МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ ( ДРУГО ПРОШИРЕНО ИЗДАЊЕ)

БЕОГРАД 2008 ГОД.

Аутор Милан Р Додеровић други део књиге Симо Додеровић ИЗДАВАЧ Енергопројект Инграф д.о.о. РЕЦЕЗЕНТ Марко М Дабовић-књижевник УРЕДНИК Миљан Додеровић КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА Миљан Додеровић ТИРАЖ 500 ДРУГО ИЗДАЊЕ

ШТАМПА Енергопројект Инграф д.о.о. СВА ПРАВА ЗАДРЖАВАЈУ АУТОРИ

Београд, Децембар,2008. -------------------------------------------------------------CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41 – 1 (082,2) 929.52 Додеровић ДОДЕРОВИЋ, Милан Р., 1932-2001 Гусларске пјесме/Милан Р. Додеровић, (други део књиге Симо Додеровић). - 2. проширено изд. – Нови београд : Енергопројект Инграф, 2008 (Нови Београд Енергопројект Инграф).-134 стр : илустр. 21 цм Тираж 500 Биљешка о писцу стр 3 -Садржи и из Симових записа ISBN 978-86-83723-25-6 Додеровић, Симо , 1961 – (аутор) Додеровић (породица) COBISS.SR-ID 154376204 --------------------------------------------------------

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (РЕЦЕНЗИЈА) У Новије вријеме све више долази до изражаја епска народна поезија која се уз звуке гусала шири и ван граница насе земље, тако да осваја душу у мн многобројних љубитеља десетераца. Десетерац успешно преносе народни гуслари који се множе као печурке после кише. Још је ГЕТЕ био одушевљен нашом народном пјесмом ка о непревазиђеном изразу који никад не застарева ма колико модерни пјесници негирали његову улогу. Управо је пред нама таква епска поезија која извире из душе врсног пјесника МИЛАНА Р. ДОДЕРОВИЋА. Његови су стихови одлично срочени, зналачки кобиновани, стручно обликовани и узорно римовани. Они имају трајну уметничку поетску вредност. Право је задовољство читати ове историјске пјесме које изражавају и одражавају вјековну борбу српског народа за своју слободу, а противу разних поробљивача и освајача. Из ове књиге се види да су се српски ратници кроз своју богату српску историју стално супростављали јачим освајачима, гинући херојски на Косову, Неготину, Чегру и другим мјестима широм српских земаља. Никад нису признали дрске освајаче. Зато ова традиција Срба никад несмије да се заборави , коју пјесници и други писци стално евоцирају , као сто то врло успјешно чини нас уважени пјесник Милан Р. Додеровић. Садржај ове поучне поетске творевине обогаћује ризницу написаних дјела о јунацима српског народа као што су : ЦАР ЛАЗАР, КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ, СТЕВАН СИНЂЕЛИЋ и ХАЈДУК ВЕЉКО које јунаке пјесник доживљава из свог угла,водећи рачуна да их представи ширем читалачком аудиторијуму као истакнуте српске војсковође. Он у томе потпуно успијева. Наслови пјесама :КАКО ЛАЗАР ОДЕ СА КОСОВА(Преношење моштију Кнеза Лазара), ХАЈДУК ВЕЉКОВА СМРТ И Чегарски бој чине цјелину ове збирке пјесама . КАРАЂОРЂЕВА СМРТ представља врхунски домет умјешно срочене ПОЕМЕ о овом догађају у који је пјесник унио своје

(4)

свестране умне способности. Његов духовни капитал је овђе дошао до пуног изражаја. Занимљиво је истаћи да је аутор доживио Карађорђеву смрт као најподмуклију издају од старне његових кумова МИЛОША ОБРЕНОВИЋА И ВУЈИЦЕ ВУЛИЋЕВИЋА који су ангажовали џелата НИКОЛУ НОВАКОВИЋА да убије њиховог кума КАРАЂОРЂА ПЕТРОВИЋА, посијече његову главу и донесе је у руке кнезу МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ, а овај је шаље на поклон султану у Цариград. Милошеве слуге су том приликом убиле Карађорђевог пратиоца НАУМА КРНАРА, поријеклом Грка, највећег Карађорђевог пријатеља. Ово тужно казивање у ПОЕМИ упућује читаоче да схвате ону стару изреку:ЧОВЈЕК ЈЕ ЧОВЈЕКУ ВУК. На жалост ова историјска истина опомиње ШТА СУ СВЕ ЉУДИ У СТАЊУ ДА УРАДЕ САМО ЗАТО ДА БИ ЗАДРЖАЛИ СВОЈУ НЕПРИКОСНОВЕНУ ВЛАСТ. Та подмукла хајка на вођу ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА ријетко је позната у међуљудским односима. Ова збирка епске поезије ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ има дубоку научну садржину, поетску ширину , ПОУКЕ ЗА СВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ЈЕР ЈЕ Милан Р. Додеровић дубоко ушао у лавиринте храбрости српског народа, као сто је то раније учинио познати епски пјесник РАДОВАН БЕЋИРОВИЋ. Додеровићева епска творевина је зналачки написана . Она садржи букет најмодернијих стихова у десетерцу. Писац нам Његошевски открива величину лијепе писане ријечи , повезујући сваки свој стих за историјске чињенице прошлога времена када је технолошка револуција била у повоју. Ово савремено епско књижевно дјело аутора МИЛАНА Р. ДОДЕРОВИЋА треба вриједновати, схватити, поздравити , прихватити и објавити, јер оно даје духовну снагу сваком човјеку који воли слободу свог народа.

МАРКО М. ДАБОВИЋ -КЊИЖЕВНИК-

(5)

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

КАРАЂОРЂЕВА СМРТ Докле сунце небесима шеће Карађорђе умријети неће Он је Српско пробудио племе И слободе посијао сјеме.

Књигу Милош Обреновић пише Пером пише а сјетно уздише Руског цара поздравља највише Тај му поздрав овако говори Свијетли царе и свијетли двори Од Словена превисока круно Имам ти се јадовати пуно Славни царе чуо ниси можда За намјере Карађорђа вожда Јеси чуо шта је урадио Колико је Србе ојадио

(6)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Са Турцима рају завадио Сву је нашу земљу упалио Сиротињу у крв увалио Па кад Турчин Србију погази А Ђорђије опасност опази Тад напусти борбене бусије И побјеже пут твоје Русије Још одведе војвода стотину Ето ти их у граду Котину Ја остадох на бојноме пољу Уз велике јаде и невољу Имао сам превелике муке Док сам кивне савладао турке Те крваве сакупише прсте Сад се Срби у слободи крсте Но Ђорђије опет нема мира Он Србију стално шпијунира Бунтовнике спрема сваког дана И јавља се ко вођа Балкана Јадан Србин опет мира нема Јер му Ђорђе погибију спрема Па те молим од Русије царе Црног Ђорђа и војводе старе Ти оћерај пут ледног Сибира Да Србији не наруше мира Или њине посијеци главе

(7)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ела царе велике ти славе Ако царе не учиниш ово Оће ново избити Косово На коме ће Српство умријети И Српско се племе утријети Кад је таква накитио слова Књигу посла цару од Москова А кад цару ова књига стиже Он је чита коса му се диже Бијело му позелење лице Па устаде са царске столице По дивану поче да се шета Што то Милош пише и бенета А Ђорђије кукакавица није Но свемоћни велики геније Та неправда у срце га пара Сам са собом нешто разговара О једини свемогући Боже Баш од Срба ништа бит не може Довијек се међу собом кољу Крв просипљу на герилском пољу Да су сложни на Косову били Своје царство не би изгубили Зато Српство и дан данас пати

А раздор их довијека прати. То цар рече па Ђорђију јави

(8)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да га Милош напада на правди И да ради о његовој глави Још му царски рекоше чауши Милош ће му углед да наруши. Кад то зачу вођа од Србије Плану јунак ка муња кад бије А од јада стаде уздисати Пером књигу отпоче шарати Са којом се кнез Милошу јавља У књизи га овако поздравља О Милоше шта си наумио Љеб те губо што си самном ио Мене кумиш кумство не поштујеш Пред царем ме и људима псујеш Зашто тако да од Бога нађеш Стријелом ме отровном погађеш Преко силног Московскога цара Гађаш кума, гађаш господара Клеветаш ме код рускога двора Ко правога Српскога злотвора Прије ће ти мајка закукати Него што ћеш мене обрукати Ја сам човјек величине своје Вас је свијет чуо име моје Цио ми се свијет задивио Јер сам старо Српство пробудио

(9)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да не кажем велике бројеве И помињем све редом бојеве Зашто Стамбол дрмаше грозница То ће рећи Мишар и Лозница И казаће варваринско поље Која гуја Мухамеда коље А суводол може само рећи Ђе од мене има Србин већи А ти имаш нешто да говориш И дан данас Мухамеда двориш А султана и двориш и служиш Мене Руској царевини тужиш Немој мени наметати бруке Да под старост идем у хајдуке За срце ме немој уједати Јер те гује може увребати То ти кажем боље је послушај Танким вратом сабљу не окушај Кад је Ђорђе књигу довршио Са њоме је вако учинио Спучи книгу посла гласоношу Да је преда у руке Милошу А када је Милош проучио Уплаши се па се узмучио Стра још такав доживио није Па дозива војеводе двије

( 10 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Лисовића Павла и Вујицу На дворове зове обојицу Тад да видиш од Србије књаза Он овако војводама каза Ој војводе браћо моја драга Ево писма великога врага Од жестоког Петровића Ђока Оба ће ми извадити ока Све је сазно шта се за њ говори Сву ће земљу ђаво да изгори Не смијемо ни часа чекати Но морамо друкчије сплеткати Ноћ цијелу о том говорише А у јутру договор створише Заједнички књигу направише И у њојзи вожда поздравише Поздравља те Милош и Вујица Кумови смо твоји обојица С тобом смо се увијек слагали Никада те нијесмо лагали Нисмо куме данашњег нам дана Кумство нашег и светог Јована То све везир Марашлија ради Да нас с тобом смути и завади Пред Србијом тебе да омрази Да нас лакше згази и порази

( 11 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ми те куме ко себе волимо Ко Бога те јединог молимо Ајде нама у Србију дођи Зна се мјесто теби војсковођи Твој се народ ратовати спрема Ал без тебе сигурности нема Тако они вожда поздравише И проклету књигу оправише Када кгњига у Русију дође Прочита је силни Карађорђе Два је своја повјерово кума Па дозива Крнара Наума Те му Ђорђе по истини каже Ево пише Обреновић књаже Да ме Српски интереси ишту На крвавом пољу и попришту Србија се на оружје диже Морам нњима пожурити брже У над Бога морам одмах поћи Најкасније око пола ноћи Но да видиш Наума Крнара Он Ђорђију вако проговара Ој Ђорђије господару мијо И ја сам се боја зажелио Па би радо пошо за Србију Ђе се Срби са Турцима бију

( 12 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да се теби нађем у невољу На бојноме крвавоме пољу Кад га Наум вако замолио Ђорђије му намах дозволио Прекидоше разговоре многе Па скочише на јуначке ноге Наум спрема све путне потребе Ђорђе оде опремати себе Он облачи дивно одијело На јуначко и витешко тјело Ударио чоју и кадиву А припаса гадарију криву Блиста сабља што Косово свети Пред њом дрхти и Стамбол проклети Кратку пушку ставља о појасу Сву од злата на великом гласу Кад је она први пут планула Србија је листом устанула До ње ставља сребрењака танка Кога носи још прије устанка Сњим је много побио турака Па најпошље сребрена ханџара Да му немож таког наћи пара Кад прикити оружје и срму Он пригрну кабаницу црну Бјеше прошло половину ноћи

( 13 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кад се вожде спреми на пут поћи Ноћ нијема без икака шума Док се зачу пуцањ из подрума И ево ти Крнара Наума Чувенога великога грка Он вођаше три парипа мрка У кочије три коња упреже У то стиже Ђорђије витеже Њега чека кочија зелена А прати га госпођа Јелена А његова два сина малена Александар и Алекса мали За своијем бабом похитали Баш би реко ко да нешто слуте Свога баба држаху за скуте То су ђеца пилад соколова Обојицу бабо помилова Кренуше му сузе од чију Па закрочи лагано кочију Речи Јели говораше ове Чувај Јело нејаке синове Осим Бога никог се небојте А за мене бринути немојте Тад лагано полећеше кола Понијеше сивога сокола Великога вожда од Србије

( 14 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кроз равнице од Бесарабије Кола лете коња стоји трка Под камџијом жестокога грка Преваљују широке равнице До Молдавске близу су границе Њих вођаше каменита џада Про Кишњева бијелога града Ту Сулита витеза нађоше То је грчки хајдук из Епира Који свуда стиже и допира Њега знају швабе и французи Он Ђорђију сад калаузи На њему су велики ордени Сњим бијаше мудри Маврогени Кога посла Хетерије вођа Да силнога прати Карађорђа Мавроген се као оро вије Прати вожда преко Молдавије Тијем путем лако проћи није Па одатле преко Румуније Пут далеки добро цијењаше Добре коње често мијењаше Лете змаји преко Ћесарије

Шумадији да стигну што прије. Колико ли превалише миља Док стигоше до главнога циља

( 15 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ђорђије се са три горска лава Покрај воде обрете Дунава На обали коње оставише Уставише па се одморише Починуше неколико сати Сулиот се с Маврогеном врати Вратише се широкијем друмом Оста Ђорђе с вјернијем Наумом Пребродише Дунава код Рама Кад вечерња посипаше тама Тако Србин у Србију пређе Ђе је крвљу постављао међе На рођену земљу када стаде Карађорђе на кољена паде Љуби земљу а говори вако Српска земљо света наша мајко Ти јеси ли сину опростила Сњиме си се некад поносила Ја сам тебе оставио дуго Ал ми није могло бити друго А на то му Српска земља виче Добродошо највећи војниче Тад Ђорђије устаде весело Па кренуше у оближње село Глас отиде до књаза Милоша Да је Ђорђе у Србију доша

( 16 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Одмах Милош Вујицу дозива Овако му збори и казива Јаши Вујо дебела алата Собом узми Николу џелата И дванајест биранијех слуга Којим није умријети туга На бијесне коње полетите Карађорђа јуначки сретите Њему дочек и почаст одајте Ал мишљење наше не продајте Но ти Вујо нашег кума двори А за мене овако говори Кум је Милош тебе поздравио И вјерне ти слуге оправио Преда тобом да се поклонимо И у село да се уклонимо Нек се ствари у потаји држе А Милош ће пристигнути брже И наредбу поче му трубити Да Ђорђија мора погубити Тек ће онда постигнути славу Кад донесе Ђорђијеву главу Да са њоме султана дарују Да са њиме барабар царују Обренивић даде наређења Вулићевић рече довиђења

( 17 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па окрочи претила алата А повика дванаест џелата Полећеше пољем ка стријела На крај поља до самога села Џелати се црни обретоше Господара Ђорђија сретоше Пред њиме се до земље савише Војсковођу силног поздравише А Вујица говорити оде Добро дошо наш велики вожде Одавно те српски народ жуди И сви наши виђенији људи Стално зборе и помињу тебе Јер те траже народне потребе А ја никад не смећем са ума Кад ћу виђет великога кума Сад се свијем испунила жеља Ево нашег вожда бранитеља. То му рече и овако каза Поздрав ти је од Милоша књаза Кум је Милош тебе поздравио И вјерне ти слуге оправио Преда тобом да се поклонимо И у село да се уклонимо Да се ствари у потаји држе Кум ће Милош пристигнути брже

( 18 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Када сјутра књаз Милоше дође Све планове решићемо ође Кад му тако рече за цијело Тад кренуше у малено село То се село звало Радовање Боље да је српско јадовање Оно бјеше до шуме допрло На крају је саграђено трло Па велики огањ упалише Према огњу сједоше тројица Карађорђе Наум и Вујица Уз чибука воде разговоре А слуге их и служе и дворе Додају им рујно вино пити Карађорђу последње ће бити Јер незнаде јунак грдна чуда Да је узањ кариотски јуда Што му спрема велику невјеру Крвав дочек и тајну вечеру Егленише и повечераше И последње чаше наздравише А кад вакат за спавање дође Тад устаде славни Карађорђе Па уморан до ложнице креће Окле више устанути неће Та проклета и црна ложница

( 19 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Постануће вождова гробница Јер на њој је запета удица Сковаше је Милош и Вујица Ту Ђорђије леже да одмара Крај вјернога Наума Крнара А Вујица ово њима каже Морам поћи да поставим страже То изрече и оде до врата Па окупи дванаес џелата Вујица им заповијес рече Ноћас Ђорђе да се посијече Доклен спава напанут га треба Још одреди ко ће да га вреба Кад нареди погибију црну Он се натраг у колибу врну Буднога је угледао кума Па на крају леже до Наума И Ђорђија мисо горијаше Ноћ цијелу заспат немогаше Све то гледа џелат са прозора А кад зора пушти своје шаре Тад устаде Науме Крнаре Бијаше га забољела глава Кад Ђорђија виђе како спава Онда Наум из колибе оде До потока и ледене воде

( 20 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да прошета и да се разлади А крваве џелате наслади Јер кад Наум до воде изиђе Никола га Новаковић виђе И угледа Карађорђа лава Ђе уморан у ложници спава Тад да видиш грешног аветника Баш Николу црног несретника У лудили стаде да манита А крвнички јурну и похита И колибу вождову прокопа А сјекиру велику докопа Па сјекиром из мучког потеза Успаваног удари витеза Погоди га у прси широке Ђе је витез запучао токе Са коијех многи орден сија И Србију као сунце грија Мили Боже велики ужаси Српско сунце света крв угаси Јекну Ђорђе од великог бола Бритку сабљу извуче до пола Ал ударац други од авета Ђорђијева клону рука света Та је рука српство кријепила И душмане њине слијепила

( 21 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Покидала Косовске окове А спајала Србе и Москове Сад је рука громом погођена Од невјере два кума рођена Још се вожде са душом борио Кад се један плотун отворио Од џелата званијех стражара Запуцаше пушке из омара Те на води убише Крнара Ето и ту бруке и жалости Дал се тако дочекују гости. Он је дошо Србе да слободи Па га њина стријела погоди Кад силнога вожда погубише И његову главу одрубише Тад скидоше главу и Науму Па је носе вождовоме куму Тако глава силног војсковође Пред Милоша у Београд дође Милош главу погледа очима Српског оца а не поочима Још се поглед из очију сија Мрка вјеђа око њих се свија Мртва глава ништа не бесједи Ал се крвца у Милоша леди Главу шаље турскоме султану

( 22 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да је крвник гледа на дивану Тако глава у Цариград оде Ствараоца Балканске слободе Великога сина Шумадије Смртоносца бесне турадије Што мухамед с проклетијем котом Не овлада његовим животом То учиње несретни убица Кум невјерни Милош и Вујица.

( 23 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ЧЕГАРСКИ БОЈ

Љута борба примора судбину Те дарова мученом Србину Ћеле кулу коју сада има Да се њоме дичи вјековима На тај темељ узвишене славе Јуначке су узидане главе Та је страшна пирамида света Задивила народе свијета А каква је сила направила Ево прича са планине вила У хиљаду и осмој стотини Деветоме љету и години У прољеће деветога маја Кад са царством ратоваше раја

( 24 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Турске силе ордија цијела Искрца се код Ниша бијела Четири се опремише паше Устанике да угуше наше Сто хиљада су двјеста топова Као да су пошли на москова А не један српски шанац мали Што су голом руком ископали Бјеше шанац са четири круга И у њему три стотине друга Соколова од Ресаве равне Пред њима је Синђелић Стеване Турску силу посматра и конта Ског ли ће му ударити фронта Сигурни су у своју побједу Поносито ступају у реду Најпрви су босански бегови Бијели им коњи ко шњегови Па за њима од земље Азије На зелене велике газије У трећеме реду мегданџије Богатога Оглу Пазванџије На њихове претилне дорате Који широм по балкану рате А за њима јаничари јуре На танане бедевије суре

( 25 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

То бијаху активни војници Па за њима љути убојници На коњима љутијем вранцима Пријеко се крећу ка шанцима Па за њима пешадијске чете И топови на бојне лафете Куд пролазе црна земља цвили Ко ће такој одољети сили Вила кличе са Ресаве равне Браћо Срби спашавајте главе Гавран гаче по чегарској коси Бјеж Стеване и ђаво те носи Виш каква се сила отуд ваља С четири би ратовала краља Синђелић му одговара на то Иди вране и сакупи јато Купи птице са четири стране Спремићу вам изобиља хране Кад војвода саопштио гласа Ордија се турска заталаса Бојних труба запараше звуци Османлије кано гладни вуци Алакнуше подиже се бура

На Стевана и шаку каура Ударише са четири стране Но да видиш јуначке одбране

( 26 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И велике касапнице љуте Земља стење небеса се муте Коњи вриште а јунаци вичу Пушке цикте а јунаци вичу Бој се бије кундачки се млате Сваку стопу да главама плате Двије војске укрстиле ноже Па да ти је погледати Боже На жалосни Чегар покрај Ниша Крв се лије ко прољетна киша Но шта чини Синђелић војвода Славни витез Обилића рода Борбу води храбри борце своје Као Ахил испод града Троје Ко оро се око шанца вије Диве му се војске обадвије Ровови се лешинама пуне Каже вила животом се куне За одбрану Лазареве круне Није било жешћега покоља Докле шанац од стржева коља Проби сила ко мутна ријека А Синђелић чудо од човјека Усред шанца међу турке бану Па леворвер скреса у џебану Под десницом Стевановом крутом

( 27 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Експлодира магацин с барутом Јекну Чегар ко вулканска лава Заблиста се Србинова слава Турска сила одлеће у праху На исповјед врагу и алаху А у Нишу Ћеле Кула ниче Бојним гласом словенство покличе Да се дижу јунаци и људи На оружје ко слободу жуди.

( 28 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ХАЈДУК ВЕЉКОВА СМРТ

Слушале су гусле јаворове Кад Србина српска вила зове Раном зором са воде Тимока По имену Петровића Ђока Ђе си Ђоко ниђе те не било Знаш да ти је ође десно крило Хајдук Вељко с људи пет стотина На бедему града Неготина Мјесец дана јуначки се бране Немају ти ни воде ни хране Нестало им олова и праха Витезови не имају страха Ено топе кандила црквена Мала помоћ за мало времена

( 29 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Од њих кугле убојнице лију Те са њима азијате бију У куршуме паре претварају И чудеса јуначка стварају Све се тако отимљу и бране А турци су са четири стране Опколили Неготин бијели Ту да Срби устану цијели Још да су им византијски замци У помоћи косовски јунаци Да је Реља од Пазара Нова И Југ Богдан са девет синова Да је Мусић са војском богатом И Страхињић бане са ђогатом Да је Милош с оба побратима Неби могли одољети њима Нит би могли силу да поврну Да долети Марко на Шарину Са њим да је Срђа Злопоглеђа Неби Турци окренули леђа Господару Карађорђе Црни Своју војску Тимоку обрни Помоћ твоја Неготину треба И ако те посјеклица вреба Ту заједно кости оставите И вјековни спомен поставите

( 30 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Још хоћаше вила да говори Капија се на граду отвори А излеће Вељко на алату Вас у срми и чистоме злату Голу сабљу у десницу стеже Кушљи коњу дизгине притеже Коњаника распореди триста А спомену Спаситеља Христа Тад полеће Србадија млада Триста људи на триста хиљада Еј како се соколови боре Кроз велику силу и таборе Коњи вриште рањеници јече Хајдук Вељко од реда сијече А под њиме луди Кушља скаче Копитама ломи освајаче Увом стриже а зубима жваће Лети пусник земљу не доваће (увом стриже а зубима гризе прелијеће турске метеризе) Ни Косово црње било није Нит крв може више ђе да лије Потоци се људске крви точе Турска сила узмицати поче Из шатора побјегоше паше Од имена Вељкова се плаше

( 31 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ђе је среће ту је и несреће Турско ђуле ко муња долеће Из проклетог топа баљемеза Уби Вељка великог витеза Мушке му се груди проломише Српкиња га неће рађат више.

( 32 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

БОЈ НА ВЕЉОЈ ГЛАВИ 1912

Кад је борба крв се пролијева А сада се пјесма попијева Ој лијепа Горња Јабланице Чувај име Паповић Којице Брђанина мрког црногорца Официра слободарског дворца Он је горе твоје проходио И јуначке чете проводио Није било таквога сердара Од Јавора до брда Мердара Од Мердара па до Веље главе Ђе је борбе водио крваве То је било у времена стара А сад чујте српскога гуслара

( 33 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Десетерац како изговара У почетку дваестог столећа Кад се српска распали свијећа Сташе Срби косово да свете И да гоне азијате клете Турски јарам скидају са врата У вријеме балканскога рата Зато српске војне јединице Нападоше линију границе Од Ристовца до Сува Јавора Побијају мрамор до мрамора Крв се људска на потоке лије Крвнички се кољу војске двије Није било од кад људи памте Да овако карауле пламте Ал не гори једна турска кула По јаду се до Стамбола чула Уздигла се у облаке плаве На Врхове пусте Веље Главе С ње се види Ругово бијело И Косово крваво цијело Ту вјетрови и громови бију Отлен видиш цијелу Србију Та је кула од љута камена Озидана у ратна времена На крвавој Вељоглавској коси

( 34 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Те цијелој Србији пркоси Око ње су шанчеви у тами А у њима љути неизами Убојници и турски аскери Који служе пророковој вјери Србији су тешке јаде дали И Српкиње многе ојадили Кад Србима дође наређење Да нападну турско утврђење За осветом груди се надуле Бој започе Перовић Радуле Старјешина српске карауле Недаде му мировати враже Посјече им командира страже Десна му се рука позлатила Кад посјече онаког катила Послушајте мила браћо моја Ево сада крвавога боја Судари се двадес граничара Са стотину двије јаничара Кад се борба распалила ова Тад пристиже чета соколова Од Маровца и од Синанова Црне Горе храбријех синова То су ђеца онијех врлети Ђе је понос у борби мријети

( 35 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

С њима бјеше добријех јунака Од Радана па до Копиљака Пред њима је соко сива тица Војевода Паповић Којица Како стиже војску распореди И положај ватрени одреди А кад борбу примише рисови Загрмјеше планински висови Бомбе тресу а плотуни јече Брдо Китка до неба лелече Ко да Бога Свевишњега зове Да помогне Српске витезове Опомиње Пресвету тројицу Да погледа Паповић Којицу Одјекују Вељоглавске горе Двије војске јуначки се боре Неко гине неко се рањава А још љута борба не јењава Земља гори а куршуми бришу Црногорци крећу у јуришу То је њима понос и навика Отворено јурит на крвника Ту под кулом на падине равне Паде јунак Чановић Јоване Није било боље перјанице У вријеме Косовске кланице

( 36 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кад витеза турци оборише У кулу се тврду затворише Па сипају огњем кроз отворе И пружају жестоке отпоре Прићи им се ниоткуд неморе Но да видиш Паповић Којице Осветника турског убојице Он турскога команданта зовну Па полеће кроз кишу оловну Мушка срца хајдучкијех очи На бедеме карауле скочи Ко Обилић ништа гори није Попут орла стаде да се вије О Којица огњевити змају Тако прави витезови знају Боже мили квавијех ура Ево за њим Огњановић Ђура Од крваве Дуге и Голије Он смијешне чини враголије Испред свије ђе се крвца лије Такве су му шале најмилије Јунаштву се његовоме диве С Јабланице до ријеке Пиве А чим Ђуро бјеше на бедему Помоћ стиже Којици и њему Милић Марко од краја Тулара

( 37 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Који чуда од јунаштва ствара Тврдој кули како пристадоше Тад на руке Којицу дигоше Ко што раде људи и јунаци А Којица двије бомбе баци Утврђеној кули у отворе И поздрави крваве злотворе Сину муња јекну експлозија Захвати их силна ерозија У кули се даве освајачи Нека виде шта Србија значи Кад се сруши Вељоглавска кула Тад је многа закукала була Бојни абер на све стране лети Устај рајо Косово се свети Јунацима нек су свете руке С Веље Главе одагнаше Турке.

( 38 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

БИТКА НА ПЛОЧНИКУ 1386 год. Прије ће те жива распорити Но тај народ што ћеш покорити

У Бугарској у граду Софији У рањеној сили и ордији После битке жестоке и дуге Цар Мурате окупио слуге Све велике паше и везире Војсковође и своје емире

Међу свијем Али пашу кара И грдну му ријеч проговара:

Отпадниче пророка и дина Неваљали сине Хајредина На шта личиш а нашта ли значиш Зар ти моју славу да помрачиш

( 39 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Знаш ли море допануо јада Да ти дадох војске сто хиљада По избору љута оклопника Да их водиш пут Српског Плочника Да им права кажеш и означиш И да српску земљу похарачиш А о мојој војсци да се бринеш Докле главу Лазареву скинеш А ти војску белаиса моју И донесе само главу твоју

Рђо једна која нема части Казуј ђе ми војску упропасти

Па ћеш добит дара обилата Оштру сабљу иза танког врата

Алипашу грозница спопаде Свом се цару јадовати стаде Плачући му са кољена рече

Аман царе свемоћни човјече Моја глава у твоје је руке Но сачекај да ти кажем муке Ти ми даде цвијет војске наше И пред њима одабране паше

Азију смо с њима освојили Правовјерни народ покорили Онда љуте кренусмо змајеве На крваве балканске крајеве

( 40 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Баш јунака неби онакије Са њима смо прешли пут Тракије Ал нам ево погибија пуче Кад одосмо за Србију јуче Ударисмо про Планине старе Куда њине патроле крстаре Ту нас њине опазише страже Ми мишљасмо да за нас неваже Кад бијасмо честити падиша Испод града бијелога Ниша Ту сам дао војничку команду И оправих Копријану граду

Дио војске и Агу Шабана Под командом паше Балабана

Србадија витештвом пијана Код бијелог града Копријана Дочека их ко муња жестока Те живога непуштише ока Ратна срећа окрену рђаво Да се врнем недаде ми ђаво Но ударих са силом коњице Про Србије пут воде Топлице

регазисмо пусте сунтелије Док дођосмо близу Куршумлије Зла судбина онђе се обрете Те нас црна погибија срете

( 41 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

На Плочнику у пусте брегове

Срби стали у бојне стегове А пред њима Лазар не бијаше

Но Обилић на ждралина јаше На ждралину коњу виловиту Ђе предводи војску силовиту Он војводску носи перјаницу Што је после битке на Марицу Твоју царску ломио границу Низ крајину попалио куле Из харема изводио буле Стотину је бегова побио Док је твоју снаху заробио

Кад ја виђех помамљено влаше Одма трупе разависмо наше У два фронта по четири паше Главну војску и ударну снагу И газију силног Осман агу Твога брата великог поноса И везира беја -Евроноса Распоредих на лијево крило Ево царе како је то било У првоме боју и налету Потискосмо Србадију клету Цијелу им војску опколисмо Своје крви ништа непролисмо

( 42 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ја алаху подигох здравицу Да прођемо као на Марицу Још поменух свеца мухамеда Наш је мегдан и наша победа Но да видиш Обилића риса Сву ми наду сломи и избриса Кад он своју војску концетриса Те команду даде на брзину А потеже тешку топузину Таквог змаја нико гледо није За њиме се крсташ барјак вије Кога Бошко Југовићу носа Он потиште Беја Евроноса Стаде звека бојнијег окова Из прве му војску десеткова Низ обалу ријеке Топлице

Божије га негледало лице Евроносу клону глава стара Испод сабље Бошка барјактара

Милош прије коњицу рашћера И погуби главног серашћера

Јусуф пашу од Анадолије Гроб му пуче испод Куршумлије Ја похитах да светим ујака Тад се битка започела јака Буздовани бију ко громови

( 43 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А од војске постају ломови Ту се ломе копља и наџаци Затварају куће и оџаци Залуду се наша крвца лије С Барбатовца па до Куршумлије Кад је војска кидисала њина И од Блаца и од Белоњина

Убојне ми редове разара Охмућанин Реља од Пазара Усред овог ужаснога сата С њим је осам Југовића брата

Немилице кољу и сијеку Крв за њима тече у ријеку А жестока сабља окована У рукама Косанчић Ивана

По Плочнику као муња косичини Ту се и Богу пркоси Друга сабља иста сакована У рукама Топлице Милана Главе кида а лешине ваља

Срби свете Вукашина краља А Орловић виче са кулаша Ура Срби победа је наша под коња му паде Фериз паша Бан Страхињић пјева на ђогину Видте Срби како Турци гину

( 44 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па потеже сабљу навалију Те пресјече везира Алију

Мудра глава од бијелог Шама С њим је многе прогутала тама О шта Срђа злопоглеђа чини На Плочнику крвавој пучини Страшан јунак страшног коња јаше Свака сила пред њим узмицаше Змајеви се у небеса плаше Онда витез на коњу вранићу Млади Дамјан Оливеровићу

Коња ћера вије палошину Авди бега стиже и ошину Љуту гују од града Багдада Прибоде га копљем за алата

Док Мусићу Лазар и Стеване Ударају на четири стране

Обилић се на ждралу подиже Све на копље по тројицу диже Топуз баци вади сабљу бритку Види јунак ђе добија битку Нама царе црни дан освану И Газији твом брату Осману

Милош скиде главу ко од шале Онда су се војске смијешале

( 45 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Та је земља Србину вољена Огрезнула у крв до кољена Ту је наша саломљена сила Ту су твоја осјечена крила Ту нас српска војска покасапи Ту су храбри остали асапи И са њима љути мартолози Ја се врнух ал на једној нози И Несрећни Адемаре-Баба Од све војске и главнога штаба У Срба је војска на крилима Не можемо ратовати с њима Кад убереш јабуку са врбе Тад ћеш царе победити Србе Њину вјеру њине идеале Знади царе с њима нема шале Прије ћете жива распорити Но тај народ што ћеш покорити А мени је живот додијао Ево главе није ми је жао Мани сабљом нека глава лети Мојом главом твоју војску свети Мријет нећу сто пута ко јуче Кад нас Милош на Плочнику стуче.

( 46 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПРЕНОШЕЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА ''НЕБО НИЈЕ КОШТО БЈЕШЕ ПРИЈЕ МЈЕСТО СУНЦА ПОЛУМЈЕСЕЦ ГРИЈЕ''

Књигу пише књегиња Милица Лазарева мудра удовица Те султана у Једрене пита Муратовог сина Бајазит ''О турчине аждајо несита Орканова муњо силовита Од када си кнеза погубио И Србију земљу поробио Ојадио православну вјеру И узо ми ћерку Оливеру

( 47 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Отада су три године ево А још лежи тијело кнежево У Прштини ђе му није мјесто Он је вјечни саградио престо Раваницу олтар пребијели Кости би му тамо пренијели Јер Србија огласа издаје Да Лазара за свеца признаје Па оли нам испунити жељу Освајачу и непријатељу Да му тјело непокрива тама Код његова свијетлога храма Ђе се Божја летургија служи Ђе те Српство Свевишњеме тужи''. Бајазит јој одговара на то ''Српски народ у праву је зато Није светац ко се постом мори Него ко се за слободу бори Вјечну славу недобија с плачом Него сабљом и љутијем мачом Као Лазар на поприште љуто А ја госпо не улазим уто Кад оћете кости преселите Све по вољи како то желите Вашој вјери ја се не подајем Али почас Лазару одајем

( 48 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ко владару и славном јунаку За Косовску битку неједнаку А што нам је дошло до покоља То се Божја испунила воља''. После овог султановог гласа Србија се тужно заталаса Зима бјеше о Светоме Сави По великом јаду и мећави Снијег пада мраз велики стеже А крену се из приштине кнеже Не путује сада ко некада Већ у ковчег што свецу припада У којеме сном вјечнијем спава Божанствено узвишена глава Мирно спава али журно хита Око њега необична свита Витезова ниједнога није Но попови и црне мантије СУзе лију Јеванђеља уче Уз ковчег је Бранковићу Вуче Он једини од кнежева двора На јаде му осванула зора Као што је српству цијеломе Он у пратњу иде тасту своме Издајник је ал га туга пара Узањ' слуге и књегиња Мара

( 49 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И остала велика господа А великој сили од народа Бројно стање не може се знати Што тијело Лазарево прати

Са Косова крваве кланице Пут бијеле цркве Раванице Косово се тресе од жалости А љуте се разбацане кости На Лазара војсковођу свога Штос бојишта оде крвавога Вјетар дува а мећава мете Мртав кнеже оде кроз намете А прати га поворка велика

Док дођоше близу Брвеника Вук Бранковић отале се врну

И отиде граду Вучитрну А кнежеве изложише мошти Манастиру и великој пошти То бијаше Раваница нова Костурница јунака с Косова Тако кнеже хладне ноћи ове Међу своје дође витезове С којима се давно раставио Обилићу кад је наздравио Сад Милоша и препирке није Но попови држе читаније

( 50 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Тужно бруји витешка гробница Српство плаче тресе га грозница Ноћ цијелу завија мећава

Код цркве се народ повећава Све се народ збија у логоре Ватре горе костурнице дворе А у зору сјен кренуше царску Разминуше долини Ибарску Ту их срете књегиња Милица У црњади као гавран тица Похитала са Стеваном сином И господом преосталом њином Да с' поклоне пред свијетлим ликом Небескијем царом и војником Сад ко може описати јаде Кад поворка у снијегу стаде А Милица су мало живота До кнежева доприје ћивота Племенита личност узвишене Као громом паде покошена Болно јечи а сузе јој точе Па овако нарицати поче '' О Лазаре мучениче славни Србији су дошли дани тавни Небо није кошто бјеше прије Мјесто сунца полумјесец грије

( 51 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Нема оне узвишене славе Од Немање и Светога Саве Православни плачу манастири Свештеници и вјерски пастири Плачу наша поља и планине Душановог царства развалине Великаши сви проклети били На комаде царство разграбили Неслогом се љутом наказали Па сви турски постасмо вазали Господаре шта да ти се јадам Зло дочеках, гореме се надам''. Још оћаше прољевати сузе Но је Стеван у наручје узе Па је коњу на седло постави А поворка путоват настави Пријеђоше брда и равнице До бијеле цркве Раванице А пред ове Божанствене дворе Народа се узбуркало море Олтар јечи молитве се оре Звона звоне воштанице горе Српски вапај до неба се чује А молитва вако одјекује ''Нек је свето Лазарево тјело и његово учињено дјело

( 52 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Круна свеца нек на њему сија Да га слави вјечито Србија''.

Док ево ти Књегиње Милице Носи двије жуте воштанице Дужином су четири аршина Сада гробна завлада тишина А Милица свијеће постави И аманет овакав остави ''Кад Србија Косово освети Нек запали овај восак свети Ради српске крви проливене Која рађа божуре црвене'' После овог царског аманета Пет стотина и двадесет љета Свијеће је ове запалио И аманет царски испунио Млади регент соко сиви тићу Александар Карађорђевићу После славне Кумановске битке

Еј над турцима победе велике.

( 53 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

СКЕНДЕР БЕГ

-Ђурађ КастриотићПровео је вијек на бојишта Цареви му немогаху ништа

Кад увену лоза Немањина Тад господа и властела њина Искидаше царство Душаново Те азији добро дође ово Турски пожар поче пожарати Са Европом цар Мурат зарати Побиједи Србе на Марици И Косову витешкој кланици Ал битку је заплатио ову Остаде му мрамор на Косову

( 54 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Обилић му изручи цријева А Бајазит онда засијева Мерак бјеше крвавоме звјеру Да уништи Србинову вјеру

Народ гази а цркве разара Познаје се да нема Лазара Јадно Српство још се ками нада У Ивана који Зетом влада У Ивана бана Кастриота Див Србина правог патриота Он се храбро са турцима бори А земља му под ногама гори Ко ће вражју силу уставити Под пророков барјак разавити На њему је мјесец и звијезда А за њиме азијска најезда Девет љета све у боју прође Док султану давуџија дође Бојни паша кано гуја цвили Ај штаћемо господару мили Сву смо земљу крвљу обојили А пола је нисмо освојили Нити ћемо нигда довијека Проклета је оно земља нека И тај народ ка остали није Него као шаровите змије

( 55 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

За гудуре и оне стијене Очи дају живот не цијене Владар им је од кремена тврђи Душман дину бит не може грђи Неда стопе док се главом плати Дал' се царе то нама исплати. Истина је шта говоре ово Но како је стање Иваново Сломљена му војска и држава Нема нико да га подржава Ни помоћи није од никога Од народа и свевишњег Бога Пропас црну са очима гледа Смрти нема живјет му се неда Потего би на себе ханџара Но неможе од људскога ара Још му ферман улеће на врата Од султана другога Мурата Овако му турчин говораше' ''О Иване самовољно влаше Ако волиш свој народ спасити Слушај добро како ћу гласити Пошаљи ми сва четири сина Нек донесу и оружја њина Ову ћу ти ријеч поручити Ја ти ђецу нећу потурчити

( 56 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

На мојој ће боравити порти А твојој ће припадати сорти Чуваћу их као у таоце Да смирујеш љуте Црногорце Арбанасе и Србе дибарске Да градове не дирате царске Па орите земљу и мирујте И у миру овце раширујте Дивља секто и проклети роде На свијету најгори народе Разбојничко отровано племе Сами своје истражили сјеме Не треба ми ни ваша мирија Налетусом џаба ви кирија Ако нећеш ово потписати На тебе ћу одма кидисати Црном ћу те круном крунисати И државу твоју урнисати Стопићу те да си од челика Да те брани Русија велика''.

Кад је Иво ферман проучио Савет сазва па је одлучио Да не иду цару преко воље Јер немогу па ће бити боље И браћа се сложише са тиме Погинути за Христово име

( 57 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Лепосије, Ђурађ и Станиша И Костадин куд ће жалос виша Спремају се на пут да полазе Иво лије сузе низ образе А Восава њина стара мајка Зорна сестра Краљевића Марка Стеже срце те благослов даде И овако говорити стаде ''Ајте ђецо соколови сиви Жртвујте се нека српство живи И памтите шта вам каже нана Нема смрти без суђеног дана Па зато се од цара не бојте Свог ујака покорит немојте И Марко је код цара одио Турчио се преговор водио Са њиме се и на диван свађо Топузом га тешкијеме гађо Свакако је са њим разговара Догонио рђу до дувара И Марко је победио вазда Цар је ништа а правда је газда''.

Мајка преста говорити више Родитеље ђеца оставише

Нека срца пуцају у болу Па одоше проклету Стамболу.

( 58 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кад султану руку пољубише Три старија главе погубише Кад нестаде три сокола сива Отурише да је куга крива Цар Ђурађа нешће погубити Оцијени да ће витез бити Па нареди чалму да повеже И даде му име Скендер беже А он виђе цареву намјеру Прими радо и чалму и вјеру И лијепо захвали се њему На имену и осталом свему Још прихвати цареву науку И на дворском сједе пашалуку Мудар бјеше Скендер беже млади Најмудрији у царевој влади Војсковођа небјеше му пара Старијега нема осим цара И велико повјерење стече Нема тога да му препорече Ал му срце у грудима пати На ум су му и отац и мати На растанку њине вреле сузе И три брата што му крвник узе А душу му понајвише боде Што му Српство цвили без слободе

( 59 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па му вазда пуста мисо лети Равној Зети и крвној освети Те једнога пресуднога дана Он кријући написа фермана Да је султан поставио њега Великога бега Скендер бега Равном Зетом да заповиједа Да јој главе подигнути неда А вјешто је написао слова Исто као рука Муратова Па Рефиса ефендију виче Брже вамо Божји несретниче Читај ову цареву јазију Морам одма оставит Азију Превари се дервишина ова Те удари мухур преко слова Скендер њега ханџаром по врату Да не каже султану Мурату И утече Српска перјаница Са своијех триста присталица Мијо Боже чете силовите Окрочише коње виловите Биће добро изгледа поњима Пуца пуста калдрма под њима Позвекују сабље и каније Скендер беже потурица није

( 60 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Него витез средњега вијека Војни гениј и личност ријетка Из тврђаве оде као бура Србије Смедеревца Ђура Заобиђе Скадар на Бојану Оде право у граду Кројану Ту је себи одабрао мјесто Да јуначки устоличи престо И ту царске уништи посаде Те он владар државе постаде Кад се ове дохватио славе Чалму баци са премудре главе А постави родила га нана Свјетлу круну великога бана Онда народ поробљени зове И уснуле Српске витезове Нестадоше у гори збјегови Кренуше се убојни стјегови Кренуше се храбро и наново Наставише дјело Иваново Уз јурише и бојне покличе Из пепела слобода пониче Ево среће нестаде душмана Ко у доба силнога Душана Живот нови поче да се гради Али шта се код Мурата ради

( 61 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Другог дана сазнаде касније Да на двору Скендер бега није Ал помишље и оста у наду Да се шеће по Стамболу граду Но глас црни пуче и зачу се Рефис паша нема главе русе Само вири шија испод гуња То султана покоси ко муња Одма виђе колико је сати Сам на себе шћаше кидисати Но недају тјелохранитељи Онда смртно паде на постељи Зове Бога да му душу прими Но га и ту спасише ећими Па се прену и очи избечи Пред њим стари ефендија клечи Има више од стотину љета Савјетује и моли девлета Немој тако свијетлости јарка Он је сестрић Краљевића Марка И он ти се турчио сто пута Па шта ће ти она гуја љута нека иде врат сломио тамо Очи ми га невиђеле вамо Одкани се честити девлете Кастриота и Зете проклете

( 62 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Али нема лијека Мурату Док не види Скендера у рату Више воли ударити Зети Него цијо свијет заузети Па нададе велику галаму У Ангору, Багдаду и Шаму Да се креће на велику војну Диже султан силу многобројну Витезови бирани у строју Ударише бијеломе Кроју Но дочека силни Скендер беже Турска сила на мегдан подлеже Бојно поље покрише газије И побјеже султан пут азије На његова бијеснога дора Једва дође до царскога двора Судбина је Муратова била Ко несретног цара Самуила Ил прецрче или се предаде Престо сину Мехмеду предаде И аманет у којему рече Каурски ме инат посијече Па тако ти ћабе и корана И моије срчаније рана Немој жалит војску ни џебану Освети се Скендер бегу бану

( 63 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

То изрече испаде му душа Султан Мехмед освету покуша Није мало него триста пута И вазда га пецин гуја љута Сва му сила небијаше јача Од љутога Скендеровог мача Витешки је државу бранио Сваки царев поход саранио И у црно завијао каде Сваки поход и разне блокаде Провео је вијек на бојишта Цареви му немогаху ништа Но умрије у године старе Онда рече турски Мехмед царе Да се прије Скендер преставио Ја би Стамбол и Беч саставио Римскога би потурчио папу Царевини проширио мапу Да се турска са Балтиком веже Ал недаде силни СКЕНДЕР БЕЖЕ.

( 64 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

СКОБАЉИЋ НИКОЛА

( Војвода Деспота Ђурђа) Ја за моју вјеру снаге имам Крс својега мученија примам Волим вјенац и грану трнову Но вјероват вјеру пророкову''-

Ова пјесма истинито каже Са ланцима Србин се не слаже И у ропству и у дане црне Свака сила пред њиме посрне Ка у доба Ђура и Јерине Баш хиљаду четврте године Кад узеше турци Цариграда Султан Мехмед допануо јада

( 65 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Посијече Констатина цара Па потеже крвава ханџара И поведе силу освајачку На Србију на земљу јуначку Да уграби богату љепоту А Ђурађу староме деспоту Да откине са рамена главу Да је баци тихоме дунаву Смедерево да узме бијело А да српство потурчи цијело Кад учини велике побједе Да Јерину у харем одведе Тако мисли пророкова слуга Док Јерина деспотова друга Санак сања у царску одају На сан виђе двоглаву аждају Ђе исплови из воде Босфора Па надрије про балканских гора Отворила несита чељуста За њом страшна помрачина пуста Врела киша лије из облака А аждаја несита и јака Народ гута црну земљу глође У државу деспотову дође На велико иде освајање И продрије преко града Врање

( 66 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А кад дође у брдима неђе Код Сјаринске бање и Медвеђе У корито воде Јабланице Ту је сиве дочекаше тице Ил су тице ил змајеви љути Напријед јој недају кренути Зла Јерина црни санак снива А црње се Јабланицом збива Тамо није облак нити киша Него турска сила и падиша Нит се сиви соколови вију Но се Срби са турцима бију Дични Срби Обилића рода Пред њима је Ђурђев војевода Који суди од Новога брда До Прокупља и Сталаћа тврда То је сиви соко од сокола Витез млади Скобаљић Никола С' њим је стрико од шездесет љета Јунаштво му старос не омета У бојеве доста се мучио И братанца боју научио Скобаљићи своје јединице Разавили преко Јабланице Крећу војску у бојне стјегове Бране равна поља и брегове

( 67 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Скобаљићи воде пет хиљада А стотину Мехмед с Цариграда Ту се војске неравне сијеку На ту малу планинску ријеку Крв се људска и нељудска лије Трипут више гину османлије Дал су Срби вјештији у боју Или жале домовину своју Крвава је Јабланица вода Коју брани Никола војвода Еј какав је браћо моја мила Баш је љепши но бијела вила Вита струка бијелога лица А гари га мрка наусница Црн му перчин бијел врат покрива А поглед му као муња жива Сјакте му се на прсима токе Мор долама на плећи широке Чакшире му од чоје црвене А калчине срмом покривене На глави му перо и челенка Коња јаше бијесног зеленка Дал је било витеза бољега Десница му ко у Скендер бега Мач у њојзи од челика љута Крв прољева освајаче гута

( 68 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Своју војску храбри и слободи Благо мајци која га породи Те јој борбу са султаном води Кажи сваком нагоркињо вило Није бољег на Косово било Ту се крвца до кољена проли Али ко ће сили да одоли Бој се бије од јутра до мрака Понестаје српскијех јунака Орканова силовита бура Кидисала на шаку каура Храбри Срби јуначки се бране А љуте их савлађују ране Редови се српски изгубише Из турака невиде се више Док се српска саломише копља Турска сила паде попут снопља Од ордије осташе ломови Ко да су је скресали громови Кад се љута битка завршила Еј да видиш јада и страшила У крв плива љуто разбојиште Кости шкрипе рањеници пиште А с Радана и са Кукавице Гавранови долијећу тице Радују се а од срца желе

( 69 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да окусе људске крви вреле А кроз црну крвцу и лешине Иду двије војне старјешине Смјело иду на нову голготу Бесмртноме царству и животу То бијаху оба Скобаљића Право иду путем Обилића Везанијех рука под ранама Пред Мехмеда стадоше султана Цар их гледа као да се стиди Има нешто с чиме им завиди Па овако говорити оде ''Чујете ли Ђурђеве војводе Е тако ми страшнога пророка Оба своја невјерујем ока Да могасте с неколко хиљада Оволико учинити јада Од ордије моје силовите И коњице љуте виловите Да добисте иокле помоћи Ја бих пред вас везан моро доћи Гледам моју војску побијену Знам јунаштву праведну цијену Кад сте такви јунаци и људи Жао ми је да вам џелатсуди Сачувајте на рамена главу

( 70 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И примите нашу вјеру праву Па велики везири будите Осим мене свакоме судите Ако моју покварите вољу Скапаћете на храстовом кољу Или ћу вас на ватру испећи Моја ријеч неће се порећи''.

А Никола када ово зачу Он му рече '' Слушај освајачу Ја сам војник своје вјере златне Поднијећу све невоље ратне Или колац или сабља оштра Скобаљићи не умиру од стра А за моју вјеру снаге имам Крс својега мученија примам Волим вјенац и грану трнову Но вјероват вјеру пророкову''Тад их турци на муке ставише На колчеве и јаде највише Тако књига староставна пише И гледо сам Скобаљића дворе Испод ломне Кукавице горе На Вучјанку малену ријеку Вијек ће их предават вијеку.

( 71 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

СВЕТИ КРАЉ ВЛАДИМИР ДУКЉАНИН Први део

Кажу гусле, гусле јаворове Некад давно на царске дворове Порасла је цура као вила Мила ћерка цара Самуила Племенита лијепа Косара Мудра бјеше мудрија од цара Али сузе од очију ваља Она жали несретнога краља Владимира који Дукљом влада Мудра момка лијепа и млада Њега царе у тамницу баци На њему су окови и ланци

( 72 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А тамницу ко ће да опише Ту ваздуха нема да се дише У њојзи је само камен сури Љуте гује и људски костури Са тавана мутна вода врије А ђевојка своју тугу крије Да не виде слуге и дворани Па ријеши и добро порани Прије дана и свитања зоре На тавничке дошета прозоре Па тихијем гласом цура виче ''Знаш ли краљу Божји мучениче Кад ти ове тавнице допаде Моје сунце са небеса паде Кад на теби тешки ланац звекне Моје срце у грудима јекне Препукнуће да је од челика Неправда је на те превелика Не од Бога но од баба мога Не видио дана бијелога И губа га разносила жива Није њему Дукља земља крива Но да узме Валону са Драчем Нападе те крвничкијем мачем Одузе ти престо и државу Још на муке да ти узме главу

( 73 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да Богда му не требало ништа Ти нијеси бјежо са бојишта Но му скрха силу небројану И на Облик и воду Бојану Али каже пословица стара Краљ не може победити

цара Не може га круна сачувати Вјекови ће на њега пљувати Није моро људску крв пролити Отац ми је па ћу га молити Да те таме ослободи црне Да ти престо и државу врне Да те зетом рођенијем зове Да се каје за своје грехове Ако жеље не испуни мене Загрлићу таласе ледене У дубину Преспанскога вира Пошто нећу краља Владимира''.

Онда цура у јаду њеноме Даде молбу родитељу своме Отац јој је испунио жељу И вјенчање прође у весељу Па одоше драчу и Валони Те у миру цароваху они А кад живот бијаше о концу Самуилу цару Македонцу

( 74 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Царску круну и државу њину Он предаде Радомиру сину На пријесто сједе царе нови Али му се угасише снови Одлеће му и круна и глава Од ''каина'' Јован Владислава Погоди га стријелом из лука У планини као горског вука Он прилику искористи ову Кад су били у хитроме лову Уби брата од рођеног стрица Да му царска припане столица Самуилу свијећу ископа Те се круне и царства докопа На телале оправи поруке Да је умро од божије руке Тешку жалос са дворца прогласи И Косари допадоше гласи Свијет јој се у таму претвори Сузе лије а краљу говори ''Ја полазим на гроб брата мога А ти немој Бога ти једнога Сумњиве ми изгледају ствари Владислав је варалица стари Можеш тамо изгубити главу Зацрњети круну и државу''

( 75 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Тако рече жалосна и бона И похита с краљевскога трона А кад дође до стонога града Царева је дочека парада А цар први у сузама хита И за зета Владимира пита Што га нема што дошао није На глас наше тешке погибије Док се зачу ријеч од Косаре ''Бојимо се какве пријеваре'' Тад Владислав варалица стара Крс од злата узе из њедара Па се куне Богом и свецима Колико их у хришћана има Да им илу учинио неби Но би прије живот узо себи.

Сузе лије часни крс целива То вјерова жалосна одива Од жалости болује грозницу Па изађе брату на гробницу Исплака се и засади ружу Па се врну Владимиру мужу Све му прича Коса мудра глава О заклетви цара Владислава Краљ на ово донесе одлуку Биће боље да су у дослуху

( 76 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па остави престоницу стару И краљицу лијепу Косару А однесе своју дичну главу Крволоку каин Владиславу

Краља прати свита поносита А чека их аждаја несита Сто засједа успут растурише Уз покличе бојне и јурише Мислећ нису цареви војници Но некаки друмски разбојници Но да видиш жалосна призора Кад дођоше до царскога двора Дочека их војска превелика С наџацима од љута челика По наредби цара Владислава Сви му гости осташе без глава А Владимир краљу и витеже Мач потеже и у храм побјеже Па се с њима пред олтаром бије Боже мијо страшне погибије Мач сијева Владимира краља Кида главе а трупине ваља Ту је триста глава одрубио Док је црну земљу пољубио Под гомиле дрвља и камења У заштиту Христова знамења

( 77 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

(Из овог се научити даде Шта владари за столицу раде).

( 78 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

СВЕТИ КРАЉ ВЛАДИМИР ДУКЉАНИН Други део (написао је Симо Додеровић

А Косара вјерна љуба млада Усред стоног града Светиграда Вјерно чека свога господара Да се врати од подмуклог цара

Па када јој допануше гласи Да јој сунце Владислав угаси И кад зачу погибију црну Свијет јој се смрче и преврну Тако оста неколико дана Док се трже од љутије рана Па се крену несретна Косара

( 79 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да гроб тражи свога господара И у томе великоме јаду Оде царском проклетоме граду Па кад стиже испред цркве паде Ђе Владимир своју главу даде Ту је слуге цареве мољаху

И код цара на дворове зваху Она збори кроз тугу велику

''Нисам дошла у госте крвнику Него нагроб краљу мученику Па има ли иђе од вас роба Да ми смије показати гроба''

А један јој слуга одговара ''Племенита краљице Косара Ја сам био твога оца слуга Сад ме царе трпи због заслуга На бријегу овом ође ево Ту почива тијело свечево Свечево је вјеруј ми заиста Јер из њега свијетлост заблиста Пламенови излазе из раке И у таму шире своје зраке Због његових чудеса и силе Ту болесни иду на гомиле Молитвама својим да их вида И болести тешке да им скида

( 80 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Причо ми је стари монах Тихон О поноћи да је гледо и он По небесу и сјајној звијезди Ђе на коњу диван витез језди И у руци своју главу носи Као својој смрти да пркоси Приче страшне круже без престанка Од коијех царе нема санка Нити грешној души има мира Од твојега драгог Владимира Па је трипут на гроб насртао И свето му тјело сакривао Ал се оно сва три пута врати И још јаче отпоче сијати''.

Кад то рече овај витез стари Племенитој краљици Косари Мошти свеца и свијетлос ову Тад пренесе у Дукљу његову У његово мјесто најмилије У Светиград храм свете Марије И убрзо по том светом чину Глас јој стиже о крвнику њину Да га с војском неђе у логору Крв праведна стиже у шатору Кад му војска сва бјеше поспала И копрена сна на очи пала

( 81 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Крв прокључа а правда се крену И свијетлос чудна цара прену Из сна скочи и преплашен виђе Ђе му ратник пред очи изиђе Који бјеше слика и прилика Владимира небеског војника Кад га спази препаде се јако Слуге зовну да га спасе како Ал од правде и Свевишњег Бога Сакрити се још нико не мога Но кад вјерни дотрчаше људи

Нађоше га са ножем у груди Тако казна стиже грешног цара А премудра Краљица Косара Круну скиде дворски сјај остави И у ризу монашку се зави Својој болној души нађе мира У тишини светог манастира И крај свога краља Владимира Ђе је драга сјећања хранише Све докле је сестре сахранише Подно нога краља вољенога Пред очима Свевишњега Бога.

( 82 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ХАЈДУК СТАНКО

Гусле памте и гудало танко Ко бијаше Алексићу Станко Нека струна гласовито јечи А ти пјевче не жали ријечи Кажи нама ђе се он родио И куда је дане проводио Какве ли га наћераше муке Те он оде гори у хајдуке Оћу браћо казаћу вам јавно Истина је да памтим одавно И познајем село Црну бару Равну Мачву и Србију стару Знам Алексу Алексића старца Родитеља Станка Црнобарца

( 83 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Поштена је кућа Алексина Одгајила племенита сина Ђетињство је провео цијело Чувајући стадо пребијело Слуша своје родитеље драге А бјеше се доватио снаге Развио се као јаблан вити У младости у раном цвијету Загледа се у цуру лијепу Танка струка осредњега раста Црне косе ока граораста Чело јој је звијезда Даница А обрве морска пијавица Бјела грла а румена лица По имену ђевојка Јелица А од рода не бијаше лоша Мезимица Севића Милоша Баш по свему Станку одговара Сва се њима дичи Црна Бара Ал да видиш изненада врага Та прилика сваком није драга Јер у Станка комшија бијаше Миранџић се Лазар зовијаше Он бијаше Станковијех дана Два најбоља у селу јарана Заједно су од малена расли

( 84 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Заједно су бјела стада пасли Ал кад Станко Јелицу заручи Зла несрећа Лазара замучи Па се мучки бјеше наставио Небили их како раставио Он их пањка ни криве ни дужне И још приче износаше ружне А што круже наоколо приче То се Станка уопште не тиче Но и даље с цуром ашикује Док му Лазар злу намјеру кује На сабору једног светог дана Виђе Лазар Станка свог јарана И сакри се крај Зелених међа Докле њему прође иза леђа Те опали џевердара танка Њиме гађа Алексићу Станка Но јуначка срећа прискочила Жива га је ватра прескочила Бог сачува Станка те не паде А Лазар се од њега препаде И побјеже срамота га била Преко поља ко да доби крила То некако мисли да забаши Право бјежи у село субаши Тај се ага зовијаше Крушка

( 85 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Крвопија убила га пушка На серџади мрку каву пије А служе га хитре слуге двије Кад му Лазар у сарај уиђе Познати су па се не застиђе Но се смерно поклонио њему И каза му о јаду својему Како су се замрсили конци Рад чега се завадили момци И зашто је својега јарана Из бистрога гађо џевердана Све му Лазар по истини рече Савјет тражи пред субашу клече Кад је ага саслушо Лазара Он овако њему проговара Мој Лазаре моје чедо мило Немој рећи да је тако било То ти нико неће завиђети Пред људима ти ћеш се стиђети Ја сам ага зато паметујем И овако тебе саветујем У Ивана твога баба стара Има доста на гомили пара Ти подбаци двије кесе злата До кућнијех Станковијех врата Онда зови сеоске главаре

( 86 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кажи да је Станко укро паре А ја имам добра сарадника Маринковић именим Маринка Он ће свему томе сведочити Од Станка ће цура да се мане Теби ћу је ја дати Лазаре За све ово субаша се пита А и ти си рода племенита Колко оћеш теби ћу помоћи А ти твоје чини ове ноћи. Ово Лазар и једва дочека Оде дому часа не почека Те саломи на одаји врата А узима стотину дуката Своје паре подбаци кријући На домаку Алексиној кући Гласа даде преко Црне баре И сеоске дозива главаре Ал ујутру јарко сунца сину Пред честиту кућу Алексину Скупили се сеоски главари Међу њима поп Милоје стари А када их Алекса опази Од чуда се старац пренерази Јер не знаде за велике јаде Но овако говорити стаде

( 87 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Бог и Свеци браћо с вама били Што сте тако рано уранили Те дворове поседосте моје Какве су вас довеле невоље Но кнез њему вако одговара Ође има покрадених пара

Но донеси Лазарево злато И теби је све добро познато Шта је Станко ноћас урадио И дукате туђе приграбио Сад Алексу задесише јади Од безумља не зна шта да ради Трољетна га грозница спопала Ко да му се кућа ископала Па завика испред своје куће Шта ме јутрос нађе у свануће Види Боже великијех јада То мојему дому не припада Кукавица нисам да се кунем Умро нисам да у гробу трунем Моје очи преварит ме неће Ту ми бруку сад неко намеће Смијем вадит жежену мазију Ставит руке на свету јазију Да то Станко учинијо није Нити оће нит од мене смије

( 88 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Уз ту причу и невољу љуту Поп зажеже воштаницу жуту И отвори Јеванђеље Свето Маринко се над њим куне ето Виђех Станка са ајата нова Кад саломи врата Иванова Својој кући поврати се вјешто И онђе је закопаво нешто Тад главари будак докопаше И Дукате жуте ископаше Сад нареди црнобарски кнеже Да се Станко наопако веже Но наредба остаде јалова Ко ће везат сивога сокола Он подскочи родила га нана Кано јелен од годину дана У кућу је улетио соко Танку пушку по средини скопо Још јатаган исука јуначки Па на кнеза полеће курјачки Замало га посијећи шћаше Но Алекса стари не даваше Кнеза сједом заклањаше главом Станка куми са Божијом славом Немој сине просипати крви И ако су према тебе криви

( 89 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ако сине не послушаш мене Немо ништа до среће камене Њих ће сине Божја казна стићи Наша правда на видик изићи На то Станко оружје поврати Старом оцу овако одврати Они мене над књигом поповом Називају рђом и лоповом Бог да суди чекати не могу Светићу се њима колко могу Док ја почнем гором царовати Све ћу даром својим даровати То говори у оштром и једу Па довати пушку на сриједу Плећа даде бијеломе двору Оде право у зелену гору Виђе њега половина села И његова заручница Јела Лије Јела сузе покријући На прозоре у бабовој кући Куне попа и сваког главара А проклиње Маша и Лазара Кад се Станко у гору одврже Свуд гласови почеше да круже Неком право а неком не годи Ал и ту се црни ђаво роди

( 90 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Јер Миранџић Иво са Лазаром И са агом дервишином старом Мир у Црној бари окварише Међу собом људе завадише Код Севића одоше на дворе А за Станка не маре ни зборе Ту их Милош угостио дивно И најбоље донио им вино Најзад ага вако проговара Дај Милоше цуру за Лазара Па ћеш имат пријатеља главна Коме нема у Србији равна Прими брате пријатељство милом Да се неби нагађали силом Сад ђевојку доведи за руку Нека прими прстен и јабуку А кад цура дође до оџака Не погледа старога бабајка Пред њих стаде али их недвори Но српкиња поче да говори Ја сам вама и прије казала Немојте ми зборит за Лазара Ја се нећу звати Лазарева Да му круна припада царева Јер је Лазар турку присталица Српском роду тешка издајица

( 91 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А види се на његову дјелу Да је вјеру дао за вечеру Запамтите на овом састанку Ја се јесам обећала Станку Погледа ми не бацајте крива Док је Станка у планини жива Но идите оклен и дођосте Да вам Станко не дође у госте Кад им тако откреса Јелица Њиова се запламћеше лица Иван гледа потурицу стару Потурица у очи Лазару Неки зино неки стисно уста Ко да су им скамењена пуста Без ријечи стегоше опанке Напуштише Севића оџаке Да планове заједнички створе Па у своме великоме јаду На шарену сједоше серџаду Запалише у луле дувана Па почеше збора и дивана Каву пију а планове праве Да хајдука на сабљу домаме Субаша им говорио вако Станка ћемо намамити лако

У моје ће допанути шаке

( 92 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кад поватам њихове јатаке Па бијесно поскочило туре Брекну ага на своје пандуре Море слуге оружје пашите Ајте пјешке коње не јашите Алексу ми доведите старца Жива ћу га дерати ко јарца… Турадија намах оружана Довела му Алексу везана Силан ага скаче са серџаде Па се старцу натресати стаде Кажи псино кукала ти мајка Ко твојега јатакује Станка Ако Станка не прокажеш твога Пророка ми и турскога гроба Очи ћу ти извадити двије А у њедра утурити змије Извућ језик саломити руке Сву ти чељад ударит на муке И дијете твоје из бешике Ударићу на муке велике Ово старца ражљутило јако Па он аги говори овако Крвопијо од српскога рода И изроде од турског изрода А што тражиш од старца Србина

( 93 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да ти изда рођенога сина Ја хајдучке не познајем стазе Нит јатаке кудије долазе И да знадем то ти неби реко Па да би ме на комаде сјеко Тад субаша сам поведе роба У тамницу срећу да опроба Убаци га и затвори врата Па га туче три бијела сата А Алекса ни ријеч не рече Само трпи и зубима креше Тад Маринко у тамницу стиже Алекси се примицаше ближе Пред робом се везанијем зори Па субаши овако говори Иди аго и одмори руке Маринкове нек опроба муке Мало ћу се поиграти с њиме И у моје и у твоје име Оде ага на бијеле дворе А Маринко остаде до зоре Алекса га и псује и бручи Па му вако говорити оде Издајице дај ми ибрик воде Да поквасим суво грло моје Да охладим ране и убоје

( 94 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Маринковић да видиш Маринка Он донесе воде два ибрика Изнемогла старца надражује Алекса га прокллиње и псује Мјесто воде ударце му даде Докле старац у несвијес паде Тад на врата стави мандалове Па изађе аги на дворове Сједи турчин с Мираџића Ивом Један другог послужују вином Ту Маринку начинише мјесто И здравице подизаху често Субаша се занио у мисли Јади су га велики притисли Па у јаду проговара ага Браћо моја и дружино драга Нема нама мира ни опстанка Док хајдука ухватимо Станка Да га жива на колац нанижем А стреву му са огњем залижем Баш у томе муабету њину Сиви соко на вратима сину Шару пушку носи изметнуту О појасу посјеклицу љуту У десници крвава анџара Двадесет је посјеко стражара

( 95 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А ниједан јаукнуо није Крв се Станку низ десницу лије Још са њиме два момчета млада Тек их бјеше попанула брада Из очи им сипа ватра жива То су Станку соколова крила Сад да видиш великијех јада Кад бануше гости изненада Субаша се диже са серџаде Од стра клону и на земљу паде Иван шћаше прозор расковати Но га Станко за перчин довати Па му рече не ломи пенџере А Маринко поче да се дере Кад хајдука угледао Станка Од силног се уплашио страха Везаше им руке наопако Поћера их харамбаша Станко Из тамнице баба ослободи Њих везане у планину води Кад стигоше гори у планину Рече Станко аги господину О турчине сад ћу те бријати Више сунце неће те гријати Нит ћеш више угледати неба Доста ти је и воде и хлеба

( 96 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ође ти је мухамед и ћаба Ајде плаћај муке мога баба Па исука јатагана крива Размаче га на комаде жива Раствори га на четири стране Да се црни гавранови хране Када Станко доврши субашу Примаче се несретноме Машу Јадан Машо Алексића моли Да га пусти и живот поклони Ал га Станко слушати нешћаше Већ овако њему говораше Знаш ли рђо шта си заслужио Кад си мене правог оптужио Криву клетву на крсту полажеш Да сам лопов пред људима кажеш Мислио си погани несоју Да ископаш мирну кућу моју Зграби Маша руком за вилице И стаде га тући немилице Још му оде вако говорити На грабу ћеш овом одморити Па га попе на врхове граба Да наплати муке свога баба А полако притеже му замку Куку томе ко дугова Станку

( 97 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ал је Станко срца жалостива Нешће старог погубити Ива Но његове руке одријеши Превари се љуто погријеши Како Иван дође на дворове Он Лазара свога сина зове Јаши сине на зеленку моме Па га гони Шапцу бијеломе Зови љуте јаничаре турке Да потуку проклете хајдуке И њихове попале домове Да им чељад сву сагоре живу И утрију сјеме у одиву Хитро Лазар послуша Ивана Па окрочи помамна зекана Злијем путем оде наопако Но шта чини харамбаша Станко У планини са својом дружином Сви се нашли бјеху за ужином Док ево ти гласника из села Јавља Станку шта му Иво спрема Плану јунак кано ватра жива Што не среди ко субашу Ива Напунише пушке и кубуре И кренуше гором низ гудуре Кад звијезде небо попадоше

( 98 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Црној Бари они допадоше Сад друкчије ћурак Станко шије За Ивана својега комшије Грдно ли ће њему пристанути Станко му се у кући упути Ухвати га на оџаку жива И савеза Миранџића Ива Када виђе Иво шта се сплете Писну одмах ко мало дијете Куми Станка а Бога не штеди Да му живот старачки поштеди Ради Бога немој ме убити Свој јуначки углед изгубити А Станко му на то одговара Чуј Иване кукавице стара Ја те сбљом и нећу посјећи Него живог на ватри испећи Тад хајдуци огањ навалише Иванову кућу запалише Гори кућа пламти ватра жива Стоји писка Миранџића Ива Ту на људско заудари месо Грозно бјеше ђаво би се стресо Тад хајдуци из села пођоше Близу воде Жураве дођоше И бусије ухватише тврде

( 99 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Одакле ће турке да нагрде Кад наиђу каменитом стазом С издајицом Миранџића Лазом Станко бјеше на лијевом крилу Окле спази јаничара силу Како они јуре из далека Међу њима Лазо на зеленка Своје коње силне и бијесне Наћераше у кланце тијесне Тад хајдуци пушке опалише Јаничара тријес обалише Остали се пометоше турци А скочише из горе хајдуци Коњи вриште јатагани звоне Хајдуци их кољу и разгоне За неколко страшнијех минута Направи се касапница љута Станко трже крвава ханџара И поћера Миранџић Лазара Виђе Лазо ђе ће да погине Па зеленку попушти дизгине И побјеже са дуга мегдана Кукавица лица обрљана Ђе да бјежи јад га црни наша Кад га гони Станко харамбаша Доћера га до росне ливаде

( 100 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Око ње су попадале кладе Ту зеленко посрну и паде А и Лазар виђе своје јаде Кад му Станко за врат ногом стаде Под оружјем савеза му руке Куд ћеш више срамоте и бруке Станко њему говорити оде О Лазаре погани изроде Да се небу у облаке вијеш И султану у њедрима кријеш И тамо ти неби било спаса Док се чује Станковога гласа Сама те је правда донијела Платићеш ми како ми је жеља Сунце ће ти заћи усред дана Узе Лазу танка џевердана Њиме уби својега јарана Осјече му са рамена главу Па је баци у зелену траву Удари је ногом девет пута Зареко се освета је љута Оста Лазар да лисице рани Оде Станко да Србију брани А весео у дружину дође И са њима својој кући пође У вечерње дојезди сатове

( 101 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Од хајука направи сватове Веселе се гости уважени Са Јелицом Станко се ожени.

( 102 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

РИШЊАНИН АЏИЈА

Подиже се Ришњанин Аџија Силан турчин силан мегданџија На Сави је воду пребродио Митровици шеру доходио У турчина митровског диздара Проси цуру а злато удара Док је Хајку булу испросио Велико је благо потрошио А нека је браћо моја мила Љепша ј' Хајка но бијела вила

Очи су јој живље од пламена Стопиле би срце од камена Црна коса кано магла густа Ситни зуби а медена уста

( 103 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Шарен јелек од злата и свиле Стеже дојке од бијеле виле Кад је турчин свадбу орочио Дебелог је ата окрочио Сва устаде Митровица клета Да испрати диздаарева зета Кад је био про равна Гласинца

Ту пристиже Лимуна трговца Ћера Лимо стотину волова И хиљаду бијелих овнова На Лимуну оружје од злата Саливено у мљетка богата Није шала коно сунце блиста Аџији се допаде заиста Па овако поче говорити Ој Лимуне од мора трговче Додај мени то оружје твоје Да припашем на одјело моје Да видимо оћел пристанути Тад Лимуна црни ђаво смути За невјеру велику не знаде Но турчину оружје додаде Кад аџија оружје припаса Бесног ата канџијом опаса Отиште га гласинцем и гором Ћера ата својим бесним зором

( 104 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

За њим јадан Лимо пристајаше И Аџију Богом братимљаше О турчине данашњег ти дана И турскога поста рамазана Немој мени образ покосити Ни оружје моје односити Ево ћу ти божју вјеру дати Боље ћу ти у мљетке сковати Ал Аџија пушку окреташе И овако њему говораше Море влаше иди код волова Не троши ми праха ни олова Када Лимо виђе шта се створи Он овако поче да говори О турчине Ришњанин Аџија Ја нијесам ко ти кавгаџија Скупо ћеш ми за ово платити Жалос ћу ти за бруку вратити Ти си цуру испросио младу У бијелој Митровици граду Змај да јеси па да небом шећеш И облаке мутне прелијећеш Нећеш хајку булу доводити Ни у рисну граду пољубити За живота и за здравља мога Нећеш турко Бога ми једнога

( 105 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ал Аџија оде путовати А Лимун се воловима врати И тужан се низ приморје вину Те предаде своју трговину Па га ето до града Котора Ђе погоди четири мајстора Оружје му дивно саковаше И чистијем златом оковаше Окитише драгијем камењем Означише Христовим знамењем Лимун купи од хајдука чету Да наплати од турака штету Оде право у кршна корита Ђе им Бајо Пивљанин дохита С браћом својом пивским дивовима А ко неби помогао Лима Кад се чете саставише двије Отидоше гласи до Аџије Силан бјеше али се препаде Па овако говорити стаде Авај мени до Бога милога Шта ћу сада од живота свога Да сватове водим преко Саве Неби јадан износио главе На путу су горе и потоци А у њима љути крволоци

( 106 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Не треба ми вишега белаја Но да сретнем Пивљанина Баја И његова побратима Лима Тешко томе ко дугује њима Да оставим испрошено злато Сви ће ми се наругати зато Изласка ми међу људе није Шта учињех да ме Бог убије Црна мајко што си ме родила Зла судбино куд си ме водила Тако збори а мисо га дави У сну бунца као и на јави Како заспе Лимуна помиње И његово оружје проклиње Авдес клања нећел му помоћи А не смије за ђевојку поћи Та работа небијаше лака Док ево ти једнога улака Од лијепе шехер Митровице Донесе му књигу и корице Од турчина митровског диздара Овако му књига проговара О Аџија зете поносити Кад не мислиш ливаду косити Не брани је нек је пасу брави Да се цвијет не суши у трави

( 107 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Знаш лијепо како погодисмо Мјесец дана свадбу одгодисмо Преко тога три мјесеца прође Нит се гласи нити мени дође А тако ми поста рамазана Чекаћу те још петнаест дана Не дођеш ли на ову биљегу Даћу цуру Личком Мустај бегу Нека сребро са свилом другује Нек се свијет с тобом подругује Кад прочита шта му диздар пише Велики га јади саломише Два му ока ка муња плануше Па подвикну слуге и чауше Дајте гласа на четири стране Купите ми свате одабране Гласовите турске породице Од Никшића и од Подгорице По приморју мојој беговини По Мостару и по Херцеговини Кад је ситне књиге растурио И топове бојне истурио Стаде тутањ бијесних атова Окупи се иљаду сватова Одјевени браћо није шала Са златом се срма измјешала

( 108 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Никака им не бијаше мана Да у Стамбол иду код султана Но Аџија у сватове неће Свога хата под ђевојку меће За ђевера брата Дурмиш бега Па лијепо сјетоваше њега Како ли ће кудије одити И кићене свате проводити Да је коме погледати сада Кад се крену сила и парада Оде тутањ коњскијех копита Преко поља у кршна корита Ту им Лимо ударио није Пошто нема цуре ни Аџије Онда свати коње ободоше Митровици шехеру одоше Хајка була изађе са мајком И диздаром њенијем бабајком Но кад цура крену из каваза Својој мајци чудан санак каза Виђех на сан сиве соколове Ђе падоше у моје сватове Сваком чалму с' главе докопаше Мени оба ока ископаше Винуше се у облаке густе Изнад куле Аџијине пусте

( 109 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А около гавран облијеће Мајко моја добра бити неће А мајка је милује и кара Хајку ћерку сјетно разговара Мудра си ми немој лудовати Сан је лажа мораш вјеровати Но полази ћери моја мила Бог је с' тобом и његова сила Преко гора сретно ћете проћи Сретном дому и у срећи доћи Обадвије прољеваху сузе Док је Дурмиш у ђеверство узе Затутњаше бубњи и хатови Кренуше се кићени сватови Путоваше два бијела дана Док дођоше до гласинца равна Другог дана пређоше даљине До Јабуке више Бијељине Трећег дана прегазише Борје Ноћ ноћише на равно Загорје Па отале у сватовском реду Док стигоше под Камену Греду Тад нареди беже Дурмиш беже Да се тутањ и галама слеже Још овако говораше њима Полежите добро по коњима

( 110 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да нас неби гуја шаровита Опазила кроз кршна корита Тад барјаке у њедра савише И сватовски шенлук уставише Све се стиша ка жалосно гробље Свати иду ка везано робље То све Бајо и слуша и гледа Са Лимуном из тврдијех греда Лимуну је Бајо говорио О Лимуне побратиме мијо Од како је ђаво поцрнио Није хајдук сватове разбио Па и ови нека прођу мирно Побратиме ја их неби дирно Нек се они својим путем крећу Да ђевојци не кобимо срећу Још ће бити јуначкијех дана Па Аџију зови на мегдана Слуша Лимо свога побратима Не удари по мирним сватима Кад сватови корита прођоше И на поље широко дођоше Закуцаше ситни таламбаси

А пјесма се силовита гласи Још пијани почеше викати Харамбаше хајдучке чикати

( 111 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кад отпоче међ сватима граја То разљути Лимуна и Баја Па синуше кано горски вуци А за њима остали хајдуци Ко ће грдне јаде да опише Кад у турке јуриш учинише Пушке грме ђемерлије звече Нож сијева рањеници јече Дим се црни у небеса вије Крв се људска потоцима лије Људи вичу добри коњи вриште Страва покри људско разбојиште Турци гину у великом броју Дурмиш бего брани снаху своју Недаде је без велике муке Док му Лимо не одсјече руке Тад остале разагнаше турке Ту велики шићар задобише Још Хајкуну булу заробише Кад оваке учињеше јаде Глас Аџији у Рисан допаде Он се баци у седло Малину Оћера га право у планину У планину у Главу Кобиљу Ђе ајдука бјеше у обиљу Они сједе и шићар дијеле

( 112 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А невјеста у руке бијеле Држи боцу од четири оке Вином служи Лимуна и момке Кад то виђе Ришњанин Аџија Узе пушку црни нишанџија Гађа Лима сред чела бијела Бог и срећа њему донијела Не погоди ајдучкога дива Но ђевојку посред срца жива Паде мртва Лимуну у крило А с Аџијом шта је даље било Он побјеже рањен низ планину На својему ватрену малину.

( 113 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ВУК МИЋУНОВИЋ

Прије зоре и бијела дана Прошетала ђевојка Орвана А Орвана Црногорка млада Покрај Спужа крвавога града Сусрете је спушки капетане Па је турчин пита натенане Ој Богати ђевојко румена Од којег си рода и племена Ђевојка му одговара нато Господаре казаћу ти зато Ја сам млада с тврдијех Рогана Синовица Кнежевић Ивана Ој ђевојко живота ти твога Познајеш ли с Чева крвавога

( 114 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Проклетога горскога хајдука Мог крвника Мићуновић Вука А она му одговара млада Не познајем толико ми јада Само веле никог не зазира Не боји се цара ни везира Прелијеће горе и брегове А сијече аге и бегове Опет њојзи турчин говораше Ко ми изда самовољно влаше Каурина Мићуновић Вука Даћу њему пола агалука Пола Спужа бијелога града Нек управља нека њиме влада Но ђевојка од несоја била Па турчину вако говорила Ти отиди до Ивана стрика Он ће издат твојега крвника Мушко чедо има у Ивана Некрштено од петнаест дана Оће Иван Вука окумити Ту можете њега погубити Турчин грану па јој рече тада Чуј Орвана Црногорко млада Купићу ти златно одијело Што га нема у Чево цијело

( 115 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Тад ђевојка својим путем оде А турчина црни ђаво боде Па оправи чауша лагана Те позива кнеза од Рогана Када бану Кнежевић Иване Капетану на меке диване Тад сви турци редом устадоше Главно мјесто Ивану дадоше За здравље се питаше јуначко А разговор поче на дугачко Турци служе пива и јестива Дочекују Кнежевића Ива Претресају и преврћу ствари Шта ли чије интересе квари Шта ће бити сјутра и довече Докле спушки капетане рече "О Иване ти чуо јеси ли Какви су ме јади задесили Каквије сам допануо мука Од катила Мићуновић Вука Оба ми је сина удавио Пет стотина брава одјавио Опет купих пет стотин оваца И оправих седам синоваца, Да чувају по долини Зете

Ту их Вуче Мићуновић срете

( 116 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Синовцима одсијече главе Одјави ми пребијеле браве Зададе ми непреболне јаде Зароби ми двије каде младе У Чеву је обје покрстио И удао за кога је стио Ти ми издај Мићуновић Вука Даћу теби пола агалука И даћу ти бијесна ђогина Позлаћена седла и дизгина Такав коњ ти иво пристајаше Ни везир га босански не јаше Још ћу дати великога дара Окована срмом џевердара Код паше ћеш повјерење стећи Што год решиш неће препорећи Кад је кнеже чуо обећање Заборави братско осјећање Него ситну књигу оправио И са кумством Вука поздравио А кад стиже кумство и порука До јунака Мићуновић Вука Промисли се па овако рече Да од кумстава ништа није прече Па ушета у одају Вуче Одијело златно преобуче

( 117 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И свијетло оружје опаса Силан јунак великога гласа Поврх свега ћурак навалио А бојали чибик запалио Испи чабар црвенога вина Прекрсти се окрочи дорина Оћера га путем дугачкијем Квавијем Чевом јуначкијем Кад је било испред ноћи тавне Сађе Вуче у Рогане равне Далеко га угледао кнеже Па пред њега у поље изљеже Хитро слуге примише дората Иван Вука грли око врата У бјела се лица пољубише Па уз кулу одоше навише А кад вуче у одају стаса Ту свијетло оружје отпаса Превари се гуја га уједе За трпезу без оружја сједе Ожђелдију кад му додадоше Тад му куму сузе попадоше А пита је Мићиновић Вуче Јели моје у животу кумче Плачући му кума одговара Није кумче него гуја шара

( 118 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Дабогда ти неживљело више Тебе жива турци ухватише Тада турци салећеше Вука Боже мили великијех мука Крвнички се чета расрдила Ал се Вуче неда без грдила По двојицу преко себе баца По четири ногама одбаца Тутањ стоји ломљава се чини Одлијећу чалме и перчини Док су њега турци освојили Четири су мртва оставили Онда чета у бијесу своме Ћера Вука Спужу крвавоме Вијећаху како да га муче Баљемези јече и шенлуче А када га Спужу доћераше Зотовић му беже говораше ''Мисли Вуче док се одморимо каквом смрћу да те уморимо Вук се смије па му вако рече Чуј турчине прави нечовјече И остала редом турадијо Доста сам ви јада урадио Прије ћете редом обељети Него ли се мени осветити

( 119 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Тад бацише у тавницу њега Но да видиш цара ђавољега Кад је био тамници на врата Десном ногом удари џелата Како га је погодио лако Дроб му просу није се помако То гледало мало и велико Чудило се јаду свеколико Гледала га Атлагића Хајка Са бијеле куле из прикрајка Па у себи стаде говорити Тамницу ћу ноћас отворити И пустити онога јунака Да не трпи муке од турака Оћу вала тако ми имама Или ћу се бестрвити сама Све ђевојку тешке мисли муче Док украде Атлагића кључе У поноћи као у по дана Сађе була до ледна зиндана На тамници врата отворила Па овако Вуку говорила ''Какве тебе виле савладаше Те те жива турци савезаше А Вуче јој из тамнице каже О туркињо умиљати враже

( 120 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Издаде ме поган од погана Иван кнеже с' тврдијех Рогана Волиј би се њему осветити Но се Вишњем Богу посветити Дивна була ко бијела вила Овако му опет говорила

''Кажи Вуче чувена делијо Јеси ли се болан оженио''

Јесам хајко образа ми мога Црногорком од рода доброга Но ми скини ланце и окове Имам дома браћу соколове Од мене су обојица бољи Бирај једног а по својој вољи Хитро була њега отпутила Вук полеће ко да доби крила Оће кавге и крвопролића Па на кулу оде Зотовића Сад да видиш јунака манита Оте сабљу од старог алита Сњом на кули посијече њега И силнога бега Рустан бега Па се вину шаровита гуја На дворове Црнагића Муја У постељи затече га Вуче Па га сабљом по врату развуче

( 121 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ту је блага на гомили наша И извео Мујова брњаша Потовари ђевојку и благо Ради Вуче шта је њему драго Атлагића изведе ''Гаврана'' Па их ето про ломнијех страна Рујна их је дочекала зора Сред Рогана код кнежева двора Вук одјаша вранца големога Оде кума да пробуди свога У одају улетио хитро Па му назва црно добро јутро ''Ђе си куме црна чивтелијо Јесили се кума ужелио Издајниче свакога човјека Кукала ти мајка довијека Даде Бога и Светог Јована За дукате Спушког капетана'' Ошину га сабљом иза врата А дарива милу куму своју И малено кумче у повоју Па одведе Атлагића Хајку Свом је брату поклонио Рајку.

( 122 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

УСКОК КАРИМАН (Томановић Живко)

Од давнина и од памтивијека Никад ђаво не тражи човјека Но га људи по гредама траже Ова пјесма о том нек вам каже Јесен бјеше на домаку зиме Вјетар дува а планине грме Снијег пада не види се сунца А крену се неколико Цуца Са сред Цуца крвавог племена Имадоше вакта и времена На долине одоше дугачке Ал не чине подвиге јуначке Већ неправде срамне и дивљачке

( 123 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Сачекаше момче од Ровина Из јуначке куће од старина Томановић Вуковога сина Он ћераше ракије и вина Стопедесет и неколке оке На два коња из Которске Боке Момче бјеше згрченије рука Некаква га изморила мука А жалос га притисла велика Изгубио дванес братственика И рођене браће четворицу На Спуж тврди и на Подгорицу Сви бијаху гласити хајдуци Добро су их запамтили Турци Сад му братство сиротно постаде Брат му Живко једини остаде Са њиме се куне и поноси Славу славе зато пиће носи Коња води немоћно кораче Док се ђаво изненада заче Када су га угледали Цуци Кидисаше ко бијесни вуци Навалише ко праве дахије На товаре вина и ракије Докопаше велике мјешине Неби тако дивске старјешине

( 124 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Томановић оде их молити ''Пијте браћо немојте пролити Славу славим Николу Светога Ово пиће гоним ради тога Ако славу дочекам без пуња Боље да ме устријели муња Јер како би образ отворио И свијећу Крсну придворио''. Тако њима Томановић каже Али они њега мало важе Ћушкају га ко мало дијете На разне му начине пријете Показују њихове вјештине Пиће пију нагињу мјешине А када се добро напојише Све му пиће на путу пролише И тако се они раздвојише Томановић дође до Ровина Без ракије и рујнога вина Кад повеза коње у подруму Онда стаде причат о зулуму О ракији и рујноме вину О Цуцама и насиљу њину Кад истину цијелу изрече То му брата Живка посијече Он не жали проливено пиво

( 125 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Но зашто му учињеше криво Зашто Цуце њему да пркосе Кад је с њима у добре односе Вазда био и његови стари А сад да се изокрећу ствари Њином дому то не одговара Па овако Живко проговара ''Није кућу Томановић Вука до сад нико мого да обрука Нит је силни паша с Казанаца На њу смио зулум да набаца Сад је Цуце оће да потлаче Сматрају се да су племе јаче Да погазе брат Црногорца А на правду Свевишњега Творца О том Живко говораше много Ноћ цијелу заспат није мого У крв му се претварају двори Братства нема да се договори Он на срцу носи љуту рану Ништа незна на коју ће страну Срећа му се приказује лоша Док допаде лака књигоноша Носи књигу дивнога повеза Оправљену од цуцкога кнеза Кнез бијаше написао ово

( 126 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

''Чујеш Живко пиле соколово Неки су ми доказали људи Да су наше рђе и нељуди Према теби поступили глупо

Божја вјера коштаће их скупо Зато дођи код цркве бијеле Ђе се правде мјере и дијеле Да на време о том ријешимо У будуће да не гријешимо''. Ово Живко једва и дочека Па опреми себе и зеленка Узја коња право цркви оде Али Цуце друго коло воде Њих четири без кнежева знања Западоше за четири пања Близу пута и цркве бијеле Ал не смију мегдан да дијеле Него Живка мучки да уграбе Ко што раде рђе и барабе Припасали пламене ханџаре Напунили танке џевердаре Још спремају резервну џебану Када Живко на зеленку бану Слегоше се јунаци из Цуца А Пејовић нањ га први пуца Из његове пушке џевердара

( 127 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да му здроби срце из њедара Пуче пушка ко небеска муња Однесе му половину гуња Али срећом ватра и олово Не довати тјело соколово Мучки напад Живка изненади Па кубуру трже и повади Пуче пушка а пламен зализа По сриједи њина метериза Тројица му побјегоше здраво Пејовићу донесе га ђаво Сву му руку у комаде смрви И рањен се гором обестрви Да срамотне своје ране вида Кукавица која нема стида А Живко се у Ровине врати Да дочека славу и пропрати Како стиже на своје дворове Зовну слуге те закла волове Припреми се слатка медовина А добави ракије и вина Па лијепо дочека званице Наслужи им чашу и здравице А постави ђаконију мрсну И свијећу забатали Крсну Овоме се зачудише гости

( 128 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Што Николу Светога не пости Тај поступак наљути већину Па говоре своме домаћину ''Ти нијеси у чистој савјести Што Христове ломиш заповјести

Славу славиш а свијеће немаш И трпезу наопако спремаш

Све си мрсно јело поставио Као да си вјеру оставио''. Онда Живко наздрави гостима ''Здраво драги колико вас има Добро дошли весели будите А моме се јаду не чудите Ја нијесам крволочно звјере Но ме браћо изгоне из вјере Сматрају ме за нељудско биће Гађају ме и просипљу пиће На правди ме оће да униште И Вуково угасе огњиште Па када ме тако засријећу Ја бадњаке више ложит нећу Нити крсну палити свијећу Нећу шарат ускрсова јаја И Цуцама нећу бити раја Више славу ја нећу славити Но ћу чалму на главу ставити

( 129 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У турке ћу тражит уточиште Нељуди ће љуто да пропиште То је моја пресуда најкраћа Да се жалос за срамоту враћа''. Кад он тако рече пред свијема И скупштина не бјеше нијема Вишњијем га Богом кумијаху И мољаху колко умијаху Да освету друкчије цијења И да своју вјеру не мијења Сви га моле али узалуду Као да је у неку заблуду За три дана и за ноћи двије Молише га али вајде није Кад се таква завршила стима Поздрави се Живко са гостима

Све поздрави село и комшије Па у племе оде Кривошије Тамо Живко турску вјеру прими Па четова и љети и зими Четово је шес година дана По именом Ускок-Каримана Јунак бјеше без икаке мане Удараше на четири стране По свој Босни и по Херцеговини И по Црној Гори домовини

( 130 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Још обалом дебелога мора Остављо је мрамор до мрамора Свукуда је сијекао главе Никад није диро људе праве Џевердар му понајвише пуца Про племена крвавије Цуца Двадес им је откинуо глава И шес више истина је права Што је стио то је и радио Докле им се добро насладио.

( 131 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

АВДАГИНА ФАТА

Од како је земље Травуније Љепши цвијет процветао није Нит је било овакога злата Ко ђевојка Авдагина Фата Порасла је допанула јада Покрај Дрине више Вишеграда Усред села Великога Луга Никака јој вила није друга Дорасла је до харема гојна Лице јој је дуга седмобојна Црне очи живе жеравице Челично би растопило срце Ситни зуби од камена драга Њедра бујна од рајскога блага

( 132 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па свијетле ко с' неба Венера По ноћи јој не треба фењера Јес туркиња на великом гласу Вита стаса танка у појасу Благе душе ватрена тијела

А окретна ко жива стријела Кад се шеће врагови је носе

А бујне је обавиле косе Црне пусте ко јесење ноћи Благо томе за кога ће поћи Мудра бјеше прелијепа Фата Ал је јадна рђавога бата Велики је просиоци просе Благо троше дарове доносе Просе цуру босански бегови Одлијежу поља и брегови Још је просе чувене делије Учтиглије од Анадолије Намеће се Мостарски кадија

И Мујага Фочански балија Просише је големе спахије Ко је има просаца такије Па најпошље велике газије Од Стамбола и земље азије Добре момке фата бегенише И са њима радо егленише

( 133 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Око ње се бојна копља ломе Ал је мајка не даде никоме Онда шћаше Авдагина Фата Да Србина узме ил Хрвата Но је не да бабо каурима Ни владици ни попу из Рима А камоли сиромаху коме Но у сили и бијесу своме Даде Фату отпале му руке Преко Дрине у село Безуке За Хамзића старог Мустај бега За турчина најбогатијега Тако једног јесењега дана Стаде Дрина стаде вода Сана Те гледају трку и атове И Хамзића силу и сватове Није шала јер Фатиму воде Преко Дрине валовите воде Мустај беже јаше међ сватима Поред њега ђевер и Фатима Ударају бубњи и даире И сватовске друге даворије Кубурлије од весеља бију Барјаци се редовима вију Наиђоше свати преко моста На чувену на Дрини ћуприју

( 134 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ту се врази превелики крију Тешки јади и несрећа љута Дрина јечи и стијене гута А на њеном мосту од мермера Смерно Фата замоли ђевера Заварај ми очи ђувеглији Па ми скрати каиш на зенгији Десна ће ми нога претрнути Па се бојим могу посрнути Ђевер сјаха са дората свога Но да видиш јада големога Цура пусти узду и кајасе Откри лице погледа таласе И фереџу баци са рамена А са коња скочи до камена Ширећ руке рече ове гласе Овако ћу грлити таласе Ледна водо моју младост носи Мустај беже другу цуру проси Ја нијесам одгојила лице Да га љубе такве изјелице Па нека га Дрина вода хара Бар ти нећеш дервишино стара Дабогда те стари угурсузе Покарале моје горке сузе Што учиње од моје младости

( 135 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Живом ти се распадале кости Нек ме бабо сад носи на души Што ме данас у води угуши То изрече полеће са моста Триста свата скамењено оста Мутна вода однесе Фатиму Урлајући низ бучни матицу Мустај бег се свали са ђогина Покоси га Фатина судбина Све нијемо у валове зури Бучна Дрина понорима јури У чељусти што гутају стјене Носи Фату и љепоте њене Изнад тужне скупине сватова И сунце се у таму окова Плаво небо наједном се смути На неправду и оно се љути Громовима кроз облаке пара Земљу грди а неправду кара Кишу сипа преко сваке мјере Ал неможе гријех да опере Но остаде прича довијека Док постоји Дрина и човјека.

( 136 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА

У Новоме Босанскоме граду На зелену лонџу и ливаду Посједали турци агалари Међу њима Мустаф-ага стари Ага турски ћеиф намјестио На серџади ноге прекрстио Преко крила пушку навалио А бајали чибук запалио О бедру му крива послеклица Грозна ли је стара изјелица Дервишина допануо јада Бијела му до појаса брада Мутне очи вире испод вјеђа Ко гудало искривио леђа Зуба нема истегнуо гушу

( 137 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Рекао би сад испушти душу Још му не да ђаво да привали Но овако поче да се фали Ја година деведесет бројим Јунака се ниједног не бојим Свуда имам пријатеље миле У ризнице блага на гомиле У планини имадем катуне И ливаде покрај воде Уне На њих више од хиљаду брава И стотине стеонијех крава Имам равне луке и читлуке А раја ми чини аргатлуке Имам двије на ћенару куле И четири у харему буле Све су згодне враг их не носио Али пету што сам испросио Љубовића ђевојку Ајкуну Гледо сам је и људи се куну Да љепшега не има цвијета На све стране бијела свијета Па вас Турци зовем у сватове Опремајте себе и хатове Прекосјутра са овога мјеста Сватова ћу подигнути двеста Хабер дајте људе позовите

( 138 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Који јашу коње виловите Нек се само коњаници крећу Пешадију у сватове нећу Далеко је равно Невесиње Мало даље него море сиње И бегу сам Љубовићу реко Да се нама не наруга неко Довешћу му сватове делије Каквих досад ни видио није Онда аге на ноге устају Сви Мустафи цуру честитају Е да Бог да аирли ти била Синова ти дванаест родила Још небеска наредила сила Сва се Босна с њима поносила Кад се ова завршила прича Отидоше аге стеферича А Мустафа мисли у самоћи Оће ли му на рочиште доћи Види јадан да је изнемого Па се бјеше уплашио много Да се какав ђаво не измота Па да пукне брука и срамота Да му благо велико пропане И ђевојка другоме допане Но кад дође вријеме речено

( 139 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Кода сабљом бјеше осјечено Сватови се окупише туне На ливади покрај воде Уне Силни коњи а зорни јунаци Вијају се свилени барјаци Пушке јече цикте кубурлије Ти се вино легенима пије Сунце сија дан бијаше фини Кренуше се свати Мустафини Дрхти земља под коњицом љутом Пјесма јечи цијелијем путом И дођоше Невесињу равном Љубовићу пријатељу главном Пријатељи мили и премили Сватовима дочек припремили Ђаконије и рујнога вина Ко богата њина беговина Ноћ цијелу весеље се ори Рекао би Невесиње гори Другог дана кад опучи зора Чауш виче путоват се мора Тад сватови примише дарове И сигурне коње пред арове А ђевојку узеше ђевери Незнајући о њеној невјери Но јој коња воде како треба

( 140 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Али она другу срећу вреба Несмета јој марама свилена Кроз њу види к'о да је стаклена Па кад бише насред поља равног Виђе цура барјактара главног Од Зворника Челебију Зука Па се оте ђеверу из рука Скочи с коња на јаде јој било Барјактару на јуначко крило А завика без имало стида ''О делијо очињег ти вида прихвати ме за бијелу руку Недај мене овоме бауку У Неретви баци ме ријеци Ил ме твојом сабљом посијеци Само живу не остави мене Да ми младост у тамницу вене Мене браћа дадоше за благо А ја нећу и није ми драго Волим стобом на ватри горети Но с Мустафом султана дворети'' Но да видиш барјактара Зука Барјак баци канџију исука Цуру зграби алата ошину Па ко муња преко поља сину За њиме се подиже прашина

( 141 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Зачуди се сватски старешина Сви се Турци забунише нешта Мустаф-ага само закријешта ''Аман турци ево нам јазука Ухватите барјактара Зука Удрите га Бог вас негледао Ја сам блага за ђевојку дао

Није мало него три ћемера А сад ми је однесе невјера Да се с' њоме дичи и поноси Да мој образ свијетли покоси''. Ал му неко рече из дружине ''Не крекећи жабо из лужине Љубовићи не чувају цуре За луторе и таке костуре Већ за наке сиве соколове Који утве златокриле лове Добио си што си и тражио Корјен ти се пасји истражио Нека цуре и твојега блага Пушти врага не гони му трага Немој Зуко да ти се поврне Да ти главу старачку одврне Него иди и свакоме кажи

Да свак жену према себи тражи''.

( 142 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ПОКОЉ СВАТОВА на Боровцу код Медвеђе

Некада је у прошлости давној У Косовској Каменици равној Љутовићу беже сератлија Триста свата скупио атлија Окупио некаке скитнице Од Вардара до воде Ситнице Оће турчин сватове да води Про Гољака Јабланици води Како каже усмјено предање Код Медвеђе и Сјаринске Бање Бјеше му се ђевојка допала

( 143 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У некога бега у Тупала Дивна цура ко бијела вила Кажу да је испрошена била Па Исмаил главу неносио Натури се те је препросио Но му браћа Љутовића бране Да не води свате на те стране Да ђевојку њима не отима То не личи њима ко људима Пријатељи њихови говоре Да зло добра донијет не море Од намере црне га одвраћу И моле га да послуша браћу Зато беже ни да чује неће Него киту и сватове креће Тад га мајка отпоче корити Па овако сину говорити Слушај људе мој баксузни сине Не узимај цуру са планине Од оваца чобаницу босу То не личи нашему поносу Не обрукај мезар баба свога Него сине млијека ти мога Ти сватове води у Гилане Ђе те чека ђевојка без мане Испрошена већ двије године

( 144 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Не мисли се мој Смаиле сине Дај чауша у сватове вичи Ожени се окле теби личи Мудра жена мудро говораше А Исмаил зато не хајаше Својој мајци нешће претворити Она поче друкче говорити Очи су јој суза препуне Љуто плаче а љуће га куне Од јада јој живо срце пуца Своје чедо у камен затуца ''Е Да Богда Исмаиле сине Да ти муња у сватове сине Ти нијеси окупио људе Но крваве разбојнике луде Који људске части неимају Свуда туђа добра отимају Молим ти се свече Мухамеде Да их Голак планина поједе Јарко сунце да не виде више Да се од зла народ курталише Иди сине моја змијо љута С црнога се не вратио пута Небеска ти наредила сила Прије свадбе дочеко носила Пус ти мрамор осто на Голаку

( 145 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Више своју не видио мајку Када би ти чула црног гласа Онда би ми души било спаса Онда би се јада ријешила Ја алаху шта сам згријешила У џамију зашто сам одила Кад сам црног ђавола родила''. Јадна мајка тако јадикује А Исмаил оде и не чује Довати се планинскијех крила А за њиме освајачка сила Кићеније три стотине свата

Из сувог се невиђаху злата Под њима су коњи ћулијани Све у чисто сребро усијани Није било сватова накије Изгледају ко праве дахије Бег Исмаил јаше на ''Лабуда'' Оково се у стотину чуда Свијетле му токе као луча Сами султан боље не запуча Око бега девет барјактара Бубњи бију гора одговара Цијепају везене шишане Језде свати гором уза стране Уз високу планину Јелачу

( 146 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Куда црни гавранови гачу Туда скачу срне и кошуте А легу се шарке гује љуте Продиру се међеди и вуци А увијек крстаре хајдуци Људске кости око пута леже И змајеви са тог мјеста бјеже Ал сватови весело пролазе Уз крваве кланце и богазе Кад су били про села Врабаца Сину муња с брда Туђеваца Сватовима црне знаке дава Да се неће наносити глава Али Турци ово не тумаче Него коње ободоше јаче Прегазише врлетну Стубицу И под њоме воду Јабланицу Те стигоше у село Тупале Кад фењере почеше да пале Ноћ ноћише весеље чинише А ујутро добро поранише У свануће запјеваше пјесму Кренуше се одведоше Есму Путоваше сватови господа Од Тупала за два сата хода Кад су били више Бање вруће

( 147 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Еј да видиш судбе свемогуће Како их је наопако срела Крај Боровца маленога села Ту је брдо окомито јако Не може га прегазити свако Али Турци ћерају атове Доклен Српске сретоше сватове Двеста људи јаше на коњима И ђевојка млада међу њима Србадија уступаше кланце Не плаше се но поштују странце Пјани власи ал се мудро крећу Да с Турцима кавгу не замећу Називљу им Бога у пролазу Како личи људскоме образу А и Турци уштивно пролазе Не бјеше им стало до омразе Но да видиш сусретања црна Стиже сина клетва материна Ил је клетва или памет луда Бег Исмаил суврну лабуда А потеже палошину љуту Да кауре устави на путу Оштро гледа а овако вели Ође мегдан да се подијели Ил оружје ваше одложите

( 148 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И дуката триста приложите Ако злата довољно немате Чекаћу вас доклен их спремате Ал даћете цуру у залогу Друкчије вас пуштит не могу Кад овако рече потурица Људима се запламћеше лица Ђевер шћаше сабљу да измане Но га неко спријечи са стране А зачу се ријеч од старојка О турчине шта ће ти ђевојка И каурско оружје и злато Знаш ли болан јели ти познато Ако сада до мегдана дође Мрамор ће ти останути ође Под којим ћеш вјечно мировати А булу ти други миловати Но пролази својим путем иди И свога се понашања стиди Сад на ове искрене ријечи Азгин туре коња испријечи Па изману оштру палошину Да погуби сватског старешину Но не знаде кукала му мајка Да удари на добра јунака На хајдука силнога РАДАНА

( 149 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Који много однесе мегдана По Гајтану мјесту питомоме

И Голаку пустом крававоме И сада се хајдук не препаде Но јуначки на биљегу стаде На његову сабљу навалију Која сину горскоме хајдуку Те турчину одсијече руку Десну руку и пола рамена Те полеће ко муња пламена Са лабуда свали потурицу Издрије му црну џигерицу А прекиде гркљан са рукама Извади му душу на мукама Тад се двоје сукобише свата Боже мијо страховита сата И големог јада и ината Подиже се галама велика А кидиса триста разбојника На сватове Српске навалише Ко ће црну страву да опише Запишташе танки џевердари Зазвечаше сабље и ханџари Узавреше кратке кубурлије Тога јада нико гледо није Да сватови постану убице

( 150 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Као тада на сред Постубице Од весеља покољ направише Свевишњеме Богу згријешише Загријани и Срби и Турци Зубима се кољу кано вуци Еј крвави дане и проклети Свако хита свога да освети Мање Срба а Турака више Све једнако иду на јурише Усред овог страшног ископања Двије цуре стоје ко два пања Шта ће оне кукавице сиве Томе јаду ништа нису криве Обје куну судбину проклету И вијенце који им се плету Пролама се врлетна Стубица Притисла је црна касапница Сигурно је од Бога речено Да све онђе буде сасјечено Крв потече Јабланицом водом Сунце оде небескијем сводом По бојишту гледају му зраци У крв леже коњи и јунаци Поломљене сабље и барјаци Од лешева препуни јараци Смирује се љуто разбојиште

( 151 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Рањеници престају да пиште Кад се црни свати умирише Тад гаврани крила раширише С Веље Главе и брда Капије Кад јуначко месо замириса Вук завија с Тупалскога виса А закука кукавица сиња Са логора више Сијариња Кукајући оће да полуди Она жали пет стотина људи Пет стотина кићеније свата Што падоше за неколка сата У животу нико осто није Сем ђевојке ојађене двије Које црну истину рекоше Како им се свати исјекоше Исклаше се ко љути звјерови Ту сад расте трње и церови Ту је сваком језовито проћи Усред подне ко у пола ноћи Онђе поглед свакоме запире А плашиви назиру вампире Чују тутањ озгор из облака И гледају коло вукодлака Туда газе свакаке сотоне Ал мраморје немож да потоне

( 152 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Но зараста у зелену траву И сведочи касапницу праву.

( 153 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

СТРЕЉАЊЕ ЂАКА У КРАГУЈЕВЦУ

О Србијо мајко наша света Ти робова пет стотина љетљ Са оружјем у хајдучкој руци Добро су те запамтили турци Доста су ти ђеце потурчили Ал те боја нису одучили И никада у своме бијесу Вака звјерстава чињели нијесу Ко нијемци четрдесет прве Што поклаше соколиће сиве Српску малу и недужну ђецу У бијелом граду Крагујевцу По срцу ти зададоше рана Октобарског двадес првог дана

( 154 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Учинише страшну инвазију Опколише градску гимназију Учитељску и остале школе Обиђоше немачке патроле Авај браћо жалосног призора Шта донесе октобарска зора Ђачке књиге осташе у клупе А крваве Хитлерове трупе Ученике дигоше са часа Црна дана и црнога гласа И Србији големијех јада Бјеше ђака до седам хиљада Што их швабе гоне на стрелиште А за њима родитељи пиште Професори иду са ђацима Сунце грије тужнијем зрацима Људи стижу до ужасне лаве Ђецу траже нуде своје главе Сузе лију а душмане моле Дајте ђецу нек иду у школе Још су мали нијесу вам криви Свако воли да расте и живи Ал за милос не знају звјерови Ти џелати црни хитлерови Са оружјем њина сила крута Гони људе далеко са пута

( 155 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А ђецу им воде на кланицу На крваво брдо Шумарицу Колона се преко поља креће Ту су брали за хербар цвијеће У слободно пјевали вријеме А сад ћуте ко лутке нијеме Мора испит да полажу нови Зато ћуте малишани ови На тај испит није лако стати И ђетињство превесело дати Дивне дане у ђачкоме добу Поклонити леденоме гробу У то ђаци на стрелиште стижу А Нијемци митраљезе нижу Мјесто табле испред ђачког строја Стоје шарци мила браћо моја Но да видиш дива и хероја Директора Павловић Милоја Мушко срце Обилића носи Ђаке храбри душману пркоси Са погледом швабе пресијеца Уз њега се јуначе и ђеца Не боје се што их муње гађу Благо земљи ђе се таки рађу А Павловић поче да говори ''Видите ли погани злотвори

( 156 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Српска ђеца смрти се не плаше То су вјечне традиције наше Кад ће такве свијетске јајаре

Србинову славу да сатаре Хитлерова идиотска главо Кад на врби роди грожђе плаво Онда ћете Србијом владати А прије се немојте надати Добро памти освајачки звјеру Грђе ћете проћи но на Церу''. Тад нијемац Павловићу каже ''Иди кући поносите враже Живот ћемо опростити теби Што другоме учинили неби''

Павловић му одговара јасно ''Нећу ђаке оставити ласно Нити кога професора друга Да се мени сјутра народ руга Милос ваша потребна ми није

Ево мене и колега свије Ево ђака и недужне крви А час ми је погинути први'' То Нијемци слушају и ћуте А облаци по небу се муте Рекао би и они су љути Што ће млади ђаци изгинути

( 157 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Црна земља ужаснуто стење Од жалости препуца камење С ђацима се професори љубе Пред чељусти те аждаје грубе Док синуше муње и рафали Одједном су сви на земљу пали Небо јекну у велику страву Млада крвца поли суву траву Мртви ђаци грле учитеље Презирући грозне мучитеље А студена вода Лепеница Кука као горска кукавица И на своје крваве таласе Носи црне по свијету гласе Докле вила с' планине Рудника Слободарски кликну и завика ''Еј крвави двадести вијеку Шта ће гусле о теби да реку Шта се чини од овог народа Није било од цара Ирода Од Ирода и од Витлејема Овакога обиљежја нема

( 158 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПОГИБИЈА МАРОВЧАНА 1943 г.

Гусле моје и гудало вито Зајечите тужно гласовито И реците истину цијелу Шта се деси у Маровцу селу На извору воде Јабланице Близу старе крваве границе На Гољаку испод Веље Главе Ђе су борбе вођене крваве Вођене су од памтивијека То сведоче обиљежја нека Из времена римске империје И најезде турске из азије Ту је некад Скобаљић Никола Разгонио турке од Стамбола

( 159 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Бритке сабље ту су се ломиле Ту су људске кости на гомиле Тудије су утврђења стара Ту је логор Српскога владара Ту је Милан Обреновић кажу Зимовао и држао стражу Кад проћера турке изјелице И Србији постави границе Ради тога Гољаку у скуте Он насели Црногорце љуте Да границу штите и чувају Да турцима преко ње не дају Имања им до границе даде Тако село Маровац постаде Саградише куће по брдима Ђе је вазда барутнога дима Ору косе а оружје носе Постојбинoм својом се поносе Често црне гавранове хране Ал србију од Турака бране Обичаје пазе и чувају Гусле љубе и уз њих пјевају А почетком двадестог столећа Кад се Српска распали свијећа Сташе Срби Косово да свете И да гоне азијате клете

( 160 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Маровачки бјеху одметници У чувеној Кумановској бици Под командом соко сиве тице Војеводе Паповић Којице Под ударом Српске инвазије Побјегоше турци пут Азије Онда страшни дођоше земани Да Србију прождеру германи Да је збришу са карте свијета Да Берлину и Бечу не смета Маровац је тада сагорио Ал се није сили покорио Већ с оружјем у комите оде Да Бугарске нападају хорде Бивало је свакакијех јада Али никад није изненада Ко хиљаду девете стотине Четрдесет и треће године Трећег јуна крвавога часа Маровчана окупи се маса Бијаше им завјетина стара Те слављаху Констатина цара Констатина цара и Јелену Испред школе на траву зелену Рад тога се братства окупише И код школе сабор учинише

( 161 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Но да видиш несретнога данка Зле судбине и црна састанка Нико јаде на памети нема Да се њима погибија спрема Сад ће многа мајка да закукаа Наиђоше два бугарска пука Крвождера бјеше мрав и пљева Ударише с десна и лијева Све фашисти од града Софије

Силна војска Бориса шкорпије Те највеће српске крвопије Која мрзи свако српско лице Због Солуна и због Брегалнице Он се сјећа крвавијех дана Са Велбужда и Кајмакчалана Зато посла фашистичке чете Ако могу прошлос да освете Бјеше војске ко на гори листа Још са њима бијаше балиста У Бугарске униформе суре Крволоци без људске културе Обукли су туђа одијела Да би своја прикрили недјела Увијек су уз јачега били Само да би српству наудили То су њини обичаји стари

( 162 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Зато данас ови лешинари На Маровац тутнуше Бугаре Јер не смјеше сами да ударе Ко ће ове јаде да опише Изненада сабор опколише Велика се војна сила сручи Ватрен обруч стеже и припуче Митраљези и пушке запете Неби могле виле да излете Кад то народ виђе и опази Потамњеше свијетли образи Виде људи ђе ће настрадати Ђе ће главе без замјене дати Па свакоме живо срце цвили Нијесу им стари такви били Гинули су уз бојне покличе Ђе слобода из пепела ниче Ратовали широм горе Црне Горе црне и Херцеговине У хајдуке ишли и јајоше Против швабе и противу лоше Још јуначки остављали главе Са врх Цера до Гробнице Плаве Орденима покривали груди Као прави јунаци и људи Носили их од крви потоци

( 163 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А сад ево њихови потомци Стоје мирно ко ледне стијене Зар ће главе дати без замјене Тад злотвори масу пребројише И једанес људи одвојише То бијаху соколови сиви Људске муње и змајеви живи Школа тада постаде тавница Ту једанаес затворише лица Како ли ће Маровчани проћи На конаку ове кобне ноћи Кад заруђе са истока зора Боже мили жалосна призора Пред школом је једанаес људи Сваком запет митраљез у груди Оћераше соколове сиве Кроз планину ђе звијери живе Мало прође много не затраја Докле гавран писну и заграја А пролеће нагоркиња вила Тужна лица а црнијех крила Пишти јадна испод Веље Главе Браћо мила да видите страве Чујте браћо много јада има Изгубисмо Паповића Сима Бјеше узор свакога човјека

( 164 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ја ћу њега жалит довијека Ако Сима ја жалила неби Љута жалос моје срце преби Морам жалит сокола сивога Младог Петра сина Симовога Дична момка од осамнес љета То је жалос и народу штета Нема нама Петровога стрика Костадина младог несретника Симовога најмлађега брата Кућна му се затворише врата Никад му се отворити неће Не оста му среће ни свијеће То је браћо погибија права Погибе нам Паповићу Сава Он је Гору оставио Црну Код нас дође и смртно посрну А млађан је неожењен био Кад је дичну главу изгубио Како жалим Паповића Саву Тако младу поноситу главу Ристовића Петра несретника Бјеше селу и понос и дика И он паде без борбе и рата Ко ће тога прежалити брата Браћо моја крвавијех рана

( 165 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Убише нам Ристовић Миљана

О њему се има зборит доста Жалосна му породица оста Ђетића нам уграбише млада Нашег брата Ћука Милорада Његове су ране без лијека Кукала му мајка довијека Немаше му осамнаес љета Кад постаде злотворима мета Још нам нема сокола сивога Вучковића Јована силнога Такав човјек лако бити није Он је дошо из Македоније Па га данас ође увребаше Кад се склони у планине наше Његова је судба била груба Остаде му удовица Љуба Са два тића нејака и мала То је тешка жалос није шала Нема нама брата и сељака Величковић Радована-Рака Душмани га ватром оборише Кућна му се врата затворише Остаде му тужна удовица С двије мале кћери сиротица Клону нама узданица јака

( 166 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Убише нам Леповића Марка Љепши бјеше Леповићу Марко Него сунце на истоку жарко Млад бијаше ко рано цвијеће Нежењеном не оста свијеће Јака крила саломише наша Убише нам Мирка Канкараша Каква глава бјеше јад га наша Црне косе високога раста Дивна лика ока кестењаста Ведра чела погледа живога Ко у правог сокола сивога Он погину данас изненада Остаде му вјерна љуба млада На руке јој мушка колијевка Да га јадна жали довијека Па је опет говорила вила Вас једанаес браћо моја мила Нашем селу саломисте крила Како ће вас сестра ожалити А како ли тужна прежалити Кад ли ваше заборавит ране Аој црни и крвави дане Тако вила рече и утече Јабланица крвава потече Од Маровца лелек одлијеже

( 167 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Вук из горе од страха побјеже Загракташе у јата гаврани Хита народ мртве да сахрани Они своје оставише кости Као жртве људске безумности.

( 168 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

АРНАУТСКИ ЗЛОЧИН НАД ЖЕТЕОЦИМА (Погибија Мирка Обрадовог Додеровића)

Подиже се група крволока Преко пустих гора и потока Крвавијех црнијех балиста На свакоме маузерка блиста Припасали бајонете љуте А и добро познаваху путе Уз високе планине Гољака Што се дижу небу до облака Прегазише граничне линије На погледу земље Албаније Испод брда ојађеле Китке Ђе су љуте извођене битке

( 169 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Више дана у више земана Ђе је многа закукала нана Ту је више црнога мраморја Но зеленог у планини борја Не зна им се никаквога броја Но сад браћо послушајте моја Оде ова група зликоваца Изнад малог села Мароваца У то доба јарко сунце сину А фашисти по адету њину Потегоше срчали дурбине Разгледаше село у дубине И крваве планинске масиве Куда мрки Црногорци живе И чувају традиције своје У одбрану са оружјем стоје

Познати су ка јунаци прави Али данак плаћају крвави Док чувају стада од звјеради Балистичка банда мучки ради Кроз дурбине сташе цијенити Како ће им благо плијенити Ил говеда ил бијеле браве Које широм уз планину јаве Раздељена стада на буљуке Од Маровца до Орлове Чуке

( 170 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ал чобани оружјем пријете Пушку носи и мало дијете Ту несмјеше живи да се јаве А камо ли овце да појаве На грђе се одлучише јаде Угледаше жетеоце младе Ђе горштачка ђеца племенита Жању жетву бијелога жита Жетву жању тужно невесело Маровац је зацрњено село Већ годину жалоснијех дана Јечи село од љутијех рана Кад бугарска офанзива јака Устријели једанаес момака Трећег јуна четрдесет треће То се никад заботравит неће Погибија пуче изненада А сад ево зликовачка банда Из потаје крволочне звјерке Потегоше своје маузерке Те плотуне оправише ђеци А њихови погодише меци Додеровић Мирка Обрадова Смртне ране доби од гадова Младо момче од осамнес љета Образа ми и овог свијета

( 171 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И крви ми невине његове У све наше горе и брегове Љепши младић настануо није А сад ево јада крвавије Крв се сточи младога делије Низ класове шенице белије Крвав хљебу горки залогају Шта нељуди учињети знају Плотун га је свега исијека Ал не јекну нити залелека Но похита своме карабину Да друкчије окрене судбину Но трнуци задњи не дадоше Кораци га хитри издадоше Смрт га склопи у своја чељуста Остаде му карабина пуста Још у муке самртног немира Виђе млађег брата Владимира Како рањен хита са стрништа Онда Мирко ко гуја запишта Ко ће јаде описати ове Он шес брата рођенијех зове Тужно зове далеко се чује И свијема вако поручије Ја умријех издаје ме снага Но слушајте браћо моја драга

( 172 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Аманет ви ово што сам река Не чините плача ни лелека Баш за инат клетијех душмана Јунаку је лелекати мана Послушајте браћо моја мила И без мене јака су вам крила Владимиру извидајте ране За освету удрите душмане Нек се они забаве о јаду Онда оцу говори Обраду ''Молим ти се мили родитељу Саслушај ме испуни ми жељу Ђед је Петар а твој мијо тата Погинуо још првога рата У врх пусте Китке на висове А на тешке муке Исусове Нијесу га убили јунаци Но проклети крвави качаци Због дуката и ситнијех гроша С њим убише Канкараш Уроша Да му скупо одијело скину И покажу некултуру њину А сад мене балистичка банда Недужнога уби изненада Зато оче моијех ти мука Свога сина Петрова унука

( 173 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Сахраните покрај ђеда мила Неби ли ми лакђша земља била То изрече а клону му глава Нека му је вјековјечна СЛАВА.

( 174 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

СМРТ МАКСИМА ЂУРОВИЋА Казали су освајачи Од громова да си јачи Па се стобом људи зоре И рођене твоје горе

У хиљаду деветој стотини А шездесет и шестој години Септембарског двадес седмог дана Кад је зора заруђела рана Заруђела и дан разавила Подиже се нагоркиња вила Из клисуре тијесне планинске И малене Бање Сијаринске Лети вила ниђе не застану Док долеће гордоме Гајтану

( 175 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И ту крила нешће одморити Него јаде поче говорити Док је туга стеже у прсима Посестрима Ђуровић Максима Сузе лије а овако каже ''Мој Гајтане ти село најдраже Тешко ми је што ти морам рећи Знам даћете жалос посијећи Све вас волим ко рођену браћу Али морам рећи него штаћу Сви ме чујте колико вас има Изгубисмо Ђуровић Максима Славна борца из два светска рата И нашега храброг команданта Ране су га освојиле круте Које доби кроз бојеве љуте Разгонећи освајаче силне Кроз Косово и кроз Термопиле Кидајући Швабе и Бугаре Са вр' Цера и са Колубаре Па до Крфа и Солуна града То је поље његовога рада На коме је крв јуначку лио И костуре домовином сијо Задајући лекцију и тему Нијемцима и цару Виљему

( 176 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Аустрији и Јосифу Фрању Бугарима и Борису краљу Тог земана и тешкијех дана Колко Максим однесе мегдана Док је рана шеснаес добио И душмана нашијех побио И живјех робом заробио Кајмакчалан то је говорио Ту је Максим с' неколко другара Заробио хиљаду Бугара

Јунака је било и раније Ал то нико учинио није Ни Петровић Вељко са Крајине Ни Тадија са Кунар планине А Бугари на брду Велбужду Нису тежу доЖивљели нужду Но ударац Максима витеза Кад око њих обруче притеза Од њега се грдно препадоше Заставу му пука предадоше Да се прича докле сунце грије Максима су чули и од прије

Када Срби светише Косово Бојем љутим за град Куманово Ту Ђуровић удараше боље Него Срђа на Косово Поље

( 177 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Разгоњаше боље османлије Но Страхиња код воде Сазлије Не чудим се за Максима риса Но судбина како му написа Да живота свога половину Крв прољева за домовину Никаква га сила не уплаши Но ка вихор маглу кад помаши Тако војске разгоњаше свуда Од јунаштва чинијаше чуда Сигур га је задојила вила Ко Спартака и славна Ахила Кад престаде барут да мирише Ране му се мало замирише Ал то дуго потрајало није Свега брате двије деценије Докле сила Осовине крену Цио свијет из темеља прену Свуда пали и фашизам шири Те Максима храброг узнемири Великога војног ветерана Још не бјеше преболио рана А бијаше набројио љета Но витеза ништа не омета Он прихвати крагујевку танку А накриви капу партизанку

( 178 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Петокраку прикачи звијезду Па се вину родноме гнијезду Прикитио бомбе фишеклије Ратник стари крв поново лије Шета јунак по ноћи и дану По планини високом Радану Њему слике и прилике није До Новака са сред Романије Обичне му горе и снегови Партизани храбри су његови Не дају се покорити ником Сви Максима зовијаху стриком Максим борце изнад свега воли Па их дивно учи и соколи Испред свијех продире грудима Кроз облаке од барутна дима Ђе се бише и ватру газише Освајаче свуда поразише Да се прича и приповиједа Докле тече мјесеца блиједа Максим бјеше орлушина сива А сад ено на одру почива Не осећа ране ни болове Но склопио очи соколове Мушке очи не имају вида С којима је душмане прекида

( 179 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Јуначке се руке охладиле Што су народ из ропства вадиле И ломиле љуте бајонете Разгонећи освајачке чете Кроз крвава поља и времена Зато њему на крута рамена Пуковничке палете блистају Неумрлом ратнику пристају На прсима војног стратегија Блиста орден - француска легија Па колајна Свете Ане сија Што му даде велика Русија Заради је ђе се крв лијева Ша звијезда Карађорђијева С мачевима и другим знацима Што припада првим јунацима Међу њима из новијех дана Споменица блиста партизана Коју доби од маршала Тита За јуначка дела племенита На прсима прекаљеног борца Свијетли се Крст француског дворца Са звијездом од сувога злата Из првога свијетскога рата То у борби лако стећи није И медаље Обилића двије

( 180 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А остало ордење велико Не би мого описати нико Његове се пресијају груди Кано исток кад зора заруди Максим лежи с'таквијем украсом А леворвер стоји за појасом Што га оте од љута злотвора Злогласнога Кенинга мајора На мегдану у сретање њино Код Лебана у село Коњино Максим сада на сред одра чека Ђе но масе стижу из далека Није шала половина југа Велика је обавила туга Жице зује телеграми круже Људи плачу многе жене туже Жале Макса ко рођеног оца Домовине наше браниоца Гарнизон је у Лесковцу граду Поставио војску и параду Све шпалири и опрема бојна Церемонијал и музика војна Таква им је заповијес дата Да ратнога срету команданта Што ће туда за београд проћи Никада нам више неће доћи

( 181 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Јер се тамо на гробљу Новоме Дочек спрема ратнику овоме Свака почас и вјечита кућа Да проводи времена будућа Нека му је црна земља проста За коју је учинио доста По вијека-више ратовао И јединца Милорада дао Млада сина ко горскога лава Нека им је вјековјечна слава.

( 182 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

СТРАДАЊЕ КАКАЊСКИХ РУДАРА

Послушајте браћо овог пута Што се жалос догодила љута У хиљаду деветој стотини А шездесет и петој години Седмог јуна несретнога дана Заграјаше два врана гаврана Двије црне тице злогласнице Насред Какња рударске гробнице Заграјаше па и полећеше Ниђе близу панути нешћеше Но одоше преко славне Босне Носе гласе црне и жалосне Црне тице на крилима јуре Бијеломе Сарајеву журе

( 183 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Хитро лете брже допадоше Крај Илиџе на јелу падоше

И овако говорит стадоше ''Сарајево поносити граде Чујеш море превелике јаде Да је рудник у Какњу капела Све је мртво тело до тијела Сто двадесет и шес мртвих има Ево списак сведочи о њима Цијела је изгинула смјена Не остаде ни једног имена У великој земљиној дубини Подлегоше несретној судбини А на радним мјестима падоше И оставке вјечите дадоше Да не раде нигда до вијека Њима нема спаса ни лијека Не треба им болничко особље Но што прије хитајте на гробље И црнога разберите гласа Да је ова пострадала маса Од метана отровнога гаса''

То рекоше тице утекоше Сарајево тугом опекоше Црне тице одоше на крили Сарајево остаде да цвили

( 184 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Од жалости туге и грознице Задрхташе телефонске жице И таласи радио станице Те јавише на четири стране Тешку жалос и народу ране Боже мили тешкијех прилика Не види се веселога лика Само мутне очи са сузама Од жалости спустила се тама У том јаду и великој тами Саучешћа лете телеграми Телеграми црни као чавке Многе јадне закукаше мајке Изненада своју ђецу губе Плачу многе несретнице љубе Брат за братом плаче и лелече Љута жалос сваком срце пече Па жалосни народ у плакању Хита пустом руднику у Какњу А колектив какањских рудара После слома и тешког удара Од жалости не може да ради Но лешеве из рудника вади Унијеше лешеве несретне У дворане школе осмољетне Еј каква је ова просторија

( 185 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Довијек ће писат историја У њој тужној немаше ничега Но мртвачки ковчег до ковчега Сви у црну боју обојени У несретном строју постројени На њима су постављене капе И рударске опустеле лампе То је брате погледати страва Цјела смјена вјечни санак спава Свака глава нијема и глува А стража их почасна ту чува Ко ли може јаду одољети Да га неће срце забољети Кад стадоше приступати масе Од народа жалоснога зна се Таког јада нико гледо није Сама суза кано киша лије А кукају многе фамилије Сав се народ по прсима бије Од велике тешке погибије Тај се народ црни без бијела Црне траке-црна одијела Одијела и жалосно рубље Све је грубо бит не може грубље Што се клета судбина расрди Вако дивни народ да нагрди

( 186 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Те изгледа ко спаљена гора Од камена срце пући мора Сад рудничког ево директора Како ли је на његовој души Сузе лије образе не суши Срце му се грчи у мукама Црни списак држи у рукама Трећу смену чита и прозива Нико му се брате не одзива Никада се неће ни одзвати За њима ће вазда јадовати Помињаће њихова имена За живота цијела времена. Но да кажем кад погибе смјена Друг је Тито сазно истог трена Па његова стижу саучешћа Тада жалос бијаше најжешћа А у Какњу пакао потајни Говори се држе опроштајни Кад говори тужни умукоше Тад јекнуше жалосне сирене Прате смену која ће да крене У наручју очева и рође Тих рудара што падоше ође Још хиљаду девете стотине А тридесет четврте године

( 187 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И тај удес давно био није Три су свега прошле деценије Тад су пали сиви соколови А сад ево њихови синови Та се жалос врати и понови Жалосни им осташе домови Мртва смјена са рудника креће Никада се повратити неће По посмртном тужном обичају Свако оде своме завичају А ми тужни остасмо за њима Нека знају породице њине Да им братски народ из даљине Тешку жалос носи у грудима За несрећним овијем људима Наша земља и народ цијели Тешку жалос са њима дијели.

( 188 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПОГИБИЈА РОБЕРТА КЕНЕДИЈА

Јели живи запамтио ико Да је било жалости толико У хиљаду деветој стотини А шездесет и осмој години Кад је јуни освануо шести И донио несретне вијести Кад јавише црну трагедију О Роберту другом Кенедију Америчком сенатору младу Који шћаше ступити на владу

У кога се цио свијет нада Да умири дивљине запада Грдило се њему не допада У неправди народ да пропада

( 189 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ко на Суец водене отоке Ђе крв људска тече на потоке Све то виђе свијету обећа Да ће овог жалосног прољећа Испунити жеље свијем нама И питање решит вијетнама Ради тога иде на даљине Кроз државе сједињене њине Те народе на изборе зове Да скидају неправде сурове Овако им Кенедије каже На изборе права да потраже Нејачега тлачит и гложити Са тиме се немојте сложити А ја ево неуморно радим Бољи систем земљи да изградим Сад ми друго преостало није Него ићи пут Калифорније Па нареди своме парламенту Полазак је у овом моменту Ваздушна им отворена пруга С' њим је Етел његова супруга У авион засједоше они А машина отпоче да звони Помами се па заурнебеса И одлеће Богу у небеса

( 190 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Грме небом четири мотора Под командом младог сенатора Авион је овај специјални А сенатор човјек социјални Заиста је у свијет на гласу Али оде другоме Даласу Несретноме Лосу Анђелосу Те народе да види како су Но тај народ на ногама чека Омиљеног вођу из далека Несуђеног шефа тих држава Кога цио свијет подржава Сад каква су узбуђења била Кад сенатор на ватрена крила Из облака на земљу слијеће Народ кличе и баца цвијеће Заставе се вију и пароле На све стране крстаре патроле Град се цио од радости шири Љуљају се народа шпалири Поздрављају Кенедија Боба Мијо Боже радоснога доба А Кенеди раздрагана лица Отпоздравља маси присталица Руком маше пут дворане креће Узањ Етел поносито шеће

( 191 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Докле они достојно шетају Високе их личности сретају И одоше тако ка палати Ђе ће млоге очи проплакати Дипломати у њој засједоше Разговоре мудре поведоше Да је коме послушати брате Кад подносе своје реферате Реферати једногласно веле Сви народи Кенедија желе Да председник буде Америке Јер он има заслуге велике Што путеве следи брата свога Кенедија Џона великога Председника Америчке владе Што за правду своју главу даде У великом историјском часу На улици у граду Даласу Крај њега је и Жаклина била Када га је муња ударила У сједишту аутомобила Он је пао про њезина крила И душу је издао на муке Својој други на бијеле руке Ради чега Џон Кенеди паде Цио свијет и виђе и знаде

( 192 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Народ жалос велика тангира Зато брата Џоновога бира Мудру главу од Кенеди рода Да заступа интерес народа Народ гласа сенатор се диви Свијет виче нека Роберт живи Али ево јада и несреће Он задуго поживјети неће Дан велики тецијаше бурно А Роберту не бијаше журно Него приђе микрофону ближе Те захвалност до неба подиже И пред свијет ставља увјерење Да ће строго чуват повјерење Кад Кенеди генијално лице Отпоздрави своје присталице Он кроз масу ка вратима пође Ево узањ и Етел госпође Но кад бјеху на домаку врата Сад да видиш мучког атентата Црног часа и немилог гласа Ево сада другога Даласа Јер бијаше доскитало звјере Од расиста нељудске завјере Која људе гласовите ждере Америчке велике лидере

( 193 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Свијет знаде да је лично она Дошла главе председника Џона И доктора Мартина Лутера Црначкога великог лидера Па им и то не бијаше доста Срам иг било гадурија проста Него и сад послаше злотвора Да Роберта чека сенатора Дочека га на врата одаје А реворвер трже из потаје Па ко муња небеска опали Дрмну земљу небеса провали Стаде цика љута осмолука Роберт паде а свијет закука Зло велико бит не може теже Ту се народ саби у метеже У метежу и црној минути Полицајци збуњени и љути На Сирхана лете па га стижу А Роберта личности подижу Јере су га савладале ране На вратима проклете дворане Муње су га згодиле у косу Успомена Лосу Анђелосу Авај муње свијет ојадише Крв праведна туда бојадише

( 194 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Млад сенатор под ранама дише А види се шта судбина пише Ништа друго но се с' душом бори Прилећеше чувени доктори У болницу њега пренијеше Све госпођа Етел узањ' бјеше Њезиноме срцу како ли је Крвцу мије вреле сузе лије Кад би ране његове примила Тад би она најсретнија била Али зато нема среће своје Доктори се око њега зноје Кенедије под ранама јечи Двадесет га доктора лијечи Великога рањеника прате Како тако живот да му врате Све залуду њихови напори Он се с' душом племенитом бори Наилазе последњи минути Цио свијет запрепашћен ћути Ћути свијет и Богу се моли Да сенатор ранама одоли Тако траје двадес и пет часа Ал небјеше никаквога спаса Спаса није ево трагедије Душу даде Роберт Кенедије

( 195 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Његове се очи затворише Да се никад не отворе више Мушко срце у грудима стаде Од болнице капела постаде У њојзи је нечувена туга Двори Етел погинулог друга Ту свијеће горе воштанице А јаучу радио станице Пут свакога континента зује Лос Анђелос народу кажује Да је жалос тешка превелика А срамотна земља Америка Није земља до банда крвава Што уграби онаквога лава И угрози народима права У свијету нема ајдучије Нечовјештва таква да учине Као неман двадестог вијека Да уцвјеле свакога човјека А сад морам говорити ово За мучено тјело Робертово У ковчегу од сувога злата И наручју његовога брат То бијаше Едвард Кенедије Са њим снаје удовице двије Двије снаје Етел и Жаклина

( 196 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И два мала Робертова сина Авионом стигли из даљина Раним јутром жалоснога дана На обали тихог океана Ђено гробна тишина владаше Лос Анђелос њима се надаше Па у овом јаду и пропасти Оправљаху највеће почасти Да испрате сенатора млада Људи моји великијех јада Историја од Калифорније Такву жалос запамтила није Церемонал на нивоу бјеше Кад мртвачки ковчег унијеше У кабину војна авиона Што је мртва превозио Џона А сад ево његовога брата На авион заклопише врата Осим туге не бијаше ништа Док сирена жалосно запишта Баш би реко она кука сама Јауцима небеса пролама Моторима кроз облаке оре И широке ваздушне просторе Хита кука што год може јаче Породица Кенедија плаче

( 197 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Злога пута а немилог сата Едвард стоји крај мртвога брата Узањ Етел и њихова ђеца А Жаклина та личнос висока Оба своја да извади ока На ковчегу рођеног ђевера Она кука преко свије мјера Па у јаду говори овако ''Зла судбино докле ћеш ти тако Јели мало што си ме убила Те сам свога друга изгубила И овако њега преносила Из Даласа на ова носила Живо ми је срце покосио Ал ми тада оста ђевер мијо Сада си ми и њега отела На вратима проклетог хотела Трагедија наша породична Свијету је жалос симболична И у таквом путовању њину Угледаше Њујорк на даљину Тај велеград ко спаљена гора На ногама чека сенатора Улицама тужнога Њујорка

Не види се друго до поворка Какве јаде од жалости раде

( 198 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Те највеће на свијету зграде Небодери зуре кроз облаке И жалосне изјављују гласе Заставе су земљи оборили А попови цркве отворили

Па једнако стоје пред олтаре Очи буље у библије старе На црквама проламају звона Ледна гвожђа лелечу и она Док ево ти тужна авиона Који другог недаваше звука Но сирену што изједна кука Он се тако са небеса јави И граду се жалосноме сави Код Патрика древне катедрале Ђе су масе народа чекале Кукајући од часа првога Да прихвате председника свога Ко је јада овакога гледа Као сада Кенедија Теда Њему срце пуца у мукама С два братанца ковчег у рукама Унијеше на врата црквена А госпођа Етел исцрпљена Клонула би од велике туге Но је њене придржају друге

( 199 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Сад ко може јаде да опише Кад у цркву одар поставише Златан ковчег али црно сије Над њ' попови држе молесије

Небесима шаљу своје гласе А народа придолазе масе Да испрате Кенедија Боба Великана из нашега доба.

( 200 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ВИЛА СА ЧАКОРА

(Погибија Ђукић Бранке)

Ево једног немилога гласа И великог јада и ужаса За гуслара тужна разговора Шта се деси на врху Чакора У хиљаду деветој стотини Седамдесети другој години А септембра другог у заранке Од ђевојке младе Ђукић Бранке Природом је високе културе Ученица велике матуре Под Чакором у бијелој Пећи Послушајте јаде о несрећи Каква бјеше не умијем рећи

( 201 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Нит је може описат балада Та најљепша Васојевка млада Није нека принцеза из бајке Него понос свог оца и мајке Нема сумње нити двоумице Љепша бјеше од сваке глумице Без никакве шминке и помаде Природа јој све љепоте даде Умиљата а дивнога струка Кукала јој мајка и наука Висока је као вита јела Како небо момке занијела Њена коса на таласе смеђа Цијела јој покрепила леђа Густа пуста као облачина Грло исто као мјесечина Кад огрије под зелене гране А лице је у Ђукића Бране Као грудва бијелог снијега Са вр ''Старца'' Висока бријега Чело бистро ка прољетна зора Ил језеро на врх Виситора Испод чела обрва гарава Очи крупне зелене ко трава А зенице ватрене глогиње Шта је фреска Атине богиње

( 202 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Јагодице бехар шевтелије Медна уста из њих мелем лије Ситни зуби у ђевојке ове Сјајни као од кости слонове Машне руке развијене груди Па се чуде и питају људи Оклен ваки лијепи створови

Ђе јелике расту и борови Њојзи друге нема ни сублизу У Лондону нити у Паризу Што се чуде нека јој се диве Ваздан виле у планини живе Па и ова на Чакору вила Ником ништа не бијаше крива Но из школе аут-бусом пође Да за дана својој кући дође Више Плава у селу Метеху Да је ноћне таме не претеку Ђевојка се својој кући жури Аутобус ко помамљен јури И ниђе је оставити неће Док на Чакор ка муња излеће У пет сати после дана пола Моторна се уставише кола На чакорске висине велике Ђе борови јече и јелике

( 203 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Од вјечнога вјетра што их гађе Ту ђевојка из аута сађе Ал не оде Плаву ни Гусињу Но шумскијем путем кроз планину Јер ублизу под Чакором туне Ђукић Раде имаде катуне Ђе издиже пребијела стада Ту се Раде својој ћерци нада Да из школе дође за раније И помогне она ка умије Око сталних кућнијег посала Вриједна је цура није шала Али ево јада и несреће Она жива долазити неће Дивну Бранку у зеленој гори Сусретоше рђе и злотвори Два акрапа два нељудска створа Идиота не могу бит гора Нећу њино помињати име Свете гусле да поганим с' њиме А родом су крваве скитнице Од Дечана са воде Бистрице Кренули су још у зору рану Да уграбе у Ђукића Брану Међу собом сковали завјеру Узеће је силом ил на вјеру

( 204 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па Бистрицу рано препловише О ође је пред ноћу ловише Безобразни погани скотови На све бјеху спремни и готови Пут ђевојке дивљи манијаци Кидисаше ка гладни курјаци Навалише погане хијене Ову дивну младос да плијене Оће Бранку силом да поведу Дуњу жуту губе да поједу Ал се руке ђевојачке бране Помоћ траже са четири стране Зелене се разлијежу гране Зове Брана свог брата Милана Што умрије малољетних дана Неби ли се душмани препали Па је тако неби дочепали Зове млада родитеља Рада Не дај тата погуби ме банда Нисам крива ал ће ме убити Брзо ћеш ме мртву пољубити Мајку Виду зове кукајући Не дај мајко оће ме одвући Па ти више нећу доћи кући Но дивљаци све више пријете И насрћу на људско дијете

( 205 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па још браћу од стричева тражи Мијо роде дај ми сад помажи Ал помоћи ниоткуда није Око ње се црни гавран вије Бор са јелом страшан призор гледа Ђевојка се душманима не да Црногорка племенита соја Претвори се гујом из присоја Жестоко их стријеља очима Као сабља сијече рјечима А кад бјеше у самртну кризу Не дозволи да јој приђу близу Воли мајка зањом да закука Но поштење своје да обрука Кад виђоше крволочне звјери да не могу по својој намјери Тад почеше радит леворвери Црна авет из погане шапе Пред ђевојком леворвера запе Не смију је живу оставити Јер их она може доставити Ђукићима роду и племену Да све њино оде у пламену У тој сумњи на великој преши Крвопија на убиство реши Те народу и Богу згријеши

( 206 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Више себе небо огријеши И под собом земљу што га храни Он се дивној попримаче Брани Гадном шапом обарача стеже Горска вила црној земљи леже Од своијех деветанаес љета Еј судбино црна и проклета Заклаше је жестоке стријеле У вилице под зубе бијеле На сред пута испод вите јеле Земљу жива дочекала није Мијо Боже јада крвавије Ко ће ову страву да опише У крв јој се косе утопише А стадоше очи без погледа Тај се ужас погледати не да Дивно лице поче да јој црни Варварско би срце да утрни Ђачке књиге остадоше пусте На Чакору усред горе густе Кад погибе школована глава Побјегоше два звјера крвава Да прикрију ужасно недјело Божије их око невиђело Сад је ноћна завладала тама Оста Бранка на Чакору сама

( 207 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Црногорко довијек ти хвала Кад се ниси бандиту предала Поштење си у вијенац сплела Задивила градове и села Није шала ђевојко незрела Смрт си страшну јуначки презрела Пример дала свијетлога лика Част ти Бранка и слава велика Безазлена голубице рајска Свјетлија си него зора мајска Крв ће твоја млада благородна Постанути легенда народна Чакор ти је споменик вјечити Младост ће ти овјековјечити А гуслари славу проносити Црногорски сине поносити Сад Бранкини укућани мили Од увече на јаде су били И остала њихова родбина Виде да је рђава судбина Па све љуто забринути редом Свукуда је траже распоредом Питали су гудуре цијеле Да је нису виле однијеле Од Гусиња до бијеле Пећи Нико ништа не знаде им рећи

( 208 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А када је осванула зора Ђукић Раде на врху Чакора Нађе своју миљеницу Бранку На црноме путу и уранку Млада цура сном вјечнијем спава А Раде се пита јели јава Да је нису успавале виле Или љуте звјери удавиле Ил је шину шаровита гуја Ил некаква планинска олуја Ил је уби из облака муња На све му је полећела сумња Само није помислио Раде Да од љута крволока паде Кад јој косу крваву разгрну Виђе своју погибију црну Да је љута рана од левора Авај Боже црна разговора Мртва уста зборит не умију Очеве је топле сузе мију Еј велике Радове несреће Свијет му се тавни и окреће Покрај мртве ћерке на Чакору Стоји лелек у зелену гору Планина се тресе од жалости А народа окупи се дости

( 209 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Како чуше Радова аваза Црна им се погибија каза Људи плачу туже тужбалице А у гори проплакале тице А сви јако чуде се до Бога Ко је ово учинити мога Па на врху планинског масива Ђе је пала соколица сива Пободоше мрамор од гранита А у томе вјетар поманита Јекну гором невидљива сила А кренуше мртвачка носила Пренијеше вилу са Чакора И камен би заплакати мора Јарко сунце облаке продрије Још једанпут Брану да огрије Каква она нагоркиња бјеше А какву је данас однијеше Низ њезино мјесто завичајно Ђе је народ жалосан очајно Од жалости друкчија му слика Не види се веселога лика Само мјесто изглед не мијења Потоци се ломе низ камења Стрмоглаво у поноре јуре А литице у небеса зуре

( 210 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

По њима се орлови гнијезде И вију се небу у звијезде Па слијећу доље до увала Млада Бранка куда је чувала Пребијеле овце у буљуку И с књигама под бијелу руку Вриједно је туда пролазила И весело школу полазила Туда су је вјетрови дували А од кише борови чували У свескама петице носила Прву радос кући доносила Ђетињство је туда проводила Куку мајци која је родила Шетала је туда пропланцима У сељачкој ношњи с' опанцима Тудије је овце пландовала У буковом ладу ладовала Успомене туда је писала И планински цвијет мирисала Ој Чакоре крвави камене Чувај Брани дивне успомене Висине ти и камене круне Не дај њена младос да сатруне Сад је кући донијеше мртву Ту невину манијачку жртву

( 211 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Па да видиш јада и пролома Од Ђукића свијетлога дома Онђе живе три и по вијека Старина им Лијева Ријека А Комови њина колијевка Поштењем се међу прве броје Са људима вазда добро стоје Гинули су ка прави јунаци Ђе се ломе копља и барјаци Црне гласе често су примали Ваку жалос нијесу имали Ко ће њине описати јаде Жале Брану што недужна паде У лијепе мирнодопске дане Па иг зато више боле ране А мајка јој племенита Вида За милосном ћерком од завида Оће себи живот да угаси Мијо Боже велики ужаси Како кука зла јој срећа била А све сина дозиваше мила

Свог јединца доживотну рану Да пошаље на студије Брану Да је уда и надоми ками Ладно ли је срце јадној мами Тако тужна јадикује мајка

( 212 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А Славица, Анка и Јованка Младе цуре ка спаљене руже Очи ваде непрестано туже Како пиште сестре безбратнице Камено би препукнулу срце Ођевене у црне хаљине Њиног јада нема на даљине Жалости им тешке одољеле А Бранку су ко брата вољеле Сад им пала пред очима тама Од жалости Метех се пролама Одјекују до Плава врлети Црном Гором црни абер лети Сад како је изгледало зна се За три дана долазише масе На глас ове људске погибије Од Комова па до Проклетије Чини ми се нико осто није Те не дође да испрати Брану И Ублажи Ђукићима рану У Метеху селу под пустиње Плав цијели дође и Гусиње Суза бјеше као море сиње Ту су многи говорници били Од жалости црна земља цвили А и вода с Плавскога језера

( 213 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Проклињаше манитога звјера Што одузе млади живот Брани Па се сад ради о сахрани Омладина из градова стиже Вијенац се до вијенца ниже И Бранкине дугарице младе Свечано су у тужне параде Мјесто да је ђеверима дају Њојзи пошту последњу одају Мјесто свадбе и дана медена Брану земља притиште ледена Кад је црни свати испратише И тужно се кућама вратише Онда жалос јавише новине Широм наше драге домовине Свак је ово убиство жалио И новине сузама залио Али после свечане сахране Родитеље више боле ране Па од црног дана и погреба Ђукић Раде душманина вреба Не може се примаћи злотвору Јер обадва леже у затвору Кад прођоше три мјесеца дана Од како је погинула Брана Суђење је заказано јавно

( 214 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У Бијело Поље оно равно Суд окружни по закону суди А дворана препуна је људи Људи желе пресуду да знају Суђење се привођаше крају А Лековић искусни судија Личнос јака правнијех студија Закон склопи а распусти веће Ал пресуду прочитати неће Он би стио али Раде не да Но крвнике попријеко гледа Што на црне сијеђаху клупе Гадне душе а свијести тупе На њих Раде попут љута риса Са сједишта кроз народ кидиса Родитељска љубав га натјера Из потаје трже леворвера Ђе га сакри Бог ће један знати Па крвника за грло дохвати У десницу Радетову јаку Набуљише очи манијаку А бјеше му што јагње курјаку Рече Раде у својој жалости Стан крвниче чеко сам те дости Што ми закла дијете на путу Те пољуби шарку гују љуту

( 215 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

А шта сада у судници сањаш Мислиш опет народ да прогањаш Суд поштујем ал га сад не питам Ја сам дужан тебе да васпитам Па ти ево задајем лекцију И противу бјеснила некцију Да не трујеш народ и не газиш И да Рада Ђукића запазиш То изрече стиште деветака У коме је дванаес метака Кад завришта барутна машина На клупу се изврну лешина А двораном тишина завлада Многе очи поздравише Рада Људски брате фала ти до неба Тако сваком силеџији треба Десна ти се рука позлатила Што народу уклони катила Јуначки си образ отворио Обилића ниси покорио Сваки злотвор нек се тебе сјети Кад на правду крене и полети Народу си испунио жеље Бог ти дао здравље и весеље.

Раде Ђукић (са качкетом) и Милан Р. Додеровић У Лесковцу на Хисару

( 216 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПОГИБИЈА ЂЕТЕТА МОМЧИЛА

Гусле моје инструменту мили Какви су се јади задесили У хиљаду деветој стотини Седамдесет и првој години На извору Горње Јабланице Близу старе крваве границе На крај села малог Мароваца Млади ђетић бјеше код оваца Од петнаест жалоснијех љета Тек угледо бијела свијета Чобанству се рано научио То бијаше дијете Момчило Лака скока дивнога погледа Млад љубимац Додеровић Чеда

( 217 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У почетку лијепе младости Пун весеља, здравља и радости Овце чува а бере цвијеће Ко јеленче младо пролијеће Са својим се игра вршњацима По пољима и по пашњацима Тако траја од прољећа рана До сред љета и Илина дана Зла судбина тад је прискочила Те уграби нејака Момчила Јул бијаше двадес и девети Тај ћу датум до вијека клети Ко је знао јаде да тумачи Ведро бјеше па се наоблачи Сунчеви се зраци заклонише Да Момчила не огрију више Вјетар дуну, планину пролама Паде магла и велика тама Киша јака стаде лијевати А небеса мутна зијевати Докле сину муња из облака Те погоди Момчила нејака Сагоре му нечешљану косу Остаде му мрамор на Закосу Кад чобани јаде угледаше Несретнику црном похиташе

( 218 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Сестра му је прилећела прва Али брата не затече жива Половину његова тијела Жестока је спржила стријела Писну млада кад угледа јаде Па крај браца у несвијест паде Укућани када чуше гласе Потрчаше ками да га спасе Сви рођаци и редом комшије Похиташе ко ће стићи прије Читава се окупила маса Не би ли му учинила спаса Вјекови ће проћи ка минути А роб мртав неће устанути Кад виђеше да му спаса није Свако сузе над ђетиђем лије Боже мијо, жалоснога пута Мајка пишти кано змија љута Сузе лије срце јој се суши Сама својој кидисала души Што је кадра у груди се бије Оће очи да извади двије Кад Момчила донијеше кући У великом јаду кукајући Тад му отац стиже из далека Све из гласа кука и лелека

( 219 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Срце пуца са душом се бори Па у јаду поче да говори

'''Еј, судбино горка и немила А што си се на ме устремила Те ми живо срце исцијепа Довијека остадох слијепац Мој Момчило, размажено лане Како ћу ти пребољети ране Кажи мени изгубљена надо Ком остави омиљено стадо У торбици твоје књиге ђачке Лаку чигру и друге играчке Око себе погледом обрни Гле родбину како ли се црни Види браћу, види сестре твоје Оће очи да изваде своје'' Цијела је чула околина Да је Чедо изгубио сина Те народа окупи се доста У знак ове велике жалости Ријечима родитеље теше И мртвачки сандук понијеше Црни сандук сузам порошени У њ' је цвијет громом покошени Крену маса да испрати Мома До његова последњега дома

( 220 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Оста Момо у вјечитој кући Родитељи вјечно кукајући Покрива га зеленика трава Еј Момчило, нека ти је слава!

( 221 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПОГИБИЈА ВЕСЕЛИНА КАЉЕВИЋА (Рођеног 28.05.1967 )

-Писац ове пјесме Симо Додеровић рођен је на исти дан 1961-

Гусле моје од сува јавора Ако ли сте жељне разговора Послушајте на јаде ви било У Никшићу шта се догодило Како људска судбина умије Кано сунце с' неба да огрије Па да онда нагрди човјека Да нагрђен иде довијека Кано кућу Васа Каљевића У Драговој луци крај Никшића

( 222 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Старином су испод Дурмитора Са камена подно Пирлитора Од лозе је овијех кућића Никла лоза војводе Мишића Од њихова рода и племена Бјеше вазда јуначких имена К'о Душана Васовога баба Ког је добро запамтио шваба Из времена партизанске војне Заслуге је имо многобројне Каљевићи људи су признати И по своме поштењу познати Ал судбина стара анатема Што милости над човјеком нема Устреми се грђе бит неморе На веселе Каљевића дворе На Васовог сина Веселина Бијаше му осамнес година Зла га судба изненада срете У таласе валовите зете И душу му одузе на муке А прекиде школе и науке Лаке бриге и проблеме ђачке Дивне снове и дане момачке И његово момковање чило А сад чујте све како је било

( 223 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Та година осамдесет пета За млогога црна и проклета Младог Веска Каљевића кошта Да негледа више Оногошта Септембарско сунце кад засија И кад прође распуст и ферија Још бијаше млади Веселине Под Дурмитор на Воде Пашине Ту свакога љета они косе И скупљају траву и откосе Под Дурмитор којим се поносе Млади Веско и сестре му младе Неуморно и вриједно раде Док се трава зелена не скупи И септембар мјесец не наступи А онда се за школу спремају Тад другијех послова немају Осим књиге и школских проблема Свако хита за школу се спрема Не слутећи превеликих јада Спремише се Радмила и Нада И Њин Веско братска им заштита С њима пође али не похита Жао му је Жабљак оставити И Дурмитор његов поносити Кук Боботов и Воду Савину

( 224 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И високу Пошћенску планину Ту се млађан ко оро осјећо Сад ко да је нешто предосјећо Прије но је никшићу отишо Све је ове планине обишо И слико их фотоапаратом Пошље тога разговаро с татом ''О мој оче мио родитељу Били мени испунио жељу Ево вакат за наставу дође Ја бих школу наставио ође Тешко ми је Жабљак оставити С друштвом се добрим раставити Па ми зато срцу није лако''

А отац му говоро овако '' О мој драги Веселине сине И ја волим Жабљак и планине И језера и остала мјеста Ђе ми младос пролеће и неста Али Веско истина је сушта Живот срцу много не допушта Зато и ја у Никшићу радим Небил' боље сјутра да изградим Зато сине размисли и иди И са Надом и Радмилом иди Кућу чувај и сестрице пази

( 225 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И уз њих се увијек налази А и ми се бавити нећемо Но за вама убрзо доћемо''

Па кад тако рече Василије Млади момак оклијево није Но остави љепоте природне Његов Жабљак и Пашине Воде И Никшићу са сестрама оде Да се никад више не поврне Ех судбине несретне и црне Када школска отпоче година Смрт надкрили младог Веселина Није знао момак одабрани Да су њему дани одбројани Но у школу крену и порани Ђе је вазда ђак одличан био А у друштву омиљен и мио Пошље школе и задњега часа Овај момак Каљевића Васа Својој кући оде џадом дугом Са Ђурицом комшијом и другом Па весело без икаке бриге Одложише своје ђачке књиге Сунце грије очи да изгоре Напољу се трајати неморе А момци се одлучише лаки

( 226 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И здоговор направише ваки Да заједно на бицикли оду И у Зету разладе се воду Па узеше спрему и пераја И пут црног кренуше белаја Еј судбине црне и проклете Испред куће Радмила их срете Ко да знаде за судбину црну Па их моли назад да се врну И куми их преко сваке мјере И од њине одвраћа намјере Немој Веско ићи на ријеку Шта ће мама и тата да реку Сјећаш ли се шта је тата реко Да од куће не идеш далеко И ти Ђуро рећу твојој мами Да одосте на купање сами Тако мала говори Радмила Али Веска вуче нека сила Да пожури пут леднога гроба Па сједоше на бицклу оба А рекоше маленој Радмили Ови момци весели и чили Немој Радо издајица бити Ми се дуго нећемо бавити То рекоше бицикла се крете

( 227 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Пут Мокрије Њива поред Зете Кад стигоше Брезовачком мосту Ријека се обрадова госту Намами га у своје ширине Не даде му отуд да се врне Сред ријеке Каљевића млада Грч самртни стеже и савлада Десницом се за срце довати А лијевом би штагођ да увати Ал му ништа не бјеше до руке Мили Боже превелике муке Водени га склопише таласи Живот му се на муке угаси А Ђурица хита да га спаси Виче момак и у помоћ зове Небил јаде да спријечи ове Са свих страна народ дотрчава Ову дивну младост да спашава Сви га редом у дубине траже Али срећа слабо им помаже Два су брата Утјешиновића И сокола два Мићановића Ту умало главе изгубили Али нису ништа учинили И делија Кнежевићу Владо Ту замало да није пострадо

( 228 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У таласе брзе и ледене Ал не мога судбу да окрене Но се и он на обалу врати И договор поче се ковати С друговима шта даље да раде Да тијело момачко изваде Услед таквог ужаснога сата Пут нанесе момка непозната Када зачу о чему се ради Одма скочи тјело да извади Сви рекоше неће се вратити Да ће храброс животом платити Секунди су били као сати Док се момак на обалу врати Ђе изнесе младог Каљевића Храбри момак срца Обилића Мртво тјело крај воде положи Прекрсти се и пут свој продужи Тек касније испред саме зиме За његово сазнало се име Тај незнанац мирнодопски јунак Именом се зове Веско Дробњак Сад час сваку овоме јунаку Него шта се ради на Жабљаку Ђе му бјеху родитељи мили Када су их јади задесили

( 229 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Са обала валовите Зете Црни гласи Црном Гором лете Пут Жабљака и пут Дурмитора Боже мили тужна разговора Ко ће стати пред ту фамилију Ко ће рећи оцу Василију За њихову тешку погибију Та је дужнос тешка и велика Запанула СУП-а начелника Шибалића Вука са Жабљака Признање му и час људска свака Јер то није ни најмање лако То неможе да изврши свако Са њим пође и Крстајић Миле Да саопште вијести немиле Па кренуше службени ауто Тужног срца забринути љуто Василију на Пашине Воде Црни абер похита и оде Још не стижу кући на имање А како је горе код њих стање Тога шестог септембарског дана Василије кукала му нана Са Жабљака кад се враћа кући Пред њега се љути шарган прући Писну љуто и ко муња скочи

( 230 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Умало му не ишћера очи Близу мјеста Влајкова Окука Да му мајка довијека кука Василије кад зло своје виђе Муњевито са бицикле сиђе Небили се одупро немани Ал се она под кам љути стани Онда Владо својој кући оде Ал га успут црни ђаво боде Да су ово неки црни знаци Па чим стиже све исприча мајци И његовој Видосави друзи Која бјеше у великој тузи Од зоре је замишљена била Сан је синоћ злослутни уснила Да јој дође вила са планина За њезина пита Веселина Па јој црну кошуљу обуче А Вида је у паници свуче Вида пошље овог грозног сана Забринута бјеше цјелог дана Нарав бјеше Црногорке ове Да не прича никад своје снове

А сад зором абер је послала О сну црном који је сањала Веселину Нади и Радмили

( 231 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да би боље на себе пазили Али абер и брига мајчина Затекоше мртвог Веселина Сад му мајка више мислит неће Еј судбине црне и несреће Још кад зачу Васа шта Бесједи У грудима срце јој се следи Василије сто пута је река Синуће ме тешка жалос нека Ал не знаде са које ће стране Какве ће га забољети ране Дал је неко надприродно чуло Шта је даље-није обмануло Јер убрзо ауто пристиже А Васо се са столице диже И кад виђе Шибалића Вука Спопаде га грозница и мука Само пита каквим добром Вуче Па кад зачу пред очи му пуче Свијес му се окрену у главу Ко би ову да опише страву На ту црну и несретну свијес Видосава паде у несвијес Баба Милка небеса пролама Свом животу кидисала сама Очи своје вади и зенице

( 232 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Што је кадра гребе своје лице А Васо је тјеши ријечима Бог Свевишњи даје и узима Немој тако мајко моја мила Кућа нам се није угасила Ми имамо малога Душана Још ће бити радоснијех дана. Ко ће ову да опише тугу Из несвјести подиже супругу Чудо право како оста жива Та несрећна Томића одива Кад из мтрвих он подиже жену Василије црној срећи крену Са колима Шибалића Вука Боже мили великијех мука Када Веска у ковчегу виђе Чудо како с памети не сиђе Но достојно почас сину даде Ко што људи и јунаци раде А већ одар бјеху припремили Ујаци му мили и премили Сретен, Жарко и Раденко трећи Свом сестрићу , својој црној срећи Сви прилазе саучешћа дају У несвијес од јада падају Сузе точе сваком низ образе

( 233 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Са свих страна масе придолазе Крај сандука и мртва тијела Фамилија скупи се цијела Сестре пале крај вољеног брата Вера, Нада, Веселинка, Ната И Радмила сестра им најмлађа Која Веска од Зете одгађа А сад плаче у сузе се гуши И румене образе не суши Веселинка сестра најстарија Све више се уз ковчег привија Синоћ му је у сватове била На сан црни што му је уснила Василије у тешким мукама Малог сина држи у рукама Радована –Нина од пет љета О судбино црна и проклета Мали Дуле пита свога тату Шта је моме Веселину брату У сандуку овом што је лега Што сви плачу што сви зову њега А крај Васа јадна мајка Вида Горко плаче срце јој се кида До ваздуха никако да стиже Ковчег грли вреле сузе ниже А тјеши је баба Милка стара

( 234 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Иако се њојзи срце пара Од бола се надимају груди Ноћ цијелу придолазе људи А кад сунце нови дан најави Кукање се још више настави Одјекује Никшић и Требјеса А Крново од туге се стреса Ту се сручи пола Црне Горе Пред несрећне Каљевића дворе Вијенци се и букети нижу Колективи и школе пристижу Да у тужном ал свечаном чину Задњу пошту пруже Веселину И испрате до вјечите куће Боже мили судбе свемогуће И стравичног жалоснога сата Кад кренуше ковчег испред врата Разлеже се Никшић од лелека За ковчегом народа ријека Однијеше тијело на руке Вјечној кући на Драгове Луке Испред цркве Николе Светога Расташе се од веска младога Уз почасти и многе говоре Од лелека планине се оре Небо јечи од тешког ужаса

( 235 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А ријека Зета се таласа Опомиње поколења млада Да је пуна чемера и јада.

Веселин Васов Каљевић

( 236 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

КАТАСТРОФАЛНИ ПАД АВИОНА ЈАТ-а НА МАГАНИК (На Усековање 1973 г.)

Страшна вас је каравела У бесмртност однијела Да свијетли ваша слава Док Међеђа стоји глава.

Полетео соко тица шара Од бијела Скопља са Вардара Још понесе четрдесет лица У висине, тица злослутница Четрдесет и још једно више Тако црна повјесница пише То не лети соко из гнијезда Но авион пут сјајних гнијезда

( 237 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Капетан се каравеле ове По имену Маглић Живко зове Има више од двадесет љета Од како се небесима шета То је личност у резерви војна И ордења носи многобројна Његова су путовања честа Сва посада заузела мјеста Међу њима браћо моја мила Бјеше стјуард ко бијела вила Своје мајке једно сунце јарко Син крилати Бошковићу Жарко Зла га судба посла овудије Нико јада помислио није Оде јека из Македоније То је справа францускога типа Небесима живу ватру сипа А облаке са очима гута Усијана каравела љута Виђе Призрен са планине Шаре Ђе царова силни Душан царе Па отале преко Метохије Ништа љепше на свијету није Но са ове ваздушне линије Погледати косовска богатства Ђе су некад ратовала царства

( 238 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Метохију равну поздравише И љепоте њене оставише Пролећеше Чакор више Пећи Све се журе великој несрећи Поздравише Црногорске стране И Иванград, бијеле Беране Два мотора јече ко громови Диве им се високи Комови Албанију земљу окружише И Мојковцу граду продужише Погледаше тог црног уранка Разбојиште Вукотића Јанка Црногорског славног команданта Ђе брањаше србијанска врата Погледаше Мојковачке горе Ђе зло чека - нико знат не море Кад су били изнад Колашина Ту зајеца ватрена машина Рекао би она предосјећа Да је нека велика несрећа Крај бијаше њиховога рада Више неће гледат Титограда А камоли дивно Сарајево Но велике трагедије ево Већ су стигли тој страшној Голготи Ђе ће њини остати животи

( 239 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Још требаху само два минута Тада слети каравела љута Титограду ђе је наумила Но судбина таква није била Јер висове Маганика пуста Бјеше магла обавила густа Те су греде на великом вису Ко Дурмитор ништа мање нису То стравило кроз облаке пара Двије и по хиљаде метара Ту зајеча смртоносна труба Са врх греде Бабинога Зуба Боже мили страховита гласа И великог јада и ужаса Тад удари каравела ЈАТ-а Разлеће се у безброј комата Тридес и пет путника настрада И шест лица цијела посада Све се просу и ватром изгоре У брдима ломне Црне Горе А остаци нагрђени скачу Низ литице у воду Морачу Кад је ова катастрофа била Тад протужи црногорска вила Из бијела града Титограда Јавља гласе великијех јада

( 240 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Да одоше по црноме врагу А народ се даде у потрагу Беспућем се пењу у небеса Траже мјесто тешкога удеса Авај браћо црна разговора Сва се Црна ускомеша Гора А органи јавне безбједности У великом јаду и жалости Мобилно су стање прогласили Не би ли их несреће спасили Пробијају крваве гудуре А војнички авиони јуре Облијећу високе литице Специјалне војне јединице Свима хвала на великом труду А сва мука бјеше узалуду Ту никакве не бијаше наде Но лешеве купит у комаде Гавранови почеше да гачу Вардар пита ријеку Морачу Еј забога сестро моја мила Ко саломи каравели крила На проклете маганичке коте И одузе толике животе То су били велики асови Ал им пусти дођоше гласови

( 241 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Мале ми је ђеце најжалије Што осташе у те провалије За ту ђецу свој би живот дао И још ми је сирочади жао Што осташе од младости ране Без очињске неге и одбране Да се Богу сиротиња вајка Сад је многа закукала мајка А Морача од жалости јечи Не говори ни једне ријечи Тад се вјетар с Дурмитора јави Диже маглу на Међеђој глави Црни барјак поби на стијену Ал не успје ставити цијену Колико је наша земља мила У несрећи овој изгубила

( 242 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

СА МАГАНИКА

Истинито природа пријети Ко се роди мора умријети Али живи заборавит неће Шта се деси седамдесет треће Септембарског једанестог дана Полећеше два врана гаврана Дигоше се преко Дурмитора Носе руку младога доктора На њој прстен сувозлатна марка То је рука Бошковића Шарка Млада момка дваес и шес љета Узорнога стаса и полета Бјеше глава најљепше културе Сад му врани с коматима журе

( 243 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Руку младу ка светињу носе Ал не бјеже небу у космосе Него тужно погнутије глава Београду пут воде Дунава Еј судбино црна и нерада То је пратња младога стјуарда Његошеве помињу гласове Младо жито навијај класове Црна крила ваздухом сијеку Дужнос им је вазда у вијеку Кад се жалос преносити мора Да су прва два оваква створа Стоји писка злогласнијех тица Изнад пустих греда и литица Прелијећу високе планине И широка поља и равнине Далека је ломна Црна Гора Већ бијаху пали од умора Кад бануше у несретном дану Београду и Калемегдану Црна пратња покрушено хита А народ је посматра и пита Коме ћете на дворе сврнути Чију ћете срећу утрнути Ко ће такву посјету примити Кад вас оком не воли снимити

( 244 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Тица крилом говорити оде Немој тако лијепи народе Да налете соколови сиви Свак би стао њима да се диви А што од нас окрећете главу Кад истину говоримо праву Ми нијесмо никог искобили Него тешку наредбу добили Коју лако извршити није Иако смо срца каменије Забоље нас душа из дубина Погоди је несретна судбина Што нам даде црну препоруку И момачку истргнуту руку Примиће је Бошковића Јана Од свога је срца одвојила И на своме крилу одгојила Па морамо хтјели ил нехтјели Стићи мајци ђе смо полећели Кад велику саопштише тугу Стадоше се вијати у кругу Необична пратња и парада Све се вије изнад Београда Разгледају куле и палате Ђе ће црне положит комате Кад Жаркове угледаше дворе

( 245 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Стрмоглаво лете одозгоре Као удар небескога грома У средину веселога дома Ту Жаркову мајку познадоше Синовску јој руку додадоше Ал не дају они како било Но ко чедо на мајчино крило Скамењени ријеч не рекоше А мајчино срце пресјекоше Да му нема никаква лијека Брате Жарко леле довијека Кад јој црна погибија пуче Узе мајка руку у наручје Кад загрли своју срећу црну Свијет јој се бијели преврну Срце трже оће да искочи Прије суза да искоче очи Види судбу-црна непогодна Ђе се дави душа благородна У чемерно отворено море Спаса нема – потонут не море Авај браћо жалоснога дана Како цвили Бошковића Јана И камен би од жалости пука Како она за јединцем кука Очи вади говори овако

( 246 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

''Куку сине мој премили Жарко Знаш ли јутрос како рече мајци Кад бјеху последњи кораци Преко врата и рођеног прага Не брини се моја мајко драга Чим размине половина дана Чекај сина твојега Цицана Јер нећемо лећети далеко Збогом мајко што бих друго реко Тако оде срећо моја мила И попе се на ватрена крила Оклен вас је муња ударила Те ми срце сагоре стријела Нема тебе ни витка тијела Само мајци донијеше руку Јеси ли ми неђе у ваздуху Ил остаде мој зелени боре У кршевиа ломне Црне Горе Дивну си ми кућу угасио А Маганик пусти украсио Твоје очи живе и зелене Сред стијене осташе ледене Ко ће сине погледати мене Ђе ти оста одгајена коса Нема више мајчина поноса Куд ћу сине с оволиком јада

( 247 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Шта ће твоја вјереница млада Да те чека дочекат те неће Она мора потражити среће А ти чувај Маганика коту Ја ћу кукат док сам у животу И грлити твоја одијела Дани су ми црни без бијела

Маганиче громом сагорио Дабогда те вулкан разорио Што залади моје жарко сунце За те твоје крваве врхунце Твоје греде и непажња људи Многа срца ранише у груди.

( 248 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

САУЧЕШЋЕ ЈАНИ МИЛКИ БОШКОВИЋ ЗА ЈЕДИНЦЕМ ЖАРКОМ-ЦИЦАНОМ Жарко Бошковић - Цицан

Нек поносно и свијетло Твоје горке сузе теку А ријечи ове моје Нек ти душу не опеку. Кад ја кажем сестро мила Судбина је така била Те је Жарка каравела У бесмртност однијела. А што твоје срце пати Мора, мора јер си мати

( 249 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А оно је права мајка Пословицу читам нашу Која прими да испије Горку кано слатку чашу. Када крају оде нада Испуни се срце јада Тад кажемо отворено А цијели живот шта је Јад и чемер и ништа је Кад рањена душа блага Болно јекне и загрца Онда разум нек лијечи Бол мајчина врела срца. Буди сестро права мајка У мислима сањај Жарка Од живота друго нема Него само сан и варка У тој варки и гмижемо У неповрат на све стране По пакленој позорници Чекајући ред сахране.

Милан Р. Додеровић

( 250 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПОСВЕТА СЕНИМА ВЕСЕЛИНА ВЕСКА БОШКОВИЋА

Крсташ барјак и перо у руци По зараслој Немањиној луци Ђе цветају трнови корови А сметају свакакви створови Да се туда крсташ барјак вије Носити га лако није Није лако то је јасно Ал витешки јесте, јесте Јесте славно јесте часно Велики сте мученици Светог Саве ученици Мученици јесте, јесте

( 251 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Крсташ барјак понијесте Витезови јесте-ви сте Витешки га разависте Светосављу како личи Са вама се српство дичи.

Млан Р. Додеровић У Маровцу

( 252 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

УОЧИ ВИДОВДАНА 1978 год.

Дан протече паде вече Сунце зађе иза горе Вјетрови се сударају Облаци се црни боре Дал Видовдан сјутра што је Дал се зато они кољу Као некад војске двије По Косову бојном пољу Дал Милошу спомен чине Што Мурату дроб исука Те се слави вјековима Милошева света рука Ил Принципа поздрављају Сарајеву који стиже

( 253 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Те ћесару главу скиде А Србину славу диже О јуначки Видовдане Тебе само Србин има Симбол си му бојне славе Тад врат ломиш душманина Тад цареви освајачки Са њиовом крутом силом Српску земљу носом љубе Пред Милошем и Гаврилом О Српкиње сеје драге И Србијо земљо мила Подижите мушку ђецу Ко Милоша и Гаврила.

( 254 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ВЕЉА ГЛАВА

На планини Вељој Глави Велике су битке биле Ту колко је глава пало Не знају ни горске виле Ту је Милан Обреновић С војском зиму зимовао Кад је Србин пет вјекова Ропске ланце раскивао Логор им се још познаје Папратина покрива га А около главе труну Од бегова и од ага Затим друга бојна фаза Освајачу другом каза

( 255 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ту је Србин бој водио Албанију кад је преша Те се и сад кости вуку Од Бугарског црног леша Најпосле су партизани Јуришали гладни боси Сву бригаду тринаесту Оставише на тој коси Покоси је ватра жива Седма клета офанзива. И фашисти гинули су На крвавом томе вису Једном мање другим више Гинули су како нису Ту се многом родитељу Угасила свака нада Бурна прошлос бурно прође Сад тишина онђе влада Старе букве мирно дишу И бијеле вите брезе Не слушају ни топове Нити тешке митраљезе Али мене мисо мори И саме ми очи бјеже На три хумке покрај пута Што под ситном травом леже

( 256 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ту се барјак не лепрша Ни камене плоче није А три борца из два рата Онђе црна земља крије Два су српска борца млада Из првога светског рата И партизан до њих један Имена су непозната Под гранатом буквом старом Ђе цветају дивље вреже Три јунака из два рата Крај самога пута леже Њине хумке све до данас Закитио није нико Сем по који дивљи цвијет Из ледине кад би нико Панули су за слободу

У нашијем планинама Да им спомен подигнемо То је дужност свијем нама.

( 257 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

НА УРАНКУ У РОДНОЈ ПЛАНИНИ

Љепшу слику љепше боје Не виђеше очи моје Него јутрос Вељу Главу У танану маглу плаву Вјетрић пири магла мрда Зелена се смију брда А и сунце не мирује Но блиједо провирује С Веље Главе и са неба Знаде оно како треба Па тумоле зраке баца Преко села Мароваца Те поздравља Шар-планину Што се види у даљину

( 258 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У поздравља круг видика До планине Копаоника А на врху Веље Главе Гаврани се црни даве Једни гачу други пиште Ту је било разбојиште Ту су биле карауле И крваве турске куле Испод врха мало ниже Један трактор стење гмиже Лагано се вјешто пење Под теретом уз камење И док грме од Приштине Ил топови ил су мине Авион се један гега Изнад гора и бријега Споро иде црни ђаво Одвуче се Скопљу право Веља Глава за њ' не мари Она има пуно чари Поточићи њени мали Низ гору се распјевали На све стране бруји звони Керче лаје зеца гони И ловачка пуче пушка Ђе је зрела дивља крушка

( 259 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А подаље из долине Голуб гуче од милине Но три орла благо њима Вијају се на крилима Кличу ко да вичу здраво У облаке лете право Диви им се Веља Глава Испред мене ситна трава И цвијеће пуно росе Моје ноге полу босе Корачати даље желе Око мене зује челе И лептири пролијећу Те падају по цвијећу Сваки им је цвијет сладак А весели живот кратак И мој живот дужи није А стално ме туга бије Оче срце да ми стопи Жели очи да ми склопи Али ја се зато не дам Јутрос живим ево гледам Преко стазе миле мрави По ливади пасу брави Чобанице младе ено Преде вуну на вретено

( 260 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Брани њиву с трулог жита Ђе мученик један хита Црну сламу некуд миче Неправо му нешто виче Гледам десно и лијево Печурака свуда ево Знам кад сам их радо брао И у руке мајци дао Све то прође ко сјен проста Успомена само оста Долази ми да заплачем Али даље ја корачем Слушам цврчка како цврчи Гледам ђака како трчи Порушеној хита школи Торбу носи књигу воли То је моје село родно Драго ми је и угодно.

( 261 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ЧИЧА РАДОЈУ

Ево чујем пусте гласе Испод ломне Веље Главе Да си душу испустио Племенити људски лаве Не бјеху ми изненада Томе сам се јаду нада Јер болова пет година Што поднијет није лако Ту се није ништа могло Судбина је шћела тако Што витешку твоју снагу Не сломише мрачне хорде То учиње смрт сурова Закон силе и природе

( 262 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Суђено ти рисе љути Не бијаше погинути На бранику домовине Кудије си војевао Цар бугарски Борис први По јаду те своме знао Па све снаге он улага И голема дава блага Оном ко ти главу скине Дични сине домовине А ордења и похвале Добијо си ко од шале Од народа и команде У године твоје младе Баш ти таква дјела личе Племенити братствениче Пушконошо и војниче Да се с тобом људи диче Доста ли си доста пута Слободарска сабљо љута Нејакога одбранио А гладнога нахранио И неправди на пут стао Сломио је и сурвао О твоијем врлинама Надалеко људи знају

( 263 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Узорити родитељу И ватрени људски змају Док се теби раван роди Ја слободно могу рећи Задуго ће и задуго Јабланица вода тећи Но да скратим ову причу И подвиге твоје разне И да кажем твом племену Без тебе су груди празне А за себе кажем лично Страшно ми је необично Што пред свјетлим твојим гробом Морам стати да се стидим Јер ми судба не дозволи На самрти да те видим И не дођох на сахрану Измученој твојој сјени Док у црну земљу одем То остаде жао мени Нека ти је стриче слава И лаке ти вјечне ноћи Ми ћемо те спомињати И сви ћемо тамо доћи.

( 264 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

СЈЕЋАЈМО СЕ

Сјећајмо се родног краја Нашег пустог завичаја Горског хљеба што смо јели И камена ђе смо сјели Ђе смо живот започели Сјећајмо се густих зора Поточића и извора Сјећајмо се и на ово Ђе читасмо прво слово Успомена има дости Прађедовске ту су кости Иако је душа патна Рођена је груда златна Али нам је врло љута

( 265 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Што тврдога нема пута Очи су јој суза пуне Ал не моли нити куне Него само помоћ тражи То за њену ђецу важи Зове кћери и синове Да изградњу стазе ове Њезино је тужно лице А болеће топло срце Па је туга увријеђа Што јој ђеца дају леђа Што одлазе од невоље Да потраже мјесто боље Још говори ко од чуда Ојађена родна груда Што нијесам вама мила Природа ме украсила А што стојим ко без ума То је узрок све због друма Што не грлим госте и ја Да и моје име сија Свакоме се зато јадам Па се ево и ја надам Првој срећи у вијеку Да пут дође уз ријеку Да оживе моји снови

( 266 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Помозите соколови Помозите снаго мила Дична ђецо с мога крила Нек аута дођу љута До зелена мога скута Нек по мени људи шећу Ја вам дужна остат нећу

( 267 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ПИСМО НАРОДНОМ ГУСЛАРУ БОРКУ МИЈАЈЛОВИЋУ

Поштовани драги Борко Заплако сам јако горко Када моја мисо оде на витезе и војводе из онога доба стара Од Немање до Лазара И Душана силног цара Кад је Србин славу ствара Није прошла та еташа Ко немоћан су два штапа Већ по крви бурно броди Док бесмртне људе роди

( 268 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

То су наши славни преци Бог ће знати и сви свеци Колико су славни они Шта су за њих фараони Бог им даде моћ и силу Ка Спартаку и Ахилу Па ме душа боли зато Што је мени непознато Како вјенац да савијем Јунацима оним свијем Ако ћеш ми ти помоћи Оба ћемо скупа моћи Да им дамо на дарове Свете гусле јаворове А уз гусле пјесме ево Коју други није пјево Зато Борко брате људи Узми гусле па загуди Нека струна гласно јеца Нек слушају наша ђеца

Па и они нек пјевају О Плочнику нашем крају И Милошу љутом змају Ето куд ми лети мисо А што би ти друго писо Код нас нема ништа ново

( 269 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Исто живим ко и вазда Иста памет исти газда Здрав нијесам да оболим Али јопет живјет волим Нећу злата нећу сребра Нека су ми здрава ребра И да ми је образ чист Да нијесам антихрист Но да чисто људски дишем Истину ти Борко пишем Волим кукат са људима Него пјеват с нељудима Ја на срцу људе носим А у Бога вако просим Дај ми људе и врлине Ћерај рђе и мрцине Кажем свуда и свакоме Горде подле и лакоме Моја душа не подноси Нек их црни ђаво носи Противнике људске воље Лицемерне доље доље Доље њини капитали За људе су ситни мали.

( 270 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ГОРДУ И ЛАКОМУ

О звијезде миле С небескога свода Старије сте кажу Од људскога рода Па кажите мени Гром вас не згодио Број народа што је По земљи ходио На питање ово Звијезда ми рече Еј море море Незнатни човјече Колко је на земљи Пало капи кише

( 271 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Толико је глава Ни мање ни више Прогутала земља У своје слојеве Тачан списак води И тачне бројеве У бројеве ове Убрајаш се и ти Зато немој никад Горд и лаком бити.

( 272 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ПОГЛЕД СА ХИСАРА 1976 год.

Раним јутром са Хисара Двадес трећег фебруара Гледао сам тамо доље Лесковачко дивно поље И студену Јабланицу Како тече кроз равницу Вијуга се та ријека Ко сребрна змија нека Ко је није све мутио Док је туда упутио Сад је ено пуна сјаја До Мораве ђе се спаја Посматро сам круг цијели И Лесковац град бијели

( 273 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Богатство је нема шале Фабричке му грме хале Дим се црни из њих вија Солитере обавија Планина се чуди Сува А с Петровца вјетар дува Свира своју стару химну И цијепа мрежу дивну То планина гледа Стара Не право јој па се кара На вјетар се много љути Па облаке главом мути

( 274 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

У БОЛНИЦИ АПРИЛА 1968. год.

Зима прође пролеће се јави Шта ме мучи а шта ли ме дави То је болест коју нисам звао Са њоме сам дуго ратовао Њезиној се одупиро моћи Држо флашу и дневи и ноћи Са браћом се веселом дружио Не бил како живот продужио Ал ме она полагано стеза И на крају са креветом веза Кревет ми је најшире ратиште Ту ме мисли и болови тиште Очи бечим колко имам вида Видим собу са четири зида

( 275 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А по њојзи сваки часак тили Лепршају бијели мантили Игле боду колико ти драго Ђе си здравље ти највеће благо

( 276 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

У ПАРКУ БОЛНИЦЕ 1968 г.

Под борићем клупа невољена А около трава до кољена Ту одмарам ал ме трује туга Од болничког невеселог круга Круг зелени и у њему куће Све су сузе поросиле вруће Гледам сузе траву и цвијеће А мисо ми свуда пролијеће И док мисо на даљине кружи Срце моје за прошлости тужи А што му је прошлос тако мила Кад је горка кано чемер била Свега ми је однијела дости А највише здравља и младости

( 277 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Зато немам покоја ни мира А будућност у срце ме дира Ој животе отрован си цио Па како ми можеш бити мио.

( 278 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

У МАРОВЦУ ПОД КУЋОМ 1978 Г. о себи

Под јабуком расцветаном Двадесет и првог маја Одмаро сам болне груди Пуне тешких уздисаја Кукавицу слушо тицу Ђе с букове кука гране Њена пјесма јадиковка Вријеђа ми срцу ране Посјети ме срећних дана Кад сам некад вес'о био Па ме гану жалос љута

( 279 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Што сам браћу изгубио Из ока ми суза кану Дочека је трава мека Теци сузо стежи туго Сви су јади за човјека Са тога се мјеста дигох И лагано кренух кући А запалих цигарету Запалих је уздишући Кољена ми дрхте слаба Тијело ми једва носе А мисли ме окупиле Па ми љуто душу косе У жилама крв ми врије Убрзано срце бије Удри срце удри јаче Док те земља не покрије.

( 280 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

КОД КАЗАНА 27.09.1976. г

Жарко љето брзо прође Рана јесен рано дође У дно села ватра сину Дим се вину у висину Око ватре људи клече Сваког дана свако вече Клече млади клече стари Црногорци и Шиптари Клањају се колко могу Не приносе жртву Богу Нити посте рамазана Него пију код казана

( 281 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

С њима попих и ја доста Успомена дивна оста Братска слога живот прави Нема да се заборави

( 282 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

КОЛИЈЕВЦИ

Зелен боре с Веље Главе Чувај моје бјеле браве Велика ме жеља мори Да ја одем Црној Гори Не вуче ме вода морска Него брда црногорска Волим тамо крочит стопу Но обићи сву Европу Не би дао греде оне За никакве милионе Колико ме само кошта Околина Оногошта Али ми је најмилије Равно моје код Голије

( 283 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Високо је до звијезда Са тога сам ја гнијезда Крваво је ко Формозе Тамо ми је корјен лозе Ту је прошо Смаил-ага И отишо у бестрага Ту су стазе мога баба Тамо ми је света ћаба Ту предаци моји леже Крв ме врела зањ га веже

07.04.1976. на дан Благовјести у Маровцу

( 284 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ЧЕСТИТКА ВУКУ КРГОВИЋУ

Драги вуче свијем тамо Ново љето честитамо Да вам пуне чаше звече И јуначке гусле јече Да вам грме пушке шаре Традиције наше старе Да се чује братска слога Са Жабљака бијелога Иванова кула тврда Од радости нек се мрда Нек Дурмитор горостасни Слободарски отац часни Са свијетлом круном леда Поноситу ђецу гледа

( 285 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

А дични сте и вриједни Људсковином ка и једни Зато нам је жеља света Да живите безброј љета Дурмиторске јеле вите Све нам тамо поздравите

Милан Р. Додеровић у Лесковцу за нову годину 1977 год.

( 286 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

СА ХИСАРА

Једно јутро са Хисара Са планине од бехара Гледао сам драге воље Љесковачко дивно поље И студену Јабланицу Како тече кроз равницу Вијуга се та ријека Ко сребрена змија нека Ко је није запазио Ко је није загазио Неко мање –неко више Пољске виле понајвише Бијелећи дивна платна Што конопља роди златна

( 287 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Платно им је најбелије Све војводе И делије Кошуље су те носили Ткаљама се поносили Шумадији пркосили Ту љепоту И дивоту Гледао сам у животу Гледао сам И гледао И нисам се нагледао Туго туго преголема Сад на води вила нема Нема платна да бијеле Куд ли су га однијеле Теци водо у Мораву Не дај виле забораву.

Милан Р. Додеровић

( 288 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

НА ПЛАНИНИ

На планини Вељој Глави Не виде се бјели брави Синаново и Маровце Куда пасу ваше овце. Отишле су кланицама А чобани равницама. О планино зашто даде Црногорске цуре младе Ти си вазда у превојке Крила момке и ђевојке Гледала си ђе се љубе И кад овце све погубе Ој воловски ој камене Чувај дивне успомене

( 289 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Сада тамо цвијет вене Ал цветају успомене.

Милан Р. Додеровић

( 290 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ПУТ ЗА СЕЛО

Шта се оно чује јека Што је мутна сва ријека То техника земљу оре Од Сјаринске Бање горе И стијене руши суре У амбисе и клисуре Веселе се пуста брда Долази им џада тврда План зелени кроје браћа Селима се живот враћа.

Милан Р. Додеровић-1978 г.

( 291 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛОШ НА ЖДРАЛИНУ

Косово је наше наше Ено Милош ата јаше За пресвето име Христа Милошева сабља блиста Милош виче са ждралина „Плитка ми је вода Дрина Не дај Боже да је газим И да тамо ја долазим Да похитам на брзину Кукавичком Терезину Сарајеву да похитам За Гаврила да упитам И да тамо поманитам“.

Милан Р. Додеровић

( 292 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

КОСИДБА

Маровац је село зна се Брдовито на таласе Кад се гледа пуно чара Кад се ради нема ћара Ливаде су дивне туда Али види види чуда Моторна их коса коси Оће сваку да покоси Ал не може то постићи По њима се трње тићи Свукудије оно цвета Грдна ли је ово штета Иди види Синаново У модерно доба ово

( 293 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ђе најбољи откос пада Тамо нема нико сада Од косача нема гласа Из Грбавца нити Власа Из Маровца исто тако Нема нико ђаво мако Нити Старе Бање има Да долазе на коњима Црногорци и шиптари Гласовити косидбари Различите капе носе А ливаде сложно косе Косио сам ја са њима Годинама и данима Косио је и мој ћаћа Са људима као браћа За нељуде како треба Бјеше као гром из неба Косио је и мој ђедо По капама није гледо Откосом је пушку вуко Нападаче из ње туко А не гледам капу ни ја То је наша традиција Она дивља крушка стара Што Мурата памти цара

( 294 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Она памти косе наше Све косаче и козбаше Списак има у мислима Све од Анта и Бислима Зна косаче све делије До Обрена и Велије Велики је списак много Читати га неби мого И потресат њине кости Нека свије Бог опрости Њине кости мирно труну Крушка чири своју круну Са њоме се још поноси Мени само бол наноси Гледале су њене гране Косиоце одабране Кад ракију под њом пију И од сунца кад се крију И ливаду како брију И окрећу тврдо коло Откосима наоколо Те се брдо и равница Савијају ко баница Зној се лије као чесма А чује се дивна пјесма Крушка памти све откосе

( 295 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

И још како ручак носе Неуморне вредне жене Под зелене гране њене И труде се да угосте Косиоце као госте Ту се пуши дуван жути А пријепек пије љути Наздравља се двојезично То из душе иде лично Говори се мијешају А капе се мијењају Све од воље без невоље Шта од тога има боље По свијету кад би зашо Ниђе боље неби нашо У души ми то борави Нема да се заборави.

Милан Р. Додеровић О косидби 1998 године у Маровцу

( 296 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ВИЈЕТНАМУ

Ластавице птицо мила Дај рашири своја крила Па полети само сама До далеког Вијетнама Тицо вита поносита Сама збори сама реци Немој нико да те пита Не причај им приче дуге Него само-само реци Срца су нам пуна туге Тужна срца тужна нама За народом Вијетнама. Милан Р. Додеровић

( 297 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ЗАВИЧАЈ

Веља Главо висока си Маровац те село краси Ту невију вуци горски Но се пјева Црногорски Ој Маровце мој Маровце Некадашњи Дамјановце Ко ти ново име даде Бог му дао вјечне јаде Коме твоје име смета Не имао селамета Кад љепшега мјеста нема Од Чакора до Сријема Стражилово И Карловце Радичевић пјева Бранко Вељу Главу И Маровце

( 298 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ристовићу снима Марко. Он долази сваког маја Са Дунава и Космаја Обилази дивна мјеста Ђе му драга младос неста Завичајне слика стране И преноси на екране Снима камен снима горе Поточиће и изворе На пашњаке бјеле браве И ливаде пуне траве Шареније од ћилима Све камера снима снима Снима орла што се вије Над дубоке провалије Црног врана који гаче Лаку срну која скаче И славуја који везе Са бијеле вите брезе Стражилово, Стражилово Ко је љепши кажи ово, Златиборе гласовити Вала ниси љепши ни ти Али носи јаде своје Што му стазе пусте стоје Док му срце болно дише Он овако пером пише: “Веља Главо и Мајдани

( 299 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ђе одоше моји дани Ђе су стада са границе Ђе су младе чобанице Ђе је сада моја вила Што је самном љубавила, Еј да ми је да се врати Да чувамо по папрати Ој логоре усред горе Памти наше разговоре Паљевине и стијене Чувајте нам успомене Ти ријеко под Мушиком Немој казат никад ником За момачке моје дане

И ђевојке нагиздане У јелеке и опанке И састанке на пропланке Успомене ту сам писо Севдисао и уздисо Ој дубоки Самокове Да ме вежу у окове Покидо би гвожђе тврдо И на моје дошо брдо Да камене видим плоче Ђе мој бурни живот поче Да прошетам доловима Ђе сам оро воловима Да погледам доље горе

( 300 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

Ђе сам ишо на саборе На весеља и просидбе На комидбе и косидбе Да погледам све могуће И да снимим трошне куће Трошне куће мога села Ђе сам ишо на сијела Ударао у тамбуре И милово дивне цуре И уз гусле пјево море Чекајући рујне зоре Свако коло игро слатко Чини ми се све би кратко Кажи горо кажи траво Дал природа има право Дал природа право има Што дарује да узима Узела је све од мене Ал неможе успомене Ја на ово право имам Зато родну груду снимам Да је носим да је гледам За царски је престо не дам Веља Главо вјетром дувај Завичај ми драги чувај”.

Поздрав драгом пријатељу Марку Ристовићу од Милана Р. Додеровића 26.07.1986 год. у Маровцу

( 301 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПАЖЊА (поводом скрнављена извора “Сува Чесма”)

Има неки паразит Може извор заразит На ноге се вуче двије За сигурно свиња није Него неко мртво звјере Ође гадиође ждере То све ради под кријући дал то чини својој кући Што га учи црни враг Коме ли ће бити драг Шта му смета божји дар Судио му календар. Милан Р. Додеровић 1999 год У Маровцу

( 302 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ЧУДО РУЖНО

Види види чудо ружно Посијано воће јужно У Маровцу насред брда Ђе је камен плоча тврда Ту неможе ни понићи А камо ли да се тићи …….. Каква му је глупа машта Ту не рађа све и свашта Тврдо брдо тврде грађе Само добре људе рађе А он сије јужно воће Да се суши у тешкоће Воће крупно, пуно сока

два лимуна једна ока

( 303 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Ко год прође свак се чуди Сијали га нису људи Нису људи нити стока Но живина зла жестока

И некакве ситне гњиде Што не виде нит се стиде... Милан Р. Додеровић 1999 у Маровцу

( 304 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ШЕСНАЈЕС МИ ЉЕТА БЈЕШЕ

Шеснајес ми љета бјеше Кад ме ноге донијеше Из бијела града Врање У буково густо грање Залуто сам на планини На гласити камен црни Пустиња је непрегледна Пије ми се вода ледна Потражујем извор често Док на “Пакет” звано мјесто Једна њива у ограде И копачи на њу раде Ко ће брже ко ће боље Кукурузно праше поље

( 305 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Поздравих се ја са њима Питах ђе ли извор има И угледах цуру босу Из тестије воде просу И у гору она штуче А у моје срце пуче Хитре ноге травом ходе Донесе ми цура воде Кад тестију пружи мени Мало више порумени Ја не видим своје лице Ал ми горе јагодице Узех воду воду ледну Доживотну отров медну Педесет је прошло љета Од ђевојке са Пакета А још ону воду пијем Одканит се не умијем Но с границе одозгоре Гледам пакет усред горе Сад ј планина није њива И да ли је цура жива.

Милан Р. Додеровић Маровац

( 306 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ОД КАД СУНЦЕ ОВУ ЗЕМЉУ ГРИЈЕ

Од кад сунце ову земљу грије Свака стопа неку тајну крије Нико не зна колико их има Земља даје земља и узима Па завија у њене кучине У дубине и морске пучине Туда крије снагу земљотреса Па градове ко росу отреса И човјека опомиње црна Да је мањи од макова зрна Она крије ватрене вулкане Нечувене крије великане Неимаре и њине радове И прастаре куле и градове

( 307 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Црна земља има ћуди сјајне Она чува и одаје тајне Одавно се заклињала рају Да се тајне дознати морају. (кад је козје уши привиђела у Тројана цара ојађела)…

Милан Р. Додеровић 1999 год. Маровац

( 308 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

МИЛАНОВЕ ШАЉИВЕ ПЈЕСМЕ (из времена кад се знало за шалу

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

ГОЗБА КОД ЏАМИЈЕ

Код џамије више Бање вруће И циганске ојађене куће На домаку саме кованице Састале се тешке пијанице Велика се уватила граја Око пића Огњановић Раја Није пиће из богате Мачве Но Рајове превелике бачве Не пију га чивтелије наше Као људи из стаклене чаше Но из старе циганске панице Ђе циганка мијеси банице У њу воду магарету носи С њоме иде и по селу проси

( 310 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

На њу сједи кад циганче доји У њу нокте и вретена боји У њу стару магарицу музе А чисти је рукавом од блузе Кад је свађа са њоме се гађу А какви су јади да иг нађу Нек се бију и нек се лупају Но се у њу перу и купају У њој перу у њој хладе рибу Цијела је зарасла у глибу Али ДОКТОР Рајо констатује Није страшно хигијена тује Јес прљава али страшна није Па слободно може да се пије Мили Боже великога славља Он Милану Додеру наздравља Додер пије срце му је тражи Но Ристовић Јово дај ми кажи Пјанац није ал воли да лока Из панице од дванаес ока Весели га шљивовица јака Ко и Раја његовог шурака Тако људи код џамије славе Младеновић ту је Томиславе Задичио Рајове званице Шљивовицу пије из панице

( 311 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Зубе стеже по мало се мрди Не одступа док се не натврди Ту се воде разговори разни А буре се навија и празни Па најпосле и пјесма зазвони Доктор Рајо тако дрва гони.

Милан Р. Додеровић

( 312 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗМЕЂУ ДВА ПЛЕМЕНА ( Ради се о циганима који су служили код двије црногорске породице)

Запросио Брајим циганчина Према себе цуру од начина Од доброга рода и племена Од цигана с Бијелог Камена Љепоте јој нема у иксана Бијели се као офиксана Очи су јој као у буљине Мала уста чеперак дуљине Ситни зуби ко о крокодила Благо томе за ког се родила Кад се смије ко да жаба крокће Кад говори ко да прасе рокће Танка струка крити није вајде Као добро надуване гајде По мало је слинава по носу Преко чела окренула косу

( 313 )

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

О грлу јој три ђердана висе А кроз дроњке пропануле сисе Кака ли је шинула је змија Босе ноге вире уз димија Кад се шета полако се вуче А брже би да се гола свуче Ко је гледо онакога створа Мало боље мирише од твора Кад је таку испросио даму Купи свате у вечерњу таму Људе бира а добро се варка Старог свата Ристовића Марка Он умије мудро говорити Са Велијом јеглен отворити За ђевера зове мога приша Сератлију Ристовића Триша А за кума пронађе јадова Миливоја сина Обрадова Он ће грдни трошак повлачити Када стане кумчад облачити Цигови су сватови цијели Здраво дошли на Камен бијели Па се плаше кићене делиј Да у кућу оду код Велије Па се крију за копом шенице Док ево ти њине прошенице

( 314 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Добра срећа прискочила њима Те им сама изађе Сеима Но да видиш превелике буке Кад допаде ђеверу до руке Ето врага и ђавоље бруке Дочепа је као оро пиле Шарене јој поткупи димије Па са гувна низ поток здимије Кад су били до мјеста јабуке Ту сватови започеше буке А старојко грли снашу младу Весеље је нека добро знаду Једва снашу приведоше кући А она им рече»тешко тући» У авлију кад је уведоше И шарено коло поведоше Боже мијо великога лома Од цијела Ристовића дома Док ево ти грдног чивтелије Горановић дугачког Велије Циганчина ко на крила иде Зуби му се надалеко виде Својој шћери у походе хита Са старојком нешће да се пита Но се прави нека величина Док Милана ето Јеличина

( 315 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Бијаше га понијела жеља Да најпрви срете пријатеља Не плаше га Велијини зуби Но се сњиме у уста пољуби Тад Велија проговори стари "Пријатељи сви сте ми шукари" Пријатељи добро се хвалише Циганчад се још боље шалише

Шалише се Браим и Селима Док се добро досадило њима А кад прође мразовита зима Миливоје крсти Миљазима Не чуди ме што га крсти таде Но зашто му своје име даде Ти га крсти а не кваси руке Но поједе три велике ћурке Брајим их је пеко и варио Ристовиће ђаво преварио И данас је свака неплаћена Куд ће твоја душа напаћена. Спјевао : Милан Р. Додеровић о циганима сезонцима смјештеним у сеоска домаћинства: Горановића и Ристовића 1972 године у Маровцу

( 316 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

КУМСТВО У ЖУЈУ

Слуге држи увијек и вазда И сад ову искористи згоду Тодора ће доносити воду Чуват овце и чарапе плести А понекад и кућу помести Али није знао благо мене Да се сложит неће двије жене Сложили их неби сви Богови Поприје би у врећу рогови После доста невоље и муке Од Тодоре газда диже руке Она оде месноме одбору А на жалос и поругу свима Што дадоше Рајка циганима

( 317 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Чедо расте циганка га ниша А кад дође време да се шиша Тад порани Петар Горановић И са њиме Рајо Рогановић Куд ће они то људи кажују Они право одоше за жују Оде Петар весела му мајка Да ошиша Мусинога Рајка Сад о томе неке приче има Сусрете их Муса с брковима Хита Муса на ногама хрли Кума Петра и љуби и грли Па га сједе ђе му одговара До Рафета циганина стара До Рафета са другога краја Он постави Рогановић Раја Па до Раја старога Мамута Ни цигана нити арнаута До Мамута и самога ћошка Он посједе високога Бошка Па до Бошка Љиља од џамије И циганске многе аџамије А под прозор ђе бјеше завеса Он постави Шаљивога Веса Пошто Весо оће да се зеза Он до њега магарца привеза

( 318 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

До магарца Његуша Момира Па до њега Перовић Демира Таког старца нема до Гилана Па до њега Аџића Милана До Милана Петровога кера Па до њега баш Аџића Пера Па до Пера од Огоша Ђема Сад другима више мјеста нема Али ово чудо морам рећи Скиде Муса самар магарећи Нањ' постави ко правога бана По имену Додера Љубана Бјеше Муса приватио пића Па овласти Додеровић Мића Јер то Мићу личи и пристоји Да цигане служи и настоји Пијан Муса са очима кружи Додер Мићо са ђевријом служи Весеље је све под шатор врије Но да видиш циганке Ђеврије Ах каква је сви јој црни дани На њојзи су ките и ђердани Она носи у рукама таву И у њојзи превелику главу То је глава од младог пуљета Што се овог окотило љета

( 319 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ (Проширено Издање)

Дугачка је половину метра Па је стави баш пред кума Петра Лако бјеше дочекати госта Јер имаху ђаконија доста Од пуљета меса и купуса Што припреми Ђеврија и Муса Три се бачве ракије попиле Док се нису званице опиле.

Др. Миливоје Прашчевић зет Петра Горановића и Милан Р. Додеровић на караули Бијели Камен у Маровцу.

( 320 )

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ

- БИЉЕШКА О ПИСЦУ-

МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ (1932-2001).

Рођен у селу МАРОВЦУ-МЕДВЕЂА. За поезију и гусле везан је још од ране младости, а објавио је књигу епске поезије ЈЕЦАЈИ СТРУНА 1975 г. у издању НАША РЕЧ –Лесковац као и књигу ГУСЛАРСКЕ ПЈЕСМЕ у издању савеза писаца а. Југославије у Београду 1989. Објавио је и неколико епских књига мањег обима и у мањем тиражу. Епске пјесме Милана Р.Додеровића снимане су на касетама и плочама а извођене су на гусларским вечерима широм његову пјесму ВУК МИЋУНОВИЋ, снимио је

српских земаља. Прву

народни гуслар БОРКО

МИЈАЈЛОВИЋ као и другу ХАЈДУК ВЕЉКОВА СМРТ. КАРАЂОРЂЕВА СМРТ снимио је народни гуслар ЉУБИНКО ДРАГОЈЛОВИЋ, пјесму РИШЊАНИН АЏИЈА снимио је народни гуслар ВОЈИСЛАВ СТАНИШИЋ. ДУШАН ДОДЕРОВИЋ СНИМИО ЈЕ НА КАСЕТАМА У ИЗДАЊУ Југодиска следеће

пјесме

МИЛАНА

Р.

ДОДЕРОВИЋА:

СТРЕЉАЊЕ

ЂАКА

У

КРАГУЈЕВЦУ, КРВАВА ЖЕТВА, ПРЕНОШЕЊЕ МОШТИ КНЕЗА ЛАЗАРА И ПОГИБИЈА МАРОВЧАНА. Пјесник и гуслар МИЛАН Р. ДОДЕРОВИЋ своју природну обдареност за епску поезију И гусле наследио је од својих предака из Пивског подручја Црне Горе , данашње општине Плужине, јер су и његови преци имали афинитета за пјесму и гусле. Овај народни пјесник је свестрана личност, јер је природа све, а школа је само надградња.

САДРЖАЈ КАРАЂОРЂЕВА СМРТ ЧЕГАРСКИ БОЈ ХАЈДУК ВЕЉКОВА СМРТ БОЈ НА ВЕЉОЈ ГЛАВИ 1912 БИТКА НА ПЛОЧНИКУ 1386 године ПРЕНОШЕЊЕ МОШТИЈУ СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА СКЕНДЕР БЕГ-Ђурађ КастриотићСКОБАЉИЋ НИКОЛА ( Војвода Деспота Ђурђа) СВЕТИ КРАЉ ВЛАДИМИР ДУКЉАНИН

Први део

СВЕТИ КРАЉ ВЛАДИМИР ДУКЉАНИН

Други део пјесме написао је Симо Додеровић

ХАЈДУК СТАНКО РИШЊАНИН АЏИЈА ВУК МИЋУНОВИЋ УСКОК КАРИМАН (Томановић Живко) АВДАГИНА ФАТА УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА ПОКОЉ СВАТОВА на Боровцу код Медвеђе СТРЕЉАЊЕ ЂАКА У КРАГУЈЕВЦУ ПОГИБИЈА МАРОВЧАНА 1943 г. АРНАУТСКИ ЗЛОЧИН НАД ЖЕТЕОЦИМА СМРТ МАКСИМА ЂУРОВИЋА СТРАДАЊЕ КАКАЊСКИХ РУДАРА

(Погибија Мирка Обрадовог Додеровића)

ПОГИБИЈА РОБЕРТА КЕНЕДИЈА ВИЛА СА ЧАКОРА (Погибија Ђукић Бранке) ПОГИБИЈА ЂЕТЕТА МОМЧИЛА ПОГИБИЈА ВЕСЕЛИНА КАЉЕВИЋА (Рођеног 28.05.1967 ) КАТАСТРОФАЛНИ ПАД АВИОНА ЈАТ-а НА МАГАНИК 1973 год. СА МАГАНИКА САУЧЕШЋЕ ЈАНИ МИЛКИ БОШКОВИЋ ЗА ЈЕДИНЦЕМ ЖАРКОМ-ЦИЦАНОМ ПОСВЕТА СЕНИМА ВЕСЕЛИНА ВЕСКА БОШКОВИЋА УОЧИ ВИДОВДАНА 1978 год. ВЕЉА ГЛАВА НА УРАНКУ У РОДНОЈ ПЛАНИНИ ЧИЧА РАДОЈУ СЈЕЋАЈМО СЕ ПИСМО НАРОДНОМ ГУСЛАРУ БОРКУ МИЈАЈЛОВИЋУ ГОРДУ И ЛАКОМУ ПОГЛЕД СА ХИСАРА 1976 год. У БОЛНИЦИ АПРИЛА 1968. год. У ПАРКУ БОЛНИЦЕ 1968 г. У МАРОВЦУ ПОД КУЋОМ 1978 Г. КОД КАЗАНА 27.09.1976. г КОЛИЈЕВЦИ ЧЕСТИТКА ВУКУ КРГОВИЋУ СА ХИСАРА НА ПЛАНИНИ ПУТ ЗА СЕЛО

МИЛОШ НА ЖДРАЛИНУ КОСИДБА ВИЈЕТНАМУ ЗАВИЧАЈ ПАЖЊА (Поводом скрнављења извора „СУВА ЧЕСМА“) ЧУДО РУЖНО ШЕСНАЈЕС МИ ЉЕТА БЈЕШЕ ОД КАД СУНЦЕ ОВУ ЗЕМЉУ ГРИЈЕ

МИЛАНОВЕ ШАЉИВЕ ПЈЕСМЕ

ГОЗБА КОД ЏАМИЈЕ ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗМЕЂУ ДВА ПЛЕМЕНА КУМСТВО У ЖУЈУ

О АУТОРУ