Tajna Doktrina': J 937., con1 2, scr. 363): "tako je i Covek na Zem/ji niikrokosmos 1nakrokosmosa... " - ZnaCi, dusa ljudi u samadiju hrani se kosmiCkom energijom promnnljao sanl ja.

• "jftkrovenja bonpo-lame .,:· 192

~TA SU REJ
- Da. - A kakav je bioloski smisao da se ogranicava prisrup telima u samadiju? Zasto postoji takva iskljuCiva sttogost cak i prema ljudima sa dobrim narnerama? - Dase ne bi narusavao mir ljudi u sarnadiju. Ako se raj n1ir narusi pomoeu dejstva neke druge duse, telo coveka u samadiju pocece da omekSava - odgovorio je bonpo-lama. · Ja to razumern ovako - rekao sam. - Iz fizi&e perspekt:ive, karneno-nepokretno Stanje te[a Coveka U samadiju postize SC, kako meni izgleda, pomocu prelaska vode u organizmu u cetvlto stanje, koje je ostvarivo samo pomoeu porpW1og proCiscenja du5e od negativne psihicke energije, to jest pomoeu potpunog i stabilnog zalaivljenja rorzionih polja duse u pozit:ivnu srranu. Torziona polja rude duse unose neravnorezu u zakrivljenje torzionih polja coveka 11 samadiju Cak i ako SU zakrivJjena U pozitivnu Sttanu, da ne govorimo 0 negativno zakrivljenim tor7jonim poljima. Poremecaj ravnoteze rorzionih polja coveka u samadiju moze da dovede do neodriivosti cetvrtog (hipotet:iCkog!) sranja vode u organizmu i odgovarajuce g gubitka kame no-nepokremog stanja tela, koje se ispoljava njegovim 01nek5avanjem. Odatle je moguce pretposravi ti da se eak i Posebni ljudi biraju po saglasnosti njihovih torz.ionih polja sa poljima Jjudi u sa.rnadiju. Da Ii je rako? · Da, daleko od toga da svaki covek moze postati Poseban - rekao je bonpo-lama. - Posebni Jjudi na ulazu u pecinu meditiraju, a kao rezultat toga saznaju da Ii ce bici pusteni u peCinu sa ljudima u samadiju iii ne. - Sta Vi mislite, moze Ii se gornila izraziro neprijateljskih ljudi pro· bit:i II pecinu kroz ZaS001U barijeru do COVeka pretllodne civiJizacije, na primer Atlantidanina, koj i vlada ogrornnom d uh ovnom moCi? Zar ne n1oze negativna psihiCka energija, posebno mase ljudi, nadvladati pozitivnu! . upitao sarn - Malo verovamo, ako covek pretllodne civilizacije u samadiju ima snazan duh. KoliCina ljudi koji zele da prodru u pecinu samadija ne moze da igra odlucujucu ulogu. Al i, ako duh coveka prethodne civilizacije nije veom a sna7..an, tako nesto je moguce. Ljudi nase civilizaci· je imaju znatno slabiju duhovnu moc. A probiti se do ljudi nase civi· lizacije u stanju samadija nije rako tesko, jer njihov duh ne moi.e da stvori snai.nu zastimu barijeru.

193

:~_t.;: . Sta ce se dogod iti sa covekoro prethodne civi_li:-'.1cije u saro~~iju,

Y~ 0 ga Jjudi obuzeti neprijateljsrvom okruie, prob1vs1 se kroz zasomu .

. !ba

. n1eru.? . . . Covek prerno?'.l~ ci~liza~ije ce ili u~r.en pod deJCVOID neganvne f~ psihiCke energije, 1h ce 021veo · odgovon~ J~ b~npo-l~a: . .. \~-· Da _ progovorio sam . negativno za~1vl1en1e tor~_1on1h polJa_ 1h u .;,.'f l>orpunosti destabilizuje s~anje sai:iadiJa, do~odec1 _d~ sm:n tog .: fuveka iii podstice izlazak 12 samad1Ja, dovodeCl do oiivl1avanJa. ;;. ._ . To se dcsava - rekao je bonpo-larna. .. . . A recite, postoje li svedocans rva o probijanju za§titnih ban1era

ttt? .

.

;)r peCina sa lj udiina u samadiju? .. . .-.;- . Na Z3lost tah'Vih svedocanstava nakon kineske okupaa1e T1beta ~-~ije malo . i.~losno je rekao bon~o-larn~. · Na ~_nr:ner, u jednoj. ~d peCina jumog Ti beta lj udi su \~deli nekohko neob1cn1h, ~eorna vehkih ljudskih rela, koja su bila obesena za vrat na ulazu u peCinu. Nedavno

pre toga u peCini je bio puk Kineza. . . . . Da, zarnisliti sukob divova-Atlantidana sa Kinez1ma moguce J~ samo u naucnofantasticnom filmu - uruceno sam rekao. - Trebalo b'. nesto uciniti, jer oni uni§tavaju Genofond covecanstva, Od koga SU I sami nas tali ! - A sta da se uCini? Kineza ima pole milijarde... - To je uzasno! Za5ro UN... .. . . . Ali imajre u vidu - oC:i bonpo-larne su zas11ale - da 1ma znam~ VJ~e slucajeva pogibije Kinez.a od zastimih barijera peona. Sada se on1 b~Je da ulaze u peCine! I oni hoce da Zive! Vrernena "kult~i:1e revoluc11e" SU prosla! Drevni Jjudi SU rnocniji od Kineza! Dre".111 _IJUdl m_ogu ~-a z.astite sebe i eovecanstvo! A najstarije ljude Kinez1 n1kad nece nac1;

t

njih stiti kamen! · ·~"'" - Mozcte Ii navesti primer? :~; - U jednoj od pecina samadija, takode u Juzno~ Tibe~1, na ulazu _u ·~ petinu nasli SU puk Kineza, ciji SU Svi vojnici ieZah ffirtVl na kamenjU ~ sa licima izoblicenim od uiasa. Tela SU bila neosrecena, ni kod koga nije bilo nikakve rane iii povrede. Ubila ih je duhovna sila drevnih

.[k

~~ ljudi.

~ ,.

'"

P. Blavacke 1noguce naCi sledece ("Tajna Dokcr~na", 1937., com 2, so: 466): "... gde oni (govori se o Atlanndan1maJ

o tome je kod E.

'.

195

ockrovenja bonpo-lame 194

STA SU REI
'

borave i danas, nevidljivi za sve i prisnip k njima bra11e cicave Vojske Duhova." - Mislim da to nije usamljen slueaj ... - Tal--vih primera ima mnogo. Evo jednog · produZio je bonpo-lama, - Ljudi iz okolnih sela videli su nekoliko desetina izbezun1ljenih kineskih vojnika koji su trcali, vriscali i hvacali se za glavu i stomak. Kazu da su ti izbezumljeni vojnici jedan za drugim umrli. Svi su oni posetili . '. taJnU peonu. - Rekli ste da najdrevnije ljude (Lemuro-Atlantidane) stici kamen. lz na5eg razgovora sam shvatio da su njihova tela u samadiju sakrivena ka1nenjem (plocama), zbog cega ih je gotovo ncmoguce naci u peCini. Osim toga, imajuci u vidu vase reci "kamen za njih nije prepreka" moguce je prerpostaviti da su Lemuro-Atlantidani pomocu psihicke energije u smaju da deluju na gravfraciju i podignu te kamenove priliko1n izlaska iz samadija. Takode je moguce
~~::.,.:::;:,:::j: :,~~: ::::::::,,.,

z

j. ~ ~.

4.

, •

i

1937.,
. Ivleni izgleda - rekao sam ·
·-- -1 ~ ;,.,..~;

..... '" -

t 196

~1J\ SU R.EKLE LAJl1E

rnoguce uci jedino sa porpuno proCiscenom dusom. U peCinu sa Genofondorn covecanstva, kako smo govorili, takode je moguce uci jedino sa potpuno proCiscenom dusom. Uloga Sainbale za covecanstvo, kako svedoce usmena predanja i pisani izvori, je znaeajna. Uloga Genofonda coveka ne izaziva sun111ju. Sarnbala je, kako je pozna ro, zemlja dusa. U peanama sa Genofondorn covecanstva sva polja koja deluju pripadaju duhovima (duhovnom) pri cemu SU tcla konz· ervisana. Vidire · nastavio sam · ima nekoliko paralela iz kojih je moguce pretpostaviti da su mesca na kojima se nalazi Genofond " covecansrva (peanski hramovi, peC.i ne, pirami_dc) · upravo Sambala. Bonpo-laina me je paZ!jivo posmatrao. Nastala je tisina. · Hteo bih da nasamo razgovararn sa Varna · rekao sam i poglcdao bonpo-larnu. Ustali s1no i posli u zadnju sobu. Amerikanac me je dodimuo po ran1enu i rekao "Good luck!" ("Srecno!") 0 cemu sam razgovarao sa Bonpo-lamom? Na to pitanje odgo· varam recima Posebnih ljudi, koji imaju prisrup u samadi-peane: "To ne bih rekao ni sarnom Bogu!" Na rastanku, zagrlili smo se sa Bonpo·lan10111. Vener Gafarov je tiho upitao: · Bice promena? Cu tao sarn. Amerikanac je viknuo za nama: - Good luck! ,

..

,¥ ,. .

lJ.::

Glava 6

;~' '

--~ >,.

Ko je bio Buda?

\ '' ~

i;~

..

-~

'" Na Istoku se u svakoj prodavnici rnoze kupiti figurica Bude. One su .· veoma skupe, zato sto svaki srranac, cak i iz budiscickih zemalja, zeli '. . da za usporn enu ponese figuricu onoga kome se klanja gotovo polo· .,, vina svecskog stanovnistva. ·•i;: Verovati da jc skulptor mogao da tacno prenese osobcnosti Budine .~ spoljasnjosci bile bi naivno. Sve lame, koje sn10 pitali o Budinoj spo-Y lja5njosci, govorili su da su skulptori i umemici uneli mnogo izmisljoti· ' na, na pri1ner ogromne l
•·,

Kako je izglcdao Buda? Jos pre ekspcdicije, iz religioznih knjiga • smo znali da je Buda imao neobicnu spoljasnjost. /\Ji, scare opise .l':'. Budinog izgleda nasli SITIO jedino u Nepalu kod istoril.'ara gospodina ·~· Mina. Lame su nam takode dale scare opisc Budine spoljasnjosti, koji '·\ su se slagali sa onima koje nam je dao gospodin lviin. lsrovetnost opisa :..~ do koje smo dosli uporedivanjem raznih izvord omoguC:ila nan1 je
'

· ~~I·

. - 1. Budine rukc i noge bile su obelezcne hiljadarna toCkova sa paoci·

.,a. ··,2. Stopala Budinih nogu licila su na ko111jace. Bila su n1eka, pljosllata i punaCka. · 3. Prsci na Budinim rukarna i nogama bili su spojeni kozicama, koje Ill;dopirale do polovine prstiju. Ruke i noge licile su na pacije noZice. :, 4. Koza na Budinim rukama i nogama bila je 1neka i sveZ.a. · S. Budine telo imalo je sedam· izboCina i pet udublj enja. Ova • bljenja nalazila su se na Clancima nogu, dva na ramenima i jedno 'Uldnje strane glave.

"'·

,l..

. •

'

l(o je bio Buda?

,

199

STA SU REKLE LAME -_

198

-~•. •

'

•..

Buda (kip)

'•.

t

6. Prsti na Budinim rukama i nogama bili su veoma dugacki. 7. Budine pete SU bile siroke (1/ 4 stope) } . -~· Budino telo bilo je veliko i srasito. Imalo je sedam kubnih n1etara ~ 1 n1Je b1lo pognuto !!.,. 9. Na Budinim stopalima nije bilo svoda. :~ 10. Svaka vlas na Buclinom relu rasla je u vis. ,~ 11. ListoVi Budinih nogu bili su kao kod antilope - glatki i pravi. ! . 12. Budine nike bile su duge i lepe, dopirale su do koiena. :t;' i 13. Budin muski organ bio je skriven, kao kod konja. Nije se mogao.j videti. '"'

14. Budina koza imala je zlatasru nijansu. Ona se nazivala zla tnom ne zbog boje, vec zato sto je bila savrseno Cisca. 15. Budina koza bila je fi na i glatka. J6. Svak.i deo Budinog tela imao je samo po jednu vlas, kojaje rasla na desno. 17. Budino celo bilo jc ukraseno uvojcima, koji SU irnali 6 odlika: glatki, beli, poslusni, sposobno da se rastegnu do 3 lakta, savijeni s desna na levo i okrenuti krajevima uvis. Oni su bili srebmasti, frizura je po obliku podsecala na plod ambale. 18. Gon1ji deo Budinog trupa bio je kao kod lava. 19. U gomjem delu Budina ramena bila su obla i puna. 20. Budine grudi bile SU siroke. 1vledu ramenima grudi SU bile ravne. 21 . Buda je mogao da bolje oseca ukus, jer nj egov jezik nije bio po
200

STA SU REKLE LAME

.Asa~. hajde da uporedirno Budine odlike sa osobenosti1na coveka (~ipore~Ckog ~antidanina) rekonstruisani111 na osnovu ociju naslikanih na abetanskim hramovima. Odlike Glava

OCi Nos Obn1z.i Viiica

Zubi J ezik Vrat

Grudni

llipoteticki Atlantidanin (re- Buda konstruis an nn osnovu otiju) Velika Buda je imao okruglu i2boeinu na glavi koja je podseeala na kovrdfu u pravcu ' kazaljke na saru, celo mu je bilo ukraieno belirn kovrdzama koje su mogle da se rasre2u Velike, neobicna izbocina gomjeg Tamnoplave l>oje, trepavice prove i ciste kapl
;

201

J(o je bio Buda?

·i

Bu da i covek cije Sll oci nacrtane na tibetanskim hrainovirna

~

" !j

::; ••

:~' •

.

"

Jz navedene tabele je ocigledno da se oblik coveka rekonstruisan pre.ma oama nacrtanim na tiberanskim hran1ovima u velikoj meri slaze sa oblikom Bude. Osobenosti oba tela svedoce o amfibijskom nacinu zivora: stopala poput peraja. n1ke sa kozicama, izbocina gorn· jeg kapka, koja sakiiva roznjacu pod vo
-. ....

ko~

Ramena Snazna i obla Ruke O\ige, izraicna ind r1j
Okrugla i puna Dugacke, dopiru do kolena, dva udubljenja na romenima

Prsti veoma dugacki sa opnama, koje dopiru do sredine prstiju, nalik na gusCije plovne kofice Noge R32.vijena prcdnja i zadnja grupa Udubljene u c.lancima rni~ica sa udubljenjima medu njima Nalik na kornjace, pljosnata i puna, Stopa la Nolik na pcraja niljona siroke pere, bez svoda I Tesko je reci Polni ' Sakriven, kao u konja, ne rnoie se videri organ Zlatasre nijanse, fina i glatka Clatka Koia Veoma veliki Telo veliko i stasito, sedarn kubnih Rast mecara i nije bilo pognuto

.. ,. .,..,

Uporedivanje izgleda poslednjcg Budesa oblikom coveka, koji je rekonsrruison na osnovu crre!ia ocijv 11a tibetanskim hramovima.

Ali, sa d1uge scrane, pamju izazivaju i ratlike medu ob!ikom Bude i oblikom coveka rekonsrruisanom po ocima. Pre svega, to je odsustvo nosa nalik na ventil u oblikll spirale kod Bude. Ta Cinjenica, koja proizilaz.i iz prvog izvora (crtez.ocij11 zajedno sa nosom na tibetanskim hramovinia) je dovoljno pouzdana i ne uklapa s~ u oblik Bude, medu Cijim specifiCnim odlikama se ne nillaz.i ovaj veoma upadljiv detalj.

202

STA SU REKLE

J(o je bio Buda?

~

Osim toga, u odlikama Bude nije ukazano na neobicnu izboCinu gor. njeg kapka. . Odatle proizilazi da na tibetanskim hrarnovima nisu naslikane . Budine oci, vec oo nekog drugog coveka koji je rakode imao neobienu ' spoljasnjost, ali nesto drugacijeg karaktera. Ko je on? Prisetimo se," bonpo-lamaje na to pitanje odgovorio: "To SU oci coveka znarno St<\f.' • ijeg od Bude". lvlozda su ro oo Bonpo-Budc - prvog Bude na Zemlji? . Ali, uprkos rome, uporedujuCi osobenosti Bude i coveka Cije su oC:i nacrtane na tibetanskim hramovima sa karakteristikama savremenog . coveka, moze se re6 da ni jedan ni drugi nisu bili predstavnici n
r

';:i \

203

rasta, veorna lep i dobro je poznavao drevna znanja, jasno shvatajuCi sea se desava na Zemlji." Iscoricar gospodin Pradan je govorio: "Budini roditelji bili su kralj Tarua i Mari Devi; roden je u mesrascu Lumbini (Nepal) u vodi jezera." oscala svedocanstva o Budinorn rodenju imala su slican karakter; "bezgresno zacece", "rodenje je imalo duhovni karakter" i sl. To jest, nije se mog1o niSta konkretno rea o njegovoj rnajci i ocu. Samo najednom 1nestu (kod gospodina Pradana) je receno da je Budin otac bio kralj plemena Taru. Pleme Taru Ko su oni? SakupljajuCi podacke o plemenu Taru, upoznali smo se sa rukovodioce1n Ruskog kulrumog cenrra u Katmand uu, Vladimirom Pavlovicem Ivanovim. On je kazao. da nedaleko od mesrasca Lumbini, gde se Buda rodio, zaisra zive ljudi koji sebe nazivaju Taru. On nas je uputio na ljude koji znaju isrorijar plemcna Taru. Osim toga, V. P. Ivanov je rekao
205

Ko je hio Buda?

204

STA SU REKLE LAME

broji oko milion ljudi. Smatra se da ro pleme zivi na pon1enuto1n ~esru vise od 3000 godina. Ali, najeudniji se pokazao opis spoljasnjeg 1zgleda Tarua; oni imaju okruglo lice sa malim podbratkom, malim pljosnatim nosem, veoma veliki grudni kos, debco i kratak vtat, stopala bez svoda, pljosnata i siroka. To jest, sa odredenon1 priblii.noscu, u tim c:rtarna 1nogle su se vidcti karakteristicne crte Bude. Razu!llljivo je da sn10 pozeleli da se upoznamo sa predstavnicin1a plemcna Tru-u i uverim.o se u to. Ako bi se to porvrdilo, pleme Taru bi . se moglo smao·ati naslednicima Bude na Zemlji. V. P. Ivanov nam je pomogao da u Katmanduu nademo jednog predstavnika tog plemena - jedinstvenog za to pleme nauenika-profesora. Kakvo je bilo nase. razocaranje kada smo umesco ocekivanih karakteristiCnih osobina sreli tipienog istocnjaka sa obienom spoljasnjoscu. Svejedno, dva Clana nase ekspedicije otisla su u mestasce Lurnbini, nasli tu selo plemena Taru, sprovela anato1nska istraZivanja, i na kraju se uverili u obienu spoljasnjost ljudi tog plemena. Slucaj sa plemenom Tani, koji nam je oduzeo dosta vremena i sredstava, bio nain je do bra lekcija . Kad sagovo111ik, koji nema neki religiozni stepen iii principijelnosc ozbiljnog naucnika, shvativsi sra te inreresuje poene da ubedeno govori ro sto bi hreo da cujes, u pocctku izgleda da ce rvoje pretpostavke naCi realnu porvrdu. Dalje ti izgleda da se sve desava isuvise lako, da bi mogao da mislis da je sve racno. A na kraju ce ceka gorko razoearanje i zaljenje za protracenim vrernenom i sredstvima. Ali, takav je put nauke: nikada se ne

• ~dvija bez prepreka, a preispitivanje i rroso::i-~k? kontrola su ~ti:1ni pratioci istrazivanja. Najvainije je da se u log1Cki Janae ne uklJuce malo . verovatna svedocansrva, jer ce in ace logika odvesti u corsokak iii dovesti do neraenih zakljucaka. U slicnim razgovorirna, za raz.liku od razgovora sa svamijima, lamama, guruirna i z.nacajnim naucnicima, r~rko ce_r~ cu~. "moze biri": ·:ne : znam" "ne nije rako". Lame, svamiji 1 guru1 1suvise su znaCaJnl u ; ·.· istocn~m s~etu da bi se kod njih javljalo iskuse~je da se .u nece1nu :~ istaknu pred stranim naucnikom i da mu kazu. n~:co se~.z.ac1o~aln~. da 1' bi mu ugodi!i . Naprotiv, z.a njih je karaktensncan oonsko-ll"on1can '., oclnos prema evTopskom naucnom interesovanju, pomesan sa ljubo~- picljivim uvazavanje1n. Isrocni :eligioz.ni rip obrazov~ja, o~i~le~o, kod njih razvija najdublje poscovanj~ pr~m~ dre~un r_~h.g1o:zn1m znanjima, za koja su oni licno i poz.van1 da 1h cuvaJu 1 razviJaJu, pa se smatra velikirn grehorn da govore iz.misljotine. Svaki lama, svami iii guru, ako nije ubeden da neku srvar dobro z~a: mimo ce re~: "To~~ se ne secam..." i preporucice nekog drugog rehg1oznog poslen1ka, kcJi, po njegovorn misljenju, to boljc z.na. Indijski. i .nep:i1~~. nau~nici vasp.icani su u isrorn duhu, zato sco su duboko rehg1ozn1, 1 anJen1cama koJe od njih saznate rnozete verovati.

f

Ko je Buda? Pri nauenim istrai.ivaiijima religioznog karaktera ja\·lja. se veliko iskusenje da se uporrebi naucno-popula:i1a lit~:arura .na rusl:r,.m _ili engleskom jeziku. Ali, re knjige veoma ces~o p1su ljudi ~ ~orurn psihiCkim usrrojstvom, koji apsolucnom isunom smac:ra_iU so;:.-s:vene "vizije" u sranju transa. Na ialost, ljudi, mediti.i:ajuCi i ulaz.eo :: trans, • "vide" jednu te istu stvar na cako raznolike_ na<:1n~, da Je Y~o:-.0 pr~b~ • "i lematieno oslanjati se na takve podarke. Uz1maJUC1 to u obzir; r=-;;:ojcl.i :'. smo da za osnovu uzmemo iz.vome religiozne spise i del" Elene '?' Blavacke koja je na Istoku priznara kao velika Posvecenica Vracajuo se proucavanju Bude, moie se doCi do zzl::_'u5:,. ea je ,' ' poclarak po kome je on roden od oca i ~ajke (plemena ~C::o.1) ;t"::~ sumnjiv; i tesko da je moguce smarran pleme Taru Bue·-·,.... :..:s.e:;' nicirna. A uzimajuci u obzir znaqje o samadiju i neobieni: 3:i:.:__ ~ljasnjost, ne sme se iskljuori moguenosr da je Buda iz~:- ;;- 0-~<:.

•

=

iena Taro

Mu.$karac Taru

'

~TA SU REKLE

206

J{o je bio Bud~?

lAMJi

samadija u vodi u jezeru u 1nestu · ~~ Lurnbini, iii dosao_ u njega iz obliz. i; njih planina, gde Je rnogao da pre. . ·. biva u peanskom samadiju. Smat- · : varijanru, zato sto u legendama ~ : : Budi postoji poio sasvim drugi covek, a sve ptice O bezgresnorn zacecu SU izmisljodna. Budino prosvetljenje Kao sto srno vec rekli, (bonpolarna) roko1n tekuceg perioda od 30.000 godina, na Zemlji bi rrebalo da se pojave 1002 Bude.

O tome kod E. P. Blavacke nalazimo sledece ("Tajna doktrina", 1937., com 2, str. 529, 530): "Buda je univerzalna ili opsta l'itula; oni su iscorijski Mudraci. .. Jz jedne grupe od devedeset sedarn Buda i druge od pedeset tri .... Te "kotarice najscarijih spisa zapisanih na palmovim listovima" cuvaju se u dubokoj tajnosti... Taj osobeni rukopis, iz koga su izdvoieni sledeci odlomci i potorn preneci na poznatijem jeziku, bio je pisa~ na kamenim tablicama koje su pripadale jednom Budi sa samih pocetaka Pete Rase, koji je bio svedok Pt>topa i pocapanja ·· glavnih kontinenata rase Atla11tida11a."

lI

I I

Ono sto'je E. P. Blavacka napisala o Budama, moguce je shvariti na razne naane. Sa jedne strane, pa2nju izaziva Cinjenica da se Bude nazivaju "istorijskim Mudracima". Stvar je u tome sto na drugom mesn1 (srr. 440) E. P. Blavacka pise: ''.Adepti iii Mudri Ljudi Trece, Cetvrte i Pete rase uveli SU u podzemnim stanistima..." Oagledno je da su pojmovi "istorijski Mudraci" i "1vtudri Ljudi" sinonimi. Tada je sinonim i rec ''.Adept". Ko SU adcpti? ri razgovora sa sv~jima i lama-. ma smo shvati\i da se adeptima nazivaju ljudi koji zive na storine, hiljade i vise godina, boriveCi u stanju samadija i periodi&i se vraCaiuCi uohiCniP.nom n:if'int1 7ivot~ .

.. ' -. ~

: .~

~

+-

:.

207

odarle proizilazi da je poslednji Buda (a oCigledno i druge Bude) bio adept koji se pojavio na Zemlji izasavsi i sranja samadija u Genofondu covecanstva. Rea E. P. Blavacke: " .. .Iz jedne grupe od devedeset sedam Buda i iz pedeser tri u drugoj ..." mozemo shvatiti kao da ukazuju na to. Neobiena Budina spoljasnjost rnoie se objasniti time sro je on bio adepr-Aclanridanin ili adept-Lemurijanac (setimo se reCi E. P. Blavacke: '/\depti iii Mudii Ljudi Trece, Cetvrte i Pere Rase ...") Ogromna znanja poslednjeg Bude, kojima ga niko nije uao u njegovo1n obicnom zemaljskom iivoru, mogu se objasniti time sro je on posedovao z.nanja civili zacija Arlantidana i Lemurijanaca. 0 come neposredno svedoci recenica E. P. Blavacke o "kamenim rablicarna" i Budi iz doba potopa. Na kraju krajeva, E. P. Blavacka gorovo direkrno ukazuje na ro da je Buda bio predstavnik cervrce rase, to j est Atlanridanin (str. 280, 281) "... crte i tipovi karaktera, pripisivani velikanima Cervne Rase ... tim Budama, iako cesto izoblicenc simboliCkirn prikazom dugih viscah '' \ISIJU .•. Sa druge srrane, nije iskljuceno da se rec E. P. Blavacke mogu protumaciti na sa~-vim dn1gi naCin, i is to tako rea da je nasa logika slaba, iii da izvrcemo cinjenice. Ali, svi religiozni poslenici Jsroka znaju za . adepte, pa se cak, kako kazu, i sreeu sa njima! Cinjenicu o postojanju samadija na Istoku te5ko da moiemo osporiti. Buda je imao sustinski neobienu spoljasnjost, prilagodenu runfibijskom nacinu iivora. Buda je imao ogromna znanja ird. Vee ima dovoljno poclataka koji svedoce o tome da se navedena ra:zmislja.nja mogu prihvariri u vidu hipoteze. Ali, ako za osnovu uzmemo ru hipotezu, onda moramo da za osnovu uzmen10 i hiporezu o posrojanju Genofonda covecansrva. Posroji Ji on zaista? Posroji Ii, paralalno sa nasim svecom, podzemni i podvodni svet ljudi ra7..nih civilizacija u samadiju? Zar nisu Buda i drugi proroci odatle dolazili ljudirna na povrsini zemlje? Okoncavajua iscraiivanja navedena u ovoj glavi, nasrojacemo da izvedemo prerposravljeni zakljucak koji odgovara na piranje - ko je bio poslednji Buda j covek cije SU oa naslikane na tibetanskim hramovima. Analiza njihove spoljasnjosti dopusta nam da da zakljucimo da poslednji Buda zauzima prelazni polozaj izmedu savre1nenog coveka i coveka Cije su oa naslikane na tibetanskim hramovima. Uocava se takode i promena koja se dee prelaska sa amfibijskog na porpuno kop-

....

.

208

S'D\ SU REKLE l.Afl,!E

neni oblik Zivota: zamena ventilskog nosa (kao kod delfina) obicnim nosom, nestajanje plovnih kozica. Osim roga, kod E. P. Blavacke pise kako se u podzemnim prebivalistima nalaze adepti trece (Lemurijanci), cervrte (Atlantidani) i pete rase (nasa civilizacija). Na osnovu svega toga moie se pretpostaviti da je poslednji Buda bio Atlantidanin, a covek Cije SU 00 naslikane na tiberanskirn hramovima, Lemurijanac ili Lemuro-Atlantidanin. Ko su Lemurijanci i ko su Atlantidani?

Glava 7

Ko su oni, Lemurijanci i Atlantidani?

••

Mctodi istraiivanja U iscrauvanjin1a slicne vrste tesko se mogu ocekivati bile kakvi

.;.. -~

: -;.:

,~

;.

"i. ('.

tacni poclaci. Mora se orijentisari na uopsravanje putcm Jogike svcdocanstava, dobijenih iz raznih izvora, prechodno ih rncdusobno uporediv5i i u1.imajuCi u obzir ona svedocanstva koja se ponavljaju u izvorirna razlicirog karaktera. Kako nama izgleda, najopasnija je analiza naueno-popularne lirerarure, u kojoj ima mnogo izrnisljotina, mada su neke. knjige napisane u naucno·popularnorn stilu sasvim ozbiljne. Zapravo, to su knjige Lobsanga Rarnpe "Trece oko'', "Doktor iz Lase", "Pecina drevnih" itd. Taj auror; koji je ucio meditaciju kod svog ucirelja, naucio je da ulazi u sranje sarna
'

SU\ SU REKLE LAMl! , ·Lame, gurui i svamiji znali su za ljude prethodnih civilizaci1'a ali' s . ,: 21 0

' u nastoJ'al'd L a .o. tome de raljno ne govore, bilo zato sto su lose zpamtili tu oblast rehgiozne nauke, bilo zaro sro su krili neku veliku tajnu. .: Od dela P~svecenika, najp risrupaen ije su nam bile knjige • Nostradamu~a 1 ~:.~ Blavacke. Ali, prorocansrva ovog prvog izloZena.. su u katren1ma CJJL prevod sa sraro.francuskog na ruski mo7.da ni' : Je sasVJn1 racan 1 zato rnoze dovesn do pogresn1h zal to _ • me Je veoma naljutilo, ali sam potom posrao svestan da je tu prisutna .... znarno visa logika, moguce logika Viseg Uma, koju moj ljudsl
'

Vo

V

,

0

f

t i

f

1

J

·,Y

•

~'.

Ko su Lemurijanci i Acla ntidani?

2l l

,;ansrava dobijenih od posvecenika, zato sto se religiozna znanja kao bozanski· proizvod u principu slazu sa znanjem Posvecenika. Razlika je u 1ome sto se religija, u ranijin1 dobima namenjena polupismenim Jju di rna, izlaze u za njih prihva cljivom bajkovitom obliku, dok svedocanstva posvecenika imaju karakter isrorijsko-nauenog znanja. Moglo bi se misliti o tome da Visi Um, u skladu sa razvojem covecanstva, "posvecuje" odredene pojedince u slozenije aspekre J edinstvenog ur:iverzalnog znanja, nastojea da san1im tim dublje razvije prvobitna religiozna znanja, srvarajua protivrczu dogmatizmu mnogih religioznih poslenika. Mehanizam na koji Posvecenici sricu znanja iz perspekrive savremene fizike moguce j e predstaviti na sledeCi naCin. Sa tih ljudi (Posvecenika) skida se princip "Sol-Im", usled cega oni postaju sposobni da se pomocu svoje psihicke energije podese na frekvencije Univerzalnog infonnacionog polja. Svaki Posvecenik, opisujua izvor svojih znanja, primecuje da mu ga je diktirao nekakav "glas". Prilicno je tcsko da se zamisle drugaciji izvori tih zapanjujuah i srazrnemo jednakih znanja svih Posvecenika. Religiozna znanja i znanja Posvecenika sva dolaze is isrog izvora · Univerzalnog informacionog prosrora. · Mnogi ljudi su u stanju da pomoeu mediracije udu u stanje rransa u kome na neki nacin "vide" proslosr i buducnosr. Njima se verovarno orvaraju samo manji kanali infonnacija, zbog cega su njihova svedocanstva sasvim zbrkana. Informacioni ka nal Velikih Posvecenika oci~ l_edn~ jc :-ieuporedivo vea,_pa ~u zaco njihova znanja veoma det;i lj· na 1 unaJu SVOJU, kako sam vec pnmetio, "ne-ljudsku" logiku. Mislim da ce mi citaoci oprostiti sto sam se u osnovi oslonio na ~anja P?svecenice Elene Blavacke: svakako, svi Posvecenici govore Jedno re 1sto. Stvar je u rome sro mi je izdanje E. P. Blavacke na ruskom blize u jezickom pogledu. I na kraju, sva opisaJla istrazivanja smo nasrojali da uporedimo sa ~nat~msko- fizioloskom aJlalizocn spoljasnjosti lj udi prerhodnih civili~~c11a, da bismo bar u nekom stepenu odgovorili na pitanje kakvi su b1h Lemurijanci i Arlantidani.

..

212

.''J{o su Lemurijand i Atlan ridani? S'TA SU REl
Elena Blavackaje o tome pisala ('Taina 169) , Doktrina", 1937 ., t om 2 str.

... "lst~rija prvo,bitnih Rasa nije sahranjena u grobnici vren1e11a za Posvecenike, vec samo za neznalacku nauku." Prema na\;~d~ni1n izvorirna, niko ne osporava nastanak coveka put:m•.otelovlJenJa duha. GovoreCi reCim a savremene fizike, talasni ~bhk zivota (duh, Onaj Svet) se postepeno materijalizovao i dobio IJ uds~~ telo. ~roces materijalizacije duha, zgusnjavanje psihicke en~rg1!.e, podseca na bajku o carobnom stolnjaku, kada se iz nicega P0 Javl31vala hrana itd. Naravno, nije moguce verovati u to. Ah, sa druge sn:ane, ~os iz skolske fizike je poznato da 2 gama kvanta - l_ ele.ktton, tJ . .da Je ralasni element sposoban da se preobrazi u nla.ten3akl1. Gradan.1n zr.ada Ufe Marat Fathislan1ov dvaput je bio kod vehkog avat~a SatJa Sai Babe (lndija) i sam svojirn ocima video kako on rnarer:1?J1zuje misli, ~tvara rako reCi iz nicega prasak, pinnae i dru.go. Os1m toga, Marat Je doneo nekoliko video filmova o Sai Ba bi na ko31n1a se prikazuje proces nlaterijalizacije. Naravno, proces materijalizacije koji izvodi Veliki avatar n1oze se sm atra.° za .umesno_ iZ:"edeni ni~ ~i, kod njega je sve isuvise ubedljiv1?.1 A 1 bro3 l3ud1 ko31 mu veru1u Je veoma veliki: svakodnevno kod nJega bu de ?k~. l 0 hiljada Ijudi, a na proslavi njegovog sedamdesetog roden~ana ~z otavog sveta se skupilo vise od rnilion ljudi. Tesko je zam1sh n tohlni rnasu prostaka-tikvana. Ist?, tako se ~?ze primetiti
213

. , ,~ ·· Predstavnici druge rase ljudi, .nazvani "po torn rodeni" ili "besmrmi" ~ · predstavljali su gusca, ali jos uvek gasolika bi ea, vi sine oko 40 m, imali su takode jedno oko (takode ti pa "treceg oka") i raZinnozavali su se ~· putem pupljenja i spora. ~: Treca rasa, nazvana "dvostruki", "dvopolnl" iii . "Lemurijanci", najduze je postojala i najvise se izmenila unutar sebe. Tokom re ~·ase ~~ doslo je do podele polova, pojav'ile su se kosti, telo se zgusnulo 1 ~~ ';,; cetvororukih bica sa dva lica visine oko 20 merara oni su se preobrazih i~ u dvoruka bica sajednirn licem, znatno manjih razmera. NajveCi razvoj i procvat doziveli su najkasniji Lemurijanci - Len1uro-Atlantidani. .z. Predsravnici cetvrte rase, zva.ni Atlantida.ni, bili su dvoruki, sa jedniin Jicem, visine oko 6-8 metara i imali su gusto telo. ;f., Predstavnici pete rase (tj. nase civilizacije), nazvani Arijevci, u pocetku su bili visi nego da.nas, ali su se postepeno sn1anjivali do danasnjih ra2111era. · . S1nan·a se dace na Zemlji bi ti ukupno 7 rasa. Svaka od njih je imala i imace 7 podrasa.

·1· lt'

Kada je nastao zivot na Zemlji? U svim navedenirn izvorima kaze se da je zivor na Zernlji, raeunajuCi i coveka, nastao pre mnogo mil iona godina. E. P. Blavacka o ton1e pise ("Tajna Doktrina", 1937., ton1 2, srr. 261):

" "Cicalac moze upitari zasto mi uopste govorirno 0 zmajevirna? Mi odgovaran10, pre svega zato st·o znanje o posrojanju slicnih zivotinja predscavlja dokaz o ogrornnoj scarosti ljudske rase." .: .

U '~kasa Zapisu" je napisano:

Uporedo sa covekom postojale SU zivotinje koje SU U svojoj vrsti bile 110 istom stepenu razvoja kao i on. Prema savremenom poimanju, ubrojali bismo. ih u gmizavce." (R. Stajner, "Jz svetskih hronika", 1992. srr. 66) Ista ta E. P. Blavacka u "Tajn,oj Dokrrini" (1937, tom 2) daje prilicno tame podatke o vrernenu postojanja poslednjih zemaljskih civilizacija: "

Lemurija je propala oko 700.000 godina pre poeecka perioda koji se danas naziva tercijarom" (scr. 392) .. ''porop, koji je preplavio posled,. nje delove Atlantide pre 850.000 godina ... " (str 416) "... nakon poca.· panja pos/ednjih predscavnika rase Atlantidana pre oko 12.000 godi-. · na ... " (str 158) " ... i da su Arijevci (nasa civilizacija)postoja/i vet· • 200.000 godina kada je prvo veliko Osrrvo iii Kontinent (Atlantidana) bio potopijed" (s tr. 459) ·..

f

I

l

I

Na taj naCin, nastanak coveka na Zemlji pu[em zgusnjavanja duha zahrevao je mnogo miliona godina evoiucionog rada prirode. Povodom ~ toga hteo bih da navedem frazu E. P. Illavacke ("Tajna Doktrina'' 1937 · ' tom 2, str 329)

"Proceklo je nekoliko miliona godina od doba Prve rose, "bez razu. .;;· 111a", do pojave visokorazumnih i intelektualnih Rasa najkasnijih f Lemurijanaca; a takode i dugi period izmedu najranije civilizacije Atlancidana i iscorijskog perioda." I tako, Zivot na Zernlji nasrao j e pre nekoliko miliona godina, a ljudske rase (civilizacijc) radale su jedna drugu, postcpeno se usloznjavajuCi. Ali, isrovremeno je isrorija covecansrva na zemlji is· presecana globalnim katas.t rofama koje SU unistavale Citave Civilizaci· je. OCigledno, u evofucionom 11apon1 prirode da razvije covecansrvo, cakode je porpuno logieno bilo i srvara·1je Genofonda covecansrva, kao osiguranja za slucaj glo balnih katasrrofa.

I

MaterijalistiCka varijanta o poreklu zivora nam je nekako bliia i razumljivija, pa joj zaco viSe verujemo. Talasni oblik zivora izgleda nam nekako misci&i i bajkovit, posro na savremenom scupnju razvoja mi co .slabo razumemo i skloni smo da uzvi kujemo: "O, cudo!", iii da sve pocpuno poricemo. Svakako da su i calasni i materijalni aspekt zjvota rnedusobno povczani, isto kao StO SU uzajamno povezani Suptil· ni i fizi&i svetovi. U slucaju kad je tesko nacr direktne dokaze, osraje jedino, ukoliko eovek nije ateisra, da veruje ti ispravnost bounskog ucenja. Ako uporedimo nauku sa religijom, moze se primetiti da se srvari razvijaju 1ako da nauka nc moie da opovrgne bozansko ucenje i nalazi sve vise i vise dokaza za njegovu ispravnosL Treba da shvatirno da smo mi sarno sitni delic Viseg Uma i nije na nama da sudimo. Kao sco je poz· nato, najveCi greh je smarrati sebe Bog om. KonzervaEivni nauenici, koji apsolutizuju neku konaenu istinu do koje su dosli i porpuno porieu nove naucne izdanke, 0 kojima se vec sapuce u nauenim kn1govima, zapadaju u veliki greh. Lemurijanci

~'

Matcrijalizam ili idealizam •

•

215

Ko su Lemurijanci i Atlantidani?

_2_i4-:--~~--:-~~~~~~~~~~~~~~S~TA::...::S~U~RE,::::::l
Sta je primamo: duh iii materija? U religiji i u delima Posvecenika ovaj veCni spor resava se · _;:orist idealizma. Ima Ii dokaza za to? Tesko je na6 direktne dokaze, zato sto su svi.sal1ranjeni t1 tami vremena. Ali, .,. uporcdno postojanje suptilnog i fiziCkog svcra niko 'Vise ne osporava, a misao, tj. psihicka energija, rnoze bid potpuno materijalna. ·:f Sa dn1ge srrane, postepeno uslo2njavanje organskih rnolekula, uz prvobicnu pojavu primitivnih oblika zivota i njihov postepeni ~.­ napredp.k, rakode se ne moze iskljuCiti. Ima Ii dokaza za _to? Neki la· ·~ boracorijski eksperimenti omogueujt1 nejasne zakljuCke o tome, ali i ta J.~. istina je ta.kode sahranjena u tami vrerncna.

*

ci'

l

Iz navedenih izvora se moze razurncti da su kontinenti na Zemlji u to davno doba (pre nekoliko miliona godina) bili sasvim drugaciji. Glavni kontinent Le1nurijanaca nalazio se u oblasti Ausrralijc, koja se Smarra osratkom lemurijanskog kontinenta. 0 tome je u "Tajnoj Doktrini" moguce naCi sledece:

"Dzuks pise: od perioda jure, u Australiji se dogodilo manje izn1ena nego na drugim n1escima" (Blavacka, 'Tajna Dokcrina" 1937., com 2, str. 248) "Zemija je u co vren1e bila reda i tecnija" (R. Scajner "Iz hronika sveta", 1992, str. 48) Evoluciono, Lemurijanci se dele na rane 1 pozne (LemuroAtlantidane). Rani Lemurijanci bili su ogromnog rasra (oko 20 merara), cervororuk.i i sa dva lica. Njihovo relo se u osnovi sastojalo od mekih tkiva, bilo je plasrieno i gipko. Upravo kod njih su se prvi put u procesu evoJucije pojavile kosti, koje SU uCvrsri)e teJo i ucinile ga

2l6

. Ko

prilagodcnijim 2.ivot-u na Zernlji, mada su n1u i povecale· tezinu. Ali, po jednoj hiporezi (Lobsang Rampa ''Lekar iz Lase", 1994., str. 231) u to vreme se Zemlja kretala duz sasvim druge orbite i sila teze je bila mnogo manja. Postojali su raznovrsni oblici Zivotinja i one su bile mnogo vece. MoZda su ro bili legendami dinosaurusi? To se ne moze iskljuC:iti, pogorovo imajuci u vidu da su ti ogron1ni gmizavci posrojali u isto vreme kad i lemutijanska civilizaciJa. Rani Lemurijanci gotovo da nisu i111ali pamcenja, govor im je bio nalik na pevanje, komunicirali su uglavnom pomoeu "citanja misli", a najvise rruda su posveCivali razvicku voljnih momenara u •• ZIVOtu.

Iridi1ski crceii lecvororukih ljudi sa dva lica

Rani Lernurijanci, kao proizvodi drugc rase ("potorn rodenih", "bez kostiju"), u poccrku su rakode bili herrnafroditi, al i je porom doslo do deobe polova . pojavili su se rnuskarci i zene. 0 tome Blavacka pise ("Tajna Doktrina", l 937., tom 2, srr 249)

"Treia Rasa covecansrva je najcajanstveni· ja... 1i1jna, kako je zais ca doslo do nascanka ovog iii onog pola, ne nioze se u potpunosci objasniti. Ali, jasno je da ~u..se po~~inci Trece Rase poceli razdvajati u svoji1n posceljican1a iii Ja11ma... Onajos ukazuje (so: 211) da su se oni razmnozavali na naC:in slican pupljenju, kao i veCina biljaka, crva, puzeva i slieno. U ':.\kasa hronikama" se objasnjava podela polova: pojedinci kod kojih je pre·. ~vladivao zenski element bili su duhovno razvijeniji i ispoljavali su IJ ubav prema pojedinci1na kod kojihje preovladivao muski element (R. Stajner, "Iz·hronika sveta", 1992, str. 46, 47).

su Lemurijanci i Atlantidani?

217

Kao sco je vec receno, rani Lemurijanci irnali SU cetiri ruke i dva . :. }ica. Iz navedenih izvora sledi da SU cetiri iuke i dva lica postojali II ·. / onom periodu ranih Lem urijanaca kada su oni bili 1nuskarci-zene (her·~i mafrodiri). Nakon razdvajanja polova u naredno1n pcriodu, dve zadnje ruke su poccle da posrepeno airofiraju, kao posledica toga ~to se i trece ~ smesteno na zadnjoj strani glave, poeelo povlaC:iti unutar loban..,, oko, . !!'- :1e. ~ Trece oko koje je bilo smesreno pozadi davalo je obliku ranih .t. Lemurijanaca dvoliki izgled (kao dva lica). To oko bilo je istog tipa kao ., kiklopsko Qedno) oko prvc i druge rase i magic je da "vidi" u opsegu J;,Z talasa suptilnog sveta, to jest u sveru psihicke energije (ultravisokih ·~ frekvencija · E. M .) Kako ja shvacam, to oko je "videlo" otprilike onako tt.~: kako "vide" savremeni jogiji, koji udu u stanje transa iii samadija. Dve > . :zadnje ruke posluZivale su to trcce oko. . · Ova prednja oka su se kod ranih Len1urijanaca, kako ·meni izgleda, pojavila zaro sto su oni poceli da se sve vise "spustaju u materiju", za sta je bio potreban vid u fiziCkom sveru. Posrepeno je vid u fizickom sveru, ocigledno, poi':eo da preovladuje nad vidom u suprilnon1 sveru.

Ii: ~

'

~

·~

~ ~ ~=~

:i ~;;.;,;,~

. ::.r..

0 to me E. R Blavack.a pise ("Tajna Doktrina", 1937., corn 2, so: 374): "Trece oko, kao i kod coveka, u pocetku je bilo jedini organ vida. Dva prednjafu;icka oka razvila su se kasnije ka ko kod zivorinja, cako i kod ljudi, kao organ fizickog vida, koji je poceckom Treee Rase bio u t.a/(vam polozaju, kao kod nekih s/epih kicmenjaka. Dve prednje ruke poslu:iiva/e su dva prednja oka." I tako, rani Lemurijanci izgledali SU veoma specificno: ogron1nog rasta, sa ceti1i ruke i dva lica. Naravno, pamce!lje covecansrva koje traje milionima godina, sai':uvalo je taj neobieni·oblik u vidu ctteZa. i kipova ezorerijs\tih bogova Inclije. Po svoj p1ilici, rani Lemurijanci su bili sasvim savrleni, pasta su mogli da vide i preduzimaju akcije kako u fizickom, rako i u suptilnom sveru. Pozni Lemurijanci SU vec imali dve ruke i jedno lice. Zadnji par ruku je postepeno atrofirao, a zadnje crece oko uslo je u du bi nu Jobanje. Ali, trece oko nije prestalo da deluj~. jer kosrana pregrada u vidu lobanje z.a psihicku energij u nije birna. Duhovni element .u 2.ivoru poznih Lemurijanaca i dalje je igrao veliku ulogu, \ princip "SoHm" nije delo·

...

218

STA SU REKLE LAME

'!

vao'. i ~ni su pomofu "treceg oka" imali vezu sa Univerzalnim infor. mac~n1m..prostorom. Oni su bili visokon!zumna i intelekrualna rasa. • Ni, naJtnteresantnije u pogledu poznih Lemurijanaca bilo nam je to " sto smo kod Blavacke ("Tajna Doktrina", 1937., tom 2, str. 24 7 248 4 10) ~~sli svedo~:msrva o tome da i danas postoje direktni p;tomci ~ LcmunJanaca, kOJl nisu prosli kroz vatru genetskih izmena l1 cecvrco· .~ (ALlancidani) i petoj rasi (nasa civilizacija). Zapravo, ona pise: ~ ·~

e

"Os~acke. co~ nek a. · da velrkog · narocla (Lemurijanaca trece Rase) . '/:. jj1 mozece v1deci u nekim pljosnatoglavirn auscralijskim aboridiinima .... auscralijski dornoroci, koji postoje zajedno sa arhaicnorn floron 1 i fa~nom, mora da poticu iz davne proslosci. Svo okruzenje re ca1anstvene rase, 0 cijem poreklu etnologija cuci, svedoci 0 iscinitosci ezocerijske calke glediSca... preziveli od cih poznih Lemurijanaca, koji ., su izbegli pogibiju, koja je snaSla njihovu rasu kada je Glavni • Koncinenc potopljen, postali su preci jednog de/a danasnjih domorodaca... Auscralija je danas jedna od najscarijih zemalja iznad -; okeana ... " U '~kasa Hronikama" takode postoji slicno svedocanstvo:

"Oni (Len1urijanci) su se izrodili, a njihovi potomci i danas naseljavaju predele nase zemlje kao rakozvani divlji narodi" ( R. Stajner, "lz hronika sveca", 1992, scr 22)

•

U torn pogledu, za nas je veoma znacajno ispitivanje aboridzina ·• Ausrralije, koja prerna ovim izvotima predstavlja deo drevnog glavnog koncincnta Lemurije. Moguce je da su se anatomsko-topografske osobcnosti Lemurijanaca saeuvale. Moguce je da postoje rudi1nenti dodatnog para ruku. Mozda se otkrije i stosra drugo. . Najvet.i procvat doziveli su najpozniji Lemurijanci iii Lemuro· Atlantidani. 0 njima cerno govoriti detalJ"niJ·C. Lemuro-Atlantidani

·t~ ·.i~

Iz svih izvora sledi da su se Le1nuro-Atlantidani veoma razlikovali · ~... od svojih predaka, ranih Len1urijanaca·, i svojih potomaka . J Atlantidana. Oni su bili savTseniji i od jednih i od drugih. Jedan ruski ~ If..

J(o su Lemurijanci i Atlantidani?

2L9

Posvecenik, govoreCi 0 najkasnjjim Lemurijancima, rekao mi je da SU u p<>redenju sa njima Atlantidani i ljudi nase civilizacije bili kao nera· zumna deca. U ''.Akasa Hronikama" pise da su u pocetnom periodu adanridanske civilizacije postojale vode koje su bile ocelovljenje Boga na Zemlji i Cije su duse bile povezane sa Visim Umom. (R. Stajner, iz "Hronika svera", 1992, srr. 45, 46) Jnreresovanje za Len1uro-Atlancidane pojacava jos i to, sco su o ni, po nekim. verzijama, i danas glavni predstavnici zagonetne zenllje · Samba!e. Njihove le telice vide savTe1neni ljudi u vidu cajanstvenih leteCih tanjira. Kakvi su bili LemuroAtlantidani? Najpodrobnije . .... . . . op1se 21vota 1 propasn Lemuro-Atlantidana nasli srno kod Blavacke ("Tajna Dokt:rina", 1937., tom 2, srr. 278, 340, 395, 397, 427, 429, 447, 530, 537) i Lobsanga Rampe ("Lekar iz Lase", 1994., str. 230Sfinga - delo Lemuro·Atlanridana? 232). U tim izvorima je napisano da su se Lernuro· At!antidani radali sa sposobnosfu vidovirosci, koja je obuhvatala sve skrivene stvari. Vid im je bio neogranicen i oni su trenuu10 spoznavali stvari. Za njih nisu postojala ni rastojanja ni macerijalne prepreke. Oni su bili duboko upuceni u rajne prirode i prvobitne mudrosti. Njih su. nazivali Bozjim Sinovinia. Posco Len1uro-Atlan cidani nisu imali religiju,' nisu znali za dogmu i nisu imali ubedenja zasnovana na veri. Kod njih se potpuno otvorilo "trece (mentalno) oko", zbog cega SU Lemuro-Atlantidani osecali jedinstvo sa vecno posroj ecim, a rakode i veeno nedosti:l.nirn i nevidljivi m Bogon1, J edinim Kosmickim Bozanstvom. Bilo j e to "zlatno doba" tih davnih vremena, kada SU bogovi hodaJi po zernlji i razgo· ~arali sa sn1rtnicin1a. Kada se taj vek zam io, bogovi su se udaljili, to · Jesr, posrali su nevidljivi i kasnija pokoljenja pocela. su da se klanjaju njihovim carstvima - elemencima. ·

emuro-Atlantidam su gradili .: bazalt, metale i lane .d Od ogromn~gradove, koristea r.iramor. svoje veliCine i iz te:f1o~ e. . _k:irnena su klesaJi sopsrvene kipove' gradevina iz~radJi a iLklanJah un N~jstarije ostatke kil
s:.

za

z

·

Isti taj . u vreme "superintelcktualaca" · Lobsang Ramp a pi·5e d a JC klima_ na Zemlji bila top!ija, a rasOnJe obilnije. Zemlja se u ro vreme krerala drugom orbitom i imala je planctu-blizanca. Sila reze bila je mnogo manja. Kod njega s1no uspeli da nademo i svedocanstva o sukobima izmedu raznih grupa Lemuro-Adantidana. Sukobi su Se zavrsili ratom, koji je doveo Mesec · novi Zcmljin sate/it • do uzasn e eksploziJ. e koJ' a J·e . .

toga su ljudi primetili d I ~zmenila orbitu Zemlje. Nakon Kada se ra planera . a~ p aneta-bhzanac pocela pribliZ-avati Ze1nlji. obala i po• Ii dnm ~· rnora na Zemlji su se izlila preko svojih ce su a duvaJu strahovito jaki veirovi. Rasa Le1nuro·

' . io su :.Crnurijanci i Al lanaaaru t . \ Atlantidana zaboravila je na svoje rasprave i uzletela na nebo u svojim letelicama. Vise su voleli da zauvek napusre Zernlju. Na Zemlji su se nasravile uzasne karaklizme. Planeta koja je prilazila bivala je sve bliZ-a, i uskoro je izmedu nje i Zemlje sevnula ogromna iskra. Navukli su se crni oblaci, nasrupila je uzasna hladnoca. Mnogi ljudi (P..tlantidani) su izginuli. Nakon toga je Sunce pocelo
.

'

•

Atlantidani Po pisanju Lobsanga Rarnpe ("Lekar iz Lase1', 1994. sir 235-237) nakon katastrofe, · izazvane sudarom planeta, preziveli Atlantidani ~ poceli su da se ponovo prilagodavaju Zivoru u izmenjeniin uslovima .. Zemlje. Rase "superintelekrualaca" koja je· mogla pomoa u procesu ... ;; prezivljavanja, viSe nije bilo. Kao uspomena na njih nastala je religija. ·'.: Svestenici su nastojali..da potC:ine ljude sebi koristeo religiju. Mamuti i brontosaurusi nestali su sa lica Zernlje, jer nisu mogli da ....' se pri.lagode novoj klimi. Nebo,.kojeje ranije bilo crveno, sadaje posta· -

~. '

·o~igledno, ima st u vidu drrvni Popigajski krattr -E. M. i·

'

•

-·' 222

STA SU REKLE LMtE

"' lo plavo. S neba je sada ponekad padao '7.· sneg, vetrovi su poscali mamo hladniji, ~ pojavile su se plime i oseke. Ljudi su poste- f:. peno postali ni2eg rasca. 1; Ad<>.ntidanski svescenici su shvatali
~~·

~ \

.(!:~

"... Upravo od Cetvrte Rase su dobili... najdragocenije nauke o skrivenim svojstvi1na dragog (i drugog) kamenja, takode i hemiju... " U '/\kasa l-Ironikama" (R. Sta.jnei; "Iz hronika sveta", 1992., srr 20) pise da su Atlantidani vladali onim sto se naziva "i.ivotnom silom". Na primer, u zrnu 2.itarice posroji sila zal1valjujuci kojoj ce iz njega izrasti srabljika. Atlantidani su imali nacin pomoeu koga se ta i:ivotna sila preobra'l.avala u tehni&u silu, koja se koristila za kreranje lerelica i drugih aparata.

Ko su Lemurijanci i Aclancidani?

223

o sim delovanja na gravitaciju i koriscenja "zivome sile". Atlantidani su koristili psihi&u energiju i_ pomoc~ :·rrec.eg ~k~'~· _o rne pise Nosrradan1us, ukazujua da su pn gradnJ1 p1rarruda 1 shcruh coponienika Atlantida.ni prenosili kamenje "pogledom" (oCigledno, s k . p<>de~avaju·Ci· se. po~ocu "tre~eg .~ka" na· calasn: el~m.en~~ .aroena 1 suprotstavlJaJUO se rime gravltaOJ1). Blavacka pnmecuJ_: ( TaJna. Dokaina" 1937, tom 2, srr. 375) da je u procesu evolouc1Je Arlanodana "rrece oko " pocelo da gub i svoju funkciju, ali su oni preduzimali posrupke za vcscacko stimulisa.nje "unurrasnjeg vida''.. .. ..• . I rako, ovladavsi za. nas neobicnim silama (anngravuaoJom, z1vocnom silc.im", psihickom energijom), Atlanridani su scvorili visokorazvi· jenu civilizaciju, cije je oscacke moguce naCi i da.nas. Blavacka ("Tajna Doktrina", 1937. tom 2, str 538) piSe o danasnjim osracima atlantida.nske civilizacije:

"...Egipatske piramide, piramide u Kamaku i hiljade rusevina ... nionumencalni Nackon-Vac u Kambodii. .. rusevine Pelenke i Uksn1ala u Centralnoj Americi veCite boje slika Luksora · tirski purptu; jarki skerlet, zaslepljujuce plava, koje ukrasavaju zidove tog dvorca i isto su tako jarke kao i kad su naslikane... neunistivi cement piramida i drevnih akvadukata ... Damaska sablja koja se, poput vadicepa moie sn1otati u svojim koricama a da se ne slomi ... neuporedivi prelivi stakala u boji... tajna kovnog stakla. .. " Lobsang Rampa ("Leka.r iz Lase" 1994, str. 237) piSe da su za medusobno sporazumevanje Atlantidani koristili telepatiju, koja je bila "univcrlalni jezik" za. sve. Ali, postepeno je pocela da se razvija govor· na funkcija, pojavili su se razni jezici, Jjudi su poceli da se lose medusobno razumeju. Izmisljcno je pismo. u "Hronici Akase" (R. Stajner, "Iz hronika sveca, 1992, str. 18,19) ka.ze se da su se Aclancidani razlikovali od savremenih ljudi veoma dobro razvijenim pamcenjem, ali manjom sposobnoseu za Jogicko zakljuCivanje. Autoriret su imali pre svega stariji ljudi, koji su mogli da se oslone na svoje dugogodi~nje iskustvo. Geografija kontinenata u vremc atlantidanske civilizacije bila je drugaCija nego danas. U toj istoj "Hconici Akasa" (str. 17) piSe da se kontinent Atlantidana nalazio na mesn1 Atlanskog okeana, i:rJ11edu Evrope i Amcrike. E. P. Blava.cka

~.

224

S'IYI SU ilEKI.E LAME

("Tajna Doktrina", 1937, tom 2,str 279, 280) razlikuje dva olavna kontinenta Arlan1idana: jedan je bio u Tihom okeanu, d,rugi u Atlanskom. Kako ona kaze, ostaci ogromnog tihookeanskog kontinenta Arlantidana su Madagaskar, Cejlon, Suman-a, Java, Borneo i ostrva Polinezije. 0 razmerama tog kontinenta moguce je t_akode suditi ako se na karti nadu Sendvicka ostrva, Novi Zeland i Uskr.s nja Ostrva, ko'i su predstavljali "oi vrha poronulog kontinenta". Domoroci tih os~a nikad se nisu susreli, ali su svejedno svi oni cvrdili da su ta oscrva nekad predstavljala delove kopna ogromnog kontinenta. Ali, najinteresanmije je to sto ti domoroci govore istim jezikom i imaju isre obicaje. Drugi kontinenr Adantidana nalazio se u Atlanskom okeanu i nje· govi ostaci su Azorska i Kanarska Ostrva. Na mestu danasnjeg azijskog kontinenta bila su samo velika ostrva. Postoje svedocanstva da su Arlantidani imali razne nacije i podrase. Tako, u "Hronici Akase", (R. Srajner, "lz hronika sveta'', 1992, str. 2329) razlikuje 7 podrasa adantidanske rase. Prva podrasa (nnoagali) odlikovala se visokorazvijenom mcmorijom i magijskom snagom reci. Druga podrasa (tlaviatli) stekla je osobinu castoljublja i euvala je u secanju svoje podvige i dela. Trcca podrasa (tolteci) odlikovala se prcpricavanjem svoji h postignuca i darova svojim poron1cima, pa se kod njih pojavila podela na l
.,

Ko

s11

Lemurijanci i

Atl~ntidani?

2

25

'-I~ Kod nje se moie nati i ukazivanje (srr. 28~, 37~, 379) na &'.~h

~ Aclanridana, koji se sastojao u zlot:?otreb1 -~oV1h tehnologiJa.

·Wsv~ciliSra, koja su bila narnenje~a z.a BozJ~ bora•1ste, pretvo1ena su u

.~ id.olopokliniCke jazbine svakakvth duho~1~ presrupa. . ;t . Kao rezulrar greha doslo je do beskraJruh rarova medu razrum gru· pama Arlantidand. Lobsang Rampa ("Lekar iz Lase:', 1~9~. srr. 238, .;~ 239) objasnjava uz.rok racova pojavom raznih Jezika mcdu

W

Atlanridanima. . •. Taj autor pise da su Atlantidani scalno izmisljru..i nove ?bl~ke oruzJ~- Pojavilo se talasno oru7.je koje je izazivalo n1utaa~e kod ljudi~ Potom J~ izmiSljeno bakteriolosko oruije, cijom prime~on: Je .nas~~l_a uzasna ept· ·:;.. demija zaraznih bolesti na Zernlji. Uskoro Je bile tzm~s!Je~o posebno · · onizje, Cijom jc primenom doslo do pojave d?r~d neyi~en1h oblaka ~ stratosferi. Zcn1lja se zatresla, i cinilo se, za1JulJala svOJ~ o~u. Porop1, pozari i smrtonosni zraci ubijali su na milione lj~di. _Dec !Jud~ se spasao u hcrmeriCki zarvorenim brodovin1a, koji su pltvah na vod1, a deo se vinuo u vazd uh na lctelicama. £. P. Blavacka ("T<:ij na Doktrina", tom 2, 1937., srr. 278, 439, 466'. 534) 0 ratu Al.lantidana pise sledece. Cmi Atlantidani, koji su vladalt .. nizjm 1naterijalnim duhovima Zen1lj e i sacinjavali 2/3 co~ecan:~~'. ratovali su protiv zutih A.tlantidana koji su ostalt vern1 bogovun~ 1 on1h . '1/3 covccansrva. Ove grupe AtlanLidana su se med usobno razhkov.ale ne saino fi zicki vcc i duhovno. Pii tome su oni bili duboko upoz.nan sa prvobin1om n1:1droscu i tajnama prirode i uzajan1no suprotstavljeni u svorn raru. Auror opisuje kako je pog!avar zutih, vide\/Si grehe crnih, poslao svojoj braa-vladarima vazdusne brodove (virnane) sa bogobojailjivim ljudi1na sa porukom (srr. 379):

-

...-, ~...

"Neka svaki iuci posalje son (hipnocicki) na svakog crnog. Neka lak i oni (carobnjaci) izbegnu bol i pacnju. Neka ~vaki covek, veran sol~r­ nim Bogovin1a sveie (paralizuje) svakog coveka vemog _lunarn1'!1. bogovima, da ne bi izbegao svoju sudbinu... Kada su se '':1' pr~bu~1li i serili svojih vimana, da se spasu od voda koje su nadolaz1/e, v1delt su da su one nescale."

.

I take je civilizacija Atlantidana, koja je preZivela nakon P~?pas~ lemurijanske civilizacije, postepeno ovladala drevnim znanJima 1

•

226

STA SU REKLE LAME

~

l(o su Lemurijanci i Aclantidani?

227

ostacima Rase koja je prechodila naJoj. To oscrvo, po predanju, poscoji i danas, kao oaza, okruiena scraJnom pustosi pustinje Gobi." Lobsang Ran1pa pise da su Atlanticl ani imali jedno ple me koje je u svoj~ vreme uzivalo pos ebnu naklon ost "superintelek tual aca" (Lemuro-Adantidana). Ono je zivelo na velii':anstvenoj obali jednog od mora. Nakon sveopsteg potopa ta teri torija je bila podignuta na hiljade metara iznad nivoa mora i ok:ruzc na visokin1 planinaroa (moze se precpostaviti da je to Gobi - E. M.) Svesrenici rog pleme?a pr_e?ska~a­ li su sveopsti potop. Na vrcme su n a zlalllim plocama ousnuh 1stonJu, karru sveta, zvezdanog neba, a takode i na predna nauena shvatanja. Te zlatne ploi':e, zajedno sa ob rasci ma instrumcnara, knjiga i drugih predmcta sakrivene su u kamenim peCinama na nekoliko medusobno udaljenih mesra, da bi ih buduCi ljudi nasli i saznali za svoju proslost. Kao rezultat podizanja kopna sa tim moren1, klima se veoma izmenila, usled cega su mnogi stanovnici umrli od hladenja i razredenja vazduha. Oni koji su preZiveli, p ostali su preci danasnjih izdrZ!jivih Tiberanaca. Bas u tin1 mcstima, duboko u planinski rn pecinama, sacuva ne su ploce, u kojirna jc sakriveno Znanje. U te peone mogli su da dospeju samo malobrojni od novih svesrenika. Druga svedoeanstva o iScezloj civilizaciji nalaze se u 11.1niranom, n enascljen? rn gradu koji se izgubi o usred prostranstava planinskog masiva Tjen-Sana. Ukazivanja da je u peCinama Tibera i Gobi sakriveno vcliko znanje, moze se naci kod E. Blavacke. Ali, ta aurorka ne govori o zlatnim plocama i knjigama, vec n edvosmisleno aludira na ljudc u saroadiju, koji su se ocuvali u toj oblasti svera:

mes to.

•

"... Preostali od tih Besmrrnih Ijudi, koji su se spasli kada je Sveco Ostrvo nastradalo, nasli su pribeziste u veliko] pustinji Gobi, gde prebivaju i danas, nevidljivi za sve, i zastieeni od uljeza citavim Vojskama Duhova" (str. 466) "... Arijana-Vadio, gde se gradi Vara ... godina je kao jedan dan i noc... to je jasna aluzija na polarne oblasci." (str. 365); ".. cu, u Varu, doneceJ semena ljudi i iena, se1nena svih vrsca iivocinja ... da bi se oni ca mo sacuvali i ne bi procracili dok ti Ijudi budu prebivali u Varu... " (str. 264)

228

I

STA SU REKLE LAME

Iz svega sro je rci'eno sledi da se u vreme sveopsteg potopa, koji je izaivalo pomeranje Zernljine ose i promena polova, dee Atlantidana spasao pre1nestiv.Si se u oblast Hin1alaja, Tibeta i Gobi. U vreme Arlantide raj kraj je bio polama oblast, ali sa oCigledno drugacijcm klimom nego na danasnjem Sevemom polu. U roj oblasti Zivelo je visokorazvijeno pleme Arlantidana. Ali, ipak je izdizanje planina i visoravni (Gobi, Tibet) dovelo dotle da uslovi zivota na tom mestu postanu sasvim surovi. Deo preZivelih Arlantidana postali su preci danasnjih Tibetanaca, drugi deo je otiSao u planinske peCine i usao u sranje samadija, cuvajuCi sebe i svoja znanja mnoge hlljade godina. U istim tim planinskirn peCinama sakrivene su i zlatne ploce, knjige i insm1menti, koji svedoce o znanjima atlantidanske civilizacije. Pornenuti autori prirnecuju da su se spasli samo "bogobojaZJjivi" ljudi. Pod recju "bogobojazljivi" moze se podrazun1evati "sa Cistom dusom", to jest ljudi sposobni da se oslobode od negativne energije, s~o je najva2.niji uslov za ulazak u duboki samadi. Spasao se takode deo Atlantidana koji su plovili u hermetiCki zatvorenim brodovima, a takode i oni koji su izdignuti iznad mora zajedno sa zemljom na kojoj su 2.iveli. Drugi su nastradali pod vodom, nad njihovim glavan1a su se sasravile planine. Kada je nastraclaJa Adan Lida? Svedocansrva o tome nas!i smo sarno kod E. Blavacke. Na nekoliko mesca u svojoj knjizi ona primeeuje da su se sveopsti potop i propast glavnih kontinenara Atlantide dogodili pre 850.000 godina. U vreme sveopsreg poropa Arlantidani nisu nasrradali odjednon1; oni preziveli su pou1nirali u periodu izmedu 850.000 i 700.000 godina pre naseg vrcn1ena. Dalje se kod tog au rora nalazi protivrecnost: na jcdnom mestu ona prirnecuje da je od pre 850.000 godina bilo sest potopa i da se poslednji od njih odigrao pre 100.000 godina, a na dn1gom - da u periodu od pre 850.000 godina i pre 11.000 godine potopa vise nije bilo. Pri tome auror jasno kaze da sveopsti potop, koji je unistio glavne kontinenre Atlantide bio pre 850.000 godina, jes(e biblijsk:i porop (iii Nojev pocop), koji je osrao u secanju ljudi; mali potopi sa njim nen1aju niceg zajednickog. s,a se to dogodi lo pre 11.000 godina? Kod Nosrradamusa, E. Blavacke i u 'Ylka.sa Hronikama" se kaie da je osim Himalaja, Tibera i Gobi nakon sveopsreg pocopa pre 850.000 godina osrao nepotopljen jos jedan okrajak kopna, (u danasnjem Atlanskom okeanu) koji je v

229

· ·. Ko su ~rnurijanci i Atlanridani?

: . opisao Platen i svuda se pominje pod nazivom "Pl_aronovo _ost1:'0'~· Na · ~ Pl<1ronovom ostrvu os tala je u Zivotu grupa Ad~nodru:a koJ~ n13e 1zgubila svoja znanja i tchnologiju. Ta gn1pa Ar_Ja_n.od~a z1~ela Je na svom osrrvi.i, vrseci uticaj na razvoj ljudi na~c ov1lrzaaJe koJa se radala n~ .ti kontinentima koji su se izcligli iz okeana. Zapravo, E. ~lava~a pn· pisuje gradnju velikih egipatskih ~ira!11id~ Atlanndan1ma . sa 1 Plaronovog ostrva j fiksira vrem_e gradnJe p1~am1da n~ 7~.00? god1n~ ·~ pre danasnjeg dob a, kada ~e "_Eg1pat J ~dva ne:sto malo 1zd1gao 1z v_ode. Ona zapaza pozitivan uncaJ Adanodana sa Platonovo~ osi:rva na drevne Egipcane: "Dinastija najstarijih Egipcana o:.lad~a JC svim zna-'- njima Arlantidana, iako njihovin1 venan1a n1Je vise tekla krv

Jf'.

J.

'f·

~ Atlantidana". .d r < Pre 11.000 godina Arlantid.a ni sa Platonovog ostrva vi et s~ na nebu novu zvezdu. Ona se povecavala i ubrzo je; _ka~o op1suje Nostradamus, pocela da zraci neizdrZivom toplotom. To J_e btla komera Tifon (prema Nosrradamusu) koja je pal a. u Arlansk1 o_kean. Ka~ posledica pada komere, Platonovo osovo JE: potonu~o, _1 posle~nJl Atlantidani na Zenllji su nasrradali. Telo komete prob1lo ;e ~en1l31nu koru i u okean se izlila n1agn1a. Ogromna koliona par: 1 pep~la . l a se u a tmosferu • a kao pod 1g ' posledica . toga se na 7.en1l1u spusola dugogoclisnja rama. Nasa civilizacija, ko1a se zaon1ala u ro vre1ne, opec . . . . je zapala ll reske zivotne uslove. u kineskim izvorirna takode postoji opis A!.lannde, koJu su on1 naz1vali "Ma Ii ga sima". Takode se kaze da je ~tlantida po;onula na dno okeana, a kineski Noje koji se spnsao prorluz10 JC l1udsk1 .:~d. _ o razlozima propasti Atlanticle nasli smo dva ~n1slJen3a. Pr:o misljcnje (E. Blavacka) svodi se ~Va _co ~a j~ uzr:ik. ~veo~st~~ po to pa bila -. geoloska kataklizma. Drugo m1sl3enJe ( ~asa , lron1ke , L. Rampa, Nosrradarnus, san1a Blavacka na drugon1 rnescu u svoj~j knji~i) _govo_ri ;: , o ulozi greha Atlanridana, koji se sascojao u zlouporreb1 znanJa 1 noV1h :;;· tehnologija. • . kl. v· . Razmis!jajuCi o razlozima propasri Aclantide, ne moze se 1sv. ;uc1n Cinjenica periodicnih geoloskih kataklizmi. Ali, kako se nan1a an1, ~e ~ moze se iskljuori ni uloga greha Atlantidana, ma ~oliko ro gl~dan3e .;. izgledalo religiozno i staromodn_o. Na osnovu sved~can~ca:~ koJ~ ~m~ ·· dobili prilikom nase ekspedicije, sledi da SU Atlan~daru b1h u~~ucei_u u Univerzalni informacioni prostor i odade su crpeh znanJa. Konscen1e V ·

•

230

S1'.A SU REKLE lAll1l! :'!':il .

z.nanja koja su dobijena odatle (crebalo bi razumeti - od Boga - pri 111 .':~ aurora) za racovanje, bio je zaista veliki greh. I samo Bog zna kakav ~ uticaj moze i1nati suptilni svet (svct psihicke energije) na fiziCki svec; ;,i mozda negativna energija pogoduje geoloskim karaklizmama. Ali, ne mozemo a da se ne sloZimo sa rim da je greh Atlantidana doneo ~ najtezu kannu ljudima nase civilizacije, rj. nasi Jjudi (peta rasa), nakon.; sto je Visi Um zaveo princip "SoHm", odseceni su od znanja .~ Univerzalnog infonnacionog prostora i bili su prinudcni da spoznaju ~ ' ,,.. sami. Samo recki posvecenici imaju srecu da mogu da udu u sistem..~ znanja Viseg Urna. Ako bi se sakupila iscepkana i ra1.novrsna svedoeansrva o uzajam. nom odnosu Atlantidana i ljudi nase ci-vilizacije koje je dala E. Blavacka ("Tajna Doknina" 1937, tom 2, Str. 178, 278, 384, 439, 440, 441, 495, 509, 532, 533, 536), i Srajner u ·~sa Hronici" ( ";z hroni· ka sveta'', 1992, str. 31, 33, 34, 37, 41, 46, 56) i Lobsang Rampa ("Lekar iz Lase", 1994, str 240) dobila bi se veoma mteresantna slika. Ljudi nase civilizacije (peta iii arijevska rasa) pojavili su sc u· okrilju aclantidanskc civilizacije orprilike 200.000 godine pre sveopsteg potopa (koji sc odigrao pre 850.000 godina), tj. pre vise od 1000.000 godina. Kod Atlantidana tog doba pocela su da se radaju deca sa za njih neobienom spoljasnjoscu - co su i bili prvi ljudi pete rase (nase civilizacije). U pocetku se co srnaa:alo atavizrnom. Ali, pojavljivalo se sve vise i vise cakvc dece. Oni su bili nizi rastorn od Arlantidana, ali su u poredenju sa savremenim covekom bili visi i l
ll

I

i

~

•

23 1

l(o su Lem\lrijanci i Atlantidani?

t-oja govore o odvaZ.Oim vicezovima koji pobeduju divove (deve i peri) i koji su obdareni magienom moci ("crece oko"?) Ipak SU se Atlanlidani i ljudi nase civilizacije razmnozavali, i to ne sam6 odvojeno, vec i medusobno se mesajuCi. Mesanje se odvijalo sve do cre nu tka kada je nascradalo poslednje atlantidansko oscrvo (Placonovo) pre 11.000 godina. Pri come je scara rasa (Aclantidani) sve vise gubila svoje karakteristicne odlike i dobijala nove crce mlade rase. Egipatska civilizacija, koja je najduze i u miru postojala naporedo sa Adantidanima Placonovog osrrva, mesajuCi se sa njima, pocela da ovla· dava 1nnogim tajnirn znanjima i' tehnologijom Aclantidana. U procesu rncsanja zuti Aclantidani dali SU Kineze, Mongole, Turance; cn1i - crnce, crve ni - Jevreje, braon - moguce, Evropljane. Zapazaju se dva izvora porekla covecanstva · Tibet i Afrika. Ali, nama izgleda da je africki izvor porekla covecanscva (nase civilizacije) nastradao pre 11 .000 godina zajedno sa Platonovim oscrvom i na Zen1lji je preovladao tiberanski izvor (sto su cakode porvrdila ofralmogeomerrijska isrra~ivanja). Ali, najzanimljivije je sledece: svi au tori ukazuju na ro da su nakon sveopsreg polopa prezivelim ljudima cervrce i pete rase (Atla.ncidani i ljudi nase civilizacije) poceli da vladaju "bozanski kraljevi". Ko SU ti "boi.anski kraljcvi"? Imajua na umu da su isti ci autori nazivali Lemuro-Atlantidane "Sinovima Bogova", n1o guce je precposcavici
S'lJI\ SU REKLE LA.ME

civilizacije neizbeino je vod io sukobima i ratovima, koji su doveli do propasti civil izacija. Zemlja je prezivela dve globalne katascrofe. Prva je uniStila Lemurijance, druga · Arlantidane. Svaka civilizacija se zacinjala u okviru prerhodne. Ali, do prenosenja drevnih znanja i rehnologija prethodnih civilizacija nije doslo. Ljudi koji SU preZiveli globalne karasrrofe, nasavsi se u uslovima suro\~m za prezivljavanje, gubili su svoja znanja i tehnologiju i javljala se opasnost da porpuno podivljaju. I jedino su znanja sakrivena u duboki1n peCinama, i "bozanski kraljevi", koji su se pojavljivali ne zna se odakle,. pomagali Jjudima da se razvijaju i idu puten1 napret:ka. Mozda zaista postoji Genofond covecanscva sasravljen od Jjudi raznih civilizacija u stanju samadija, koji je namenjen da cuva Zivot na Zemljinoj povrsini i koji je u sranju da u slucaju globalnih katastrofa upravlja prezivelim ljudima iii da srvoti novi izdanak ljudskog Zivota? Nasu civilizaciju takode moze zadesiti globalna katastrofa. Postoji Ii Genofond covecansrva i danas? Sta se nalazi tarno, u samadipecinan1a?

'

Glava 8 ,

U Samadi:..pecini

; s;;

·:t

OpisujuCi u ovoj knjizi rok nase ekspedicije hronoloski~1. re~on1, u dve prethodne glave smo napravili digresiju da bismo ana11zirah razna svedocanstva o Budi i ljudima prethodnih civilizacija. Dozvolite mi da napomenem da je hronolosko izlaganje materijala ekspedicij_e stalo.~a mestu gde sarn se, nakon razgovora sa Bonpo-lamom, sklon10 sa l1Jtm u drugu sobu, gde smo razgovarali nasamo. To ne bih rekao ni Bogu O cem~1 sam razgovarao sa Bonpo-lainom? Citalac, verovatno pogada da sam, prirodno, hreo da se susremem sa Posebnim ljudima koji posecuju samadi-pecine, a rakode i da sam bar u nekoJ men hreo da u stvarnosti proveri1n sva ta svedocanscva koja smo culi o zagonetnirn saniadi-peCinama. ReCi cu samo da je razgovor sa Bonpo-lamom doveo do dugog niza dodatnih susreta, zahva!jujuo kojima nam je uspelo da precizirai110 oblast gde se nalazi jedna od samadi-pecina, a takode i da sazna1no imena dvojice Posebnih ljudi koji cuvaju tu samadi-pecinu. Gde se nalazi ra samadi-peona i kako se zoV11 ti Posebi ljudi? Na to pirai1je odgovoricu recima Posebnih Jjudi: "Tone bih rekao ni Bogu!" Nadarn se da ce n1e Ciralac razumeti - ro je isuvise svero, a na svetu ima isuvise zlih sila .

...... .,,.,.. ·•OF

~' ;. ·%

~

Sta ielirno da nademo u samadi-pecini

.

Spremajuci se na put do samacli-peCine, savrseno s~o sh~at'":i ~a bi 1it nam resko uspelo da ramo nesmetano udemo da b1smo Vldeh !Jude ;&; nase i prethodnih civilizacija u stanju samadija. Inforrnacije o posto: i_' janju psihoenergerske barijere na ulazu u samadi-peCinu nisu mogle · ; biti prosra besmislica, posto samadi-peone, kao deo Genofonda ' ,;,,i : COVecanstva, ne mogu biti dostupne svakom COVeku, Cak i da SU fill ,. ';· namere dobre. Ako nam uspe da udeIJIO u samadi-peCinu, da Ii cemo i • · rni osetiti delovanje psihoenergecske barijere? Kakvo ce ono biti? · Necemo Ji nastradati?

:'

·.

SIA SU R.EKU: lAMf

234

LI sarnadi-peCini

Na zalost, ljudi, a posebno skepdci, skloni su da misle da znaju sv~ .· i da SU tajne prirode vec ockrivene. Tesko je govoriti 0 nepoznatirn: oblicima energije, posebno psihl&og karaktera. Ali, naravno, sliCni skeptici pOStOjali SU i pocetkom naseg veka, kad nije biJO poznato ni~ta: o nukleamoj energiji, mada su se desavali slucajevi tajanstvenog urni:; ranja ljudi u rejonu nalazista urana (sto je danas postalo poznato)~ Mozda sc radi o slicnoj stvari i ovde, posto oblici psihi&e energije jo! uvek nisu la1
r

Tibetsko seoce

-

Preko planinskih prevoja dospeli smo do nevelikog tibetskog sela, · . kojc se nalazilo na visini od oko 3000 metara. Nasa grupa je uspesno .:; prevalila duga&u planinsku rrasu. Lobanko\'. i ja smo majstori sporta ~ spo~ko~ planinarenj a, a ostal~ t~c.esnici ekspedicije ~akode is~sni plan1nan. Sve vreme smo _podsecalt Jedan drugog na nas Sveruski cen-, ~. tar oene i plastiene hirurgije koji smo grad'ili oslanjajuci se na eticke ·~ principe planinarske grupe. Tako SU neki nasi hirurzi i nauenici prestali~~ ~a s~ bave sportskim planinarenjen1, duh planinarskog zajednistva jo~.&fJ JC pnsutan. ~; Tibetsko selo, cilj naseg puta, sastojalo s!!..?d nevelikih kamenih .~ kl.tea pored ko1'ih se nalazila pagoda. l Judi ovde Zive veoma skuceno: ' ..

f

,-

.

in

··~,

235

rnalene sobe spojene su medusobno na raznim niovima evrstim srepenica~a, na z~?~vima obicno nema malrera ni tapera. Zive sirornf!sno. Po noa 1e hladno. Nismo se smestili ni u jednoj kuCi, vec smo razapeli satore nedaleko oJu pitanja.

236

~TA SU REKLE IA\iE

~sr~aje~os poslednja mogucnosr · da Posebnim ljudi1na pokazemo crtez h1potetlckog Arlantidanina i pir?.rno ih da Ii su i oni u peCini videli rakvo. li.ce;. Svejcdno sain strogo zabranio da sc raj crtez pokazuje, ostav!JaJUCI pornenuru varijanru za presudni trenutak razgovora. N~on jos dva dana razgovora sa Posebnim ljudima i dugih govora o ulozi T1beta u porek!u covecanstva na Zemlji, osetili sn10 da je naper?st u nasim odnosima pop11stila i da se pojavilo uzajainno po.vereI1Je: Z~hv.alj.ujuci .ron1e, s~pio sam hrabrosr i zamolio mladeg od Posebn1h 1Jud1 (1mao Je 60 god1na) da se sutra sasranemo i jos jednom porazgovaramo o samadi-peCini. Na sreeu, Posebni covek se sloiio i odredio vreme sasranka. Na sastanak smo posli utroje: Valentina Jakovljeva, prevodilac Kiram i ja.

Sta je rekao mladi Posebni covek Seli smo jcdan naspram drugog, i ja sam, os1nehnuv5i se, upitao: · Zar Varn nije sezdeset godina, a izgledate veoma mladoliko. Recite mi, da Ii je to uticaj samadi-peCine u koju ulazite? Mladi posebni covek se takode osmehnuo i odgovorio: - Do dana danasnjeg odtlavam dobru seksualnu aktivnost in1arn ' pctoro dece. ·To je ucicaj samadi-peCine? . · ~~s~im da _jeste. Tamo ima mnogo neobicnih sila; za nekog ce re s1le b10 sretne 1 smrronosne, za nekog drugog ko1isne. - Koliko dugo cuvare tu san1adi-peCinu? - upitao sam. - Proslo je mnogo godina otkad je sabor lama istakao moju kandi· daturu, nakon sro mi je uspelo da poloiim ispit rnediracije - odgovorio je mladi Posebni covek. - Sta to znaa poloziti ispit mediracije? · Dobiti prisrup u samadi-peCinu u stanju mediracije... - Ko odobrava p1istup? ·On! · Ko je "on"? - On - onaj koji se nalazi u samadi-peCini! - Da Ii je "on" covek? • Da, cove.k u sranju samadija.

I.;

237

U samaC:i-peC:ini

. Da Ii raj covek ima obienu ili neobi<'.11u spoljasnjosr? Cutanje. ... . . Vi idete u san1adi peCinu sami, iii zajedno sa stanJ1m Posebn1m co".ekom? - upitao sam •. m~lo .se ~daljivsi od teme;_ ... . ~ . Sam. A sada sam Ja Jed1ru cuvar samad1-peCllle. StanJ1 Posebn1 ~ covek je suvise slab da bi isao u sainadi-peCinu. :,osle. njego~e s.~ :ife. lame naci novog kandidara, naravno, ako polozi 1sp1t medttaciJe ~ ,:, odgovorio je mla a·1 Posebn1· covek. ·· . Koliko cesto idete u samadi-peCinu? 'tit" • Jednom mesecno. -!'! . Koliko dugo ostajece u peCini? ~ ·. J • U proseku tri sata . . Kog dana u mesecu idete u san1adi-pcCinu? • Ulaz u samadi-peCinu dopusten je jedino na pun.mesec, a takode i 11 i 12 dana n akon punog meseca. Ja idem u vreme punog meseca. Ulaz nije dozvoljen u sve peCinske prosrorijc, vec samo ~' ~redene .... . u drugim pecinskim prostorijarna se cakode nalaze ljud1 u samad1· ju? . upitao sam, ne mogavsi da se uzdriin1. . To je tajna . odgovo1io je mladi Posebni covek. · . U pecini je, koliko sam shvatio, porpun.i mrak. Vi idete tarno sa ~vetiljkom? .. . . Da ..A.Ji, dopusteno je da se koriste samo slabe svelllJke, pa 1 to ne svuda. . Da Ii se pred ulazom u pecin u molite? . Pocinjem da ulilzirn u sranje meditacije nedelju dana pre ulaska u samadi-pecinu. A kada udern u prvu prosr.oriju peCine, koja je od sale ·' odvoiena nevetikin1 otvorom, poanjem da se molim i pojacavam me*J _., ditaciju. Tek posle roga mogu da pridem Telu.. Kako izgleda Telo? ~· Curanje. · . . . u prvoj peCinskoj prosroriji gcle se 1nolite 1 po1acavate svoJu me· ditac:iju, osecate Ii delovanje neobiCnih sila? -~· . Da - odgovorio je n1)adi Posebni covek - bas u t~J sob1 ~oo~Ju da se osecaju neobicne sile. l\1olitva i produbljivanJe med1taC1Je su neophodni da bismo se prilagodili aelovanju tih sila. Ako covek u tome ne uspe . oseca da ne sme da ide u peonu. · · Zasto?

;i

ce

v

1 -, ·:r . I·

v

•

•

...

J

'!

*:

i

'

238

- lv!oi.e se umreti. - A kako Vi osccate da niste uspeli da se prilagodite neobienih sila? - Nastaje glavobolja i... bas mi se mnogo i ne ide u peCinu. · - Ne ide Varn se? . - Zelim da izadem iz pecine. Javlja se osecanje uznemirenosti zato' : sro nisam uspeo da se prilagodim. Ako neko ude u peCinu nepripreml-· ljen, to je smrmo opasno. - odresico rece mladi Posebni covek. · ~­ 1 - Koliko cesto se desavaju neuspesi, kada ne uspete da se pn; - . lagodite dejstvu neobienih sila? · " --< 1:. - U pocecku se ro dogadalo dos ta ccsto. Ali, ako mi ne bi uspeo ~; , .. pokusaj da udem u peanu na pun mesec, pokusao bih opet kroz 11 iii ·~ 12 dana. Postepeno se broj neuspelih pokusaja srnanjivao i sada ulazim u peanu gotovo svaki pur uspesno. ,.•. - Moze Ii obican covek da ude u samadi-peCinu? -k - To je veoma opasno. Smnno opasno. Put do tie je Jos. Ima mnogo · · .. zm1Ja. .' - Ali, poznaro je da je u pecini temperarura + 4° C, koja je za zmije · suvise niska. -u toj peani zivi bog zn1ija. - ? ... - To su misticke zmije. U peCini je porpuna tisina. Te "zmije" dcluju na onoga ko ude. - Kako? - coveku se ncce
-

•

-

11 sarnadi-pecini

239

visoki orvor koji povezuje prvu sa osralin1 prosrorijama; u njernu se na neki nacin koncenrrisu neobicne sile. Iza cog orvora pocinju dvorane sainadija, u neke od njih imam prisrup. '.Sta see videli u samadi dvoranama? - To je cajna. - U kojoj sali se nalazi covek u samadijti? . To je tajna. . Kad udete u dvoranu samadija, da Ji razgovarare sa covekom u sarnadiju? - Imam pravo samo da gledam, nemam pravo cla razgovaram. Covek u samadij u moze da razgovara, ali ja nemam pravo da govorim. - 0 cemu je govorio covek u samadiju? - To je rajna. - Da Ii pri razgovoru covek u samadiju orvara uscll? - Pomalo ih orvara. Ali, on veoma retko razgovara. - Kako izglecla relo coveka u samadiju? - Gorovo kao nonnalno relo, 1nozda nesco i.uce. · Da Ii covek u samadiju in1a neku odeeu iii ne? · Odeven je . Ali, moi.e biri i bez odece. - Kako vas razume? ' Curanjc. . Da Ii Ste kod coveka u samadiju videli "trece oko"? - Treceg oka nen1a. Nikada ga nisam video. - Kolike su dimenzije rela coveka u samacliju - velike iii obicne? · To je rajna. - U kom poloi.aju lezi covek 11 saniadiju? - nasravio saii1 da pi tam. - On sedi - odgovorio je n1ladi Posebni covek. · Sedi? - Da, on secli u poloi.aju Bude. · Naslanja se na zid? - Ne. · Da Ii sre dodirivali coveka u samadiju? · Da. · Kakvo mu je relo? - Hladno i Cv:rsto. - A zasto in1ate pristup sarno u odredene samadi dvorane? Sta se nalazi u ostalin1 dvoranama?

240

I

SY. SU REJ<.LE !AME

- To ne bib rekao ni Bogu. - J
tI •

U

~amadi-pecini

241 •

sravlia "akademiju za uacelje'', gee oni odlaze da bi se napojili , duhovnom energijon1. 1'~ Ali ... ostalo je mnogo "ali". Narcdnog dana sam sa Valerijem ~ Lob\U1kovim posao da se vicli1n sa s~a1ijim Posebnim covekom. Bili smo apsolutno ubedeni da je neophodno da ne vodimo direktan razgovor, '1 vec da oprezno postavljan10 okolisna pitanja.

f-

• '-

•

i

Sta je rckao stariji Posebni covek

;

'

Devedeserpetogodisnja starost staiijeg posebnog coveka se ipak '.:_1 osecala: na jednon1 oku mu se pojavljivala katarakta, na dru go je video ~ dobro, telo mu je oCigledno bilo u losem stanju, osecalo se otei.ano .:: pokretanje zglobova. Ali, on je bio potpuno zdravog uma, cesto se salio, govorio je brzo i sa mladalackom zustrinom. U maloj sobi njegove kuce Valerij, prevodilac i ja s1110 seli na stolice. Otvorio sam rasnu, uzeo crtez sa likom hipotetiCkog Atlanridanina i euteCi ga pn1Zio starijem Posebnom coveku. On je pai.ljivo pogledao crrez, nakriviv$i glavu da bi gledao okom na koje jc video. Valerij i ja .:r·.

••' - ·.

f

'

~~~.

•.toi

~··1,• ~]

•

'

••

..~ ·

, .

Stariji Posebni covek sa prevodiocem Kiramom i \la.lerijem Lobankovim.

i

•.

u samadi-pecini

243

- Hteo bih da vas piram odgovorio sam pitanjem na pitanje · da Ii sre u peCini videli lj ude 11 samadiju koji imaju "trece oko"? - Ne, oni nemaju rrece oko. To je simbol. - Da Ii u Vasoj samadi peCini ima ljudi u samadiju sa bas rakvin1 velikim neobicnim ocima 1 tipienim zasvodenirn kapcima? Pokazao sam sve to na crtezu. - Neki ljudi imaju velike neobiene oci, drugi imaju obicne oci - odgovorio je srariji Posebni covek. - Da Ii sre u svojoj peCini videli ljude sa "Veoma sam se u:::rujao kad rakvim maJim spiralni1n nosorn u obliku sam co video! vencila? . Ne, oblik njihovog nosa je drugaCiji. Ali, kod nekih ljudi u samadiju nos je mali, kod drogih · veliki, kao kod obicnih Jjudi. . A u drogim odajama peCine, u koje nemate pristup, mo2.e Ii biti ljudi u samadiju sa takvim malirn spiralni1n nosom u obliku ventila? ·To je tajna. Lobankov se nagnuo prema meni i prosaputao mi na uvo: . - "To je tajna" zvua mi kao "da". . Recite mi, da Ii su usi ljudi iz peCine velike iii male, kao na crtezu? . Lj udi u peoni imaju velike usi. K..51.d nekih· su veoma velike, kod drugih, kao kod obicnih ljudi. Ali, tako male usi, kao na crrezu, ja nisaiu ~ideo. - odgovorio je srariji Posebni covek. Lobankov i ja >mo se jos jednom pogledali, pomislivsi: "Napravili smo gresku u pogledu usiju" . . Da Ii su usra ljudi u peCini kao na crtezu? Staiiji Posebni covek se primakao crtezu i odgovorio: - Ne, nemaju cakva usra. Njihova us ta su kao kod poicnih ljudi. Ali ... n1ogu biti i sasvim dn1gaCija usta. 11

I I

-•

I .,-..

I •

- Kakva?

· To je tajna.

SU. SU REKLE LAME

245

Lobankov i ja smo se ponovo zgledali. Mozda se tamo, u pe6nskim dvoranama u koje taj Posebni covek nema pristup, nalaze u samadiju ljudi koji imaju mali nos spiraJnog oblika nalik na ventil i neobiena usta? Prilikom rekonsttukcije oblika Atlantidanina prema slikama na tiberanskim hrarnovima, imali smo teskoca upravo sa tim delovima lica. OCigledno smo pogresili. Ko zna, mozda u rim odajama u koje ne zalaze cak ni Poscbni ljucli, sede u samadiju zagonetni lemuro-Atlantidani, a u dostupnim dvorana.rna se nalaze Adantidani i Jjudi nase civilizacije. Mozda je raj Posebni covek u susednoj peCinskoj dvorani video Lerouro-Atlantidanina? U svakom slueaju, ima osnova da take mislimo preroa onome stoje rekao. - Da Ii ljudi u peoni imaju veliki grudni kos, ili obiean? - upitao saro. - Neki imaju veliki grudni kos, neki - obican - odgovorio je stariji Posebni covek. - A koliko su visoki? - Ne rnogu da ka1.ern, oni sede. - Uopste, da Ii su ljudi u pecini veliki iii mali? - Jedni su veliki, drugi - kao obicni ljudi. - Da Ii je kod ljudi u peCini lobanja velika, iii kao kod obienih ljudi? - Jmaju razne vrste lobanja. Neki imaju vcorna velike lobanje, neki velike i izduzene kao kula, a neki obiene. Svi imaju dugu kosu. Ponovo siun se zgledao sa Lobankovirn. Javljao se utisak da se u pccini u sranju samadija nalaze ljudi raznih civilizacija. Jznenada je srariji Posebni covek uzeo u ruku nas crtez i sain, ne cekajuci nase piranje, rekao: - Ako ljudi u peani imaju lice kao na crtezu, relo im je krupno i debelo. Ako imaju obiCni izgled lica, relo in1 je n1rsavije. Lobankov i ja smo zafutali. Stariji Posebni covek je takoreCi posred· no priznao da se u peCini nalaze ljudi koji po spoljasnjosti lice na spo· ljasnjost na$eg hipoteti&og Adantidanina (naravno, sa odredenirn korekcijama). - Da Ji sre kod ljudi u peoni videli koZice rnedu prstima na rukama i nogama? - upitao sam, izasavavsi iz obamrlosti. - Ne, nisam video. Prsti na rukaroa i nogama su irn o.bieni, ali sa veoma dugim noktirna.

• - Da Ii sre razrnicali prsre na rukama ili nogarna, da biste videli : koZice? - Ne, nisain ih razrnicao. • Lob3llkov je prosaprao: "Pogledaj svoje skupljene prsrc - ne bi se mogle videti koZice". Klirnnuo sarn glavorn. Dosao je rrenutak da postavirno kontrolna picanja; u nauci je neophodna dvostruka i 'ti trostruka kontrola. To jesr, trebalo je da jos dvapur postavin1 glavna od ~ vec postavljenih picanja, da proverim da Ii ce stariji Posebni covek ~ - odgovoriti isro, da nema tu pri111ese maste. Ako je fantrazirao, pre ili .i: kasnije ce odgovoriti drugaoje. -. . Recite. kao da nisra nije bile, upicao sarn ja - "rrece oko" kod ljudi "' u peoni niste videli? lit ' - Vee sam rekao da je ro samo sirnbol - odgovorio je stariji Posebni eovek. - A rnoZda ljudi sa velikorn lobanjom irnaju "rrece oko"? - Jedino ako su ga sarni sebi stavili - podsmehnuo se scariji Posebni eovek. - A kakve su oCi Ijudi u pecini? , - Kod nekih su velike, kod nekih - obicne, kao kod svih Jjudi. ..., - Kake izgledaju vclike oCi Jjudi u peCini? - Ne rnogu da tacno opise111. Ali, nisu kao kod obienih ljudi. 4. - Da li ste obratili pa2nju na neobicnu zakrivljenosc gon1jih kapaka -, kod tih ljudi sa velikirn oCima? - Ne, nisam u njih zagledao. U stanju samadija oci su · . Poluzatvorene. l\1ogu jedino da kazem da velike oci izgledaju neobieno. f Lobankov je prosapcao: • - A ere, istinu govori. Neobienu zakrivljenost gomjih kapaka Primetice same ofralmolog. - Da Ji ste u peCini videli ljude sa veoma nialin1 nosom? · nastavio sam sa konrrolnim pitanjima. - Vee sam govorio da je kod nekih lj udi u peCini nos n1ali, kod · drugih - veliki kao kod obienih ljudi - odgovorio je srariji Posebni 'l tovek. - On nije' kao na vasem crtezu. J · A irna Ii ljudi sa rakvin1 nosom. u drugim salama. u peani, gde Vi { ' nemate prisrupa? Pokazao sam na crtez.

244

t

r

..

....

•

'

246

STA SU REKLE

LAM£ •..

-¥· - To je tajna. ,,. Nasralo je eutanje. Osecalo se da srariji Posebni covek ne far.tazira: ~ njegovi ponovljeni odgovori su se sasvim slagali sa prethodnim. ;;Iznenada je sra.-iji Posebni covek uzeo u ruke nas crtez i ponovo rekao: ~ - Veoma n1e je uzbudio izgled ovog lica! .~ - A kakva je glava kod ljudi u peC:ini? - nisam prestajao sa kontrol- -~ nim odgovorima. ·~ - To sto sam ranije rekao je taeno: kod jedni!l je glava velika, kod ·::.drugih - u obliku kule, kod treCih - obiena. - Koliki je rrup raznih ljudi i peCinama? - To sam vec rekao - ljutito je odgovorio srariji Posebni covek. Shvatio sam da postavljanje konrrolnih picanja vise ne ide. Lobankov mi istovremeno prosapta na uvo: - OCigledno ne fantazira. Govori istinu! Re5io sam da povedem razgovor o drugom aspekn1, da bih se nakon toga opet vratio rrecoj seriji konrrolnih pitanja. - Sta vi rnislite, da Ji je uloga ljudi u samadiju znacajna za ocuvanje covecanstva na Zemlji? - Ako je meditacija bila uspesna, moguce je uCi u samadi, ako nije uspela - onda se ne moze uCi. O ulozi samadija za covecanstvo ne ielim da govorim - to je cajna - odgovorio je scariji Posebni covek. - Moze Ii danasnji covek uCi u dugi samadi? - Danasnji covek ne mole, jer je za to porrebno imati moc od Boga. Drevni ljudi su ulazili u sal\la

j,F,

~

u 1arnadi-peCini

247

. Mogu. To je moguce. . Koliko dugo covek moze ostati u pecini u scanju samadija? - To zavisi od snage duha. Covek u samadiju moze da boravi u peeini i hiljadu godina, ~Ii one godina i vise. Ali, ja. s~ pro~:eo sam~ 95 godina, zato mi je tesko da kazem - odgovono Je sranJr Posebnr covek. . Koliko dugo vec obavljate ffiJSIJU Posebnog coveka, koji Ci.rva peCinu samadija? - nasravio sam sa pitanjirna. - Vee rnnogo godina. . Koiiko raeno godina? . Vee mnogo godina. . Da Ii ste za sve .re godine nekad videli da je neki covek iz peone izasao iz stanja sarnadija? - Ne, to se nije desilo. - Ada Ii Vi parnrite da je bi lo ko usao u sranje samadija u peCini koju vi cuvate? . Ne, to se nije desilo ... iako su neki Tibetanci hreli da udu u sarna·

248

t,

~TA SU REKLE LA.\1E

- Svejedno, sra ntislire, da Li je moguce vise pura uCi u sranje samadija? - Pr~ca se ~a ima rakvih Jjudi. Ali, o tome boljc znaju znaju lame. Ja Lakve !Jude rusarn video .. . : .Nakon izlaska iz stanja samadija, moze Ji covek Ziveti uobicajen1m z1votom? - Ne znam, to nisam video. - Svejedno, sea mislite? - Nisam ro video, pa ne mogu ni da kaum. Pieajre Jame oni bi trebalo da znaju. ' - A m~ze Ii iz samadija da izade covek koji ne JiCi na obiene ljude?

- To rusam video.

·

- Zn.~ci - nasr~vio sain .~a nagadam - Jjudi neobiene spoljasnjosti su ncpom1cno.sedeh toko1n c1tavog perioda u kome Vi cuvare pecinu? .•- ~a. Ali, _n~ s.ed~ ne~?mien.o samo ljudi koji imaju neobienu spo· ~aSnJOSt, vec 1 IJudi ob1cnog 1zgleda - odgovorio je srariji Posebni covek. - Nikad se nisu ni mrdnuli? ·Ne. · Da li ste u peCini razgovarali sa ljudima u san1adiju? · To je tajna. • . - Sra Vi mislire, da Ii bi ljudi neobiC:nog izgleda, ako bi izasli iz seanJa samadija, mogli da zive na Zemlji kao obieni ljudi? · Mogli bi, ali drugacije. - Kako? · 0 tome bolje znaju lame. . · Po~ato je da je Buda izgledao neobieno. Mozda je Buda takodc 1zasao 1z samadija iz neke peCine? - To ne znarn. - Da Ii neobieni ljudi u peCini lice na Budu? - Neki lice, ncki ne. . Valerij.u Lobai:kovu i meni je ta infonnacija bila posebno draga, jer Je !'°~d.1v~_a nas~. smele prerpostavke o me5ovitim samadi-peonama, koJe 1maJU o'.a~ d1J~pazon p~edsravnika raznih civilizacija na Zemlji. - Sta m1shee, sea navod1 Jjude da prekinu seanje samadija? • · To b1 trebalo da znaju Jame · ponovo je odgovorio stariji Posebni covek.

':'i

..

j

U samadi-peCini

249

l!j

~- ·

- Govori samo ono sro zna · tiho je prokomenrarisao Lobankov. Sa kakvirn ciljern lj udi ulaze u samadi i pr~vode u peonama hiljat de, pa i milione godina? -1 Misliin da veCina ulazi u samadi 1..aro da bi vid eli buduenost i : saeuvali se za nju. •.i. .: Stariji Posebni covek je govorio o ljudima u samadiju onako kako lekar govori o pacijentima, ne smatrajuci to neom neobicnim. Zanimljivo je - da Ii on shvata da je ru ulog mnogo veci - Genofond covecanstva? b - Recite mi · upitao sam - kakva je uloga samadi-peona? Mislire Ii " da je to na cin ocuvanja Genofonda covecanscva, to jest onog fonda ~' ljudi koji bi rnogli obnoviti covecanstvo na Zernlji u slucaju sveopste katastrofe? - Ja samo euvam samadi-peanu i nije moje da o tome prosudujem. - Pa ip.ak se posvetili svoj Zivot cuvanju samadi-pecine. Sigumo see razmisljali 0 tome sro euvate? - BuduCi da su sarnadi-peCine do bro zasricene, mislim da je njihova uloga za ljude veoma velika. A kakvu ulogu samadi-peCine imaju za ljude na Zen1lji, o tome vise znaju lame. Ali, ro je velika tajna. - A z.aSto se u sarnadi-peCin i nalaze ne samo obicni ljudi, vec i neobieni, koji ne lice na nas? - Neobieni ljudi su veoma drevni. A samadi moze
i: -

'* ~

v

sta

.,'

I

250

~TA SU REKLE LAME ·

u samadi-pecini

- U kakvom polozaju sede ljudi u samadiju? . - Ljudi u peani uvek sede u polozaju Bude - odgovorio Je stariji Posebni covek. - To jest, sa nogama podvijenim ispod tela. A u kakvom su im polozaj u ruke? - poceo sam da idem u detalje. - Ruke su im polozene na kolena. - OCi su im, kako see rekli, poluzatvorene. A kakav je poloiaj oCnih jabuCica? - Okrenute su u vis, tako da se vidi san10 beonjaca. - Kao kod coveka u snu - prosapu tao sam Lobankovu - kod mrtvaca su oene jabuoce usmerene napred. To dokazuje da su ljudi u samadiju Zi\.i. - Na cemu sede ljudi u sainadiju? - Obieno je pod njirna ti grova koza. - Zasro tigrova koza? - Ne znam. - Jeste li dodirivali ljude u samadiju? - Naravno. - Sta Ste pri tom osecali? - Telo in1 je tvrdo i hladno. - Jesu li ljudi u samadiju Zivi? - Naravno. - Znate Ii neke Jjude koji SU za vaseg Zivota usli u samadi? Ne govorin1 o Va~oj peCini; rekli ste da otkad je vi cuvnrc rru110 niko nije usao u samadi. Ana drugim inestima? - upitao sam. - Pre mnogo godina, jedan Nepalac, koga sam poznavao, po imenu Suradz Badzra, otisao je u jednu pecinu na Tibetu i ramo usao u sranje samadija. I dan danas je t1 toj peani - rekao jc stariji Pose~ni ~ovek. • Taj covek, Suradz BadZra, uspeo je da prode ispitnu n1cd1taci1u pre , t1laska t1 samadi peanu? · - Ne znam. On nije usao u samadi u rnoju peCinu. tytozda je usao u .. -i sarnadi u nekoj obienoj peani, gde nije neophodna probna medir~cija: • ~­ A mozda je ovladao veoma velikorn sna~om_ .duha, kakvu SU in1aJi 1 c!revni ljudi, i uspeo da poloZi prob nu med1tao1u. . . ,. . - Iz toga sto see rekli mogu da zakljuClm da neke od samadi peon~ ··· stite duhovi, a neke ne. Recite, upravo te samadi-peone; gde su naJ- · stariji ljudi neobicnog izgleda, zasticene su duhoviina?

1·:

251

·To je rajna. - Ima Ii u sveru jos sarnadi-peana? . Da, irna rakvih peCina u Nepalu, Tibetu, u Kini i Indiji. Doslo je vreme za treCi niz kon rrolnih pitanja, mada smo 1 Lobankov i ja vec bili ubedeni da stariji Posebni covek govori istinu. - A kakve su oo kod ljudi u pe6ni? - ipak sam upitao. - Vee sam re.k ao da su kod jednih velike i neobiene, a kod dn1gih obicne, kao kod ljudi - ljutito je odgovorio stariji Posebni covek. - A kakva im je lobanja? . Vee sam rekao da je kod jednih velika, kod drugih u obliku kule, kod rreCih obicna - zbunjeno me pogledavsi recc stariji Posebni covek. - A kakav je nos kod ljudi u pecini? - Svc sro srun ra nije rekao je taeno - odbn1si mi on. - A kakve SU irn usi? Srariji Posebni covek me je pogledao kao da sarn nerazumno malo dete. Lobankov je prosaprao: - Dostal Naljutice se! - Recite mi - presao san1 na glavno pitanje · da Ii bismo mi 1nogli da udemo u samadi-peCinu? Nastao je muk. Stariji Posebni covek, oogledno, nije ocekivao takvo pitanje. - Ncccte proCi probnu niedi taciju - odgovoric> je on. - Niko nije n1ogao da prode kroz ulaz u peonu, osi1n mcne i rnladeg Posebnog coveka. - A ipak? - To je smrtno opasno. - Mi irnamo clobre namere . - To nista ne znaci. - A mozemo Ii ipak da probamo? Moglo se osetiti da nam je scariji Posebni covek naklonjen. - Razmislicu, dodire surra. - odgovorio je on. Ljubazno smo se pozd ravili sa starijin1 Posebnim C:ovekom, poklonili smo mu crtez sa likom naseg hipotetiC:kog Atlanriclanina i otisli. Na ulici nam je Lobankov rekao: - Kakvu smo sreeu irnali! Kakav je to sjajan covek! Dobili smo jedinstveno svedocanstvo od coveka koji je Cirav svoj Zivor proveo uz ljude

252

• STA SU R£K.LE LAME

u san1adiju! A primetno je da ih tamo ima mnogo, i to iz raznih civilizacija. To je Genofond covecanstva! Hoce Ii nas pustiti tame? Narednog dana sa.rn sa Lobankovim posao starijem Posebno1n coveku i jos jednom ga zan1olio za dozvolu da pogledamo samadipec~~- ~Ii tom nam j~ porvrdeno, sto srno vec znali od lama, da je konscenJe fotoaparata 1 kamere strogo zabra.l!jeno. · Jos jednon1 vam kazem da je ulazak vec u prvu salu sa.rnadi peCine opasan po Zivot · tiho je rekao stariji Posebni covek. - Razun1emo · odgovorio sani. · Razgovarao sam sa mladim (Posebnim covekom. E. M.). Odluali smo da jednom od vas dozvolimo da ude. u prvu salu peCine. A dalje ionako ne biste rnogli da prodete, niste u stanju da prodere probnu :neditaciju. Niko to nije mogao da podnese! · rekao je stariji Posebni covek. - Hvala. - Ali in1ajte na umu · nastavio je staiiji Posebni covek - ako poenere da se lose osecare, VTacajte s_e nazad. Ako to ne uradite, umrecere. Je Ii vain jasno? - Moze Ii se poneti lampa? - Moze, ali sa s labim sverlom. Hoce Ii nas pustiti

usamadi-pecinu?

Po povratku u logor, u pustili smo se u nagadanja o razlozima iz kojih ce jednog od nas pus ti ti u prvu salu samadi-pecine. - Verovao10 da im je jednostavnije da nas puste u pnru salu peCine i dokazu nan1 da je peCina neprohodna, nego da paze na nas; inace cemo otkriti gde se naJazi sarnadi-peC:ina, poci rarno samostalno i poginuti - rekao je Loba.11kov. . - Oni se mozda boje · p rerpostavio sam ja . da cemo svi poci rruno. S Jedne strane, mogli bismo svi
f·~·r. U sarnadi~peCin.i ., .

·- Moze biri. Uvece sino odluCili da u samadi-peCinu podem _ia. Nas cetvorica (mJacli Posebni covek, ja, Lo~ i prevod;ia: .< :f Kirarn) krenuli srno iz sela. Dva-rri kilometra s.:io is1i po secsko , planinskom puticu, koji je vodio dfil klanca. ~.:: je mladi Pose:i:i covek skrenuo na jedva primetan putic koji je ~ da se pa:._~ pla.11inskom padinorn. Posro smo proSJj lnui zom: or.i.ro::ijenog ~-,,.....,,,.. nja, USJi S!llO U carstvo bridina. ProvlaCeCi se i=e:h OOronjenih k-o:=:::da hridina, mladi Posebni eo\·ek nas je doveo ec ne-o ~Jikog o:m:-.;. Ji; peCine u sren1. '~· - Ovo je samadi peCina? - upitao sam. ~-. . Da - odgovorio je mladi Posebni covek. Serio sam se sra su govon1e lame, kako su sar-:1'?;-~e sl~;, :::)::. ~ Zapravo, u . hridinarna na pustoj planinskoj pa-" · :::::oglo s: ::a:: .f mnostvo slienih peCinskih orvora. A koliko je sam'J -··r,-:: orvora i j•-.;. \~~ r,. u okolnim planinama, Cija se pa11or4!lla pru.Zala p:::C r;•:oa?

f£· ;I

'.i ·$.-

·t. I

•

'

'

•

!it· ...

); .

.' ' ~·: >

,,,.

u saiuadi-pecini

'-·

Jf

-Tu srn.o - jos jed.!!om j e rekao mladi Posebni :::'"'~-

•

. Seli smo, odahnuli i ja sam poi:eo da sc pf¥.,_.,-•- za lli=•k:: ,,,, san1adi-peCinu. Bilo je podne. Na Zalost, ni=o ru S::~:: \Tel!le p-.:.=:--s: meseca, kada Posebni Ijudi uJaze u s.ainadi pe&::. ;r Obukao sarn goreteks jak:nu, sta\io skijasku l~=:: 5'.ep i z:. ;;-.-::...\: ..,,. ~~: slucaj sam poneo sa sobom alpinistiC:ki kono?........:ci. , . Iznenada sarn otpozad.i C:uo zvuk koraka. s~ _E :;:v~ da i::.: !::~. ._OsvetJio sam larnpom i \ideo mladeg Posebnog C::n~ Si:: mi~ :-..:re-3 .,., ·.;.

t

i'

·-=-=

=

'

'

I

"

254

STA SU R.El
usamadi-peCini

prisao (nismo mogli da razgovararno bez prevodioca), otklj ucao braV\{. i cute6 se vratio nazad, ka povrsini. Pri svetlosti lampe osmooio sam vraca. Bila su napravljena oct gvozda debljine pet-sest milimerara i obojena crvenom, braon i zutoni. bojom. Obojene Sare ocn:avale SU oi figure, koje SU izdaleka podsecale~,. na oCi. Vrata SU bi\a ugradena u stenu i uevrscena malterom. ~· Sagnuvsi se, prosao sam kroz vrata. Odnekud sam pomislio, da ih~~ neko slucajno nece zakljucati za mnom? '.i>;.,;,'~:1 Posto sam presao jos nekoliko mctara, nasao sam se u prostranoj ~·' · sali. Postalo mi je hladno. Sravio sam smucarsku kapu. Posto sam .~ presao 10-15 metara, zastao sam i koncenoisao se na svoja osecanja. Nisam osecao nikakvo delovanje na mene. Ugasio sam lan1pu i zastao ··, nekoliko minuta u tami : porpuna tama, kakva moze bi ti samo u peCinarna i pocpuna tisin a. Jos jednon1 sam se koncentrisao na ·~t osecanja - sve je bilo normal no i samo je rianieno kucanje srca ukazi- ·:, valo da sam ziv. Srraha nije bilo - oogledno, to je bio rezultat dugogodisnje spo rtske i hirurske navike da budem u st anju da se ~ koncentrisem u slozenim siruacijaroa. Upalio san1 lampu i posao dalje. Uskoro sam na suprornoj srrani sale video jos jedan orvor, sirine oko dva merra. "Verovarno je to taj orvor u kome pocinje da deluje psihoenergetska barijera saniadipecine", pomislio sam. Pazljivo prateCi svoje osecaje, prisao sam tom otvoni. Sve je bilo no1malno. Ali, na otp1ilike n1etar-dva
i

i

255

da se usrcdsredim, pokusavajuCi da se oslobodim od glavobolje koja nije prestajala. Naterao sarn sebe da se setim kako sam tokom jednog pJani narenja po Sajan skim planinama, 200 kilometara daleko od prvog ljudskog prebivalista, slomio meniskus i pokidao tetive u kolenu. Tada sam se takode periodieno zaustavljao i usredsredivsi se, naprezao volju da bih se izborio sa nepodnosljivim bolom. Ali; iako je tada na Sajanu napor volje pomagao, ovde, u pecini, on nije doneo nikakav rezultat. Glavobolja je u pulsirajuCim talasima nadirala sa odredenom periodicnoseu, cinilo se da ce mi glava svakog irenutl
256

STA SU F.f:!QE LAME

~t~a, nestalo je osecanje ljumje. Shvatao sam, da sam posao naprcd

J~s sa;:i~ m~lo, umr~ b~. Pornisao na smrt, pa makar ro bilo i u samadi-pec1n1, m;e 1ne pnvlacila. '.'Lcm:mjanci, Atlantidani! Oni si zivi, Zivi vec milionirna godin<1! Oru se ~UV
Pa ipak sam se prisetio da je u nauci najverodostojnija trostruka kon?"ola, pa sam sabrao poslednje snage i ponovo posao ka ulazu koji vod1 u ~alu ~runadija. •Posto sam prosao poznate "zone" ljucnje i glavobo]Je, J1Isan1 uopsre inogao da dodem do inesta gde su ta osccanja bila najjaca. Nisam fiziCki imao snage.

257

. u ~amadi-peclni '

Vratio sam se i posao nazad. Sa olaksanjem sam pri svedosti lampe :.,;deo spasonosni prvi ulaz u pe6nu, usao u njega i poceo da rrazim · :'izlaz na suprotnon1 zidu. Prisao sam tamnoj mrlji, ali ;e pokazalo d.a je ' ·' ro samo udubljenje u sreni. Pokazalo se da je sledeca tarnna n1r!Ja u ~ zidu pravi izlazni otvor. Evo vrata! Prosa~si ih, posao ka kraj~j.e1n ~ izlazu iz peCine. Bio sam malaksao. Seoo sam se rec1 Blavacke. Te "!;· peCine sti te Vojske Duhova..." ~ Dnevna svetlost mi je bolno zabljesnula oa. Valera Lobankov je ''. potrc_,ao k meni, evrsto me zagrlio i upi tao: ...' - ..,. ,_1v li s1,. d ru ...x e.? :~· "I am alive" ("Ziv sam"), rekao sam, ne znam zasto, na engleskom. ·I'

:::rn

·-.,..

~

..

:Jo.

. ; -.t

Veo tajne samo se malo podigao U logoru sam patio od malaksalosti i glavobolje. Ven~r Gafarov mi

je izmerio puls i poslusao srce. Puls je bio nesro u~rzan, _Pri?sak no_rmalan, srce je radilo do bro. Kroz dva dana, slabost JC prosla 1 povrano sam normalnu ljudsku snagu. Ali, glava je nastavila da me boli jos nekoliko dana. Kasnije, u Rusiji, podvrgao sam se deraljnom medicin+ skom ispitivanju . pokazalo se da je sve u granicama nonnale. Na povratku, skupili smo ranceve, stavili ih na leda i posli u selo, da se pozdravimo sa Posebni1n lj11din1a. Na rasranku,. Posebni ljudi su nas gledali nekim cudnim pogledom, u kome se moglo videti nekakvo sazaJjcnje, bilo zato sto odlaze dosljaci koji se toliko inreresuju za co Cemu SU oni posvetili atav SYOj ZiVOl, iii je to bi(o olaksanje povezano sa rim sto te pridoslice nece viSe zapitkivari o velikoj tajni koju oni ',: Cuvaju. ~ U mojoj dusi SU se komesa)a dva. protivrecna OSCC
tf

& '

.

,

•

I I

258

STA SU REI
\J s3 madi-peCini

Svejedno, na osnovu ekspedicije u samadi-pecinu i iz razgovora ·· Poscbnirn ljudima moglo se
:fi

!.

'fr

259

novi osrvarujc na nivou torzionih polja menta lnog tela duse, dok je kompjuter koji psihoenergetske momente procesa misljenja ;etvara u re alne nervne impulse, koji upravljaju fizickim telo m eoveka. Ranae mi je prilieno pritiskao leda. Sa svakirn korakom samadi pecina je ostajala svc dalje i dal!e ~.a nama. P~d r~.ce~1 se lepo razrnislja o prostranscvu. Posebn1 IJud1 su nam vec rekh stosta o spoljasnjosti ljudi. prethodnih civilizacij~, koje. o_ni na. javi vi~aju u.coj pcCini. Sada Je moguce da preaziramo 1 1spr~VImo . nase n_aucne Podacke za rekonstrukciju oblika Lemuro-Aclanodana 1 Atlanndana. Kako su oni izgledali? 05 zak 0

,SP,?lja~nji

Glava 9

Spoljasnji izgled ljudi prethodnih civilizacija . Logic~ije

.b~ . bi!~. da ~mo nase predstave o spoljasnjosti Jjudi

preth~dn1~ ~vil1.za0Ja op1sali u poglavlju "Ko su oni, Lemurijanci i

'."tlano~an1? , ~.1 s1no ovo poglavlje posebno namenili za ovu etapu 1 ~aganJa

marenJala, kad smo vec dobili direkma svedocansrva o tom p1tanJu od Posebnih lj udi, koj i su posecivali jednu od sarnadi-peCina. Svedocanstva iz literature •

~iraoci su ~e, naravno, vec u prethod nim poglavljima knjige sreli sa ~ek'.nl aspekoma opisa spoljasnjosc:i ljudi prethodnih civili zacija i vec 1maJu .kakvu-takvu predstavu o tome kako su izgledali Le1nurijanci i Atlanodan1. Isto tako, iz tih opisa, zasnovanih na podaci1na iz literature, moguce je izdvojiti prevashod no opsta svedocanstva koja se odnose na rasc, gradu rela, a posebno na israknute telesne karakte1istike ka.~ StO SU postojanje cetiri ruke i treceg oka na poti)jku kod ranih ~em.unJanaca. Niko se nije potrudio da hipoteticki rekonsouiSe oblik ljudi preth~dnih .civilizacija. I to j e potpun o objasjivo. Ona znanja. kakva 1maJU vehki Posvecenici (kao sto SU Nosa·adamus i E. P. Bla~acka) i koja su oCigledno dobijena iz Univcrzalnog inforrnacionog po!Ja, ver.ovatn~. da, .usled obima rog polja znanja, imaju prilicno opsri k~~ter I detalJ!SanJe OkO takvih sitnih karakte1is tika, kao StO je obJik OCIJU'. nosa, razmera lobanje i slieno, cesko da je moguce. Radi detalJn~? ~pisa spoljasnjih odlika, kako sledi, neophodno je direkmo OS~lOtrltl lj ude prethodnih civilizacija, StO je moguce priJikom njihove POJave na zemlji kao proroka (na primer, Bude) ili prilikom posete samadi-peCi ni.

Sv~ak~ je .i~ literarure poznato da su pozni Lemurijanci (Lemuro· Atlanodan1) bil1 ogromnog ra sra, koji je dosrizao 7-8 i vise merara, fl:tl::u1ri~ani su takode bili visokog rasta koji je dosrizao 3-5 merara, a Vlsma !Judi na5e civilizacije, kao sro je poznaro, ne prelazi 2 metra (Sri

izgled Jjudt prethodnih civiliz.1c1J>

~v.

Sarja Sai Baba - cicati po D. Hislopu: "Razgovori sa Bagavanom Sli .Sarja Sai Babon1" 1994, str. 164; E. P. Blavacka "Tajna doktrina", 1937, 'j, tom 2, srr 425, 426). Ali, nema nikakvih svedocanstav~ takve vrste po ft-kojima bi bilo moguce nacrtati hipoteticki porrret tih ljudi. Posebno se isticu dva saopstenja. Prvo od njih dolazi od Lobsanga Rarnpe ("Trece oko", 1992, str 192), koji opisuj c svoj boravak u samalf di pec:'ini, gde je, buduci da je bio jedan od najveCih jogija svog vref 'mena, neko vreme ulazio u sranje san1adija. Lobsang Rampa piSe: ~. "Tri obnazena tela SU leZala preda mnom. Dvojica muskaraca i ~f jedna zena. Tela su bila ogrornna!.Zena je bila visa od tri metra, a visi l ' muskarac - ne manji od pet metara. Imali su vclike glave, koje su na ~. temenu bile donekle kupasre, siljare vilice, mala usta i tanke usne, dug ~ i tanak nos, duboko usadene· oCi. Ne bi ih trebalo smatrati mrtvi1n [' izgledalo j e da oni spavaju." Koga opisuje LoQ.sang Rampa? Meni izglcda da on opisuje Atlantidane, koji se nalaze u stanju samadija. Da Ii je moguce ozbiljno ~~ shvacic:i raj opis? Ne mogu da u potpunosci porvrdno·odgovorim. Ali, j. uzim ajuC:i u obzir da se raj opis u mnogome slaze sa p rican1 a Posebnih ~~ ljudi, oagledno da ga j e rnoguce uzeti u obzir.

it·

I

't. '#

.,..• .}:~~

~l.

;ji .·~

"I

· Drugo saopstenje koje se izdvaja dolazi od E. P Blavacke ('Tajna dokcrina'~ 1937, tom 2, str 280, 281) koja pise: "... spomenici na Uskrsnjim oso-virna su najupecatljiviji i najrecitiji spomenici primal-

nih velikana ... dovoljno je pogledati glave tih kolosalnih stacua, koje su ostale cele, da bi se na prvi pogled prepozna/e crte i tipovi karaktera koji pripisujemo velikanima Cetvrte Rase. .. " Dalje ona pise o staruama Buda:

"... 7e Bude, iako SU cesto izoblicene sin1bolif.kim prikazorn dugackih visecih usiju, pokazuju ociglednu razliku u odnosu na tip starua na

Vskrsnjim ostrvima. Oni mogu biti isce rase..." Ovaj opis, koji daje Posvecenica E. P Blavacka, interesantan je po tome stc ovde nedvosmisleno daje paralelu izmedu spoljasnjosti Bude ',i kipova sa Uskrlnjih osrrva sa spolja5njos~ ljudi cervrte rase ~antidana. A posto se izgled Bude i izgled kipova sa Uskrsnjih osrrva

I 262

SPoli~~nji izgled ljudi prechodnih civilizacija

razlikuju, moguce je pomisliti da su izgled Bude mogli imati j Atlantidani (verovatno zuti), a izgled kipova sa UskrSnjih osnva drugi, (verovatno crni). · Sve te podatke iz literature smo u zeli u obz.ir prilikom sk}ap~ . oblika ljudi prethodnih civilizacija.

~vnom oslonili na rekonsnukcij u spoljasnjosti kasnih Lemurij anaca ~ernuro-Atlantidana) i Atlantidana.

263

Spoljasnjos t Lcmuro·At!antidana

pri rekonstrukciji spoljasnjosti coveka Cije su oci naslikane na l'i1etodika rekonstruisanja spoljasnjosti ljudi prethodnih civilizacija Radi rekonstrukcije hipotetiCke spoljasnjosti ljudi prethodnih civl. ~iz~cija, p~~tdi~i smo se da sprovcdemo niz ispitivanja, koja se sas1o4 Je 1z sledeah pnstupa: ~ 1 1. Rekonstrukcija oblika coveka cije SU 00 naslikane na tibetanskim\1-k'.l hramovima. Sa jedne strane, taj rekonstruisani oblik u vidu crteZ
-

·.<

obetanskim hramovirna, kada smo dobili za coveka sasvim neobicni oblik sa ogromnim oC:ima, velikom lobanjom, "rreom okom" i nosom u vidu venrila, sasvi n1 prirodno, javilo se pitanje · ko je to? Mi smo pretpostavili da ~-u cako izgled~i Atlan~d~i · ljudi _pr_echo_dne ~ivi­ lizacije. I tokom c1cave eksped10Je smo m1slth da Je to 1snna, 1ako Je to bila gruba gre5ka. Jskreno receno, tokon1 Citave ekspedicije kod nas su se javljale neke sumnje da je covek koga smo nacrcali zaista Atlanridanin; coveka na nase1n crtezu SU Jame i Posebni Jjudi smarrali 1.a onoga, koga su oni nazivali "On", iako su znali za Atlantidane i jasno shvatali smisao reci "Atlantidanin". Sumnje je konaeno razvejao jedan n1 oskovski religiozn i poslenik (zamolio je da mu ne navodi1no ime). Kada sarn mu pokazao taj crtez i predstavio ga kao hiporeriCki cnez Aclanrida. . .... . . . nina, taJ scares1na manasnra 1n1 je odbrusio i rekao: · To nije·Arlantidanin! · Ako je on, po Varna? · upitao sam ja. SpoljaJnjost coveka rekonscruisana prema · To je Lemurijanac! · odgo· crcezu neobicnih ociju na tibetanskim • • v . vono Je srares1na. hramovima (crtd 0. /Smirove) · Zasto rako mislite? ·Jato znam. · Odakle Varn takvo znanje? · zaeudeno san1 upiti\O,

264

STA SU REKlE LAM!!

265

- Ja neinam 1..nanje, imain vodstvo - odgovorio je staresina. - Sta je to "vodsrvo"? - Od reci "voditi". To jest, mene tako reC:i vodc po znanjima. - Vi ste Posvecenik? - Da. Bile je veorna ·1ako razgovarati sa tim covekon1 u crnoj mannJ1. Samo bih poceo da govorim, a on bi tog trenutka nastavljao n1oju n1isao: Javio mi se takav osecaj, kao da je on bio ucesnik nase eks.pedicije. Bio sam zaprepascen. Ali, o tom coveku cu detaljnije pricati u poslednjem delu knjige, u poglavlju 0 Sambali. A sto se tice spoljasnjosti Jjudi prethodnih civilizacija, razgovor sa igumanom se nastavio na slede6 naCin: - Zasto Vi sman·ate da je ro Lemurijanac, a ne Atlantidanin? - upitao sam, d.rzea nas crtez u ruci. - Atlantidani su izgledali d1ugacije. Njihova spoljasnjost je bi la bliza savremenorn coveku. Oni u ovom trenutku Cine osnovu Genofonda covecanstva. NajveCi procenat ljudi u samadiju SU Atlantidani. A to jc - igun1an je pokazao nas crtez . Lemurijanac! Sta SU Atlanticlani ll poredenju sa Lemurijancima? Lemurijanci su bili i jesu daleko vise razvijeni od ljudi svih dn1gih civilizacija! Oni Cine osnove zemalja San1ba!e i Agan:e. - Lame i Posebni ljudi su u razgovorima o samadi-peCinama stalno nekoga nazivali "On". Sta Vi mislite - upicao sarn - rnozda raj zagoner· ni "On" i jeste Lemurijanac? · · Da. · Poznato je da su posrojali rani (cetvoro1uki i n·ooki) i kasni Lemurijanci. Ove poslednje E. Blavacka naziva Lemuro-Arlantidanima. Ovo je - pokazao sarn na crtez · kasni iii rani Lemurijanac? · Kasniji, to je Lernuro-Atlantida11in. - J e li kod Lemurijanaca "trece oko" bi.lo na celu, iii je to sa1no sim· bol? · Kod. Lemurijanaca je "trece oko" bile veoma razvijeno, ali se nalazilo unutar loba11jc. A to na celu ]e pre svega simbol - odgovorio je stares1na. .l\li, ovde cu bi ti prinuden . da prekinein ovaj dijalog mojim sopstvenim razmisljanjima o spoljasnjosti ljudi prethodnih civilizacija... Tako, potrudicemo se da pockrepimo tvrdnju da je lik coveka koji Je

, ·: rekonstruisan prema 0Ci.n1a naslikanin1 na tibetansk:im hramovima ' . i.. hlpoteticki portrer ne /\tlantidanina, vec kasnog Len1urijanca (LemuroAtlantidanina).- Prvo, u licerdturi postoje direktna ukazivanja na co da je Buda bio Atlantidanin (E. P. Blavacka "Tajna doktrina", 1937., tom 2, str. 281), a oblik Bude se ne slaze sa obliko1n na na5em crtezu. D1ugo, u opisu Budine spoljasnjosti i1na prilican broj odlicja koja ;~ svedoce o pril agodenosti njegovog organizma arnfibijskom obliku ~ Zivota: scopala u obliku peraja culjana, opne medu prstima, veliki :Kf grudni kos i slicno. Ako to uporedimo sa oblikom koji je rekonstruisan }t:: prema ocima na tibetanskim hrainovima, kod ovog poslednjeg se moze ~".[;nin1etiti jos veca prilagodenost amfibijskom obliku Zivota. Uistinu, o · :ii.;.ton1e svedoce detalji kao sto su nos u obliku ventila (karakrelistican za vodene Z.ivotinje) i poseban tip ociju. Uoblicava se utisak da se evolu::,· cija coveka na Ze1nlji odvijala putem postepenog prelaska sa amfibijskog oblika zivota na Cisro kopneni. Odatle sledi daje oblik coveka koji ~ je najbolje prilagocien amfibijsko1n obliku zivota najstariji, co jest, da '.t.' .,._;., se on odnosi na Le1nulijance, a ne na Atlanticlane. :~ Trece, na tiberanskin1 hran1ovin1a su, najverovatnije., naslika11e oci ~ praroditelja nase civilizacije. A on je, kako mozen10 da procenimo prema svedocansrvima koja srno sakupili, bio Bonpo-Buda (iii Rama) ~~ koji je doprineo radanju pece rase pre 18.013 godina. E. P. Blavacka ~ pise ("Tajna dokcrina", 1937, tom 2, srr. 439) da su petom rasom, kad J~rje nasrala' upravlJ. ali "bozanski kralJ'evi"'~, ko ie ona a i drugi autoii , ~· ~1. s.n:atra kasnim Lemurijancin1a (Len1uro-Arlantidanima). MoZ.e semis~~, ~n da su Lemuro-Atlantidani, koji su predstavnici najrazvijenije civi;jUzacije (superinrelektualci) i koji su se oeuvali u stanju. samadija, ~U_Pr<1vlja1i radanjem pete rase. Zaro su oci tih "boianskih Jjudi" postale , ·· simboli na tibecanskim hramovima, >'· Da Ii su nase tvrdnje ubedljive iii ne - neka prosudi Citalac,' a ne ja. ·Ali, svejedno mi srnatra1no da oblik coveka koji je rekonstruisan prema ?.crma naslikanim na tiberanskim hramovima, odgovara Lemuro~antidaninu. . ~, Osi1n toga, crtez izgleda Lemuro-Atlantida.nina je pretrpeo neke ~ene uzevsi u obzir iskaze Posebnih ljudi i naucne analize Venera ~.afarova. Izmene se ticu karakt~ristika "creceg oka", usiju i usnog

v

v

v

•

V•

il

:l

f.

r1. ..

1f

t·

'!i

..

· ~tvora.

Bili smo prinudeni da "trece oko" nacrtano na celu uklonimo sa ~eZa, jer su narn iskazi Jama i Posebnih ljudi posvedocili o tome da je ·. t'

'

S'II\ su REl
266

l

S?oUo~nji

·f"

to pre svega simbol koji govori o vaznoj ulozi "treceg oka" u Zivotu ljudi ~r~thodni.h civilizacija. K~o sto je poznato, "tr~ce ?ko" ~e nalau ;'t. u dubuu lobanJe na mesru gde Je smesten anatomskl oblik koJ1 naziva. ~ n10 epifizorn. ., ' Velicinu usiju smo povecali, jer su nam Posebni ljudi direktno ukazali da SU usi neobienih ljudi u peCini velike. ~ Seo se tice usnog otvora: nas specijalista za sromatologiju i vilienu · · •• hirurgiju V. G. Gafarov je sproveo nauenu analizu vertikalnog spajanja ~ kostiju Jica lobanje u procesu ernbriogeneze. Poznato je da embrional- ~ ni razvitak deteta (unutar materice) ponavlja osnovne crte razvitka · coveka na Zen1lji. Pri tome se kosti lica lobanje formiraju odvojcno sa obe strane (dcsne i !eve) i uskoro se spajaju u sredistu, obrazujuci kost211i osnov lica. Pored toga, ako sve ostale kosti razvoj zavr5avaju orprlike do covekove 20. godine, kosti lica zavrsavaju razvoj tek otprilike u 25. godini. Uceni stomatolozi povezuju nmogosrrane anomalije u razvoju usta sa sporijim razvojern kosti lica, kao sto su "zecja usna", "vucja celjust", a takode i Cinjcnicu da gotovo svi. ljudi imaju karijes i paradentozu. Defekti u rar.voju kostiju lica, na primer "zecja usna" (rascep gomje usne) iii "vucja celjust" (rascep gomjeg nepca) obrazuju se kao rezultat zakasnjenja razvitka u ranoj etapi embriogeneze, kada dve polovine lobanjskog dela lica jos nisu bile srasle i bile su odvojene pukotinom. Oruda je moguce zakljuciti, ur.imajuCi u obzir da covekov embriona1ni razvitak ponavlja evolucioni razvitak coveka na Zemlji, da kod drevnih ljudi kosti lobanje lica nisu bile u porpunosti srasle po cen· ~ tru. Ko je od drevnih ljudi mogao da ima sredisnju pukotinu na lieu? UzimajuCi u ob1jr da je pukot:ina medu kost:ima Jica jedna od najrani· jih karakteristika, i Cinjenicu da su se kosti u procesu evolucije prvi put pojavile kod Lemurijanaca (E. P. Blavacka, "Tajna doktrina" 1937, tom , 2 scr 208) moze se prerpostaviti da su Lemurijanci ima!i rascep na #' gornjoj usni i gomjem nepcu. Kao potvrda za to sluZi Cinjenica daje na tibetanskim hramovima zajedno sa neobicnim oCima naslikan spirctlni nos ciji se razrez spusta nanize (prema oblasti gomje usne) ka usnom orvoru. Vertikalna pu kotina, koj a spaja usni i nosni otvor, igrala je kod Lemurijanaca vainu ulogu za amfibijski naon iivota. Po obodima ver· v

·'I·· '

..

r

izgled ljudi prethodnih civilizacija

.

267

rikalne pukotine, ramo gde su kod savremenog coveka smesteni mal<· silarni sinusi, kod Lemurijanaca su se nalazile nevelike skrge, koje su parnagale da se krv obogat:i kiseonikom i odgovarale su duzem boravku pod vodom. Voda, koja se usisivala kroz usta, propustala se · 1
268

STA SU REKLE LAME

•

.. .

-·.. -

.....

r.~::;~

....

'

\

\

":

.•'r '

269

spolja~nji izglcd ljudi prcthodnih civilizacija

. velike oci neobicnog izgleda sa dvosrrukom krivinom gomjeg )
...

.oljt:.

\i

F -· j. -

r .-

·j ·

'•., '•,

.

.

'·

.

·.

.,

....

•

Spoljasnost Atlantidana

Decaljni izgled ka.~rrog ltmurijanca (po nciim 11putstvima nacrtao 11mer11ik V. Kuprijanov)

Pozni Lemurijanac u scanj11 samadija (crceii aurora)

U ovom isrraiivanju za osnovu smo uzeli spoljasnje crte Bude koml>inovane sa podacima koje smo dobili iz Jiteramih izvora, i pokusali SJUO da )ogicki osmislimo prerpostavku da su Atlantidani bili prelazni evolucioni oblik od amfibijskog (vodozemaclsog)' ka kopnenom obliku 7..ivota. •

270

SU\ SU REKLE LAME ,

Ne zainarajua citaoca suvise detaljnom analizom ramih para- il ... metara, dozvolicemo sebi da ovde ukratko izloiimo karakterist:ike · · Aclanridana koje su oni, po nasem misljenju, posedovali: - visinu 3-5 n1etara - veliku lobanju okruglog iii kupascog oblika - velike neobiene oa, ali je krivina gornjeg kapka bila manje· ~1 iz.razena nego kod Lemurijanaca - prav nos obienog izgleda - vertikalnog rascepa izmedu nosa i usta nije bilo ·; - ncvelika horizonralna usta - donja vilica je nesto manja nego kod coveka nase civilizacije - srazmerno velike usi ' . snazan vra r . snaian grudni kos - srazrnerno li da provode manje vremena pod vodorn od . 0 Lemurijanaca (skrge su nesrale). .i Velike dimenzija lobanje karakteristiene za Atlantidane (kao i za . ,. Lemurijance) n1ogu ukazivati kako na razvijenost n1ozga, tako i na ' razvijenosc "rreceg oka", koje je bilo smesteno unutar lobanje. Odatle proizila:zi da su Atlantidani, kao i Lernurijanci, bili ljudi. viso~e . ' inteligencije, koji SU CeStO koristiJj IDOC "treCeg Oka" za .resaVanJe. •• '1 raznih zivotnih problema.

..

&.

spe!Ja~nji

271

izgled ljudi prethodnih civilizacija

Spoljasnji izgled ljudi nase civilizacije '.

. .~.,:;J

Naravno, n1i znarno kako izgledamo. Pa ipak se, prilikom proucavanja lirerarure, stice utisak da su rani ljudi pete rase (nase civilizacije) koji su Ziveli u vrerne propasti pre oko Arlan tide, 850.000 godina, bili znamo viseg rasta, koji je dostiz.ao i ~o 3-4 merra. Potom se rasc ljudi postepeno smanjivao, i kako meni izgleda, najmanji je bio 11 periodu od 10. do 18. veka. Sada dolazi do Atlanr.idanin 11 scanju samadija (cr1ez aurora) uvecanja rasra ljudi ubzanja. Pomenute varijacije rasta ljudi nase civilizacije imaju izvesne veze sa 1nanvanrari&in1 ciklusom, prema kome se sve do nedavno odvijalo opadanje ulogc duhovnog, a rast uloge 1narerijalnog; danas je krit:icna ta&a predena i pocela je da rasre uloga duhovnog. Sve to navodi na pomisao da postoji pqralela izrnedu razvicka duhovnog principa kod coveka i njegovog rasra u evolucionom pogledu. Nisu tek rako Len1urijanci i Atlantidani, koji sti imali vise duh?Vlle principe i. umeli da koriste psihi&u energiju, bill m amo viseg rasca nego mi. SudeCi po spoljasnjosti coveka na5e civilizacije, e\•oluciono je doslo do prelaska od poluvodenog naCina i.ivoca (Lemurijanci, Atlantidani) na Cisto kopneni. 0 tom e svedoce sropala nogu, koja su vise prilagoclena hodanju nego plivanju, odsuscvo opni medu prstima, grada ociju i slieno. Nije iskljuceno d.a je povrsina kontinenara u vreme Lemurije i Atlantide bila manja, pa SU z.aro ljudi pretliod.nih ci<;ilizacija u vecoj meri koristili okean za Zivot.

'... 'Z. SpOIJaSnJl 1zg1ea JJUOl pretnoomn ov111:1.ac1Ja _ _:__ __ __

S1i\ SU REKtE LA.l\1E

Za savremcnog coveka je 1:akode karakteristican susrinski gubi tak fun~cijc "tTeceg oka". Kao sto je poznato, "trece oko" je osralo.u obliku rudin1~nta - epifize. OCigledno, posto je razvijenije "trece oko" Atlanndana, a posebno Le111urijanaca iiualo veci obim to se odrazavc>Jo na povecanje razrnera lobanje kod Jjudi pretho~ih civi!i~ac~ja. Nfi povecanje razrnera lobanje oogledno su takode uticale i v1se 1ntelektualne sposobnosti Lemurijanaca i Atlantidana. Zasto je kod ljudi nase civilizacije "trece oko", neophodno kao organ koji omogucava da se .ovlada psihiCkom energijom, postepeno ~kri.lja~al~? T?.je tim.eudnije sto bi u evolucionom smislu, bas naprotJ.V, ()d :1V1hza0Je do civilizacije, trebalo da bude zapazeno povecanje ~oge '.·rr~ceg oka" njegov razvoj. Zbilja, uz pomoc "treceg oka" bilo' ~1.•moguce delovan niJ. gravitaciju, ostvariti relepatski prenos misli i sacno. · . Uzrok degradacije "tTeceg oka" kod Jjudi na5e civilizacije je, po i;•.om misljenju, poslednja pon1ka "SoHm". Ona je, kao sto atalac vec ::.:.<:, prekinula stalni kontakt covekovog duha sa Univerzalnim infor!n.~donim prostorom: . · · · · " \.'. ?kolnostima ukojima su post~jaie prethodne civilizacije, "crece cko" JC milo funkciju uskladivanja sa frekvencijom Unive17,a]nog infonnaciohog . proscora (Onog Sveta). OCig!edno je ta funkcija bila ,. .. .•, ::.'" glavna funkcija "rreeeg oka" i njeno prekidanje .,,. putem poslednje po!1.1ka ., . '.'SoHm" je dovelo do postepene degradacije "creceg. oka". Samo odr'e deni ljudi u na5oj civilizaciji SU u StAAjU da prevazidu · barijeru "SoHm" i usklade se sa frekvencijom Uniyerzalnog infonnacionog ptostora. Ti ljucli su Arijevac. (covek nase civiiizacije) u stanju samadija Posvecenici. Njima su nz .(criei. ·~1·ora) ·

!

,~1 ~_:.._..:_;;__..:

"',j

~------------

'i;raspolaganju wanja Onog Sveta, znanja koja su .bila dosrupna svim WJ.Lemurijanci111a i Adantidanima bez izuzetka. Poslednja poruka "SoHtn", usled koje se pojavio princip "ostvari j sam" (iii "amin") uticalaje na razvoj Jjudi nase civilizacije. Odvajanjem ~·od Viseg duhovnog principa, ljudi nase civilizacije su sebe ostvaiili pre~ vashodno u fizi&om sven1, sto nije moglo a da se ne odrazi na njihov '.~' spoljasnji izgled.

;If · ill. .:.,

~ ,,,,. JJ:;

.

'

~ .

.. ~::· "..lifo" i!·

.?"". . ~·

~-

.

". :ji. .

•

';{: '

·' ,.

~F

"r

~·

' '·· "-'t. ·~.

t.

~

.

·.,,,~,

.

·~. ~

... . ~ .{I,.'

~l

..·~

. .

I

'

'

I Covek scar trista godina

Glava 10

Covek star 300 godina Posle ekspedicije u samadi-pecinu, zadriali smo se ui dana u Katm anduu. Dok sam sred.ivao zabele.Ske sa ekspedicije, V. M. Loban kov je, zajedno sa drugim clanovima ekspedicije, in1ao jos dva dodatna sasranka, i oba su bila veoma inreresanrna. Sta je zapisano u "Vedama" Seskand Arijel, ucesnik ekspeclicije, organizovao je sasranak sa profesorom Nepalskog univerzireta, uCireljem sanskrira gospodinom Sivarajem Acaridom Kavdanijanom. On je jedan od najboljih poznavalaca ''Veda", pri ce1nu je ''Vede" upoznao u originalu, na najsrarijern je7.iku sveta - sanslaitu. Sta• su ''Vede"? To su fundarnenralni i najsrariji spisi, koji se u osnovnim crtarna slazu sa religijom, ali su detaljniji. Njihov auror je nepoznar. Smarra se da su sanskritom, koji je danas mrtav jezik, govorili Atlantidani. "Vede" su napisane nekoni ncobicnom logiko1n, koja sc uopste ne slaze sa nasom ljudskorn logikon1. ''Vede" se resko shvaraju i tC.Sko razumevaju. Zaro se kratko izlaganje sustine "Veda" profesora Sivaraja pokazalo kao veoma dragoceno. Profesor Sivaraj je rekao Lobankovu da se u davnoj proslosti odigrao sJeopsti porop, u kome su nastradali svi ljudi prerhodne ci\'i· lizacije (Adantidani). Jedan covek po irnenu Manu, koji je mogao da rnedirira i ude u stanje samadija, uspeo je da se spase visoko na Himalajima. Kadaje voda pocela da se povlaa, on je izasao iz samadija. lv!anu nije bio Bog, ali je vladao veorna velikorn energijom. On je razumeo jezik riba i od njih je saznao da na drugoj planini koja nije potopljena na njega ceka drugi covek po linenu Sid. Sid je predstavljao zgusnjavanje energije i ukljuCivao je u sebe sve: coveka, sei:ne ~voti-

i

275

nja. biljaka i slieno. * Manu je zajedno Sa Sidorn zaceo civilizaciju lj~di. JVlanu je takode sazdao mnostvo Buda, koji SU covecansrvu pomogh da se rodi. , Taj odlomak iz ''Veda", koji je ispricao profesor Sivaraj, moze se shvaiiti kao svedocanstvo o poscojanju Genofonda C:ovecansrva naporedo sa genofondom Zivotinja i biljaka, koji je pomogao da se obnovi covecanstvo nakon sveopsteg potopa. A Bude, koje SU iza~Je iz sranja samadija, pomogJe SU COVeCanStvu koje Se radalo da krene purein napretka. .. Lobankov je posebno detaljno ispitao profesora o saruadiJu. 0 fe.1omenu samadija u "Vedama" postoji potpuna informacija. U samadi covek moze da ude odvojivsi svoju svest od fizickih objekata, kada se svest nade u cistom sranju (u samoj sebi). Pri tome se obirn razmene marerija smanjuje do nule i prekida se razruena cnergije. U kratki samadi se moze uCi na bilo kom mesn1, ali ne u vatri. Najboljim mesrima za samadi smarraju se svera mesra - Sadbala, koja se nalazi u planinama na granici veenih snegova. U dugi samadi najlakSe je uCi u peani. lJ sarnadiju covek moze da provede koliko hoce vremena. - Sra je Sambala? - upirao je Lobankov . - To je sisrem pecina sa ljudima u samadiju. Tako se rnoze shvariti iz "Veda" - odgovorio je profesor. - Sambala zaista postoji na Zemlji? - Da, posroji. - Da li je moguce poseriti bilo koju samadi-peanu da bi se ljudi111a realno dokazalo postojanje drevnih ljudi u stanju sarnadija? - upitao je Lobankov. - Vi nikada necete uspeti da dodimete, opipate i fotografisere ljude u samadiju, zato sto to ne sme da.se Cini i zato sto SU oni zasticeni. To je kao matematika, k.ada, resavajuCi jednaCinu, dobijemo dokaz koji Se ne rnoze realno dodimuti i opipati - odgovorio je Sivaraj. Cudno poredenje - "kao matematika!" S jedne strane, ljudi u sarnadije realno postoje u fizi&om sveru, a sa druge - ne moze se doCi do njih i prouciri ih. OCigledno, uloga samadija za ocuvanje zivota na Zemlji je isuvise velika. • Porpuno je moguu da je co isro ono o lemu je pisala Blavacka,_pominjuci izgradnju "ogradenog mesta - Varon, u kome su, osim ljud~ bila s~mena iivotinja~ biljaka i slibto. E. M.

276

SV. SU REKLE L'\J\1E Guru Nosari Nat

Upravo od njega je Lobankov saznao za coveka koji je proZiveo vec vise od 300 godi na i ziv je i zdrav i dan danas. Guru Nosari Nat drZi jedan od najpoznatijih asrarna (skola mediracije) u Nepalu i veoma j e uvazen u toj zemlji. Kod njega svakodnevno dolazi vise od 100 posetilaca. Istovremeno, onje voda Duhovnog drustva za uzucavanje drevnih jezika: sanslaira, prarita, palija i nepalija. Guru Nosari Nc1 . Guru Nosari Nat je puno puto. . vao po Nepalu i Zapadnom Tiberu. Tokom Je~nog od putovanja 1992. godine, u planinama Zapadnog !1beta na1sao je na sne:?.nog coveka (jetija) i nacrtao je kako on spolja iz~leda. Lobankov i Jakovljeva su videli raj crtez i kazu da je na njemu pnka~o dlakavo covekoli ko bice ogromnog rasra, pogureno, sa . dugackim rukama i kratkim nogama. Iste te 1992. godine guru Nosari Nat se u Zapadnom Tiberu sreo sa i'ovekom koji Zivi na ovom svetu vise od 300 godina. On se zove Kunga Do~.dzi .Laina: Obieno u avgustu, na dan punog meseca, on ulazi u ?.e~1nu .1. uran~a u stanje samadija. Kroz 6 meseci on se vraca lj udima i Zlv1 ob1cn1m zivoto1n oko .m esec dana. U tom pe1iodu iivota se hrani same. kravlj,i.m ~leko~ i listovima biljke some. Posle toga, on opet odlaZt u peanu 1 uranJa u sarnadi na 5 meseci. Ka~a j~. gu1u Nosari Nat bio u okolini re peone, mesne tibetanske !run~ ispncale su mu o pon1enutom coveku, koji je star vise od 300 god1na. Tad~ .je gun1 zarnolio 7..a dopustenje da poseti tu peCinu i vidi Kunga Dordzi Lamu u stanju samadija. Postujuci versk
. ?. "'

. Cove:< star trisca godi na

277

, - Da li fenomen sarnadija predscavlja mehanizam ocuvanja zivota ... .• na Zemlju, kada ljudi, koji su boravili u sranju dugog sarnadija, u ·:, ; s.lucaju globalne karastrofe mogu da izadu iz samadija i postanu izvor -~· . produzetka Zi.vota covecanstva? , - Da - odgovorio je guru. Ima Ii rnnogo samadi pecina u Hin1alajiina i na Tibetu? Da, mnogo. Da !i se mogu videtu ljudi u stanju samadij a u pecini? ~ - i'v1ogu. Ja sam "ideo Kunga Dordzi Lamu - odgovorio je guru. , ... , - Da Ii bisn10 mogli da sa Varna podemo u peCinu u kojoj se Kunga .· : Dordzi Lama nalazi u samadij u?- upitao je Lobankov. ..,, ·: · . - Mozete - odgovorio je Guru. - Ali, vas boravak u peCini pored 'li,· Kunga Dordzi Lame bice opasan po njega. Vi uopste niste priprernljeni :~. i ne vladare mediracijon1. Zasro bi nasa poseta bila opasna za Kunga DordZi Lan1u? Dali ce nasa bioenergija destabilizovati njegovo·stanje sarnadija?

Ii I ·

t.. · -

!f. -

I

·~ - Da. ;, . . - Ipak - insistirao je Lobankov - mozda je u neko odredeno VI·en1e .~ · moguce posetiti Kunga DordZi Lan1u u stanju samadija? · Guru je razrnislio i odgovorio: j : . - U peonu gde se nalazi Kunga DordZi Lama je najbolje da se ude " _; oko 10-11 sati uvece u bile koje doba godine iii meseca, ali najbolje je ·~ . u aprilu iii oktobru. ':. '. • Lobankov i Jakovljeva su insistirali da nam gun1 Nosari Nat _;' · pomogne da organizujerno ekspedicij u. radi susreta sa kunga Dordzi , ~ ,Lamom. Guru je obecao, ali j e rekao da mu je neophodno da se jos jednom sretne sa nji1n orprilike la·oz 3-4 meseca - kada ce precizirati neke detalje. . . ~

,.,

Da Ii ce nan1 uspeti da se sretnen10 sa covekom starijirn od 300 godina

"" V ·• . '": Nakon 4 n1eseca po okoncanju ekspedicije, Lobankov je posebno ·9_tputovao u Nepal da se jos jednom sretne sa guruorn Nosari Naton1 i R°,razgovara sa nji rn o predscojecoj ekspe
.,

•

·-----

~TA SU REI
278

covek star trista godina

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-.::.

279

- Zasro-smo na:stojali da se sretnemo sa tim covekom? ..

OsrniSljavajuCi iskustvo koje smo stekii u ekspediciji (pohodi u samadi-pe6nu, razgovori sa lamarna, Posebnim ljudima icd.), shvatili smo da resko da cemo uspeti da zaista vidirno i ispiramo ljude prethodnih civilizacija u samadiju - san1adi-peC:iine su zasticene psihoenergecskom barijerom. Zaro bi bilo veon:a interesanmo videti, i po moguenosti ispitati, coveka nase civilizacije u samadiju. Mi smo shvataU da psihocnergecska barijera u peonarna sa ljudiroa nase civilizacije ne n1ora obavezno da posroji. Zato narn je takav susrec izgledao realno moguc_ Guru Nosari Nat je rekao Lobankovu da je dobio neke nove podatke. Covek stariji od 300 godina (Kunga DordZi Lama) izmenio je svoje planove i izaCi ce iz sranja samadija samo na dva dana u vreme punog meseca u julu 1997. godine, a potom ce ponovo utonuti u sta· nje sa.inad ija u peCini. Tokom ta dva dana se mozeino sresti sa njim. Guru je planirao da i sarn ode ramo. U drugim periodirna bio bi problem da sc susretnemo sa Kunga Dordzi Lamom. I jos, guru Nosari Nae je dodao da n1oran10 da se obucemo u odecu lruna i da pohadruno nekoliko casova meditacije i obreda lama. Osim toga, guru je naglasio da je raj puc opasan, jer se pecina nalazi u oblasti planine Kajlas. Zagonetna planina

..,. ~

·J

-~

1§ ,& ·

-#. ..

~

··'

~ .~; •

Planina Kajlcts

Kajla~

Ispostavilo se da se pored planine Kajlas nalazi_ takozvan~ "Do.l~na ~­ skeleta" koja je, kako izvestavaju, sva posuta kosnma. Kako Je pncao ,2: gradanin Ufe Marat Fathlislarnov, koji je dvaput razgovarao sa Sacja -~ Sai Babom i ovladao retkim znanjima iz oblasti religioznih i okulmih . nauka, oblast planine Kajlas predstavlja rnesto gde ljudi odlaze da bi '""~ umrli. Kroz oblast te planine, kako nam je rekao, prolazi energetski :it stub koji povezuje Zemlju sa vasionom. Srnacra se dace se duh onoga ko tamo umre po energetskom stubu lako uzneti na Onaj Svet. -"""' Daljc smo poccli da nalazin10 sve vise i vise irJ01macija o postoja- ': nju neobiene energetike u oblasti planine Kajlas. Jedni govore iii piSu ; ·· da se u coj oblasti nalazi ulaz u Sambalu, drugi ukazuju da se "ulaz, h .:. i. nalazi na drugorn mestu. .;i· Ali, najneprijacnija nije bila infonnacija o n eobienoj eiiergiji, vec o · mnogobojnim slucajevirna pogibije ljudi u oblasti planine KajJat

i

Naucnici iz Sankt-Petersburga su saopstili da su pet ruskih aJpinisca, koji su se popeli na planinu Kajlas, l·l,S godina posle usponajedan za drugim pomrli od nepoznace bolesti. Dosla je informacija da je u oblasti te planine nastradala grupa od 200 hodocasnika koji su se s1nrzli u planinarna, rascuriv5i se na razne strane. Ima i drugih zabrinjava· juCih cinjenica. Da Ii je sve to istina ill nije, ne znam. Telefonirao sam indijski1n nauenicima i pitao ih o come. Oni su odgovorili da se slucajevi pogibije ljudi u oblasti planine Kajlas zaista cesto r~gistruju, ali sµ oni co pripisivali nedosratku kiseonika i niskim re mperanirama. Takvo misljenje izaziva stunnju: podno?Je planine Kajlas se nalazi na visini 5amo Od Oko 2000 metara, a hodocasnici, koji SU atav ZiVOt proZiveli u planinama, cesko da su mogli naprosto da se razidu u raznim pravcima i pojedinacno nastradaju. Ne srne se isklj uCiti ni mogucnost da je na hodocasnike delovao infrazvuk, koji, kako se smatra, utice na ljud~ sku psihu, izazivajuCi bezrazlo1.an strah, paniku, pa cak i zauscavlja.t1je srca. l\1i, Evropljani, skloni smo da .mislimo da zn3.mo sve na ovom svecu. Ipak, prisetimo se da su pocetkom ovog veka ne retko belezeni

280

!l'D\ SU REKLE LAME

s!ucajevi zagonetnog polaganog umiranja ljudi koji su boravili na odredenim mescima. Tada niko nije znao da se na tim mestirna nalazc zalihe ura na, ad~ smrt nasupa usled ractijacione bolesti. Tako i danas, na kraju ovog veka, ne rnozerno biti uvereni da z.namo sve o svim izvorirna energije. Ne moze se iskljuCiti ni Cinjenica da se u rejonu planine Kajlas nalazi zona energije nepoz.nate savremcnoj nauci, koja ponekad tako pogubno dcluje na ljude. J\li, zas to je bas u toj oblasti Kung a Dordzi Lama usao u sa111adi? Ko zna, mozda ta energetska zona mi ulogu barijere koja ne dopusta da se uznemiravaju ljudi u stanju svetog samadija. Jer; kako sledi iz t:injenica koje smo dobili prilikom ekspedicije, ljudi nase civilizacije, za razliku od Jjud i prethodnih civilizacija, ne mogu da izgrade za~timu psihoenergersku barijen1 samadi-peCine. U plann.inarstvu i alpinizmu mnogo zavisi od vode. Bas on je odgo· voran ne Samo z.a prelaz.ak marsruta, Vee i za zivot ucesnika pohoda. Tako i ovde, u nasoj ekspedicij, ja kao voda odgovaram za Zivor svakog ucesnika. Mislim da jos uvek imarno malo infoITI1acija o planini Kajlas. Neophodno je da to bolje shvatirno. A za to bi trebalo da sakupimo vise informacija.

•

I·

DeoN

.

, .. .SVET JE SLOZENIJI NEGO STO :rvIISLIMO .'lo! J. . ·i

.

i!;

(Filozofsko os1nisljavanje cinjenica)

~'

'

t~

Glava 1 . .~: . Da Ii ven.ijem u ovo sto sam napisao?

l;,,~ ·

Glava 2 Genofond covecanstva

'*. .

·"f'!!J.~ Glava 3 ': Sambala i A.garla ];.. .

....

lft .

~~ · Glava 4 , "i.

••

~f;.. Istorija covecanstva na ZemlJ1 :!'.!.· ~

l$.. I . . .. .. D c, GavaS · .· ,Vral:anje u stanje divljastva kao regres1vn1 faktor evoluclJe "

• Glava 6 ..,.,i'Negativna aura nad Rusij on1 c • ":' . r.Glava 7 ~.:.., Dobro, ljubav i 1.10 -,ii,'·',{,

'.

:...

•

pa Ii veruje.m u ovo Jro sam napisao?

Glava 1

,liJt.

Da ii veruje1n u ovo sto sarn napisao?

:ti~

~·

t•

.

•

cna. ·

t

U prethodnim poglavljirna ove knjige izloZili smo u osnovnim n1a cinjenieni rnaterijal koji srno dobili prilikorn ispitivanja ljudskih '· ociju, a rakode i razgovore sa larnama, gurima, svamijima i nauenict-i-~ . ma sa Istoka. Izvrlena je analiza dosrupne literature. Kada smo zavrsili analizu Cinjenienog rnaterijala i literature i pre~li .;. na zakljucalc. i preko volje sam posumnjao u dobijene informacije. one su se pokazale isuvise neobiCnim i nisu se nikako uklapale u moje poimanje. Ako uzmemo u obzir ono sro je dosad izlozeno, onda moramo da priznamo postojanje na Zemlji Genofonda covecanstva , koji sluzi odrlavanju Zivora, zavisnost razvoja nase civilizacije od · poslednje peruke "SoHm'', poscojanje posebnog oblike Zivora u suptil· nom svctu ("Onorn Sveru") i mnogo drugog. Sasvim razumljivo, upi· tao sarn se: verujern Ii ja sam u ovo sro sarn napisao? Pogled naucnika-materijaliste Tokom moje dvadesetogodisnje nauene karijere forrnirao sam se kao tipieni nauenik-rnaterijalista. Poecvsi da isrrazujem jos u naucnom · studcntskom kruzoku pri katedri za anatomiju rnedicinskog instiruta, :::. postcpeno sam ovladao nizom reorijskih rnedicinsk:ih disciplina • (anatomija, histologija, histohemija, biohemija itd) koje su se potom pokazale kao veoma pogodne za sprovodenje nauenih istraZivanja kada srun postao hirurg-oftalmog. Na~a nauena grupa Stvorilaje trans· plantacioni rnaterijal aloplanc, koji omogucava da se stirnulise rege· !t. neracija sopstvenih covekovih tkiva (krvnih sudova, epitela, rowjace, ~•. koze i dr.). Pre nas to niko nije uspeo. Mogucnost "gajenja" sarnih JU• covekovih tkiva otvorila je principijelno nave rnogucnosti hintrgije, ornoguCivsi da se pomogne i nizu dotad beznadezno obolelih. Za nasa ~ istraiivanja se zainteresovalo vise od 35 zemalja, nove operacije sa J· aloplantom rasirile su se po Citavom sveru. · Taj pravac u medicini, zasnovan na izraziro materijalistiCkom pris· rupu nauci, ipakje imao dva te5ko obja.Snjiva momenta.

'f.

t i it

283

Prvi od njih je · fenomen brzog pozitivnog uticaja rransplanra, koji se ponekad posebno dobro ispoljava prilikom operacija oCiju. Zapravo, seCam se postarije ltalijanke, koju sam operisao aloplantom zbog pig· mentacije retine (kokosijeg slepila). Pacijentkinja, koja pre operacije cokom per godina jedva da je razlikovala svetlost od tame, lcroz 3.4 sata nakon operacije pocelaje da razlikuje prste na daljini od tri mecra. J(ako da to objasnirno? To nije mog1.1Ce objasniti nikakvom regeneracijom ckiva, jer je za regeneraciju ckiva potrebno najmanje 1-2 meseca. Jedino koliko-toliko odgovarajuea objasnjenje moglo se naCi samo u delovanju biopolja cransplanra; oagledno, presadivanje aloplanta izazivalo je reakciju celija C:ije je biopolje povoljno uticalo na mreZ.Ojaeu oka. Ali, oskudnost nasih znanja o biopolju nije dopustila da analizirarno raj fenomen. Drugi tciko obja5njivi moment je rezultar operacije aloplantorn u slucaju raka kapaka. Taj oblik raka, nakon raznih metoda lecenja, daje po 30 i vise procenata ponovne pojave rumora, sto je praceno sirenjem raka po lieu i u jagodice, sa prorasranjem u mozak. Po pravilu, nasrupa srnrt. Kad smo poceli operacije sa aloplantorn, veoma sino se plasili d~ ce aloplant podsticati nist rumora. Ali, drugog izlaza nije bile, jer je b1lo neophodno neCim pokriti veliko ostecenje tkiva, koje je nastalo posle operacije tumora. Posto smo operisali 183 pacijenta, proverili smo daleke rezultate operacije rokom 8 godina i vise. Rezultati operacije su se pokazali neoeekivanirn za nas . procenat ponovne pojave rumora opao je sa 30o/o na 1,2%. • Cime objasniti tako oeigledno pozitivno dejstvo aloplanta prilikorn hirurskog lecenja raka kapaka? To se ne rnou objasniti time sro smo operacijom potpuno uklonili cumoi; do poslednje celije, zaro sro je u mnogirn slucajevirna rak bio prorastao u kosti i tehni&i nije bilo. n1oguce potpuno uk!oniti n1mor. Za5to onda preosrale celije raka posle operacije aloplantom nisu ponovo poras!e, to jest, nije bilo povratka tumora? Ncko objasnjenje moglo bi se naCi iz perspektive daje rasc normalnih pacijentovih celija, podstaknut aloplantom, supamiCki delovao na rast raka, "pobedivsi" ga. Nekakve dokaze za to nasli smo u eksperirnentalnim istraiivanjima, ali potpuno .znanje o uzroku izumiranja celija raka nisrno stekli. Savrleno je neshvatljivo pre svega to sto SU urruraJe ne Sarno ceJije raka kojc SU dos]e U kontakr sa normaJnim cefi·

284

-

SVET JE SLOZENU! NEGO STO M!SL!MO

ja1na u procesu regeneracije, vec i celije ra.ka rasporedene relativno daleko od tkiva pacijenta koja su se obnavljala. Nametao se zakljucak da rasruce normalne pacijentove celije imaju moeno biopolje koje pogubno deluje na patoloske celije raka. u principu, efekat pozitivnog dejstva biopolja rastuCih celija u lecenju raznih bolesti poznat je u nauci. Doktor Czjan iz Habarovska naanio je aparat "Biocron" pornoeu koga je zraoo pacijente biopoljem rasruC:ih biljaka. Lieno sarn video jednu od njegovih pacijentkinja i uverio se da je lecenje pomoeu biopolja biljaka u rasru za oju bilo u potpuno~ti efikasno. Moglo bi se reCi da rasnice celije imaju n1nogo jaee pozitivno biopolje od obienih celija organizma. T;:ikode bi se moglo pretpostaviti da je biopolje nonnalnih ljudskih celija, stirnulisanih aloplantom, u stanju da jace deluje na ljudski organizam nego biopolje za njega rudih celija biljaka. Javilo se iskusenje da se iskoristi biopolje rasruCih covekovih celija za lecenjc merastazirajucih oblika raka. Ali, kako dostaviti informaciju tog polja sva.koj metasrazirajucoj celiji raka? Tokon1 iscraZivanja, javile su nam se mnoge varijante upotrebe aloplanta za lecenje neizleovo obolelih od ra.ka. , Ali. .. kao sro se to uvek desava u nauci, od idcje do njene direktne klinicke p1imene veliko je rasrojai1je. Shvatili srno da narn karasrrofalno nedostaje znanje o fenomenu ljudskog biopolja. Na zalost, pokazalo se da se u nauenoj literaturi moze naa zanemarljivo malo informacija o tome. · Moramo. li se radi znanja o biopolju obratiri "sve1noguam'~ magovirna, carobnjacima, vraoma i ekstrasensirna? Na 2.alost, medu njima . je isuvise sarlatana. Savrernena evropska nauka tek pocinje da uvida da je neophodno proucavanje covekovog biopolja, sto bi moglo otktiti nove moguenosti leeenja obolelih. !stovremeno se u istoenim zen1Jjama (lndiji, Nepalu, Tiberu i dr.) metodi biopolja od davnina koriste za lecenje. Za evropsku medicinu su ta.kvi pojmovi kao sro je "energerski srubovi organizma" apstraktni i neshvatljivi, a za tibetansku medicinu su osnova njene hiljadugodisnje pra.kse. NauCnik moze da krene u dva pravca: s jedne strane, on moze da podrobno izuCi bas tu tibetansku medicinu i postane njen potpuni poklonik, a1i sa druge - on moZe da obrati paZnju samo na principijelne

l· .

.

· .. Da Ii ventjem u ovo ~to sam nap1sao?

.

285

r 'eleinente tibetanske medicine, a osnovni isi:aziva~ n~gl.:sa.k stavi -~a · ; analizu i poimanje opstil1 momenata funkc1on1sanJa ps1h1&e energ1J~,

1

·

~~ duse i duha, da bi iz opste perspek'tVe krenuo u resavanje konkreauh

i

problema. · . .. . . .. Tokom moje naucne karijere uvek sam konstJ.o ovaJ d1ug1 pnstup, ...,, odnosno onaj u kome nauenik ide od opsteg ka posebnom. Zato, posto ~ rnije cilj da resim konki'eo:e me~icin~ke prob!~~· pre svega rak, hteo ;l-. ne hteo prisrupio sam izucavanJu psihoenerg1Je 1 problema postanka ~ coveka i svera, koji je povezan sa njom. , . . . • . Osim toga, ka.ko se pokazalo u jos veCOJ men, drug1 nas naucn~ ,·~ pravac _ oftalmogeoinetrija . doveo ~as ~e takode do neophodnosn _ detaljnijeg izucavanja izvora porekla covec:i-nsrva. .. . .•. Na caj naon, ca dva prisrupa, koja im?J~ matenJalisn~ ko~teksr :-.. (pokusaj da se resi problen1 ra.ka i tra~enJ~ 1zvora .?.orekla co~e7anst­ va) doveli su nas do ekspedicija i istraZivanJa u Ind1Jl, Nepal~. 1 T1be_ru. fl Pre ekspedicije uopste nismo ni pomiSljali da cemo po vo'.JI sudb1ne ~ zaci u oblasc okulrnih nauka i poceti da iz nauC:n.e perspekove razma>f. tramo religiozne Cinjenice. .. . .. ~Kada smo toko111 ekspedicije dob1h 1nformaOJC o Genofondu ~ covecanstva i poslednjoj porucu "SoHm", ja ~~~ se_ prepao. Posto Sam 'i bio navikao da radim u oblasti soikrno matenJahso&e nauke, a posebno da svakodnevnim obavljam hirurlke operacije, gde sirokim pog~e­ $.. dima na stvari nema mesta, nekako sarn preko volje osetio da ulaz1m 1: u drustvo slobodnih ljudi koji propovedaju svemoene okulme i ezor~­ }. rijske nauke. Nikad cakve lju~e nisan1_ shvatao ozbiljno, ali. ~am b10 .'l<. prinuden da analiziram ono o cemu oru zbrkan~ gov?re. NaV1kao s~ ·• da u acavom mom nauenom Zivoru dokazuJem 1spravnost moJLh · · nauenih zakljuCaka onim nauC:n.i.ci1na Ciji konzervarivizam uopste. nije dolazio u pitanje; cak sam smatrao i da je dobro biti konzeryaovan, • zato sto se istina rada iz rasprava.

J·

*!·

t-

!

On ce poverovati u Njumov zakon tek kad mu jabuka padne na glavu Po objavljivanju osnovnih rezultata ekspedicije . u caso~is~. "Argumenti i Fa.kti" dobili smo mnogo pisam~: Medu _nj~a .su b1la 1 Pisma ozbiljnih ·nauC:n.ika. Za divno cudo, veona nauCnika Je sa po-

•

.. 286

SVET JE SLOiENUI NEGO ~TO MISLIMo:

pa Ii ve rujem u ovo ~co sam napisao?

verenjem gledala na podatke koje smo dobili prilikom ekspedicije. Pa·'. -~ i tokom nekoliko konferencija za starnpu, tokom kojih smo pokazivaii .~ video materijal i slajdove, ve&ia nauCnika koji su ucescvovali dobro:~_-· namemo i pozitivno su ocen.ili dobijene rezultate. Ljudi su pokazali su sposobni da razu1neju ono sto tesko u!azi u glavu: na p1imer, pos:'~· 5 tojanje Zivih predstavnika pred1odn.ih civilizadja u stanju sarnadija u pecinama. I to uprkos tome sto nismo mogli da damo direkme dokaze'·i!W= 0 tome, vec smo Se koristili logiCkim konstrukcijarna i posrednim -~ Cinjenicama. Ljudi su verovali logici i u dubini duse shvatali da je ·~ covek pre svega mala cestica vasionskog Zivota, a ne gospodar prirode, i nije u njegovoj moci da sn1pi u kontakt sa Genofondom covecanstva, Cije je stvaranj e, kao sistema za ocuvanje Zivota na Zemlji, diktirnno ... pre svega gresnoscu ljudskog bica. To je za mene bilo neoeekivano; oeekivao sarn potpuno ne- .i. razumcvanje i poricanje, ubitacne clanke i optuzbe da sam "sisao s um a". Ni, sarno je jedan bulevarski casopis, "Voskresnaja", koga ljudi kupuju radi TV programa, periodieno objavljivao Clanke o nasoj ekspediciji, koji zlobno naglasavaju· da neki od podataka koje smo saopstili nisu dokazani. Cak su me optuZili za to da sarn ukrao oblik hipotecickog Lemuro-Atlantidanina od slikara koji ga je naslikao prema mojoj skici. Ja umem da crtam, ali shvatam da profesionalci to rade bolje. Taj slikar, V. Kuprijanov i ja, dugo smo se smejali tome kako su hteli da nas posvadaju. Razlog Jjutnje tih novina razjasnio se kasnije: pokazalo se da je taj mali gradski list od sarnog pocetka zeleo da ima ekskluzivno pravo na objavlj ivanje materijala nasc ekspedicije, a -" mi s1no tO pravo dali najpopuJamijen1 P.Jsko1n casopisu 'fugumenti i ~ fakti". Clanke iz 'i\iF' SU prcncli mnogi ruski Ca.sopisi, a takode j ca~opisi iz raz.nih dn1gih zemalja. I ni u jednom od njih nijc bilo opanjkavanja ili konzervativne kritike. Kritika koja je bila upucena meni, koja sc pojavila u nekoliko pisama, imala je gotovo konstruktivni karakter. ! Zapravo, pisalo sc da se psihoenergctska barijera u samadi pecinama " moze objasniti stctnim isparenjirna, da istraZivanja 0 poreklu coveka (. mogu sretiti mojoj reputaciji nauCnika-hirurga itd: Zasco SU naueni konzervativci cutea zaobiSli tako pogodnu metu za i unistavajucu kritiku, kakvu predstavljaju n asa isrraZivanja na Tiben1? Razlog za to je, kako mislirn, sto nasa isrraZ.ivanja o porekl:U covecanst- ~

da'· ..

·1 1 ~

•

287

va stoje nekako po strani i ne pogadaju licno nikog od naucnika, opovrgavajuCi njegove Cinjenice. Nauenik se prervara u konzervativca onda kad mu se od uspeha u njegovoj nauenoj karijeri z.avrti u glavi i on pocne da misli da je u nauci dostigao apsolutnu istinu (a tako nesco, kaO :Sto z.namo, ne postoji). Sve pokusaje drugih nauenika da razviju, dopune iii opovrgnu njegove Cinjeni.ce on docekuje na noz, jcr mu izgleda da ce u tom slucaju njegov iivot biti proZivljen uzaludno, a svakako bi hteo da vecno ostane prvak u nauci. Takvom konzervativcu je nepojmljivo da jc nauka dinamicni proces dostizanja novog u beskonaenom infonnacionom prostoru znanja, a da su njegova istraiivanja takode bila korisna, posto su dala podsrrek drugim .., ' .. istrazivan11ma. Drugi tip konzervativca je neverni Toma, koji cc poverovati u Njumov za~on samo ako mu jabuka padne na glavu. Takav nauenik je u stanju da shvaci samo direktn i do kaz, kao sco bi, na primer, bilo kad bi iz pecine bio izvucen i pred svima oZiveo jcdan Atlantidanin. Pa i rada bi se u njemu pojavilo brdo sumnji, na primer da Ii je to Adantidanin i slicno. Takav rip naucnog konzcrvativca nije u scanju da se korisri nauenom logikon1 i ne moze da sloii pos redne infonnacije u logiCki niz; on nije U Stanju da shvati da je dobra hipoteza vec pola obavljenog posla, zaco sto omogucava da se obave usmcrena iscraiivanja koja idu ispred svog vrcmena. Na primer, nen1a mnogo direkmih dokaza Ajnstajnove teorije relativnosti, ali ta teorija vec odavno stoji u osno\.i osvajanja kosmosa. Tako i hipoteza o postojanju Genofonda covccanstva, koja se zasniva na postizanju stanja samadija, n1oie da podstakne usmerena iscrazivanja o uporrebi delovanja polja na razmcnu materija, o razradi novih nacina konzervacije organa, 0 razjasnjenju uloge vode u covekovom organ izmu, 0 pi:imeni psihiCkc energij e u raznim oblastiroa i slieno. A najbolje je da se na nauenog nevemog Tomu uopsce ne obraca painja i ne trosi cnergija, dokazujua mu ono sto on bioloski n.ije u stanju da shvati. I na kraju, crcca vrsta ~onzervativnog naucnika je nauenik ciji je konzervativizam izazvan komcrcijalnom scranom stvari. Sa takvim nauCn.icima smo se stalno sukobljavali u procesu uvodenja aloplanta u raznim srranirn zen1ljama. Na primer, bolesnicima· sa dijabetiCkim ostccenjima ociju operacija sa aloplantom vconia pomaze. Uvodenje takvih opcracija vazno je z.a takve bolesnike. Ali ... tada se gubi deo

288

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

·; · Oa Ii verujem u ovo Jro sam napisao?

289

•

I

profita finni koje proizvode ra:1.ne kapi, lasere i druge srvari koje malo pomazu kod takvih bolesti. Uvazeni naucni konsulranti koji od tih firrni dobijaju novae za naueno opravdavanje njihovih proizvoda, odmah sa penom na ustima poanju da dokazuju neefikasnost i stetnost aloplanca, jer shvataju da ce ih uvodenje aloplanta udariti po dzepu. Na sreeu, hipoteza o Genofondu coveCa.nstva ima vise opsti karakter pogleda na sver, pa zato i ne ulazi u vidokrug komercijalizovanih nauenika. Ali, proleo ce neko vreme, i na osnovu tt: hipoteze bice naanjeni novi aparati za lecenje bol'!snika koji ce Z«.'lleniti stare metode. A cada ce ubitaenoj kritici biti podvrgnuti ne samo ti mecod~ vec i hipoteza koja je do njih dovela. , Ako je razgovor sa koazervativnim nauenicima za menc bio uobicajena pojava, komunikacija sa onom vrstom ljudi koji se bave carobnjastvom, vTacanjem i proricanje1n za mene je bila novost. Magovi, carobnjaci, samani, vidovnjaci, vracare i eksrasensi Poslenici iz tih oblasti pokazali SU veliko interesovanje za nasa istraZivanja. Iskreno receno, lo mi je bilo neprijatno, jer je za mene, kao nauCnika, nekako neozbiljno da razmisljam, na primer, o vracanju. Naucni svet to, po pravilu, odbacnje. A savremeni vracevi su se, izgleda, obradovali, smatrajuCi
Na primer, ja znam dva "'narodna iscelitelja" koji bi prisli nekom " , coveku i saopstili mu daje on oboleo od raka, dokazujua da to osecaju . vanculno. Okleverani, a tim vise uobrazeni pacijent, pocinjao bi da u · .. sebi tn1zi smrconosnu bolesr i na kraju se obracao tim istim "isceliteljima" koji bi za odgovarajueu sumu "i:-IcCili" n!egov rak. s:a je to, ako ne prestup? Ali, u periodu bezakonJa, kad Je sve dopusteno, takve \'l: stvari se desavaju. Orugom "iscelirelju" - navodnom specijalisti za Jecenje oC:iju - pred} Io2.io sam da dodc u nas institut i prikare svoje sposobnosti pod punom J. oftalmolo5kom koncrolom. "IscelitelJ' je smesta odbio. Sarlatanstvo je u rom polju samo pola zla_- Gore}~ to sto, ~ak? me~i tl" izgleda, neki od vraceva i carobnjaka vladaJu vehl
lf i

t

i. j

&

•

Sizofrenici, sizoidi i "kontakteri" Ne mogu da kllZem da je objavljivanje materijala iz nase ekspedicije privuklo bas veliku paznju ljudi sa sizofrenienom i siz.oidnom psihom. Ali, dobili smo priliean broj uzbudenih pisama te vrsre, a nekoliko ljud.i, obuzetih strascu da se pohvale svojim "dubokim" mislima, ~oSli su iz dalekih gradova da bi se susreli sa mnom.

•

290

SVET JE SLOZE.i'IUI NEGO ~TO MtSLTMO

-.,. •

•

Pod sizofrenijom se u tnedicini podrazwneva psihiCko oboljenje pri kome oboleli najcesce ima dva kljuena simproma - maniju velicine t maniju gonjenja. Oboljenje ima progresivni karakter i obieno se zavrsava sizofrenim ludilom. Ali, neki Jjudi koji imaju psihiCke "nas. tranosti" (sumornosr, zatvorenost, neodgovarajuce rasudivanje) tokom zivota ne postaju "potpuni" sizofrenici i ostaju na com nivou. To SU sizoidi. Za sizofrenike i sizoide karakteristiena je nepovezanost rasudivanja i visokoparno nametanje svojih stavova ka0 svetskih otkrica. Na primer, jedan covek, koji je posebno dosao iz daJeka, pohvaJio se svojim "grandioznim otkricem" da je Dog jedan (iako je ro opsrepoznato!) i molio je da se to saopsti u Ujedinjenim Nacijama. Drugi covek me je molio da ne pisem vise o problemima univerzuma, jer ga to toliko uzbuduje da bi se moglo desiti da side s uma (iako se kod njega, ocigledno, to vec dogodilo). Svim slienim ljudirna, sa kojima sam morao da razgovaram, postavio sam sledece pitanje: odakle vi to znate? To pitanje bi ih iznenadilo i nikako na njega nisu rnogli da odgovor e. Svi oni bi hteli jedno - da iin se bezuslovno veruje. Ali ... rako ne ide. Medu sizofrenicima i sizoidima sreo sam prilican broj "kontaktera". Jedan od njih je u snu video kosmiCki brod kojim su pilotirali ljudi nalik na naseg hipotetickog Atlantidanina. Dnrgi je imao viziju da SU ga posle kontakta sa Visim Umom uputili u peCinu, gde je komunicirao sa Jj udima raz.nih civilizacija u stanju samadija. Treci je takode iinao ., relc_patski kontakt sa drevnim ljudima u pecnama itd. Sizoidi ponekad osravljaju utisak veoma pametnih ljudi. Ali, kasnije postaje jasno · da oni nisu sposobni za nauenu analizu, logicko sredivanje i obazrivo sakupljanje onjenica; oni se rukovode nekakvim dubokim osecanjima, koja se kod njih javijaju pri susretu sa neCim neobienim i sizoidi iskreno veruju u ispravnost svojih osecanja. , • S materijalistiCke taCke gJediSta sizofrenici i Sizoidi SU bo)esna j '•.,-:nenormalna pojava. A n1ozda mi, obieni ljudi, nc razumemo sizoide. ,!>J.: ·~·· Mozda SU sizoidi - duhovno napredniji ljudi? ~. Prema podacima religije, po manvantariCkom ciklusu, covecanstvo .~ je vec preslo krajnju ta&u razvitka marerijalnog principa u coveku i '.:~ pocelo da se uspinje ka razvitku duhovnog. To jest, sad9 se odvija '. j'( evolucioni proces razvitka duhovnog principa u coveku. Ali, svaka :! ~

._,.

pa Ii verujem u ovo

~ro

sam napisao?

.

291

evolucija ima svoje neuspehe, svoje evomovitosti. Mislim da su sizofrenici i sizoidi takvi "neuspesi" evolucionog procesa razvitka duhovnog nacela u coveku. Kod njih zapravo postoji duhovno nacelo, ali je ono u opadanju, ne donosi korisr. Te "zrrve evolucije" sposobne su da osere nesto duboko duhovno, ali ne mogu da shvate smisao i znacaj coga. Na evolucionom planu SU sizofrenici, kako meni izgleda, slicni bolesnicima koji pate od progresivne kratkovidosti. Danas se u sveru odvija evolucioni proces rekonsm.ikcije ljudskog oka prvenstveno za gledanje na blizinu, koje je korisnije u savremenim uslovima, jer kratkovidi covek bolje vidi iz blizine. Ali, kod nekih ljudi krackovidost ima progresivni karakter, rj. svake godine njima se povecava dioptrija. To je vec bolest koju treba leciti. Oni su, verovarno, takode svojevrsne "irtve evolucije". · Moguce je da ce nekad ljudi na5e civilizacije rakode dostiCi onakav nivo duh ovnog razvoja kakav su imali Atlantidani I Lem urijanci, ali se mi danas cesce srecemo sa zrrvama evolucije u vidu sizoida i !izofrenika. I samo posebni pojedinci, kao izuzetak, imaju visoke duhovne sposobnosti. Duhovno napredni ljudi Poslednja poruka "SoHm", kao sro sam vec rekao, prekinulaje vezu ljndi nase civilizacije sa Univerzalnirn informacionirn prostorom (Onim Sverom) i pred ljude postavila neophodnosc samospoznaje. I samo pojedini ljudi imaju si;>osobnost da se usklade sa frekven.cijama Univerzalnog informacionog proscora i odatle dobijaju znanja. Ti ljudi, kao sro je poznato, nazivaju se posvecenicima. Ima dosta primera Posvecenika: neki Istoeni UCitelji, E. P. Blavacka, L. N. Tolstoj (kako smatra Sai Baba), E. Rerih, A Bejli i drugi. Potpuno je opravdano pitanje: moi.e Ii se verovati come sto govore Posvecenici? Za nas je to pitanje i1nalo poseban znacaj, jer smo nase logi&o rezonovanje zasnivali u velikoj meri na podacima dobijenim od Posvecenika. Oruda je pitanje: "Verujem Ii ja u to sro sam napisao ?" u velikoj meri identieno sa pitanjem "Verujem Ii ja u inforll}acije dobijene od Posvecenika?"

292

Hajde da, na prime1; porazgovararno o E. P. Blavackoj, na koju san; ~e cesro pozivao. Otkud njoj takva ogrornna znanja? To piranje nije t~teresovaJo same mene. Tako je A N. Stepanov iz Samare napisao p1smo, u kome je izneo podat:ke o zasedanju Londonskog dn1srva istraZivaca psihe. Pokazalo se da je Clan tog drustva po irnenu Hodzson, bio upucen u Rusiju da bi prouoo "fenomen Blavacke". Uvod, koji je napisao sam HodZ.son, glasi: "Elena Blavacka je najobrazovanija, najosrrournnija i najinteresantnija prevarantkinja na sveru". . Je Ii. to istina? Naravno, londonska naucna drusrva, ukljueujuCi i ovo koJ e smo pomenuli, veoma su posrovana u sveru. Ali, sto vise ?osrov3:11ja u7iva ovo ili ono drustvo, to vise njegovi clanovi pa
.

Da Ii verujem u ovo ~ro sam napisao?

SVET JE SLOZENUI !\'EGO STO MlSLIMO

293

· . Pti normalnon1 dobronarnen1oni razmatranj u "fenomena Biava· , eke", pamju privlaa izvor njenih ogromnih znanja. Ono o cemu ona :j pise u svoje dve ogromne knjige nije moguce izmisliti i izmastati, rim · pre sco pisac daje mnosrvo referenci na drevne izvore. Uporedimo to o 1 cemu piSe Blavacka sa infonnacijama religija raznih naroda · osnovni · sinisao znanja je jedan te is ti, ali bi trebalo imari u vidu da religija sve 1:· iznosi u aJegorijskom obliku. Uporedimo sa "Vedarna" · osnovni smisao ~ je isri. Uporedimo sa infonnacijarna dobijenim od svamija, lama i (. gurua . osnovni smisao je isri. Uporedimo sa Nosrradarnusom - osnovni ?. sn1isao je isti. {f Iz toga je moguce zakljuCiti da u svetu postoji nekakav jedinstveni lizvor znanja, koji je nepoznat evropskoj maretijalisrickoj nauci, ali iz ~ koga ljudi raznih zemalja i petioda, nez.avisno jedan od drugog, crpu :; svoja znanja. Iz perspekrive verovatnoce, verovatnije je da postoji .: takav jedan univerzalni izvor znanja, nego da su ljudi iz raznih zema"J lja i ra znih razdoblja nezavisno jedan od d1u gog podjednako i ·~ neverovatno saglasno fanraziraJi. Taj izvor znanja je, ocigledno, ·· Univerzalni infonnacioni prostor (Onaj Svec). Zaro, kao nauenik, ja ne mogu da odbacim i da ne uzmem u obzir ono o cemu pisu Posvecenici ~- i sto tvrdi reli gija. , U procesu evolucionog rasta duhovnog principa u coveku, broj ;, takvih Posvecenika .ce se, .ve:ov~m~'. povecav~ti i u veo.ma dalek?j :'l buducnosti mozda sv1 l1ud1 bin u stanJu da konste znan1a 'j Univerzalnog informacionog prostora, tj. prevazici princip "SoHm". Lo~ieno je, takode, da s~ u procesu duho~ne. ;volucije n1oraju poj avlj~­ .-~ vao ljudi koji su u stanJU da se sarno dehm1cno usklade sa frekvenc1jom Univenalnog. infonn~~ionog .pr~sto'.a, pa ce:. zahvalju~u6 tom~, .~adati same nekim znanJ1ma koJe 1z nJega dob1Ju. Nekohko takvih ljudi limo poznajem. Oni dobro poznaju literaruru o ulozi duhovnog ele1nenta u coveku, oni znaju za samadi-peCine, mehanizrne psihoenergetske barijere ri h peana, adepte i dr. Na pitanje odakle im ta znanja oni ne mogu da racno odgovore. ~. Na taj naCin, izgleda mi da duhovno napredni ljudi postoje i mi, .nauenici, moramo da uzmemo u obzir to sto oni govore. Pri tome se ,rnora biti veoma oprezan i za osnov uzi1nati same on.a znanja duhovno · naprednih ljudi koja se ponavljaju u razniln periodima i raznim ze1nljama, a takode se i uklapaju u naueni logi&i niz. Trebalo bi naCi zlat·. nl! sredinu.

•

4

ce

t

I

ce

t

,)'

• I

'

41

SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MISLIMO

294

Zlatna sredina Glava 2

Ubeden sam da zlatna sredina mora nao mesto u procesu naucne analize i priinanju materijala. Informa<;ije koje smo dobili tokom nase ekspedicije tesko ce uCi u glavtt coveka kojije vaspitan na Cisto materijalistiCkim osnovama. Ali, mi ih ne mozemo odbaciti naprosto zato sto one jos uvek nekom cesko ulaze u glavu. Logika je kr~jica nauka i ~~ nemamo prava da napustimo principe logike da b1smo udovolJih opsteprihvacenim predstavama. Sa druge s~c, nem~~o P;~v:' d.a u Jogicku analizu ukljucimo nepouzdane 1· neozbilJne c1nJen1ce. Neopho
Genofond covecanstva I cako, na osnovu podataka koje smo dobili tokom ekspedicije, dosli

smo do precposcavke da na Zemlji postoji Genofond covecanstva u obliku ljudi raznih civilizacija u scanju samadija, konzerviranih na hiljade i milione godina, ali koji mogu da izadu iz tog stanja i u slucaju sveopsre karastrofe produze Zivoc na Zemlji, ili, u slucaju nazatka Jjudskog drustva, us1nere covecanstvo purem naprecka kolisceo svoja drevna znonja. Znacaj Genofonda covecanstva

v

.. •

·~

..

.,~

f.ii

••

·l

Prema inforrnacijama koje saopscavaju religije i posvecenici covek na Ze1nlji je nastao pucem orelovljenja duha. Ljudi prve rase' bili su nalik na anclele. Oni su se poscepcno otelovljavali i dostigli dovoljnu meru relesnosti u trecoj rasi (Lemurijru1ci) a jos veeu telesnosc u cetvr· toj rasi (Atlanticlani), a najvecu celesnosc - u peroj rasi (na$a civilizaci· ja). Izgr~dnja ljudsko~ cela u fizickom svetu putem orelotvorenja duha rezulta tJe ogro1nnog 1 dugog evolucionog rada prirode. Ali covecanstvo, koje Zivi na povrsini Zemlje, nije bezbedno od geoloskih i kosmickih kacascrofa, a rakode ni od mcduljudskih sukoba koji na dovoljnom nivou razvicka nauke i cehnike mogu· dovesri d~ ~veo~sce karastrofe i samounistenja covecanstva. u sucaju da se covecansrvo na Zernlji potpuno unisti, bio bi potteban ogroman evol u· cioni rad. prirode d~.s~.iznova izgradi covek putem orelotvorenja duha. Zato Je bilo log1cn1Je da se na Zernlji izgradi siscem za ocuvanje _ G~nofond covecanstva, nego da se ponavlja ogron1ni evolucioni rad ~nro~ e na izgradnji fizickog cela coveka, ako bi doslo do propasci covecanstva. · • ~ema poda~im~ iz literan1re, do najave mogutnosti unistenja covecansrva doslo Je vec u doba civilizacije Lemurijanaca. Da li je ~enofond covecailstva bio sazdan upravo u vreme lemurijanske civihzacije? Direktnih ukazivanja na co nismo naSli ni u religioznim

296

SVET JE SLOtENUI NEGO ~TO MISllMO

~ oa Ii verujem u ovo ~to sam napisao? ~;;

297

ti.;.

Po com pitanju, u lireraruri jc moguce naci direkrna ukaziv~ja ~a osnivanje Genofonda coveeanstva na Zemlji. Po E. P. Bl~~ackoJ, to JC ~ bilo uonjeno po naredenju Ahura Mazde -. rvor:~ 1_nate~Ja~og _svera. •'Ahura l'v1azda je naredio Iimu - duhu ~~~IJe, k?!1 ~1~1.boh:uJe r~se'. :.! . da naCini Vara (ili "ogradeno mesto" 1h sklad1ste 1~1 Ar?1a) CitaJ~Ci knjigu E. P. Blavacke, moze se shvatiti da imenom 'Var ona n~z1va ~ mesta za samadi, rj. mesto Genofonda covecanstva. Au;or uka~u~e da •i, je Ahura Mazda naredio da se u Vara donese sen1e mus~araca 1 zen~, f koji su izabrani iz redova najveCih i najboljih, a ~ak?de 1 semena .s:'1h ~ .- •· ZJVO 0· nJ·a, da bi' se ona ramo euvala sve dok ljud1 bu du boraVlh u .

Yf

t

°'.

¥. .

. ·~.

-~·'· ~·:

;

'

t "V~:z "Genofond covecanstva" smo predloZili ~i. Ni~~d. i ~ig~e

~ nismo culi raj termin. I uprkos come, scve lame, gunu, svam1 1ljud1..k0Je

?'

......

' •

~; Genofond covela11.srva (crtei aucora)

izvorima ni u drugoj literaturi. Ali, stice se utisak da je pivobitni Genofond covecanstva bio izgraden upravo u to vreme, jer smo sakupili dosra podataka da u savremenorn Genofondu covecanstva ima i Lcmurijanaca. To su ljudi ogromnog rasta, koji se, prema infonnaci· . jama koje potieu od Posvecenika, ne nalaze samo u peCinama u scanju samadija, vec cine i osnovu zagonerne zemlje Sambale. Ali, o come kasnije. U vreme civilizacije Arlantidana, Genofond coveeansrva popunjen je Atlantidanima, a ljudi nase civilizacije SU mogJi da popune taj fond, kako se nama Cini, jedino u ranijim etaparna. razvoja, pesto je delo· vanje pos!ednje poruke "SoHm" dovelo do postepene degradacije "treceg oka", koje je tako neophodno da bi se uslo u stanje samadija. Odatle sledi da je Genofond covecanstva, koji u sebi cuva pred· ~tavnike oi poslednje rase covecansrva (Lcmurijance, Atlantidane i ljude nase civilizacije) veoma drevna pojava. na Zemlji, koj a se proteze na period od nekoliko miliona godina. QCigledno je da je samadi tako savrsena tvorevina prirode, da dopusta ocuvanje ljudi rokom cako dugog perioda. Nijedan od religioznih poslenika sa Istoka koji narn je govorio o samadiju nije nam rekao daje samadi ogranicen u Vfemenu.

' ;; ~. i: ~.

\f { '. .

i:

je bile moguce smatrati Posveeenicima, 'prilikom razgovora :a nJima, savrseno SU shvarali sta zapravo mi nazivamo Genofo_dom coveeans· tva. Stekli smo urisak da oni ne san10 da naprosro znaJU za Gen.ofo~d eovecansrva vec i da koriste isti rakav izraz. Na direktno p1tanJe: "Posroji Ii G'enofond covecanstva?" - u v~Cini slucaj~va. oni SU odgo· varali porvrdno. Proizilazi da je za te IJud.e p~stOJ~Je Genof~nda covecansrva pojava razumljiva sama po .seb1. Ali, on1 su neprekidno naglasavali najvisu rajnost i sverosr re poJave. . Kao pocvrdu ovog sto smo rekli, naves~u odlo1_nak mog razgo~~~a sa poinenutim ruski1n religioznim poslerukom · 1gumanom · kOJI Je izvor svojih ogromnih znanja nan:ao "vods~~m". .. .. . Dragi igun1ane, mi s1no dosh do zaklJucka da na ZemlJl postOJI Genofond covecanstva. Sta Vi mislite 0 tome? . . Da Genofond coveeansrva postoji. To je objektivna srvamost I ' neophodnost - odgovorio je iguman. - Orkuda Vi to znate? · Im= vodsrvo. - Da li Ste ikad ikome pricali 0 Genofondu covecanstva? - Ne. v. ? · Zasro. · c1· · . A zasto bi co Jjudi crebalo da znaju? To je isuvise sveto. LJu 1 n1su sazreli da shvate ulogu Genofonda coveeansrva. . A kah"Va je uloga Genofonda covecanstva? . . · . Da oeuva Zivot ljudi na Zemlji · odgovono'je 1guman.

•

298

I I

SVET JE SLOZENIJJ NEGO STO M!SL!MO • .' .

. Od cega se sastoji Genofond covecansrva? . Njegovu osnovu cue Lemurijanci. Ima i mnogo Atlantidana. Ali, ..,. uloga Atlantidana, iako ih ima vise, znamo je manja od uloge f Lemurijanaca. Ako Genofond covecanstva zatreba, upravo ce ~ Lemurijanci spasti covecanscvo, zato StO SU oni najrazvijeniji ljudi na ~ Zemlji. j,. - Asta je sa ljudima nase civilizacije? ~f" . Oni takode delimieno ulaze u sas tav Genofonda covecanstva, ali i~: je njihova uloga 1nala. Nasa civilizacija je corsokak, ona je neuspeh ~ antropogeneze. Ljudi nase civiliz.acije su neduhovni, zli, oni nisu za · ,, Genofond coveca."1stva. - Drugim recima, takve t: Genofond ne uzimaju. Usudio bih se da pretpostavin1 da su u osnovi samo drevni predstavni<;i ljudi nase chilizacije mogi da udu u sascav Genofonda covecansrva, posto u toj ranoj fazi znacaj duhovnosti jos nije bio izgubljen. Glavni uslov za ulazak u stanje dubokog samaclija je oCiscenje duse od negativne energije, uistinu, pomoeu samilosti. Tesko je, na primer, zarnisliti "novog Rusa" koji bi oastio svoju dusu pomocu samilosti, makar i prema starcima kojima iz di.epa uzima novae na raeun profita od 100o/o-200o/o u odnosu na osnovnu proizvodnu cenu - reka0 sam ja. • Nasa civilizacija . progovorio je iguman · je neuspeli eksperimenr: covek nije mogao da se odupre koristoljublju, mrlnji, pohlepi, zavisti, cak i u uslovima samorealizacije, kada je odvojen od drevnih znanja. Nasa civilizacija mora propasti kao ncuspcli ckspe1i1nenc... , • Da, nad celim svecom, a posebno nad Rusijom se nadvila negativ- ·~ na aura. Uiiva se u kriminalnim slueajevima, kulc nasilja se ustolioo u .~. popularnoj produkciji, prevara i raspusnost su postali uobicajeni u l.ivotu. Lan1e su 1ni govorile da ncgativna aura n1oze da izazove kosrniCke i geoloske kataklizme na Zemlji. Je Ii to taeno? · upitao sam. '~: • Ima mnogo takvih primera. Uzroite, na primer, zemljotres u ~ Jermeniji, koji se dogodio u. vreme jennensko-azerbejdza.,skog suko· ba. Negativna aura nad Zemljom dovesce iii do kataklizme pogubne p6' ..W. covecanstvo, iii do toga da ce neko pritisnuti dug~e za ~uklearni rat.

l£t

t.

~:k:s~~~~~.nasa civilizacije uskoro vnastradan; ona Je• neuspel.a · ;.~,~

l

. A onda ... zatrebace Genofond covecanstva · promrm1Jao sam Ja. - Da... kad uslovi na Zcmlji posranu pogodni za zivot. ~

Da Ii verujem u ovo ~ro sam na1>isao?

299

Ali. znacaj Genofonda covecanstva ne svodi se samo na oeuvanje ii,'Oca na Zemlji, vec se on koristi i da bi se razvoj covecansrva usmerio u pravcu progresa, pomocu proroka. Ko bi mogao da kaze da je uloga Bude, Isusa, Muhameda, l'vlojsija, nebitna u iscoriji covecanstva? Niko. Svaki od tih proroka i:zvrSio je tako ogroman uticaj na ljude da se covecanstvo cak podelilo po principima karaktera delovanja tih proroka - musimanski svet, budisticke zemlje ... Ja prakticno vise i ne sumnj<'JD
300

SVET JE SLOZENIJI NEGO STO MlSLll-.10

mnogo, a u svakoj od njih nalazi se dosta ljudi u stanju san1adija). I uprkos ton1e sto SU u Genofond covecanstva birani najbolji Jjudi raznih civiliz.acija (ciste duse, potpuno zdravi), ocigledno je da nisu svi oni mogli da u punoj meri ispune poverenu im veliku ulogu .• isuvise je teska bila ta misija i isuvise su nepogodni bili uslovi na Zern!ji prilikom ponovnog pojavljivanja u fiziCkom zivotl! (nije bilo pogodne klime, pogodnih aparata, pogodne okoline itd). Zato nisu svi oni mogli da to izdne i _d a pobede otpor korsitoljubivih i tastih Jjudi, radi kojih su se i pojavili na Zemlji,
t Da Ii ve1ujem u ovo sco sam napisao?

301

. :· ;omocu drevnih znanja i obuci ih t:im znanjima. Prica ~e da,ce 2000: . godine Kali-Jugu (11.000 godina) smeni~ s_arja-Juga 1 da_ce n~stan , : "zlatno doba", kada ce ljudi poceti da otkriVaJU dr~vna znanJa .. ~ cem~ . '.,' je sustina tih znanja? Analizirajuci inormacije o_ ZJ.votu ~emunJanaca_ l ~ Atlanridana moze se reCi da je sustina drevn1h znanJa ovladavanJe ~. sihiCkom :nergijom. Ljudska dusa, kao proizvod suptilnog svera, iO:a ~grornne neostvarene mogucnosti. Sa odredenin1 stepenom p~uzdanJ.a moze se tvrditi da su drevni ljudi u vecoj 1neri od nas vladah energ1jom suptilnog sveta, tj. psihickorn enerijom. Ener~ija s~1ptilnog s~eta_ !;.: t~ .nisu samo telepatska i hipnotiCka dejstva, to su 1 novi metod1 l~cenJa bolesti delovanje na gravitaciju (prenos teskih predmeta), nov1 pnn:~ cipi va~duhoplovstva itd, itd. . . . . . .. Ali sustina ovladavanja psihickon1 energijorn un<.l Jednu pnnap1Jel~: nu nij~nsu - za to su potrebni· svetla dusa i .~ste misli. ~akva je, kako f-. mi i2.gleda osnovna zakonorne1nost obhka ZJvota u supnlnom svetu. -~- . Kao p~tvrdu za ovo navescu primer iz .kn}ige v._.Megrea (''l\.nastasija", 1997., Str. 17-43) U kojoj auvt?~ O~ISUJ~ neOblCl~O J~pu .i. sibirsku devojku Anasrasiju, koja sve vreme z1v1 u su~L Ta dev~J~a 1ma mnosrvo telepatskih i hipnotii'.kih rnoCi, razume Jezik ZivonnJa, po ;; hladnom vremenu n1oze da ide bez odece, vidi prosiest i buducnosr. · Na pitanje 0 izvoru svojih neobiC:nih sposobnosti_odgovo1~la je da iste takve sposobnosti ima svaki covek, ali da bi se one ostv~le, ~oa:ebna ~ je cistota rnisli, a covekova psihicka moc zavisi od ~vethh ose:anJa .. ~ Izrazi "svetla osecanja", "Cista dusa" na prv1 pogled 1zgledaJu ·~- nekako mutno rornanticni. Ali, hajde da se priserimo da je za ulazak u :. duboki samadi isto tako pon·ebno "procistiti dusu", tj. osloboditi se negativno zakrivljenih rorzionih polja. Rez~1ltat ~roCi~~enja. ~use je 9 ,neverovatan - ljudsko telo stice sposobnost
I §' f 'f :J'

r

,i

4 j

...

302

SVET JE SLOZEi'IUI NEGO STO MISLIMo: • .

..... ...... ~

nlnogo toga sro jc u njim napisano vec danas moze objasniti iz per-;'-:} :~. spektive psihoencrgetskog pristupa. I tako, zakljueujuCi nasa raz..'Tlisljanja o znacaju Genofonda -~' covecanstva, moie se reo da on igra dvostruku ulogu, i to: -~ :~ - Genofond covecanstva je garant produietka iivota na Ze:nlji --~ - Genofond covecanstva je sklacliste znanja raznih civilizacija, iz koga periodieno izlaze predstavnici ove iii one civilizacije da bi postaJi ·~ proroa. ·· UzimajuCi u obzir dvostruku ulogu Genofonda covecanstva, trebalo ".'!'' bi zapaziti da je veliki broj ljudi koji su u njega usli diktiran pre svega ulogom ocuvanja Zivora na Zemlji, zato sto je, da bi se proizvelo covecanstvo, po geneti&im zakonima nuino imati dovoljno veliki broj raznolikih ljudi. Ali, analiza dosrupne literature nam je pokazala da u istoriji raznih civilizacija jos nije bilo slucaja potpunog unistenja ljudi koji iive na povrsini Zemlje. Zato najverovacnije Genofond covecanstva jos nijednom nijc bio upotrebljen za obnavljanje C:itavog covecanstva na Zemlji. Dosada je Genofond coveeanstva bio upotrebljen sarno kao izvor za pojavu proroka r
,l;_

Struktura Genofonda covecanstva Po nasem misljenju, Genofond covecanstva predstavlja Citavu podzemnu i podvodnu zemlju sa ljudima raznih civilizacija u stanju samadija. Ti ljudi u samadiju nisu izolovani, oni su medusobno povezani pomoeu Univerzalnog informacionog prostora i. potpa1aju pod direktnu kontrolu Viseg Urna. Ima mnogo svedocanscava o tome da u vreme samadija dusa napusta telo i dolazi u direkcni koncakt sa Univerralnim inormacionim prostorom (Onim Svetom) - o tome su nam govorile sve lame, gurui i svamiji sa kojima smo razgovarali. Pri tome je du5a u stanju samadija povezana sa telom takozvanom "srebmom niti". Iz toga sledi da su u Genofondu covecanstva na neki naCin medusobno sjedinjena dva obli· ka iivota coveka - 7.ivot u ·suptilnom sveru (dusa) i u fi~Ckom svetu (telo).

:: -

-. : }

t. ·~

j_ I

t

pa Ii ven1jem u ovo !to sam napisao?

303

Gorovo sve inforrnacije govore da se Genofond covecanstva nalazi pad zemljom - u pecinama i piramidama. Pri tome su sve lame, gurui i svamiji ukazivali da su samadi-peCine smestene prvenstveno na Tiberu i Himalajiina. Zasro bas ramo? Odgovor na to nalazimo kod E. P. Blavacke, koja belei.i da je oblasr Vara (Genofond coveeanstva · E. M.) naCinjena u polamim oblastima Zemljine kugle. Ona piSe da je do sveopsteg poropa oblast Himalaja i Tibera bila Severni pol Zemlje, Ciji se polo7.aj izmenio usled promene nagiba Zemljine ose. Ali, za smesraj Genofonda covecanstva oogledno SU pogodne i druge oblasti svera. Mi smo o tome sakupili dovoljno posrednih infor· macija, koje bi bilo pozeljno proveriti. Kao sro s1no saznali, neophodni uslov za samadi je temperatura od +4°C. Takva remperarura je karakreristiena za peCine, prosrorije u piran1ida.rna i u dubokim slojevima vode. Zaro se moie pretposraviti da su. osin1 peCina, mesca gde se nalaze ljudi u samadiju jos i piramide i i podvodne spilje. Sro se rice pirarnida, mogu se naCi posredna svedocansrva o nji· hovoj n1ogucoj nameni za samadi; na prime1~ E. P. Blavacka belet.i da se ispod pir
304

SVET JE SLOZENIJI NJ'.GO STO MtSLIMO

Nasa ci"ilizacija ima vdiki broj Posvecenika i visokoduhovnih ljudi. A oblasc Zemlje, koja ukljueuje lndiju, Nepal i Tibet rnoguce je smatrati duhovnim centrom nase civilizacije, zato sto je tamo razvijen kult duhovne spoznaje coveka, u obliku skola mcditacije, skola samadija, joge i slieno. Duhovni razvicak koji se neguje u tim zcmljarna, cak i na sten1 materijalnog blagostanja, ne dozvoljava da se zaborave osnove psihoenergetskog ostvarenja coveka u uslovima dclovanja poslednje peruke "SoHm" i u budufuosti ce, oagledno, biti osnova za popunjavanje Genofonda covecanstva ljudima nase civilizac:ije. Lemu1ijanci, koji po nasem rniSljenju ulaze u sastav Genofonda covecanstva, igraju u njemu kljuenu ulogu. To je odredeno pre svega time sco su oni najrazvijeniji Jjudi i u uslovima Zivoca na povrsini Zemlj~ mogu svrsishodnije i racionalnije obnoviti Zivor na Zem;ji. Sposobnost Lemurija.naca (po nasem misljenju) da dematerijali:.:uju i materijalizuju fiziCka rela moze im omoguCiti da u posebno losim uslovima za zivor na povrsini ZemJje odlaze u "podzemna prebivalista" i ponovo se vracaju iz njih. Psihoenergetska barijera samadi-pecina Recenica, koju su nan1 govorile lame, "Kamen za nj ih nije prepre· ka", odnosi se, ocigledno, na Lernurijance iz Genofonda covecansrva, posto su oni u stanju da pornoeu demarerijalizacije pro! aze kroz kamene prepreke. Zaro lcmu1ijanski deo Genofonda covecanstva mora da bude najbolje sakriven, ro jest, da se nalazi iza kamenih ploca. Lcmurijanci Genofonda coveeansrva ocigledno saanjavaju osnovnu vezu Genofonda sa Sambalom, ro jest, nepomicni poput kamena Lemurijanci pomoeu telepatske veze konraktiraju sa podzemnom civi· lizacijom Lemurijanaca Sambale zasnovanom na tehnologiji. Detaljnije cemo 0 tome govoriti kasnije. Upravo Lemuiijanci Genofonda coveeanscva bi trebalo da bud u vodeci u njemu i na neki nacin njime upravljaju. Jzraz koji korisre lame, "On", odnosi se, svakako, na Lemurijance, koji mogu da dopusie iii ne dopuste pristup u samadi-peCinu. . Po mom miSljenju, Lemurijanci Genofonda covecansrva predsravl: jaju najdragoceniji deo Genofonda covecanscva, zato sto SU oni proizvod najrazvijenije civilizacije (hiljadu puta razvijenije od na~e).

., .

.

I

. ., • v • ? , ; Oa Ii verujern u ovo sro s3 m nap1sao

305

·Zaro ce oni bici porrebni sarno u krajnjem sh~caju, ~ad.a napori A?an. "ridana i ljudi nase civilizacije ne budu delovah, kao sco JC to, n.a pnn1er, ~ bio slucaj prilikom pojavljivanja Bonpo·B.ude pre 1 8.01.3 god1na. ;/ Telo Lemurijanaca iz. Genofonda covecans':'a, !
'

l

i i.

f-

f,·

i

f.

!

I

•

.· .· I t

·

· Arijevci su najbolje prilagodeni kopnenom obhku z1vota 1 zato ]nogu biti pogodniji da deluju kao proroci u_ i:slovir:ia izrazito .ko~­ 'ne.nog oblika Zivora (pustinje i sl.). ls to sc mozc reCi za obnavlJ anJe ' vecanscva u uslovima susne klime na Zeinlji. ·~ Na raj naon, hiporetiCki smo dosli do zaklju&a da u srrukturu :Cenofonda covecanstva ulaze: 1 "1- pozni Lcmurijanci (Len1uro-Atlanddani) ~ - Atlantidani • J,. · Arijevci Ojudi nase civilizacije)

.. !'.' I '

•

306

"

SVET JE SLO~ENUI NEGO STO MISLJ:>.to

pa Ii verojem u ovo

Kao sco smo vec rekli, Genofond covei':anscva je smesten u~ . peanarna, piramidarna, a moguce i u dubokim slojevima vode. Ali.. _ konkretnije rnozemo govoriti jedino o tome da je Genofond coveCa.ns: tva prevashodno smesten u samadi-peCinama. l_ . ' One, po nasem misljeaju, imaju tri oblika: 1) Samadi pecine samo sa Jj udima prethodnih civilizacija: :. · a) Lernurijanske samadi-pecine b) Atlantidanske samadi-peCine ' ~.. · c) Lemuro-atlantidanske rnesovite samadi-peane 2) Samadi-pecine samo sa ljudin1a nase civilizacije (arijevske samadi-peCine) 3) tvlesovite samadi-peone Oemuro-atlantidansko-arijevske samadi-peCine)

1:

.

'·

Moze se misliti da je ovaj poslednji tip peCinc preovladujuCi, jer dopusta najelasticnije koriscenje predscavnika Genofonda covecanscva u skladu sa uslovirna zivoca na Zemlji. Sarnadi pecine druge vrste (arijevske) tesko da rnogu bici clugoveene, jer je pitanje da li u njin1a postoji psihoenergetska barijera. Arijevci, kako sn10 saznali od lan1a, nastoje da udu u duboki san1acli upravo u onirn peCinarna gde ima Lemurijanaca i Atlantidana, prelazeCi psihoenergetsku barijeru koju oni stvaraju. Podzemni svet Genofonda covecanstva zasticen je, kao sco smo vec rekli, psihoenergetskom barijerom. Bez nje bi Genofond coveanstva bio dosrupan uljezima. Pojavljivanjc uljcza nosi sa sobom rizik ne toliko zbog njihovih moguCih zlih namera, iii neumerene radoznalosti, vec zato sto torziona polja tih ljudi rnogu da naruse scanje samadija. Mi zamisljamo rnehanizam psihoenergetske barijere kao neku vrstu hipnoze na daljinu. Isto tako se javlja pitanje · kako covek u stanju sarnadija, sa zaustavljenom razmenom macerija u glavnom ri1ozgu, moze da prouzrokuje tako sna2no psihotropno dejs~o? Mislim da se ~ ne ro pitanje moze odgovoriti picanjcm · a zar se Zivot u suptilnom ., svetu (Onaj Svec) rnoze odvijati bcz energetskog potencijala? Svakako da ne. Na zalosc, danas je energija suptilnog sveta naucno slabo proucena i uvek narn je nekako zagonctna. Ali, ispoljavanja re energi· je stalno vidimo u svakodnevnom Zivoru u obliku fenomena tibecanske medicine, vaneulnih dejstava, energetskih vampira, ·energetskih 1 davalaca, pozitivnoj iii negativnoj auri nad nekom zemljom itd, i sl.

~co

sam napisao?

307

sravise, svi opisani Zivoti prethodnih civilizacija svedoce o tome da su one koristile prevashodno suptilnu energiju (letenje kroz vazuh p<>mOCu mantri, prenOS teskih predmeca pornoCu "rreceg oka" itd.), a tO je moC kojaje, kako je rekao Vee po1nenuti posJenik, visa Od energije fizickog sveta. Oruda proizilazi da je Clelovanje psihoenergecske barijere samadi-peCina delovanje energije suptilnog sveta. · Gradanin Ufe Mara t Fathlislamov, koji se bavi proucavanjem sliC.nih problen1a, ispricao mi je misljenje jogija o tom pitanju; oni u stanju cransa u oblasti samadi-peana vide takozvane asure. Te asure su zastitne susprance suptilnog svera, koje irnaju oblik punoglavca sa repom. Prilikom pojave nekog uljeza, re asure se aktiviraju i isisavaju energiju coveka, izazivajuCi osecanja srraha, uznemirenosti, ljurnje, g~avobolju i slabosc. Posebni ljudi koji meditiraju u stanju su da srupe u koncakr sa asurama. Zaro se u svim izvorima isroC.nih religija (na primer, kod Lobsanga Rampe) mogu nao iskazi o tome da niko osim Posvecenika ne moie da vidi ljude u sranju samadija. Energija duse, energija suptilnog svera se to1ne suprorstaviri. A ipak, ako govorimo da se psihoenergetskon1 barijerom srunadi pecina upravlja pomocu energija suprilnog sveta, svakako da neko mora da tu energiju usmerava u oblasr samadi-peCina. Ko je raj "11eko"? Na ro rnogu postojati dve varijanre odgovora: · bruijerom se upravlja pomoeu energije dusa ljudi u stanju samadija - barijerom upravlja Sambala RazmisljajuCi o prvoj varijanti, serimo se mehanizma dubokog samadija, koji je opisan u navedenim razgovorima sa larnama i svamijima. Duh coveka u dubokom samadiju nalazi se, kao sco znamo, na Onom Sveru i spojen je sa fizickim rel om rakozvanon1 "srebmom niti". l\1oie se rnisliti da energija calasnih oblika zivotsi na qnom Sven1 kroz ni "srebmu nir" moze da se spusti na Zemlju i ispolji svoj uticaj u oblasti samadi-peana. Dn1gin1 reC:irna, duh coveka u samadiju, kroz kanal koji se naziva "srebma nit", rnoie nadgleda ti svoje relo i okol ni prostor i ispoljavati psihicko dejsrvo na nezeljene posetioce samadipecine. Nije uzalud E. Blavacka pisala da su samadi peCine "zasticene Cira vim Vojskama Duhova..." Ocigledno je ona irnala u vidu da svi ljudi u dubokorn samadiju u pecini rnogu da sazdaju zastitnu barijeru pomoeu svojih duhova. · Duh coveka u sa.inadiju nalazi se na Onom Sveru , cj. drugoj prostomo-vrernenskoj dimenziji, u kome i .Zi"i talasni oblik zivora Onog

ce

308

SVET JE SLOZEi"IUI NEGO STO MISL ''

03 Ii verujem u ovo ~co sam na pisao'

..."

.

~·

·~

,.

~ve~a. "Srebrna ~t" je odlika coveka u stanju sarnadija i ona ga razhkuJe od n1nvog coveka. Pomocu te "srebme niti" duh moze da nade ~:oje konzervirano fiziCko telo, i ponovo usavsi u njega, vrati ga u ZJVO[ na zemJji. AJi, prirodaje nacini!a COVeka tako da SVaki UVOtni element, bio to fizicki organ iii talasna struktura, nikad ne ispunjava samo jednu funkciju · kao po pravilu, irna dve funkcije. Zato se moze smatrati da "srebrna ni t" takode irna dvostruku funkciju - funkciju veze duha sa svojim fizickim telom i funkciju zastite svog fizickog tela pomofu energije Onog Sveta. Sto se tice uloge Sarnbale u pornenutim psihoenergetskim batijeran1a samadi-peCina, nju takode ne smerno zanemativati. Sambala, kao posebai1 oblik podzemnog Zivota na Zemlji, koja se prvenstveno koristi fenomenom "materijalizacije-dematerijalizacije" Lemurij.anaca koji su otisli pod zenilju, pozvana je ne sarno da oeuva stat11s najvise Jemurijske civilizacije na Zemlji, vec i da ocuva najsvetije el~n1enre zen1aljskog Zivota. A najuzviseniji element ·z ivota na zer.Jlji je . Genofonp covecanstva, kao mesto gde se cuvaju ljudi tri osnovne zemaljske civilizacije, kao zalog veenosti proslosti, sada5njosti i buduenosti. Zaro podzemnc. carstvo Sambala, oCigledno, drli pod

309

budnim nadzorom podzemni Genofond covecanstva, zasticen od bura · rarova na povrsini Zemlje debeiin1 slojem Zemljine kore. 1 Moze se srnatrati da su ljudi San1bale, Cije je osnovno prebivaliSre zeinlja, a ne Onaj Svet, u stanju da koriguju energetski potencijal duhova ljudi u samadij u i naane psihoenergersku barijeru samadipecine osmisljenijom, vbolje zasnovanom iv nepr.obojnom. !:I i~~ isl
rarure, dugo iusan1 mogao da shvatim jednu srvar; jedni aurori su

I

' I

•

310

SVET JE SLOtENUI NEGO ~TO MlSL .

Da Ii verujem u ovo sto sam napisao?

,

"

adeptima naz.ivali oduhovljene sranovnike Isroka, a drugi - ljude. stanju dubokog sarnadija. I eek na kraju sarn shvatio da se adep · \ nazivaju ljudi koji su u stanju da udu u stanje samadija, ali se pod · irnenorn podrazumevaju dva tipa samadija: - ljudi u stanju sarnadija u kome telo prelazi u kruneno-nepokreinc; stanje, a dusa kornunicira sa Onim Svetom, ne gubeCi vezu sa tel · (tj. scanje obienog dubokog samadija) - ljudi u stanju samad.ija kada dusa komunicira sa Onirn Svetom, telo osraje u uobieajenorn stanju, nastavljajuCi da funkcionise u fizi&orn svetu (t
'tr

"-r

u

'f

'<·

311

Adepte, najverovatnije, mozemo srnatrati svojevrsnim sastavnim delom Genofonda covecanscva. U porpunosti je moguce da oni izlaze iz Genofonda covecanstva, neko vreme Zive medu ljudima, a potom panovo odlaze u pecinu, stapajuCi se sa Genofondom. Kakva je uloga adepa ta? Njih tesko mozemo smarrati prorocirna, jer njihov uticaj na covecru1stvo nije ~.ako v~liki. ~de~ti s~ o~is~~-~~o }:ao ljudi nase civilizacije. Medu nJima n1su op1san1 on1 koJ1 b1 hc1h na .Ar)antidane i Lemurijance. Moglo bi se misliti da adepti vrse ulogu p-0vezivanja Genofonda covecanstva sa covecanstvom koje zivi na povrsini ze1nlje. rvlala digresija: nekoliko misli o adeptima, dugovecnosti i obolevanju od raka Cinjenica da prvi i drugi oblik samad ija m ogu da prelaze jedan u dn1gi govori o bliskosti mehanizama dugog Zivota u jednom i drugo1n slucaju. OCigledno je .nak razmena rnaterija uz prelazak tela u karneno nepomicno sranje, vec i posebno sranje C:ovekovog biopolja, pri kome se usporava proces starenja tela. lpak, nauka je ustanovila
..

SVET JE SLOZENJJI NEGO STO MISL!M~

312

oa Ii ven1jem u ovo sco sarn na.pisao?

umiruoh celija novim, bilo bi moguce postiCi gotovo beskon v .b 1· d k .,, acnu'0 novu JU s og organizma, uz ocuvanje mladosti i zdravlja stotin · i hiljadarna godina. aina Isto tako je poznato da visokodiferencirane ce]ije (celije moz ., . &a. rnrezi:ija~;> srcano? m1s1ca nemaJU sposobnost regeneracije i'. fu~kciorusu ~-org~zmu sa~? toko~ svog Zivo~og ciklusa. Da lije tacno? IstrazivanJa poslednJih god1na (La Vail, Faktorovic, 1991.)pok~~a SU da C~ i take visokodiferencirane CeJije kao sto SU ceJije. . mreznJace pokazuJu sposobnost za regeneraciju pod uticajem takoz: :. . vanog faktora rasta fibroblasta. Njega stvaraju regenerisuce celije. -~ Regenerisuce (rasruce) celije! Odatle sledi, ako bi se pokrenuo proces· regeneracije bilo kojih celija, pomoeu hemijskih agenasa (faktora ',~ rasca) bila bi izazvana i regeneracija dn1gih celija, ukljucujuCi i '.;~ visokodiferencirane. · ~ Ako je moguca regeneracija visokodiferenciranih celija organizma :?.¥~ ~ . . ' :··~ moguc Je 1 proces neprekidnog obnavljanja celija ljudskog organiz1na. ·~~ A to je put ka dugovecnosti i veenoj mladosti. .,:.:; --~ Kako polcrenuti sistem neprekidnog obnavljanje celija organizma? ~ Adepti to postizu delujuci meditacijom na svoje biopolje. Da Ii je to ''[: moguce postici kod obicnih ljudi? OCigledno, nauka ce brLo doCi do -: toga .. A vec odredene moguC:nosti obecava uvodenje aloplanta u akupunkturne taCke organizma. Stimulacija regenerisanja normalnih " celija organiznia trebalo bi da pozitivno deluje na covekovo biopolje i izazove proces obnove celija. Nadu daje takcide i ozracenje organizrna .r biopoljem rnladih rasn:Cih organizama ili biljaka. Eksperimenti su vec ·~· poceli. ~1 V

•

v

V

•V • '

)

•

to:

::!

+

""

'"2: ..

Pecine i pirarnide Kakve su peC:ine pogodne za samadi? P. Nilajam (1993.), opisujuCi Gufa-asrarn, primeeuje da samadi-peCina mora da bude suva. Svami Dararn je ukazivao da: SU samadi-peCine smestene visoko u planinama na granici snega, gde je vazduh veorna Cist. Bonpo-larna je govorio da SU samadi peCine Sakrivene od Oaju radoznalaca. U ~-vetu ima veoma mnogo pecina. Ali, neke grupe pecina su posebuo privlaene za samadi. Marat Farhlislamov je dao podarak da u Indiji u oblas~ grada Badrinata postoji Citava "peCinska zemlja jogija".

~ @.

;.;,

~

~i.

:,~~

.!

.~.,

j

·~

313

Nedaleko od tog mesra nalazi se "Visnuov crag" otisak ogromnog ('.ovecijeg stopala Sa ravnim rabanom. Posvecenik Lobsang Rampa piSe da su samadi-peCine srnestene prvenstveno na Tiberu, Himalajirna, Egiptu, Jumoj An1erici i na jednom mestu u Sibiru. On cak pise da su mnogi hrainovi sagradeni na~ san1adi-peCinama. Moze se naci prilican broj svedocansrava o tome da su pirarnide rakode mesto gde se nalazi Genofond covecanstva. 0 tome SU govorili indijski svarniji i tibetanske Jaine. E. P. Blavacka je pisala da se adepti crece, cecvrre i pere rase nalaze u podzen1nim prebivalistirna pod gradevinama u obliku piramida. Ultrazvucnim ispitivanjem je usranovljeno da pod pirarnidan1a zaista posroje praznine. Ne ukazuju li pirainide na n1esto gde se nalazi Genofond covecansc\ra, smesten u ruparna ispod piramida? To se ~e moze iskljuoti. U krajnjem slucaju, hiporeza o nameni pirarnicla da euvaju Genofond covecanstva verovatnijaje od posrojeceg objasnjenja uloge piramida kao astronomskih gradevina iii grobnica faraona. lvlonumenralnost, na primer, Keopsove piramide zaprepascuje; gradenje tak-vog zdanja od blokova teskih 50 tona za savremenu gradevinsku tehniku nije moguce. lv1onumenra!nost te gradevine n1ora biti uskladu sa svrhom njene izgradnje; a sta moze bi ti velicanstvenije od Genofonda covecanstva' Po recima E. P. Blavacke, egipatske piramide SU bile sagradene pre 70-80 hiljada godina, a ne pre 4·5 hiljada godina (po n1etodu radllougljenika). Ako se n1oze vero.vati podatku koji saopstava Blavacka, onda su egipatske piramide n~jverovatnije izgradili Atlantidani Platonovog ostrva, kotisreCi psihoenergersku rehnologiju gradnje (selimo se kako Nostradamus opisuje da su Atlantidani gradili . piramide pomoeu usmerenog delovar1ja na gravicaciju "treCim'okon1"). Atlantidani sa Platonovog ostrva su, kako je poznato, imali .bliske odnose sa egipatskom civiliiacijoni. Posle propasti Arlantidana sa Plaronovog osrr.ra, pre 11.000 godina, (usled udara komete Tifon) na misre1ije i okultne nauke (kako tvrdi Blavacka) bio je bacen veo duboke tajne. Da Ji je moguce da se to protu1naci kao sakrivanje ce·n ofonda covecanstva izazvano kritienirn sta: njem CO\'.ecanscva kao posledicorn kosn1icke katast;rofe? To se takode ne moze isk.ljuCiti.

,,

. '

314

SVET JE SLOZENIJ! NEGO ~TO 1.-![SL!Mo.. ;

.

Povezano sa tim, izgled unutrasnjosti piramide egipatskog faraon ~· ;: u celini lako dostupne okolini, rnogao je biti jedan od elemena~ .I,. ~as~anja, koji odvlaci pamju od glavne tajne, kojaje sn1estena is~ ~r p1ram1de. ,j i · Mozeri:-o ,?a pretp~stavimo da su Atlantidani sa Platonovog ostrva, posmacraJUCt kreranJe planera 1 kon1era, odavno pretpostavljali rnogucnost svoje propasti usled kosmicke kataklizme. Zaro su oni · ~ unapred poceli izgradnju monumentalnih gradevina (pirarnida) sa ·~~ podzemnim hramovirna, u koje su poceli da silaze predstavnici njihove ·""17'· ci\~lizacije, i ru ulaze u stanje san1adija. Oda tie sledi da je pod piramidama (egiparskin1, a svakako i meksickim) rnoguce naci Atlantidanesa Platonovog osnva u san1adiju (to jest, poslednje Atlantidane na Zemlji koji su se spasli od sveopsteg potopa). Ali, ta pretpostavka ima jednu slabu tacku - ulazi u podzemne hramove pocpuno su sakriveni i nalaze se duboko pod zemljorn. Kako ce Atlantidani izaCi odatle? OdgovarajuCi na to pitanje, moz.en10 se setiti laminih reci 0 ljudirna prethodnih civilizacija: "Kamen za njih nije prepreka!" I zapravo, psihoenergetsko delovanje na gravitaciju (setite se grade.nj a piramida, po Nostradamusu) n1oze da na za nas cudesan nacin or.k.iije izlaze na povr$inu zemlje. Da Ii je egipatski faraon bio rnrtav? Ili se, rnozda, nalazio u stanju . . . . samadija? Takvu precpostavku ne rnozerno u potpunosti iskljuciti, rnada se posle izvlacenja iz grobnice i premesta.nja u muzej murnija egipatskog faraona pocela raspadati. Ako mislimo o torne da se egi· patski faraon do izvlacenja iz grobnice nalazio u stanju samadija, · pron1ena ternperature (tj, prornena temperature od +4° C na sobnu ternperaruru) mogla je dovesti do narusavanja stanja samad~fl i -~ · propasti njegovog tela. Ne mogu se iskljuciti ni druge precpostavke o pokusajima drevnih Egipcana da dostignu sranje samadija na vestacki naon. Oni su o sainadiju znali od · svojih ~useda Atlantidana sa Platonovog osu-va, •. znali su za ulogu piramida. Ali, moguce je da je postizanje dubokog sarnadija za njih bilo tesko. Pokusavajuo da dostignu samadi Vestackirn putern (pOmOCU hemikalija j SJ.), bni SU verovaJj da Ce riji· hovi faraoni oZiveti. Zato su pored njih ostavljali predmete za svakodnevnu 'upotrebu i dragocenosti.

'f.' . fi.'

I .

,·

pa Ii verujem u ovo sro sam

napis~o?

315

Prirodno, 1ni ne mozerno da poreknemo £akode i posrojecu pretposravku da je telo urnrlih faraona balsarnovano - uzgred, tajna tog balsan1ovanja do danas nije otkrivena. Koja je od tih pretpostavki racna? Tesko je odgovoriti na to pitanje. Neophodno je dodatno proucavanje pirarnida i mu n1ija faraona iz perspektive ideje o samadiju. Ali, pri svernu tome je oagledno da je neophodno da se prema piramidama i slicnim drevnim spon1enicima pazljivo odnosimo. Nemai:'ki nauenik Rudolf Ganrenbrink uputio je u jedan od uskih prolaza piramide n1ini-tenk snabdeven video-sistemom. Tenk je presao procep i dosao do kainenih vrata, iza kojih je nauc.nik precpostavljao da postoji zivot. Sada se on sprema da opren1i renk vojnim laseron1, da bi prorezao orvor u vratin1a i usao kroz njih. A ako se iza vrata nalazi covek prethodne civilizacije u stanju sainadija? Psihoenergec:ska barijera tesko da ce delovati na vojni laset; a stanje samadija bice nm rseno. Nasa radoznalosr nije toliko vredna! Drev11i covek nije usao u sarnadi i proveo u njen1u hiljade i milione godina da bi udovoljio nasoj radoznalosti. Naucna radoznalost je pokretac napretka, ali nauenik oije Bog, da grubon1 n1ehaniCkom n1kom zadire u bozansko stvaranje. Zar nije drevni covek ulazio u stanje samadija sa velicanstvenirn ciljern · da bude predstavnik Genofonda covecanstva. v

Samadi i vrerne Prisanti Nilajan1 ("Sacja Sai i Nara Narajana Gufa asram", 1993., su·. 17) opisao je ulazak i izlazak iz samadija u peCini. Pri tome je on zapazio da se 18 dana, provedenih u samadiju, pokazalo kao 48 minuta. Prostorn aritmetickom operacijom moguce je izracunati koliko brze tece vreme u sarnadiju. Ispada da vreme u sarnadiju tece 717 puta brie od obicnog proticai1ja vren1ena. l\1oguce je da to i jeste vremenski ritam po kome Zivi Onaj Svet.

316

SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MlSLIMO

oa Ji verujem u ovo sro sam napisao?

317

Sta oseca covek u samadiju?

· Gcnofond coveeanstva • ispoljavanje vecnosti zivota na Zemlji

" O~govor na ro pitanje dovoljno deraljno je opisao Lobsang Rampa ( Trece oko", 1992, srr. 192-194), koji je, posto je bio Posvecenik, mogao i sam da ude u samadi. Autor je opisao kako SU ga Jame uvele u peCinu smestenu ispod hrarna i poveli ga tajnim peCinskim hodnicima. Lame su mu pokazale ui ogro1nna ljudska tela (dvoje muskaraca i jednu zenu); zena je bila viSa od Oi 1netra, a muskarci oko per. JmaJi SU neobican izgled. Nisu se mogli smatrati mrrvima · izgledalo je da spavaju. · Gledaj, sine moj · rekao mu je jedan od opata . oni su iiveli u na!oj zemJji (Tiberu · E. 11-t) kad ovde jos nije bilo planina, kad je more zapljuskivalo obaJe i druge zvezde su sijale na nebu. DaJje Lobsang Rampa opisuje kako je on sam uJazio u sranje samadija: "Poceo Sam da radim vezbe disanja, kako su me uaJi tokom niza godina. Tisina i rnrak su rue pritiskali. To je bila zaista grobna tisina. lznenada se telo zareglo, miSiCi se napregnuli. Nepokremi udovi su poceli da se hlade. lmao sam osecaj da umirem na dubini od vise od 100 metara ispod povrsine zemlje. Uzasni udar je potresao telo iznutra, poc~o sam da gubim dah. Doslo je do strasnog suma i rreska. Uskoro je sve pocelo da se puni cudnom plavom svetloscu. Shvatio sam da lebdim nad sopsrvenim fizi&im telom. Nesto me.je podizalo, kao kolur dima. Iz dubine mog rela protegnula se nit plavog srebra, ona je vibriraJa od Zivornosti i sijaJa sjajem vitalnosti. Gledao sam na svoje nepokrerno telo, koje je JeZalo nedaleko od tela div?va. Postepeno sam CuO swn mora i sum talasa koji udaraju 0 obalu. Cuo sam glasove i video veselu grupu pocrnelih Jjudi. Divovi! Svi su oni divovi! Posle izvesnog vremena slike koje sam video zamaglile su se i nestale. Dotaklo me je neprijatno osecanje i postalo mi je tako hladno, da sam se setio da leZim na kamenoj ploCi. Mozak mi je groznicavo proradio. Kada sam se podigao, osetio sam kako su mi udovi urmuli. Od slabosti sain posrtao. Umalo nisam izgubio svest od gladi. · Tri dana si leuo na toj ploo · rekao je opar." Mislim da su komentaii ovde suvisni.

' ' ZakljucujuCi cinjcnice i nasa razmisljanja o Genofondu covecansrva'. ' zelim da primetim da je svet u kome zivimo neverovatno slo!en. A m1 .Cal< i ne razmiSljamo o tome kako je citav Zivot na Zemlji genijalno zarnisljen i izgraden u obliku Jogickog sistema sa rezervnim (osigu· . ravajucirn karikama, zaJihom solidnosti i garancijom poscepenog razvoja. Velicanstvena ruka Viseg Razun1a je to uCinila! . . U pocecku nam nije ulazilo u glavu da pod zemljom potoji ~ Genofond covecansrva · isuvi§e je to bilo neverovatno. A poro1n, kad of.: smo sakupili neka svedocansrva o tome i poceli da ih uporedujen10, postojanje Genofonda coveeansrva ~e za nas postalo tako prirodno da r- ·smo dopustili sebi cak i da analiziramo "uspele'' i "neuspele" proroke koji su oruda izasli, a ne da im se naprosro slepo klanjamo, Od toga ~ nase uvazavanje proroka nije postalo manje, naproriv, jos jasnije smo • oserili velicinu Boga, koji je srvorio Genofond coveeansrva kao sklai disre znanja i garanciju vecnosti zivota na Zen1lji. Ali, na Zemlji postoji jos jedna karika koja je tcsno povezana sa '.· Genofondom covecanstva i ciju SU tajnu nastojala da odgoneOJ.u 1· mnoga pokoljenja ljudi. To je Sambala.

I i

.t.

.

•

•

-

,

I

~ambala

Glava 3 I

" . Sambala i Agarta

Rec "Srunbala" poznata je veCini ljudi; oni pod njom podrazumeva.. ju nesto zagonemo, ali najcesce nemaju nikakve predstave sta je to. Rec "Agana" je ljudima prak"tieno nepoznata, i samo struenjaci za drevnu istotiju Tibeta mogu da kai.u da zagonema "ze1nlja Agarta" • postoji na svctu uporedo sa "zeniljom Sambalom". •

Vecna zagonetka Sarnbale •

,.

Uopste se i ne secarn kada sam prvi put cuo rec "Sarnbala" - sigur· no u srudenrskim godinama, rokom razgovora sa drugovima plani· narima koji su bili na Altaju. Kasnije, kada sam i sam otisao na Altaj, na liricama u podnoi.ju planinarske staze video sam natpis "Sambala", a takode sain sretao i pojeclince iii rnale grupe raspustenog izgleda, koji su n·aiili zernlj u San1balu. Pitao sam te ljude sa neshvaLljivom psi· horn o zagonetnoj zemlji Sambali, ali nijedan od njih nije mi odgovo· rio nista razumno. Svi su oni govorili da idu stopama velikog ruskog nauenika Nikolaja Re1iha, koji je takode traZio zemlju Sambalu. Takode se secam
..

.;

.

•:

i Agarca

319

Nekoliko puta sam pocinjao da Citan1 Rerihove knjige, ali sam ih svaki put osuivljao, jer nisra nisan1 mogao da razumem. Razmisljanja na temu Ci.state dus e i Sambale moj mozak nije prihvatao, a opisi sporcskih elemenara putovanja po tiberanskim planinama, koji su mi bili roliko bliski, zauzimali su malo mesra u njegovim knjigama. Kada sam poceo eta se bavim oftalmologeometrijom, naravno, nisam ni pon1isljao da ce me ca suva matematicka nauka ikad oper • dovesri do Nikolaja Reriha i Sambale. "Srednjestatisticke oci" tibecanske rase oZivele su u mom secanju pohod na Altaj i momke • raspus renog izgleda, koji su rra:Z.ili Sambalu. Ponovo sarn uzeo knjige Nikolaja Reriha i poceo da ih Ci tarn. Ali, ponovo prakticno niSta nisan1 razun1eo: razmisljanjc o cisroci duse, usmeravanje pai.nje na pozitivne misli kod coveka (ljubav, savest); odbacivanje negacivnih misli {pohlepa, egoizain i slieno), legende o visim biCiina koja mogu da se pojavljuju i ncstaju, alu zije na podzern ni Zivot itel. U dubini duse sam shvarao daje Rerih genijalan, pa sam zato verovao i njemu i onome sco je napisao. Osecao sam da je Rerih stekao nekakva druga znanja, u okviru kojih su njegove alegorienc i kimjaste fraze postajale shvatljive. Osecao sam da Re1ih pBe o najvecoj tajni covecansrva, koju nismo u n1oguenosti da ockrijemo, vet nam je dopusteno da samo privirimo, da bis:no shvatli ulogu osnovnih dusevnih misli na kojima se gradi svet. I rek prilikom ekspedicije u Indiju, Nepal i Tibet, kada sn10 usl ed isirazivackog nagona bili plirn orani da proniknen10 u psihologiju lama, gurua i svamija, shvacili smo da ra ZJlanja koja oni irnaju daju kljuc za shvatanje Reriha i mnogih zagonecnih scvari, medu njima i ~ambale. Posle ekspedicije, visokopame Rerihove fraze posrale su materijal nijc i shvatljivijc. Na prin1er, razjasnjenje toga da Je jedino sa Ciston1 dusom (tj. bez negativne psihicke energije) moguce dostiCi stMje samadija, bilo jc osnova za poimanje mnogih srvari . vecnog Zivora, oblika sisrema ocuvanja i.ivora na Zen1lji i sl. Poceli smo da shvatan10 da i nan1a nepoznati svet psihicke energije ima svoje sopstvene zakone i principe,
322

SVET JE SLOZENLJJ NEGO ~TO MIS LlMO

Sambala i Agarta

samo spolja podsecaju na coveka, i oni se od arijevaca razlikuju vise nego sto se ljudi razlikuju od Zivotinja. Zaro istrebljenje pojedinih rasa (Cigana, Jevreja, cmaca i dr.) ne n1oze biti zloCin protiv covecanstva. · Posle poraza Hitlerove vojske na Volgi, Gebels je pisao: "Shvarate li! Sama !deja, samo poirnanje vasione doZivljava poraz..." Od 1943. godine Hitler je nascavio besmisleni samoubilaCki ~at. Zasco? J\acisticke vode SU cekale pocop koji je predskazao Horbiger. ~tier je cekao sud bogova, cekao je pojavu coveka-maga. To se zavrsilo tako da se to nije moglo uciniti ljudskirn moCima! Da bi prizvao osveru neba, Hitler nareduje da se pop!avi berlinski merro, pri cemu strada 300.000 Nernaca. Na jednorn od medunarodnih kongresa imao sam priliku da pogledarn arnericki video-fihn u kome se navode, sve~ocan~:Va Hitlerovih nauc.nika koji su razvijali letelice koje lice na letece tanJire. Dve zen e-mediju1na (jedna Jugoslovenka i jedna Neroica) predale SU Hirleru crteze i opisc principa kretanja letelica ljudi prethodnih civilizacija. Iz filma proizilazi da su Hitlcrovi naucnici zaisa i uspeli da konstruisu te letilice, koje su vec mogle i da Jere. Ali, nije bilo vremena da se posao zavrsi · rat jc bio izgubljen. Razmatrajuo magijski socij aHzarn Hitlera i njegovih pajtasa, mogu se zakljuciti dve stvari. Prvo hitlerovci nisu ni po1nislili najcdnosravni filozofski postulat pomoeu nasilja. Moc Sambale nikad se nece po~a.zati :~di .zla,_ ona je :~~ namenjena samo za dobro. A na svetu nema takvih moo koJe b1 mogle ::; da ovladaju mooma Sambale, zato sto je Sambala moenija od nas. A ~ · Bog nikad nece biti saveznik zla, zato sto je Bog otel_otvor~nje dobr!l; . -~ Drugo Hitlerov slucaj (iskreno receno, isto kao 1 StalJtnov) govon :~ o opasno~ti da .na vlast dodu ljudi sizoidnog tipa. Te "Zrtve evolucije"

l

323

imaju maniju veliane i sklone su da se odusevljavaju tajansrvenirn pojavama u prirodi. Oni ne poseduju logiCki tip misljenja, nisu sposobni za obazrivu analizu razudenih Cinjenica, vec su skloni uvelicavanju neke od pojedinaenih Ci.njenica, posebno ako su tajanstveno-mistickog karaktera. Sizoidi na vlasti su opasni Sizoid korne je data vlast u stanju je da l_e okruzi sebi sliCnim sizoidnirn ljudima, koji ce povesri drustvo putem nenormalnog razvoja. A nenonnalni put razvoja ce neizbemo imari ialosran kraj. U iscraiivanjima Sarnbale se takode moramo cuvati ljudi sa sizoidnorn psihom koje ta velika tajna prirode rnagnetski privlaci. Hipoteza o Sambali i Agarti v

Po mom 1ngljenju, u osnovi posrojanja Sambale i Agarte leze dve prirodne pojave - n1arerijalizacija i den1a terijalizacija · Genofond covecansrva Materijaliiacija misli iii demarerijalizacija stvari na prvi pogled izgledaj u bnj kovito i fantasticno. Zar je u stvarnosti moguce poverovati u carobni srolnjak na kome se, ako samo pozelimo, pojavljuju razna jela? Moze Ii se verovati u to da avatar Sai Baba rnaterij alizuje prste· nje, prah, pirinac i slicne predrnete, koji se sami od sebe pojavljuju samo zato sto je avatar pomislio na njih? Ali, hajdc da se okanemo uobicaje ne prcdstave o tome da "cucla Cine" samo madionicari. Hajde da na tu tem u pogledamo sire, iz filozofske perspektivc. Mislim da vise niko ne osporava da osim fizickog svera poscoji i supcilni svec. Izmedu ta dva svera, koja paralelno posroje, moraju postojati prelazi. Poscoji prelaz ralasne energije u materiju i obmuco: na primer; iz udzbeni&e fizike je poznata Cinjenica: 2 gama k-vanra = l elekcron. Suptilni svec, cj. svec psihicke energije (svet ulrravisokih frekvencija) mora posedovati moguenosr prelaska i povezanosti sa fiziCkirn svetom, takode po principu prelaska ralasne energije u materiju i obmuto. Drugim ·recima, rnora posrojati materijalizacija misli i dematerijalizacija stvari u misao. Savremeni fiziCari sralno nagla$avaju da je misao materijalna i to je, oagledno, taC.no.

324

SVET JE SLOZENIJI NEGO ~TO MISUMo .

. I~ toga sledi da Jegende i bajke koje poticu iz daleke proslosti u sebi imaJu realnu osnovu. U najvecern broju slucajeva, Jjudi nisu bas skloni ~eosnovanim fantazijama. Jegende i bajke predstavljaju sapat kanne g. sapat prethodnih Zivota. . '

~sim···toga, g_otovo ~ s~r:i is~oCnim_ kt1~~gama posvecenin1 jogi i med1taci11 ukazu1e se da1e V!S1oblik1neditaci1e postizanje takvog nivoa ?uhovnog razvoja na kome je covek sposoban da se dematerijalizuje j 1znova materijalizuje. Istina, medu savremenim jogijima, rcklo bi se da takvog nema. Ali, ocigledno ih je bilo ranije. U istoenoj literan1ri ima mnogo svedocanstava da su neki !judi u proslosti mogli da se trenutno premestaju u proston1. Mozdaje to fantazija. Ali, moguce je i to da se covek, dernarerijalizujuCi se i ponovo mat~jalizujuci, pojavljuje na mestu na koje je pomislio. A misao je trenutna. N. K. Rerih, opisujuCi legendu o Sambali, zapaza da se u okolini u~aza u nju mogu videti ljudi koji se niot:k'Uda pojavljuju na nedostup· rum okolnim obroncima i takode zagonetno nesraju. U tom slueaju se takode moze rnisliti o sposobnosti tih zagonemih ljudi da se dematerijalizuju i materijalizuju. Osim dematerijalizacije i n1aterijalizacije, druga prirodna pojava koja leZi u osnovi fenomena Srunbale i Agarre je, kako smo pretpostavili, Genofond covecanstva. Hajde da razmonirno medusobni odnos re dve pojave u svedosti hipoteze o Sambali i Agarti. · Ako za osnovu uzmemo posrojanje fenomena "rnaterijalizacije· dematerijalizacije", ncophodnost postojanja Genofonda covecanstva posraje spo1na. Cemu cuvati ljudska tela u stanju. samadija hiljadruna i milionima godina, kada ih je moguce materijalizovati iz suptilnog svera? . Ipak, religiozna koncepcija o stvaranju )judskog tela putem otelovljen1a duha govori da je proces materijalizacije duha bio izuzemo sloZen i za njega je bio potreban ogroman evolucioni rad prirode. Nakon izgradnje fiziCkog tela sa svim principima rada genetskog aparata za proizvodnju coveka (rodenje derera), oCigledno je da se u infonnacionim poljima Onog Sveta sah1pilo dovoljno informacija o gradi Jjudskog rela, pojavio se, tako rcCi, "infonnacioni kod" Jjudskog organizma; da bi na njegovoj osnovi P.Ostalo rnoguce prenositi coveka iz fiziCkog sveta u suptiJni i obratno, tj. dematerija!izovati i rnaterijalizovati.

. • §arnbal2 i Agan:a

325

. Mi ne zuaiuo principe fukcionisanja Onog Sveta (Univerzalnog . .:. informacionog prostora)," ali cak i tad a je logicno da rnisli1no da zapa''. njujuea po svom informacionom prostransrvu torziona polja Onog · Sveta ipak tciko da mogu veoma dugo da u neizmenjenom obliku . euvaju. "informacioni kod" fiziCkog ljudskog rela (infonnaciju 0 gradi . '. svake celije, svakog molekula itd.) na Ono1n Sveru. Zato cuvanje tog , ·~nformacionog koda" u nernacerijalnom stanju ne moze da traje ~ beskonaeno dugo i s vremena na vreme mora doa do obmutog proce~ sa, rnaterijalizacije Jjudskog tela radi stalne korekcije "inforrnacionog ; · koda'' na On om Svetu. ~ To odreduje neophodnost postojanja Genofonda covecanstva u fizi&om svetu, koji je u sra.nju da ocuv~ fizicku osn~vu "i~~~rrna.cio~o~ I'- kod3" coveka cak i U USiOVJma gJobaln1h katascrofa I pog1b1Je SV!h ljudl na Zemlji. Genofond coveeanstva sa ljudima raznih civilizacija u stanju .l samadija predstavlja vazan faktor uporednog posrojanja ·dva oblika :: iivota - u suptilnom svetu i u fiziCkom svetu. Ljudi u samadiju direkt-· no su povezani sa Onim Svetom (na njih ne deluje princip "SoHm"), pa bi zato, ukoliko oZive, ti ljudi trebalo da budu sposobniji da dema. terijalizuju i marerijalizuju svoje telo nego obiC:ni ljudi, optereceni ~- principom "Sol-Im". Genofond covecanstva obuhvata najduhovnije , ljude svih civilizacija na Zemlji, sto rakode odreduje da su oni sposob: niji za dernaterijalizaciju i materijalizaciju sopstvenog fiziCkog tela. 'f.• Den1aterijalizacija fiziCkog tela coveka dovodi, kao sro smo vcc "' primetili, do ogromnog informacionog naprezanja duha (koji, kako je :; poznato, zivi na zemlji zajedno sa fizickim telom), jer covekov duh it daje dodamu informaciju o svim strukruran1a ftzi&og tela. Zato je demarerijalizacija tciko moguca bez ukljucivanja dn1gih, visih; struk" tura Onog Sveta. Iz toga sledi da se fenomen materijalizacije i dema. terijalizacije ljudskog tela mora odvijati pod znatno vecom kontrolom .. Viseg Uma* (centra za upravljanje Onog Sveta) ncgo obican proces ulaska duha u fiziCko relo deteta prilikom rodenja. A zasto je potreban fenomen dematerijalizacije i materijalizacije ljudskog tela? Zar covek u samadiju nije pomoeu svoje duse i onako Povezan sa Onirn Svetom i vgirn Umom? Odgovor na to pitanje samo ."je jedan . fenomen dematerijalizac:ije i materijalizacije neophodan je tadi podzemnog Zivora na Zemlji.

I,

...

t

326

I

SYET JE SI oiENIJI NEGO SJO MIS! IMQ

Serice se iskaza tibetanskih Jama: "Kamen za njih nije prepreka!" u pocerku sam rnislio da se taj izraz odncsi na sposobnost lj11di prechodnih civilizacija da deluju na gravitaciju ' . pomocu usmeravanJa psihicke energije. A po. tom sam postaJao sve vise ubeden u to da se ta fraza najverovatnije odnosi na fenomcn demarerijalizacije i 1naterijalizacije, za koji kamen, tlo iii stene nc mogu biti prepreka. Odat:le sledi zakljucak da je fenornen den1aterijalizacije i materijalizacije stvorila priroda da bi mogao da postoji podzemni iivor na Demacerijaliuicija (crtei autora) Zemlji. Sea je to podzemni Zivot? Na osnow podaraka ovog istraZivanja moie se reCi da je podzemni iivot pre svega Genofood covecansrva. Svakako, pod zemljom ima veoma mnogo rupa i prostora koji nen1aju vezu sa povrsinom zemlje. Svakako da su mnogi ulazi u peone tokom godina bili zasipani odronilna. Peonski hramo~ i~pod piramid~ (~o E: P. Blavackoj) nemaju izlaz na poVI'Sinu. Kako ce !Judi u samad1J u 1za6 na povrsinu? Odgovor jc sruno jedan - putem dematerijal izacije nako1~ koje sledi rnaterijaJizacija Jjudskog cela na pomini ze1nlje. To jest, 001 ce se, cako reCi, pojaviti na praznom mestu. • Vi!i Um odreduje osnovni vid odnosa 5Updtnog i fiziCkog 5Vtta pri ancropogenezi • u fizilko relo decera ul
-·

~ambala

i Agarta

327

Ocigledno je da Genofond covecansrva ne ukljucuje u sebe ' samo ljude raznih civilizacija u samadiju, koji se nalaze u peCinama koje imaju izlaz n a povrsinu ze1nlje, vec i ljude u samadiju koji se naJaze u peonama koje n emaju izlaz na povrsinu zemlje. Takode se moie mis1iti o tome da bi u slucaju geoloskih karaklizini (pomeranja rekronskih ploca i slicno) fenomen den1aterijalizacije i materijaJizacije ljudskog tela omoguCio prenos ljudi n sarnadiju u neku drugu, bezbed.. ,. lllJU pec1nu. · Materijalizacija (crcez aurora) Mogucnost macerijalizacije 1nisli dopusca, ocigledoo, da se vrli "popravka» povredeoih delova tela ljudi u sainadiju i obezbeduje visok nivo oeuvanosti rela. lsto rako se u literaturi (a takode i u razgovoru sa lrunama i svrunijima) mogu naCi svedocanstva o postojanju podzen1ne ci\tilizacije zasnovane na tehnologiji. u pocerku mi je to izgledalo kao cista bajka. Ali, u svetlosti svega sto je ovd_e receno, poceo sain da sc ozbilj nije odnosim prema tome. U stvamosti, mislio sam, den1aterijalizacija ljudskog tela moie biti nacin da se ude pod zemlju i obn1uto. Ako co uzmemo za osnovu, onda postaju shvatljiva saopstenja N. K. Reriha o ljudima koji se niockuda pojavljuju na nedostupnim litica1na i neznano kako otuda iscezavaju? U com sveclu bi rrebalo shvatiti iskaze PosveeenLlca Visariona, lama, gunia, svamija i jogija o come da pod

328

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MlSLIMo

zen:Ijo~ postoji ~ehnoloska. civilizacija zasnovana na drevnin1 znanj~ ma 1 koJa poscduJe aparare 1 masine zasnovane na drugaCijim naucnim principima. Nesrrpljivi Cita!ac, zarnoren raz.misljanjima o marerijalizaciji i dematerij~izaciji ljudskog rela, vec odavno ceka odgovor na pitanje: sea SU to Sambala i Agarta? A odgovor na to pitanje proizilazi iz dve varijante uzajan1nog odnosa suptilnog i fizickog sveta, o kojima smo govorili. Aro su: . 1. varijanra: Duh, kao informaciono zgusnjavanje psihicke energije ulazi u dete koje $~ rada po principima izgradnje ljudskog rela u fizi&om sveru (genski aparar i slicno), Zivi zajedno sa fizi&im telom, a po smrti fizi&og rela ponovo ulazi u supcilni svet, iz koga ce se oper vratiti u novo fizi&o relo; 2. varijanta l\.1ocni duh, koji se·nalazi u suptilnom sveru, rokom dugog perioda (stotine, hiljade i milioni godina) cuva vezu sa fizi&im telom koje se nalazi u stanju samadija prve iii druge vTste (karneno nepokrecno sta· nje iii aktivn i adepti). U com slucajuje duh sposoban da prevede sarna· di I vrste u samadi II vrste, rj. da prevede kameno-nepokremo srru1je u funkcionalno aktivno i obratno. Duh je takode u stanju da izazove demarerijalizaciju fizi&og rela i njegovu ponovnu materijalizaciju. Prva varijanta medusobnog odnosa suptilnog i fizickog svera karak· terisricna je za obican Zivor na zernlji, ro jest za obicne smrmike. Dn1ga varijanta je karakterisciena, kako mi 1nislimo, za podzernni (moguce i podvodni) zivor na ze1nlji, kada se prakticno posrize Jjudska besmrmosr. Po nasem misljenju, na raj naCin zive Sambala i Agarta. Na raj naC.in Sambala i Agarta predstavljaju sistem paralelnog Zivota na Zemlji, koji je lokalizovan prevashodno pod zemljom (pod vodom?) i odlikuje se praktiC.nom besmrmoseu svojih zi[eJja (karneno nepomieno stru1je iii akcivni adepci), sposobnoseu za den1aterijalizaci· ju i materijalizaciju ljudskog tela, a takode i za prelaz od funkcionalno pasivnog scanja rela u funkcionaloo aktivno i obmuto. Kakvi ljudi naseljavaju Sambalu i Agartu? Pokusavajuci da odgovo· rimo na to pitanje iz logicke perspektive, uporedimo drugu varijanru

~ambala i

/l.garta

329

ciivota na zemlji sa opisima Zivota ljudi prethodnih civiliza~ja. ~ J.emurijanaca i AtlantidaJJa. Iz tog poredenja je jasno da su pn nc?1 fivota Jjudi prethodnih civilizacija • Atlanudana, .~ ?osebn~ ka_~n1h . .iemurijanaca (Lemuro-AtlantidaJ1a) u mnogome .sl~cn1 drugoJ. vai1Jan~ ' :ti Zivota na Zemlji: oni su takode imali ,direkcru 1zlaz u Un1verz.aln1 infonnacioni prosror (Onaj Svet), lecili su svoje relo pomocu . unutrasnje energije, njihova tehnologija je bila zasnovana na korisccnju energije suprilnog sveta (psihick~ energije) ird. Da Ji su '! Lemurijanci i Atlantidani postigli besmrtnost 1 sposobnost d~ .se ~e1na· ~ terijalizuju i materijalizuju? Na to pi_ranje je. tesk~ odgovo~o'. ah pos~toje maglo\'ita ukaziv311ja na to u hcerarun. NaJverovaOUJe Je da su isarno pojedinci medu Le1nwijancima i AtlanidaJ1ima mogli da postignu fsliena stanja.* Ali, pre svega pad a u oCi to da je 2.iv~t i. teh~ologija lju~i pret~~~­ ·f nih civilizacija bila zasnovana na tome sto JC nJihov duh b10 snazn1J1. Drugi oblik Zivota na Zemlji (Sambala i Agarra) takode je zasnovan na '! sposobnostima snaznijeg duha. . . ~. Iz tog poredenja se moze zakljuCici da Sambalu 1 Agarn1 naselJava· ~ju ljudi prethodnih civilizacija · Lemurijanci i Atlancidani. ~.: Ko od njih (J..emurijru1ci ili Atlanridani) igra bazicnu ulogu u Sambali i Ag~? Ja m!slim..da .~azi.c1~~ ul?~a pripada_.Lemurijancirna, kao predstavn1cima naJraZ\l!Jen1Je c1v1hzac1Je na ZemlJL . . . .. ~ - Kao potvrdu za ro mozemo da navedemo da se c1V1hzacJa IfAtlantidMa razvila eek kada su im orkriveni izvori drevnih znanja koja ·Y pocicu od civilizacije Lern urijai1aca. Osirn toga, u trenutku propasri ci· ~ vilizacije Lernurijana ca (kosrnicke karakli 7..tne) oni, kako sledi iz li.ter~: ture, nisu u potpunosti izumrli. Sasvim jc 1nog~c~ da..su .na3razviJe~1Jl 'od Lemurijanaca, iskoristivsi fenomen marenJalizaciJe 1 dematenJa· · lizacije Jjudskog rela, ocisli pod zemlju spas~va}uo s~ od ~atasrrofe. Tarno su, verovamo, oni orgru1izovali zemlju Sambalu 1 zem!Ju Agam1. \ Svi autori ukazuju na "Boiije Sinove", koji se niotkud a pojavljuju na Zeritlji i upravljaju razvojern covecanstva u glavnin1 isto1ijskirn etapa· ...ina. Takvih svedocansrava ima kako u opisima nase civilizacije (Bonpo·

I

f,:

i

rl I

' U come nema nileg nacprirodnog; lak i u okviru nase r:ianj~ ~arvij~ne. civilizac~je. .SIJ.!rttemo adepre a cakode poscoje svedocanscva o mogucnosn macerr1alizac11e m1Sll · ,(Sai Baba).

' I

!

, 330

~ambala i Agarta

SVET JE SLOZENUI NEGO STO l'vllSLIMo

Buda i dr), ta.ko i u opisima civilizacije Atlantidana (vidi u prethodnom teksru). lvloze se misliti da iz Sambale i Agarte periodicno izlaze Lemurijanci da bi uticali na razvoj civilizacije na povrsini zemlje. Ulaze li Atlantidani u sasrav Sambale i Agarre? Kao sto je poznato, civilizacija Atlantidana bila je manje razvijena od civilizacije Lemurijanaca. Pa ipa.k je duhovni nivo Atlantidana bio prilieno visok i dozvoljavao im je da udu u stanje dubokog samadija. Po nasem misljenju, Adantidani takode ulaze u sklop podzemnog zivota na Zemlji, a1i se nalaze prevashodno u kameno-nepokremom sranju. Po nasem misljenju, Atlantidani su manje sposobni za fenomen dematerijalizacije i materijalizacije ljudskog rela, a njihovo stanje (pasivni samadi, aktivni sainadi, demarerijalizacija i sl.) u mnogome kontrolisu Lemurijanci. Prisetiino sc
i

331

danas pod zemljom imaju neverovame sprave i n1ehanizme Ciji je tehnoloski nivo neverovamo visok. Len1urijanci cine osnovu Gcnofonda covecansrva i oni ga C:uvaju. Odavno SU se Lemurijanci pod zemljom P?delili u dve drZave · Sambalu i Agarru. Agarta je bolja drlava od Sarnbale. Marat Fathlislamov iz Ufe, koji poseduje znanja iz oblasti okulmih nauka, kaze da je u poslednjih 30.000 godina od Viseg Uma stigla zapovesr za prelazak Lemurijanaca iz genofonda covecansrva u zemlje • • Sarnbalu 1 Agarru. Tamo, pod zemljom, oni Zive u fiziCkom ili suptil· norn obliku. Lemurijanci rade pod zemljom, imaju svoje tehnologije, na prirner, lctece tanjire. Deo Lernurijanaca nalazi se u sranju samadi· ja u Genofondu covecansrva. Atlantidani se sve vreme nalaze u sranju samadija 11 Genofondu covccansrva; oni cekaju "dan X" kada ce nasta· ti "zlarno
332

SVET JE SLOZENUI NEGO STO l\11SLIMO

Odade je moguce naCiniti hiporeriCki zakljucak da su NLO naprav• ljeni i prave se i danas u Sarnbali i Agarti po drevnoj tehnologiji Lemurijanaca. Tehnoloska civilizacija Lemurijanaca i Adantidana, oeigledno, nije zaboravila drevne tehnologije konstruisanja letelica. Za5to niko od savremenih ljudi nije mogao da detaljno ispita NLO? Zasto svaki put NLO zagonetno nestaje u poslednjem trenutku? OCigledno, NLO ra1
Sambala i Agarta

333

Visarion pise da u oblasti ulaza u Sambalu (u Himalajima) deluje , .. ... mocn1 1zvor nepoznate energ11e . tvlozda ulaz u Sambalu posroji, aJi on oagledno ne igra odlueujueu • ·~ ulogu - sposobnost marerijalizacije i dematerijalizacije omogueava da ~ se bez ulaza sn1pi 11 podzemna prebivalisra. ff: U literacuri je mnogo napisano o rakozvanom "gospodaru ·1 Sambale". Gotovo sve religije na svecu predvidaju pojavu "gospodara SambaJe" na zem~ji. U islamskim i:z:vorima ~j~ga _zo~ Imam Mahdi, u ~ "Bibliji" se govon o povratku ,':'~sea, bud1s~ ocekuJ.~ ~~lazak Bude ~ Maitreje. Pretpostavlja se da ce gospodar Sambale bin ogromnog I: rasta, a njegov dolazak ce biti povezan sa pojavom Antihrista na ~ . zemlji, koji ce se rodiri u Evropi i sebe nazivari bogom. "Gospodar Sam bale" propovedace univenalnu Ljubav i suprotstavice sa i<' ·i.· Antihriscu. Tesko je reci ~ta Ce biti. Ali, ako se "gospcdar Sambale:· pojavi na ze1nlji, on ce najverovatnije biti jedan od Lemurijanaca Sambale iii Agarte. Ne moze se iskljuCiti ni to da iz Genofonda covecanstva moze ~ ' itaCi neki Adantid~tnin ili covek nase civilizacije. ~ ZakljucujuCi hiporezu 0 Sambali i Agarti, moze se reci sledece. · Sambala i Agarta su sisren1i paralelnog podzemnog (podvodnog?) · · Zivota na ze1nlji Jjudi razn ih civilizacija (Lemurijanaca, AtJantidana i ~-predstavnika nase civilizacijc), zasnovanog na drugaajim principima odnosa fizickog i supcilnog svera, pre svega na sposobnosti za de111a. terijalizaciju i marcrijalizaciju. U Sambali i Agarti su Zivot i smrt sje. dinjeni, ljudi raznih civilizacija zivc zajedno, vrerne dn1gaCije tece. 'Sambala i Agarra su stvorene usled globaJne karasrrofe na Zemlji u periodu civilizacije Lemurijanaca, a dalje su nastavile da igraju ulogu fonda za osiguranje t.ivora na Zemlji. Sambala i Agarra su sigurno 5Knvene pod zemljom i ne podlezu dejsrvu _kosmickih iii geoloskih ·1asrrofa. Zivor sambale i A&arte rnnogostruko je zasticeniji od i.ivora povrlini ZcmJje. SambaJa i Agarta imaju dva osnovna dela: l. Genofond coveeansrva _ 2. Na rehnologiji zasnpvanu podzen1na civilizaciju Lemurijanaca. l>ri tonic, tehnoloska podzemna civilizacija Lemurijanaca iga ulogu Vara Genofonda coveeansrva. Posto imaju sposobnost dematerijacije i marerijalizacije, Lemurijanci Sambale _se periodicno pojavljul .

j

f

•

• •1.

334

<

'

ju u raznim podzemnim sklong. r.ima Genofonda covecanstva, kontrolisuci stanje ljudi u samadiju. Oni pomacu ljudima iz peane da izadu iz stanja samadija i izvode ih na polft'Sinu zemlje. Predsra\nici tehnoloske civilizacije Lemurijanaca, koji imaju detaljnu informaciju o scanju :Zivoca na povrsini zemlje, obucavaju proroke (koji su izasli iz samadija) kao sco je to bio slucaj sa Isusom Hriston1 i ostalim prorocima. Lecelice podzemnih Lemurijanaca (NLO) stalno proucavaju tok zivota na povrsini zemlje u tehnoloskom, biolosko1n, politickom i drugirn .. aspcktiina. Ta znanja se anal"On" (crcez aucora) iziraju i prenose prorocirna koji rade na povrsini zemlje. Moze se precpostaviti da je zagonet.ni "On" koji odobrava pristup u samadi-peCinu Posebnim ljudima, predstavnik cehnoloske civilizacije Lemurijanaca. Uzbudenje koje SU osecali Posebni ljudi kad bi pogledali nas crtez sa hiporeti&.im Lemurijancem, moze se objasniti pme sco SU se, mozda, ponekad tehnolosku Lemurijanci, materijalizujua .se'. izn~­ nada pojavljivali u peCini pred Posebnim ljudima koji su obavlJalJ SVOJU mesecnu dumost da poglcdaju tela u samadiju. Moze se zamisliti uzbudenje Posebnog coveka kad usred konzerviranih tela u sarnadiju, na koje je vec navikao, iznenada kao iz zemlje izrasre zivi, srvami covek ogromnog rasta. Tehnoloski Lemurijanci, po na5em misljenju, takode povremeno ulaze u pasivno kameno-nepokremo stanje samadija, dopunjavajua Genofond covecanstva, a iz Genofonda covecansrva periodicki izlaze Lemurijanci koji dopunjavaju rehnolosku podzemnu civilizaciju Lemurijanaca. To jest, iZI1ledu Genofonda covecanstva i tehnoloske civilizacije Lemurijanaca posroji uzajamna veza i uzajamna razrnena.

~~mbala i Agarrn

335

Podzen1na na rehnologiji zasnovana civilizacija Lerr1urijanaca, po nasem misljenju, odvojila se od Genofonda covecansrva kao njegov aktivni deo iz sledeCih razloga: - efikasnije zastice Genofonda covecansrva - zastire i razvoja tehnologije civilizacije Lemurijanaca (visi nivo rehnologije koji je dostignuc na Zemlji) - aktivnog procavanja coka razvoja 2.ivoca na povrlini Zemlje radi korekcije delovanja proroka i slienih delovanja na covecanstvo. Na raj naCin, Genofond covecansrva i podzemna cehnoloska civilizacija Lernurijanaca zajedno predscavljaju jedinstveni sisten1 para• lelnog Z.ivoca na Zemlji. Toi jesu Sambala i .A.garta. Po cemu se razlikuju Sambala i Agarta? Ovde se mogu izneti dve pretpostavke: 1. Sambala i Agarta se razlikuju po geografskorn principu. U litera, ruri je rnoguce naci niz indikacija da se Sambala nalari na Tibetl1, Himalajima . i okolnim oblascima Zemlje. Gde se nalazi Agarta? Moguce, u oblasti egiparskih piran1ida, ukljueujuci obliZ.nje regione (Arabijsko poluostrvo, Af1ika i dr.). U ton1 pogledu SC rnoze govoriti 0 postojanju dve podzemne zernlje - Sambale i Agarce, od kojih svaka sadrzi deo Genofonda covecanstva i rehnoloske civilizacije Lemurijanaca, na razlicitim n1estin1a. 2. Ako uzmemo u obzir inforrnacije dnistva Tule (Ekard i Haushofer) o tome da su se ljudi visoke civilizacije Gobija, koji su otisli u pecine Himalaja, razdeli li na dva ogranka - San1b<1lu i Agartu, od kojih je ova prva centar moci i neznanih sila, a drug a. - skriveno mes to dobra i koncemplacije, moze se precpostaviti da je San1bala - tehnoloska civilizacija Lem urijanaca, a Agana - Genofond covecansrva. U torn slucaju, zemlja "Sambala + .Agarta'', (tj. tehnoloska civilizacija Lemurijanaca + Genofond covecanscva), oagledno, irna podzemni centar na Tiben1 i Himalajima, a rasprosa·anjena je po C:itavorn sveru. Koja je od ove dve precposcavke raena? Tesko je reCi. Ali, sustina nije u tome sta se i kako zove, vec u come da siscern podzemnog paraelnog iivora na Zemlji oagledno postoji. A u osnovi tog paralelnog i.ivoca scoji Genofond·covecansrva. v

v

•

•

;i.

·l ~

, 336

~nrnbala ! Agarta

SVET JE SLOZENIJI NEGO STO M!SLIMO

Oni

SU

rnoeniji od nas

Ponovo cu vas podsetiti da sam u razgovoru sa pomenutim igumanom jednog od ruskih manastira poceo da razvi;am misao o tome • da bi mi, ljucli, trebalo da zastitiruo Genofond i':ovecanstva i Sarnbalu od posetilaca. Iguinan me je prekinuo i rekao: . Njima nije potrebna zastita. Oni SU moeniji od nas. Mnogo , ... IDOCillJI... Tada ja jos nisam analizirao situaciju u pogledu demarerijalizacije i materijalizacije ljudskog rela i nisam dosao do zakljucaka, pa zato i nisan1 mnogo shvatao. Poceo sarn da protivreCim igumanu. . - Vi ne shvatate sta je energija suptilnog svera • rekao je iguman. · To je kada pogledom moiere da podignete ogromnu srenu, rrenutno se preinestite u prostoru, izazovece masovni hipnotiCki san ird. • Posle tih reci se u meni pojavila sumnja · zasco Sambala, ako je mocnija od nas, ne osvoji vojnirn putem povrlinu zemlje, koja je pogodnija za zivot od podzemnih rupa i peCina? Zasro razvijeniji Lemurijanci ne zamene ljude na5e civlizacije? Ali, tada je moja psiha j.:is uvek_bila podloina snainom uticaju uobicajenih ljudskih predsrava, u to vreme ja jos nisam apstrahovao u toj meri da mogu da ra7mis· ljan1 drugacije i pon1ocu naucne logike usvojim i proanaliziram rajans· .. tveno i nepoznato. lgumanove rea 0 moo Sambale izazvali SU u mOJOJ masti fantastiene slike rata izmedu Lemurijanaca i nase civilizac.ije. Ali, hajde da pustimo masri na volju i prikaien10 zamisljeni rat tehno\osltih podzemnih Lemurijanaca protiv nas. Toce nan1 po1n0Ci da • shvati1no n1oc Sambale. Zamislimo da se u nekoj zemlji, na primer u Rusiji, u bilo korn gradu, na primer Moskvi, u centru grada, na primer na Crvenom rrgu, u masi ljudi, na primer prilikom praznovanja Dana driavnosrj, neo· cek:ivano pojavi (n1aterijalizuje se), kao da je iz zemlje iznikao, cove~ visine 7-10 metara neobicne spolja5josti. Svi ljudi ce doziveti sok. Gi· gant ce preo pogedom gomilu koja ga okruruje i 1.austaviti pogled, n~ pri:ner, na Lenjinovorn rnauzoleju. Njegov pogled ce posrajati sve 1e2i. i ljudi ce, osetivsi neku neobienu moc toga pogleda, videti kako isprv; sa Mauzoleja otpada dco zida, a potom se mauzolej n1si, kao kula 0 karata. Gigant pogledom podize komad mennernog zida u vazduh, igra se tirn komadorn teskirn vise tona u vazduhu i skrcce pogled, usled cega raj komad sa treskorn pada na Crveni trg, gnjeceo ljude.

.

337

Dalje, gigant hvata poglede ljudi uperci~e i~a. njega; o_d njegovo.~ pogleda Jjudi ce osetiti neshvatljivu slabost 1 sVJ ce zaspan, prostrevs1 1Ji se po zemlji. Neki od cuvara Kremlja upelice svoj pistolj ~~bi puc~o _u J giganta, ali on ce, kao da je istog trenutka to saznao (c1tanJe m1sh) )~. uperiti pogled na njega, i nesreenik ce odlcteti u_ v_azdu~ zaje~n~ sa " komadom zida na kome je stajao. Pozvani puk VOJruka, Cirn V1d1 diva, smesra ce se demoralisati, a potom biti odbacen nepoznatom silo1n i zajedno sa svim svojirn naoruzanjem. Vojni tran~port:ri ,.i _tenk_ovi'. ;, podignuti u vazduh kao pahuljice'. pa?ace. na. kuce, r:us~o i~ .. Pdot1 l hclikoptera koji polete ka rnesru zb1vanJa uvidece da svi nJihovi 1nstru· ~ menti ne funkcionisu, kao da je helikopter usao u zonu jakog poremecaja magnetnog polja. Dalje ce pilo~. osetiti n_es~vatljiva osecanja uzncrnirenosti i ljucnje, koje ce zamen10 glavobol1a 1 ogrorn· E na slabost. Helikopreri ce padati po gradu, ruseci kuce. . ~ A div ce i dalje stajati n_a s~edini trga,. rnirno posm~rrajuCi st~ se ·~ desava. Al
I i

•

-~:

3:.l8

SVET JE SLOtENIJI NEGO STO ~lSLJMo

srroja. Atomske cencrale, lisenc kontrole, poeece da se kvare, rruj:ici zc111lju radioaktivnim orpacima. Pokusaji da se rakerama pogode lerelice divova zav:rSice se neuspe. horn, jcr ce raketa upasti u jako energetsko polje i skrenuti sa purarije iii cc biti oborena pomocu snaznog encrgetskog zraka. Sposobnost · lctclica divova da naglo menjaju pravac pri ogromnoj brzini nece dopustari da se one precizno gadaju. Sposobnost rih lerelica da ncocekivano iscezavaju i pojavljuju sc (den1aterijalizacija i materija. liz:1cija) srvorice faktor iznenadenja vazan za ratne operacije. Nc1noguenosr da se lociraju ba1.e lerelica giganata (podzemna lokaci· ja) bice jos jedan nepovoljan faktor borbe sa njima. 3roj lerelica giganata ce rasti i uskoro ce cirav energetski sisrem nasc civilizacije biti unisren. Nukleami porencijal ce biti sravnjen sa 1.c1nljom. Presrace da idu vozovi, avioni, posrace veoma resko lecit holesnike, neee biti moguce sprovoditi naucna istraZivanja, industrija t:C stati, docr Ce do propadanja poJjoprivrede, Jjudi Ce osvetljavati dontO\'C svecama, lozice drva. Pocece glad i bolesti. Ljudi ce otiCi ll ~unH! i poceri da vode prirnirivan oblik Zivota. Umirace na rnilione. 1'os1(•peno ('e doCi do poclivljanja pcostalih ljudi i kroz nekoliko poko· \j,~11j:1, COVCCanstvo Ce SC prcrvorili I.I niz tnalobrojnih poludivljih pie· tl\t~ ll~l.

na

Nasa civilizacija bice ungtcna. Nasa dostignuca, zasnovana 1J1anjirna fiziCkog svera, nece 1n0Ci da se odupru dostignuCima Len1111ijanaca, zasnovanin1 na poznavanju zakona suprilnog svera. Energija suptilnog svera jc mocnija. Unistavajua nasu civiizaciju, !.e1uu1ijanci cak. nece ni prctrpcli gubirke. Oni Sll mnogo mocniji od nas! Da Ii je napad rehnoloski razvijenih Lemurijanaca na nasu civiliz:i..:iju n1oguc? U opstem slucaju to rie nioz.emo iskljuati, jer po Z.."'tkonin1a prirode, jaci pobeduje slabijeg. Ali, hajde da to pitanje ana· lizir:uno iz isrorijske perspektive. Ci,iJizacija Le111urijanaca nasrala je i razvila se pre n1nogo n1iliona go
sambala i Agana

339

raivoja bez rarova, pa se uito i razvila do najviseg nivoa. Pa ipak su u srcu re civilizacije nastale protivreenosri, koje su se izrodile u rat u k:>me je uporrebljena energija suptiJnog svera. PoCinjen je najveo greh - bozansrvena znanja Onog Sveta uporrebljena su ne u cilju gradenja, vec ll cilj u unisravanja. Uvidevsi pribliU!vanje globalne karastrofe, duhovno najnapredniji Lentutijanci posli su u peCine, usli u sranje dubokog sarnadija i organizovali Genofond covecansrva. Najbolji medu njima, koji su vladali fenornenom de1narerijalizacije i 111aterijalizacije ljudskog rela, organizovali su podzemnu celuiolosku civilizaciju da bi oeuvali i razvili rehnoloska dostignuca lemurijske civilizacije, a takode i da bi cuvali Genofond covecansrva. Podzemni Lemurijanci nauali SU fenomen ol>navljanja celija. organizrna, pa SU zato .postali praktiCnO besmrtni. Tako su srvorene Sambala i Agarta. Posle globalne karastrofc i propasti Lemurije, Lemu.rijanci Sambale i Agarre uticali SU na razvoj civilizacije Atlantidana (pojava "Sinova 3oZijih"). Kada je duhovni nivo Aclanridana dosrigao dovoljno visok stepen, a neki od Atlantidana poceli da popunjavaju Genofond covecanstva, Lemurijanci San1bale i Agarte poceli SU da im otkrivaju drevna znanja Lemurijc. Na osnovu tih znanja, civilizacija Atlantidana pocela je da brzo naprcduje, ali nije odolela iskusenju da svoje nesug· lasice resava vojnim pute1n. Jos jednom je pocinjen greh da se bozanska znanja Onog Sveca upotrebe u ime zla, sro je dovclo do globalne karascrofe civiliz.acije ALJantidana. Imajua u vidu daje ovaj greh poCinjen dva puca, Visi Umje za peru rasu (naSu civiliz.aciju) uveo princip "SoHm", usled koga jc doslo do blokiranja pristupa znanjima Onog Svera. Lemurijanci Sambale i Agarre, korisceci proroke, nascojali su i nastoje i dalje da razvoj nase civilizacije usmere purem napretka. Ali mi, za razliku od Atl~tidana zbog principa "Sol-Im" ne mozemo da samoscalno udemo u' Univerzalni informacioni prostor i posluZ.imo se znanjima Onog Sveta. Mi u celini zavisimo od SambaJc i Agarte. Koliko nam drcvn"ih znanja ?ne daju, roliko cemo i. imali. Nasa civilizacija jos vise z.avisi od Sambale i Agarre nego Atlantidani. Na osnovu toga, rnoguce je doneti zakljucak da je nasa civilizacija (kao i adantidanska) dere Sam bale i Agan:e. Ako ce rarovati sa svojim dererom? Niko.

11: ~amba la i Ag art a

•

Sambali i Agarti pripada posebna vodeca uloga u 2.ivoru Zemlje ~oja se sastoji u ocuvanju Genofonda coveeanstva i regulisanju razvo'. Ja ljudskih civilizacija na pomini zemlje. Tehnoloski orijentisani Lemurijanci Sambale nikad ne bi zamenili svoju veliCinu i besmrmost za smrtni oblik zivota na pomi.n.i zernlje. Zato nas oni nikad neee napasti. Da Ii je moguce naci Sambalu? Kada sn10 krenuli na transh.i1nalajsku ekspediciju, mnogi su nas pirali: - I sta, posli ste da rrazi ce Sambalu? Kada sn10 toko1n ekspedicije dosli do zakljuCka da postoji Genofond coveeanstva, pomisli!i smo da taj Genofond i jeste Sambala. Ali, nakon analize literature i niza dodatnih informacija, shvatili smo da je Gc:1ofond covecansrva samo deo (mada osnovni) Sambale i Agarce, da Sambala i Agarca ukljucuju jos i podzemnu tehnolosku civilizaciju Len:urijanaca kao aktivni deo Genofonda covecanstva. Shvatili smo da SU Sambala i Aga:ra citav sistem podzemnog zivota na Zemlji. Ja mislim da Sambalu nije n1oguce naci; ona je iznad nas i pored nas, ona ~ivi paralelno sa nan1a, nevidljiva i zagoneo1a, i proucava nas. Posctiti Sa1nbal u ("otiCi im 11 goste") nije moguce, jer podze1nnim rchnoloskim Lernurijancima co nije potrebno - mi smo za njih ionako orvorena knjiga. Proguravsi svoj ponos, morarno da shvatimo da je nivo naseg umnog razvoja i tehnologije onoliko niZi od nivoa Sambale koliko se n1i razlikujen10 od primitivnog coveka, naoruzano& kamenom sekirom. Rcligija predvida da ce jednom nastati "zlatno doba" iii doba • • Istmc, kada ce poeeti da ?am se otkrivaju tajna znanja Lemurije, koja se sa svetoscu cuvaju u Sambali i Agarti i koja su u svoje vreme ne samo donela velicinu civilizaciji Lemurijanaca, vec su is to rako srvorila i rnocnu civilizaciju Atlantidana. Ali, naravno, Sarnbala i Agru1a cc imati u vidu da cak ni ta znanja nisu spasla Atlantidane da ne uporrebe cudorvomu cehnologiju Lemurijanaca u ime zla i tastine. sro je i dovelo do propasti njihove civiizacije. Da Ii ce to "zlamo doba" doCi? Sve zavisi od nas samih. Ako bude· n10 u stanju da shvatimo jednostavni boianstveni posrulac: "MoraJTl0

341

Ziveti sa cistom dusom", ako se psihologija Ciste duse ukoreni u ljudima i postane osnov njihovog postojanja, onda se moze ocekivati da ce ' i neko od nas (a mozda i mnogi) biti pusren u Sambalu, gde ce svojim ~ ocima videti zapanjujuCi svet buducnosti, gde ce mu biti preneta neverovatna znanja, koja su u stanju da iz korena promene svet. Jos ~ jednom ponavljam da nas Sarnbala proucava i zna sve o nama, pa zato " postoji samo jedan put kojim se moze doCi do eudotvornih tehnologi# ja San1bale - da steknemo njihovo poverenje n1asovnim Cistim rnisli1na, !'.. masovnom psihologijom dobra. ; Izgleda 1ni da je psihoenergetskorn barijerom, koju sam na svojoj koZ.i osetio u sa1nad.i·pecini, upravljala Sambala. Ja n isam n1ogao da ~ Vidim Sambalu, ali san1 je osetio, oserio sam njenu moc. ~ Nije isp,;avno ako mislimo dace nekog, ako on licno irna Ciste 1nisli, pu~titi u Sambalu. Sambala misli u opsteljudskim kategorijama. U ; nasen1 ogromnom sveru na povrsini zemlje, u buri srrasti i ljudskih ?udnji, jedan covek nisca ne resava. Nijed neophodno imati bujnu ~ masru da bi se zamislilo sle
.

i

? l

f

$

ce

uSe.

.

A otkriti Sambalu kao arheolosko otkrice nije moguce. Sambala je 'rad toga.

•

I

_j -

Jscorija

Glava 4

Istorija covecanstva na Zemlji U prethodnim poglavljima sn10 periodi&i zasrajali na tom pitanju i pozivali se na razne izvore: religiju, informacije Posvecenika (E. P. Blavacke, L. Rampe i dr.), svedocanstva koja smo dobili od svarnija i dn1go. Zaro je ciralac, verovamo, vec stekao odredenu predstavu o pos~anku i razvoju covecansrva na Zemlji. Ciralac je, svakako, primetio da se re predsrave sustinski razlikuju od istorije covecansrva kakvoj SU nas ucili u skoli. Iz svih izvora koje smo analizirali proizilazi da je covek ponikao putem orelovljavanja duha, da je na Zemlji bilo pet rasa (mi smo peta rasa), da se naredna rasa pojavljuje u nedtima prethodne i posrepeno je zamenjuje. Cilj ovog poglavlja nije analiza veenog spora izmedu materijalizma i idealii.ma po piranju postanka covecansrva. Savremena nauka je vec dostigla nivo da pocne da naucno poima religiju i uvid i da je darvinisticka teorija o postanku coveka od majmuna isuvise primitivna, a religija nije nisra drugo do alegorijsko izlaganje znanja drevnih civilizacija. · U ovoj glavi bismo hteli da sprovedemo krarki hronoloski pregled (bcz citara) nastanka i razvoja covecansrva na Zemlji, pocev od nastanka sveta zakljucno sa danasnjim danom. U necemu cu, verovamo, pogresiti, a u necemu eu biti u pravu, ali takva je sudbina isrotijskih istraZivanja koja se zasnivaju na zbiru fragmenramih cinjenica. Drevni narodi su smatrali da je marerija nastala iz praznine. Tako misli i genijalni ruski fizicar Genadij Sipov, koji je uspeo da izvede jednaCinu koja opisuje fizi&i vakuum (sto AjnStajnu nije uspelo), to jest Apsolumo nista, ill Apsolur. Isro misli i Clan na5e ekspedicije, specijalisra za fiziku polja, doktorant tehni&ih nauka Valerij Lobankov. Sa Valerijem Lobankovim sam mnogo razgovarao na tu temu. Hreo bih da ovde koncentrisano predstavim rezultat tih razmisljanja. Sta je Apsolut? Apsolut - co nije naprosto Nista, to je praznina ispunjena NeCirn. Cime - to nauci jos nije poznaro. Po G. Sipovu, atom i antiato1n uvek nicu iz Apsoluta. Oni nastaju, i sudarajuCi se, uzajam-

..t

~ovetansrva

na Zemlji

343

nose unis1avaju. Tako Apsolut odrlava svoju ravnorezu i posrojanje. Ali, u jednom trenu1ku, rokom mnogih milijardi godina, nasraje rrenurak kada se nastali atomi i antiatomi razilaze u prosroru. Tako iz Apsolura nastaje fizicka rnatetija. Tako
344

SVET JE SLOZENUI KEGO STO MISLIMO

i prenos infonnacija sa pokoljenja na pokoljenje. Kod coveka u fizi&om svetu se to ostvaruje p0mo6.1 generskog aparata, i moguce, pon106.i vode unutar tkiva. Ja misJirn da je genetski aparat (i voda?) nastao kao rezultat otelovljenja informaciono najbogatijih delova duha, kada su njegova torziona polja 1nogla izgraditi arorne i rnolekule DNK, koji SU sposobni da saeuvaju i prenesu infonnaciju 0 izgradnji · ljudskog tela sa pokoljenja na pokoljenje. Maze se zamisliti neverovatna slozenost duha koji je u procesu otelovljenja uspeo da izgradi takav generski aparar, gde se u jednoj jedinoj jajnoj celiji i jednorn jedinom spermatozoidu nalazi infonnacija o izgradnji citavog ljudskog organizma, koja ukljucuje svaki njegov rnolekul i svaku njegovu celiju. ~1oze se zarnisli.ti, posto je oblik .Zivota u suptilnom svetu (Onaj Svet) savr:Sen i pesto je evoluciono stariji, da jc pomOCU energije suptilnog SVe[a izgraden genetski aparat j citaVO ljudsko telo. Nisu uzalud drevni govorili da je covek - mikrokosmos makrokosmosa. Uporedo sa gradenjem coveka pomocu napora suptilnog sveca (Onog Sveta), gradeni su i prostiji oblici Zivota u fizi&om sveru - Zivotinjc, insekti, biljke isl. Ali, princip i1.gradnje biljnog j zivotinjskog sveta bio je isti - pomoeu otelovljenja prostijih oblika torzionih polja Onog Sveta. Mcze Ji covek u fiz.ickom sveru da zivi bez Onog Sveta? Duh, koji je izgradio genetski aparat i pomo6.J njega pokrenuo proces proizvodnje coveka (radanje deteta) na zernlji, zadriao je za scbe osnovne misaone funkcije. A upravo nakon rodenja detera, kako sledi iz religije, 11 njega ulazi duh koji i odreduje osnovne misaone sposobnosti coveka. To jesr. mi pomo6.J misli, u osnovi pomo6.J du.ha koji Zivi u suptilnom svecu, koristirno energiju suptilnog sveta. Ljudski mozak, ko1isteci energiju fizi&og sveta (hranu) u stanju je da zaloivljuje torziona polja sup· tilnog svera, pri cernu pomaze duhu u procesu misljenja. Osim roga, mozak gcnerise dodatna torziona polja, koja formiraju dusu (biopolje) u obliku astralnog, eterienog. mentalnog i drugih "tela", koja pomazu funkcionisanje ljudskog organizma. Posle smrti ljudskog tela raspada: ju se takode mnogi sastavni delovi duse (astralno telo, rnenralno relo 1 dr), a duh odlazi na Onaj Svet i nastavlja da Zivi u suptilnom svetu, da bi jednorn ponovo usao u novo fizi&o relo. Na raj nacin, covek koji je srvoren u fizi&om svetu "naporima" supti.lnog sveta predstavlja kom· binaciju oblika zivota u fizickom i suptilnom svetu.

. . lstorija cove~anscva na Zemlji

345

~-

Svimaje dobro poznat poja111 kanne, rj. "rragova" koji u duhu osta. ju od prethodnih Zivota. Duh, koji prolazi kroz zemaijsku etapu zivora , u fizi&om sven1 moze da se usavrsava, ali moze i da degradira. Dobre ~ rnisli, naucna dostignuca i pronalasci usavrsavaj~ duh, a zle n;!sli, .s~je: "i ta i Jencarenje dovode do njegove degradac1Je. Covek se od z1vonn3a 1 razlikuje po tome sto je njegov rnisaoni aparat namenjen da usavr5ava f duh (da u njega pohranjuje konsauktivnije informacije) i da na raj na~n usama:a oblik ziv~ca u suptilnom svetu. D_rJgim recim~•• c~vek, F fiziCko dete 7.ivora u supnlnom sveru, namen3en 3e da kroz fiz1Ck:i svet '.·. dovede do progresa u suptilno1n svel11. Zbog toga je i nacinjen. Nesumnjiyo j e da je oblik Zivota u suptilnom sveru (Onaj Svet) ~ znan10 viseg nivoa nego zivot u fiziCkorn svetu. Dokaz za to je sto je w.••duh besnu1:an. Ako bi !judsko telo moglo da zivi ne 70-80, vec 1000: 2000 godina i vise, javilo bi se vise mogumosti da se usavrsi duh kroz fiziCki svet, jer je proces napustanja jednog i ulaska .u drugo telo t povezan sa. dugirn periodima slabe misaone aktivnosti (detinjstvo, ~ srarost). Zato razvoj oblika Zivota u fizi&om sveru, oCigledno, ide i ia £, ce u pravcu produzavanja covekovog Zivotnog vcka. I zaista, pre nekoliko vekova prosek Zivota bio je 30-40 godina. a danas je 70-80. Kako posrici produzenje zivota? Odgovor na ovo pitanje izgledace eudno - pomocu kulta dobra, ljubavi i znanja. Uzgred rcceno, sve religije i avatari (Sai Baba) propagiraju bas to. Na prvi pogled, beskonaene price 0 ljubavi i dobru nen1aju p1incipijelnog znacaja. ali : u njirna poscoji duhoki snlisao. Onaj Svec je naCinjen tako da dobre .misli i znanja pogoduju razvitku torzionih polja supti~nog sveta, a zle ij. misli i besposlicenje dovode do njihove degradacije. Cesto smenjivan; je Zivota i smn:i neophodno je zato da bi se neki zao, egoisticni i tasti . covek brze za1nenio nekirn drugin1, s.a nadotn da ce, posle "kazne" za ~uh tog coveka na Onorn Svetu, njegova slcdeca_inkarnacija biti bolja !.tovek ce biti bolji. Zato price o paklu i raju, ocigledno, imaju osnove. OCigledno je da je pre nekoliko vekova, ako gledamo na covecanstvo u celini, koliona zla bila veca (beskrajni ratovi, spaljivanje na omaearna ird.) nego danas (ratovi su redi i slieno). To se odrnah odrazilo na prosecni iivomi vek ljudi, koji se produzio. Ali, nisu vazni ~obri pojedinci, vec rnasovna psihologija dobra i zJa - takvi su zakoni Onog Sveta; pomo6.J brzog smenjiyanja z.ivota i smn:i nakon cega sledi :'ka.Znjavanje zlog duha". Onaj Svet se brani od rusil11ckog uticaja neatiVne psihicke energije.

f.

i

!

i

J. f i I i

l

,.

..•

SVET JE SLO~ENU: NEGO ~TO MISLIMO

346

I

Ipak se stvara utisak da se u svetu odvija proces povecanja "masovnog dobra", a povezano sa rim raste i prosecna du:lina zivota. Onaj Sver osetljivo reaguje na prevagu ravnoteze na srranu dobra i povecava prosek Zivotnog veka. Ja mislirn da je najrazvijenija civilizacija na Zemlji, civilizac:ija Lemurijanaca, koja je imala najduzi period razvoja, napredovala pre svega zato sto SU u src:u Lemurijanske civilizacije preovladavali dobro i znanje. Zaro je, po mom rnisljenju, prosecni zivotni vek Lemurijanaca iznosio 1000, 2000 i vise godina. "Masovna Cisrora i dobrota" Len1urijanaca on1ogu6la je Onon1 Svetu da im produZi Zivor, sto je sa svoje su·ane bilo veo1na svrsishodno, jer je tokom dugog Zivora moguce vise usavrsiri duh. Kao sro vec znarno, porpuno oslobadanje od negarivne psihiCke energije predsravlja glavni uslov za ulazak u duboki sarnadi, u kome covek posraje prakticno besmrtan. Ali, pri pasivnom samadiju (kameno-nepokretno stanje te!a) ne dolazi do intenzivnog savrsensrva duha tog coveka, jer relo nije aktivno. Pri akrivnom samadiju (adepti, koji 7jve 200, 300, l 000 godine i duze i kod kojih se, po mom miSljenju, celije organizrna neprekidno obnavljaju), dogada se, ocigledno, vece usavTsavanje duha, ali ipak, verovacno, u n1anjoj meri nego sto je to bio slucaj kod Lemurijanaca. Vrhunac antropogeneze predsravljaju tehnoloski Lemurijanci Sambale i Agarte koji su dostigli gorovo besn1rrnosr zahvaljujuCi Cisroti svojih misli i velikoj aktivnosti us1ncrcnoj na zadobijanje znanja. Oni, vodeci aktivni Zivot na najvisem nivou u fizickom svetu, daju ogroman doprinos usavrsavanju duha i citavog Onog Svera uopste. Nisu uzulud Sambala i ..<\.g arta bile organizovane pre svega od najboljih predstavnika civilizacije Lemutijanaca - najrazvijenije civilizacije na Zemlji. Stice se utisak da jc Visi Um predvideo da naredne civilizacije na Zernlji nece dosrici nivo Lemurijanaca, pa je doveo do organizacije sistema paralelnog podzemnog Zivota na Zemlji, da bi ocuvao i razvio dosrignuca Lemurijanske civilizacije. Ideal anrropogeneze je, kako meni izgleda, da Citavo covecansrvo na Zemlji dostigne nivo Sambale. A sada cu dopustiti sebi da se kratko zadrlim na hronologiji razvoja covecanstva na Zcmlji. y

y

Jscorija

~ovd~anscva

na Zemlji

347

Moguce je razlikovati nekoliko perioda u razvoju covecansrva, i to period andelolikih i ercricnih ljudi, period Le1nutijanaca, period Aclantidana i period ljudi nase civilizacije. Period andelol ikih Jjud i Pre mnogo rniliona godina pomoeu otelovljenja duha na Zemlji su se pojavile andelolike rvorevine, veliCine 60 i vise metara. Ti andeloliki ljudi su bili jos uvek toliko netelesni da su mogli da slobodno prolaze kroz Stene i dn1ge prepreke. Priroda (biljke, zivotinje) rakode je bila bestelesna. Ipak je kod tih ljudi bio fonniran netelesni genetski aparat koji je davao moguenost
348

SVET JE SLOZENU! NEGO STO MISLIMO

t

• lstorija covecansrva na Zemlji

349

Period civilizacije Lemurijanaca

i urvrcio fizic..l
Posle jos veceg zgusnjavanja tela eteriCnih ljudi, pojavili su se rani Lemurijanci, koji SU bili viscki oko 20 rnetara, cetvororuki i sa dva lica. Dve prednje ruke opsluZivale su dva oka koja su vide~a u fizickom sveru (svetlost) a dve zadnje ruke opsluZivale su oko koje je videlo u suptilnorn sveru. Rani Lemurijanci vec nisu mogli da prolaze kroz Stene, a)j SU pomOCU Cetiri ruke rnogli da aktivno deJuju U fizickorn svccu. Oni su mogli da potpuno iskoriste energiju suptllnog sveta (delovanje na gravitaciju, psihicko dejstvo na 2.ivotinje i sl.), ali su vec mogli i da prilieno efikasno upotrebe i energiju fizickog sveta (misitna sila, vatra, voda i slieno). Formiranje genetskog aparara kod njih je dostiglo SavrsenStvO U tom smislu SCO SU Se Onl podeliJi na muskarce j zene i poeelo je radanje dece. Stice se utisak da su rani Lemurijanci 2.iveli u doba dinosaurusa. Proces zgusnjavanja tela se nastavio i zbog toga su kasni Lemurijanci (Lernuro-Adantidani) postali niii rasrom (oko 10 merara). Trece oko se povuklo u unutra5njost lobanje, ali je oeuvalo svoju funkciju uskladivanja sa frekvencijarna Onog Sveta. Dve zadnje ruke, koje su opsluZivale stvamo trete oko, izgubile su se. Kasni Lemurijanci Vadili SU VOdozema&i. oblik zivota, neveJike skrge pomagaJe SU irn "da di~u pod vodom. Oni su izgradili ogromne gradove, dostigli najvisi nivo tehnike (letelice, osvajanje kosrnosa ird.), srvoriii Sll prvoklasnu nauku, lecili su svoje relo unutra5njorn energijom. Duzina njihovog zivora dostizala je 1000 -2000 godina. Kasni Lemurijanci su nauali da korisre energiju fizickog svera, ali se njihova tehnologija zasnivala prevashodno na poznavanju zakona suptilnog sveta. Svaki Lernurijanac je imao kontakt sa Onim Svecom, odatle je crpeo znanje, a njegova delatnost (nauka, do bra dela) dopu· njavala je Onaj Svec znanjima. Oni su mogli srazrnemo Jako da udu u sranje samadija. Najnapredniji od kasnijh Lemurijanaca nauCili su da se dematerijalizuju i materijalizuju. Oni su ovladali Jevi tacijo1n (pobe· da nad gravitacijom i podizanje sopstve11og tela u vazduh) i n·enucnim prenosom svog tela u prostoru. Postignuta je cak i dematerijalizacija i materijalizacija letelica i dn1gih aparata. Onaj Sver, koji je stvorio coveka, imao je Cime da se ponosi • cove1'. je u periodu civilizacije l.emurijanaca ne samo osvojio fiziCki svet 1

)ina obogaCivao nova informaciona torziona polja Univerzalnog inforifuacionog prostora. Cilj je je bio postignut · dostignut je visok nivo ·iivota u fiziCkom svecu, koji je pogodovao usavrlavanju i napretku iivota u suptilnom sveru. · Lemurijanski period bio je najduZi i najprogresiVIUJI u istOl1J1 , , &vec~Jlstva; tokom miliona godina n·ijumfovali su kult dobra i kult . '.i.nanja, koji su vodili napretku i radi kojih je Onaj Svet i naCinio eoveca.i1stvo. ' A ipak je u srcu najvi~eg nivoa Lernurijanske kulrure kult vlasti p0srepeno poanjao da smenjuje kult znanja. Znanja su pocela da se koriste za osvajanje vlasti, pa je zato nan1sen kult do bra i pojavilo se 'Zlo. Pocela je proizvodnja oruzja, Lernurijanci SU se podelili na gn1pe i poeeli su da ugroiavaju jedni druge. Nad Zemljom se nadvila negativna psihi&a aura. Od Lernurijanaca su u Univerzalni informacioni prostor pocela da pristizu ne sarno znanja i pozitivna psihicl(a energija od dobrih konstruktivnih dela, vet i negativna psihicka energija koja je r_azomo delovala na torziona polja Onog Sveta. "Baza podataka" o ~VOCU na Zemlji, naCinjena za cit
I

350

.,

SVET JE SLOZSNUI NEGO ~TO MlSL!MO

•

cega ce se izmeniti polo2aji kosmickih objekata (planeta, asteroida i slieno) sto ce za posledicu imati globalnu kacastrofu na Zemlji. UvidajuCi neizbemost katastrofe, mnogi od Lemurijanaca su otisli u peCine, usli u stanje sarnadija i organizovali Genofond covecanstva. Najrazvijeniji od Lemurijanaca, koristeCi fenomen den1aterijalizacije i materijalizacije, rakode su otisli pod zemlju zajedno sa svojim aparatima i mehanizmima i organizovali Sarnbalu i Agam1, da bi u uslovima podzemnog Zivota ocuvali i razvijali teimologije lemurijanske civilizacije i nadgledali Genofond covecansrva. Uskoro je i doslo do kosmi&e katastrofe, usled cega je lerourijanska civilizacija na povrlini zemlje stradala. To je bila cena zamene kulta znanja kultom vlasti; vgi Urn nije mogao da dopusti da se potpuno unisti "baza podataka" o Zivoru na Zemlji u torzionim poljiroa Onog Sveta. I saino su Sambala i Agarta ostale kao menifestacija velike lemurijanske civilizacije i do dana dana5njeg nastavljaju
I

Period civilizacije Atlantidana Atlantidani su se u periodu lernurijanske civilizacije u svemu oslanjali na znanja i rehnologiju "starije brace" - Lemurijanaca, koje su s1natrali Sino1,in1a Bogova. Atlantidanima je bile tesko da zainisle sarnostalan Zivot. Posle propasti lemwijanske civilizacije, Atlantidani su dospeli u. uslove borbe za opstanak: uslovi na Zemlji su se nepovoljno izmenili, a nije bilo "starije brace" - Lernurijanaca. Od Atlantidana koji su preZiveli katastrofu, saroo je mali broj mogao da nastavi Zivot, presav5i pri tom na prirodni poludivlji oblik 7ivota. Atla.11tidani su, kao i Lemurijanci, irnali dobro razvijeno "trece oko" i pomoeu njega su *Moguce je da su oni uSli u scanje samadija, da bi vreme kacastrofe provtli u pecinarna. - E. M.

..

Jstorija

~ove~anstva

na Zemlji

351

mogli da se usklade sa vibracijama Univcrui.lnog informacionog prostora i da odatle dobiju znanja Lemurijanaca. Ali, znanja lernurijske civilizacije, "zapisana" u torzionim poljima Onog Sveca, nisu zurila da se razoclaiju Atlantidanima. Zato je poludivlja ecapa u zivoru Aclantidana pocrajala veoma dugo. Zasto Atlanridani nisu mogli da iskoriste znanja Univerzalnog informacionog prostora? 0 come je moguce izneti dve pretpostavke: - mozak Atlantidana bio je manje razvijen od mozga Lemurijanaca. Zato Atlantidani, cak i kad bi se prikljucili na Univerzalno polje znanja, nisu mogli da shvace o cemu se radi. Duga evoluciona navika da se u svemu oslanjaju na Len1urijance nije im dala mogucnost da san1i analiziraju znanja i priroene ih radi napretka u zivoru; - Visi Um je prekinuo vezu Atlantidana sa Univenalnim informa. cionim prosrorom (Onim Svetom), to jest, uveo je princip "SoHm" ostvari se sam. Najverovamije je da je princip "SoHm" bio uveden jos u doba lemuiija.11ske civilizacije, kada su se prosirili sukobi i ku.lr vlasti, da bi se informaciono polje Onog Sveta ogradilo od rusila&e negati vne psihiCke cnergije koja je dolazila sa Zemlje. Au pocetnom periodu civilizacije Adancidana princip "SoHm" nije bio ukinut, jer nije bilo garancije da ce Atlantidani bi ti izvor pozi tivne psihi&e energije. Jedino su Sarnbala i Agarta, koje su se oslanjale na kult znanja i dobrih misli, ostale van delovanja principa "SoHm," koji je zatvarao put ka znanjima Onog Sveta. Koja je od ove dve prerposravke taena? Ja mislim druga, jer je Visi Um . n1orao reagovati na priliv velike koliCine negativne psihi&e energije u informacione strukture Onog Sveta. Ocigledno, blokirajuci princip "SoH111" nije same individualna karakteristika nase civilizacije, vec predsti:vlja "oruzje" Viseg Uma koje je usmereno da spreci unistenje infonnacionih polja Onog Sveta. U usloVima delovanja'principa "SoHm" covecanscvo oscaje "same sa sobom", tj. mora da sarno sebe osrvari, bez znanja Onog Sveta. Princip "S0Hn1" pre svega euva znanja koja su stecena (i zapisana u torzionim poljima) u progresivnom periodu civilizacije Lemurijanaca - najvise civilizacije na Zemlji. I saino su Samba.Ii i Agarti ta znanja uvek dosrupna. U religij( postoji pojam "zlatno doba", period u kome se ljudima otkrivaju drevna znanja. Drugim reCima, "zlamo doba~' je vreme kada v

•

352

SVET JE SLO~E."IL.JI NEGO STO MISLl!v!O ,. I'

se sa covecru1stva uklanja blokirajuCi princip "SoHm" i ljudi pocinju da imaju pristup drcvnim znanjima Le.murijanaca. Civilizacija Atlanridana, koja je postojala u uslovima "ostvari sam" razvijala se veoma sporo. Ljudi su osvojili neke vidove fiziCke energije (misienu snagu, vatru, vodu), gradili su kuce, hranu su dobijali prvensrveno iz mora, u osnovi su vodili vodozema&i naC:in 7.ivota. Sambala i Agarta, koje su nevidljivo nadgledale Atlantidane, pocele su da iz Genofonda covecanstva salju Lemurijance u svojstvu proroka. "Sinovi BoZiji su se vratili !" - verovamo su klicali Atlantidani, u Cijem se seeanju jos cu.val a legenda 0 moCnim velikaninia lemurijanskog per:ioda. Ali, proroci-Lemutija.nci nisu se trudili da Atla.ntidanima prenesu svoju tehnologiju i znanja - oni su propagirali Jjubav i dobrotu kao osnovu napretka covecanstva. Postepeno, naporima proroka-Lemurijanaca, u civilizaciji Atlantidana se kulr vlasti preobraz.io u kult z.nanja, dobro i ljubav su trijumfovali. Zapoceo je napredak. Bili su osvojeni i drugi oblici fizicke energije, gradovi $U posrali bolji i lepsi, populacija Atlantidana je porasla. Ali, energija suprilnog sveta jos hije bila dostupna Atlantidanima. Sambala i Agarta, koje su primeCivale napredak Atlantidana, obavesrile su centar upravljanja Univerzalnim infonnacionim prostorom o moguenosti da se ukloni p1incip "Sol-Im", da bi im to omoguCilo da jos vise napreduju tako sto ce ovladati silama suptilnog sveta. Blokada sa znanja Onog Sveta bila je uklonjena. Za Atlantidane je nastalo "zlatno doba". Velika znanja lernurijanske civilizacije postala su irn doscupna. . Civilizacija ArlaJ1tidana je ubrzano posla pucem napretka. Ovladal~ su telepatijom, psihi&.irn delovanjem na graviraciju, snagom man01 (inkantacija) i drugin1 oblicima energije suptilnog svera. Gradovi. su poceli da se grade prenosenjem materijala kroz vazduh, oni su poceh da lece svoje relo pomoeu unutrasnje e.nergije, lerenje se obavljalo pomoeu moo mantri. Sagradeni su ogromni gradovi, nad zemljom su lebdeli letea aparati - vimane, pod vodom su naC:injene prelcrasne plantaie, ogromni spomenici (koji su doprli i do nas) svedoCili su_ 0 moci civilizacija Atlantidana. Svet je postojao u purpurno-crvenim n1Jansama. U tom petiodu su kulr dobra i ljubavi bili osnovno pravilo iivoca Atlantidana. Ali, kult :z.nanja nije porpuno urvrden, jer su Atlantidalll,

: F.

1sronJa covecanscva na i.cm1J1

I: informativnog koji su se pomocu "o·eceg oka" uskladi''.ali sa vibracija1_1:1a _Unive~zalnog prostora lako, telepacskim putem, i:ret~

dob1J~h zn.~Ja

~ hodnih civilizacija - Lemurijanaca. Deca Atlanodana n1su ucla u sko-

~ lama i nisu zavrsavala fakultete - u skladu sa razvojem njihovog mo:zga, manja su sama izlazila iz Univenalnog infonnacio.no~ prost~:a­

i

f.

Znanja lemutijanske civilizacije, zapisana na. ro~o.1um polJ~ma t. Onog Sveta, bila su roliko neogranicena, da Atlanodan1 n1s~ mo~h da intenzjvno razvijaju ~auku, tre~alo j'~ s~o da uporr~~e ~ii.? kOJl deo • lemurijanskih spomaJa. Doslo Je do naucnog besposhcenJa . . $- "Poznato je da je nauka - ogroman pipav nud, to je isrrajnost lienos_o Y.- U prevaziJazenju naucnih teskoca i UCmaJosci koJega, to JC .:;. samopoirtvovanje radi znanja, to je Cistora misli i dusevni uzl~t: f Upravo su ·pomocu toga Lemurijanci dostigli nevidene visine u nau~ r ~· stvo1ili kult znanja, koji podstice naucna istraiivanja. Gotovih znanJa, koje bi telepatskim putem bilo moguce uzeti sa Onog Sveta, pre njih I nije bilo.. Atlantidani s11 vec irnali gorov pakct znaJ1ja koje su u svoje vrerne stck1i Lemurijanci. . ,\. "Nauena lcnjost" Atlantidana nije mogla da uspostavi kult z.nanJa, koji je toliko vazan da bi se popu.nila informaciona polja Onog Sveta. i. Najteze ~e u iivo~:'. c~vec.ansrva s_tio~°.je ?o'~h znanja i o~o pre~sta~lja f udeo naJsposobn1J1h 1 naJprogres1vn1J1h !Judi. Kod Atlanndana JC znan~ je mogao steCi svaki covek, naprosto se usklad ivsi sa ~ekvencij.an1~ univerzalnog infonnacionog prosrora. Zato su znanJa dolazrla 1 ,.. ogranicenirn, castim ljucti1na koji se nisu mogli uzdriati od iskusenja da vladaju pornocu znanja kojih su imali u izobilju. j · Tako je urnesto nepostojeceg kulca znanja dosao kulr. vlasci. Kult · dobra nije se n1ogao suprorstaviti ncgarivnim vlastoljubivi1n te2J1jaina . . Ljudska teinja je mocna sila; veon1a je tesko suprotsraviti joj se. Ljudske te2.nje ne mozemo zaustaviti, bolje ·ih je usmenti· drugim purem, na primer, purem sticanja z.nanja. Da su Atlantidani imali kult znanja, sve ljudske teinje bile bi usmerene ka bezgraniC.noj i vecnoj oblasti spoznaje, a ne bi se preobrazile u vlasroljubive apetire. . Covek (bilo Lemutijanac, bilo Atlantidanin) nacinjen je rako da ek mora da necemu srremi. Covek je naCinjen kao samorazvijajuca SUpstanca Zaro je vazno ljudsku remju usmeriti nekuda. Kuda? Odgovor je prost - ka znanjima i dobru. Kulr dobni plus kulr znanja -

t

f

i

t

1i

.11

I 354

1scorija covecanscva na Zemlj i

to SU glavni faktori napretka covecanstva. u suprotnom, doci Ce kulr vlasti, a zajedno sa njim i z.lo, a z.ajedno sa z.lom doo ce i propast. Nastali kult vlasti kod Arlantidana se razvijao. Oni su se podelili na odvojene gn1pe, koje su medusobno bile neprijateljske. Znanja Onog Sveta koja su u svoje vren1e stekli Lemurijanci upotrebljena su za stvaranje oruzja. Poceli su beskrajni ratovi. U rorziona polja Onog Sveta pocela je da u velikim kolicinama pristiie negativna psihiCka .. encrg1Ja. Predvidevsi dolazak sveopste karasttofe, najrazvijeniji Atlantidani otisli su u peCine i u$li u stanje samadija, popuni~i Genofond covecansrva. Stice se utisak da je ulazak Arlantidana u samadi imao relativno masovni karakter, pa zaro danas osnovni deo Genofonda covecansrva Cine Atlantidani . • Sambala i Agarta nisu mogle d11 sprece dolaz.ak globalne katasrrofe, jer moc ubedivanja proroka-Lemurijanaca nije bila dovo ljna, a • Sambala nije mogla da primeni vojnu silu Ul(O sto je u njoj bio uCvrlcen kult dobra i kult znanja. Ja sumnjam da su Atlantidani popunili podzcmnu tehnolosku civilizaciju Le1nurijanaca. Izgleda da Atlantid an i nisu dostigl i nivo fenomena den1aterija!izacija i rnacerijalizacije ljudskog tela, koji je tako neophodan za Zivor u Sambali i Agarti. Kacastrofa se dcsila pre 850.000 godina. Zemljina osa izmenila je . svoj polozaj, polovi su se premestili, nastao jc svcopsti potop. Ponovo je bio uveden blokirnjuci p1incip "Sol-Tin". Ali, civiliz.acija /\tlancidana nije propala odjednon\. Deo Adancidana (zuti Arlantidani) uspeo je da svojim letelicama (vimanama) odleti u oblast Himalaja, Tibeta i pustinje Gobi - najvise predele na Zemlji, koji su do sveopsteg potopa predstavljali Sevemi pol. Taina, na obalama i ostrvima Unu trasnjeg mora, smestenog n a rnesru pustinje Gobi, oni su se ponovo nasranili i proZivelijos nekoliko desetina hiljada godina. Ali, izolacija, rnalobrojnost, a pre svega - nedostatak "carobnog stapiea" u vidu znanja Univerz.alnog infonnacionog prostora (bio je uveden princip "SoHm") doveli su do degradacije drustva, podivljanja i propasti. "Nauena lenjost" koja je posrala navika nije dopustila Atlantidanima da prei.ive. Dn1gi deo Allantidana (crni Atlantidani) preZiveli su na visokim delovima africkog kontinenta. Ali, i oni su se iz istih razloga veoma

brz.o degradirali, podivljali i propali. Po jednoj od hipoceza, ti cmi Atlantidani dali su doprinos fonniranju savremenih cmaca. Treci deo Atla.ntidana preZiveo je na takozvanom Placonovorn osrrvu, koje se nalazilo u obi as ti Arlanskog okeana. * Ta grupa t\tlantidana se pokazala najprogresivnijom, ona je uspela da ne izg ubi svoja znanja u uslovima onemogucenog kontakta sa Univerz.alnim infonnacionim prostorom usled blokirajuceg principa "SoHm", uspela je da organizuje naucna isr:raiivanja, oeuva rehnologiju i navede ljude
* Prororip legendame Atlancide E. M.

3 55

356

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

Period Arijevaca (nase civilizacije) · Odnekud je kod nas prihvaceno da se Arijevcima nazivaju Germani. Ali, to je netaeno: u svim dre•nim izvorima Arijevcima se nazivaju ljudi nase civilizacije uopste. Arijevci su se pojavili u nedri111a civilizacije Atlantidana pre otpiilike rnilion godina. Medu Atlantidanima su poceli da se radaju ljudi nizeg rasra, bez opni medu prstima, sa velikim nosom i stopalima. Oni su bili bolje prilagodeni kopnenom naCinu Zivota, u pogledu koga su cak imali neke prednosci nad Atlantidanima. Ti ljudi neobicnog izgleda bili su aktivni i sposobni za rad, ali u duhovnom pogled u i posebno Sto se rice urneca da psihoenergetski deluju, bili SU mnogo slabiji od Atlantidana. Ipakje njihov nivo duhovnog razvoja bio znacno visi nego kod savrernenih ljudi; prvi Arijevci su od svojih praroditeljaAtlantidana nauCili da vladaju nekim oblicirna energije suptilnog sveta, rnogli su da ulaze u stanje samadija i proizvode telepatske i telekinetiCke efekte. Prvi Arijevci su u poredenju sa savremenim ljudima bili divovi i dostizali su visinu od 2-3 metra, ali su u poredenju sa Atlantidanima bili prilieno rnali. U zavrsnoj fazi civilizacije Atlantidana, kada SU Se vec pojaviJi prvi Arijevci, blokirajuCi princip "SoHm" jos nije delovao. Zaro su Arijevci, kao i Atlantidani, mogli da korisce znanja Onog Sveta. Deca prvih Arijevaca takode niSU isla U SkO!U, znanja SU im doJazi)a jz Univerzah1og infonnacionog prostora u skladu sa srepenom razvicka njihovog mozga. "Trece oko" prvih Arijevaca bilo je bolje razvijero nego kod savrernenog coveka, ali je bile manje sposobno za funkcionisanje nego kod Aclancidana. Oni su bill macerijalniji i prizemniji od Atlantidana. Pocecni period Zivota prvih Arijevaca pokl opio se sa periodom raz: dora, racova i kulta vlasti kod Atlantidana. Od Atlantidana su prvi Arijevci preuzeli kult vlasti, koj i se u nasoj arijevskoj civilizaciji neguje do dana dana5njeg. Zajedno sa Atlantidanima prvi Arijevci su ucestvovali u medusobnim rarovirna. Oni su bili izdrZ!jiviji i skro1nniji od Atlancidana. Arijevci su takode shvatili da se pribli2.ava globalna katasrrofa, al i je kulr vlasti bio jaCi. UoC:i karastrofe, mnogi Arijevci su otisli u peone, ·usli u duboki samadi i dopunili Genofond covecansrva. Po morn rnisljenju, arijevski deo Genofonda coveeansrva sastoji se prvenstveno

l.

lsrorija covecansrva na Zernlji

357

! od tih prvih Arijevaca (pre sveopsceg potopa) koji su do ulaska u sama-

~ di Ziveli bez ogranicavajuceg principa "SoHm", i zato su ima1i osnov-

} na znanja Onog Svera, a takode su mogli i da proizvedu neke psif hoenergerske efekre (oZivijavanje, isceljenje i sl.). Proroci koji su imali 'l'I spoljasnjost kakva je uobieajena za nas (Isus Hristos, Mohamed, Mojsije i dr.), po mom miSljenju su bili prvi Aiijevci koji su usli u sama1 di jos pre sveopsreg potopa. Kako mi izgleda, prvi Arijevci su znali za ~ Sarnbalu i Agartu, postovali su je i klanjali se Lemurijancima - "Boiijim • Sinovima". ~ Uoa globalne katastrofe, rnnogi od prvih Aiijevaca usli su u sranje t sainadija ne sa1no da bi dopunili Genofond covecanstva, vec i da bi u i peCinama preZiveli samu katastrofu. ~ U vreme sveopsteg potopa (pre 850.000 godina) vecina prvih ~ Arijevaca je sttadala, kao i Aclantidani. Samo je mali broj Aclantidana ~ i Arijevaca preziveo na osracima kopna. Nastao je rezak period: ' gradovi, tehnologija i masine SU Dile izgubljene. Ali, najreze je bilo tO sto su usled blokirajuceg principa "Sol Im" ljudi bili odseceni od zna': nja Onog Svera. Doslo je do podivljanja i postepenog prelaska na ptimitivni naCin Zivoca. ;r. U tin1 uslovi1n a su Arijevci neprekidno rarovali sa preos ralim ~tlantidanirna. Arijevci su .se pokazali prilag~den~ji1n na ~urovc usl?vc zivoca i na mnogim osracma kopna su ponsnult Atlanudane. Ont su . btle naseljavali ostatke kopna koji su se otkrivali posle sveop~ceg , potopa i ta1no osnivali svoje gradove i sela. Aclantidani su ziveli u iz.olovan i1n kolonijan1a, i kao posledica malobrojnos ti i brakova mcdu srodnici111a, postepeno se degenerisali. · Stotinama hiljada godina arijevsko dn1stvo nije napredovalo. Za to SU postojali objektivni razlozi: posle potopa kopno je veorna dugo pos, tojalo samo u vi du odvojenih kamenitih ostrva, a izolovanosr i brakovi rnedu srodnicima dovodili su do degradacije i pogo!'Sanja naslednih Pararnetara Aiijevaca. Postoje neka svedocanstva da se u ro1n periodu iz Genofonda covecanstva pojavio prilican broj proroka (Buda), ali nji·hova delatnosr, oCigledno, nije dala rezultare - degenerativni procesi u 'jevskorn dn1stvu su se pokazali kao jaCi. Rasr Arijevaca se srnanjio i srao oko 1,5 nietara, oni su se sve vise i vise preobrazavali u divlja i>lemena.

l

l

1

I

' ' I

•

358

"

'

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

(scorija l':ovecansrva na Zemlji

Srice se urisak da su pre oko 100-200 hiljada godina 2.ivele tri . osnovne grupe Alijevaca - u oblasri Tibeta, na jugu Afiike i u oblasti Srcdozemlja. Ali, prve dve grupe su se postepeno definitivno degradirale i podivljale, a jedino je sredozemna grupa krenula purem napretka i kao rezulta t toga, fonuirala egipatsku civilizaciju. u srvaranju sraroegipatske civilizacije igraJi SU uJogu ne SamO proroci, Vee Ocgled00 i bliske veze sa Atlantidanima sa Platonovog osrrva. Egipatska civilizacia dostigla je visok nivo razvoja; za izgradnju piramida, oCigledno, zasluzni su oni, zajedno sa Atlantidanima Placonovog osrrva. Kada '• i za5ro je propala cgipatska civilizacija? Teske to mogu da kaZern. Mogle bi se misliti da drevni Egipcani nisu mogli da preiive posledice katastrofe od udara kornete Tifon u Ze1nlju (pre 11.000 godina) i propast Atlantidana sa Platonovog osu-va, C:ija su wanja i vcstine koristili. Pre 18.013 godina u oblasti Tibeta i Himalaja pojavio sc novi prorok. Jedni su ga zvali Manu, dn1gi Rama, a treCi Bonpo-Buda. Taj prorok je bio ogromnog rasta i neobiene spoljasnjosti. Meni izgleda da su bas njcgove oci naslikane na svim tibecanskim hrarnovima. Kao sto srno vec rckli, analizirajuCi te oci dosli srno do z11kljucka da su one pripadale Lemurijancu. I tako, u ulozi proroka iz Genofonda covecanstva pojavio se sam Lemurijanac. Stekao sam utisak da su rokon1 cicavog perioda postojanja arijevske rase, pocev od sveopsceg pocopa (pre 850.000 godi na) k110 proroci iz Gcnofonda covccanstva i1Ja1jli samo Aclantidani i rani Arijcvci. Meclu njima nije bile Lemurijanaca. Delovanje rih proroka nije dalo ozbiljnije rezulcate; arijevska rasa je nastavila da se sve vise i vise degradira. Pre oko 18.000 godina covecanstvo se prvenstveno sastojalo od divljili i poludivljih plemena, C:ije su se mogucnosn raZVOJa sve Vise 1 V!Se smanjivale. Jedino se egipatska civilizacija izdvajala, al i je i ona pokazivala ozbiljne znake nazadovanja. Sambala i Agarta, koje su proueavale procese koji su se odvijali u arijevskoj civilizaciji, na kraju su odluC:ile
•

•

•V

•

,y

~

359

misljenju, imali i imaju "srednjesratis ticke oo" (tibeta nska rasa). Upravo su se oni ra.Sirili po sveru, potiskujuci poludivlja plemena. Migraciju ba5 rih ljudi smo pratili po oftalmogeomeoijskoj shemi, a preoscala poludivlja plemena (koja se ne uklapaju u oftalmogeometrijsku shemu) osrala su poludivlja i do dana danasnjeg. Upravo kod tih ljudi, koje je poserio prorok-lemurijanac, poceo je postepeni napredak. Posto su bili razvijeniji, oni su vodili konkurentsku borbu za ceritorije sa poludivljim plemenima i na veCini teritorija su uspeli da zamene poludivljc Arijevce. U nekim krajevima su se pomesali sa poludivljirn plemeni1na (Afrika, lndonezija, /\ustralija), ali su u nekim krajevin1a uspcli da ocuvaj u Cistont rase koja je krenula sa Ti beta (Evropa, AZija), mcnjajua spoljasnjosr u skladu sa uslovima okoline. Poludivlja plemena SU Se ocigledno safuvala U izolovanim rezeryatima kao SCO SU neka osrrva Tihog okeana, dzungle Amazona i Afrike. Takode je neophodno zapaziti da su, prema oftaln1ogeornetrijskim podacima, i neke grupe Arijevaca koje su posle sa Tibeca cakode podivljale (Juina A.Inerika, osrrva Polinezije). Ipak, uprkos 1nesanju sa poludivljim ple1nenima i slucajevima regionalnog prelaska u divljastvo, Arijevci koji su posli sa Tibeta uspeli su da nasoj (arijevskoj) civilizaciji donesu poscepeni napredak. ProrokLemurijanac je uspeo da preokrene putanju degradacije razvoja arijevske rase i zaco je on zauvek osrao u secanju ljud i, a njegove oCi, kao simbol naprerka, krase sve libctanske hran1ove. Ali, arijevsku civilizaciju je cekala ozbiljna proba . posle udara komere Tifona u oblast Atlanskog okeana (pre 11.000 godina), Zemlju je obavila magla, izazvana izbacivanjem ogromnih kolicina pepela (magme i sl.) u aonosferu. Nek autori pisu da je tama trajala 10002000 godina, dn.1gi navode zna mo kraci period. Teske mogu da kazem kabi su uslovi Zi.voca na planeti postali posle te katastrofe, ali se moze pretposraviti da su oni bili veoma surovi. U uslovima borbe za opstanak prednost su imali Arijevci koji su dosli sa Tibeca, kao napredniji, pOSCO SU biJi U Stanju da grade kuce, grejU ih, SijU Odecu, gaje domacc Zi.votinje, bave se poljprivredom. Mnoga poludivlja i divlja plemena nisu prezivela i samim tim su na neki nacin oslobodila zemlju i covecansrvo od regresivnc plime divljastva. Ali, Iieka poludivlja plemena su preZivela i ostala na tom nivou do dana danasnjeg.

.. 3 60

SVET JE SL02ENUI NEGO STO M!SLIMO

Posle katastrofe usled pada kornete Tifona, uvotni uslovi na Zernljl su se postepeno nonnalizovali. Ali, napredak u razvoju drustva je bio ukocen zato sto je kod ljudi procvetao knit vlasti, a kult dobra i kult znanja SU bili potisnut:i U dntgi plan. Beskrajni ratovi SU cak doveli do toga da se formirao ideal coveka kao ratnika-zastitnika ili ratnika• • osvaJaca. Mora se priznati da blokirajuCi princip "SoHm", koji nije dopustao da se koriste znanja Onog Sveta, nije pogodovao razvoju kulta znanja. Degradacija kulta znanja dovela je do roga da su ljudi poceli da zaboravljaju religiju i samo im je "sapar kanne" govorio o duhovnosti. Zato se razvilo paganstvo, vera u idole i sl. Covecanstvu su ocigledno nedostajala bozanska znanja. U toj situaciji San1bala i Agarta nisu oscale po sn·ani. Pre oko 2000 godina pojavila se grupa proroka (Buda, Isus Hristos, Muhamed, Mojsije, Zaratustra) koji SU poceli da covecansrvu pribliZavaju elemente znanja Onog Sveta. Uspeh delovanja tih proroka smesta se pokazao - stvorene su religije: budistiCka, hinduistiCka, hriscanska, islamska, jevrejska i dntge. Kao posledica toga, kult dobra i kult znanja na Zemlji je porastao, nli nije mogao da prevlada kult vlasti. Medusobni ratovi prerasli su u verske ratove. Teritorija se pocela deliti po religioznom principu. Opet je covecanstvo skrenulo sa pravog puta napretka, a krivac U\ to bio je kul t vlasti. Nije se moglo ni pomisli ti da se arijevskoj civilizaciji otkriju drevna znanja Lemurijanaca. lpak se u 18.-19. vcku nase ere u nekim delovi1na sveta (uglavnom u Evropi) pojavio neobieni kulc znanja, koji se zasnivao iskljucivo n~ proucavanju fiziCkog sveta (tehniCki napredak, darvinizam i sl.) bez nasrojanja da se formiraju bozanska znanja. Uprkos blokirajucen1 prin· cipu "SoHm", napredak je krenuo brzim tempom. Arijevci su na neki naCin pokazali da je tehniCki napredak moguc i bez znanja Onog Sveta. Ali, takav kulr znanja bio je brernenic posledicama: znanja su se sticala pre svega u korist kulta vlasti. Nazirala se karastrofa - da se ta znanja upotrebe radi postizanja vlasti. Ubrzo se ona i ispoljila, u obliku dva svecska rara. . Posle drugog svetskog rata, covecanstvo je osetilo rusilaCku rnoC orui.ja koje se zasnivalo na novim znanjima. C:ovecansrvo je pocelo da.

. Jstorija coveca nsrva na Zemlji

361

raz1nislja o tome da su kult znanja i kult vlasti ncspojivi. Broj rarova : na planeti se smanjio. : . P1i svemu tome, mora se priznati da su razne religije, koje su ' : nastale pre oko 2000 godina, vec postale kofuica, posto SU davale ~ povoda raroviina za sfere religioznog ut.icaja. Do dan danas k.ult.vlas~ ko~i cveta ci.~i_prisustvo razni~1 religiozn~h 1okova opasnim. Ljudi uopste 1 ne raznuslJ8JU o tome da JC koren SVlh religija jedan. Doslo je vreme da se religije objedine i da se stvori Jedinstvena religija. Hoce Ii to moCi da se uradi bez rarova i ka1akliz:: mi? Na Lo ne bih mogao da odgovorin1. 1999. godine doCi ce kraj Kali Juge i nastupice Sacja Juga.* Mnoga prorocansrva govore o tome dace u cont pe1iodu nasrupiti smak sveta. ~· Nostradamus, Vira Bramandra i neki drugi pisu dace 11. avgusta. .~; ~999 .. g~dine doc do potpun~g pomr~cenja Sunca bez presedana, ko~e f ce cra3an veoma dugo. Svec ce utonuu u potpunu ramu. Posle toga ce ·doa do nlza karastrofalnih pojava, od kojih ce najstrasnija biti pad na , , Zemlju kon1ete iii meteora (komeca "Obucar'). Komeia ce pasti u oblast Atlanskog okeana. Ogromni Lalasi prelice istoenu obalu SAD i mnoge oblasri Evrope. Porom ce naslupiti podmorski potresi, uragani . : i tornado. Pre
i ,. t

t f

f Jr:

i

Hoce Ii biti smaka sveta? Hoce Ii bi ti smaka sveta? Nesurnnjivo je da je resko odgovoriti na to 'tanje. Ljudi koji predvidaju buduenost to ocigledno zasnivaju na

.J

.

... uga - indijska mera za vreme (epoha) E. M.

'

362

SVET JE SLO~ENUI NEGO STO MISLIMo

znanjima Univenalnog informacionog prostora u koji su oni u stanj u da udu. Ali, meni izgleda da buducnost u Univerzalnom polju nije predod redena kao nepromenljivi niz predstojeCih zbivanja - u protivnom slueaju bi bio iskljucen osnovni princip po kome je covek naonjen kao samorazvijajuce nacelo. Ja mislim da je buduenost u Univerzalnom polju znanja predsravljena u obliku pozitivne i negativne prognoze razvitka C:oveeansrva. Koj a ce se prognoza . pozitivna iii negativna · pokazati kao tacna? To u velikoj meri zavisi od nas samih. Mi moramo da imamo na umu da ce dobro i znanje pogodovati ispunjenju pozitivne prognoze razvitka covecansrva, a zlo i vlascoljublje bi u buduenosti mog li dovesti do globalnih kataklizmi, koje bi mogle iCi do smaka sveta, iii stvoriti uslove za regresivni faktor evolucije, koji bi doveo do divljasrva .

Glava S

Vracanje u stanje divljastva l
....

prethodnoj glavi prilikom analize istorije razvoje coveeanstva mnogo puta smo se susretali sa faktorima podivljanja ljudi i pret· varanja Citavih naroda u polud.ivlja i divlja plemena. Poceo je da se stvara utisak da je podivljanje regresivni faktor evol ucije oja se uloga ne sme potceniti. Pre dve godine doputovao sam u lndoneziju po pozivu glavnog oftalmologa te zemlje. Sakupilo se oko 100 indonezru1skih oenih lekara koji!'Ila sam odrlao niz predavanja i demonstrirao nase najnovije oene i plasticne operacije. Indonezanski lekari su mi se svideli: nasmeseni, ekspeditivni i Zivo zainteresovani za sve novo, oni su ostavljali urisa.k visokocivilizovanih i visokoobrazovanih ljudi. Pa ipak me je kopkalo da ih upitam o ljudozderstvu koje je, kako znamo iz skole, bilo rasprostranjeno u coj zemlji. - Recite mi, jedu Ii kod vas ljude? · ne mogavsi da se uzdri.im, upi· tao sarn glavnog oftahnologa u iskrenom razgo voru. - O ccmu Vi co pricate - odgovorio je glavni oftalmolog - mi smo sada postali civilizovana zernlja i doba ljudozderstva je proslo. - Zar vam je uspelo da tako bno izrnenite divlje obicaje divljih ple. mena? - insistirao sai:n ja. • - Ali, uopste - zbttnio se glavni ofralrnolog - u sastav Indonezije ulazi oko 13.000 ostrva, i na nekim od tih ostrva i dan danas postoji ljudozdersrvo. Zaro mi irnamo posebnu kanibalisticku policiju ~ ako na bilo korn osrrvu pojedu nekog coveka, oni odlaze tarno i kaznjavaju divljake. · - Da Ji nastojire da obrazujete poludivlja plernena, da ih nauCite civilizovanijern obliku iivot!l? - Naravno, nastojirno - odgovorio je · glavni oftalrnolog. - Postoji posebni dr!avni program. Ali, rueni izgleda da je co beskorisno. · Divljaci slabo prihvataju znanje, oni su kao iivotinje - Zive instinktivno. Verovatno je da su u dalekoj proslosti ca· plemena bila civilize-

364

SVET JE SLO~ENUI NEGO STO MISLIMO

vanija, ali su nepovratno i konaeno podivljala. Sun1njain da se njima 1nofe doneti civilizacija, najverovamije je da ce ih istisnuti .~vilizovani Jjudi i da ce oni postepeno izumreti. :> Iz toga sto ste ,:ekli ~· \! sarn shvatio da je ljude, .' .. • • kad predu na primitivni • oblik zivota i podivljaju, nemoguce vratiti na civili.. zovane oblike Zivota · rekao sam. - Smarrarn da je tako · promrmljao je glavni oftaJ. molog. - limo sam pose· Civao ta plemena, nastojeCi da im learn oa. Ali, oni nista ne' razumeju, mozak im je slabo razvijen. Zacutao sam. Prema Podivljanje (crcez autora) istoriji covecanstva sam znao da je na mestu danasnjih indoneZa.nskih osrrva nekad posrojao osnovni kontinent Atlantide, na kome je procverrua velika civilizacija. Zar su sva znanja zaboravljena! Zar se nije mogao zaustaviti proces prelaska u divljastvo! Zar je nasralo divljastvo nepovratno!

'1:..~.

Da Ii je majmun nastao od coveka iii covek od majmuna? Iz skolskih udzbenika svi mi znamo
: Podivlja nje kao regresivni evolucioni faktor

365

·nja sroialo bi raz'vijenije ljude na njihov nivo. Zaro su svi koji su mogli ·:~ da.prin1e duh bili odvojeni od njih. Usled toga su oni tonuli sve nize i ni2e na nivo zivotinja. Na taj nacin SU se naporedo sa covekom obra· t zovale covekolike 2.ivotinje. Covek je na svom puru, tako reci, ostavio · ·za sobon1 deo svoje brace da bi se on sam uspeo na viSi nivo. Majmuni su _ti ljudi pretho~nih e~oha koji su prosli ~oz obrnuti razvoj: Ka~ sto je covek nekad b10 manJe savrsen nego sro Je danas, tako su 1 maJmu. ni nekad bili savr5eniji nego sto su danas." :.; Ako je verovati Rudolfu Stajneru, 1naj1nuni su nastali od coveka, a ~ savremeni divljaci Indonezije, Amazona i Afrike nalaze se na putu postepenog prelaska u majmunolika stvorenja. Moze se takode prer, postaviti da je snemi covekjedan od ogranaka podivljalog coveka. '. .' Da Ji je to istina? Teske je bila sta utvrditi. Ali, hipoteza o poreklu covecanstva od majmuna nije ubedljivija od hipoteze 0 poreklu maj· f muna od coveka, jer u prirodi osim sralnog evolucionog napretka pos~oji i r~gr~ivni ev?lu~o~- proces, ~o~i u slucaju covecansrva ~ naziva vracanJe u stanJe dtvlJastva (pod1vlJanJe). "'

I

i

• 1 .i t

l !

s:

Podivljanje u isroriji covccanstva na Zernlji

•

'

Kako sam shvatio iz proucavanja istocnih literan1ih izvora, i masovno vracanje u sranje divljastva Jjudi povezano je sa periodima globalnih katasrrofa. Procesu masovnog podivljanja podlegali su kako "!' Atlantidani, cake i Arijevci Ojudi nase civilizacije). .. Jedino su Lemwijanci izbegli masovno vraeanje u stanje divljasrva £ (iako se ne moze iskljuciti delimicno podivljanje i u njihovo1n slucaju). .~ U periodu globalne katasrrofe Lemurije, vecina Le1nucijanaca je f: stradala, ali oni bolji Lemurijanci su otrnli pod ze1nlju i ureclili Sambali . "i Agartu. U siscemu paralelnog zivota (Sambala i Agarta) Lemurijanci su dostigli najvisi nivo razvoja. Podaraka o podjvljanju Lemurijanaca u ~teracuri nismo nalazili. : Arlantidani su podlegli procesu masovnog podivljanja dvaput. ~odivsi se u nedrima lemwijanske civilizacije, oni su delimicno Pre2.iveli globalnu lemurijsku katastrofu i liseni rukovodece uloge ..Lemurijanaca, poceli SU da se postepeno vracaju primi tivno1n nacinu ; , Zivota. Kako pise Lobsang Rampa ("Doktor iz Lase", 1994., str. 236) · :naprednija plemena iscisnula su potpuno podivljala plemena

f

i

'

I 366

SVET JE SLOZENIJI NEGO ~TO MISL!MO

Podivljanje kao regresivni evolucioni fakcor

Atlantidana i to se nastavilo sve dok nisu bili ockriveni stari spisi Lernurijanaca. Na osnovama drevnih znanja Lemurijanaca poeeo je napredak ci\.ilizacije Atlantidana. Drugo masovno vracanje u stanje divljastva medu Atlantidanima primeceno je posle sveopsteg potopa pre 850.000 godina. Lobsang Rampa ("Doktor iz Lase", 1994, str. 239) o tome pise da su Jjudi zaboravili svoju kulturu i vratili se u scanje divljastva; pravili su sebi odeeu od zivotinjskih koi.a, hranili se plodovima i nosili sa sobom batine sa kamenim vrhovima. I tako, Atlantidani koji su preiiveli sveopsti potop u najvecem broju slucajeva postepeno su podivljali, potisnula su ih arijevska plemena i oni su nastradali. Jedino su Atlantidani sa Platonovog ostrva uspeli da izbegnu procesu podiv!janja i saeuvali su svoju civilizaciju sve do 9.000 g. p.n.e., kada su stradali od posledice kosmiCke kataklizme. Arijevci, koji SU se zaceli u nedrirna civilizacije Atlantidana i deliruieno preZiveli sveopsti potop, takode su podlegli procesu masovnog podivljanja. 0 tome svedoce mnogi Iiterarni izvori - E. P. Blavac.1
..-

367

Najeudnije je kad se govori o tome da se medu danasnjim divljacima mogu naCi potomci drevnih i velikih Lernurijanaca. Ali, E. P. Blavacka ("Tajna dokuina", 1937., tom 2, str. 286) direktno piSe da su pljosnatoglavi australijski aboridZini direkrni potomci Len1urijanaca. Rad proucavalaca istoene religiozne literature (Pilai 1956., Zvelebil 1972.) govori o tome da su Tami!i (Sri Lanka) takode potomci Lemurijanaca. Da Ii je moguce poverovati u to da su se do danasnjeg dana sacuvali potomci Lcmurijanaca koji su Ziveli pre n1nogo miliona godina? Kon1plikovano je odgovoriti na to pitanje, pre svega zato sto pomenuci aboridZini nisu ozbiljno proucavani iz perspekcive paleoanatomije. tv1ozda se zaista kod pljosnatoglavih ausrralijskih aboridzina mogu primetici neke neobicne anatomske osobenosci koje se slazu sa opisima Lemurijanaca (razlike u gradi n1aksilarnih sinusa, gr\a, zuba, lopatica, ruku, nogu i slieno). Ista ta Blavacka na nekoliko mesta u svojoj knjizi ("Tajna dokuina'', 1937., tom 2, scr 532, 482, 577) ukazuje da neki aboridiini sa osrrva Tihog okeana predstavljaju direktne potomke Atlantidana. Na mestu tih osttVa nekada je bio osnovni kontinent Atlancide. Posle njegovog porapanja ostala su ostrva, na kojima su Atlantidani preZiveli, i podivljav5i, sacuvali se do dana danasnjeg u vidu divljaka. Da Ii je to iscina? Opet piranje o direktnin1 potomcima Atlantidana nije prouceno; neophodno je izvrsici uporedna anatomska istraZivanja, izvesti poredenje sa oblikon1 Bude i sl. Naravno, direktni potomci Lemurijanaca i Atlancidana (ako oni zaista poscoje!) kroz hiljade i milione godina veoma su se izmenili i pOStaJi S!iCniji Arijevcima, ali SU distinktivne crte mozda OCuVane. NajveCi broj divljaka predstavljaju, po na~em mislje1.1ju, sami Arijevci. Pii tome, kako mislim, na oscrvima Tihog okeana je, kao izolovane, moguce sresti rane Arijevce koji su podivljali u nezapamcena vremena u prvin1 milenijuruima posle sveopsreg poropa. Relativno rani Arijevci mogu bi ti neki divljaci iz Afrike, koji se ne uklapaju u oftalmolosku shemu. A ta oftalmoloska shema pokazuje da divljaci Juzne Amerike, neki divljaci Australije, Novog Zelanda, Indonezije i Sibira, predstavljaju relacivno kasne Arijevce, one koji su poeeli da se sire po sveru sa Tibera pre 18.00~ godina.

368

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MlSLIMO

Iako je upravo taj tibetanski talas doneo napredak nasoj arijevskoj civilizaciji, nije svaka grupa posle migracije u razne regione Zemlje rnogla da izbegne regresivni evolucioni proces sa prela skorn u divljastvo. Na prim~ aboridiini Amazonije po oftalmologeornetrijskoj shemi imaju isti koren kao i Japanci i Finci, ali se od njih razlikuju potpunim divljastvorn. Dakle, problem divljaka na zemJji je interesanma i slozena nauena problematika i oogledno eeka da bude istrazena. Da Ii ce divljaci opstati? Da bih odgovorio na ovo pitanje, dopusticu sebi da navedem dva prim era. Pre nekoliko godina, doktora A J. Salihova i mene pozvali su radi dernonstracije nasih novih ocnih operacija u grad Manaus (u Brazilu), koji se nalazi u samom sredisru basena Amazona. Posle nedelju dana napregnurog hirul"Skog rada, povezli su nas brodiCima u dubinu ama· zonske diungle, da bi nam pokazali lokalnu egzotiku. Nocu su nam predloZili da podemo u lov na krokodile. Pri svetlosti halogene lampe, oci krokodila svetle zelenom svetloscu, i na rnotomom camcu je mog uce bukvalno doploviti rik do njega. Krokodila zaslepljcnog svetlostu moguce je dotaknuti stapom, a krokodilcica je cak moguce uhvatiti n1kama. Lov na krokodile je zabranjen, pa srno se ograniCili samo na narusavanje mira ogromnih reptila, od· kojih se ledilo srce. Ali, mene je zaprepastio ogroman broj krokodila; na svakih 150-200 metara mogle su se videti svetlece oci krokodila. Ujutro je doktor A .J. Salihov ulovio na udicu piranu, upotrebiv5i kao mamac ostatke jela sa stola. Stavili smo u usta poluzivoj pirani granu palac debelu, a ona ju je pregrizla lakim pokretom. uiasnih celjusti. Dalje SU resili da nam pokafu poludivlje lokalne Indijance. Kad~ smo doplovili u njihovo seoce, vodic je rekao da su juce ovde videh ogromnu anakondu, dugu oko 20 metara. Njihova prebivalisca bila su krajnje siroma5na. Bila su sklepana od dasaka, podsecala su na kokosinjce i bila postavljena na niskim kocevima natl povrsinom VOde na obali. lndijanci SU vrsiJi nuzdu jcrOZ

lf

Podivljanje kao

regresh~1i evolucioni faktor

.•

.

.

:69

ocvore na podu, a ruda su i uzimali vodu za p1ce. Rogoz1na 1 nesco t posuda on.iii su svo pokuestvo. Pan_r~one i majica - nu~a odeea. ~ Temperature su na Amazonu staJne 1 iznose 30-35 steperu. Tu nerna komaraca i drugih in~ekata koji sisaju krv. j Amazonski Indijanci Zive od ubiranja lat:ks~ sa k~ueuk~vih stab~a t i ribolova. Oni bacaju mreie, ispletene od uzadi, na nbu p1raruku, oJa ~ 1eiina dostize 300 kilograma. Ako uhvace ribu · jede je celo selo, ako I"" ne · svi gladuju. Recite mi . upitao sam jednog od Indijanaca, koji je pomalo go· i vorio englesk.i - da Ii krokodili i anakonde napadaju ljude? Naravno - odgovorio je Indijanae- - Krokodili jedu zene, a i : anakonde muskarce. f - Zasto su bas tako izbirljivi? . .. l - Eno, pogledajte moju drugu zenu · pokazao Je glavom IndiJanac prema reci .. Ona pere sude na obali. Tako je i moja p·rva zena prala sudc na obali kada joj je neprimetno prisao krokodil, odvukao je u i vodu i rastrgao. i· · I to se cesto dcsava? !!, . Cesto veoma cesto. Kro kodil je po1eo dve zene mog suseda. Mnogo de~e pojedu krokodili. · · Bojice Ii se za svoju drugu zenu? . Naravno da se bojim. I nju ce, verovat.no, rakode pojesti krokodil. Jedan put ju je vet napao, ali mu je pobegla. Zenina duznoscje da pere · sude na obali. Ako i nju pojedc krokodil, uzecu trecu · tmumo je :, odgovorio indijanac. · A anakonde napadaju n1uskarce? • · Da, mnogi muskarci srradaju od anakondi u prasurni. · Zasro? · Sigumo ste vi deli da je pra5uma veoma gusta. Po njoj je moguce iti Jedino po stazicama. Sve Zivotinje idu po stazicama. Mi, muskarci, takode idemo po tim stazicama kada sakupljamo lateks. A zmijailnakonda oade rakvu stazicu, Okao se na drvo nad njom i ceka plen. Anakonda napada sve i.ivo: bilo C:oveka, bilo tapira (divlja svinja) ... Evo, Ptosle godineje anakonda progutala rnog brara blizanca, samo je kaCket .Ostao. Pre toga je u prasumi nestao njegov sin. Takode anakonda ... · Anakonde su velike? ·Ima ih veo1na velikih, a ima i manjih, koje gutaju samo decu.

f,

! .

t . f

i

~

!

J

•

I 370

SVET JE SL02EN!Jl NEGO ~TO MISLIMO

Podivljanje kao regresivni evoluc:ioni fakror

- !mate Ii oruzja da se branite? - Ne, oruija nemarno. Imamo samo ovo - Indijanacje pokazao svoju srracaru. - Zasto nemate on1ija? - Suvise je skupo. . - Zar je tesko zaracliti za oruije? - insistirao sam ja. - Na kraju krajeva, ribu jc moguce iseCi, usoliti i prodavati u gradu, a ne smesta celu pojesti u selu. Moze se pra•iti namestaj od crvenog drvera i prodavati. 1 Mozete praviti sitnicc od drveta iii preparirati pirane · sigumo ce pos! tojati potra:l.nja za tim. ~.1oiete sakupljati i prodavati plodove. Mozete , gajiti kukuruz, secemu trsk-u, kafu, ka.1
j

I

•

I

371

osecali su svoju nadmoe nad divljirn zverima. Najverovatnije da oni nisu ni prerpostavljali da su druge grupe ljudi orisle daleko napred: · naonile n1asine, sisrem obrazovanja, sagradile gradove i sl. Moguce je da u dubini duse oni maglovito shvataju da je vr~me nepovrao10 protraceno, da su se oni lagodno i netalenrovano klizali niz padinu regresivnog razvoja, zaboravljaju6 sve -.ise i vise svoje velike pretke i sve vise i vise se pribliiavajuCi neduhovnoj divljoj prirodi. Ti ljudi, oogledno, ne razumeju da evolucija ne dopusra stabilno stanje, da posroji izbor izmedu samo dve mogucnosti: napredak iii nazadak, a radi napretka je neophodno ulagati napore, ogromne napore. Ukrcali su nas u Ca.mac i odvezli do horela. Dalje su nas automobilon1 dovezli do skele preko Aroazona. Ukrcao sam se na skelu i pogledao okolinu: po obalama Aroazona na tesnom prostoru bile su naa&ane jadne seoske kolibe. Pored n1ene je stajao indijanski dccaac u prljavoj majici sa ruZ:nim narpisom: "Kauboj". On je nosralgieno gledao kolibe gde je, oagledno, i ziveo. Pogledao sam decaka i pomislio da njemu nikad niko nece pn1Ziti obrazovanje, da je njegova sudbina odredena nazadnim besposlicarenjem njegovih dalekih predaka, i on ce Cirav Zivot provesti u jednoj od tih koliba uko liko ga ne pojede krokodil iii anakonda. Dccak je uhvatio moj pogled i ponizno se osmehnuo. Aja sam sto· jao pored njega - visok, beo i samouveren. Imao sam srece - moji daleki preci, radeCi upomo, iS!i su putem napretka. Drugi primer, koji sam hreo da navedern, odnosi se na Sibir (rejon poluosova Tajmir). !Sli smo slozenijom marlrutom i zasli na mesca gde, kako se priea, Jjudska noga nije kroala. Padao je sneg pomesan sa kisom. Okolo je bila tundra, ispresecana kamenitim klisurama. Bilo je veoma hladno, imali smo ielju da se sklonimo od sveprisutnog vetra koji se zavlacio u svaku poru. Iznenada smo u rundri ugledali sator odgajivaca jelena. Obradovav5i se, prisli smo satoru. Zalajali su psi, iz satora je izaslo nekoliko ljudi odevenih u odeeu od jelenjih koia. Najstariji od njih se udario po grudima, rekav5i: - Gazda. Skinuo sam ranac i takode se udarivSi po grudima rekao: - Gazda. Odgajivac jelena je pokazao na sator i rekao:

372

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

·Dobro. Usli smo u sator i sell na jelenje kozc. Postalo je roplo. Rekao sam: - Dobro. OseCa.lo se da gazda satora od ·ruskog zna samo te dve ;:ea. On me je pogle~ao, pokazao na korao sa kuvanirn jelenjirn mesom i rekao: • Gazda, dobro. · Poceli smo da jederno. Prisao sarn rancu, izvadio iz njega flasu sa rakijon1, pokazao je gazdi i rekao: · Gazda, dobro. DomaCinje ostrim pogledom osinuo svoju porodicu i nase mornke, potom pokazao na sebe i rnene i rekao:• - Gazda, dobro. Iz toga sam shvatio da sarno mi, glavni, moie1no da popijemo. Nasuo sarn rakiju i ispili srno jc. Gazda se zacrvenco i rekao: • Gazda, dobro. Ja sam se posluiio jelenjirn rnesom i takode rekao: · Gazda, dobro. "Razgovo1" je zamro. Srnrklo se, poceli smo da se spremamo na spavanje. !1.nenada je dornaan pokazao na jednu od zena iz satora i odsecno rekao: - Gazda, dobro. Znao sam za taj obicaj sevemih naroda, ali sarn se zbunio, i pokazavsi rukama da ho6.t da spavam, rekao: - Gazda, dobro. Na kraju je domaCinu dosadilo da me nagovara. Zaspali smo. Ujurru je domacin, ispracajuCi nas, podigao jedan od nasih ranaca, uzdahnuo, pokazujuCi da je to tesko, a porom je ponovo prisao pomenutoj zeni, potapsao je i prekomo re~o: - Eh, gazda, dobro. Odrcdili smo azimut i posli. Nakon nekoliko kilomerara, presecajuCi kJanac, neocekivano srno naisli na jos jednog odgajivaca jelena, koji se vozio saonicarna. On je dovoljno dobro govorio ruski. Zastali smo i poprieali. Ispostavilo se da je on nekoliko godina iiveo u naselju. Na kraju se propio i sada logoruje zajedno sa porodicom odgajivaca jele· na kod koje srno bi!i. · Stari ("gazda" · E. M.) je veoma mudar. On Iogoruje na najne· naseljenijim mestima, izbegavajuo da se sreme sa belim ljudima. On

t

Podivljanje kao regresivni

~volucioni fakcor

373

zna da nasi Jjudi (Nenci • E. M.) lose podnose kontakt sa belcima, . propijaju se i urniru. Da sam nastavio da Zivirn sa belcirna, i ja bih vec umro. Stari me je spasao. Ali, u tundri je sve vise i vise belaca, oni Jere helikopterima, voze se dzipovima. Mi odlazimo sve dalje i dalje na sevei; uskoro necemo imati kuda da idemo. I tako, da Ji ce divljaci i poludivljaci opstati? Najverovamije da nece. •' Stvaranje vestaCkih povoljnih uslova za njih je besmisleno, jer je · '· napredak mog'uc samo uz pomoc volje, zelje za borbom i · prevazilazenja prepreka zarad buduenosti. Nazadno besposlicenje dalekih predaka koje je dozvolilo da se postepeno prelazi u divljastvo, pokazalo se ka.o smrtni greh . Faktori podivljanja Kao sto smo vec zapazili, jedan od glavnih fakro.ra podivljanja je , lenjost dalekih predaka. Lenjost je uvek regresivna, zato sto je covek ~· stvoren kao samorazvijajuCi (progresivni) princip. Lenja pokoljenja i!f koja smenjuju jedno drugo cak ni ne prime6.tju da se kod njih postepeno degradiraju mnogi duhovni elementi, pre svega volja, a odn1ah nakon toga degradira se i mozak. Iz pokoljenja u pokoljenje pojavlju. je se sve manje sposobnih ljudi i kod lj udi sve vise poCinju da preovladuje Zivotinjski element (jesri, spavari, razmnozavati se, itd.). Drugi faktor podivljanja je, po nasem misljenju, izolovanost. Potvrda za to je !ho su stanovnici malih izolovanih ostrva uglavnom ·. divljaci. U vezi sa tim se takode moze p1imeriti da ielja nekih malih naroda, na primer Cecena, da se izoluju u vidu suverene drlave moie biti faktor regresije, jer mesanje krvi i dinarniCniji i.ivot u okvirima vece drlave uvek pogoduju napretku. SledeCi faktor podivljanjaje fanatimo totalita1ni karakler vladavine nekih dri.ava iii plemena. Vladar propoveda nekakvu reoriju iii Cinjenicu (komunizarn, religija, samanstvo, priniosenje i.rtvi i slicno) i formira totalitaino drustvo, zasnovano na fanatienoj veri u tu teoriju IU cinjenicu; svi protivnici se progone i uniSravaju. Pre svega progoni._tna podlezu najsposobniji ljudi, ciji je duhovni nivo iznad fanatizma i ~re~a kojirna vladajuca klika oseca zavist. Posrepeno broj sposobnih JUdi opada, a u drustvu sve vise maha uzirnaju divlji zakoni i divlji 0 bicaji. Kao primer za to moze da posluZi SSSR (lenjinistiCka i stalji·

. •

,

374

Pod ivljanje kao regresivni evolucio!li fakror

SVET JE SLOZEN!JI NECO STO MISlIMO

nisticka represija, koje su dovele do ostre degradacije pre svega sela i nasu zemlju, od velikog izvoznika 2.itarica, prevoriii u uvoznika) i lrak (fanatiena muslimanska vera). Ina kraju, najvaZniji faktor podivljanja su globalne katasrrofe, koje vracaju preZivele u uslove primitivnih naana proizvodnje. I samo ogroman napor volje i preduzimljivost mogu da spasu ljude od brzog nastupanja divljasrva.

ze~lj~1n u . celini nadnese negativna aura, kada pesin1izam zanieni opn~11zam 1 ~revla~a negativna psihicka energija i nasladivanje negaovn1m aspeknma Zivota. . ''A zar se nije negativna atua nadnela nad Rusijom?" - bio sam pnnuden da zal
'

Samacli - protivteza divljastvu

1,

Srekli srno utisak da ako napredak predsravlja teiak i dugotrajan ·evolucioni proces, nazadak d.tllstva sa prelaskom u divljastvo odvija se lakSe i traje krace. Razumljivo je da za procese unis tenja, i u okviru · evolucije, potrebno manje napora nego za procese izgradnje. u istoriji covecanstva je, oagledno, bilo mnogo prilika da se laene nepovratnim putem masovne degradacije i podivljanja. Svedocanstva o tome mogu se naCi u svim religioznim i literarnm izvorima posvecenim antropogenezi. I u svfrn ti1n izvorima se ukazuje da se bas u tim periodima, kada nazadak covecanstva poprima opasnu tendenciju da postane nepovratan, na zemlji niotkuda poji,!vljuju proroci koji se trude, ko1isteCi moc svoga duha, da preokrenu tendenciju nazatka i usmere covecanstvo ka konsrruktivnitn progresivnim pocecima. Mi smo vec govorili o hipoteti&orn zakljucku da proroci koji se pojavljuju na Ze1nlji izlaze iz Genofonda covecansrva. Odatle se moze zaljuati da SU Genofond covecanstva i fenomen samadija na kon1e se on zasniva bili naCinjeni na Zemlji sa ciljem da se spreCi vracanje u stanje divljastva. Mudre zemlje Sambala i Agarta nas posmatraju i analiziraju, ocenjujua kada je trenutak da pozovu u pomoc sveti Genofond covecanstva, u kome su se skoncentrisali najbolji ljudi poslednje tri civilizacije na Zemlji. Neki narodi i plemena, koji su sebi dopustili da dokono predu u divljasrvo, prepusraju se regresivnom evolucionom procesu, ali se drugi podvrgavaju duhovnom uticaju proroka u cijem se delovanju mogu videti osobine velicanstvenosti znanja Sanlbale i sarnoga Tvorca. ZavrsavajuCi. OVO poglavlje 0 clivljascvu, neocekivano Sanl pomislio da nazadak u drusrvu poC:inje kada se nad pojedincem i nad nekom v

v

37S

i

.

'€ Negarivna aura nad Ru sij om

377

f· svi oni koji su bili vi$i od sumolne osrednjosti. Pod parolom "diktaru-

Glava 6

Negativna aura natl Rusijom

j

ra proletarijata" (u Ciju besmislenosr nema sumnje, posro je to dik-~ rarura izvrsilaca) radnisrvo se suprorstavljalo inreligenciji, sro je rakod~ sluZilo ucvrscenju ~!ta v\asti. Po~u no. podnistvl!enje .~ij~ ~ ostav!Jalo mesta za razvoJ coveka kao hcnosn. Dosadru part!JSki l $abloni ure7Jvanu su ljudima u rnozak kao molitve. Religija je bila sravljena van zakona.

i·

1· Na svakoga stranca Rusija proizvod.i dvostruki utisak: sa jedne strane, iz nje zraci snaga, jer ta zemlja poseduje ogromne teritorije i ima najvisu intelektualno-nauenu rnoc, a sa druge strane - Rusi nisu u stanju da organizuju manje-vise jednostavan 2.ivor, sresnjeni su u malenim bednim stanovima, idu po ruiniranim ulazirna, gaze po kaljuzan1a. Paradoksalnost n1ske duse objasnjava se svim i svaCirn uticajen1 sibirskih mrazeva, delovanje1n ruskih prosrranstava, istocnhn elemenrom u ruskoj dusi i sl. Ali, hajde da pogledamo na Rusiju iz perspektive onoga cemu je posvecena ova knjiga. Sta je Noscradamus govorio o Rusiji Godine 1555. veliki. fra.ncuski prorok Nostradamus je pisao da cc pocetko1n 20. veka u ze1nlju Akvilon (Rusija .- E. M.) doCi sam Antihrist i vladace tom zcmljom u dva obliCja, Ciji se darunli rodenja razlikuju za 9 godina, 9 meseci i 9 easova. Koliko sarn ja shvatio proucavaoce Noscradamusa, danun.i rodenja Lenjina i Staljina razlikuju se za pomenute tri deverke. Isti ti proueavaoci prerpostavljaju da sc duh Lenjina preselio u relo Staljina, isrcravsi njegov slabiji duh. Nostradamus je takode pisao da ce se Antihristova vladavina u zemlji Akvilon sprovoditi tako sto ce se nad zemljom nadneti ncgativna psih.i&a aura i lj udi ce se medusobno unistavati. Ja se ne usudujem da procenjujem Nostradamusa i nisam ubedcn da Ii sam ispravno shvatio proucavaoce velikog proroka, ali podudamosr sa dolaskom i vladavinom boljsevika namece se sama po sebi. Ja ne zelim da vredam mnoge srarije ljude, ciji je iivor bio posvecen izgradnji komunizma, ali Cinjen.ica ostaje Cinjenica - Lenjinove i Staljinove represije odnele su milione Z.ivota najboljih Jjudi Rusije (SSSR). Kult vlasti je dosao do vrhunca, zbog njega nisu zalili nikoga - ni najbolje seljake (kulake), ni najbolje pisce, ni najbolje naucnil
.~

Ncgarivna komunisticka aura natl Rusijom

.~..

Zasto j€ komunizam, u ciju se antiljudsku sustinu ne moze sum, . n~~ti, u~pco da se .ukoreni ~a take dug pe1i.od! Iz persp_ektiv~ kon~e~­ i.- oJe Uruver:t.alnog 1nforrnaaonog prostora, 1deJa komuruzina JC konsn• la neki mocni oblik negativne psihi&e energije, tako da je mogla da 1 uglisi pozitivna ispoljavanja psihiCl
f

t

•

J

378

SVE'f JE SLOZE.i"IU! NEGO STO MISLIMo

ljubljenoj zavisti. Upravo su zato kon1unisti uspe!i da za samo nekoliko meseci organizuju represiju protiv kulaka, aristolaara j naucnika. Negativna psihi&a energija u obliku plime zavisti pre1na 1noenin1a na Ciravom svetu bila je njihov saveznik. Ja mislim
Negacivna aura nad Rusijom

I '

!

I

379

prelvore Rusiju (SSSR) u opadajucu, lenju i polugladnu zemlju, kakve su Kuba i Kambodza (u tim zemljama sam bio i ovo mogu da kazem sa potpuni1n uverenjem). Medu tim ljudima bilo je kako nauenika, tako i lekara, ucitelja, radnika, a takode i partijskih radnika. Pred tim Jjudima 1noramo ·da skinemo kapu, jer oni ne samo da su gradili, vec su gradili u periodu vladavine crnih negativnih sila. A partijska knjizica, koju su imali ti ljudi, nije im smetala da konstruktivno rade. Hajde da se sada potrudimo da odgovolin10 na piranje koje je postavljeno na pocecku ove glave, o paradoksalnosti Rusa. Odgovor se namece sam po sebi · onaj deo Rusa koji je u borbi sa negativizn1om izgradio pozitivne Zivoa1e aspekte, ucvrstio je i sacuvao visoki naucnointelektualni porencijal te zemlje, a onaj deo Rusa kciji se u godinarna komunizina prepustio negativnim psihi&im aspektima, spao je na ulogu ravnoclusnih, pijanica i ogorcenih graclana, koji postepeno poCinju da zavicle svin1a i pljuju u isti zajednicki bunar iz koga i san1i plJU. I eto, ko rn un isticki reZim je svrgnut, nasrao je kapitalizai11. Kako je danas? Negativna kapitalisti&a aura nad Rusijom Rusinia je izgledalo da ce posle pada komunisti&og rezirna sve postati dobro, da ce se zivot izmeniti na bolje. Nastao je period politi&og romantizn1a, kada su, polaenuri "glasnoscu", Rusi sa zanoso1n kritikovali komunistiCku prosiest, potpuno ocrnjujuci sve i ne ostavljajuCi mesra za one pozitivne, cak herojski pozitivne momente o kojima smo govorili. Odvijalo se zudeno nasladivanje i preZ.Vakavanje starih komunistickih negativnosti, bez ozbiljnih pokusaja da se poene konstruktivan pozitivan rad, sto je oclrl.alo negativnu auru nad nasom zen1ljo1n. Gotovo svi kandidati i predsednici, poslanici i drugi organi vlasti dobijali su pliznanje ne toliko na osnovu svojih progrruna, koliko na osnovu kritike proslosti. Nasa zernlja se nije mogla otrgnuti od negativne aure: tokon1 nmogih godina ona joj je postala bliza, a razgovoli o losim stvarima sladi od stvainog i napomog rada da se izgradi novo drusrvo. Nije se nasao covek koji bi glasno, na sve strane povikao: "Prekinite da se nasladujete! Hajde da radite!" Nasa zernljaje iz komuni7..ma skliznula u divlji kapitali?..am ll ciju negativnu sustinu ne bi trebalo sumnjati.

380

SVET JE SLOZENUJ NEGO STO MISLIMO

U tom periodu sam bio narodni poslanik RSFSR. U su5tini sam u~dao do c~ga moz~ dovesti priklanjanje divljem kapitalizmu, jer sam

b10 u.?1nogim ze~ljama.i _mo~ao sam ~~ uporedujem. Domogao sam se rec1_ na govom1c1 skupsnne 1okrenuvs1 se B. N Jeljcinu, koji je sedeo . pozad1 u predsednistvu, rekao sain: ·• Borise Ni~olajevicu ! Bio sam u Kolumbiji i video da se njihovo drusrvo razdehlo na superbogate, koji Zive u kueama koje su kao ~dave sa ~la~a sa rnitraljezima, i nevidene siromahe, koji mogu JCdmo da oomaJU. Ako u potpunosti oslobodimo cene i oslabimo dria~u kontrol~,--VI"lo brzo cemo upasti u kolumbijsku varijanru 1:1:".'0Ja. Oslobod1vs1 _s e od komunisti&ih srega, svaki drugi Rus ce, osenvs1 slobodu, posran lopov, jer se nad njim do dan danas nadnosi negativna psihicka aura i on nije spreman da konstruktivno radi bez zesroke discipline, na koju je navikao u gociinama komunizma. Cisco ek?n~m~ki projekti o kojima Vi govorire i koji su u velikoj meri poza1mlJen1 od Zapada, nece biti delorvorni u jednoj posckomunistiCkoj zemlji. Trebalo bi obratiti pa?.nju na japansko-kinesku varijanru razvoja. Deng Hsijao Ping... - Za koga ste Vi, 1.a Jeljcina ili za komuniste? . prekinuo me je neko iz sale. - Dal Za koga Vi pozivate da se glasa? - upitao je B. N. Jeljcin. - Ja cu glasati 1.a Jeljcina • odvratio sam s naporom. Narednog dana, centralna televizija j e u programu "Vren1e" prikazala ·moj govor, posebno naglasi\ISi da eu glasati za Jeljcina. U co vrem~ ~: nase drustvo bilo podeljeno na dva pol a i strasno se upusralo u pohoCku borbu, zaboravivsi na konstruktivni pozitivan rad. U com trenutk-u Ono nije bilo spremno da euje upozorenja da kapitalizam nije carobni stolnjak, vec ga treba graditi pod rigoroznom kontrolom i disciplillor:i. Neg~~vna komunistiCka aura nad na5om zemJjom nije se razgrad1la, vec Je presla u sumanuto-euforienu auru divljeg kapiraliz· ma. Danas moze_mo da "ponosno" kazemo da je divlji krirninalni kapirali~ izgraden. ~a euforieno-negativnu psihiCku energiju, koja se zasn1va na tome da JC sve dopusteno i na velicanju coveka koji umesno kr~de, nasa zemJja je plarila Stotinarna rnilijardi doJara koje SU iznete u 1nostranstvo, padom proizvodnje, siroma5anjem resursa, slabljenje!D VOJske, raspadom stare Rusije (SSSR) itd.

f

Negacivna aura nad Rusijom

381

i'

Ulje na valru su dolivali i dolivaju novinari. Pogledajte bilo koju r,: srranu bilo kojih nasih novina: uvek i svuda se nasladuje negativnim (kriminalna hronika, unutrasnja politika i dr.), u inte1Vjuirna novinari postavljaju prevashodno zajedljiva pitanja, gorovo o svakoj lienosti I govore u crnim nijansama itd. Ne samo da u nijansi novina preovladuje cma boja, vec se novina.ti nekako takrnice u nasladivanju f nijansama crne boje. l Ako bi novinari makar i na sekund pon1islili da nije neophodna ~ sarno "negativna pravda", vec da je neophodno iznositi i pozitivne momente Zivota, postigli bi dva vazna momenta: prvo, "negativna pravda" uporedena sa pozitivnim pojavama u zivoru bila bi efikasnija, a drugo, ljudi, citajuCi pozitivnu infonnaciju, zracili bi pozitivnu "if psihicku energiju, kojaje u stanju da se suprotstavi negarivnoj auri nad ~ Rusijon1. A zar se u nasoj zemlji nema o cemu govoriti u pozitivno1n ~ smislu - u_prodavnicama se pojavila roba, iina dobtih farmera, napred. nih kolhoza, dostignuca nauke i tehnike i sl. Neophodno je pisaci o ruskom i paniorskom duhu i cak se pomalo i hvaliti - to podize tonus i duh Rusije, jer je Rusilna dojadilo da borave pod pritiskom negativne aure. Sve sto smo rekli za novine odnosi se takode i na televiziju. Mediji · sebe nazivaju "sedmo1n silon1". To je zaista istina. Sila ne sme da povladuje potpunom negativiz1nu. Sila bi trebalo
l i

i

f i

1·

' I

i

I

382

~

SVET JE SLOiENUI NEGO ~TO MISLIMQ

Prljavi haustor

I

•

Zamislimo da masinbravar N., koji zivi u stanu 34 na sestom spraru devetospratnice, ujutru izlaz.i iz svog Stana. Lose raspolozen iato sto je sused alkoholicar sa sedinog sprata divljao ce!u noc, on zakljucava svoja blindirana vrata specijalnim kljucem. Gazea po opuschna i ljuskama semenki, bravar N. prilaz.i liftu i pritiska dugme za poziv, progorelo opuskom. Cekajua lift, bravar onumo gleda zidove haustora, koji je pre manje od godinu komunalno-stainbeno obojilo prljavo. zelenon1 bojom, ali su ih vec oljustili i "umetnicki obradili", ve6nom recju "k..." i "Fuck you". Postaje mu hladno, jer je prozor u haustoru neko razbio jos pre godinu dana. · Koji je majmun razbio taj prozor! I kud gledaju ovi iz komunalnog! Briga njih za sve. Eh! · misli bravar N. Prohladn.i povecarac donosi miris smeca. · Opet se izgleda odvo
'

Negativna aura nad Rusijom

383

balo da bude livadica, serajuC:i psa ru?.nog izgleda, velikog kao rele. Pas njusi bravara N. i glasno laje. . Diesi, fuj! . vice devojka u kaljcama. . Sigurno njusi snirad lifta, svinja · misli bravar N. · Je Ii to pas, kao dinosaurus je. Opasno je izaCi na ulicu, re zveri nece samo nogu, vec i "rn ... odgristi" 1 Na puru do cramvajske stanice nalazi se jarak preko koga je prebacena daska. PrelazeCi jarak preko daske, bravar N rnisli: . IV!ogli bi da naprave ogradicu eke daske, n1ogao bi neko da upadne u jarak. Koliko je samo pijanih, sigumo, vec upalo. Kakva je to drzava! Da pisem zalbu, sta Ii? Presavasi jarak, bravar N. zavTce nogavice pancalona, koje je juce Cistio i iduci neprirodnirn korachna, pokusava da ne isprska pantalone blacom, koje se razlilo po asfaltu pola kilomecra unaokolo. Dosav$i najzad do cistog asfalca, on struze nogama po tl u, ran1ti blato sa cipela. Pogledav$i pantalone, bravar N. sa zadovoljsrvom rnisli: . Uprskao sam se samo do pojasa. A Vaska, mecalosrrugar? Juce dosao, zamazao se do usiju. Kakav smo mi narod! Eve, kao svinje, u blatu 2.ivirno. Zar je resko zakopati jarak? Briga ih za zakon! Cekajuci tran1vaj, bra var N. gleda ljude koji stoje na st3Jlici. Grumen zlobe navire mu u grlo. . Eve, sigurno oni s... u lifru i kopaju jarkove. Zivotinje su to, a ne ljudi - misli bravar N. Dobro nagaz.ivsi nekog, bravar N. ulazi u tramvaj. Videvsi slobodno mesto, on hitro seda na njega. Pokraj njega stoji srarica sa mrezom. Bra var N. okrece glavu i gleda kroz prozor, kao da sa inreresov3Jljem posmarra pejzaz koji promice. · . Kud je ta baba krenula ujunu - misli bravar N. · Bolje joj je da sedi kuci. Sigurno je izrodila pijandure-seronje koji ne znaju lira je klozec, a sta lift. Jes creba da je posrujemo! Prosavasi kr~z oguljenu obrmu kapiju na ulazu u fabriku, bravar N. pocinje da radi. Pritegavsi stegorn rnaterijal, bravar N. unumo pocinje da ga obraduje turpijorn . . Zasco rurpijam, a? Za ovu plaru, sea Ii? Turpijam, turpijam, a pasji Zivim · misli bravar N. On uzin1a svoju solju od pola litra, odlazi u sobu ;Ga pulienje, naliva u lirnenu solju vode i stavlja unucra grejac. Zapaliv5i cigaretu, bravar N. pije caj iz solje.

I

384

SVET JE Sl.O~ENJJl NEGO STO :-.nSLIMO

- Kao poslednji bednik eaj pijem - misli on. - Sedim u sobi za pusenje pored toaleta i pijem. Niko ne brine o radnicima! Kad bi bar brusene ease kupili. OC:igledno se saviada\!Si, bravar N. odlazi na svoje radno rnesto j obraduje delove. Dolazi vreme ruCka. - Da idein u trpezariju - misli on - A dok stojis u redu, sva ces creva svariti. A kuvari su svi lopovi. Kodete prave od masti i hleba, da ne bi suvise mesa potrosili. Salate su od juce... Aluminijumske viljuske su is krivljene ko spirala. Iste srvari rade, kao i u nasem ul~zu. A, idem u sobu za pusenje, naZderacu se hleba i putera sa cajem. U trpezariju treba da odem samo da zdipim kasiku. Moju jc zdipila neka baraba. ' Nastavljajuo da mrgodno radi posle ruCka, bavar N. pravi pauzu i ide u klozet. - Smrdi kao u nasern liftu · misli bravar N., uJazeCi u kabinu i vadeti iz dzepa DOvine. - Jvice SO!je SU sve zagadane, oe ffiOZeS da sedneS! Nego ovako, sedis kao kvoCka na jajirn
..

Ncgativna aura nad Rusijom

385

talone. Iskobelja\!Si se i i proklinjuCi sve i svakog, bravar N. ulazi u svoj ha, ustor. U hausroru je mra, ' mo, sijalicu je neko odvr1 nuo. Lift dugo ne dolazi. - Kakav skot se vozi u . ! tom pokretnom klozetu ~' , misli on ·- Vee me tera da I p... kako da izdriim do . ! v, . . Stana! . Na kraju se orvaraju vrata lifta. Bravar N. zadovoljno prirnecuje da Se mokraca LI Jifu vec osusila, a na ono ozbiljnije je neko nagazio. '· -· A sto da trpin1 - misli · bravar N., otvara slic i 'mokri u liftu. · Surra cu se .. ako · treba i u svojoj . mokraCi vozi ti. Sasvim je razumljivo Negativna aura nad Rusijom (crrez aucora) da bravar N. tokom dana, pocev5i od svog prljavog haustora, dobija gornilu negativnih osecanja od uopste sasvim jednosravnih, svakodnevnih stvaii. Nad njime se nadnosi negativna psihiCka aura, koja se ~ai.ava na rezultate rada bravara N. Au masi Cirave zemlje, to dovodi do pada kvali teta ruske proizvodnje. Kao rezul~at delovanja negativne ~ure, bravar N. poCinje da nalazi utehu u pieu i u tome da i sam prlja.· On, bravar N, ttzdao se u driavu i narod, koji su dui.ni da mu obezbede .~stojne uslove za Zivot i rad zato sro on rnarljivo izraduje delove, ali ~n sam ni prsto1n nece n1rdnuti da bi se n asralo stanje ispravilo. ·: Po svetnu sudeCi, perestrojku nije trebalo poceti sarno sa ekonom~m projektima, vec i time sto bi naterali ljude da sa1ni sebi srvore . ostojne uslove za zivot i rad i da uvai.avaju sami sebe. Da, ljude bi trealo naterati da uvazavaju sami sebe. Trebalo· bi uzeti primer I

'

~apanaca.

'

'

l 386

I

SVET JE SLOZENUI NEGO

~TO

MISLJMo _ . ,

Japanski radnik, bilo da je bravai; strugar iii Cisrac smeca, ide na posao u odelu, beloj kosulji i kravati. On je ponosan sro radi. Presvukavsi se na poslu iz odela u specijalnu radnu odefu, japanski radnici svaki posao obavljaju sa zadovoljsrvom samo zaro sto uvazavaju same sebe i ljude radi kojih se raj posao obavlja. Posle posla, japanski raci.Pici se presvlace i obieno odlaze u restoran (relativno jeftin) da popiju pivo iii sake i vracaju se kuCi sa radosfu. Jarkovi koji se iskopaju, u Japanu se zakopaju tog isrog dana. Niko i ne pomislja da lift uporrebi kao klozet. Nad Japancima i Japanom nadnosi se pozitivna psihi&a aura. Zasro ruski predsednik i vlada ne preduzmu mere
1

Negativna aura nad Rusijom

387

Oni koje su izabrali isto su smece kao i ja, misli bravar N. Pa ipak se ne pristoji beskrajno vredati poslanike i prikazivari ih u idiorski l
Moja sekrerarica je dcvetnaestogodisnja Irina, kozakinja sa Dona, • koja je dosla iz grada Volgodonska (Rosrovska oblasr). Svojevremeno je jedan narkoman pucao u grupu devojaka iz sacmare; sacma joj se I zarila u oko. Obavili smo ai komplikovane operacije i spasli joj oko i vid. Tokom boravka na nasoj klinici, nase lekare jc veoma zabavio neobicni Irinin govor. Njen donski govor ne samo da je bio pun poslovica i izreka, vec ga je krasila i posebna mekoca i umiljatost. Na primer, zcnu lekara u centralnoj Rusij i mogu da gn1ho zovu "doktorka" (''vraCiha") Za svoju dokrorku, Irina je govorila: · Lilija Fuatovna je veoma do bra lekarka (''vracica"). Jznenada, skinuvsi povez sa oCiju, ona je rekla: · Gle, vrana ("voronok") sedi. Nisra nisarn shvatio, jer znam da je "voronok" kombi u koji trpaju presrupnike ("vor" na ruskon1 znaci lopov · prim. prev.) Pokazalo se da je recju "voronok" ona nazivala vranu. Svraku (na ruskom "soroka" prim. prev.) je ona nazivala "sorocka" (.fro na ruskon1 znaci "kosulja". prim. prev.) sto je dovodilo u nedouniicu ljude odevene u kosulje. Zvezde SU u njenom govoru zvucale kao "zvezdicice". Tacnu je ona nazivala "tarnica". Um es to da ka?e "vec je kasno", govorila bi ""kasnica je vee•. Rec "ujutru" u njenom reeniku je bilo "s jutra". Dzepove (''kannan") je ona nazivala "vrulki" (na ruskom . rulajica u kolima • prim. prev.), a male dzepove · "vruljavoCki" ("rulajCice")

!

388

SVET JE SLO~EN!Jl NEGO STD MISLIMO

- Glej ("gle"), nebo zvezdieavo, zvezdicavo, a noc mesecasra, mesecasra - govorila bi ona. ProC:itao sarn Irini poglavlje o bravaru N. i upirao je za misljenje. - Nisu svi haustori takvi - rekla je Irina. - Kad ulazim u svoj haustor u Ufi, prljavstina me zivcira, ima krastavaca i svakakve stroke. Mraeno j:, ugasili svedo, sta Ii, crkoh od straha. Smesra zakljueavarn vrata. Cudim se, jesu Ii se Burjati toliko obogatili da svoje sopsrveno prljaju. A kod nas, u Vologdonsku, gde sam odrasla, ulaz je bio oslikan. - Raznim psovkarna? - Ne, mi sa Dona smo dovitljivi. Shvatili smo da ako ulaz i jeste zajednicki, on pripada i svakom od nas. Na5i roditelji su skupili novae i kupili cement i boje. Mi, deca, zapusili sruo ccmentom sve n1pe, a rodirelji su sami okrecili zidove. Samo jedan skrrac nije dao nisra. A onda smo rekli: ':.\ sad, momci i devojke, zasucimo rukave" i poccli smo da crtamo po zidovima. Jedan decko je umeo sva5ra, on je nacrre slika skicirao na zidu, a mi smo ih farbali. Ja sam slikala zebru i pingvina, a drugi jos srosra. Svako se rrudio da sro bolje dotera svoju sliku. · l kakav je utisak osravio tako oslikan ulaz? - O! - odgovorila je Irina - uveravam Vas, svako ko bi tuda zasao, uzviknuo bi: "Gle cuda! ovo je kao slikarska galerija". A sva deca iz naseg ulaza postala SU dobra, skoiu zavrsila, opismenila se. Nema nijednog narkomana. Zar nisu re lepote svojim rukama slikali. Najsrarija od dece iz naseg ulaza, Nara5a, vec je udata, dobro joj ide, do dana dana5njeg na svom zidu crra nove crreze. Niko ko ude u nas ulaz ne cuti, hvali nas, niko nije ravnodusan. Deca iz drugih ulaza, gledajua nase crtcze, rakode su dosla parneti, rakode pocela svoje ulaze da slikaju lepim slikama. Ulaze niko nije zakljucavao. - A jesu Ii i vas ulaz prljali? - Ada! Dva pura. Prvi od njih - lokalni pijanica, Petrovic, kakve na pijaci na gomile prodaju za tri kopejke. Ali, nasi momci su ga brzo otkrili. Utepali ga, rekli mu da ra.lcve, kao sto je on, iz ulaza mockaroa isreruju. Sad hoda kao mah nit, euti, la.Ze da mu je zena losa, naziva je glisrom u skafandu. Ne shvata da zena ne moze biti dobra kad i.ivi sa teskim alkoso1n. - A dn1gi slucaj? - Doputovao tu neki sa severa kod suseda-kaperana, napio se i poceo da prlja. Ja sam rada bila rnala, ali videv!ii to, pocela sam da ga

t

Negarivna aura nad Rusijom

389

t.._ grdim, govoreCi da ce ostati bez obe ruke i glave, da rakve kao sto je

t

on kod nas u ulazu ostavljaju da istrule ..A.. i~palo je da je on jos i nagluv, iznervirao se, poceo da urla na dete. Cuv5i b_uku, moj otac. je ~ izasao, rekao da ce onaj ko uvredi dere odn1ah unueu, a takve kao sto je on. rreba spaliti. .. . . . .. ~ - Sra ti mislis, Irina, jesu li na jugu Rus1Je !Judi kulrunuJi nego na i• seven1? j. - Ne bib rekla. Jedino sro je ovde hladno. Kada sam ovde dosla u ; decembru, rakav je mraz bio da rermometri sarno sro nisu popucali, ' zubi su mi cvokocali, umalo da se polome. A ramo kod nas je toplo, +. vinova loza raste. Ali, posao nu se ovde svida, voiim n1oje bolesnike. ~. I zaista, oko re clevojke postoji topla pozitivna aura. lako je sralno ·~ okruzcna bolesnicin1a, koji dolaze iz cele Rusije i iz drugih zemalja, ', ona se nikada ne ponasa kao tradicionalna zvanicno hladna sekrcrari: ca; uvek ima toplu rec, posluZi cajem, objasni ljuilima koji cekaju da ~ sam se posle operacije umorio i da treba da se malo odmorim. ;. Irina savrseno shvara da smo mi za ljude koji dolaze poslednja nada ' i nastoji da ucini sve kako se ta nada ne bi ugasila. Bolesnici je takode ~ vole. Pozitivna aura se pojacava, posraju6 jedan od va2.nih faktora 1 lecenja. Jedna bolesnica iz Ukrajine, na primer, rekla n1i je da je sekrec tarica tako le po razgovarala telefonon1 sa njon1, da je dosla ovamo porpuno uverena da ce ponovo progledati. I zaista je i progledala. A bolesnici iz Rosrovske oblasti postali SU posebno uvazena kategorija. Kakav je uricaj izvrsilo oslikavanje hausrora na formiranje lrinine i duse, te5ko mogu da kaiem. Ali, oCigledno je da su roditelji i deca .~ uspeli da siruaciju preokrenu na po7itivnu srranu, pretvorivsi javno ~ rnesto zagadivanja u delo decje umemosti. Glavno je to sto su oni to • uspeli sanl.i da ucine, ne uzdaju6 se u narod i vladu, kao bravar N. Prirodno je da se kod stanara tog ulaza fo1n1irala pozjriVna psihi&a aura, zato .sro je dobro pobedilo zlo. Osraje nam samo da pozelimo kozakinji Irini cla ostane takva kak"va je, makar i nasravila da govori svoj umiljati donski ruski jezik. Sta da se radi sa ruskim haustorima? Ja mislim da bi za prljavstinu , i nered u ulazima trebalo kazniti stanare samog ulaza. Na prvi pogled :; izgleda da je bolje pritisnuti komunalno, cija je duznost da vr5i · · popravke i odrlava red. Ali, to je puka fantazija. Kod radnika komu. nalnog, koji odCZ.avaju ulaze, davno se fonnirala negativna aura, pa

t

•

f

f· k

t y

-

•

•

390

SVET JE SLOZE."lUJ NEGO ~TO MISL!Mo

Cale i rnrlnja prema iivotinjolikim iiteljima ulaza; z.ar se njihov "crud~ da prljavo zelenom bojom okrece ulaz ne "ocenjuje" pljuvanjem i psovkama. Novae tu nece pomoa · oni ce ga, rizikujuCi, ukrasti, ali dobre popravke za ljude koji pljuju i otresaju nos nec e obaviti. Negativna aura je jaca. A.1
Negativna aura nad Rusijom

i

I

I '.

!I !

I

391

ljubiocama poscavljenim na simsu. Izvrsivsi nuzdu, obukao je pancalone i gumuo vraca. Vrata se nisu orvarala. Pisac je poceo da vice. Skupili su se Nemci i nesto mu govorili na njihovom nerazumljivom jeziku. Uskoro SU Nemci nasli coveka koji je govocio ruski, koji mu je rekao: - A ti vodu pusti, operi to sco si zagadio, pa ce se vrata sarna automatski otvoriti. Ruski pisac je tada pomislio da Cale i kultumi Nemci izmisljaju svakakve trikove da bi sacuvali Cistotu i red." Nlislim da se ne bi trebalo plasici da ljude ceramo da budu kulrumi. Kultura nece sama doa . Za kultun1 se moramo bociti. Ako bi u obaveze saobracajne inspekcije bio ukljucen ne samo Jov na zeJjno OCekivane vozace koji nisu vezali pojas iii SU prekoraCiJi brzinu, vcc i kaznjavanje lenjih kopaca jarkova iii "gospodara" puteva koji posravljaju asfalt preko bara, nase bi ulice uskoro poscale isce kao i u Evropi. Ako bi saobracajna inspekcija kainjavala vozace koji se parkiraju na travnjaku i raznose cmicu, koja tek sto je tu dovezena, po Citavom gradu, nasi automobili bi bili Cistiji tokom kise, a pantalone ne bi bile isprskane blacom. Kad bi se kaznjavali seljaci, koji su svoje ulice pretvorili u blamjave puteve prohodne samo za traktore, iii u gLIScije i svinjske brloge, oni bi . brzo organizovali dovozenje sljunka i izgradnju normalnih puteva. Ako bi vlasruci daca bili obavezni da ulazu novae ne samo u svoj deo basce, vec i u izgradnju pura do njega, onda bi se do njih u jesen rnoglo doc i obiC:nim, a ne samo terenskim vozilom. Na ialost, mi smo svi poscali kao bravar N., navikli smo da kukamo i vadimo se na racun drugih, da grdimo vlast i narod i pojacavamo svoju sopsrvenu negativnu auru. . I tako cemo ceo Zivot proves ti u jadikovanju. Nas bi trebalo terati da sarni promenirno svoj Zivoc i oko sebe izgradimo auru pozitivnih osecanja. Jedino mi sami moiemo da negativnu auru zamenimo pozitivnom, i to svesno. Uloga predsednika jedne zemlje Hajdc da razmislimo o pitanju - zasro predsednikjedne zemlje ima tako ogromnu moc? Bilo da je predsednik pacnetan iii glup,
392

I

I

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

zao, napredan iii nazadan - svejedno on ima ogromnu moc. Sigumo je da u svakoj zemlji ima ljudi koji su mnogo pametniji i sposobniji od ~og predsednika, aJi oni nikad nece SteO ni najmanji deo moo koju 1ma predsednik, cak i ako se njihovi Cianci svakodnevno srampaju u novinama, a izjave im se svakodnevno emituju na televiziji. Zasto? Hajde da se prisetimo vremena kada je vlast u nasoj zemlji pocela da se klima. Na primer, poslednjih meseci vladavine M. s. Gorbacova kada njegove rcCi vise nista nisu mogle da izmene, vec su jedino izazi'. vale s1neh. Zasto je idolciju smo svaku rec lovili sa ushicenjern postao za nas beznacajan i smesan? Stice se utisak da nekakve narprirodne sile i nekakav vremenski period podriavaju predsednika i podstieu moc njegove vlasti nad mas:ima Jjudi, a drugi period mu ih oduzima, pretvarajuCi ga u jadnu · marionetu na predsedni&om poloiaju. Po mom misljenju, ogromna moc predsednika neke zemlje moZe se objasniri time sto se psihi&a energija mase ljudi (Zitelja re zemlje) koncentrise na njihovorn izabraniku-predsedniku, kako bi mu dala punomoc ne samo za lidersrvo i rukovodenje, vec i za sudbinu svakog pojcdinca. Nade i zelje svakog coveka u obliku ogromnih bujica psihi&e energije daju se u zakup jednom coveku - predsedniku, od koga se ocekuje progresivno vodstvo. Ali, ako se nade i ocekivanja rnasa ljudi tokom dugog vrernena ne opravdaju, tok psihicke energije koji izbija iz ljudi poCinje da slabi i kao posledica toga, vlast predsednika poCinje da se klirna. Drugim reCima, predsednik jedne zemlje ne sme da zaboravi da on nije samo licnost sa svojim zemaljskim brigarna, vec koncenrrat psihi&e energije zitelja te zemlje, koji od njega ocekuju da opravda njihove nade. Pri tome, sto je neka zemlja veea, to se vise psihiCke energije koncentrise u predsedniku. Onaj ko postane predsednik mora da ima na urnu da na predsedni&om polo7.aju on prelazi u psihiCko stanje koje predstavlja nevi k.-valitet, posto ulazi u epicentar psihicke energije jcdne zemlje. Kao potvrda ovog sro smo rckli, uporedimo danasnje reCi M. S. Gorbacova sa onima od pre 10 godina; u sustini, on govori jedno re is to. Ali tada, kada je bio u sredistu psihiCke energije nase zernlje, nje· gove reci su izazivale buru osecanja, a sada, kada je on daleko od rog sredisra, njegove reci se naprosto ne prihvataju.

Negativna aura nad Rusijom

'

Za predsednika jedne zemlje je zaista strasno da • izade iz sredista psihicke ~-~ .- . , ., -:·,. ':·· · :" . energije svoje zemlje. > -~ :! .,,, .• _.," ." " 1 Upravo to s_rediste mu daje f ~~~·:...-.:-~· .. ~· f..~ ~·-~:·~, -.!!'1~~ '·,. ~.. ••• neograniCenu rnoC, upravo r ' ' .~ ~:-.·- ~r, · I..::.:.'. ..-(":--_ .;. to srediste mu daje zado1 :.-,: }"· ·&.- , ~ .. ·:"•/ ... .':.\ . voljsrvo svojim sopsrvenim ~ ·if~ ·1,· \ ".~?' ~ ·;' · ". ·; znacajem. Veorna je slatko '::' ',.,,~ ;:•"'~ '.. · da se bude u sredis tu, ali kad •• yJZ....~se iz njega izade, to izaziva 1 ~* ,.~::Af'-4.;l[ ~"! ogromnu patnju, takvu, da ; ·~ ~~ je bolje da se u torn sredisru -lf'jt[~!f. ~-c;.1~'-·puopsre i ne bude. 1 · Kako da se ne izgu bi . t if , • ·. -P" 't ... sredisnji poloiaj? Na osnovu ,;,·.~ onoga sto proizilazi iz ove ~ t Sredi.Sce nada (crrez autora) knjige, predsedniku se moze prepor JCiti da svoj polo7..aj nikad ne upocrebi da bi uevrstio kult vlasti, vec da koristeci moc · psihi&e energije miliona ljudi neizostavno uspostavi kult znanja, kult dobra i kult ljubavi. Neophodno je da se ima na umu da su sve ci'. vilizacije na Zernlji propale zbog kulta vlasti. Neophodno je da se in1a na umu daje kult vlasti ispoljavanje negativne psihicke energije, a kult t znanja, kult dobra i kult ljubavi sa sobom donose pozirivne psihoener~ getske pojave. Neophodno je da se ima na umu da kult vlasti, koji l deluje po principu "domoCi se vlasti bile kakvim sredsrvima" izvlaCi iz ljudi ono sto je lose i pogoduje forrniranju negativne aure nad nekom zemljom, a kulr znanja, dobra i ljubavi dovodi d6 forrniranja pozitivne _aure, koja pogoduje napretku. Poznato je da su u komunizmu svi lideri koristili kult vlasri, mada su, istina je, ostavljali nesto mes ta za znanje i dobro. A kako stoji srvar .sa B. N. Jeljcinom? Na zalosc, mora se priznati da raj covek, koji je ' pobeclio komunizam, nije uspeo da izbegne da pocne da se nasladuje svojorn tako tesko stecenom vlascu i da potpadne pod ·uricaj kulta Vlasri.

f . ;...

:>· .

; .,

M

••

J·

.

..·

l.

••

'

'

394

f,

SVET JE SLOZENUI NEGO ~TO MISLIMO

Taj covek je bio istinski narodni junak, i s pravom je stao u srediste ljudskih nada, ali nije umeo da to pametno iskoristi. Narod je od njega ocekivao velika stvaralaCka postignuca, ali je Jeljcin, svesno prepus. tivSi ekonomiju jednom od ekonomskih teoreticara (J. Gajdaru) poceo da sve svoje snage usmerava na ucvr5cenje svoje liene vladavine. BoreCi se sa skupstinom, savezon1 narodnih deputata, pa cak i Zrtvu· juti Sovjetski Savez, on je uspeo ne samo da ocuva nego i uevrsti svoju vlast. Ali, on nije shvatio da bi njegova vlast bila jos veca da je, posto se nalazio u sredisru psihicke energije zemlje, ulagao konstruktivne naporc, a ne napore da odr"li vlast. Jegor Gajdar je sa svojom teorijorn ekonomskog razvoja ispao iz srediSta, a Jeljcin, koji je zauzeo to srediste, nije ljude usmerio na svakodnevne konstruktivne napore, vec na politicku po
Negativna aura nad Rusijom

395

da "u grozdovima vise na naftovodima" drastieno smanji. To je omoguCilo da se stecena sredsrva usmere na razvitak proizvodnje, a ne da se raskrcrne po dzepovirna posrednika. Baskirija zato u velikoj meri ima stabilnu ekonomiju, sro se I •I I ne moze rea za mnoge oblasti Rusije. I . ' Kao porpuno neocekivani i veoma interesanmi momenat u politici M. Rahin1ova pokazao se posrular koji je prosronarodnim jez.ikom 111oguce formulisati da je "farrna mesro za kradu". Kao potvrdu tih reci, hreo bih da ovde citiram moj razgovor sa izvesnin1 Fanisorn, Vltist (crcez autora) koji je poslovoda farme jednog od kolhoza. - Fanise, kradu Ii kod rebe na Eanni stoenu hranu? - upitao sam - Naravno! Gotovo pola ukradu ... - Ko? - Pa svi seljaci. Kako da bez stoene hrane nahranis krave? Zemlju narn ne daju, rehnika je sva kolhozna, sa predsednikom ne mozes da se dogovoris ... Zato i kradu ... • - Cekaj, Fanise, zar ne moze po ruskom zakonu svaki kolhoznik da uzme zemlj u i na njoj gaji sea god hoce. Svakako je bolje imati sopstvenu stoenu hranu nego je krasti? · To se ne moze uraditi. Predsednik ne bi dozvolio. Ako svu zemlju podeli, kakva vlasr ce njemu ostati? A on hoce vlast ... Zaro je lakse da se krade. - A krade Ii predsednik? - Jos .kakol Znas Ii koliko on ima krava? Oho-ho! - Znaa, ispada da muzilje rade, ostali kradu?

I

II

396

SVET JE SLO~ENU! NEGO ~TO MISL!MO

. ·. Da, ~uzilje jako mnogo rade · u pet ujutru ustaju. A kod kuce jos 1maJu svoJu kravu. Pa jos do fanne po blacu treba ici tri kJometra. ·A udvaras Ii se muziljama? · Taman posla, niko se ne udvara! . Zasto, Fanis? · Celo selo bi saznaJo. · Kako - noeu, na farmi · zar nemas taruo kancela.iiju? • Ne moie se to na fanni. · Za5to, Fanis? . · Kako dovedes muzilju noeu na fannu, obavezno pokuca neko ko je dosao da krade stocnu hranu! Murraz Rahimov je u mnogorne uspeo da prekine taj pokvareni sistcm lopovskog zajedniCkog gazdinstva, gde se svaki kolhoznik ponasa kao lopov; i u strahu od predsednika, bezgranicno mu se ulizuje. Predsednik Baskirije je uspeo da unisti taj sistem na rnnogim kolhoi.ima, nateravsi seljake da sami uzmu zemlju i da uvaiavaju sami sebe. Takode, on je naterao kolhoze da prestanu da oru podbarne Jivade, sk!one mnoge farrne sa obala reka, ne napasaju stoku u swni itd. Da bi to postigao, M. Rahimov je primenio sva svoja zakonska ovlasenja. Ali, on nije upotrebio vlast da bi je odriao, vec u konstn1ktivne svrhe. Prcdsednik Tatarstana M. Sajmijev iskoristio je dva kljuena momen· ta u svom konsrruktivnom radu: elastiCni poreski sisre1n i princip "pon1ozi snaznom, a ne slabom". PrimenjujuCi elastican poreski sistem, M. Sajmijev je spasao mnoga preduzeea od neizbei.nog bffikrotsrva. Na primer, posle uvodenja trlisne ekonomije, eksploaracija naftnih izvora u Tatarsranu je postal a nerentabilna, pa bi 10 miliona radnika trebalo da ostanu bez posla. Prcdsednik Tatarsrana ukinuo je naftasirna sve poreze, govoreCi da platiti porez kad zarade. Naftasi su se u takvim uslovima preporodili, poceli da rade rentabilno, i sada su vec uredne poreske platise, a svoju granu su sacuvali. Isro se moie reCi i za Kazansku fabriku rnedicinskih instrumenata, koja uspesno konkurise sverskirn proizvodaCima medi· dnskih instrumenata. Isto vaZi i za vojne fabrike, na prime.i; za fabriku koja proizvodi nadzvucne bomardere od kojih svaki vredi milijardu dolara itd. Princip "pomozi jakom", gde se novae ulagao jedino u ''.jake" (kol· hozi, farmeri, preduzeca) doveo je do brzog oporavka ''.jakih" i pot· punog bankrotstva "slabih", koje su proguatli ''.iaki". "Slabi", dospev5i

ce

t

;- Neg•tivna aura nad Rusijom

J

397

ruke "jakih", bili SU prinudeni da Od njih UCe kako da dobro i pro~ dukdvno rade. Nije se moralo dugo cekati na rezu!tate, na primer, pri£ nos Zita.i·ica 1996. godine je dostigao u proseku 28 metriCkih centi po hektan1 (vise nego u Kubanu), a u 1nnogi1n oblasrima vi~e od 60 ~ metri&ih cenri po hcktaru (vise nego u Holandiji). ;. F.ezultat de!ovanja M. Sajmijeva u srediSru nada naroda je sledeci: f' vec nekoliko godina Tatarstan ima ekonomski rast od 4,So/o godisnje, dok se u drugim oblastima Rusije svake godine beleZi opadanje. M. Sajmijev je dobro shvatio steru od borbe za vlasc i uspeo je da se orrgne uticaju kulca vlasti. Zaro je on zas!uZio opstenarodnu Jjubav, kako f Rusa, tako i Tamra, pa je na narednirn predsednickim izborima za njega glasalo 960/o populacije Tatarstana. Covek koji se nije borio za ~ vlast ponovo je dosao na vlast bez ikakvog napora, samo zahvaljujuci •. : !jubavi naroda. Kad bi predsednici koji dodu na vlasr shvarali da ce se oni nalaziti 1 u sredisru nada koje moraju opravdati, kad bi shvatali da se v!ast moze t odriati putem konsrruktivnog delovanja, a ne jedino borbom za vlast, , brzo bi nastupio napredak i zavoleo bi ih ceo narod. U

i

f,

,

~·

;. t.

Sta bih ja ucinio da sam predsednik Rusije

•

Uvek je nckako neskromno davati bilo kakve prepon1ke, jer to . ostavlja utisak uobrazenosti. Pa ipak bih hteo da izloiim moje miS!jenje koje se zasniva na analizi koja je izlozena u ovoj knjizi. A to je:

'f

1. Predsednik mora da jasno shvati da se on nalazi u sredisru nadanja, a da se nade mogu opravdati konsn1lktivnim naporima. !' Borba za vlast je slatka, ona se uvek nalazi u cei:in1l paznje, ali za ·narod je borba za vlast besmislena, ona irna smisla jedino za strukture ; koje su na vlasti iii koje teze da preuzrnu vlast. Konstruktivni rad nije ' toliko zapaien, on je rasporedcn u vrcmenu, ali je on jedino sco moze doneti naprcdak, radi Cijeg je postizanja predsednik i izabran. Vode koje su se posvetile revolucijcµna i borbi za vlast ulaze u iscoriju, ali · Vode koje obezbede konsrruktiv11i rad i napredak posraju narodni .junaci. 2. Predscdnik mora da shvati da postoji svet psihicke energije, i u . tom pogledu nad jednom zemljom se rnoze nadnositi negativna iii

i.

I I

·~ 1

398

I

!

SVET JE SLOZENUI !'.'EGO ~TO MISLIMO

pozitivna psihicka aura. Pretvaranje negativnog stanja te aure u pozj. tivno predstavlja najvazn.iji zadatak vladajuoh struktura, zadatak koji obezbeduje napredak i procvat te zemlje. 3. Predsednik Rusije mora da ma da danas najveCi broj scanovnika ce zemlje lie na zloglasnog postkomunistiCkog rr.asinbravara N., koga ozlojeduje prljav5tina drugih ljudi, a koji i sam prlja. Negativna osecanja u simicama, jadikovke i fuserski rad takvih ljudi omogucavaju da se srvori negativna aura nad nasoro zemljom. Neophodno je prevaspitati takve ljude. U tom cilju, mediji moraju da masovno propagiraju pozitivne primere inicijative ljudi za obnavljanje drustvene SVOjine, kao StO je, uistinu, primer Sa haustoron1 koga SU oslikala deca. Predsednik i vlada rnoraju da donesu niz zakonodavnih mera i ukaza koji kaznjavaju za narusavanje cistoce i ravnodusnosc prema njenom uspostavljanju u haustorima, toaletima, ulicama, pute· vima, seli rna, vrtovima i drugim drustvenim mestinia, 111era koje takode pojacavaju inicijativu ljudi koji rade u ispravnom pravcu. Nagovaranjem ljudi da shvate princip "Cistotu ired najavnim mestima moramo zavesti sopsrvenim rukama" moguce je doci do postepenog podizanja nivoa kult:ure i dobrote, i kao posledica toga, kvaliteta rada. 4. Neophodno je ubediti medije da su oni zaista "sedma sila" i takode snose odgovomost pred narodom. Rukovodioci n1edija moraju da shvate da beskonaC.no preZ'lakavanje skandalomih prica, "vruCih vesti" i ruce za vlast, a da se pri tome ne posvecuje dovoljna pawja pozitivnim 1nomentima zivota, naucnirn dostignuCima i ljudskoj inici· jativi, potpomaie srvaranje negativne aure nad odredenom zemljom. Trebalo bi poboljsati kvalitet reklama, iskljucivsi zombiranje debilnim fizionomijan1a koje nesto zvaeu iii velicanje zenskih higijenskih uloZaka kao jedine srece u Zivotu. ' 5. Predsednik je duzan da ograniCi rashode izbomih kampanja prilkom izbora guvemera, gradonacelnika, narodnih deputata, a pre svega saroog predsednika drlave. Tu nije u pitanju samo uludo potrosen novae; to je novae koji nanosi steru, zato sto omogucava da pomoeu laZ!jivog hvalisanja, potpomognutog razdavanjem heljdinog brasna, na najvise polo2aje u driavi dospeju korumpirani bogatasi. Donosenje zakona o podjednakom finansiranju pretendenara u izbor· nim karnpanjama, koji ce biti strogo primenjivan, spreace negativan stav koji prost narod ilna pre.ina vlasti bogatih. Izbori su se pretvorili u

Negativna aurn nad Rusijom

---

''

I I

399

hazard nu i ne uvek posrenu igru za milione, koja skrece pawju sa konstruktivnih napora na slarka obecanja prerendenara tipa "stoCicu, postavi se". 6. U ekonomskoj politici svrsishodno prouCiti moguenost primene iskusrva M. Sajmijeva na opsterusku siruaciju i doneti niz zakonodavnih mera koje SU se dokazale u Tatarstanu, kao sto je elasticni poreski sisrern i princip "pomoCi jakom". Neophodno je da se razume da je prava federacija ekonomska samosralnosr regiona uz prepustallje cenrru opstefederalnih punomoo (odbrana, energetika i sl.) sa uracunavanjcm odgovarajuceg federalnog poreza. U ce~tru moraju da shvate da je supercenrralizovana komunistii':ka ekonomija sa preliva· njem novca iz regiona u cenrai; koja dovodi do toga da oni moljakaju da im se novae vraci, a koja se nascavlja i dan danas, u toj meri omrznula rukovociiocima regiona da svi govore o "moskovskim min· istarskim koridorinia", a Moskovljani se stanovnicima provincije predscavljaju kao sralez nen1ilosrdnih, bezdusnih birokraca. Neophodno je da se postepeno, ekonomskim purem, spase od negativizma prema Moskvi, da bi se povecao aurorirer cenrralne vlasti i spreCile sepa· ratistii':ke tewje. 7. Pojam "novi Rus" nikako se ne odnosi na novi tip proizvodnje, vec na klasu posrednika, koji umeju da u nizu rrgovinskih operacija dobiju svojih "skromnih" 100-300o/o. Na.rod shvata da se "novin1 Rus ima" novae daje lako, a njihov "procenat'' na kraju, dolazi iz dzepa svakog coveka. Zaro narod njihovc mt:rcedese, kuce, luksuzne zgrade banaka i tome slicno dozivljava ne kao radna, vec lopovska dostignuca, sco pojacava negativizam u zemlji. Bez obzirn na to sto SU upravo posrednici napunili prazne police prodavnica, obavivsi korisran rad, neophodno· je doneti niz propisa koji ogranicavaju neogranicenu dobit od posredniCk.ih operacija. Daleko od toga da konkurencija uvek nioze da smanji cene i sprea nji· hov rast, zato sco nije moguce izbeCi mnoge monopolisticke momente (avioprevoz, vozovi, energetika isl). Zato je u mnogim kapitalistiCk.im zemljama prihvacen sisrem ogranicenih najvisih cena na osnovne vidove proizvodnje (gorivo, elektrii':na energija, hleb, gvozde i slii':no) na osnovu koji h se formiraju cene i osralih oqlika proizvodnje. Posrcdniku je dopusteno da zaracli od 7o/o do 30o/o preko cene proizvo· da u zavisnosti od oblika proizvodnje, a prekoracenje dozvoljenog pro·

400

SVET JE stoimu1 NEGO STO MISLIMO

eenta posrednickih usluga zakonski se goni. Takav prisrup dovodi do pada eena, koa inflaciju, ogranieava ekstraprofit posrednika i laiminal koji je povezan sa tim, ali najvaZnije je to sto on daje prioritet proizvodacu, a ne onima koje zovu "kupi-prodaj". Ja misiim da predsednik i vlada moraju da shvate ovo sto sam rekao, uprkos tome sto njihova deca i rodaei pripadaju privatnim fir. mama i akcionarskim drustvima u vidu posrednika. Novae ne pada s neba, vec se preliva iz jednog di.epa u drugi. Posrednik, koji bez ogranicenja trpa novae u dzep, drustveno je stetan, jer "zakonito" uzima novae od ljudi. On bi trebalo da dobije same onoliko koliko je 7.aradio. Negativizam, koji je nastao kod proizvodaca u sistemu "kupiprodaj", nece don eti nikakvo dobro. Posredniei mogu unistiti ovu zcmlju. 8. Predsednik mora da prekine tiraniju banaka koja vlada u Rusiji. U tom pogledu mozemo pomenuti Ruzvelta, koji je u vreme divljeg kapitalizma u S.till privrerneno zatvorio mnoge banke i prokontrolisao ih. Prema rezul tatima provere, mnoge banke bile su zatvorene ukazo1n, a njihova sredstva predara ostalim bankama. Posle toga je u zemlji poceo progres, dn1stvena korupcija je pocela da nestaje, kri1ni· nn.1 je opao. Da bismo shvatili ulogu banaka u drustvu, pogledajte najlepse gradevine u Moskvi i drugim gradovima. To su zgrade banaka. Vrednost svake od njih procenjuje se na des etine miliona dolara. Ta 1danja stoje kao simbol moo i bogatstva, a takode podsvesno ukazuju ko je pravi gazda u zivotu. Rad bankarskog slui.benika uzdignut je na nivo tajansrvenog earobnjasrva, koje se ne mo?.e pojmiti. Odakle bankaina novae da izgrade superluksuzna zdanja? Taj novae banke mogu da dobiju pornoeu eksrravisokih procenata prilikom odobravanja kredita i preeenjivanja bankarskih usluga. Uporedite: 11 razvijenim zemljama profiti banaka prilikom odobravanja kredita iznose 5-7o/o, a u Rusiji · 100-300%. To jesr, za svaku rublju koju uzmere u banci, vi morate da date minimum dve. Naravno da profit u bankaina pada kao kisa, dok se preduzeea koja ne mogu da i.ive bez bankarskih investicije nadmeeu da banci kojoj duguju daju rublju iii dve vise. Nepravda u od.nosu na preduzeca je rolika da o njoj ne rreba ni govoriti.

~

I!

Negativna aura nad Rusijom

401

l'Je sme1no se nadati da ce konkurencija medu bankama dcwesti do pad.a bankarskog procenta prilikom investieija, jer postoji uzajamna f: garancija banaka (ko ce se odreo novea koji pada s neba!) . A ako [ banka propadne, tesko da ce se rukovodstvo banke naCi na gubirku, f. pasta ce uspeti da "nestajuci" novae prebaci na svoje inosrrane racune. i Beda celog sveta lei.i u postojanju slobodnih zona i svajcarskih banaka • u kojima se euvaju rajni ulozi, medu njima i ukradeni novae. t.1ogu da zarnislim kolika je hrabrosc trebala Ruzvelru da bi banke .. u SAD bacio na kolena i prekinuo njihovu tiraniju, koja je podarz:umevala kriminal, korupciju, pad proizvodnje i negativan odnos naroda prema vlasti te zemljc. Ubeden sam da ce se kod nas l takode uskoro naCi ruski Ruzvelt, koji ce ispoljiti takvu hrabrost. Tada * luksuza zdanja banaka nece iritirali ljude, kao neki zagonetni klan koji ljudima zavlaa ruku u diepove, tada ce ta luksuzna zdanja postati zaisca narodna. 9. Rusija se uvek isticala razvijenom naukom i genijalnim naulniei· 1na. Danas, u vreme divljeg kapitalizma, ruska nauka je u drugom planu, a bile koji "nevi Rus" koji jedino ume da sabira i oduzima, sro pura je bogatiji od nekog profesora. Predsednik i vlada bi trebalo da porraze sredstva i postave na noge rusku nauku koja propada. Da, daleko od toga da sva istrai.ivai1ja, posebno funda1ne.ntalna, dovode do brze realizacije u proizvodnji i profita. Ali, nauka, kao i sport, predscavlja prestii jedne zemlje. Kako da se ne setimo M. S. Samijeva, koji je garantovao naucno-medicinskom centru 46 1niliona dolara i povodom toga rekao da ako na. lecenje u Kazanj budu dolazili bolesnici iz cele Rusije i inostranstva, to ce podici ugled Tatarstana, sto u kraj njoj liniji predstavlja invesciciju LI ekonomiju re republike. Kake da se ne setimo M. G. Rahimova, koji je poceo da gradi novi kompleks naseg Sveruskog Centra za oenu i plastienu hirurgiju, bez obzira sto je on ruski, a ne baskirski. Ali, nauka nije naprosto prestiz. Nauka usposravlja hijerarhiju znanja, koja po zakonima psihicke energije parira negativnim psihiCkim pojavarna. Ako, na· primer, u TV program iii novine ukljuce rubriku "Susreti sa naucnicima", obil'.ni ljudi, rnedu njima i bravar N. ce narednog dana iivo diskutovari o navedenoj problematici, a ne pso· vati zbog prljavog ulaza iii jadikova ti. Znanje spada u istu hijerarhiju ~... kao i psihi&a ispoljavanja dobra i ljubavi, a znanje, dobro i ljubav

-

402

t

•

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIIV,Q

predstavljaju osnovu postojanja torzionih polja (talasnog oblika iivota) Onog Sveta. Mi smo, kao sto je po:z.nato, ne samo fizicki oblik Zivota na Zemlji, vec i deca Onog Sveta. 10. ?redsednik mora da podigne patriotizam u zemlji. Amerikanci su to davno shvatili, usadivlii u mentalitet ljudi zelju da kod kuce imaju drlavnu zastavu i pevaju drlavnu himnu. Ruski patriotizam je neverovatno nisko pao. Uloga patriotizma ne sme se potcenjivati: to je i borbeni duh vojske, i zelja da se radi za dobro ove zemlje, i ljubav prerna Domovini i mnogo sta dn1go sto se ne moze opipati rukama, ali i1na ogroman znacaj za zivot ove zemlje. Patriotizam je isto tako kategorija pozitivne psihicke energije koja se suprotstavlja uZ
Negacivna aura nad Rusijom

403

A Rusija ce, kako meni izgleda, posrari najmocnija zemlja na sveru onda kada se post.1
405

Dobro, Jjubav i zlo

Poglavlje 7

Dobro, ljubav i zlo

.. • •.

.. '

·'

'

ZavrsavajuCi knjigu, nameravao sam da saopstirn zakljucak izlozenih cinjenica i logickih konstrukcija. Ali, neocekivano i za mene samog, shvatio sain da u osnovi tih zapanjujuah fenomena prirode (konzervirani ljudi u peanama, Sarnbala, poslednja poruka i sl.) o kojima sam pisao, leZi jedinstvo i borba jednostavnih i do bro poznatih pojmova "dobro", "ljubav" i "zlo". I sto sam vise razmisljao o toj temi kao nauenik, to SU veci i dubJji smisao dobijaJe te jednostavne rec 0 kojima govore sve religije sveta · "dobro", "ljubav" i "zlo". Staje dobro? Staje ljubav? Staje zlo? Mi moze1no da damo jedino svakodnevno objasnjenje ·ovih pojniova, oslanjajuCi se na primere iz Zivota. 0 dobroti nekog coveka mi sudimo po njegovim namerarna da pomogne u nevolji, po roplim reCima, po nesebicnosti i mnogi1n dn1gim osobinama. Zlog coveka povezuje1no sa zavidljivoscu, kalijer· izmom, prestupima, izdajom i slicn.im negativni1n sklonostima. A ljubav smo, verovatno, svi nu osetili i secarno se da je to osecanje dusevnog u1Jeta, p1iliva energije, obogorvorenja drugog coveka i slat· kih besanih noa. Ako pazljivo osmocrimo pojmove "dobro", "ljubav" i "zlo", primeticen10 da je te osec1tjne kategorije nemoguce izmeliti iii analizirati na bilo kakav materijalan naCin; te kategorije se nalaze na podsvesno1n nivou i Samo nam podsvesni int:uitivni sapat ukazuje na resenje en1ocionalnih zavrzlania. Ali, moc tog int11itivnog sapata je roliko velika, da mi potpuno potpadamo pod vlasr osecanja i u potpuno se potCinjavamo zelji da resimo dusevni problem. Zbog ljubavi, na primer, propadale su Citave zemlje, stradali nai·odi ili je dolazilo do otkiiea svetskog znacaja. Osecanje zavisti i vlastoljublja dovodilo je do represija i pogibije miliona ljudi itd. Gde su izvori n10Ci tog inruitivnog sapata, koji nas usmerava ka dobru, lj ubavi iii zlu? Da bismo pok"Usali da odgovorimo da to pitanje, hajde da iz. re perspektive razmotrimo osnovne momente postanka svera i postallka coveka koji su izlozeni u ovoj knjizi. v

v

v

:.,

Materija, koja je ponikla iz Apsoluta, podelila se na dva sveta - sup· tilni sver i fiziCki svet. Fiii&i svet se postepeno menjao u pravcu formiranja galaksija, zvezda, planeta i meduplaneran1og gasa. Suptilni svet, cj. sver ultravisokih frekvencija se takode izmenio, ali drugacijim putem. U suprilnorn svetu pocela su da se pojavljuju zakrivljena polja, koja su se postepeno usloznjavala. To jest, suptilni svet je evoluirao zahvaljujuCi razvoju zakrivljenih torzionih polja uln·avisokih frekven· cija. Upravo ta torziona polja, po nasem rniSljenju, i predstavljaju izvor nasih osnovnih osecanja - dobra, ljubavi i zla, ciji intuitivni sapat neprek:idno slusamo.

'

.

Fenomeni dobra, znanja i zla

'

Torzioni efekat, tj. zakrivljenje polja uiu·avisokih frekvencija, imao je veliki evolucioni smisao - unutar zakrivljenih polja cuvala se informacija. Ta informacija je takode in1ala povratno dejstvo na torziona polja, tako sto je dovodila do njihovog usloznjeoja radi boljeg cuvanja infonnacije. Uzgred receno, prenosenje puren1 polja i cuvanje informacija nisu nista narprirodno; trebalo bi se samo setiti televizije i radiJa. Jedne sile, koje su se razmahnule u suptilnom sveru, dovodile su do zakrivljenja polja ultravisokih frekvencija, druge sile su ih ispravljale. One sile koje su zalaivljavale polja, bile su korisne (pozitivne), tj. obavljale SU dobar posao, poStO SU dopustaJe da Se OCUVa info1macija. One sile koje su ispravljale torziona polja bile su stetne (negativne) rj. Cinile su lose stvari, jer su b1isale info1maciju. Psihi&a energija (misljenje, osecanja, inruicija i drugo) nalaze se, kako je ustanovila fizika, u dijapazonu ultravisokih frekvencija i u direkmom su odnosu prema suptilnom sven1. Dn1gim recima, u procesu miSljenja mi koristin10 energiju suptilnog sveta, a nas mozak
l

r ;

.r

*'

£ f

~ '

,.

ii

i,.

..

;

_

406

SVET JE SLOZENUI NEGO STO ~ISLIMO

ispravljanja, koji brise informaciju, sa zlorn. Mi osecamo dobro i zlo zaco sto mi predstavljarno proizvod ne sarno fizi&og, vec i suptilnog svera. Osecanje dobra - to je osecanje ocuvanja infonnacija u torzionim poljima nase duse, a osecanje zla . to je osecanja unisrenja informacije u dusi. Na taj nacin, dobro i zlo predstavljaju osnovne kategorije suptilnog sveta, koje leze u osnovi njegovog razvoja i evolucije. Ako pobeduje dobro, u corzionom poljima suptilnog sveta euva se informacija i nastaje znanje. Ako pobeduje zlo, znanje se unistava. Znanje u cijoj osnovi leZi informacija o iskuscvu borbe dobra i zla pogoduje pobedi dobra i evolucionorn napretku. Zato se moze govoriti o jcdinsrvu dobra i znanja, koje je moguce predstaviti kao jedinstvenu kategoriju · dobro plus znanje.

'

'

Prirnamo, sekundamo, tercijamo, ... dobro i zlo '

I

I \

I

•

U poceti:ion1 periodu evolucije suptilnog sveta, po n1om rnisljenju, postojali su jedino primarno dobro i primamo zlo. Borba mcdu njirna ll tom pocetnon1 periodu bila je "na zivot i smrt": ako bi pobedilo dobro, ono bi pobedilo potpuno, ako bi pobedilo zlo, ono bi _unis~lo do bro. U toj beskornpromisnoj borbi uvek je pobedivalo dobro, pesto je ono delovalo udruzeno sa znanjem. Zlo je pocelo
Dobro, ljubav i zlo

407

koja cuvaju informaciju o iskustvu borbe sa se.l
"""

~~::' •. •

_." ft' •

408

. svll'r JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO pu nog rnedusobnog unistavanja. Borba izmedu dobra i zla pogoduje napretku ukoliko se ona odvija na bilo korn desetom, devetom. iii rnozda trecem nivou. Ali, ne dao Bogda ta borba
v

•

·· ..

.

'I··. I

~-

f

;

i~.

. .. lj

:

;..

'

't·'.

Dobro, ljubav i ilo

409

Kako je ureden OnaJ. svet.?

Pi"suCi ovu knJ"igu koja se zasniva na cinjenicama sa~remene aJfizik~ · rgioznin1 SJ)i sinia' dosh. smo do zakl"JUC'l
'' ..

>

''

Jl

·

I

~

: ~1

' 410

'

~eno usavrlava~u .~ama seb~: Ta sl~zena ~gusnjavanja energija s11 P:

olnog sveta (ps1h1cke energ13e), koJa se shkovito 1nogu predstaviti u obliku viseslojnih zakrivljenih (torz.ionih) polja, predsravljaju du$e. Gla·,ni deo duse koji euva glavnu irJormaciju jeste duh. Duh je, kao sto je poznato iz religija, besmrtan. To jest, glavna infonnacija (glavno znanje) koje je izgradeno tokom evolucije i cuva se u torzionim poljima suptilnog svera je besmrmo. Torz.iona polja duse ( ererieno relo i dr.) rnogu da nesranu, tj. infonnacija zapisana u njima moze bti izbrisana. Ali, glavna torziona polja duse, tj. duh, u komc je zapisana glavna informacija, rraju vecno. U religiji posroji pojarn dobrog i zlog duha. Oagledno, u srvamosti je ovako • jedan duh sadrii glavnu informaciju koja je sadriana pretezno u pozitivnim ("dobrim") rorz.ionim poljima, a drugi - prevashodno u negativnim ("zlim") torzionirn poljima. Evolucioni proces na Onorn Sveru utemeljen je kao borba dobra protiv zla i obmuto, pa zato svaki duh ima dobre i zle principe, ali u jednom slucaju prev!adava dobro, au drugorn zlo. lpak, dobri duh irna vece sanse da usavrsi sam sebe, posro je u stanju da pojaca zakrivljenost svojih pozitivnih torz.ionih polja pomoeu delovanja drugog pozitivnog tortionog polja (ljubavi). Zaro religija stalno propoveda Ljubav kao osnovu naprecka i ZIVOta. Uloga ljubavi kao pojaavaca dobrih niisli prilikom konrakra duse (duha) SaStojaJa se, ocigJedno, i U tome StO SU ll procesu evo)ucije Onog Sveca duhovi poceli da medusobno kontakciraju i posrepeno su se objedinili u Univerzalni informacioni prostor. Pojava zajednice duhova, medusobno povezanih po ptincipu kompjuterske mreze, dovela je do utiskivanja informacije opsteg karaktera za sve duhove. Znacenje informacije opsreg karaktera u procesu usloznjavanja svakog duha i procesu evolucije pos tajalo je sve vaznije i va7.nije utoliko sto je progres, uterneljen kao borba dobra i zla, trebalo da se ne sarno sam od sebe regulise u okvirima svakog posebnog duha, vec i da se podvrgne op~toj korekciji u oblasti1na Univerzalnog infonnacionog proscora. Opsce funkcije pocele su da se predaju grupi najrazvijenijih duhova, kod kojih su se postepeno pojavila opsta torz.iona polja sa infor- · macijom opsteg karaktera zapisanom u njima. Funkcije koje upravljaju Citavim Infonnacionim prostoro1n sa svim ramolikim duhovima objedinjenim u nj emu dovodile su do ubrzanog razvoja i uslomjavan·

..

(

SVET JE SLOZEN:JI NEGO ~TO MISL[MQ

Dobro, ljubav i zlo

411

ja tih opstih torzionih polja. U njima se pocela skupljari infonnacija og romn a po masovnosci, koja j e upotrebljavana za upravljanje Cira vim ralasnim Zivotom na Onom Sveru. To, po informacionoj sirini i rnisaonim sposobnosti1na najmoenije zgusnjavanje energije suprilnog svera, koje se 1noze predstaviti u vidu supennnogoslojnih torzionih polja, po mom rnisljenju, mi nazivamo Bogom. Bog je centar upravljanja talasnim kosrni&im oblikom Zivota iii Onim Sverom. Bog, kako stvari stoje, i jeste Kosmicki Razum. U religioznoj literaruri ne retko mozemo naCi da se pominje Veliki duh zla, koji se suprotsravlja Bogu i upravlja svim zlim delima. U rom pogledu se moze prerpostaviri da poscoje dva centra upravljanja ralasnim kosrni&im oblikom Zivora · pozitivni centar upravljanja (Bog) i negativni centar upravljanja (Veliki duh zla). Da Ii je tako? tvteni je cesko da prosudujem o come, posro je moj µm u poredenju sa KosmiCkim Razumom nezarnislivo slab. Pa ipak, ja mislim da ne postoje dva Boga - Bog dobra i Bog zla - vec postoji samo jedan . jedini Bog. Iz logi&ih razmisljanja, koja su izlozena u prerhodnom teksru, sledi da je borba dobra i zla osnov evolucionog napretka na Onom Svecu, da svaki duh ukljueuje u sebi kako "dobre" tako i "zl e" elemenre, da bi oni bili sralni stimulans za samousavrsavanje. Tako, po mom misljenju, Bog kao centralni supennocni Duh ukljueuje u sebe i pozitivne (dobro) i negarivne (zlo) elen1ence psihicke energije. Bog ne moze biti Samo dobru~ jer SU Za upravljanje Zivotom potrebni kako dobroCinsrvo, tako i kazna, a borba prociv zla i ljubav predstavljaju osnovu napretka u veenom kosni.i&om obliku zivota. Boz.ansku vrlinu bi treba lo da shvatimo kao najvisu nagradu za borbu prociv zla. a bozansko "1Jo" delovanje kao kaznu za odbijanje da se bori1no protiv zla i za izvrsenje destruktivno-zlih dela. Ali, Bog se nikad nece odreCi numosri prisustva elemenata zla, jcr se jedino u borbi proriv zla stice znanje - koje je osnova izgradnje sveta. Zaro vec poznata frazu "Bog je jedan" verovapio ima ne sarno smisao jedinsrva svih oblika religije, vec i smisao jedinsrva dobrih i kamjavaj ucih dela. Bog ima ogromni potencijal ljubavi, zato sto je srvoren kao rezul cac ljubavi (rj. uzajamnog konrakta duhova, koji pojacavaju princip dobra i oeuvanje znanja). I dobroCinsrvo i kazna koje dolaze od Boga u svakom slucaju bice dokaz prave i velike ljubavi.. Bo~ je pre svega princip dobra, jer predstavlja rezultat pobede dobra i ljubavi nad zlom.

•

412

SVET JE SLO:tENUI NEGO STO MISLIMO

Ne smemo zaboraviti da su znanja pre svega iskustvo borbe dobra protiv ~.a. A ?Ci.1vanje znanja i sticanje no..,ih znanja predstavlja osnovu z1vota, Jer se upravo po tome Ziva materija razlikuje od mrtve. . Logi&i gledano, mora takode postojati princip suprotan Bogu, da b1 se Bog razvijao. ProcivreC:nost je u njemu samom . to je do bro j zlo. Mazda postoje i spoljasnje protivreenosti u obliku drugih "bogova" u dru~~ pro~tomim dimenzijama ili svetovima. Ali, to je obiast u koju slab1 IJudski um ne rnoZe da pronikne. . ~ tako, po nasem poirnanju, Onaj Svec funkcionise po sledeCim prin· op1ma: · posto je ponikao kao jedinstvo i borba pozitivne i negativne psihiCke energije, Onaj Svet se evoluciono razvija zahvaljujuCi oeuvanju informacije (znanja) 'o iskustvu borbe dobra (po:z.itivne energije) i zla (n~gativne ~nergije) u torzionirn poljima suptilnog sveta. Sticanje novih 1nfonna0Ja (znanja) u borbi dobra i zla obezbeduje premoC. · pri porpunoj pobedi zla brise se celokupna informacija (znanja) i nasraje infonnaciona smrt. Zato u veC:noj evoluc:ionoj borbi dobra i zla prednost ima dobro. Ta prednosr se osrvaruje pomocu ljubavi, odnos· no sposobnosti pozitivnih ("dobrih") torzionih polja da pojaeaju ste· pen svoje zakrivljenosti (i shodno tome, suprotstave se negativnim torzionim poljima) u medusobnom kontaktu; · ljubav pogoduje objedinjavanju zgusnutih delova psihiCke energije (duhovi) koji euvaju glavnu infonnaciju u jedinstvenom sistemu (Univerzalni informacioni prostor) i izdvajanju centra koji upravlja infonnacionim prostorom u obliku supem1ocnog duha (Boga). Ljubav je stvorila Boga. Onaj svet i zemaljski zivot Razvijajua se u ·skladu sa tim principima, Onaj Svet je dostigao najvisi evo!ucioni nivo talasnog kosrniC.kog oblika Zivota i pojavila se pocreba da se osvoji i drugi oblik materije, zapravo fi:z.i&i svet. Apsolumo sam ubeden da je fizitki iivot na Zemlji bio srvoren putem otelovljenja duha. Sve teorije o postanku Zivota na Zemlji putem samoradanja slozenih molekula i njihove koncentracije u Zivim organizmima ne mogu da izdrZe kritiku ni iz perspektive religioznih spoznaja, ni.iz perspektive savremenih predstava fizike i hernije. Ono

I •

'

t

~·

t•' •

•

.•

~

t•

t

•

l J t

I '

Dobro, ljubav i zlo

413

glavno sto te teorije ne mogu da objasne jesre sarnostalno nicanje genetskog aparata, C:iju neverovamu slozenost nauka ne moze C:ak ni delirnicno da shvati. I u praksi je tesko zaista shvatiti kako grupa molekula DNK samo jedne celije moze da sadrZi i prenese inforn1aciju 0 zivocu citavog ljudskog organizma, informaciju koja ukljuCi.1je svaku njegovu celiju i molekul. Ali, jos teze je da se shvati kako se takva zapanjujuea sposobnost da se ukljuci ogromna koliCina info1macija molekula DNK razvila sama od sebe. Ako podemo od hlpoteze da je 7.ivot na Zemlji nastao putem otelovljenja duha, znatno je lakse objasnici ro sro smo pomenuli. Proces evolucije na Onom Sven1, koji se odvijao pomoeu jedinstva borbe dobra i zla i nagom ilavanja info1macija u torzionim poljima suptilnog sveta, doveo je do fonniranja najslo~enijih i najuredenijih struktura suptilnog sveta - duhova. Cenn·alni supennocni duh - Bog · nasao je nai':in za prostomu izmenu i orelovljenje duhova, uz njihov ulazak u mareriju fiziCkog sveta. Mi jos uvek slabo shvatamo organizaciju suptilnog sveta i samo prerpostavljamo sta je sustina njegovog macerijalnog supstrata. Ali, u istoenim religijamaje dobro poznata onjenica materijalizacije misli, rj. prelaska materije suptilnog sveta u fiziC.ku supstancu. U tom pogledu, mislim d;:i je genetski aparar zen1aljskih organizaina bio nacinjen pomoeu fiziCke macerijalizacije suprilne supstance duhova. Drugim reoma, zemaljski genetski aparat jeste fizi&i odlivak suptilne srrukture duha. Ali, kako meni izgleda, zemaljski genetski aparat je znatno primitivniji od duha i predstavlja tek njegov delimimi odlivak · n1isaone i n1noge druge sposobnosti i dalje osraju svojina duha, koji je nevidljivo ptisutan u svakom coveku. Onaj Svec je putem otelovljenja i marerijalizacije duha naonio dobru "masinu" koja samu sebe proizvodi . ljudski organizan1, pomocu koga covek (duh) Zivi u fiziCkom svetu, a takode je naCinio i sver koji ga okruzuje. biljke, zivotinje i sl. Hiporeza o nastanku iivota na Zemlji pucem marerijalizacije elemenara talasnog kosrnickog Zivota (duhova) moze se pokazati kao principijelno nova, a maze se smatrati i jednom od varijanti religioznih predstava o otelovljenju duha. Ali, su~tina nije u tome. Najvamije je sto ta hipoteza omogucava da se objasne mnoge neshvadjive cinjenice i da se iz nove perspektive sagleda istorija covecanstva na Zemlji.

•

I I I

I I ~.

'

I

~ •

'

, •

I•

414

Evolucioni proces materijalizacije duha odvijao se na Zemlji veoma postupno, tokom rnnogih miliona godina. Ljudi prve rase (andeloliki ljudi) predstavljali su vise duh nego fizicku materiju, ali je kod njih vec bio formiran prvobimi genetski aparat, koji je dozvoljavao da se pomoeu pupljenja i deobe nasledi jos uvek veorna rastresito fizi&o telo. Ljudi prve rase nisu bili odvojeni od Onog Sveta, Ziveli su po zakonima i principima taJasnog kosmiCkog DVOta, aJi SU vec irnali zemaljski fizicki omotac. Oni su se vise osecali kao predsta\.TJci Onog Sveta nego kao Zemljani. Pojmovi "dobro", "ljubav" i "zlo" bili su za njih znamo vai.niji nego materijalni problemi na Zemlji. Ljudi druge rase (eterieni ljudi) u osnovi su iiveli kao i ljudi prve rase, iako je njihov zemaljski omotac posrao guso, a generski mehanizarn nasledivanja fizi&og tela savrseniji. Ljudi trece rase {Lemurijanci) vec su imali dovoljno gusto i savr~eno fiziCko telo, u ranom pe1iodu su bili cetvororuka bica sa dva lica, au kasnijen1 periodu giganti sa dve n1ke i jednim licem. Duh koji je usao u telo Lemurijanaca u potpunosti je ocuvao vezu sa Onim Svetom. Princip "SoHm" nije delovao. Le1nurijanac je u vecoj meri Ziveo po zakonima i principin1a daleko slozenije organizovanog Onog Sveta, ali je aktivna delatnost u fiziCkom svetu cinila da ne bude ravnodusan ni prema zemrujskim poslovin1a. Ljudi cetvrte rase {Atlantidani) SU takode oeuvali vezu svoga duha sa Onim Svetom, ali su im zemaljski poslovi i brige vec posrali blizi. Pojmovi dobra, ljubavi i dn1ge karegorije Onog Sveta postepeno su se povlaCili, poceli su da preovlad uju interesi fizi&og tela Uesri, spavati i sl.) Ljude pere rase (nas, Arijevce) moguce je nazvati robovima fizickog tela. Duh, odsecen od Onog Sveta principom "SoHm" poeeo je da obavlja ne funkciju povezivanja i jedinsrva sa Onim Sverom, vec funkciju opslui.ivanja egzistencije fizickog tela. Osnovne kategorije Onog Sveta - dobro, ljubav i zlo - sada su o sebi govorile samo u obliku sapata 1ntwaJe. Drevni narodi su govorili da je covek mikrokosrilos makrokosmosa. I to je, najverovamije, taeno. I tako, materijalizacija suptilne materije duha dovela je do izgradnje samoradajuoh fiz.ickih tela ljudi i okolnog zivog sveta na Zemlji. Ali, fiziCki iivot coveka na Zernlji nije moguc bez ucesca Onog Sveta; v

I

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

•

•

••

Dobro, ijubav I zlo

415

u svakon1 coveku posroji duh, koji iivi na Zemlji u "divnoj masini" ljudskom telu. Mi, zemaljski ljucli, predstavljamo proizvod osvajanja Zemlje, proizvod prilagodavanja talasnog kosmi&og zivota fizi&im uslovima na Zemlji. Zaro zemaljski covek predsravlja duh plus fizicko telo. Po analogiji se maze misliti da je talasni kosmicki Zivot (Onaj Svet) pomoeu materijalizacije takode naCinio fiziCki zivot na drugim planetama u kosmosu. Kakav je taj zivot na drugim planetama? Najverovatnije da su za materijalizaciju duha upotebljeni drugaciji hemijski elementi i molekuli, koji su karakteristicni za svaku konkretnu planeru. Najverovatnije je da su uslovi na tin1 planetama {sastav atmosfere, temperatura, sila teze i sl.) utisnuli svoj pecat na razmere fizickog tela i sasrav organa vanzemaljaca. Ali, u principu, vanzemaljac bi morao da u osnovi liCi na Zemljanina, jer i on takode predstavlja proizvod materijalizacije duha i jedinsrvene tvotacke aktivnosri Or+0g Sveta. Vanzemaljci, po n1om misljenju, mogu da osecaju dobro, yubav i zlo, jer SU to jedinsrvene kategorija Za sav talasni zivot j KosmiCki Um. Vru17.emaljci su, po meni, rakode nacinjeni po principu ?~ plus fizi&o telo. Zato, kada Zemljani ovladaju telepatskim Jezikom (prenosenjen1 1nisli), oni ce biti u stanju da kon1uniciraju sa svojom bracom sa drugih planera po principu medusobne komu nikacije d uhova, koji je ugraden u osnove Onog Sveta. Mnogi posvecenici pisu da su nekad Zemljani vladali nad svim oblicima lizickog zivota na raznim planetama, jer su najviSe uznapredovali. Taj period pren10Ci odgovarao je periodu zivota Lemurijanaca. Fenornen Lemurijanaca Lemurijanska civilizacija je dostigla neverovatno visok nivo razvoja: lemurijru1ci su vladali energijom suptilnog sveta, na svojim besumnim lerelicama poseCivali su druge planete, komunicirali su metodom prenosenja misli itd. Znanja Onog Sveta njima su bila otkrivena, a istovremeno su znanja koja su oni sticali tokom i.ivota na Zemlji dopunjavala zalihu znanja Onog Svera. Upravo je len1urijanska civilizacija uspela da zalihu informacija Onog Sveta snabde najdragocenijim znanjima o iivotu na Zemlji i do dana danasnjeg ona predstavlja merilo zemaljskih dostignuca. Naredne civiliZacije (Arlantidani i mi, Arijevci) nisu uspele da dostignu ni podnozje nivoa Lemurijanaca.

I l

416

SVET JE SLOZENUI NEGO STO M!SLIMO

Dobro, ljubav i zlo

417

v

Sta je bio uzrok tako ogro1nnog Zivotnog uspeha Lemurijanaca? Lernurijanci SU se tokom zivota na Zemlji osecali kao deca Onog Sveta i rukovodili se pre svega zakonima i principima Onog Svera. Oni su shvarali da je moc i uloga psihiCke energije daleko veca od fiziCke energije, a da je ljudsko relo zajedno sa dusom, posto predstavlja visu tvorevinu na Zemlji, u sranju da Cini euda. Zaro su sav elan svog napretka oni pretvorili u put samousavrsavanja coveka i ovladavanja energijorn koja je uskladistena u njemu samom. Veo'?1a je vamo da covek sebe oseca kao dete iii tvorevinu Onog Svera, Jer upravo to osecanje odreduje da se izabere pravac progresivnog razvoja. Deca Onog Svera uace se od svog praroditelja (Boga) i nece poCiniti najveo greh - da sebe smatraju Bogom. Deca Onog Sv:ra nece misliti da su se molekuli sami sloZili u genetski aparar, da Je covek nastao od majn1una i ncce se osecati kao gospodari prirode. Deca onog svera ce uvidati daje covek mikrokos1nos makrokosmosa. Nasa civilizacija jos uvek ne ume da koristi kosmiCku energiju. A ca energija je kolosalna. Neki savre1neni fizicari, na primer; smacraju da jedan kubni metar Apsolura ima energerski porencija! koji odgovara snazi 40 niliona nuklearnih bombi. Zaro nije neophodno da se korisce zemaljski izvori cnergije (nafra, ugalj i di:), vec bi trebalo ovladati kosmiCkom energijom. A. njom moze da ovlada jedino covek, jer je on mikrokosmos makrokosmosa. Lernurijanci, koji su ovladali kosmiCkom energijom, koristili su za to pristupe koji su zapisani na Onom Svetu. U osnovi tih prisrupa (mada to Sada ZVUC cudno) JezaJ.i SU jednostavni pojmovi "dobra" i '~jubavi". Lemurijanci su jasno razumeli da se u torzionim poljin1a sup· olnog svera nalaz.i ogromna energija, a dobro i zlo, koji predstavljaju ~lavne atribute torzionih polja, rakode poseduju ogromne moCi. Covek, kao mikrokosmos makrokosmosa, u stanju je da kroz dobro i zlo ostvari energiju tofzionih polja suptilnog sveca. Pri tome su Lemurijanci shvatali da bi bili rizieno iskoristiti zlo (negativna rorziona polja) za dobijanje energije, jer bi se mogao dobiti eksplozivni efekat uniScenja infonnacije. Zaro su se oni u torn cilju sluZili dobtim. Oni su rakode koristili ljubav da bi pojacali dobijeni energetski efekac od pozitivnih ("dobrih") corzionih polja pomocu kontakta sa drugim pozitivnim torzionim poljima_ Lemurijanci su u potpunosti osrvarili sebe u pogledu toga da je covek mikrokos1nos makrokosmosa. Oni SU ostvarili sebe u pogledu

toga da je covek najmocnija energetska tvorevina na Zemlji, koja je u sranju da kroz dobro i ljubav ovlada energijan1a suptilnog sveta. Dobro i ljubav su za Lernurijance bili ne apstraktna inruitivna osecanja, vec su predscavljali moCni sistem za obezbedenje z.ivota i obezbedenje .. .., .. energ1Je covecansrva. Za nas - Arijevce - pojmovi dobra i ljubavi su se oeuvali u obliku prijacnih osernih opazanja. Mi, blokirani principorn "SoHm" i uronjeni u fizi&u mate1iju, eak i ne sanjamo kakvu moc poseduju re na prvi pogled jednostavne reci. Za Lemurijance te reci nisu bile jednosravne, one su le2ale u osnovi njihovog Zivota i nosile su, slikovito receno, ogromno energecsko prostranstvo. Zasto Onaj Svec, koji Zivi u supcilnom svetu, daje svoju energiju Zemlji za ispunjcnje zemaljskih nuznosti? Prvo, zemaljski zivor je proizvod (dere) Onog Sveta. Dn1go, energija iz Onog Sveta na Zen1lju prelazi da bi se ispunila bilo kakva dobra 1nisao, a ostvarenje re misli dopunjuje informacioni prostor Onog Sveta. Osnovni energetski fenomen Lemurijanaca, po mom misljenju, bile su mancre - bajalice koje su opisane u rnnogim religioznim izvorima. Lemurijanci su opcaravali sopsrvene letelice, puneCi na raj nai':in, opisno receno, "akurnularore" tih aparata energijom suptilnog sveta. Na slican nacin su obezbedivali energiju za rad mnogih drugih z.emaljskih aparata, koristeCi sa.ine sebe kao najrnocnije generatore. Lernurijanci su shvatali da se energija suptilnog sveta maze suprotstaviri gravitaciji. Na tome su bile zasnovane njihove gradiceljske tehnologije, kada su ogromne kamene blokove prenosili pogledom. Pomocu torzionog generacora, koji se 111ogao smestiti u fioku, bilo je 1noguce zonglirati ti vaz.duhu ogromniin kan1enje1n. Korisceci p1incip da je covek "mikrokosmos n1akrokosmosa", Lcmurijanci su usavrsavali sebe. Oni su, koristeCi antigra\oitaciono dejstvo energija suptilnog sveta, postigli fenomen levitacije - podizanja covekovog rela iznad zemlje. KotisreCi hipotetiCki, u ovom trenutku za nas jos nepojmljivi princip, oni su mogli da se rrenumo premesraju u prostoru i menjaju 1nesto svoje lokalizacije na Zemlji. Svoje telo su leCili unutrasnjim energijama. Ali, najvainije dostignuce Lemurijanaca je bio fenomen dernaterijalizacije-rnarerijalizacije. Oni su, uzimajuo u obzir.da je fiziCko Jjudsko telo izgradeno putem marerijalizacije duha, nasrojali da raj proces

' •

. '

•

I'

418

t'

.

•

izve
"

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

Dobro, ljubav i zlo

419

ta&ih _sila Onog . Sveta i odredenje ljudskog bica kao "mikrokosmosa makrokosmosa". Shvativsi od samog pocetka neophodnost stalnog napretka, posto je covekov duh utemeljen kao samorazvijajuci princip u. borbi dobra i zla, Lemurijanci su se ograclili od toga daje zlo duhovni element koji podstice napredak. Uvicli da je besposlicenje zlo, a upomi rad u irne Zivocnog napretka prevashodna covekova duznost, bili su dovoljni da se lernurijanska civilizacija bez periodiCnih padova i kataklizmi razvije do najviseg nivoa. Lemurijanci nisu dopustali slepu borbu dobra i zla. Oni su uspeli da u svoju sluzbu stave ogromnu mac dobra i ljubavi; torzioni efekti d_o bra i ljubavi nisu se traCili na slepu borbu prOtiV zla, VeC SU Se vredno koristiJj za USavrSavanje COVeka j Citavog zen1aljskog Zivota. Kako je vazno da se shvati da je neophodan neprekidni napredak! Kako je vazno da se ne dopusti da se moa dobra i Jjubavi slepo trace na borbu sa g!upim zlom! Kako je rec "besposlicenje" uiasna! Lemurijanci su sve to shvatili od samog pocetka i dostigli takav stepen duhovnog razvoja da su cak mogli da vode razgovor sa Bogom. Po tome su oni zaisra bili bozanska tvorevina na Zemlji. Sta se dogodilo s njirna? Zasco je njihova civilizacija (osim Sam bale i Agarte) propala? To je prekriveno tamom. Mozda je i u njihove redove prodrlo pogubno besposlicenje. v

v

Dobro, ljubav i sarnadi Kako dostia stanje dubokog sainadija? Vee san1 pisao cla sve lame srnac.raju da se u ton1 cilju 1noramo koncencrisati (meclitirati} na ljubav prema covecanscvu u cdini.. Kada sam to slusao od lama' nisam shvatao du bok.i srnisao toga i samo je intuitivni. sapat da je to nesto veozna va2.no podsticao moje misli. Danas vec razumem osnovni princip postizanja fenornena samadija. Pa i Citalac, koji i':ita ovu knjigu, svakako ga vec razume. Ljubav jesce podscrekac dobra. Ljubav, pre svega, sna2.na ljubav, pomoru pojacanja zakrivljenosti pozitivnih (dobrih) torzionih polja, nadmasuje · i is teruje negativnu (zlu) psihi&u energiju. Ljubav mora da bude toliko jaka da u potpunosti oslobodi dusu od negativne (zle) psihicke energrJe.

::>VeT JE SLOZEN!Jr NEGO STD MISLl!v10

""' '

LJODTO, lJUOaV 1 ZI O

v

Covekova dusa, slobodna od zle psihiCke energije, naziva se Cistom dus?~n. Upravo je cista dusa sposobna da cini cuda. U Cistoj dusi se poz1nvna (dobra) psihiCka energija ne o·aCi na slepu borbu sa zlom i moze se u celini.~smeriti vna ispunjenje bilo kog zadatka. Na prinier, zada~a da. se ~z1Cko telo coveka konzervira na hiljade i milione godina, tj. posnzanJe sarnadija. Priliko~.samadija, kako ja mislim, torliona polja duse, izuzeoio se napregnuvs1, prevode sve molekule vode ljudskog rela u cervrto (nepozn~t6!) stanj~, koje prekida sve procese razmene materija i cini telo tvrd1m: yoda, 1zgleda mi, predstavlja anibut i marerijaJni supstrat upravo poziovne (dobre) psihicke energije. Zaro p1isumosr negativnih · (zl1h) elemenata u dusi ne dopusta da se postigne celoviti samadi. · Jectino je Cista dusa u stanju da srvori fenomen samadija. Iz svega toga se moze zakljuCiti da Genofond covecanstva stvoren ? a Zemlji j.os u vreme Lemurijanaca sa Cistim dusama, koji' se fuva 1spo~ zem!Je i popunjava najboljim ljudima drugih ci,~lizacija, predstaVlJa rezultat vehke pobede do bra i ljubavi.

stalno uniscavanje celija raka u organizmu, a takode i podstaCi obnavljanje celija i produzecak Zivotnog veka. Kako da naucimo da volimo u cilju lecenja? Voleti sebe je besmisleno, posto je samoljublje negativna osobina. Trebalo bi da nauCimo da volimo Zivot, da volimo Boga - Tvorca zernaljskog zivota. Alco je ta • ljubav snama i nesebiC:na, lekoviti efekat ce nastati sam od sebe. Ali, veon1a je resko nauCiti da se tako voli: trebalo bi se odreCi od zen1aljskih problema i u potpunosti se posvetiti molitvarna u iine ljubavi prema zivotu i Bogu. Neophodnost da se odrekne od obicnog stvaralaCkog zivota i dovodi do toga da savremeni adepti-Arijevci izgledaju veoma jednostavno, a nama neobicno. Covecanstvo je vec preslo "fizicku udolinu" ni.anvantarickog kosmiCkog ciklusa i poslo uzlaznorn putanjom u pravcu duhovnog razvoja. U ton1 pogledu, savremeni adepti ce se jednon1 pretvoriti u Zivomo aktivne, sjajne lidere ljudskog drustva i povesce to drustvo ka du11ovnom procvatu.

Adepti - nasa buduenost

Dobro, ljubav i mi

. .P.rica..se, kao s.ro sam vec napisao, da se u okvirin1a nase arijevske av1!1z~~Je, uronJi:ne u materiju, negde u Nepalu i Indiji srecu neob1cn1, odvez_ani od svera i sasvim jednostavno obuceni ljudi, koji tvrde da su scan 300, 500, 1000 i vise godina. To su adepti. Naravno, tesko je poverovati im. To vec zvuci isuvise nesrvarno. Ali upra~o ti lj_u

Posto sam roden u komtlllitickoj zemlji, Citav Zivot sam bio odvojen od religije. Moji preci · religiozni poslenici - bili su podvcgnuti najzeCim Ienjinskim represijama. Proucavaj11Ci u studentskim godinama nekakav "materijalizam i empiriokriticiza1n" i polazuCi ispite o ateizmu, uvek sam se cudio mahnitoj jarosti sa kojorrt su se unistavali religiozni posn1lati. , "Cemu to", naivno .sam mislio, "zar religija ne poijva na dobre stvaii - dobro, ljubav i veru u Boga". Tada ja nisam shvatao da su dobro i ljubav, a pre svega ljubav prema Bogu, kost u grlu komunistin1a, jer se duboki smisao njihovog delovanja sastojao u stvaranju svog "boga" (Lenjina, Staljina i dr.). Oni su hteli
.

'.

'

v

-

•

"' •

l..

>

'' .•, i.

•

,'"

,jIf:

(. 422

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

Tada jos nisam shvarao da se iza tih jednostavnih reci krije ogromha i ruocna energija, koja je u stanju da brzo izmeni i poboljsa nas ZIVOt. I eek kada sam korisceci naueno-logicki prisn1p zavrsio analizu dobijenih rezultata himalajske ekspedicije, poceo sam da najzad shvatam duboki smisao i religije i Sai Babinih reci i mnogih drugih srvari, u kojima se razmislja o dobru i ljubavi. A raj duboki smisao se sastoji u tome da su dobro i ljubav glavni konsauktivni principi u covekovom Zivotu. Ja sam obican predstavnik rase Arijevaca uronjene u maceriju. Moj mozak i moje misljenje su nistavno slabi u poredcnju sa rnisaonom moci Lemurijanaca, a pogotovo KosmiCkog Uma. Ali, cak i moj nistavno slabi um mi je dozvolio da pri logiCkoj ana!izi razbacanih anjenica dodem do zaldjuCka zapanjujuceg za obicnog coveka: dobro i Jjubav SU osnovne teme!jne kategorije covekovog zivota koje odreduju napredak. Ranije nisam pridavao znacaj takvim iz.razima kao sto SU "oastiti , dusu", "pokajati se za grehove" ili "ne 11zjmati greh na dusu". Oni su. n1i izgledali dosadni i nerazumljivi. Ali, CirajuCi Nikolaja Reriha, oper san1 se susreo sa pojmom "cista dusa". Rerih je pisao da zagonetnu Sambalu naseljavaju ljudi sa Cisrom dusom. "Sta je to C:ista dusa? Zasto sve religije govore o vaznosti oCiscenja duse?" - mislio sam tada. Cak sam o tome pitao jednog pov1anika - popa. Kao odgovor, pop mi je procirao propoved iz koje, posto sam nauenik, uopste nista nisam shvatio. Naravno, lokalni pop koji je napamer naucio niz propovedi i molitvi, nije mi mogao objasniti osnovni smisao pojma "cista dusa". Ali Rerih, koji je bio i osrao moj idol, takode je sralno svoju pamju usmeravao na to. Zasto? Danas, izgleda mi, vec 1nogu, makar i grubo, da odgovorim na to piranjc. C:ista dusa - ro je kvalitativno drugaaje sranje covecijeg
..

Dobro, ljubav i zlo

423

Ranije nikad nisam razmisljao o dokolici. Nikada mi nisu bili simpaticni dokoni Jjudi, koji SU besciJjno bespOSJiaJi atav z.ivot. Ali, besposlicenje je straSan antipod Ciste duse, to je ubica cisre duse . Kakve god da dobre misli ima dokon covek svojom dokolicom on radi protiv prirode coveka, koji je sazdan kao stalni samorazvijajua princip. Zbog besposlicenja su propadale velike imperije, zbog besposlice su padale dinastije i rusile se sudbine. Zaro, kako kazu svamiji i lame, cistoru duse je n1oguce dostici jedino ogromnim radom na sebi, pomoeu san1orealizacije i cak znvovanja sebe ali ... obavezano radi postizanja nekog opsteljudskog cilja, a ne naprosto radi sopsrvenog samoporvrdivanja. Lame pokazuju put za dostizanje stanja "Ciste duse" - co je samilost prema ljudima i ljubav prema coveeanstvu. Na prvi pogled, te reci zvuce su.,,ise apscraktno, pa ipak je u njima sadrzan osnovni smisao postignuca "ciste duse" potrebno je da nauCimo da saosecamo i da volimo ljude uopste, a ne nekog pojedinacno, iii ne daj Boze, da volimo sami sebe i saosecamo jedino sa samim sobom. Cilj nase pozrtvovanosti i samorealizacije obavezno mora da bude opsrecovecanskih razmera. Doti do toga je resko, izuzemo tesko. U savremenom drustvu nen1a ljudi sa ciston1 dusom. Najblize coveku sa ciston1 dusom SU, kako meni izgleda, nauCn.ici. Naucnik, (ja imam u vidu pravog nauCn.ika) na primer u oblasti medicine, osuduje sebe na mnogosrn1ka lisavanja (neprospavane noCi, mala zarada i sl.) u procesu oc:krica, osrvarenja ideje i probijanjd kroz naucni konzervativizam, pre svega iz samilosti i ljubavi prema bolesnima uopste. Narodnosr bolesnika, qaucni prestiz i novae za pravog na:1cnika imaju sasvim drugostepeni znacaj. Satisfakciju mu donosi to sto SU njegov ogromni rad, odricanja i borba protiv konzervativizma dali plodove u obliku pomoci hiljadama i milionima bolesnika. Zaro bih zeleo da kazem: "Cuvajte i volite prave naucnike! Oni ostvaraju sebe i zrrvuju sebe radi va:s, ljudi!" · Pozitivna psihicka energija dobra i ljubavi u cisroj dusi, oslobodena od numosti da se bori protiv zla, moze da Cini euda. Jedno od takvih euda je saniadi; setire se sta su lame govorile, da je samo pomoeu osecanja ljubavi i samilosti prema covecansrvu moguce dostia samadi, a cilj samadija je da covek p9srane predsravnik Genofonda covecanstva, da bi u nekom trenutku posrao prorok .iii predak nove ljudske ci-

I' l

11

!

I

424

SVET JE SLOZEK'Ul !\'EGO STO !>f!SLIMO

vilizacije. Drugo od takvih euda je fenomen "demarerijalizacije-materijalizacije". Treo je produzenje Zivotnog veka, pa cak i besmrtnost. Znanja drevnih naroda i religija ukazuju na glavni put napretka covecansrva - proCiscenje duse i postiza.nje sranja ciste duse. u to1n slucaju ce covek upravljati pozitivnom energijon1 suptilnog sveta, njemu ce se otkriti znanja Onog Sveta, osecace svoj ogromni energetski potencijal, zato sto on prcdstavlja mikrokosmos makrokosmosa. To se vec dogodilo na Zemlji - rakvi su bili Lemurijanci. A radi proCiscenja sopstvene duse neophodno je da covek nauci da bude dobar i da voli neophodno je da se ne plasi da saoseca i da radi da postigne visoki cilj,' cak i do samornucenja. Ne smemo se stedeti, jer je covek prvobitno srvoren kao san1orazvijajuCi p1incip. Kao potvrda za to sluze n1nogobrojni p1irneri veJikih naucnika, koji SU ne stedeCi sebe radili na postizanju naucnih ciljeva i do duboke srarosti ocuvali sveiinu un1a i mladost. Oni su uspeli da u ovoj iii onoj meri oCisre svoju dusu. Najsrrasnije je to da kad covek nesco postigne, pocne da uZiva u plodovima toga, predajuCi se besposlicenju. Jpak, citalac mi zbog ovoga moze prigovoriti: COVecanstvu SU poznali i zli geniji. Mogu se pomenuti Napoleon, Lenjin, Hitler i drugi. Zar ti ljudi nisu uspeli da otelove svoje ideje i teorije o zivoru, okrenuvsi C:itav sver naglavce i sejuCi oko sebe unistenje i smrr? "Zar ti zli geniji nisu uspeli da shvate besmislenost unistenja i ratova? Zar oni nisu geniji?" - mislio sam detinjasto naivno. Tada, naravno, nisarn znao da u suprilnom sven1 (Onom Svetu) koji jc nas rodirelj postoji dvojnost pozitivne (dobre) i negativne (zle) psihi&e energije, a informacija (znanje) se rada u borbi do bra i zla. Zlo jc takode u stanju da u svojim torzionim polji1na euva informaciju 0 borbi protiv dobra i da stvara zlo znanje. Zbog posrojeceg dvojstva, daleko Od [Oga da dobro uvek moze da pobedi; ponekad pobeduje i z!O znanje, koje se otelovljuje u iivoru samih tih zlih genija. Ali, pobeda zla je lazna pobeda, posto bi u slucaju potpune pobede zla na primarnom nivou doslo, kao sto srno vec rekli, do brisanja informacije u svim rorzionim slojevima, tj. do inforrnacionog lcraha. Kao potvrda toga sro smo rekli, prisetite se konca dela bi,lo kog zlog genija - svi su oni precrpeli krah. Napoleon je izgubio rat i neslavno umro. Hitler je, razrusivsi Evropu, okoncao zivot samou bistvom. Izopaceno lenjinistiCko delo kon1unisticko .d1usrvo - neslavno je okoncalo svoje postojanje.

Dobro, ljubav i zlo

425

Kad bi se ti zli geniji, naoruUuii tim zlim· znanjem, makar malo razumeli u piranja nastan"ka sveta i stvaranja coveka, oni bi shvatili da konacna istorijska pobeda moze pripastijedino dobru. Moguceje da bi oni tada usmerili svoju genijalnosc u pravcu konstruktivnog dobra. U kakvim slucajevima zlo moze da pobedi? Meni izgleda da zlo moze da pobedi jedino kada nema, iii nema dovoljno, ljubavi kao podsticaja za dobra dela. U drusrvu u kome cveta ljubav (prema supruzi, susedu, narodu i sl.) zli genije nikad nece dobiti podrlku. A kako da razlikujerno zlu ideju od dobre? Sta je merilo? Ta pitanja, verovatno, zaokupljaju svakog coveka. I ja sam se ne jednom zamislio nad tim pitanjima i ni sam to ne ocekujuci, osetio da je odgovor dat u genijalno n1 nauenofantasticnon1 filrnu· Tarkovskog "Stalker". .i\ko SC SCCate, jdeja tog filma je U tome, da SU neki dos)jaci iz kosffiOSa na Zemlji srvorili zonu u kojoj su umirali svi ljudi koji tu dospeju. Zonaje pojaeavala najosnovnije ljudsko osecanje_ A pokazalo se da je to savest! Ljudi su umirali zato sto im savesc nije Cista. I eto, meni izgleda da je merilo do bra i zla savest. ~ta je savest? Po mom misljcnju, savest je osecanje da se u dusi pojavila zla energija koja ce dovesti do z.lih dela. GovoreCi naucnirn jezikom, savest je osecanje zakrivljavanja torzionih polja nase duse u negativnu (zlu) stranu. Necista saves[ predscavlja trag informacije zapisane u torzionim poljima duse, da je u ovom iii onom rrenutku iz ovog iii onog razloga doslo do zakrivljenja torzionih polja duse u negativnu (zlu) srranu. Taj crag informacije, koji nas u svakom slienom slueaju podseca na sebe, kao da govori da na caj nacin ne smemo postupati. Ta informacija je mucna i neprijama. Bolje je nemati takvu info11llaciju, tj. ne suprotscavljati se savesti. Zaro u zivon.1 moramo da budno osluskujen10 svoju savest. To duboko osceanje uvek ce reCi isLinu. A ako se bilo kada uCini nesto uprkos savesci, velika i prljava mrlja zauvek oscaje na dusi. Veorna mi je drago sro sam osrao da Zivim u Rusiji i nisam otisao u Arneriku, gde su mi nudili vise novca i bolje uslove za nauCni rad. Nisam otisao samo zbog savesti, ·jer su moji drugovi i kolege (Amir Salihov, Sagic Muslitov, Klara Zahvatkina, Rafik Nigmatulin, Natan Seljski, Valja Jakovljeva, Venera Galimova, Ljalja Musina, Nelja Nigmarulina, Slava Malojaroslavccv, Jura Vasiljev i mnogi drugi) u

•

l

426

I

najtei.em periodu, kada sam izgubio sve zbog "jereticke naucne rnisli", krenuli za mnom putem IBaval"Ja i oskudice samo zbog svoje savesti. U srudentskim godinama, na predavanjima o ateizmu, kako se secam, scalno su kritikovali pcjam "onaj svet''. Govorili su da su ljudi skloni fancazira.'lju i izmisljanju bajki da bi nekako olakSali svoj poloi.aj u uslovima kad bogati eksploatisu radnike u Cicavom sveru. "Zasco u onaj svec veruju ne samo eksploatisani, vec i eksploatacori? Zasco sve svecske religije u horu govore o "onom sveru"? Zasro svi narodi u svojim jezicima imaju pojam "onaj svet'', "raj" i "pakao"?", premisljao sam ja i u co vreme curao, polai.uCi ispir iz ateizma. Do moje svesti, zatrovane komunistiCkom propagandom, nije dopiralo da, slikovico govore6, nema dima bez vacre. Ljudi koje dele mora i okeani veruju u jednu ce istu stvar! Znaa, zaisca poscoji nekakav jedinscveni opsteljudski koren, koji je u nasoj svesti ostao iz zagonetne davnine. Znanja o Bogu, Onorn Sveru, raju i paklu, koje su religije siscematizovale, a prosirili proroci, relativno !aka su ulazila u svesc ljudi zaco sea SU odgovarala podsvesnoj sustini coveka. Fanrazije i bajke ne bi rnogle ovladati masama. Ran ije u ovom poglavlju sain se potrudio da opisern piincipe uredenja Onog Sveta, oslanjajuci se na incuiciju i naueno-logiCki prisrup. Nisarn u scanju da dokazern iii utvrdim bilo sra, zaco sto samja sve u svemu "rab BoZiji", a predrner mog istraiivanja se po svojoj egziscencijalnoj i prirodnoj sustini nalazi na daleko vecoj visini od mene. Jedino sro mogu da tvrdim na kraju mojih rasudivanja o uredenju Onog Sverajeste to da sam i sam poceo da iskreno verujem u njegovo poscojanje. Da, ja sada verujcm da posle smrti naseg fizickog cela mi neccrno umreti, vec ce1no nastaviti da Zivin10 na Onom Svetu. Po zavrsetku Zivora na zemlji, mi cemo se osloboditi uticaja ogranicavajuceg principa "SoHm" koji nam tokom zemaljskog Zivoca nije dopuscao da odr"Limo vezu sa 0nim Svecom od koga smo nascali. Na Onom Svecu cemo resko i jasno osetiti duhovnu sustinu coveka, a Onaj ,Svec nam ncce izgledati rude, jer je to na5a glavna, davna poscojbina. I ja sam, kao i svi mi, blokiran principom "SoHm". Ali, ja verujem .,da u prici o raju i paklu takode ima isrine. Posto je onaj Svec izuzeo10 visokoorganizovan, nije bilo 1noguce da se u njemu ne stvori souktura koja bi kaZnjavaJa iii ohrabrivala zemaljski tip 2..ivota. U protivnom slucaju bi bio izgubljen rukovodeCi aspekt Onog Svec'ii, a zemaljski

Dobro, ljubav i z!o

427

Zivot bi bio prepuscen sam sebi. Najverovatnije je da zla dcla, ravnodusnost i besposlic.arenje koji se ispolje na zemlji, moraju biri kr.z.njeni na Onorn Svecu, a dobra dela, ljubav i samoosrvarenje podstaknuti. To je neophodno da bi u narednoj inkamaciji na zemlji bilo manje Jjudskih gresaka. Kako se odvija procedura ka2.njavanja iii podsticanja? Ne znani. Ali, svako od nas ce ro saznati na Onom Svecu. Jedino sco bi se moglo savetovati jeste · volire i budice dobri. Tcicak 2..ivota (Zivot - smrt • 2..ivoc · smrr...) se okrece. Mi, ljudi, u zemaljskom 2.ivoru i pod uticajem priricipa "SoH1n" nekako zaboravljamo na Onaj Sver od koga s1no nasrali, pororn se ponovo vracan10 ramo, pa ponovo odlazin10 na zemlju pod dejsrvo "SoHm", porom se DOilOVO VTaCamO i takO daJje, da bi COVek j COVeCanSfVO Staino i • neprekidno napredovali. Lemurijanci su imali vise srece od nas. Na njih se nije prosirio princip "SoHm", jer je u njihovom drustvu bilo vise dobra, a manje zla. Oni su se i prilikom Zivora na zemlji osecali kao deca Onog Sveta, bez scraha su se vracali u svoju prarodiceljsku porodicu i ponizno aper odlazili na Zemlju, osvajajuCi korak po korak fizicki oblik 2..ivoca. Nadam se da ce u buduenosti pozitivne sile na Zemlji prevladati nad negativnim i da nece biti nikakvih globalnih kacaklizmi iii kacastrofa. u rom slucaju ce se u ljudskom drusrvu na Zemlji sve vise pojavljivari ljudi sa Cistim dusama, na koje se nece odnositi princip "SoHm" Jsoji nas odvaja od Onog Sveca. Ti ljudi ce coveeanstvu doneti energiju suptilnog sveta, koja ce iuneniti zivor iz korena. Ti ljudi ce na zemlji uevrstiti osnovnu covekovu sustinu . mikrokosmos makrokosmosa. I jedno1n, ako dobro i Jj ubav znatno preovladaju u odnosu na ·z!o, princip "SoH1n" bice uklonjen sa ciravog covecansrva. Tada ce svi ljudi osetiti da su prava deca Onog Sveta, koristice njegova ogromna znanja i njemu predavati svoja. . Mislim da ce se u bliskoj buduenosti pojaviti nova jedinstvena religija zasnovana ne na bajkovicim alegorijama, vec na ozbiljnom nauenom prisrupu. Granice drlava ee se izbrisati, nascace jedinstveni jezik na Zernlji. napredovace komunikacija putem prenosa misli. Pojavice sejedinstvena zemaljska vlada po uzoru najedinscveni cenrar upravljanja citavim Onim Sverom · Bogom. Ljudi ce od Boga uciti da . v!adaju; i oni , kao i Bog, za vfadavinu nece koristiti zlo, vec ce se oslanjati iskljuCivo na dobro i ljubav.

'

.

(

I

.....

429 428

SVET JE SLOZENUI NEGO STO MISLIMO

Dumi napredak pocece onda kad ljucli masovno poC:nu da iskreno veruju u Boga i Onaj Svet I osete da su i sami deo njih. Zavrsavajua ovu knjigu, hteo sam da dam zakljuC:ne preporuke u vezi svega sto sam izlozio. Ipak sam osetio da bi ce preporuke Jiole na obicnu religioznu propoved. To me je Cak uzneinirilo, jer 1ni se smesta pojavila asocijacija na dosadni glas sluzbenika kulra. Ali, dalje sam shvatio da tako i rr1ora da b11de, jer smo i mi i religija dosli do jednog te iscog zaklju&a o putevima covekovog samousavr$avanja u cilju napretka covecanstva. I rek posle toga sam poceo da iskreno verujern u Boga i sa dubokim uvazavanjem se odnosirn prema verskim poslenicima, koji su kroz hiljade goclina ljudskog neznanja i divljasrva proneli istinsko znanje. Ipak, necu se uzdriavati od toga da dam nekoliko preporuka u tom pogledu. Kad ujutru izadete na uli cu, nastojre da dru ge ljude gledate sa ljubavlju i govorite im dobre i prijatne reci. Smesta cete se osetiti sreenirn zato sto ce ljudi, sa svojin1 jadima i radostima, poceti da vas vuku za rukav. Ne zbunjujte se kada naidete na nerazumevanje i zlo; ne odgovarajce zlom na zlo; to je nedoscojno i oholo. Ne prervarajte se u propovednika koji govori prazne reci, to je besmisleno. Nascojte da svojirn delirna i radom pokazete da ce dobro svakako pobediti 1,Jo. Shvatite da bez borbe protiv zla nece biti nikakvog naprecka, da je borba protiv zla covekovo p1irodno scanje. Bez oklevanja kaznite dn1· gog coveka za zlo delo, to jest, kainjavanje radi dobra . to je ispoljavanje dobra, a ravnodusnost je zlo. Slusajte svoju savest. Radice do iznemoglosti, ne zalite sebe, saosecajce, zaljubljujre se... Za1nislite lemurijansku civilizaciju. Sa kakvom SU cudesnom moCi ramo vladali ljubav i dobro, koji su lezali u osnovi njihove bajkovite civilizacije! Asa kakvom neverovamom moo na Onom Sveru vladaju ljubav i dobro, koji su srvorili i njega i Boga! Sve to cemo saznati tarno ...

;

Dobro, ljl1bav i zlo

...

.

- U nasem fiz.i&om 'svetu jos uvek irna mnogo. zla. Zaro n~ cuvaJu. U dubokom podzemlju nalazi se Genofond covecansrva u ~~hku k.o~z. .h 1· di ra~~;h civilizaciJ·a koje ne s1nemo ornetan l d1rao, Jer erviran1 JU ..,u ' . ., ·Ii · nasa poludivlja radoz.nalost ne vredi ~n~go. Ako b1s'.:10 un1so sam1 . sebe, oni bi izasli i iz njih bi nikao noVJ Zivot na Zeml~1. • d o toga ne b"1doslo , potrudite se da sutra ~ kad A aa . .1zadete . na uhcu, gledate na ljude koji prolaze sa dobrim namerama ' IJ11bavlJu.

•

Epilog Prica se ovim ne zavrsava. Bice novih ek~pedi~ja. 0 njima cece saznati iz casopisa 'fugun1enti i fakti", i iz noVIh knJtga.

•

Od koga smo potekli

., •

Direktno govoreCi, mi, Arijevci, potekli smo od Atlantidana. A Bravo coveeansrvo na Zemlji stvorili SU Bog i Onaj Svet. Covek je proizvod pobede dobra i ljubavi nad zlom, a dobro i ljubav predstav· ljaju glavne kriterijume usavr$avanja coveka i napretka civilizacije.

'

, i

Izdavac:

SADIUAJ

"'Herna .Kheya Neye", Beograd

PREDGOVOR AUTORA ... ... ........................ . 6 DEO I: OFTALMOGEOMETRIJA - NOVI PUT ZA IZUCAV;\NJE PROBLE~lA POREKIA COVECANS1VA ................. 12 Za!to se gledamo u oo? . ... . ..... .... ..... .... ... .. . 13

ISBN 86-84347-07- 2

"SrcdnjestastiCke oci". Putevi migracije covecanstva po sven1. . ... ............. .. .... ............ .... ..28 • Cije su oo nacnane na ribetanskirn hramovima? ... . . ... ...54

Lektura i korektura: Nada Pavlovic

DEO Il: "S0Hn1" - poslednja poruka covecanstvu (indijska otkrovenja) . . . . . . . . . . . : . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Organizacija medunarodne e kspedicije u potrazi za izvorima iz kojih je nastalo covecanstvo . . . . .. .. .. .. ....69 Sta znaju obieni ljudi o nastanku covecanstva .... .. ... ....73 U hramu Gite ........... ..... ...... .. . ............79 Susret sa Ucireljem ... . ...... .. .... ... ... .... . . .... .83 Zagonemi somati . . .... .... ..... . ..... . ..... .... ....93

Likovno resenje korica: Nen.1d V11L"kovic

v

Kompjuterski slog i prelom: Branko Jovanovic

DEO III: S'D\ SU REKLE NEPALSKE I TIBETANSKE J.A;VIE .. .. 109 Kako uCi u stanje sarnadija? . .... . .. . .... ......... . .. .110 Da Ii je rnoguce vaskrsenje coveka? .. .................. 118 • d nom o "trecem ' Josv Je o ku" .. .... ...... .. .. ..... . ... . 130 SledeCi put bice ozbiljnije ... .. ... ................... 140 Ockrovenja bonpo-lame .. . ... .... .. ..... .. ... • . . ... .154 Ko je bio Buda? .......... .... .... ..... . ..... ..... . 197 Ko su oni, Lemurijanci i Adantidani? . ..... .... ... .... .. 209 U pec,'.ini samadija . . .. ...... ... .. ..... .. . . . ... . . . . . 233 Spoljasnji izgled ljudi pretho dnih civilizacija .. ...... ..... 260 Covek star 300 godina .................. . ..... ..... .. 274

Prvo izdanje Beograd, 2003.

Stam pa: "vVord", Beograd Tiraz:

v

1000 primeraka

DEO IV: SVET JE SLOZENIJI NEGO STO MISLIMO ... .... ... 28 1 Da Ii veruje1n u ovo sto sam napisao? ......... .... ..... 282 Genofond covecanstva ......... .... ................. 295 Sambala i Agarta ............ .. .................... 318 Istorija covecanstva na Zemlji ............ .. ... .... ... 342 Vracanje u stanje divlja~tva kao regresivni faktor evolucije ... 363 Negativna aura natl Rusijom .. .. .... ... ..............376 Dobro, ljubav i zlo . ................................ 404

""

j

. ·-

'

.'

CTP - Ka1·anon13a1.tHja y ny6mocaw1ju HapoJl}la 6n6m10TeKa Cp5nje,. Beorpa)( 001.94 133.2

MY.'l~Alll EB, cpncr Puq>raroat!'l Od koga smo poscali? I Emsc !11uldasev; /preveo sa ruskog Goran Bojicf. • [l. izd.] Beograd : He1na:Kheya-Neye, 2003 (Beograd : Word). - 430 SQ'.; il uscr. :21 cm . (Bibliorekl: Novi Horizon ti) I

Prevod dela: "OT xoro Mbl np0111owm1?/ 3pHcT !vfynnillllCB /- Tirai 1000. - scr. 10: Ernst

Rifgacovic Muldasev IR. T. Nigmarulin napomene uz teksc TSBN 86-84347-07·2 COB!SS.SR-TO 109018636

.,

I

''''