ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ "ИНСТИТУТ ЗА СТРНА ЖИТА - РАДНА ЗОНА ФЕНИКС"

ЈП Дирекција за урбанизам Крагујевац Ул. Краља Петра I бр.23

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ "ИНСТИТУТ ЗА СТРНА ЖИТА - РАДНА ЗОНА ФЕНИКС"

- материјал за рани јавни увид -

Директор: мр Александар Рудник Милановић дипл.инж.арх.

Крагујевац, јануар 2016.

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ "ИНСТИТУТ ЗА СТРНА ЖИТА - РАДНА ЗОНА ФЕНИКС" ИНВЕСТИТОР: ПРЕДМЕТ:

НОСИЛАЦ ЗАДАТКА:

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ "ИНСТИТУТ ЗА СТРНА ЖИТА - РАДНА ЗОНА ФЕНИКС" Ј.П. ДИРЕКЦИЈА ЗА УРБАНИЗАМ КРАГУЈЕВАЦ

ОДГОВОРНИ УРБАНИСТА: Наташа МАТОВИЋ, дипл.инж.арх. СТРУЧНИ ТИМ: Јелена СТЕФАНОВИЋ, дипл.инж.арх. Предраг ДИМИТРИЈЕВИЋ, дипл.инж.геод. Драган ПЛАНИЋ, маст.инж.геод. Александар ЋАТИЋ, дипл.инж.грађ. Владимир РАКОВИЋ, дипл.инж.саоб. Никола ТИМОТИЈЕВИЋ, дипл.инж.електро. Андреја СТЕФАНОВИЋ дипл.инж.маш. Весна ЈОВАНОВИЋ, дипл. хем. Тијана МАРКОВИЋ, маст.екол. Војислав ПОПОВИЋ, дипл.инж.грађ. ТЕХНИЧКА САРАДЊА:

Ненад АКСЕНТИЈЕВИЋ, дипл.инж.инфо. Светлана ДРАГОЈЛОВИЋ, грађ.тех.

ТЕКСТУАЛНИ ДЕО

САДРЖАЈ 1.

ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА ................................................................................. 1

2.

ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ........................................................................ 1

3.

ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА И ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА .............................................................................. 1

4.

ПОСТОЈЕЋА ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ............................................... 10

5.

ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА ........................................................................... 22

6.

ПРЕДЛОГ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА ................................................................. 22

7.

ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА .......................................................... 24

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ............................................................................................ 25 ДОКУМЕНТАЦИЈА .................................................................................................. 25

1. ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА Оквирна граница обухвата плана иде спољном регулацијом Улице Слободе почев од Ректората, Петровачке магистрале и Аутопута (Крагујевац - Баточина) до комплекса Царине и Метроа, обухватајући комплекс Млекаре Мегле, Темпо-Делта парка, наставља се регулацијом Улице Ђуре Пуцара Старог, обухвата и део комплекса Клиничког центра – Клинички центар Б, до Београдске улице и натраг линијом разграничења намена до Улице Слободе. Површина обухвата плана је cca P=153ha. Прецизна граница ПДР-а биће дефинисана у фази Нацрта плана. Графички прилог бр.1.1. Катастарска подлога са границом обухвата

2. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ Одлуку о изради Плана детаљне регулације „Институт за стрна жита – Радна зона ФЕНИКС“, (у даљем тексту План), број: 350-1222/15-I, донела је Скупштина града Крагујевца, дана 25.12.2015.године, објваљена у „Службеном листу града Крагујевца“ број 44/15 од 25.12.2015. године. Саставни део Oдлуке је и одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја Плана детаљне регулације на животну средину. Правни основ за израду Плана je: -

-

Закон о планирању и изградњи („Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09 испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14); Правилник о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Службени гласник РС“, бр. 64/15);

Плански основ за израду Плана је: - ГУП „КРАГУЈЕВАЦ 2015“ („Службени лист града Крагујевца», бр. 7/10, 16/12) - ПГР „Радне зоне Крагујевац и зоне пословања“ („Службени лист града Крагујевца“, бр. 26/13)

3. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА И ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА Предметна локација налази се у североисточном делу простора дефинисаног границом ГУП-а Крагујевац 2015. са десне стране у односу на долазни правац Аутопута Баточина – Крагујевац. Терен је падиран према аутопуту (источна падина) и Сушичком потоку (југозападна падина). Велики проценат предметног обухвата је неизграђен. Највећи део изграђеног простора је позициониран уз Аутопут, Шукину улицу, Улице Слободе и Саве Ковачевића, где су формиране веће групације пословних центара. Графички прилог бр. 1.2. Постојећа намена површина Изграђени простор у обухвату је следеће намене: Површине и објекти јавне намене Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

1

- Образовање – комплекс факултета - Здравство – Одељење клиничког центра, Хитна помоћ - Наука – Институт за стрна жита и Локација на којој је отпочела изградња Центра

изврсности - Зеленило – Парковска поршина уз Београдску улицу - Комуналне делатности - локација опредељена за реализацију ватрогасног дома - Саобраћајне површине

Површине и објекти остале намене - Пословање – Низ локација реализованог и резервисаних за намену пословања - Становање – Мање површине у северном делу обухвата и један стамбени објекат у

комплексу Института за стрна жита Неизграђене површине се делом користе у сврхе научних радова Института за стрна жита. Део слободних површина, опредељен је за реализацију појединих намена и у складу са тим и плански прописаним условима, формирани су комплекси али још увек није отпочела реализација истих. Графички прилог бр. 1.3. Просторна анализа пословно радне зоне Феникс – Прегледна имовинска карта Табела– Постојећа намена земљишта Постојеће 2015

НАМЕНА земљиште

% у односу на обухват

ha 1. ЗЕМЉИШТЕ ЈАВНИХ НАМЕНА Високо 1.1 образовање 1.2 Здравство 1.3 Култура и наука 1.4 Зеленило - парк Комуналне 1.5 делатности мрежа саобраћајне и 1.6 комуналне инфраструктуре 1.1-1.6 ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ 2. ЗЕМЉИШТЕ ОСТАЛИХ НАМЕНА Становање средњих 2.1 густина 2.2

Пословање

2.1 -2.2

ПОВРШИНЕ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ

3.29 8.28 5.43 0.67

0.02 0.05 0.03 0.00

2.11

14.67

0.01

34.45

0.11

0.52

0.00

22.59

0.15

23.11

0.15

43.87

0.29

3. НЕИЗГРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ 3.1

Неизграђено земљиште

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

2

3.2

3.3

3.1- 3.3

Неизграђено земљ. које се користи за институт Сртна жита Неизграђено земљ. које је тржишно Град пласирао у претходном периоду НЕИЗГРАЂЕНО ЗЕМЉИШТЕ

40.25

0.26

10.39

0.07

94.51

0.62

4. Земљиште ван грађевинског подручја 4.1

Водоток - поток

4.1-

ЗЕМЉИШТЕ ВАН ГРАЂ. ПОДРУЧЈА

УКУПНО

0.63

0,00

0.63

0.00

152.70

0.88

Графички прилог бр. 1.2. Постојећа намена површина

Постојећа мрежа саобраћајне и комуналне инфраструктуре Саобраћајна инфраструктура Улична мрежа – Предметно подручје у Крагујевцу обухвата део шире централне зоне града и северозападно градско подручје у односу на границе генералног плана, које тангирају наставак државног пута и значајне градске саобраћајнице. Планирани концепт основне уличне мреже заснива се на усвојеним саобраћајним решењима из важећег Плана генералне регулације и Генералног плана Крагујевца са надградњом уличне мреже нижег ранга. Планска решења настала су као резултат спроведених саобраћајних истраживања и моделске симулације оптерећења путовањима на релацији стан-посао за 2015. годину за потребе Генералног плана (Студија примарне уличне мреже Крагујевца, Југинус Београд 2001.). Резултати студије показују да се најинтензивнија интерна кретања у наредном периоду могу очекивати на релацији дуж Лепеничког коридора (правца државног пута Iб реда бр. 15), правцу „Мини обилазнице“ која представља везу државних путева Iб реда бр. 15 (према Баточини) и бр.16 (према Тополи-Београду) као и правац државног пута Iб реда бр. 16. На планском подручју улична мрежа рангирана је у следеће категорије: - аутопут - градска магистрала-обилазница - градске магистрале, - градске саобраћајнице и - сабирне саобраћајнице. Улична мрежа категоризована је према функцији и за сваки предложени ранг саобраћајница и у складу са тим у фази израде Нацрта предвидеће се одговарајући попречни профили према очекиваним саобраћајним оптерећењем.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

3

Положај наставка аутопута кроз град у захвату плана поклапа се са правцем државног пута Iб реда бр. 15. Градске магистрале у захвату плана пружају се правцем тзв. „Мини обилазнице“ (улицама Милована Влајића Шуке и Владимира Роловића). Примарну уличну мрежу чине и градске саобраћајнице: тзв. „петровачка магистрала“, ул. Слободе и ул.Саве Ковачевића. Градске магистрале су саобраћајнице које се у основи надовезују на мрежу државних путева I и II реда или повезују ове путеве. Ове саобраћајнице се протежу већим делом градског подручја, повезују различите градске садржаје (рад, становање, центар, образовање...) и опслужују значајан део транзитног, изворно-циљног и локалног саобраћаја. Градске саобраћајнице су у основи намењене средњим и дугим унутарградским путовањима, повезују сабирне саобраћајнице са градским магистралама као и стамбене зоне са градским центром и осталим садржајима при чему опслужују највећи део локалног саобраћаја и уводе локалне путеве у град. Остале планиране саобраћајнице имају функцију сабирница или приступних улица унутар комплекса. Раскрснице на аутопуту и северној обилазници планирана су као денивелисане. Јавни градски превоз путника - Систем Јавног градског превоза путника (ЈГПП-а) у планском периоду засниваће се на аутобуском превозу и евентуално тролејбуском саобраћају. Улична мрежа у регулационом смислу испуњава захтеве јавног превоза путника. Део уличне мреже у планираним регулационим профилима омогућава издвајање посебних саобраћајних трака за возила јавног превоза (на пр. ул. Милована Влајића Шуке). Стационарни саобраћај - На планском подручју доминантно су заступљене радне зоне, тако да ће се паркирање за кориснике радних зона реализовати унутар блокова радних зона, а према капацитету појединачних локација. У радној зони на позицији између Петровачке магистрале и постојеће депоније Јовановац планиран је логистички центар, који ће у свом саставу имати и терминал за смештај теретних возила. На смањење захтева за паркирањем путничких аутомобила неопходно је утицати кроз развој такси превоза, регулативним мерама, тарифним системом паркирања као и планираним развојем подсистема ЈГПП-а (аутобуског и тролејбуског) што ће довести до промене постојеће неповољне структуре учешћа возила ЈГПП-а у укупном броју кретања, а што би у значајној мери смањило број кретања путничким аутомобилима и број захтева за паркирањем. Приликом изградње нових и реконструкције постојећих објеката свих намена, неопходно је применити одговарајуће критеријуме за изградњу потребног броја паркинг места као и мере за спровођење наведених критеријума. На тај начин би за одговарајуће објекте (стамбене, пословне, спортске, објекте културе . . .) у зависности од намене и величине (броја запослених, седишта и сл.), требало условити изградњу потребног броја паркинг места. Како се у захвату плана налазе и објекти великог

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

4

степена атрактивности (сајмиште, спортска хала, аутобуска станица, тржни центар..) примена наведених критеријума је од великог значаја. У зонама индивидуалног становања за паркирање се планирају површине у оквиру парцела корисника.

Водопривредна инфраструктура Водоснабдевање - Територија обухваћена планом припада висинској зони водоснабдевања до 220,0 мнм. Кроз територију пролази више магистралних цевовода Ø 200 мм до Д 630 мм. Територија је делом покривена разводном водоводном мрежом. Постојећи систем водоснабдевања омогућава даљи развој овог дела града. Изградња нових водоводних линија обавиће се у новопробијеним саобраћајницама, као и у саобраћајницама у којима не постоје. Одвођење отпадних вода - Систем за одвођење отпадних вода је сепаратан. Санитарне отпадне воде се организовано одводе мрежом фекалне канализације до примарног фекалног колектора, који иде поред реке Лепенице, и њиме до постројења за пречишћавање отпадних вода, које се налази ван границе плана. Пречник примарног фекалног колектора у овом делу града је Ø 1300 мм. Постојећа мрежа може да задовољи будуће потребе одвођења отпадних вода. Изградња нових линија фекалне канализације обавиће се у новопробијеним саобраћајницама, као и у саобраћајницама у којима не постоје. Атмосферске воде одводе се мрежом кишних колектора до река Лепенице и Угљешнице. Постојећа мрежа може да задовољи будуће потребе одвођења атмосферских вода. Изградња нових линија кишне канализације обавиће се у новопробијеним саобраћајницама. Регулација водотокова - Поред границе плана протиче река Лепеница која је регулисана и река Угљешница коју треба регулисати

Електроенергетска инфраструктура Постојеће стање - Електроенергетика - Потрошачи у захвату плана снабдевају се електричном енергијом из трафостанице 110/10kV КГ005 "Дивље поље", која је напојена двоструким далеководом 110kV из правца трафостанице 400/110 kV "КГ2". Мреже 10kV и 1kV реализоване су надземно и подземно и углавном су у добром стању. Инсталација јавног осветљења саобраћајница је изграђена, а доминантни су живини извори светлости. Постојеће стање - Телекомуникације - Телефонски капацитети у захвату плана састоје се од приступних чворова, система преноса и приступне телефонске мреже. У захвату плана постоји покривеност сигналом мобилне телефоније. Планирано стање - Електроенергетика - Електроенергетски систем у захвату плана потребно је реконструисати, проширити и модернизовати у складу са потребама оператора и конзума. Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

5

Постојећу нисконапонску мрежу и водове 10kV у захвату плана потребно је каблирати на деоницама које буду ометале изградњу нових објеката. Неопходно је обезбедити да изградњу нових стамбених и пословних објеката у потпуности прати изградња електроенергетских објеката одређивањем локација за изградњу нових трафостаница и коридора за каблове и далеководе до истих. Да би инсталација јавног осветљења била функционалнија и економичнија потребно је светиљке са живиним изворима заменити светиљкама са натријумовим изворима високог притиска или савременијим и економичнијим. Препоручује се употреба светиљки које емитују светлосни флукс усмерено ка тлу уместо оних које исти емитују у свим правцима. Планирано стање - Телекомуникације - У наредном периоду предвиђена је реконструкција, доградња, модернизација и децентрализација телефонске мреже, уз постепено увођење оптичких каблова, као медијума преноса на свим нивоима. Систем преноса треба да се одвија преко дигиталних аутоматских телефонских централа довољног капацитета. За свако домаћинство обезбедити по један директан телефонски прикључак, као и довољан број прикључака за све привредне кориснике. Планира се увођење широкопојасних сервиса (Интернет, IP TV, VoIP) за све кориснике на конзумном подручју по прихватљивој цени. Да би се ово омогућило планира се постављање мултисервисних приступних чворова (MSAN) који ће се у мрежу повезати оптичким кабловима. Потребно је проширити постојећу и изградити нову подземну приступну мрежу припадајућих планираних МСАН-ова са дужином претплатничке петље од 800-1500м. Изградњом антенских система и базних станица мобилне телефоније у складу са плановима развоја мобилних телекомуникација, омогућиће се рад овог система телекомуникација на целом планском подручју.

Термоенергетска инфраструктура У обухвату Плана генералне регулације Радне зоне и зоне пословања, постоје два система развода енергије високог стандарда: гасоводни и топловодни систем. Сем ова два система користе се конвенционална фосилна чврста и течна горива и електрична енергија, као горива за производњу топлотне енергије. Гасоводна инфраструктура - Постојећа гасоводна инфраструктура у обухвату и ближем окржењу плана генералне регулације: -

Челични градски гасовод ГМ 08-03, притиска до 12 bar

-

Мерно регулациона станица „Сервис 2“

-

Мерно регулациона станица „Млекара“

-

Мерно регулациона станица „Сервис 1“

-

Дистрибутивни гасовод притиска до 4 bar.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

6

Карактеристика изграђених мерно регулационих станица (МРС) у обухвату плана је да су готово све намењене искључиво снабдевању природним гасом привредних и осталих субјеката на чијим се парцелама и налазе. Једина МРС која се у том смислу разликује је МРС „Сервис 1“ из које је изведена дистрибутивна гасоводна мрежа која напаја већи број корисника. Инфраструктура даљинског грејања - Постојећа инфраструктура даљинског грејања у обухвату плана генералне регулације: -

Дистрибутивни топловоди

-

Котларница „Аеродром“.

Планирано: Гасоводна инфраструктура - Од постојеће МРС „Сервис 2“ планирати изградњу дистрибутивне гасоводне мреже до крајњих корисничких објеката у радној зони, зони пословања и објектима других планираних намена. Читав капацитет МРС „Сервис 2“ је тренутно неискоришћен, а изведеним повезивењем дистрибутивним гасоводима са МРС „Сервис 1“ омогућена је диверсификована дистрибуција природног гаса. Природни гас из планиране дистрибутивне мреже би се користио за задовољење потреба грејања и технолошких потреба. Инфраструктура даљинског грејања - Уз котларницу „Аеродром“ постоји изграђена мерно регулациона станица из које ће се котларница напајати природним гасом. Ова мерно регулациона станица би ускоро требала да постане функционална. Планирани објекти здравствене делатности у обухвату плана користиће топлотну енергију из система постојећих топловода. Обновљиви извори енергије - Уз коришћење топлотне енергије из дистрибутивних термоенергетских мрежа, планирати коришћење обновљивих извора енергије за грејање и хлађење простора (топлотне пумпе) и грејање санитарне воде (соларни колектори и топлотне пумпе). Соларна енергија се уз соларне колекторе може користити и за производњу електричне енергије, коришћењем фото-напонских панела, који се постављају најчешће на крововима објеката. Енергију ветра могуће је користити изградњом мањих ветрогенератора, који би се постављали на објекте или били у њих интегрисани. На локацији депоније, која је у непосредној близини предметног обухвата, планирати коришћење метана као извора обновљиве енергије за добијање топлотне енергије или струје, која би могла да се користи за потребе депоније, а вишак би могао да се испоручује у мрежу електродистрибуције.

Постојеће уређење зелених површина По свом значају и режиму коришћења, издваја се локација уз Београдску улицу, уз Грудно одељење. На подручју предметног плана других јавних зелених површина нема сем дрвореда дуж улице Саве Ковачевића. Дрворед чине мање кугласте форме багрема, формиране местимично са обе стране улице у зеленој траци. Предлаже се максимално очување вредног постојећег зеленила у обухвату. Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

7

Већи део осталог зеленила у обухвату, у постојећем стању чини зеленило у зони науке (култивисано зеленило кога чини растиње на огледним пољима Института за Стрна жита). Сво остало остало зеленило чини зеленило у оквиру осталих намена (пословања). Присутни су ретки примерци лишћарских и четинарских дрвенастих врста, ниско зеленило у партеру. Може се закључити да у постојећем стању предметног обухвата нема јавних зелених површина сем дрвореда уз саобраћајнице, што захтева посебан приступ при планирању и уређењу свеукупног зеленила овог подручја.

Природна добра На основу увида у документацију прибављену за израду ПГРа „Радна зона Крагујевац и зона пословања“, није евидентирано природно добро, нити добро за које је покренута иницијатива заштите на овом простору. На основу накнадно добијених услова Завода за заштиту природе Србије, све мере заштите природе ће бити инкорпониране у нацрт плана. Уколико се у току реализације плана наиђе на природне лоаклитете, природне вредности или објекте који заслужују да буду под заштитом, неопходно је обавестити надлежни завод и покренути процедуру заштите.

Инжењерско геолошке карактеристике терена На основу Геолошке подлоге за Генерални план Крагујевац 2015, према геолошком саставу, морфологији и постојећем стању терена земљиште у захвату плана припада подрејонима I – 2, I – 4, II – 6, III – 2, III – 3, IV – 2, IV – 3. Графички прилог бр. 2.2. Извод из ГУП-а Крагујевац 2015.-геолошка подлога ПОДРЕЈОН I – 2 - Терени зарављених гребена и падина блажих нагиба до 5 степени, изграђени од слабо окамењених стена - пешчара, лапора и конгломерата неогеног комплекса (шарена серија), са добро консолидованим глинама и лапоровитим глинама у површинском делу, дебљине 2,0-7,0м. Ниво воде код ових терена је на већој дубини од 4,0м. Приликом израде ископа дубине преко 2м. потребно је заштитити исте од могућег зарушавања. Услови рада у овом подрејону су бољи него у претходном подрејону и могућа је примена механизације. ПОДРЕЈОН I – 4 - Терени зарављених неогених тераса, између Лепенице, Угљешнице и Сушичког потока. У литолошком погледу изграђени су од прашинастих глина, пескова и шљункова. Ниво подземне воде је дубљи од 5,0м од површине терена са могућим осцилацијама у току времена. Стабилни терени без савремених инжењерско-геолошких процеса и појава. Добра носивост се може постићи избором дубине фундирања и облика темељне стопе. Услови рада у овим стенама су лаки, а могуће је и ручно и са механизацијом, а учинци велики. Код засека и усека већих од 2м потребно је подграђивање.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

8

ПОДРЕЈОН II – 6 - Ово су терени благих условно стабилних падина, нагиба до 10 степени, од стена неогене старости: пешчари, лапори, кречњаци, конгломерати, глине, пескови и шљункови, са делувијалним глинама у површинском делу, дебљине од 2,0м. Ниво воде је 1,0 - 4,0м. Носивост терена је већином добра. Код ових терена свако неадекватно засецање, може довести до просецања клизања. Због тога је потребно пре засецања и усецања падина и ослањања објеката обавезно урадити детаљна истраживања и прорачуне, а рачунати и на санационе мере. ПОДРЕЈОН III – 2 - Терени широких алувијалних равни доњих токова река (Лепенице и Угљешнице) и то углавном изван утицаја савремених токова. Израђени су од прашинастих глина испод којих су пескови и шљункови, дебљине 7- 10м, у чијој се подини налазе, већином недефомабилне до слабо деформабилне слабо окамењене стене. Ниво подземне воде је висок од 1,0 - 4,0м али су могућа колебања. Услови рада у овим стенама су лаки ручно и машински, а учинци добри. Да би постигли добру носивост потребно је изабрати адекватну темељну стопу и дубину фундирања (израда шљунчаних тампона, фундирање на шиповима, самцима и сл.) Избором скелетне конструкције, израдом шљунчаних тампона, могу регулисати неравномерна слегања објеката. Такође приликом ископа за темељне јаме треба водити рачуна о нивоу подземне воде и начина за њихово дренирање или црпљење из ископа. ПОДРЕЈОН III – 3 - Терени алувијалних равни Грошнице, Ждраљице и Ердечке реке, Дивостинског потока са притокама, који могу бити бујичног карактера и активне плавинске лепезе, изградње од грубозрног материјала - облутица, шљункова и пескова, са глинама у повлати. То су периодично плављени терени, а материјал од којих су изграђени је несортиран и променљивих геомеханичких карактеристика и склон даљем преталожењу. Изградња објеката у овом подрејону условљава детаљније разматрање планиране микролокације због променљиве воде и због појаве локалног подпојављивања. Изградња тежих и већих објеката захтева детаљне геостатичке прорачуне у смислу постизања потребне носивости и спречавања евентуалних штетних деформација због неравномерног слегања, као и обавезно регулисање токова. ПОДРЕЈОН IV – 2 - Терени активних клизишта са спорим дејством и есплозивним активним клизиштима дубине преко 5,0м у теренима израђеним од неогених пескова, глина, лапоровитих глина и лапора. Ова клизишта захтевају и читаве челенке сталних и повремених токова или читаве долинске стране, површина им је често више хектара, а дубина од 10-15м. Ове терене је тешко и најчешће неекономично санирати, најбоље је избегавати при планирању насеља и појединачних објеката. У случају да је поједине делове терена неопходно користити за изградњу како стамбених тако и линијских објеката, потребно је поставити мрежу за осматрање пре извођења детаљних инжењерско-геолошких истраживања у циљу дефинисања динамике кретања, вектора померања, облика клизне равни и дубине кретаног материјала, да би санација клизишта била што успешнија. ПОДРЕЈОН IV – 3 - У овај подрејон спадају депоније већег распрострањења на којима није урађена санитарна заштита, те представљају озбиљне загађиваче природне и животне средине у Крагујевцу. Ове локације неопходно је изместити ван градског

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

9

подручја на за то адекватно припремљене локације, а исте санирати и извршити рекултивацију тла.

4. ПОСТОЈЕЋА ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА Постојећа планска документација План генералне регулације „Радне зоне Крагујевац и зоне пословања“, представља непосредни план вишег реда чије смернице треба да буду уграђене у предметни План. С обзиром на стратешки значај локације, као и програмске смернице Градске управе, предметни простор разматран је и са аспекта могућности и ограничења дефинисаних ГУП-ома Крагујевац 2015.

Према ГУП-у КРАГУЈЕВАЦ 2015. у оквиру предметног обухвата планиране су следеће намене: 2.1.1.11. САОБРАЋАЈНИ ОБЈЕКТИ 2.1.1.11.1. ОБЈЕКТИ ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА АУТОБУСКА СТАНИЦА - Планира се измештање аутобуске станице на нову локацију на позицију северо-источно од централног градског подручја у зони укрштања ул. Саве Ковачевића и тзв. ,,петровачке магистрале,,. Положај станице је саобраћајно повољан у смислу близине улазно-излазних праваца према Београду и Нишу (аутопуту Е-75) и Тополи и Младеновцу (Београду) и добре повезаности са градским центром. Планирани простор омогућава организационо унапређење аутобуске станице (изградњу нове станичне зграде, аутобуских депоа, перона, сервиса, такси стајалишта, стајалишта јавног градског превоза, паркинг простора за кориснике услуга...) што ће омогућити квалитетнију услугу. С обзиром да је нова локација аутобуске станице одвојена од путничке железничке станице, неопходно је планирати континуалну пешачку комуникацију и нове линије јавног градског превоза путника како би се обезбедила одговарајућа веза. 2.1.1. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ 2.1.1.1. ОБРАЗОВАЊЕ ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ - У оквиру Универзитета "Светозар Марковић", у Крагујевцу функционишу следећи факултети: Економски, Правни, Медицински, Машински, ПМФ (Математика, Биологија, Екологија, Физика, Хемија) и Филолошко-уметнички (Факултет музичких уметности, Примењена уметност и Одсек за филологију), са укупно 9712 студената. Укупна изграђена површина ових објеката износи 41.912 m 2, а површина земљишта око 8,70 ha. Универзитет у Крагујевцу, у планском периоду, постаће УНИВЕРЗИТЕТСКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ, са већим бројем одељења у одређеним центрима Србије.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

10

У планском периоду, факултети ће се развијати, по посебном програму Универзитета, на локацијама: "СТРНА ЖИТА", "Милан Благојевић” - комплекс Војске СЦГ) и на постојећим локацијама (Велики парк, КБЦ). За очекивани број студената у 2015. години од 13.000, потребно је око 26,00 ha земљишта. На овом простору, планирани су и студентски домови, као и други пратећи и компатибилни садржаји - универзитетска библиотека, научно-технолошки парк, терени за спорт и рекреацију. Укупна површина земљишта намењеног високом образовању, износи 41,70ha. Приватне школе и факултети могу да буду формирани на локацијама намењеним образовању, али и у зонама центара свих нивоа и на правцима њиховог повезивања, уз задовољење прописаних Правила уређења и Правила грађења. 2.1.1.2. ЗДРАВСТВО Здравсвена делатност развијаће се у оквиру обухвата плана на следећим нивоима здравствене заштите, и то: - НА ТЕРЦИЈАЛНОМ НИВОУ - развојем Клиничког центра и високоспецијализованих служби, установа и Института. У периферном, северозападном делу Генералног урбанистичког плана, постоје повољни услови за лоцирање специјализоване здравствене установе (кардиоваскуларна, плућна, онколошка и сл. болница). Површина намењена објектима секундарне и терцијалне заштите, у 2015. години, износе 140.000 m2 изграђеног простора и око 35,90 ha земљишта. 2.1.1.6. АДМИНИСТРАЦИЈА И УПРАВА Функцију управе, односно администрације, обављају одговарајући органи управе кога чине државна и градска управа. У складу са поделом градске територије на четири просторне целине, потребне капацитете управе и администрације треба дистрибуирати у опште центре. Организацију и капацитете администрације треба усклађивати према потребама и величини јединице локалне самоуправе, кроз анализу и дефинисање капацитета. Административни објекти као саставни делови општих центара градиће се у оквиру зона планираних за опште центре. А.1.2. - ПОСТОЈЕЋИ И ПЛАНИРАНИ ВИШЕПОРОДИЧНИ СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ Гс= 90-150 станова/ ha Гн= 270-450 становника/ ha Постојећа стамбена насеља су углавном формирана са нижом спратности, до П+6. Могућа је пренамена стамбеног у пословни простор, пре свега у приземљима стамбених зграда а по потреби и на вишим етажама.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

11

Паркирање у овим зонама предвиђено је на јавним паркиралиштима. 2.1.3.3. УСЛУГЕ И СИСТЕМ ЦЕНТАРА У складу са улогом и значајем Крагујевца као макрорегионалног центра у мрежи насеља Републике Србије, ужим и ширим везама са окружењем, Крагујевац треба да има адекватне центре који би могли да пруже услуге широком дијапазону потрошача и корисника. У том смислу треба планирати развој центара у градском ткиву града Крагујевца. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ЦЕНТАРА Основни циљеви развоја Крагујевца као макрорегионалног центра заснивају се на значају и садржају постојећих и нових функција из којих треба да проистекне његова привлачност и атрактивност. Крагујевац у будућности треба да достигне ниво садржаја који који ће му обезбедити да представља центар тржишта робе, производње, образовања као и везу са међународним мрежама високовредних функција... (дефинисање општих и посебних циљева дато у ПГД-у Радне зоне и Зоне пословања) Развој нових општих центара и дисперзија капацитета омогућиће размештај и изградњу нових капацитета, у складу са потребама, и повећање броја запослених. Обнова и уређење традиционалног главног градског центра са уношењем одговарајућих садржаја за ниво регионалног града, унеће у градско језгро нов квалитет пословања и културних садржаја. РАЗВОЈ ЦЕНТАРА У планском периоду на територији града развијаће се један нови начин просторне организације система центара који ће омогућити динамичан привредни развој комерцијалних, културних и управних функција на више локација у граду. У систему центара функционисаће центри следећих нивоа:  општи центри - главни градски центар  локални центри  линијски центри  пословни центри. Пословни центри - Пословне зоне на прилазним правцима града чине:  

зона аутопута из правца Баточине и Београда зона дуж градске магистрале (“Петровачка магистрала”) која повезује два главна правца (Крагујевац-Баточина, потез према коридору Х и Крагујевац Топола, потез према Београду).

3.2. ЕКОЛОШКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ЗА ДАЉИ УРБАНИ РАЗВОЈ Обухват ПДР а налази се у Еколошкој целини Лепеница - представља зону са најмањим еколошким капацитетом. Мере за даљу реализацију ове зоне: 1. ремедијација Лепеничког форланда (приобаља, излива отпадних вода, ушћа Грошничке, Ждраљичке реке, Угљешничког и Бресничког потока, 2. ремедијација зоне депоније Јовановац, Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

12

3. реализација нових радних комплекса према условима и капацитету животне средине зоне еколошким вредновањем, 4. избор технологија, производа и услуга у новим радним комплексима, засновати на најбоље расположивим техникама, 5. за постојеће техничко-технолошке јединице у оквиру радних комплекса, које својим технолошким процесом или објектом угрожавају животну средину извршити вредновање потенцијално штетних утицаја и утврдити начин за унапређење стања превенцијом, минимизацијом, ремедијацијом, компензацијом и пренаменом, 6. у зонама становања у овој целини подићи степен озелењавања кроз услове за уређење простора, 7. изградња објеката у зонама становања чији рад (техничко-технолошки процеси) има или може имати утицај на животну средину и здравље становништва, могућа је уз обавезну процену утицаја на животну средину, 8. објекти или делатности за које се проценом утицаја утврди угрожавање еколошког капацитета ове целине не могу се реализовати у зонама становања, 9. све зелене и спортско рекреативне површине у овој целини имају приоритетну заштитну функцију. На основу анализе природних карактеристика, створених вредности као и услова насталих у времену и простору дата је валоризација за даљи урбани развој простора Генералног плана. Границе Генералног плана нису посматране као физичка баријера и простор изолован од окружења већ као његов интегративни део. Глобално гледано подручје Генералног плана је зонирано на следећи начин: I - зонe са режимом заштите II - зонe са посебним условима према којима ће се простор користити и уређивати III - зоне санације и промене намене коришћења. Предлог зонирања за даљи урбани развој подручја Генералног плана дат је као функционални зонинг на основу капацитета простора за прихватање нових функција. Предлог зонирања за даљи урбани развој подручја Генералног плана дат је као функционални зонинг на основу капацитета простора за прихватање нових функција. Предметни обухват припада „Зони Бубањ“(већи део) и Зони „Депонија Јовановац“ (мали крајњи северни део). II. Зоне са посебним условима према којима ће се простор користити и уређивати 2.3. ЗОНА "БУБАЊ" Зона мањег просторног капацитета, садржајно, функционални и наменски врло разнородна, има веома осетљив укупни еколошки капацитет. Уређење и коришћење ове зоне спроводиће се на следећи начин:  утврђивање погодности градње са аспекта стабилности терена,  претходно урадити процену капацитета зоне,  максимално усагласити опстанак конфликтних намена у суседству кроз планирање промене намене, спровођење рестриктивних мера заштите;

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

13



нове садржаје планирати уз процену утицаја.

III. Зоне санације и промене намене коришћења 3.1.ДЕПОНИЈА "ЈОВАНОВАЦ" Зона постојеће депоније Јовановац локацијом високог ризика.

представља зону угрожене животне средине са

Статус ове зоне: - извршити санацију и рекултивацију постојеће депоније Јовановац и угроженог комплекса у непосредном окружењу; - извршити промену намене коришћења уз рестриктивне мере и мере заштите, - установити мониторинг зоне и окружења за праћење стања животне средине у времену и простору. 3.5.

ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА И АМБИЈЕНТАЛНИХ ЦЕЛИНА

3.5.1.1. ОБЈЕКТИ И ПРОСТОРИ ЗА КОЈЕ ЈЕ, ПРЕ ОБНОВЕ ИЛИ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ, НЕОПХОДНА ИЗРАДА КОНЗЕРВАТОРСКИХ ИЛИ ДРУГИХ УСЛОВА Археолошке налазиште - "Тодорчево” Утврђују се следеће мере заштите археолошког налазишта: 1. Изградња инфраструктуре, индустријских објеката и постројења и рударски радови, дозвољени су само уз претходно обезбеђење заштитних археолошких ископавања и адекватне презентације налаза; 2. Извођење грађевинских радова и промена облика терена дозвољени су само уз претходно обезбеђење заштитних ископавања и адекватне презентације налаза; 3. Мере техничке заштите археолошких налаза могу се спроводити само уз претходна заштитна археолошка ископавања; 4. Забрана изградње стамбених и пословних објеката; 5. Обрада земљишта је дозвољена до дубине од 0,30 м; 6. Забрана вађења: песка, шљунка, камена или земље за прављење цигле и копање канала за наводњавање; 7. Забрана сађења високе вегетације и пошумљавање простора; 8. Забрана неовлашћеног прикупљања покретних археолошких налаза; 9. Забрана просипања, одлагања и привременог или трајног депоновања отпадног материјала-хемијски агресивног, експлозивног, отровног и радиоактивног. Графички прилог бр. 2.1. Извод из ГУП-а Крагујевац 2015.- Намена површина Графички прилог бр. 2.3. Извод из ГУП-а Крагујевац 2015.- План саобраћајне инфраструктуре

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

14

Планом генералне регулације РАДНА ЗОНА И ЗОНА ПОСЛОВАЊА, у оквиру предметног обухвата дефинисане су следеће намене: Плански обухвати се налаз у оквиру ЦЕЛИНА 1 – „Стара варош-Сајмиште“, (површине цца 778.34 хa) Целина 1 – Стара варош-Сајмиште, Ова целина се простире дуж Државног пута IБ реда број 15. Представља просторно и функционалну целину са концентрацијом разнородних намена јавних функција и површина, мешовите намене образовањем, здравством, управом и администрацијом, комуналним објектима и делатностима, пословањем, становањем високих густина А12, зеленим површинама. 2. ПЛАНСКИ ДЕО 2.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА Општа правила уређења и изградње површина и објеката јавне намене Изградња објеката јавне намене вршиће се у оквиру површина према планираној намени простора, али (према потреби) и на погодним локацијама у оквиру површина остале намене (као основна или пратећа; као вид комерцијалног или јавног пословања) под условом да ни по једном аспекту не угрожавају основну намену у оквиру које се развијају. Претежна намена: површине и објекти јавне намене према карти "Планирана претежна намена површина". Могуће пратеће намене: друге јавне површине и намене, услужне компатибилне делатности јавне и остале намене и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и комуналне инфраструктуре. Намене објеката чија градња је забрањена у овој зони: све намене чија би делатност угрозила животну средину и основну намену. Комунални објекти: -Комуналне зоне: услуге и мешовито пословање, и пратећи објекти инфраструктуре Функције смештене у зони НКД-културног добра, морају да задовоље услове надлежних институција заштите споменика културе. Величина објеката и парцеле је условљена врстом и наменом, односно прописима за изградњу одговарајуће врсте објеката. Могућности изградње другог објекта: може се градити више објеката поштујући све услове градње дефинисане правилима, и уз анализу организације парцеле и утицаја на суседне парцеле и објекте. Постоји могућност фазне реализације. Индекс заузетости произилазе из прописаних норматива за површине објеката и површине комплекса сваке намене (садржано у Посебним правилима)

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

15

Спратност и тип објеката зависи од његове намене, а мора бити прилагођен условима локације и функцији, при чему је максимална спратност објеката П+6; Висина објекта је: - max 28,0m (до коте венца). - max 30,0m (до коте слемена). Објекти могу имати подрумске или сутеренске етаже, уколико не постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе Положај објеката - хоризонтална регулација Положај објекта на парцели дефинише се: - грађевинском линијом у односу на регулацију - у односу на границу суседне парцеле. - у односу на друге објекте на парцели Објекат се поставља тако да не омета инфраструктурну мрежу, објекте на истој и суседним парцелама Грађевинска линија је линија до које је дозвољена: - изградња нових објеката - доградња делова објеката Удаљеност грађевинске линије објекта од регулационе линије: -Уколико постојећи објекат делом излази испред планом дефинисане грађевинске линије задржава се уколико не омета површину јавне намене (регулациону линију), саобраћајну прегледност или суседа на планираној грађевинској линији, уз могућу реконструкцију, адаптацију и санацију, а доградња, изградња и надградња су могуће само иза планом дефинисане грађевинске линије. Минимална удаљеност слободностојећег објеката, односно његових делова од границе суседне парцеле је 3,5м. Минимална међусобна удаљеност објеката на истој парцели је 1/2 висине вишег објекта. За објекте у обухвату постојећих или простора планираних за израду нових планова детаљне регулације, грађевинска линија дефинише се тим плановима. Обликовање примерено намени, условима локације и окружењу, уз савремен третман архитектуре. Прикључење објеката на инфраструктуру врши се на основу правила плана и услова овлашћених комуналних предузећа и организација. Изградња ових објеката је условљена одговарајућим нивоом комуналне опремљености (минимални ниво подразумева обезбеђен излаз на јавни пут, одговарајући број паркинг места на јавним паркиралиштима или у оквиру комплекса, одговарајући саобраћајни и противпожарни приступ, обезбеђене услове за одлагање комуналног отпада и прикључење на електроенергетску мрежу, систем водовода и канализације). Основни услови заштите животне средине остварују се реконструкцијом и изградњом објеката у складу са техничким и санитарним прописима, прикључењем на насељску инфраструктуру и уређењем локације и парцеле; односно уређењем јавних површина, а посебно саобраћајних и зелених површина. Такође, потребно је да

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

16

одговарајуће службе контролишу изградњу, уређење јавних површина, комунални отпад, снабдевање водом, каналисање и пречишћавање отпадних вода и др. Основни безбедносни услови везани су за примену сеизмичких прописа, противпожарних прописа, услова из геолошке подлоге, као и за зоне ограничења изградње у оквиру техничких ограничења у коридорима инфраструктуре. Код већих инвестиционих радова потребно је извршити испитивања стабилности терена. Изградња објеката и уређење комплекса врши се на основу прописа и техничких услова и норматива за одговарајућу намену. Комплекс (парцела) мора бити уређен тако да буде у складу са наменом објекта и окружењем. Основно уређење обухвата нивелацију, партер, зелену површину парцеле и одводњавање. Максимално сачувати постојећи зелени фонд на локацији. Обезбедити одговарајући број паркинг места на јавним паркиралиштима, или у оквиру комплекса и одговарајући саобраћајни и противпожарни приступ. Уколико је паркинг површина испред основног објекта, изводи се као отворено паркиралиште. При пројектовању и извођењу свих јавних површина и намена обавезна је примена важећег Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица. За објекте јавне намене обавезна је израда Урбанистичког пројекта Посебна правила уређења и грађења на површинама јавне намене Образовање - Високо образовање - У обухвату Плана налазе се објекти Економског и Правног факултета Универзитета " Светозар Марковић" у Улици Ђуре Пуцара Старог. Повећање капацитета овог факултета вршиће се или у оквиру постојеће локације доградњом постојећег објекта, изградњом нових или на новој лoкацији. У наредном периоду, у складу са значајем Крагујевца као макрорегионалног центра у Просторном плану РС, планира се да Универзитет у Крагујевцу постане Универзитетски центар СРБИЈЕ задржавајући концепт дисперзне организације. Остали објекти Универзитета: институти, научни и иновациони центри, универзитетска библиотека, предвиђени су претежно у оквиру комплекса високог образовања, али их је могуће формирати у осталим наменама зонама становања и пословања. Предстојеће реформе школства у наредном периоду, условиће и власничку трансформацију. Приватне школе тј. факултети могу да буду формирани на локацијама намењеним образовању, али и у зонама становања и пословања уз задовољење прописаних правила уређења и грађења за предметну намену . У планском периоду, могућа је промена намене постојећих или изградња нових објеката у оквиру других намена и зона, као и прерасподела површина у оквиру мешовите јавне намене. Здравство - Развој здравства у планском периоду , одвијаће се у складу са значајем града Крагујевца као макрорегионалног центра у мрежи насеља Републике Србије. У складу са републичким програмом развоја, планирана је трансформација КБЦ-а у КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР чија структура подразумева формирање клиника и института из свих области и грана медицине и фармације, уз примену најсавременијих критеријума и доктрина.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

17

У обухвату плана налазе се објекти здравствене заштите на терцијалном и примарном нивоу. ТЕРЦИЈАЛНИ НИВО - Клинички центар - Грудно одељење установа за специфичне програме, Институт за јавно здравље, Институт-Матичне ћелије. Установа Клинички центар-Грудно одељење не располаже адекватним простором. Приоритетно је проширење постојеће локације Грудног одељења и изградња нових специјализованих објеката клиничког центра на дефинисаном простору, која ће у функционалном и просторном нивоу задовољити потребе развојног програма ове установе. Просторни капацитети Клиничког центра дефинисани су нормативима: - 8 постеља/1000 становника - 35-40 м2 подне површине по постељи - 60-80 м2 земљишта по постељи Институт за јавно здравље - предвиђена је изградња нових објеката на предвиђеном простору северно од Клиничког центра уз ул Београдску Институт-Матичне ћелије - предвиђена је изградња нових објеката на дефинисаној парцели јужно од комплекса Хитне помоћи. ПРИМАРНИ НИВО- Хитна помоћ Део примарне здравствене заштите као приоритетна обавеза здравствених делатности је пружање хитне медицинске помоћи. Изградња нових објеката примарне здравствене заштите предвиђена је на дефинисаној површини уз зону здравствене терцијарне делатности Терцијарни и примарни ниво здравствене заштите дефинисан је као једна просторна целина, усклађена и рангирана у складу са здравственим нивоом. Шири здравствени програм допуњава се приватним ординацијама, поликлиникама, болницама и апотекама. У планском периоду, могућа је промена намене постојећих или изградња нових објеката у оквиру других намена и зона. Управа и администрација - Функцију управе, односно администрације, обављају одговарајући органи управе коју чине државна и градска управа. Постојећи капацитети управе су незнатни и размештени су у оквиру месних заједница. Административне функције су саставни део свих јавних и других садржаја и углавном се налазе у оквиру тих комплекса. У оквиру локалних центара могуће је предвидети простор за реализацију недостајућих површина за делатности јавне намене Организацију и капацитете администрације треба усклађивати према потребама и величини јединице локалне самоуправе, односно градске општине, кроз анализу и дефинисање капацитета. У оквиру предметног подручја дефинисане су две површине намене управа и администрација (карта претежне намене површина). Jедна локација је предвиђена за потребе РС Управе МУП-а -Сектора за ванредне ситуације и друга локација је постојећа -објекат царине. Локацију царина могуће је користити за потребе градске управе. Потребни објекти ове врсте градиће се у центрима свих нивоа, зонама пословања као компатибилна намена у складу са потребама. Мешовите јавне намене - Планом се у оквиру мешовите намене предвиђају простори за реализацију недостајућих површина за делатности јавне намене:

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

18

Претежна намена - саобраћајне површине, простори и објекти за спорт и рекреацију, објекти управе и компатибилне намене Могуће пратеће намене - пословање, култура, наука. Ове површине подразумевају и одређени ниво услуга - пратеће компатибилне комерцијалне намене. Изградњу осталих и јавних намена изводити према правилима грађења - остале намене пословање 1 и правилима грађења за јавне намене. Зеленило - У оквиру површина јавне намене разликујемо следеће структуре зелених површина:  Јавне зелене површине опште намене:  Линеарно зеленило. 

Зеленило специјалног карактера (зеленило у оквиру других јавних намена)  зелене површине универзитетског комплекса,  зелене површине здравствених установа,  зелене површине комуналних објеката,  заштитно зеленило.

Зеленило у оквиру остале намене чини:  

зеленило пословања и радних комплекса – индустријске зоне, зеленило у оквиру вишепородичног становања (блоковско зеленило).

2.1.3. ПОВРШИНЕ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ СТАНОВАЊЕ На основу анализе постојећег стања, размештаја и изграђености у зонама становања, просторних могућности према валоризацији простора и очекиваног броја становника планира се : -

-

Заокружење постојећих стамбених зона Формирање нових стамбених зона на погодним локацијама Квалитетна реконструкција постојећег стамбеног фонда (пренамена, санација равних кровова ) са бољим коришћењем простора за виши стандард становања и пратеће пословне активности- подизање квалитета и основно опремање свих зона становања комплетном инфраструктуром У оквиру зона становања омогућити различите видове пословања (мала привреда - породичне фирме, терцијалне делатности) за погодне намене, према условима зоне-целине, а које не угрожавају претежну намену.

Реализација зона становања, тј. изградња објеката је условљена одговарајућим нивоом комуналне опремљености (минимални ниво подразумева обезбеђен излаз на јавни пут, прикључење на електроенергетску мрежу, систем водовода и канализације). Организација намене становања заснована је на дефинисаним зонама са различитим густинама становања и насељености. Намена простора у обухвату плана подразумева становање као основну функцију, али и све друге делатности које су са становањем компатибилне. То су све јавне и остале

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

19

функције чија делатност не угрожава основну намену, јавни интерес и животну средину. Типологија стамбених зона, према начину и типу становања дефинисана је кроз основне параметре - густине. А-

ВИСОКЕ ГУСТИНЕ СТАНОВАЊА У ЗОНАМА ВИШЕПОРОДИЧНОГ И ПОРОДИЧНОГ СТАНОВАЊА

А.1.2.- ПОСТОЈЕЋИ И ПЛАНИРАНИ ВИШЕПОРОДИЧНИ СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ Гс= 90-110 станова/ha; Гн= 270-330 становника/ ha Овом категоријом обухваћена је нова изградња -шира зона Универзитета. Програм за план детаљне регулације шире зоне Универзитет - Угљешница подразумева обједињавање програма за реализацију станова студентског стандарда, Универзитета и ширег програма градских и комерцијалних станова. Код нове изградње основ је план детаљне регулације зоне или насеља, са урбанистичким пројектом блокова, фаза или инвестиционих целина. Ови простори у потпуности треба да измене свој изглед уз сасвим нову концепцију и намену простора. УСЛУГЕ И МРЕЖА ЦЕНТАРА, ПОСЛОВАЊЕ Услуге и систем центара - У складу са улогом и значајем Крагујевца у мрежи насеља Републике Србије, Крагујевац треба да има адекватне централне функције које би могле да пруже услуге широком дијапазону потрошача и корисника. У том смислу треба планирати развој зона пословања, услуга. Основни циљеви развоја Крагујевца као центра државног значаја заснивају се на значају и садржају постојећих и нових функција из којих треба да проистекне његова привлачност и атрактивност. Крагујевац у будућности треба да достигне ниво садржаја који ће му обезбедити статус: - центра гравитације тржишта роба, - интернационалног центра за робу домаће производње, - центра организације тржишта заснованог на производњи, - центра међународне културне сарадње и размене, и који ће му обезбедити везу са међународним мрежама високовредних функција. Циљеви развоја централних функција који се односе на потребе локалног становништва заснивају се на дисперзији и формирању нових зона пословања, које ће у складу са потребама ширег окружења града имати централне функције различитих нивоа. Развој нових зона централних функција и дисперзија капацитета омогућиће размештај и изградњу нових капацитета, у складу са потребама, уз повећање броја запослених. У планском периоду развијаће се један нови начин просторне организације система центара који ће омогућити динамичан привредни развој комерцијалних, културних и управних функција на више локација. У систему центара предметног подручја функционисаће центри следећих нивоа: 1. локални центри 2. линијски центри

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

20

Локални центри се развијају у оквиру насеља, блокова и локалних јединица становања, а линијски и пословни центри у оквиру ширих зона становања и рада, са програмом проширења ових основних градских намена у функционалном а пре свега у продуктивном смислу. Пословне зоне - Најзначајнија пословна зона биће лоцирана на једном од главних праваца повезивања са главним градским центром - потез дуж трасе аутопута на локацијама Сервис I, Сервис II, у зони теретног терминала на Баточинском правцу. За ове локације је урађена урбанистичка документација. На овом правцу, остале локације за пословање, лоциране су дуж аутопута до велике нове зоне привређивања у Јовановцу. Други важан правац чине зоне уз Петровачку магистралу до локалног центра у Петровцу. Општи услови уређења и грађења за све нивое центра и пословања: Карактер и ниво комерцијалних и услужних делатности дефинишу се у односу на ниво центра, услове обликовања и створених амбијената, саобраћајне услове и услове заштите животне средине. У оквиру центара није могуће градити објекте који по свом карактеру и капацитету не одговарају основној и могућој пратећој намени, односно објекте са посебним просторним, технолошким, заштитним и саобраћајним условима који се у обликовном и функционалном смислу не уклапају у ужи и контактни захват центра, ремете регулацију и коришћење простора. Становање се у делу ка површини јавне намене организује на вишим етажама и унутар блокова, што значи да се објекти у зонама центра, у делу ка површини јавне намене, реконструишу и пројектују са најмање приземном етажом за пословни простор, уз могућност изградње пословних објеката у целости. Хоризонтална регулација развија захват центара у складу са системом шире регулације, са отвореним и затвореним површинама. Грађевинске линије дефинисане су на граф.прилогу . Грађевинска структура и обрада објеката је стандардног и вишег нивоа прилагођена намени и нивоу центра. Ово се односи и на изградњу, и на реконструкцију постојећих објеката. Код објеката или зона са режимом заштите градитељског наслеђа, обрада се прилагођава условима заштите, уз обезбеђење програма пословања у оквиру центра. Висинска регулација и индекси за планиране намене у захвату центара дефинисани су правилима грађења и уређења за појединачне намене. У захвату центара, сем за специфичне намене, не могу се планирати и приземни објекти. Код већих објеката пословања и јавних намена обавезан је сервисни, а код свих одговарајући противпожарни приступ. У градском центру организују се отворена и затворена паркиралишта са капацитетом који се дефинише посебним програмом. Услови смештаја возила дефинисани су правилима за све намене посебно. Обезбедити прилазе и услове за несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица према важећем Правилнику. Обавезно партерно уређење и адекватна опрема захвата. Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

21

Комунална опрема у центрима свих нивоа треба да задовољи све очекиване потребе. Основни безбедносни услови везани су за примену сеизмичких прописа, противпожарних прописа, услова из геолошке подлоге и услова одбране за заштиту становништва. Основни услови заштите животне средине обезбеђују се уређењем простора и изградњом објеката у складу са Правилима Плана генералне регулације, прикључењем на системе инфраструктуре, са искључењем из програма реализације свих оних који по условима коришћења и заштите, односно намени, не одговарају карактеру система центара. За програме пословања, посебно код специфичних програма (бензинске станице и сл.) на посебним парцелама, обавезно се дефинише карактер програма и мере заштите на локацији, односно по потреби ради одговарајући елаборат заштите животне средине, са свим елементима заштите у оквиру објекта, инсталација, опреме, парцеле и захвата. Графички прилог бр. 2.1. Извод из ПГР-а Рада зона и зона пословања – Планирана намена површина Графички прилог бр. 2.2. Извод из ПГР-а Рада зона и зона пословања – План регулације, нивелације и грађевинских линија Графички прилог бр.2.2. Извод из ПГР-а Рада зона и зона пословања – План инфраструктуре

5. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА Основни циљ израде ПДР је редефинисање површине јавне намене у циљу прилагођавања програмским тендецијама развоја пословања и слободне зоне Града Крагујевца. Остали циљеви израде ПДР-а су: - дефинисање и регулација односа земљишта за површине јавне и остале намене регулација површина и објеката јавне намене; - дефинисање правила уређења и правила грађења; - развој комуналне инфраструктуре и опремање локације - дефинисање услова и мера заштите културног наслеђа, енергетске ефикасности, приступачности и животне средине

6. ПРЕДЛОГ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА 6.1. Планирана намена земљишта Концепт намена реализацију:

земљишта

обухвата

грађевинско

земљиште

намењено

за

- површина и објеката јавне намене – ЗОНА 1 - површина и објеката остале намене – ЗОНА 2

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

22

Структуру коришћења земљишта у оквиру површина и објеката јавне намене чине објекти и површине саобраћајне и комуналне инфраструктуре као и здравство, образовање, наука и комуналне делатности (Зона 1) а у оквиру површина остале намене пословање, радна зона као и све пратеће и компатибилне намене (Зона 2). ЗОНА 1 - С обзиром на тип присутног образовања (комплекс факултета), здравство (делови комплекса клиничког центра и хитна помоћ) и наука ( Институт за стрна жита и планирани Центар изврсности) – на предметном простору постоје услови у којима се сви поменути видови јавних намена могу развијати у интензивној корелацији како би стимулативно утицали на развој свих функција појединачно али као и комплекса у целини. Унапређење простора кроз овакву корелацију намена у оквиру Зоне 1 (1а и 1б), иницирала би даљи развој у истом правцу. Тиме би се и планиране намене још више унапредиле што би као резултат могло имати активирање нових делатности, попут студенског центра и дома, научно-технолошког парка и сл. У издвојеном делу ЗОНЕ 1 – 1ц – планирана је реализацијановог ватрогасног дома. ЗОНА 2 – је простор који се карактерише великим пословним капацитетом. Површине у оквиру ње су делимично реализоване комплексима различитих видова пословања. У оквиру простора ЗОНЕ 2 издвајају се 4 посебна блока. Блок 2а је непосредно уз аутопут, и представља најатрактивнији део простора за реализацију салонских и реперних објеката и пословних комплекса. Блок 2б је просторно и обликовно погодан за реализацију већих комплекса пословања, радне зоне и сл. а због мале изграђености и планиране контактне саобраћајне инфраструктуре може се реализовати и у целости као један простор-комплекс, односно слободна или радна зона. Блокови 2ц и 2д, су непосредно уз већ реализоване пословне комплексе, већих су просторних ограничења и по својој позицији требали би да представљају прелазну зону између великих комплекса јавних намена (здравство, образовање, наука) и пословно радних комплекса. Реализација свих намена у целини мора бити у складу са прописаним урбанистичким параметрима и без икаквих штетних утицаја на непосредно и шире окружење. Графички прилог бр. 4.1. Анализа обухвата и непосредног окружења са планираном наменом површина Графички прилог бр. 4.2. Предлог намена површина и подела на зоне 6.2. Планиране јавне саобраћајне површине Планирано стање уличне мреже Унутар захвата обухвата плана планиране су саобраћајнице, која повезује садржаје у зонама и остварују везу са уличном мрежом града. Јавни градски превоз путника У оквиру границе захвата постоје линије јавног градског превоза што је постојећом саобраћајном матрицом, профилима и режимом саобраћаја омогућено. Стационарни саобраћај Паркирање је предвићено као паркирање у оквиру самих парцела и објеката. Такоће се оставља могућност ораганизовања јавног паркирања у оквиру уличних профила у зависности од режима саобраћаја. Простори за паркирање возила планирају се унутар блокова, при чему се паркинг простори преко интерних саобраћајница везују на најближу основну јавну саобраћајницу кроз подцелине и посредно на уличну мрежу. Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

23

Пешачки и бициклистички саобраћај У планираним профилима основне уличне мреже као и унутар блоковских саобраћајница предвиђене су издвојене пешачке површине. У оквиру границе захвата плана нема предвиђених издвојених бициклистичких стаза. Саобраћајни услови за несметано кретање лица са посебним потребама у простору Приликом изградње нових саобраћајница неопходно је придржавати се се Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС“, бр.22/15). За лица са посебним потребама у простору потребно је прилагодити и све јавне саобраћајне и пешачке површине, прилазе до објеката као и све објекте за јавно коришћење. У складу са тим планирати извођење посебних рампи за омогућавање кретања особама са посебним потребама на свим пешачким токовима где постоји денивелација у односу на путању кретања. Такође је при извођењу и обележавању места за паркирање потребно обухватити и места посебне намене и димензија са адекватном сигнализацијом за паркирање возила лица са посебним потребама. 6.3. Планирана мрежа комуналне инфраструктуре – важећим планом генералне регулације Радне зоне и зоне пословања, планирано је проширење капацитета инфраструктурног система. У фази Нацрта, након дефинисања услова и правила за реализацију простора као и саме намене и обликовања, ревидираће се планирана мрежа и дефинисаће се нови инфраструктурни коридори. 6.4. Планиране зелене површине Неопходно је, ради очувања свеукупног зеленила на подручју града, спровести обавезно озелењавање, што укључује правилан избор врста, које ће функционално допринети уклапању планиране намене у окружење и побољшати естетско и здравствено стање средине. Битан услов у пројектовању зелених површина на овој локацији је постојеће стање и услови које је неопходно поштовати при дефинисању учешћа зеленила на локацији. Изгадња већих објеката пословања намеће потребу просторног уређење читавог комплекса што представља јединствену прилику за очување и унапеђење естетских и функционалних капацитета средине. Детаљи обраде партера, озелењавање равних кровова и фасада, избор и врсте садница, елементи урбаног мобилијара и други детаљи морају бити разрађени кроз техничку докуметацију, на основу услова плана и мишљења надлежних институција.

7. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА Имајући у виду постојећу изграђеност предметног захвата и трендове реализације нових видова пословања као и изузетном потребом за реализацијом пословно-радног амбијнта у оквиру третираног простора (уређење простора, унапређење саобраћајнокомуналног система..) предложеним планским решењем омогућава се значајна урбана активација са изградњом нових објеката савремене архитектуре, уређеним зеленим и слободним површинама. Једна од иницијалних идеја програмског развоја Града је формирање нове Слободне зоне и зоне пословања. Предметна локација са свим својим позиционим и просторним карактеристикама омогућава реализацију зоне али и низа других јавних и осталих намена.

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

24

Предложени концепт решења плана је прилагођавање програмском развоју Града – у циљу формирања тржишно атрактивних јединица и активирања процеса изградње, образовања, запошљавања и слично.

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ Графички прилог бр. 1.1.

Катастарска подлога са границом обухвата

1:2 500

Графички прилог бр. 1.2.

Постојећа намена површина

1:2 500

Графички прилог бр. 1.3.

Просторна анализа пословно радне зоне Феникс – Прегледна имовинска карта

1:2 500

Графички прилог бр. 2.1.

Извод из ГУП-а Крагујевац 2015.- Намена површина

1:10 000

Графички прилог бр. 2.2.

Извод из ГУП-а Крагујевац 2015.-геолошка подлога

1:10 000

Графички прилог бр. 2.3.

Извод из ГУП-а Крагујевац 2015.- План саобраћајне инфраструктуре

1:10 000

Графички прилог бр. 3.1.

Извод из ПГР Радна зона Крагујевац и зона пословања – План намене површина

1:5 000

Графички прилог бр. 3.2.

Извод из ПГР Радна зона Крагујевац и зона пословања – План регулације, нивелације и грађевинских линија

1:2 500

Графички прилог бр. 3.3.

Извод из ПГР Радна зона Крагујевац и зона пословања – План инфраструктуре

1:2 500

Графички прилог бр. 4.1.

Анализа обухвата и непосредног окружења са планираном наменом површина

1:2 500

Графички прилог бр. 4.2.

Предлог намена површина и подела на зоне

1:2 500

ДОКУМЕНТАЦИЈА - ОДЛУКА О ИЗРАДИ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

Радни материјал ПДР Инстирут за страна жита -РЗ Феникс

25

ГРАФИЧКИ ДЕО

ДОКУМЕНТАЦИЈА