IZVEŠTAJ O KONFERENCIJI

Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena 21. mart 2016, Medija centar, Beograd Teme konferencije:

Integrisane strategije kvaliteta vazduha i borbe protiv klimatskih promena: pobednička kombinacija - Zagađenje vazduha u Srbiji – izazovi sa kojima se suočavamo - Kvalitet vazduha i klimatske promene: dve odvojene teme, jedna objedinjena akcija zajednice Zagađenje vazduha: izazov u oblasti javnog zdravlja u Srbiji - Nenamiren račun koji su napravile elektrane na ugalj u Srbiji - Kvalitet vazduha u Republici Srbiji - od monitoringa do ocene - Održive javne politike: misija regionalnih agencija za praćenje kvaliteta vazduha u Francuskoj - Zagađenje vazduha i zdravstvena nega dece u Srbiji Koji alati bi mogli da se iskoriste kako bi se predupredilo zagađenje vazduha na lokalnom nivou? - Teritorijalni plan klime i vazduha grada Meca: angažovani pristup borbi protiv zagađenja vazduha - UNEP projekat - Primer dobre prakse, Grad Beograd Moderator: Maja Barać Stojanović, generalni direktor, CEDEF

Govornici:

- Kristin Moro, Ambasador Republike Francuske u Srbiji - Prof. dr Ana B. Bovan, predsednik CEDEF-a - Dejan Lekić, pomoćnik direktora, Agencija za zaštitu životne sredine - Sébastien Douche, Grad Mec - Vlatka Matković Puljić, koordinator projekta za zemlje Jugoistočne i Centralno-istočne Evrope, Alijansa za zaštitu životne sredine i zdravlja - Tihomir Popović, kontrola kvaliteta vazduha, Agencija za zaštitu životne sredine - Guy Bergé, Predsednik, Agencija za vazduh, Loren - Prof. dr Maja Nikolić, Direktor za nastavu i naučno istraživački rad, Institut za javno zdravlje Niš - Dr Miodrag Grujić, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograd - Slobodan Mišanović, project menadžer, JKP Gradsko saobraćajno preduzeće “Beograd”

CILJ KONFERENCIJE:

Ambasada Francuske u Srbiji i Centralno-evropski forum za razvoj CEDEF organizovali su konferenciju: Zagađenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena. Na konferenciji je prisustvovalo preko 90 posetilaca. Uz prisustvo francuskih i srpskih stručnjaka skup je ukazao na suštinsku ulogu opština u definisanju integrisanih strategija sa lokalnim akterima i akterima civilnog društva za borbu protiv zagađenja vazduha i ublažavanje globalnog zagrevanja. Ovaj sastanak je omogućio lakšu razmenu iskustava i primera dobre prakse za borbu protiv klimatskih promena, kroz zajednički rad na bliskoj vezi koja postoji između pojave zagađenja vazduha i klimatskih poremećaja, koji predstavljaju pravi izazov na lokalnom nivou. Tokom ove konferencije predstavljena su i rešenja, uz poseban osvrt na mehanizam uveden u Francuskoj kako bi se sprečilo zagađenje vazduha na lokalnom nivou. KLJUČNE IZJAVE GOVORNIKA:

Nj.E. Kristin Moro, ambasador Republike Francuske u Srbiji i prof. dr Ana B. Bovan, predsednik CEDEF-a otvorili su konferenciju. Ambasadorka Moro je na početku istakla da su klimatske promene i zagađenje vazduha povezani jer posledice zagađenja koje prouzrokuje saobraćaj, industrija, poljoprivreda proizvodi iste efekte koji utiču na zdravlje, razaranje ekosistema, smanjenje produktivnosti poljoprivrede. Od velikog značaja je i uključenje lokalnih vlasti i gradjana i da se zajedničkim akcijama, povećanjem svesti, obrazovanjem, regulacijom i kontrolom, poboljša kvalitet vazduha. Navela je da je ova konferencija deo niza aktivnosti pod predsedništvom COP21 i ukazala na značaj potpisivanja sporazuma i pružanje podrške srpskim partnerima kako bi ostvarili svoje obaveze iz sporazuma u Parizu. Istakla je da je sledeći korak realizacija i rešavanje problema koje izaziva zagadjenje vazduha kao i podizanje svesti kod gradjana kako bi se lično uključili u ovu borbu i smanjili posledice koje se svakodnevno osećaju i utiču na njihovo zdravlje i zdravlje dece. Ambasadorka Moro je rekla da danas u Srbiji, zainteresovane strane imaju kome da se obrate da bi razumeli izvore problema i kakve posledice imaju na zdravlje.

Nakon uvodnih izlaganja Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine je naveo kako Agencija kao jedan od najvećih problema prepoznaje problem kvaliteta vazduha. Sadašnji sistem za monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji trenutno čini 40 mernih stanica i jedna mobilna laboratorija. Istakao je da je monitoring u Srbiji dobar, tome u prilog ide činjenica da je Srbija trenutno na 13. mestu od 39 zemalja po kvalitetu dostavljenih podataka Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine. Na žalost i pored dobrog monitoringa rezultati nisu zadovoljavajući. Njegov kolega Tihomir Popović je dodao kako oko 30% stanovništva Srbije u zavisnosti od godina ima problema sa alergenim reakcijama. U Srbiji dve trećine stanovništva ima dobar vazduh dok jedna trecina nema. U gradovima je malo drugačija situacija, dve trećine gradjana nema dobar vazduh. Zaključeno je da su osnovni uzroci zagađenja vazduha u Srbiji industrijsko zagađenje, termoenergetska postrojenja, saobraćaj i čestice iz dimnjaka privatnih kuća i postrojenja.

Gosti iz Francuske Guy Bergé i Sébastien Douche govorili su o svojim iskustvima i rešenjima koja su oni i francuske vlasti preduzeli kako bi rešili probleme sa kvalitetom vazduha. Istakli su da su kvalitet vazduha i klimatske promene dva različita izazova ali jedan koherentan odgovor zajednici. Na klimatske promene utiču gasovi koji stvaraju efekat staklene bašte a lokalni zagađivači utiču na kvalitet vazduha. Imaju razvijen Teritorijalni plan: Klima, Vazduh, Energija koji opštinama omogućava da preuzimaju aktivnosti u vezi sa zgradarstvom, transportom, javnim površinama, javnim nabavkama dobara i usluga, upravljanje otpadom i podizanje svesti i edukacija građana. Na taj način se dalje razvija svest o problemu koji ih okružuju i gde se susreću lokalni i globalni izazovi. Regionalne agencije za monitoring kvaliteta vazduha u Francuskoj imaju po nekoliko nivoa i sačinjeni su od stručnih lica kako državne, tako i lokalne vlasti. Pored njih uključen je i civilni sektor koji pokriva zaštitu životne sredine i radi na sprovođenju monitoringa i utvrđivanju mera koje treba preduzeti. Prof. dr Maja Nikolić je istakla kako se posledice zagađenog vazduha ogledaju u javljanju akutnih respiratornih problema i hroničnih respiratornih problema i zaključila da zagađen vazduh nepovoljno utiče na zdravlje dece, kao i da je potrebna edukacija roditelja, razmena iskustava, informisanje javnosti, a sve to uz strogo poštovanje zakonske regulative kako bi se eliminisale u što većoj meri neželjene posledice.

Obraćanje Vlatke Matković-Puljić je bilo usmereno ka podizanju svesti javnosti u vezi odnosa termoelektrana na ugalj i javnog zdravlja. Zdravlje ljudi na Zapadnom Balkanu bilo je naročito u fokusu obzirom da se termoelektrane na ugalj u regionu nalaze na vrhu liste najvećih zagađivača vazduha u Evropi. Zdravstveni troškovi su ogromni, a pomenuta je i velika uloga koju bi zdravstveni sektor mogao da odigra kada je u pitanju rešavanja ovog velikog problema.

Dr Miodrag Grujić je predstavio primer dobre prakse grada Beograda i rešenja koja su primenili. Početak rešavanja problema u saobraćaju započet je kupovinom električnih autobusa a na tu temu detaljnije je govorio i gospodin Slobodan Mišanović. Problem kotlarnica rešavaju tako sto će na osnovu tehničkih mogućnosti škole priključiti na daljinsko grejanje a usled rešenja ekološke inspekcije biće i zabrane rada kotlarnica usled prekoračenja dozvoljenih emisija štetnih gasova. Naveo je da je usvojen Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti i uključivanje Grada Beograda u aktivnosti UNEP-ove Inicijative za daljinsku energiju u gradovima. ZAKLJUČAK:

Završnu reč dala je prof. dr Ana Bovan i ukazala na disporporciju potreba i materijalnih, vremenskih i tehnoloskih resursa koji su neophodni za kompletniji tretman problema aerozagadjenja u Srbiji. Francuski primer integrisanih politika i usklađivanja podataka različitih sektora bi doveo do poboljšanja saradnje i ukupno boljih rezultata na planu zdravstva, ekonomije i zaštite životne sredine. Uverenje je svih diskutanata da je nužno podići svest na viši nivo o zagadjenju vazduha i sagledavanje u kontekstu borbe protiv klimatskih promena uopšte. A za to je potrebna prilježnija primena propisa u oblasti aerozagađenja, veća usklađenost sa pravilima EU, i viši stepen političke hrabrosti i odgovornosti na lokalnom nivou. Kao i u Francuskoj čije korisne primere je auditorijum imao prilike da čuje, na lokalnom nivou se konačno vrši implementacija globalnih politika.