ДОК СТЕ ВИ СПАВАЛИ јГЛОБАЛИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ ТАЈНЕ СИНАРХИЈЕ

1

Радован Рабреновић

рллоилп

1,лмм<;и()вић

ДОК СТЕ ВИ СПАВАЈ1И I ЛОБАЛИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ ТАЈНЕ СИНАРХИЈЕ

ККОГ1ЧД 2010.

Познати бакрорез Анђео меланхолије можда најбол.е изражава доба исликих хуманиста са почетка X V I века. Инструмснти магијских операиија и симболи херметизма јасно сс виде: магијски квадрат, шестар и угломер, обрађен камсн... Диреров приказ суморног анђела употпуњује сс злодухом у позадини са угравираном речју гпе1епсоПа - било је то гисирисутно стање д уха тих илумината.

унод Цоо 11101 нри у сграшном хаосу. Хиљадс и хии.адс 1.уаи спако пк иио I иис у локалним сукобима народа и држава. умире од Iјшди, по мапк 1П10 п лоших услова живота. од неизлечивих болести које у новијс иромо доссткују одређене популационе групе. Већина страдалника није V о Iан.у да одгонетне: Зашто им сс све то дсшава? Који су узроци и шта |. омисао њиховог страдања? Ко стоји на путу њиховог мирног духовног п ма гсријалног развитка? Да ли је садашњи хаос случајност, или га неко иорфидно изазива са одрсђеним циљем? Које су то невидљиве силе које ппо свакодневно и неумољиво притискају? Да ли је то сурова трка за енормним профитом која допуш та потпупу моралну безобзирносг и лицемерство до неслућених граница? Да III је то потпуни раскид између стикс и политике који даје могућност и шдајућим елитама да одбаце све моралнс императиве и да газе властиIу савест ради успешпе политике? Да ли је у питању ишчсзавање страха од Бога и непознавање вере, због чега заклетве и обећања губе своју убедљивост и до њих сс држи само док су пробитачне и то иајчентће као средство обмане? Највише се хвале и пош тују они чије је лукавство нпјделотворније и најпоуздапије, па се зли људи примају са хвалом која је примерсна врлини, док се добри људи сматрају за будале. Међутим, питање би се могло формулисати и на следећи начин: Да п1 се ради о некој невидљивој сили која вековима, са више или мање успеха, систематски ствара хаос, васпитавајући човечанство да су сви куди с к ј т о н и злу и да ће дати одушка својој унутрашњој злоби чим им се за то укаже прилика? О постојању ове силе, а пре свега њених извршних организација, можемо наслутити на основу исказа мпогих људи који су заузимали значајна м сстау историји Јвудског рода. Француски кардинал Ришеље ( 15851642.) рекао је једном приликом да би се свст силно изненадио када би сазнао ко стварпо управља народима. Енглески лорд јудејског порскла Бенцамин Дизраели од Биконсфилда ( 1804- 1881.), оснивач и вођа конзервативаца, био је још прецизнији. По њему, светом не управљају личности које стоје на челу држава и влада. То су тајна друш тва која не владају увек непосредно, директним наређењима, већ васпитавањем водеће елите друштва да усмерава свој народ у извесном правцу, мислећи да тиме испуњава своју дуж ност према отаџбини. У својој књизи Права историја Розснкројцера Артур Едвард Вејт написао је слсдсће: Испод 7

шп1ни.г п т т' 1и 1111441)1 Ш1'1•г тчт^ /<»««• • >иц/ии \ Орушнииш, н ф •и'1 то, <МО111111, оО/и'1)\>1) н/т т п, 1,0/1' /»' <г <)о,‘одшпи ио 0011/4010111. 11 <1м< |)и'1М1 П|)1 н < 1ИП1 П\ 1|к»у 111П1Г11М. п 1а(>|)11п 11)12 10ДИ11С, ири 11Шо Ј1' шн 1|)|ц||,г 1,|||и' 111.110 којм упраил.а снс10М. Иилсои јс иаиисао: Постоји /»•.'<)<' 10 ш 1,0/0 )с то шхо оргапиикшиа, толико тајапстиепи, толико

0011111111. толико поиешпа, толико потпуна и убедљива, д а је бол>е не опорнти глисно о њој кадаје нападаш. 11осл ојали су п нски који су у својим изјавама пружили нретпостанкс о ( ||п 1п 1нјних нладара. 1сдап од њих јс био и Валтер Ратенау, који је 1909. године управљао 1и 11п п м Џснсрал електриком . Он је изјавио: Три стотинељуди, који , <■ оо1ои)у ме);усобно, управљају економском судбином Европе, а на, н'дн11ке Оирају искључиво међу собом. И Џозеф Кенеди, отац убијеног 111 >< 1о и 111 к.1 Џона Кенедија, дао је процену о броју људи који владају \ мсрпком Чедесет људиуправља Америком, и то је висока бројка. Мачобројпи исч раживачи овог проблема слажу се у томе да је једна и 1 1М|мо1ии 1Јих свстских сила, којаје организовано деловала у позадини п (»п 10 \ »рок миогих историјских догађаја - кабализа.м, религијско и фи10( офско сзотерично учење јудаизма. |1озпа1И српски писац и политичар Јаша Томић ( 1856- 1922.) назвао |с ону ечотсричну доктрину родитељем драме човечанства, откривши па 1а| начнп њену суш тину и основни циљ - усклађивање целокупног ||>уц| 1нсног живота сваке нације-државс са интересима кабалистичке сдогерије. Да нидимо сада шта нам о свему томе говоре непобитне историјске Ч11п.спице које кабалисти вешто скривају, нерфидно их представљајући као нспгго небитно и неважно.

К

II <) 1 1 1*1111

IIЛ< I М 1 Л К К VI. \ 'II'

11орскло јудсјских фариссја исгоричари обично нстују ча ирсмс ма мпЈ|о|1с ко1 ропства (586-538. прс Хр.), к а д а јс вавилонски цар Мавукодо иосор иобсдио Јудејце, разорио Јерусалим, Соломонов храм срашшо са ц ми.ом, а остатак јудејског народа преселио у своју земљу као робош V и)м сс ропству већи део јудејског народа покајао за грехс који су 1.1 10МС.11М чо губитка независности и тешких страдања. Интересаптио |> иапомспути да Халдејци никада нису поробљене пароде формалио 1рс I ирали као робове. Пружали су им широка права, давали им могућмос 1 м активно учествују у животу земље, што је временом омогућамало иобсдницима да асимилују побеђене. Мсђутим, Јудејци, везани јаком традицијом и националном свсшћу. нису дозволили да буду асимиловани, али језато њиховаелита, пресми а | мсштсничка, успоставила чврсте односе са водећом елитом халдејсмм фуш гва. Овде треба напоменути да су Халдејци семитско плсмс којс јс \ V 11 вску пре Христа дошло из Арабије у јуж н у Вавилонију. 11осле про иас ги Асирског царства (606 . пре Хр.) владали су Вавилоном. За њих јс марактеристично да су у друш гву задржали водећу улогу свештеничмм | шлсжа који се истицао великим знањсм астрологије. По овом учем.у |мсчдс су бића са натчовечанском интелигенцијом која, због својих чи сш х и божанских облика, врше значајан утицај на овоземаљски жив(п ирско такозваних астралних духова1. Ово веровање, ако се из њега изостави незнабоштво својствено схма гпњу примитивних народа, представља чист пантеизам. По пантеистичком учењу свет и Бог су једно те исто. Бог произи лпзи из света који се сам рађа, што значи да свет не потиче од Бога као Гморца. Душ а и разум се манифестују у разним степенима савршенстиа и отуда произилази учење о човеку као највишој манифсстацији божап скс природе, тј. човечанство је највиша еманација Бога. Касније, током срсдњег века, пантеистичко учење доживљава своју најчистију дсфипи

I Савремени окултисти и астролози често се позивају на речи чувеног астронома Ксмлс ра: Све што постоји је живо, надахпуто животом, јер све је постепено и повезано. Пеми твзде која није живо биће и која нема душу. (Јохан Кеплер, Н агтош се* МипсИ. 1619.)

Ч

|||||\

Ч 0 |<1 '|| I I

II'

I |< П 1 Н

||

. I 1 "Н П "! |||КЧ!<1 I 1|>МИ', |||НЧ«П ( 111111 1моМ1Ј1Т,

1н 1| |с I пм МПИГ1 (к)<1 111II'11и11н I 11111 (ПМ 1М

ц шу'Ц'11,1 («'миIш1111|м) I•<»I и

, П1Ш1|«'М 1111111111(1111 М | \ П1С11111-1ШК11 ј«' (1111 иоМ и ДСО ЈУДЦЈСКЧ'

I 1111111' И11Ч1.«' 1 И11 11 111)!IМ110 јс II ч н р сто 14' 11С’К1П Т(1 ОС1КШС рслигијс којп |г ||| III 1)1111,1 (ОМИ1Ш1Г11111 у П(|И11ЛОМу. Ит И.сјс КИСНИЈС ирОИТШИЛО СХШ1 11111.1' |удс|( м1\ (тц'1итс1пша дп јс јудсјски иарод иа врху хијерархијс сиих оОожспих народа. ( )ии сасштсници нису могли отворсно да износе своју мову веру м|)а (•(• нијс слагала са всром свстих пророка. Она се чувала као тајма п нрсланпЈШ сс као усмсно (примљено) предање - кабала (од јудејског (.)л1>1>л1а 1|)' ( )на гтотеричиа доктрина утицала је на појаву читавог спектра ноиич учсн.л. Осповпе идеје кабале налазимо у прехришћанским, парачр|||||1тн1'К11м н хриш ћанским гностичким системима, поссбно у окиир\ маппхсјског радикалног дуализма; идеје кабалс налазимо и код прнпч рспеслпсних хуманиста, чија ћс доктрина касније утицати на 1М|||Ц\ ииберализма; кабалистичко учење биће основ натурализма и Н() ш Iшштма или критичког реализма, доктринарног и чистог агностипп Iма, биће важан аспект протестантске рсформације и идеја фрапцу' I п ч иросве гитеља; утицаћс на појаву деизма, теозофије и теократије; о(п1ош|ће некромантију кроз спиритизам као њен модеран облик и ниће утрок појаве социјалистичких мислилаца, одређених облика сим111Н1И 1мл, окултизма, разних еволуционистичких и мистичких филосоИолики утицај халдејске магије на јудејске свештенике потврђују и савремеии окулти1111*Iк11 писци. Окултиста Едуард Шире (1841-1929.), у својој књизи Еволуција Божанства, П11Н1Г Истоврсмено, халдејски магови, прожети Заратустрином традииијом, створили су

посеОну митопогију. Она је снажно деловала на јудејску релчгију, додајући јој нове космо:онц1скс податке и продубљујући спознају о небеској хијерархији. Ако и документи, који су I ачувани у клннастом писму о томе ништа не говоре, свеколика каснија историја јудејског народа Је посредни доказ ових прилика. Јер јудејска религија носи од тог доба неизбрисиви '/<«,• уаздејске посвећености. 11ијунерл>ивији цриказ утицаја халдејске посвећености на јудсјску религију представља I.\ Iг хнилсјског бога Митре. Митраизам се заснивао на дуалистичкој доктрини маздаизма (ЗаIшIус I риио учење), о вечној борби из.међу принципа добра (Ахура Мазда) и зла (Ариман). Култ Ми грс обухватао је знаке зодијака, седам планета, сунце и месец. Након смрти душа умрлог пела ' г 11и псбо, пролазећи кроз седам сфера планета, при чему се чистила од земаљске прљавштиие. I имг гг пролазио обрнути пут, јер је при рађању душа силазила са неба кроз истих седам сфера прН1'\'ил,ајући нечистоћу. Међутим, обрнути пут ка небу пролазиле су само душе оних умрлих 1х|)е је Митра пропуштао и једино су оне биле напајане водом бесмртности. Ова доктрина се, нг (Н1>I по измењсна, јавила касније у првим кабалистичким књигама апокалиптичке књижеиности и књижевности М еркаба (Божански Трон или Божанска Кочија), о којима ће детаљније I>иI II речи у наредним поглављима ове књиге.

10

фи|и и р у т т т ч м н

и п ч ц н п п I м . >|м 1н

........................ ... ћ|>н| |н цп | >, цш<

нприу (проирп I и и ч к у ) , И' IIIIIIIн I 1111 >1 II Ц I|||ИII и иокроти,

II II" I , 1,111111

\ 11>. I • II ,1

У иромо ( 1111011 Г0.П>0И()1 ДОЛИОГ .1 фприоојм оу VIII ИИМ1 0 I0|. 1111 110) н ри "И ч о м у 11111101 пад СОПО I ИОМММ ниродом I |||КЧ) оу 0 I |1()Г0 С11|К 1110111 III М ој 1 п|оно 1ИКОИ0 малобројпи, али ч нр сто ноно 1:11111, фарпооји оГиип- 11111111111 > ,

1 нрје члаионо иа чување тајне и непростаио су тежмли днојаком ци иу ■ '| јоцио отраие, да приграбе сву политичку власт чаучимаи.ом 11.1Ј111111111 \ I" ап| моамих моложаја и да себи потчине Синедрион, а са друго г1ра1н | | молако мридобију народно поверење за своје тајно учеи.о'. Сноти пророци су учили јудејски народ да ће сс међу њима јашпм ' 1оомја, ( ин Божији - Спаситељ Израиља. Свом својом исторпјом м сиом 1 нојом религијом јудсјски народ је био припремап да прмми Месију 1 ииа Божијег. Међутим, тајна, езотсричнарелигија фариссјска вромоном I' иостмгла свој циљ, па су ова пророштва схваћена у највулгарнијом. ма1српјалистичком смислу. 11о схватању већине кабалиста Месија је требало да се јави као моћ ии земаљски цар који ће ослободити свој народ од туђинског јарма м 1'1'оћм му светску славу и печувепу моћ. Када су Јудсјци видели Спа 1 Ц|ел,ева чуда, посебно када су постали сведоци чудесног насићон.а ’ч'тхиљада са петхлебова, препознали су у Њему месију у свом мупом '1111еријалистичком смислу. Међутим, када их је Спаситељ разрешио за "нудо, рекавши им да Његово Царство није од овога света, и одбио зе ш п.ску царску власт, гнев међу кабалистима је достигла врхунац. Спа 1 " Iол, јс распет. Од тог момснта почиње непрекидна борба кабализма 1 3 хришћанством и тежња за изналажењем свих могућих путева да со на оветски престо посади кабалистички Месија - моћни земаљски цар, |'«||м ће у себи оваплотити кабалистичку веру у божанственост јудејскш инрода. Али пре него што ће њихов месија зајахати на грбачи остатка своЦ|, кабалисти су морали да коначно заврше са процесом преображаја оомственог народа. Овај задатак рсшсн је на тај начин што су фарисејм (рабмми) приграбили за себс највиши ауторитет у тумачењу Мојсијеве ролпгије (Тора), коју су они прилагодили свом тајном учењу. Књиго у мчјима је тај преображај записан зову се, узевши укупно - Талмуд, а доо V коме је дошла до пуног изражаја безбожничка философија фарисеја Синедрион је некадашњи јудејски високи савет са седиштем у Јерусалиму који је бројао и члаиа.

11

И«>(1Н0 Ј1 ' IIII'IIIМ М |Л и Л И

I ' 1 : 11111.1 к 1 1 . 1 1 1 .1 којЛ П1 1 | > 1 П к .|()1| | Ц Ц ' 1 И, 1 М» \ *1СИ .1

10111' ГГ ( (‘(|к*|) \1| {(>хар ( Км.Ш Л У 111 ММ1ГМОГ IМ). Длмлмм1.м рабмии аугори 1С1 Гллмуда аанл .ају т м а д аутормлгIл Мој ( иЈгно! 11сгокм.ижја, јер сс маиодмо само мреко Талмуда можг гум ач м т 1<мГ)лмјл ( )на фарса јасмо је покачала сву силину новс кабалистичкс миг | ш с Го гг можејсдносгавно утврдити на основу замиса из самог Галмудл у гомг гг кажс: Синемој, обрати већу пажњу речима писаца (рабмма), »<’.•<) ш речима Торе (Библије),у
шдрапе; сааки пак оииј који одступи од речи рабииа заслужује смрт. Мл оно мијс микаква грешка показује и мишљење Јудејске архиве: Што

се шиче Та.чмуда, ми признајемо апсолутно превасходство иад Мој, и11'во и Ниблцјом.

д и к т н п I \,||м\ 1 \ I I«» Гплмуду су .П.уди 1Ч1М0 1\ П‘|ЦИ (»I 1.1111 11,1|>| .1111) |||||||||и душ с Јудејаца ич своје тш сI и гс супп имс, мрпнрсмип смим 1у к*| мими исчио блажеисгно у рају. I рсшии Јудсјци сс нс лш|11тају оцси бли | ■ ис I ии, исго га само достиж у каснијс кроч рачме обликс реипкј|рнаци|с " I 1П1ЖИХ ка вишим бићима, до поновног уласка у голо добрсл Јудс|ци V оиоме лсжи велика сличност Талмуда са теозофским учењсм, с гом ра 1Л11ком игго по теозофском учењу блажемство постижу сви л.уди иосис •111ГПВ01 низа отеловљења, без обзира на расу. Данас, вслика всћина јудејских интелектуалагга ман.с-вишс јавпо ир1И1111Јс да сс у свом свакодневном животу строго придржава евих на •в И1 Гилмуда и да доследно примсњује његове паредбе које сс гичу н.м "ио| односа према свим видовима људске активности. У наредиом дслу "ио| ноглавл.а прецизно ћемо навести одређене ставове Талмуда. ПГга Талмуд говори о самим Јудејцима и њиховом односу према но во| (|)прнссјској религији можемо сагледати у цитатима из Талмуда које јс . . војој кн.изи Српски народ у канџама Јеврсја навео Милорад Мојић

Јудејац сс пе сме придржавати државних закона Гоја4. Он сс ами прндржавати јудејских закона јер ди ови иначе сувишни били (Шулп >ш арух, Кошен ха-мишпат, 368). Учен»е и закон Талмуда важнији су и имају се строжије примети 1Н1ши од закопа Торе (Библије). Ко прекрши закон Талмуда заслужује . ирш (Талмуд, Ерубин 21а). Ко год шшо је човек над животињама, тако су Јудејци над свим народима од Бога постављеним (Талмуд, Берах 1016). Ко Јудејца ошаиарн толикојеучинио грехи као да је самог Бога ударио (Талмуд, Сан мчфии 586). 1|осебно је интересантно учење Талмуда о раду: Гад је веома штетан и мало доноси (Талмуд, Гетин 680). Иема горег и лошијег посла од обрађивања земље; јер кад ко 100 , редрњака има у трговнни м ож е сваки дан меса и вина имати; ко пан I шжи ЧК) сребрњака у земљорадњу мож е само соли и купуса јести ( 1илмуд, Јебамот 63а). Погрдан назив за све нејудејце. Међутим, гојама се називају најпре хришћани, прсмп 1, 1111м.| кпСишисти гаје давнашњу и нспомирљиву мржшу.

/<>/« н

1Н1но/>1'ПН <>» < /) >/<«' 1\<><‘1ц<' Оии ио/ш/у о/иппи, копнгнн,

<( /011111, косипш ч «/>1чч1чч. 1у<><’/ц4 <г <7пио/и'44 Оч <«<• :опиии> пч 1/у ( I иимуд, 1»<*рих 11ц|и11 к |кч ;п111111)11 доо Галмуда одпоси сс ма I ојс: (чОрипччш /с 04414 милосчши према Гојама (Талмуд, 1’амбан). / оји ио »<■ трсои милост и помоН указивати (Талмуд, Јебамот 12а).

1ио јсОиом Гоји прети опасност <)и сеу једној реци удаии, па ико <>■ »и 14 >и исП и о. ппу смрти, Јудејиц му ие сме иИиу помоП <)а га списс (Ји I \л 1лках, Абода Цара 10а). 1,о: јс стиорио Гоје и дао и м је да су равии са мсииотињама, и дао » и /<• чоисчи/ч облик,јер не доликује Јудејцу да дуде слумсен од стоке. Ппио :а служе мсииотиње у људском облику (Шулхан арух, Мудраш IЛП1П101 225), / ојс чија дути »отиче од нечистог духи, низииају се сиињама (Талмул, Јалку г Рубсим 12). II Н1то акоједан го/ски слуга или слушкињиумре нгреба их омсали414 оиако као кад један во или магарац цркне (Талмуд, Брохес). I дја јс као једио псето. Шта више, записи уче да се псето има «111111' »оттоиати од Гоја (Талмуд, Екссегетраши ексол 22). Онај који »ије обрезан и не дрмси сабат не назива се човеком (Талму л. 1ллкут Рубени 39). / дји нема оца, јер је он на ђубришту рођепо псето (Талмуд, Јебамог), Полии однос Гоја је исто као и полни однос животиња (Талмуд, ( 'лихедрин 746). Жсни Гојау бременитом стању има се сматрати као бременита стока (11Јулхан арух, Кошен ха-мишпат 405). Дете у утроби једне гојске ж ене није боље од животиње (Шулхан Друх, Јорех дедх 240). ( 'ие мсене Гоја су курве (Талмуд, Евенхскор). Пс смеш Јудејцу, твом брату, учинити какву неправду. Гојама је Оотол,сно да учиниш све и сваку неправду (Талмуд, Тснеба 40 а). Јудејац треба сво/ иметак помоћу зелешштва да повећа. Он треои номоћу зеленаштва Гоје да упропасти (Талмуд, Баба Меција 706). Ако диа Јудејца направе какву трговину саГојама, те нри томе једин другоме помажу да Гоје на мери, тежини или броју нреиаре, добитик нмају оба Јудејца да поделе (Шулхан арух, Кошен ха-мишпат 183). Јудејцу је дозвољено да обешчасти мсену Гоја. Девојче Гоја старо I године и један дан момсе се обешчастити (Талмуд, Абода сара 37а). 14

((ПвО 11(410 )с Л1Ч\ОН(> 110 I о/о 40 0<О/ЧООКОПОО, 1>0 00 I С г< ошооно о» ()о 10 <Т 1СКООО 01001)010 ( II 1\П .111 (||1\ ' ||»|Н ' , I« || \ Г'К,|) НиЈпоштсчшји међу Го)оио омо <<• убити (Тнлмуд, Сбгп Јохи) 406 ), Ко.иитс Гоје као бестије (Талмуд, Зохар). Моссбпо тдовољ ство Јудејци осећају чигајући учеи.е Галмудн м>|< гоиори о ПјИХОВОМ највећем непријатељу - Хришћанству: 1о Јудејца постоји закои да све оно што је у вези са хришПиисиом црквом уништи (Шулхан арух, Јорсх деах 146). Христ осје сип проститутке. О н је копиле (Токдош Јежу). Христос је на једном ђубришту сахрањено цркнуто псето (('а хар). () доласку свог Месије Јудејци сањају следеће: Месија ће доћи и повратшпи краљевину Јудејцима, а остали оо роди ће сви њему и њима служити и потчињени бити (Талмуд, ШаО 120а). Тада ће сваки Јудејац имати 2800 слугу и 300 слушкиња (Талмуд. ( 'анхедрим 101а). Шта је Талмуд за Јудејце? Да видимо шта о њему кажу сами Јудеј ци. Јудејац Хајнрих Георг Леве који је нревео Талмуд па немачки јечин у нредговору каже: Није вижно колико лепог има у Талмуду, него /V аажна основна тенденција његова. Талмуд као целина је животни о правни закон за Јудејце. Јудејски историчар Грец у свом дслу Историјн Израиља. у издању из 1877. године, на сграни 133 каже: Талмуд је и до насза Јудејцерелигиозна норма, он је официјелно јудејство. Румунсм! Јудејац др. Арон Бриман пише: Талмуд је комнлетни закон за Јудејцс који је за њих обавезан и данас. Главни предмет при полагању испн та за рабина је - Шулхан ирух (Обилна трпеза), одпосно његово тачно познавање и знање; мањи изводи из њега служе као школски уцбсници за јудејску омладину. У Јудејском лексикону, издатом 1930. године у Бсрлину. нише: Талмуд је кроз столећа васпитач и учитељ јудејског народа. Могуће је навести још много цитата јудејске интелектуалне елитс о томе шта за њих значи Талмуд. Мада, и ово што је досад наведено јасио показује да је Талмуд за Јудејце скуп правила по коме се Јудејци владају, васпитавају, по коме се понашају, живс, делују и мисле.

г>

I I I 1’ФМЛМ(>< Т КЛО ДОК I 1М111Л

Мссијн је по схватању талмудиста освајач цслог света, во1)а јсдипо1 инродп који је својим пореклом предодређен да влада осталим л.удима коЈп су ш и.их мижа бића, одрсђена за ропство и уништење. I !с грнживач Талмуда Флавијан Брење, у својој књизи Јудејцн и Талд. дајс иптсрссантан извод из предсказања Талмуда о томс шта ђе сс 1С1 П111 ири крају времена: Када дође цармесија, који ће прегазити све

ие/удејце точковима својих кола, тада ће бити велики рат у коме ће и 1.,ипути једна трећина свих народа. Јудејци нобедиици употребиће п-дт/ ,<•одина на спаљивање оружја побеђених. Оии последњи покорнће ее Јудејцима и принеће им богате дарове, али цар месија неће прнмнтн тај даиак од хришћана јер сви они морају бити уништени. ( (ш богашетва народа нрећи ће у руке Јудејаца чије ће богатство 1)1111111 небројено... V овом пророчанству, које се наизглед граничи са фантастиком, о1 лсда сс иевиђена свирспост према свим нејудејцима, а посебно према хрпшћанима према којима кабалисти гајс мржњу још од времена кида јс наш Господ Исус Х ристос разобличио фариссјско лицемсрс I ио. I Јсторија сведочи да су Јудејци користили сваку прилику да убијају чрпшћапс. Сва силина њихове мржње парочито се види из историјских сииен Диоиа Касија ( 160-235.), који је у својој књизи Историја Рима забслсжио: У то време Јудејци настањени у околини Кирине изабрали еу ш евог вођу неког Андрију, побили су све Грке и Римљане, јел и су њихово месо, обмотавали су се њиховим цревима, мазали су се њиковом крвљу и бацали су њихову кожу на своја лсђа. Некима су чак теетерисали лобање на нола, друге бацали дивљим зверима, или су их приморавали да убијају једни друге у двобојима, тако да ј е број убијених нремашио два нута но сто двадесет хиљада. Иста таква нечовечност била је учињена и у Егинту и на Кинру, где ј е њихов вођа био неки Артемије и гд еје изгубило живот две стотине четрдееет хи.иада људи. Јудејски исгоричар Емануел Гехт, у својој књизи намсњеној јудејској омладипи у Русији ( 1881.), наводи да су Јудејци за врсме устанка у Либн ји у доба цара Трајана убили 227.000 људи. Јудејци су направили такву I|ус гош у Ј1 ибији да јс Iшр Трајан морао у те области да упути на хиљаде колониста како би обновио опустошену земљу. Гехт даље наводи да су се 1о

1уЛГ|КМ V М) М|Ч'МГ 11«•(>у 1111'III II |||| III 11III I и 1111 III I \ Ир\ | I |||И ||И\11||||| И11 1Ш хиЛ.ПЛС хр| 111||1Ш 1Н II рп 1прп III I |м I ( 111|41МIIII Гмлмуд је увск 0'1 поргио ХИ1111110 1улгр|г М)|ИГУ у(|Ц|11 III 4р1111||)||||1 ( иико ко ...проЈчиш кри нечт ошаил , исто је тш,о прц/отоп 1><> \ кио о опој који му приноси жртву (БамидГшр 1’пбв ’ ">) По мкш И11. гакиима је обечбеђено најбоље место у рају: У четмртои Опору

рајо смештени су сви, који су плакади у Сиону и Јерусо чи иу, 1,00 н сии, који су уништавали остатке паганских парода. 1/урнуром гг обележ ени сви они који су уништавали паганске народе (Чохир, I ' 8 ,39). Поред низа заповести о томе како нејудејци морају бити прсш1рс1ш и уништени, у Талмуду се помиње и један преседан у историји чоиечнн п н а - формално примање хришћанства. Ако Јудејац мож е преварити нејудејце, те их навести да верују да је он и сам нејудејац (хритћп иин), то је дозвољено (Јоре Деа). Уколико би се десило да новонечени хришћанин искрено поверујс у Христа, Т алм удје наређивао да тај будг убијен и бачен у ров. Дакле, код кабалиста је допуштено привидно примање хришћанстии ради преваре и стицања положаја са којег се лакше граби богатство, јор оно за кабалистс прсдставља једно од средстава помоћу кога сс бржг може доћи до светске превласти. Већина преображених хваљена је међу кабалистима због битака у којима су стајали у првим борбеним линијама, када су освајали оружјс и заставе непријатеља. Јудејски историчар Грец у својој књизи Исгорија Јудеја отворсно јс хвалио борце за еманципацију Јудејаца у Немачкој - Лудвига Бор иса ( 1786- 1837.) и Хајнриха Хајнеа ( 1799- 1856.), због њиховог привидно! примања хришћанства ради користи сопственог народа. Хајнрих Хајпс, чувени немачки песник, цинично је називао чин крштења - улазницом у европско друштво. Након привидног примања хришћанске вере, Хајпг јс у једном писму свом пријатељу написао: Мепи биучинило велику бол, ако би ти моје крштење могло изгледати у повољној светлости... У прошлу суботу био саму синагоги... Уверавам те да је проповед (рабипа) била врло добра и да имам намеру да ових дана посетим проновед ника (С. Дубнов, Новија историја јудејског народа). Дакле, новоиочс ном хришћанину Хајнеу није падало на памст да сс одрекне своје јудејскс нере. Па тај начин је учење Талмуда и његова примена у свакодневиом животу, кроз векове до данашњих дана, озакоњавало лукавсгво, које иде чак до привидног одрицања од онога што је за сваког човека најсветије 17

р с ' 1ш ,иј»Л Кри 1.мПП .1 ци,1) опраиОава сре<)ст<н> пГжчио г» 11| и т п

1ИИ1П1Ц јсчуитима. Међутим, много раиијс и у миого исИсм обиму шј јс ирппциц Пио примењиван од стране јудсјских чајсдница у рассјању, којс 1,111' "рсчилс ии пред чим у својим покушајима да се дочепају прснлисти I, 11 1 1и*1111м снс гом. I |Рсма гоме, у самим принципима Тал.муда уграђено јс основпо учс II, 1 1 “ РиЈпатичкс религије да зло није ништа лоше. Зло је само једап од прннцши, који јс ис готако користан као и добро,јер по учењу кабалиста II Дибро цредстављају два принципа који одржавају равнотсжу света. I' "т " " 1у 1Н| сс рачуму као Богу, кабалисти су се у ствари клањали људI м ’м 1'ишралшнтву које се заснива на гностичком, кабалистичком дуа11,1 ,МУ- Дуаличам, који негира Бога као апсолутно добро, признаје добро II ' М1о ;цк- слсментарне силе које трсба довести у равнотежу, а да ни " " 'Р ° ни 1Ло пикада не надвладају једно друго. 1 ||,,<оп потпуиог војног слома Јудејаца 132. године после Христа и и.пмпкц рцссјања по свету, кабалистичка фарисејска елита одусгала је " 1 " орпкн сукоба са непријатељима. ""ссјапс ио свету, многобројне кабалистичке заједнице никада нису н н уоцдс међусобни контакг. Шта више, идеја о тоталној доминацији ||а 1 0( гагком света, која се временом уобличавала у езотеричним дуби,,амп ЈУДцјских чаједница и избијала отворено на површину у одређеним мсторпјским момснтима, довела јс до настанка посебних и врло пре1111‘1110 усгројених метода рада. Суш тина ове методологије огледала се у тучимнњу и обарању државних власти изнутра, ш то је подразумевало иифпл грирање одређеног броја одабраних и врло способних људи у све ншничне институције западносвропских држава, како световних, тако и црквспих. На основу многобројних и интензивних преписки измсђу врховних рабина који су стајали на челу јудејских заједница у расејању, а којс можемо наћи у делу Историја Јудеја од Греца, могуће је сагледати и сумирати комплетну стратегију кабалистичке фаланге. Она је подрачумовала слсдеће: Прво, колективно ирелажење у хришћанску веру формално, с тим ти сс Мојсијова всра (боље речсно Талмуд) у тајности сачува. Одређен •, 11ринид1!0 примање хришћанства ради преваре и стицања положаја, натерало је учесниI, (, ( г (мо1 ш1Ссл»еноког сабора да издају једио нарочито правило које каже: Пошто неки, блудећи

т /уОе/скг всроисповести, смислише подругивати се над Христом Богом нашим, причињача/ућн I I' хришћанима, а међутим потајно Га се одричу, и кришом светкују суботу и друго ■1Н1Н1што /«' /удсЈско, наређујсмо да сс такви не примају ни у опћење, ни на молитву и и у Ирмн. III о нскч итворсно буду но сво/ој всроисповести Јудејци...

1Н

п|1п| и|(и 1)||и 1(1 11пам|(11Н(11 |г м 1ч1111К(||п и I <•(мми 111 пк |М И1 11«•11ши<1 Нн) |IIIIII 1(111II 11(11 м шу 11)11, VI1011 1(11 11.• I н 11 I•• • II I• I ( н •)I. Друго, II V IГМ '1Г.11Г1111111 I 1111 II М01НИ10 111 \ ИО|( IIIIIIII I г ф г | М М > | | |II П1И11II оОГ 1()Г IIIIII (|)И111111ГИЈГ1Су М()1) II 1111 1 . 1 | 11.141111 111111111111 \ | >11111 1(II11 « 11.11 .1111111

импкп. 11»сћг. добром фииансијском иогпором омогуНнги 111Кој1ои;|||.г к.иж 1ПСIИЧК01 иодмлатка: залекаре и апотекаре - како би одучимаии жиио1 к))111пћи>1има; ча адвокате и белсжникс - како би сс могли меншти у спе ||'/К1П111г нослонг, да би ставили хришћане под свој јарам; за I радитгл.г и ( никнрс како би могли, кроз постојеће норме градње и сликарп нн. |ц|но нротурати симболику своје кабалистичке религијс. Да ово иијг 1мо пуко нагађање, доказујс нам чињеница да у једмом броју катгдра м ноггојг и два стуба са натписом Јахин и Боаз (св. Клара у Марсед.у, • и Иегар у Авињону и Лиону, св. Марија у Пјаћенци), слични онима |.о|и гс данас налазе у масонским ложама и који су везани за лсгсмду о 'II мп.у ( 'оломоновог храма од стране Хирама Абифа. Ови стубови гим ош111 зују мозитивно и негативно, тј. добро и зло, и према кабалистими цргдгтвл»ају два вечна принципа који се у току историје борс у сукобу ... I крија. У ћогородичиној катедрали у Паризу насликан је читав низ ири к>ра који јасно показује сатански занос аугора. Чг гврто, удавати јудејске жене за хришћане, па их временом, искоршпћивајући њихову толерантност и наивност, превести у Мојсијеиу м' ру коју ће касније спроводити и њихови потомци. 11 ма крају најважнији задатак, уједно и најтежи: Оргаиизовати сиојг шцгнособније људе тако да привуку највећс умове Европе и уп уте их у све ш|||с кабале, да би на тај начин настала нова, синкретистичка религија, м>||| (>п изазвала незадовољство постојећим хришћанством и омогућп м I пшрање свих разорних врстајереси. Овај план, несхватљив здраном |. ( (\му, иије се односио само на Цркву. Стварајући многе јеретичке до I Iрипс кабалисти су, осим тога, нсуморно радили и на успостављан.у 'ПИн обројних цеитара моћи, како на политичком, тако и на економском н I мп уриом плану. 11особне групе састављсне од најученијих кабалиста нису ималс и< к V иидл»иву организацију. Оне су формално опстајалс у оквиру ка""ш чког света под именом херметисти. О томе нас извештава Мар1 " ( 'оиијс, масон високог степена. За спољаити свет, писао је Марко ' "пијс, посвећења су се обновила под називом херметизма... овај је нчиш ошачавао алхемијска истраживања, уствари то је била само • " " иошња фасада. Под покровом алхемије... посвећеници су се ода19

но ш 11П111П1 I*/'1 "/ 1)‘/нн Оии I | М/10УЧШП1 ш /1УК0Н1Н1' 11/1011110111111.,, г ц чп‘/1п I г ш'//у 1'оОом т 11/1. 01100 11111(1010, који јв шдип.1>а1Ш0 спако*4

11/101/111110. ... 1а п>и\ /с 1И'Ч11С11111 Мапо I 01111141111110 ИСС1Ш1ЈШС ндвЈс,,, док /г ( ппно о 10040(10 10 асру просвсНспу рачумом. УЈсдио с тим прстио /1011,1' .'руОо.' Мстоло у / 10010 о ишчааало је иапредоиати постспспо г 4100,г п 1идаши своЈу Чпромиду (М. ( 'онијс, Легснде п ( имПоли) 11ако ц ирс1\0Д1ш цитат иаписан неразумљивим, алсгоријским јсзиком, по кушиМсмо у марсдним моглављима ове књиге јасно да одрсдимо м.сгон гмисао. (а мочстак, даћсмо јсдан основми закључак. Кабалистичкс групс осмоаамс су у свим чемљама католичког свста, мо строго утврђепим мраамлмма Па осмову гога можемо претпоставити да јс изнад ових грума мосгојааа ор1 амизација која их је све обухватала и која је радила у дубокој Iајпосч II.

20

.1 > 1*11111 К М- N 111< Ш Ч М

Ф\

I VIII I

( ХН1Ч11П ссоскм иарод, нсимсмом м мси(>|))П01им1, окрсму I сш1Ко,цмсн|,,,| Порбм 1И жмног, Гжо јс мрвн мсш 1'пјммх каб||11ИС1мчкмч ор|,11111 иц(|||, I |ц,|) ссоскм жмиал), макојс 'шаммчмо мрмхшГ1 мо хрпп||\апс I ио као г цИ|, II. 11111у, још у а с к јс био везам за безбожничку религију снојмх црсдак.| п.и амс I ио (рарик - село). То се најбоље може м рим етт и у ммогоброј||цм мокмнајмма да ее етари паганеки обичаји етоме еа мовом хрмм|ћамекч1м ,н ром. II умраво ову танку нит, везу сеоског живља еа демомским мно 1обомпаом евојих предака, искористили еу кабалистм за рсстаурацц^ п.п нмс I па у мајвулгарнијем облику. До \ века окултизам се ширио Европом несхвагљивом брзином. М;| I и|гк11 медицина и вештичарство су цветали, док еу црквеии оци п р т ,, I ••111*1)0 упорно истицали да је магијска медицина средство помоћу кп|(.| I , ш долазс у додир са демонским силама у тренуцима својих иајис|,,1ч н I I ипрних слабости. Сва настојања свештенства да вештичарсгво ирг , I.И111 кио обмаму, као имитацију чудеса и мистичног живога, остпиц »л Iи' I успсха. У првих десет вскова хришћанства хроничари су врло ирсцц I и.I бслежили ширење окултизма. Сеоски доктори су откривали чудп ц, р* цсите који су, поред разних састојака, садржавали и делове људеко| I. м крп, маст, и то углавном новорођене дсце која су у ту сврху ритуцц 11и убијаиа уз изговарањс магијских речи. Нова демонологија одражашцц, |с уснешан спој паклене кабалс и старих, паганских крвожедиих кул тцц П.. шурација некромантије у правом смислу те речи само је у потпуцо , ш шокружила паклени план кабалистичке фаланге6. Магија пагаис! иц 1,|ц||| јс свакодневна. Из пспела старих огњишта букнуо је паклени пла I, м магије, изражавајући тако носталгију за древним култовима. 1мри нпм јс гутњао талас демонолатрије, јср су хришћански егзорцизми били .......... и све мање ефикасни и потиснути од стране кабалистичких е.чор цт ша који су за своја учињена дела згрнули силно богатство. Мсђуз им |гМоми сс мису могли истеривати демонима7. Широм Европс, на даи сн г.

Дрсвна халдејско-кабадистичка вештина призивања духова умрлих да би сс од и.нч . ,11,1 III мрошлост или будућност. Модеран облик некромантијеје спиритизам.

( 'иета Јеванђеља доносе бројне случајеве ослобађања поседнутих од демоиа (сч шрци ...м) Го су били конкретни догађаји Христовог истеривања Сатане. И Дела апостолска тнорс о >1,101 им иоссднућима и о многим чудима које су чинили апостоли. Тоје било времс првог ширсн.,1 ч|1н11|1)1шствв када је тамнео пагански Олимп и када су се рушиле структуре политсизми 11доли . у Игг1илн са својих постоља, откривајући се као гнусни демони. То није био измишл.ени мргоо I■, I,н,. кнко нам данас то радо говоре савремени критичари хришћанске традиније; то пијс Личг«

|(М1|\Ш\ К |\\' III I I ’ И.(\, (\|>| 111111 1(111111III ('V 1'1\Г\И I II 11,1 КОЈПМИ С\' СО. V I (\|»1 И|С, |М \

М011.111111II.I 11(10 I III IIу III 1111111.11 II I ()(111110 III 110111 Iпчирс I 11,1 II р|| гуцмио /1\р | ко 1(10111 ||(\иоро1)01П\ чоиа у имо Кпе Ш гпмв Номи пикпкне оуми.е да су у то нрсмс, скрткУући оо мод 1111:1111 к»м м рмеппма, гнјпа кабидистичкн друштиа иостигла оиој цид., Кабалпогп су 'шдонод.по грл.али рукс. У већини иарода Кнроие сч норснн су слсмси |ц рк \ (ори којс 11111ИС пико иећс избрисати. Врсмсиом, они сдсмс1гп1 оу ( ио к1111к ||1ч;гп11, итативајући мпоге крвавс историјске догађајс и укок оу (ш ип 1СМСЛ. и(1 комс су кабалисги градили своје царство. Ти слсмепти ри |Д(•р11 тпдржнћс сс и до даиаши.их дана и увек ћс бити у ексмаптији, 110000110 у оиим народима, када хришћански дух клоне, када аморадио 1кк 1|П1о морапио, када Бог иостане предмст сумн.е, претира и подсмеха. Друга мсга гајних кабалистичких удружења биди су политички п пн 10Н0К гуадпи цсп гри моћи у свим свропским темљама. Њима су кабаиис 1и прнди шди опрстно, са пунотакта и пажњс, јср су они представља (II п11|В11/книји објекат њиховог деловања. Ону 1 руну чипили су, саједне стране, највећи умови тадашње Квроно, чнЈг јс обратовање било завидно, харизма евидентна, а амбициотносг бсскрајпа. С'а друге стране, ова група је обухватала цареве, краљеве, киожовс, нрјводе, њихове саветнике и управитсље, чланове њихонпх породица, црквене великодосгојнике и свештенство, високе официрс и \ нримн 10И.С локалних администрација; дакле, све онс личности које еу ов(\јим иолитичким и духовним утицајем и дипломатским умећем одро1)нва.ие историју будућих времена. За њих је била припремљена прева ра пајпишег иивоа. Они су морали постати езотеричари, упућеници у све гијпе кабалистичке доктрине. Чангго је дсо одабраних хришћана ухваћен у кабалистичке замкс? Гошко питање. Можемо само нагађати да ли је потонулост одабраних у мрачнс дубимс кабалистичке мистике изражавала њихову заслепљенос! ноо1 раничспом жсјвом за новим сазнањима и јесу ли наивно веровали да Гш|1ч 1 којп (’с иретнирпла у другу бајку; радило се о стварним бићима која су постојала и којн су \,р скрмипЈш итк имсиа божанстава и њихових привидних улога. И хришћанска традицнја, дели ( 'и гт ч огшш гонорс о многобројним сгзорпизмима у првим вековнма хришћаиства. За разлику о ,11 каО(1Л1К' 1ичких спорциста, који еу таклин.ан.ем дсмопа у име Бога Аарама, Исака и Јакона н у 1 ии 1 оиу 11 них рпдњи покушанали да изагнају ове нечиетс силе, га неукротика и мевпдл.ика бић# Омпклв су од хрмшћами мучсма, ркстрзама м мзгоњсма саммм речмма ( 'кссмм меоспорног успе.ча ч|1И1м11киекнх е| (орциста, меки Јудејцм мз Гфсса утимклм су у смојим ,ч шрцмтммми мме Х рипо ио, мжорећн 1нн1ШкМ1 «
ш

III'

м || VI V ЧОМОЧШИ' I ну II 1111 |г 11.11 Ч<»|< 1111 I 11/||Ш/|М| 11110 о г и о р о н у СК ||о|ПН I

I, 11 пК\ III ИИМ

пок I РИ1ШМ11 II I>11 1111' I >11111м ИОНИ I пч||IIМ I I рујпмп Д « ЛИ |г

II, I 11,10 VI 111(111111 //<'///.*///(/ 11р()| р г г л , М1Н ГИЧИИ ш о ј мш ијс II имуко II III

ч|1Г1

||1 1‘НС ГО 1МЈСДИ0 ?

I.1111 нримср 0 И01 1ШДН МОЖСМО 1мћп код КрОМИСЛОИИХ мурп 11| 11,0111 нојс г|ц нсскп исгоричир Маколсј т\ ш\п\ ЈудеЈским фишипшџши I ј.. н шшко 1111111с о јудиичму пуритииаца: Опп који су у војсци Кромнс /,1 , оп-11 ш и п/11оч доласку хиљш)угодишп>ег царапии, спрсми.т <т ///// иисоц је искашо жељу, <)« се коо <)«и одмора сиеткуЈе <г ,|,чио, о ис неделш. Други су захтевали <)« Енглеска усвоји нолитичкс I , ,<*ца ........ 11и,1 1'111оф1о је ичазвало јсдну од најдубљих теолошких нолсмпка |' 1| 11, 1ока и Занада и остаје јсдна од главних, доктринарних рачлнка ц 1.1», ка1оиицичма и православља. 11м мрлиоо '1апној гсологпји, Отац јс јсдиистнсп извор и узрок божанс.......... .. н1Н'|оји једмистмо сушгинс у Погу, Син сс рађа од Оца, а /(ух ....... ш Игчпо нсх<»1)сп,с/|,уха паралслиојс са нсчпим рађаи.см ( 'ппа, а ш ....... . г 1Н'1пп пачии норскла истога ириицииа - 1>ога Оца. |,. \1 агка. послс пада дрсниог Рима, Нови Рим Константпнонол, ■I г 11 ипп |г 1акопског иаслсдника римско! прссгола. Цар Јусчпннјмн I ,, |1и|пм кодгксом, Гшо спмбол јодипсгаа свих правослаш ш х хрнш ћа || I |ч I I I !1л 1пна, у једиој пгтој всрп бсч ф илноквистичког додаткм Ггк V III

|

II

I

пн лосаксопци у

\1 аску успелн да ублцс гаог чоаскл на пан

ГКМ |||КЧ III, С'И/10М гу М11МГ IIIV11Ч ОН\ |Г|ЧК IIII ИМГКОМ 1’иму. III јгрг I 11•IК11, шшу|1ар||11ргк11 1'ирома кагммјг мр«т ии»,мп грочогг имкшпицмјг у гмојој мгмоћм да шуг 1аш1 мајсчду окуЈиммх д«»мрмма, јср гиолошки мијг рач амкоиала Огам. 1»ожамске Љубави од стварне ватре овог света, мислг11м ди награ оиог свега гори у паклу и да се у то име људи могу спал>ивати. ( )ио мм гаи.с могрешног веровања римокатоличке црквс врлоје бнп но, нс само чато што сс догматика увек проверава етиком, већ и због тога пгго јг ша јсрес увск повлачи другу, стварајући на тај начин бескрајан нич моI ућпости ча уплив нових учења која немају, у већини случајева, нијсдну додпрну тачку са хришћанством. 11ови хришћански кабалисти усмсравани су у два правца. Први јс имао ча циљ стварање мрежелг/шш/кшсжшгкабалистичкихтајних друшIаиа, а други инфилтрирањс у постојеће световпе и црквене институције спропских земаља са циљем да се у одређеном врсмснском периоду, који можс да траје и сто година, ове институције и саме трансформишу у 1нјне центре кабалистичке моћи. Наравно, ова два правца, њихов развој м успешност, будно су надзирани од страпе твораца - тајних кабалистичких удружења која су чинили прави кабалисти, са јединственим Центром изнад њих.

24

I I ЛШ

I 111ШI • I■м • (IIV Н

I ММ I« \ 14 111 I' ч

И.1111јп НОКуМ|Л| I .1( 1.111111 И1'11<| (||.| '1.1111 •

1.1 II'. I' М I< 11 н

м

\ |II111111(111СКС (>|)1 ШМППЦМЈС' 1111 01||ОД|1|)М I 1КЧ ОМ М ОС I 1Ш|)М ( Ио|

<1Ио гнпској кибалисгмчкој мммсрији, дссио сс и чмсђу !.’ .!() м 1240 и> ..... |1М1Ј1м.у јс рсд темилара који је (ау чимао чмачијио меск) у мичу ||ц||||(||мскм \ ор| апмчација тога времеиа. I |о ||)М1ка коју јс 1)0лдвин I дао новоосновамом реду хосмм галаца ( Ш I (<<и,111.| Јсрусалимског вероватноје инспирисала Х јуад с Плјсиа. 1111111 .. 11>•м|>и од Ш амнање.да 1118. године поднесе захтев краљу Ко 1димму И .. 1.1МИ1М1 ла сс м.сму и још осморици витезова дозволи оснииам.с 1101101 I 111М11МИОГ рсда8. Молба им је била услишена. Патријарху ЈсрусаЈтма .. тт*говалн на сиромаштво, чистоту и послушносг. 'Ја рачлнку од . Ш11.1 1.Ш.1 који су управљали коначишчима и болница.ма, овлј иовм ................ свсгмо заштити хаџија, ходочасника који су посећивали ( псту .|\ 11рвобп гно седиште реда било је у делу краљеве палатс, бившој ........ . Ал Акса, која је била саграђена натемељима Соломоповог хрлмл II ..и<1| иокацији нови ред је себе назвао Витезови Соломоновог храма, .. •01 <с гоком векова, уз разие варијације, наметнуло име - вигсчовм . мишрског реда (или храмовници). V почстку, нови ред се није много истицао. Гравуре из тога врсмс ....... >иоре да је ред био врло скромних материјалних могућности. Гск I Г ’ 1однпс краљ Болдвин II је замолио опата Бернарда (касније Снсч и I« рпирд) да напише правила која ће регулисати живот и понашаље члл
25

Дру1 у м тсу . чнаиу аодиици, попу|1.Ш1ИЛИ оу прмIш;|.11111111 гр гш .п г ц |ш 'м , Модццци суслуж и ли као иојиици, стражари, коњушарп, иослу ■ |,и 1г 1|.и I |осм.||м су црнсии крс 1 на црним или тампо-бриои маи 1ијами Гре1|у класу чииили су клсрици, свсштеници који су служилп кио | л11глл 11м рсда. 11оигто су оми билиједино писмепи служили су углапиом као шк ари, нодилм су ки.игс реда и били одгоиорни ча дужиости нсној н<1| 1 арамгра. Клсрици су, такође, на својим чслеиим маитијама иосили 1 рг| 1<мниара. С'иол.ашњи чиак темпларског чавета сиромаш гна била јг јгаиог 1аииос"1 одсНс и опрсме. Једиии дочвољени украс на одећи била I* ггиса.ица од беле јагњеће коже. Узимајући у обчир чињеницу да су I ' ИПМ1КИ мијстори темпларског реда увск бирали ич редова витечова. цр« 1 1Н11И паиод о интелектуалиим способностима унутар реда посебпо р 1начл|ан да би сс даље расветлилс њихове улоге. Миицијппијетемплара и састамци одржавани су у потпуној тајности. < н.п«и 11‘ммлар који би открио нешто од ригуала, чак и другом темпла р\ пи.мч раига, био је кажњаван смрћу. Садржај комплетног правила |ц м иио јс почпат само његовим највишим круговима, док је за осталс пр.тиио функционисало по обрасцу меопходног сазнања. Почетнику је м11. ришш оиај део правила који м у је омогућио да заузме своје место на п1||11И/кој дсствици реда. К ак о јед аљ ен ап р сд о вао у темпларској хијерар'. 11111. 1ако су му се откривали и тумачили нови делови правила. Нрсменом, ред је јачао и ширио се првенствено на основу богатп п.1 које се увећавало несхватљивом брзином. Финансијске активностп 1смпларског рсда постајале су све очигледнијс и разноврсније: од најлакших финансијских услуга, као што је чување депозита (једно време ен1ЛСГКИ двор чувао је код њих део крунског накита), до посредовања у прсговорима око откупа и враћања важних заробљеника уз адекватну проиичију. Темплари су на крају дошли до класичног зеленаштва чију су п р о г у чабраиу ичбсгавали позајмљујући новац на приход од имовине н у шмајући приход од имовине док д уг не би био исплаћен. Запањујућа је слпчиост фимансијских трансакција тсмплара са начином рада кабалип и ч к и х чаједница широм Европе, којима је зеленаштво било главни (а можда н јсдиии) ичвор прихода и богаћења и јсдаи од најчешћих учрока мропш.ања, о чему сведоче историјски списи свих европских земаља4. 4 Годикс 1124. Јудсјци су ирочсрани ит Пол.ске: 1181, н 1254. тд и н с нч Фраицускс; 1240, пчиии' и« Гшпоекс; 1306, годмнс Јудејци су моноио нротс|«ини и 1 <1>римцупч\ што јс уши.сно н М ' 1 ,1 нннм н 1394. годинс. Ит Кслна су мро'1сршш 141.’ т ш ш ш ! .1, 1,1 14 12, године; 1448 н 1414 т )т н с н 1 М||ј|нш и АугсОургп; 1450. голииг 111 1 ..и««1р. «1 I I " , ........ п 1 ||им0сртн; 1442 I<>111111«- Н111111111111.1«.-. Гиннт1)с и Мокдепбурги; 144\ ........ и>1пипн |ио други пуг); 1497, ш

( 1м> I (00 П)Д|11К' (К>| IIII' IИО |1Г,ЈШ јс (111,111) 01 рОМКО, ||||Ј||||Г !Ч> ||р|)|1)1 -1 I III11(11(И<>1111)11111 КОМ1111ИИЈ11. I 1мпли су 10.()()() ШМКОНП ШПроМ ГНГ III, ДОК ИМ ГГ 11ПКрГ111МIIМОМПIIII 11роцпМ 11111Ј111 1111 112 милијирди (|)рИП!1КП 11.1140 ш |||И1111ИГ11ЈГМ1ОрГ11111Г111Ц|| Ј11 и дииас ■ шдии.и.ујг модерис СКОМОМИГ IГ П||ц| мпоги су јо1и 1260. годинс посумљали да сс 1емпиаргк11 рг.л. ■ нр* I 1о М011Ш11КИХ чамста који су га красили у врсмснима Нјстомог ос Iп|(11)11>>I () гомс јс нисао напа Иноћснтије III: Нчтемиш храма члшју •. ионсне доктрчче. Лли то јс било гсписо докачаги. Тск 1305, годмис .||р,|ииугкм крал. Филип IV Лепи открио јс мс само јеретичка учсн.а и I »нШГК1' оОрсдс у овом витсшком и свештсничком реду, всћ и и.егомс |р|1ЧПГ цнд.гмс, 1а миогс истраживаче овог времена остала јс вслика историјска ..I, I*'рп|а како јс славни ред храмовника, са гако узвишсним пдсали . * Iрпчицнјом и заветима, прсображсн у синагогу Сатанс гоком пос . 111.Пч мсколико дсцеиија свог постојања. По нским истраживачима го |.. мло у мсриоду између 1260. и 1290. годиме. У том периоду иагшо , п Iмк г(*п11 гсммларски устав, који је био чуван у таквој дискрсцијм дп I и гпмој браћи било забрањено прављење мреписа. Овај чевчдљиви . *(м.1лргкм усгпв садржавао јс тајна темпларска учења и њиховс сл мар м цнл.спе. 1||мгмирмш1м1 стварне циљеве реда, неки истраживачи су се ограни •I* М1 игк л.учиво ма тајма темпларска учења и демонске обрсде у којима рм IVII лмо убијаиадеца. У настојањима да објасне узрокетајиих учси.а .............. кмх обреда, одрсђени број истраживача губи сс у источњачкој |м. 1П1М1. у објашњавању одрсђених историјских догађаја, у разлозима . ■ • 11М.1 пигсшких идеала средњег века, разводњавајући тако супггм ■ •V иримлсмл м уједно негирајући мостојањс правог цилш темларских •'II М' 1(11111 11,1......... иојаму јсреси мсђу гемпларима није утицао ми њихов дуI борамак ............... у омасиој Палсетини муној јеретика, ни њихово сумарнишпн) • <1*1111 гплцима, мм додир са сараценским мистицима, ии мад С вггг • гг* као пм пестајап.с витешких идеала средњег века. Јсдмосгаш1о, •• • * '1*111 |>гча у мрачпу мронллмју мистицмзма морасссхватиги иа 111141111 • "|и "цргђује јгдмму мстиму. Нсма мпкакнс сумп.с да су гајмс кабалиг "'Ч1.1 1рум1' мзлбрллг геммларски рсд шггсзоиа ради оствариваи.а сво1 ............... и*ј кабплистмчкој иммермји која 1)с владати систом. •

I I "111 ,, | 1 III |Г. Г И К

ИШМШ' II I I 1|1|1ирс, I |р(1НШНИ' N I 1и р и 6 ор 1 П I ч I / I ОЛИИ1' II I |||)\.'ММ|.

| . . 1ии. И | 1п"И1 1 6 7 0 14.М1Н "' и 1 ( ) . ' Iм и ркн, и И 1 Р уи ц је 17 4 7 , м ш п ш '

77

11и| »1111'шјнмјм |.у ш рсдп 1кп I.Н1М су (I мГ>рпи11 11|Цм т (н 11И111111 (.1 чл I к <)н . а I'с три пута одрекне. На саслушању темпларских витезова, I о|с |) . мроисо иаиа Клемент V, ухапшен темплар Раул де Гиси овако јс "III м)1о јсдам од темпларских обреда: На капитолу храма стајала је пт 1414111111 а.т позлаћепа дрвена глава премазана машћу новорођеног н. НН Н111. Нитезови, који су толико пута гледали смрту очи, говоре о 111,1/ .•111ни са ужасавањем. Па инак идолу се клањамо и називамо га I нт итсл>ем} док из њега исијава неонисиви страх. Ужасавао сам се нн' . ннн', као да сам угледао лик ђаволи. 11орсд потапања реда чистим кабалистичким учењем, друга најважмм|и ммсмја његове елите била је стицање нсмерљивог богатства путем ми а су кабалисти намсравали да кунехришћански свет, или да финансмрају завере ради обарања хришћанских монархија и самог хришћанс111к оличеног у лику папе. Јсда 11 од најуверљивијих доказа да су темплари на неки начин постал и |>ибнл иетичка извршна организација, са тсжњом да путем самих хритпћаШ1 нрипреме своје царство, је и иотпуно медиокритетство темпларских иођп, иосебно Жака де Молеа всликог темпларског мештра у доба њичо1к)| пропадања. Жак де Моле био је приирост човек, неук и нсписмен, |.,м) и већина темпларских великодостојника. ГТросто је нсвсроватно да јс ша медиокритетска елита згрнс толико богатство и оствари такав поПМ1НЧКИ у гицај у свету од кога су зазирали и папе и царсви. Сасвим је 10 111шшнм.еје израз који касније срећемо у масонској терминологији п који означава ус111411110 успостниљањс контроле ппд одређеним институцијамп јоднс држане. 11

Днн осшшна симбола темпларских витсзова, крсз сн осим 11111111114111 и диобојна, црно-

0«-'III ии иит боснн, кпбплисшчки су симболи. 11рви је снмбо« ........ . 1 , ч п )|1,Н рпмн, док другп и |р«,мпи1 дпојпос'1 сиих идсји у духу радпка.нки кпбпдш м1чм,| 1 %иом 1М<»

2Н

11Иу|)||<) 'Ш ('V <шп 1Ч1МИ фпрмп|||Ц1 111|)нм 1.111и ргдом, |П с’у (>ИЈ1и гамо оОичин 1101)имл11 |«)ји јс угигшно <аи римао црцпг уирамм кмкг 10М1птрсм)1 рг ш шјмс шсфоис кпбилиг IМЧКГ <|)И,ИИНГС| () гфммм цмЈасммма гсмпларп писали су м масони нисоких сггигмп, Игћ момсмутм Марко Сонијс открива да су темилари сањали о гомс ди ||о (м1 му чрим чмјс бм циглс биле душс оних који обожавају братстно, 11а I .......... гаоишгана нам Соније, темплари би створили изабраиу г л т у м т . |гкгуплаца који би били у стању да васпоставе ново хришћаиспк) ооцг ммс гсријс сличие Изидиним мистеријама које ће успешно затрматп I..'И м 1мг1)у I посгицизма и хришћанства. Соније даље набраја читан пмч I" мм мја којс би сс морале ујединити у, од стране темплара, пројектона ...... хјшму човечапства. Мгђутмм, иова зграда се није могла подићи на месту старе, док сг мрм I мг норуши. Зато је разумљиво шго је Алберт Пајк, велики мајстор . . 1и јурисдикције шкотског масонског обреда у САД, у својој књизм ' <<и.г н догме нрастарог и нримљеног шкотско!' обреда масонстпа, .. 1П1К ,1о слсдсћс: ... ред храмовника је при самом почетку био одређен • • • еупротстави римској тијари и крунама царева... апостолство ...... . тетичког гностицизма било је стављено у задатик његовим •<•• шварима... Намере и садржина учења реда биле су увијене у ду 0"м шајну, и споља је оно проповедало највеће правоверје. Само <г .... 0041/41 шали циљеие реда: потнињени су их следили без икаквог •• 1очи рон>и. Стећи утисак и богатство, а затим правити завере н, . • р»1|ц Панппво и монархије које се такмиче међу собом, говорили п “ /"<'<<<. нродају се и купујуу наше даие, трули су и сутра ће већ можди ..... .. једно друго. Све ће то наследити Храм: наскоро ће свет ‘“ 'м/ /, нииа носле својих царева и првосвештеника. Ми ћемо успо...... . ривиотежу у свету и бићемо госнодари иуправљачи. 111 н ма гомг, дна масоиа високих степена, АлбертПајк и Сонијејаспо • <»у)% м.1 пнарне циЈневе темплара. То су борба са Црквом и монар*"|.. . н иргучммањс нласти ради симболичког иодизања Соломоново| I•.■ м 11 |гм Iичпост кабалистичких и темпларских циљеваје евидентна, , II. 1|о| I,П.10М Мнсопн у .1угос.111Ш1Јн. Зоран Иенезић о темпларима пише: Огрпмно

ннн а њи.хока ишссна »срска ' ..... . ) <«,■ »«шрскоучсњс в/то Ори>гг продрли сштсрија, кабили и гноса, а иони •>ш

*,• •

.........

н,чЧ)чиистнимауво1)сииурсд испод исукаиихмичсви,у> обииау идбицивања

V'1" »»»*#«##' 24

11ц 1 4 0 1 II | П 1 | ‘

1Г 1М КО

I; IК И . у 1111 I II ДЈ1 ЈС | ) Г I I Г М И Л П р И 11.1 ИГК11 1М Ч1Н1 ......

I ПО

> п /коги;| (н 1пр|111111) ()|‘)П111И'шција кабалистичкс фалшп г, 1101 о<•!(< т о м к1|Л|1Ш11'1м,и«>| цситра који јс мастојао да помоћу самих хршп1ниш ири пргми гиојг царсгио. До111лииш 111 праве циљеве реда, француски краљ Филип IV Лепи је 1)1 1\ 11ио да га уиишти. Али, знајући добро снагу темплара и њиховејаке ш 1г. он јг нсома опрезно нрипремио уништење реда. Водио јс рачуна да |. м 11 шрн пс посумњају да он нсшто припрема у договору са папом Клем и гом V. 11ровинцијалним властима била су упућена запечаћена писма , ,| паргдбом да сс отворс тек у ноћи између 12. и 13. октобра 1307. године. || |ц ||III |кп нуио неочекивано за њих, једновремено по целој Француској нн 1н I у похватани скоро сви француски тсмплари, на челу са великим -.1,1)1 тр о м рсда Жаком де Молеом. Пакон суђења, он је погубљен 13. марш | ц.| 1одипс у Паризу. ( >и.|| псочскивани пораз, који је потпуно порушио брижљиво при11Р, 1И111 И11П1, озлоједиоје кабалистичкс шефове. Од тог треиутка, иа до I ш 1Н111.11 \ дана, влада међу кабалистима жестока мржња према папству п м<)1шрм|ји. Много година касније, у ррттуалу посвећења у тридесети . Iг 11г 11 маеонерије, који се у шкотском масонству зове Витез белог и мрш)1 орла, велики изабраник Кодак, похваљује се спаљени поглавар п мшшра Жак де Моле и проклињу се његове убице, изражавајући тако III\ мржњу кабалистичкс фаланге. Уопштено говорећи, целокупна масонска активпост, која се у касIм1ј11м иековима дотицала ове тематике, може се поделити на два дела. ||рми део чини поприлична литература која је на свс могуће начине покуишвала да изврне стварне историјске чињснице, представљајући <|»рш1 цуског краља Филипа IV Лспог као бескрупулозног владара који је уииш гио темпларски ред да би се домогао његовог енормног богатства, шиемарујући нри томе чињсницу да је иапа Клемент V својом булом Ас1 |’ | <Јуас1и т од 2 . маја 1312. годипе нарсдио да се сва покретна и непокрстии имовина темплара препишс хоспиталцима. Други дсо масонске ик 1шшости састојао се у покушајима фалсисђиковања истраживачког ради многих аутора који су у потпуности расветлили историјску улогу гсмидарског реда и њиховог демонског учења. Користећи свој значајан 110Ј1И1 пчки утицај и везе, перфидним махинацијама и измишљотинама, магопгрија је мокушала да оправда ред темпларских витезова. 11ајдрастичиије извртање историјских чињеиица доживслаје књига Цпоријп осуђсп.а темплара к о јује написао Динији 1650. године и која код чн га.ааца пмјг осгавила ни најмању суми.у у г рнипцу рсда. Ово дело ш

11ПД111 110 јо 1КЧ1ИКУ ПрШ111И1\ II 1713, ГОДИПГ

Мвђутим

П

I I I , | , 1114 I I' |г |11||| I ]>11 11141111..1

II«>'||| Ц Г|,,| К,И

1111ЈГ,

Г11Ч1111 |С 1751. I

16Н*

(1111111

17 00 , јг д и н

II 1Д1111114 МПГОИ и ч д а о ј с у 1»|111ГГ'1\' ОИО '1ГИОС11 МИОГО И рИ М С Д б п, ДОИуПП II

И1Ж11И.Ч докумспага ш којмх јг 11роггиIтло да Диггији ис оитужујг ргд, цгго иаирогин, докатујс гисгову исииносг. Ово упадљиво фалсп<|)пко па11.с пггоријских чињеница постаће омиљена метода слободиих аидара ироа нсковс којом ће, увек када је потребно, сакривати очигледам примср п.мчоног деструктивног и превратничког деловања. Рсд није усмео да ос I вирп ааисру, али по масонском предању које наводи Алберт 11ајк, и којс |. п|) 10 всроватио, Жак де Моле и његови другови су, још пре него ш го јс ........ поглавар реда био погубљен, организовали и уредили оно игго сс 1,11 цпјс почсло шгзивати скривено или шкотско масонство. Иропаег гемиларског реда натерала јс тајне шефове кабалистичкс фаиапгс да схвате своју заблуду: За остваривање њиховог сна о вечпој п ш |ав1111И над читавим светом није довољна само једна организацмја и мп.1|11рско1 типа. Њено невиђено богатство и велика моћ срушени су . I |г шу иоћ. Зато су кабалисти почели са успостављањем нових меха и!мама освајања света. Основни циљ је био угасити светлост вере. I ,1(н1В11С1И су зиали да ће то гашење произвесги обрнути ефекат, да ћс ' 11 ама иајстор сви хл а ж и , упалити лажно свстло за којим ће погрча I п ........ посрећпици у нади да ће наћи Истину копајући за недосту1шпм , мп и>м оаогерије. Крајњи циљ - подизањс храма човсчанства уједиње 1НИ \ гапаап испунио би њихово вековно очскивагве, јср би за њих го п М1 ињс храма било симбол доласка и победе њиховог месије, разорно! .. ма'1.1 ко1 цара - Антихриста. \ III прс гога било је потребно спасти, што се спасти можс. Иако јс ....... .... км ред аванично нестао, редје ипак живео под другим именима ,. ш крниао је собе само онима који су се, прошавши кроз многа иску.... п ........ . 01.11п достојним да приме опасну тајпу. Потпуно уништењс ,. -ш м|н кш рсда, заједно са његовим центром, било је остварено само ■ 1*1!|П1 цуској. У другим зсмљама ово уништење није се десило у иоа ............. |с|) сам паиа Клемент V није показао довољну одлучност. 11ро....... , ђгп.а вођама реда отегао се скоро пет година. Поред тога, енглески * I.,I I I 1вард II оклеваоје да изврши наредбу папе Клемента V о хапшењу 1. Н1 мра цок' у Шкотској та паредба није ни прочитана. 11есумњиво јс да |! ... ...... 1(1 м шсспу могућност да сс организација реда иаван Фраицускс ........... ... корисги п прсурсди. Патај иачин, рсдтемнлара био јеунипггои м!',... к'В> |саиисгвспа нолитичка оргаиизација, док су п.сговп чаапови 1.1.|и . \ "' м 1п нп с 1ободи, настамиди свој рад у другим груиама, Ч

Јсдпи Г)рој гомплара иобсгаојс у М1пш1ИЈу и Португалију |дс су ц\ мскалс иреуређснс гвмпларске групс. Уједининши сс са п.има, сшорииа су сс тајиа удружења која су, под плаштом уметности, припрсмала тсрсн *и иас ганак препорода (ренесансе). Други деотемплара упутио сс у 11смп чку ради оснивања нових тајних братстава. Највећи део темплара нашао се у 1т 1Глеској и Шкотској, које постају центри кабалистичке фалангс. Нлигне структуре уништсног темпларског реда, које су се спаелс прогона, примили су зидарски еснафи. У оквиру ових група они су чиНИЈ1И неку врсту интелектуалне елите која сс бавила алхемијом, гносом и кабалом. У одећи радника еснафа, скривајући се, они су избегли гоњење од стране краља и Цркве.

Ред храм овника дслио се у три класе. Витезови (у срсдиии слике) морали су бити племенитог рода. Носили су беле мантије на којима се налазио црвени гсмиларски крст са осам ш пицева. Водници (лево) били су ирипадници средњсг сталеж а. Обучени у црнс или тамно-браон м антије борилн су се на бојном пољу. Трећу класу чинили су клерици (десио), свсш теници у зелсним маитијам а који су служ или као капелани реда, а пошто су једино они били писмени, служили су и као писари н управитељ и многобројних тем пларских имањ а.

Хју де Најеи добија дозволу од краљ а Болдвина II да 1118. године оснује нови рслигиозни рсд - ред Темплара.

. 10М11ЧП 4' II 1ГМИ 111|)('К1Н 1 Ш11ГН 1Ш1МН III) М11

ниЈигури 1м П40. Г11ДННГ. 11<н уЛл.гњн гу гг II[)IIIIIЛН 1111 МИ.ИОМ

ОСфИу

1111 |>ГМII ( <1111 М|||

|г било у илагнн 10 ■ну 11П1устимск'01 рглн,

О пат Бернард (каснијс Свеги Бгрпирд). |.но је иајватренији заступниктем плпрског ргди, Наннсао је п равила која Пе регулистп н ,г н вот и понаш ање чланова реда.

П ечаг тем пларског реда. У време н астанм | реда печат је осли кавао завет сиромаш гпа, чистоте и послушности.

П апа Клемент V'. Био је ш окиран сазнан.см да је ред који се налазио под његовом днргк тном управом залутао у мрачне ходннкг сн танизма.

Ф ранцуски краљ Ф илин IV Лепи(1268-1314.), О гкривш и јерети чке доктрине и демонскс обреде униш тио је ред тем нларских витсзопа добро испланираном акцијом . Тако је нану као на себс бес кабалистичке фаланге.

33

1У1Л < ;|\л м м 11 I л ч ( велико д т п т н о )

Псма никакве сумњ с да је нека врсга моћне организације радила за о•ммиаре у врсме њ иховихпрогонау Енглеској итоком владавине Едвар1,1 II. јср је много њих избегло хапшење и практично нестало. Траган.с и 1смпларима уз помоћ цивилних власти и осталих религиозних редова донсло је до хапшења двојице темплара у Енглеској и једног у Шкотској. 11оред гога, са сигурношћу се може рећи да је један број витезова храма, м1Јн јс успео да избегне хапшења у Француској, нашао уточиш те управо у Епглеској и Шкотској. 11агли и нотпуни нестанак темплара са религиозие и политичкс сценс шдашње Европе може сс једино објаснити преласком остатака, некада моћног, рсда у дубоку илегалност под заштитом организација које су всћ Iада у свом раду испољавалс поприличан степсн тајности и затворености за јавност. Први наговештај да су темплари пашли уточиш те у ложама средњсвековних цехова слободних зидара, и да су ове цехове у потпуности с гавили под своју контролу, можемо наћи у аналима са краја XIV века, који су детаљно описивали Вслики сељачки устанак у Енглеској 1381. I одине. Енциклопедија Британика је назвала овај устанак чудновато спонтипом побуном. док је Барбара Тачман, у својој књизи Историја XIV нска, дала нешто прецизнији поглед, истакнувши да се побуна раширила с неким доказима о планирању. Међутим, историчар и државник Винетон Черчил је у својој књизи Рођење Британије био потпуно одређен:

Кроз цело лето 1381. године ствари су ишле ка општем врењу. Иза тога је била организаиија. Шпијуни су крстарили селима централне Енглеске, у контакту са Великим друштвом (Ма§па 8осЈсЊ$), за које се зна да је било у Лондону. Један историјски догађај - два дијаметрално сунротна тумачења и једна сумња. Шта се заправо десило? Ко је у праву? Немири су избили у Е ссксу као рсзултат покушаја да се прикупи грсћи по реду порез по глави становника. У међуврсмену је у Кент, покрајину јуж н о од Есскса, дошао витез из краљевске пратњс сер Сајмоп Бурли и оптужио слободњака по имсну Робсрт Белинг да је његов кмст. Одбивши да плати цену своје слободе, Бслинг је ухапшен и бачеи у тамницу. 34

Док гу 1ч тч' I и о омом до| цђцју 111111)11111, >ки Iги.и I 11110 г\ ио'п ни ш '' ОКУП.1М1ЈУ у граду Дар|форду Грунл 1'1<)Г)уи.г||11М1 и 1 1 ^ткга, \ 1ммгрм ш им ) г иридружи прсм1Ј1а јс Тсмчу чамцима, НсП гадп, иоргд '1ааид||г ор> а нн1ацијс, снсгипа јс покачала и висок стснсн дисциилинс. Иођг побупс у | <н I у су одлучилс да нијсдан мушкарац, који жиии ун у гардаанасп 1111.1 |нм)N7 км) од мора, нс можс да им сс придружи, јср су они били 1101 рсОпп ') одбраиу снглеске обале од евентуалне француске инвазијс. Мсђутим, побуњеници ит Кента нису кренули наЛондои, всћ па суп р" Iну <грану - па исток, гд есу опколили Рочестер тражећи да сс РоОсрч I" П11П цуети из затвора. После само неколико сати, без пружања отпо р | мноведник добро брањеног замка је отворио теш ку капију побум.с ........ Ослободивши Белинга и друге затворенике, побуњепици су сс н \ I и 'ш на ју г до Мсидстона где им се придружило много људи, међу н пма и извесни Волтер Тајлер (\Уа11ег 1ће Ту 1ег). За дивно чудо, хиљадс • \ ш су га одмах прихватиле за вођу, дајући целом устанку његово имс Ппа 1 Тајлеров револт. 11аравио, испоставило сс да избор Тајлера за вођу побуне није био слу м||Ц| Гајлер је показао завидан ниво војне и организационе способности. 1сдиа од првих Тајлерових акција била је оелобађање Џона Бола, и' шгсиика Свете Маријс, из црквепог затвора у Меидстону, кога јо Т|мицуски хроничар Жан Фросар назвао лудим свештеником т Кен»т 1601 мропагирања анархистичких идеја. Од тог тренутка Бол јс пос* ■ I" пг шанични капелап читаве побунс. Удшвивши се још од Лондона, Тајлер је повсо своје људе дал.е на м)к до Кентерберија, ссдишта највишег црквеног великодостојника I ш 1гскс. После егзекуције неколико Јвуди са списка, побуњеници су "• *1•V‘ тили град и са њима је кренуло само пст стотина становника Кен" рогрија, јер је и овај град био у близини обале и било је потребно да и ' му остане довољан број људи који би се супротставио евснтуалној "И1ч 11|ји француских трупа. I ћ гога дана, 10. јуна, када је Тајлер заузео Кснтербери у Кегггу, по" Н.1 пици из Есекса су разорили и до темеља спалили главни центар мн м' (опа хоспиталаца по имену Крссинг Темпл, некадашње имање вите' 1гмплара које је, након унингтења реда, заједно са целокупном имо.... . гсмплара у Британији прешло у руке хоспиталаца одлуком папс I м мгнта V. ( 'исдећег дана, 11. јуна, побуњеници из Есекса и Кента окренули су • пргма Лондону. Упозорен на приближавање побуњеника, четрнаесто•'' ш ш п.и краљ Ричард 11 јс из Виндзора прешао у Тауср, најјачу тврђаву 35

V 1<(III 'М 1Н I Ц\

'

I I ' I <НК)| 111»III 11.11 П|I И11 I N . ' | ' I ЦЈМОИ ( I НП'|)И |||| !|И1Н К у ||

I | Ц I)-1мк-1мI|и н |р/1 .1ПП11 м111Цсмтр; сч’ р 1’иГн,р| Хсилс, крн.||.с‘1) м ш п к шр ||п11|и11с'|-|ј|| и нс'мпки мпјсIор Н111СНШ11 хосиигалица; Хспрп 1»олипбрук, којп 1|с М1С11Ијс |бпц|||и Ричарда II и иреучети престо као Х енри IV; ерлош1 од <Јксфорда, Ксита, А р у н д сл а , Варвика, Саф ока и Солзберија, као п ч|»VI и ииж и и ш ппи држ авни служ бениц и.

У зору 12. јуиа, иобун.еници из Есекса су почели да присгижу у Маил I п I О л т у ( )лдгејта. 11реко реке, побуљеници из Кента су се окупљали у ( .ц I иорку, јужно од Лондонског моста, а побуњеници из Лондона су им 1нип нп у сусрет. Једна група из Кента проиша је кроз оближњи Ламбат, 1м |ужпрј страни Темзе, и потпуно уништила надбискупову палату. 11«»I<)М су стигли краЈвеви гласници да упитају за разлоге дизања пои', N. () 1,1 опор вођа побуне је био крајње чудан: Устапакје дигнут да би гг 1 1ПК110 кра.п иуништили издајници краља и земље. Након неуспелог 1101 \ 1мл|и ца се организују директни преговори 13. јуна, вођс побуне су Iим лиис крал.у нетицију, тражећи главе пстпаест л.уди, На врху листе су "п лп м.1 чвпскуп Кентсрберија, велики мајстор хоспиталаца и врховни IV шјн 1»илнап. Макоп одбијања краЈвевског савета да прихвати ове захтеве, фракШ1|и мз Кента је одмарширала назад ка Саутворку и Лондонском мосIV. док су иобуњеници из Есекса кренули ка Олдгејту. Затим је уследио ин нђиј иреко кога већииа историчара једноставно прелази, бсз икаквог коментара. ( )лдгејт, јако војно утврђење, није било брањено и побуњеници из Еескса су просто ушетали у град. Још всћа мистерија десила сс пред мисом из Кента која се приближила Лондонском мосту. 1Гокретни мост је био спуштен, а војиици са куле (која је штитила улаз на мост) нису одреаговали, тако да је и ова фракција несмстано ушла у град. Крећући се кроз град побуњеници нису дирали ништа, док нису доИ11П до Флит стрита. Ту су напали затвор и ослободили све затворенике. Затим су уништили две ковачнице које су хоспиталци преузели од гемплара, да би након тога разуларена руља кренула ка палати Савој, сиал.ујући усп ут све куће које су могли да идентификују као имовину хоспиталаца. Након уииштења палате Савој, побуњеници су се усмерили ки имовини хоспиталаца између Флит сгрита и Тсмзе. На мети побуњеиика била је и главна црква хоспиталаца у Кларкенвелу, која је спаљена до томеља. Велики сељачки револт улазио је у завршну фазу. У петак 14. јуна, крп д. и његов савег састали су се са побуњеницима у Мајл Енду, ван града Њ

II III ( >11ИГГЈГМ ( )'И'к1111||Ј10 14' 1.1 .......... II......... 111Н11 Iм III >111111 IIII I 1.111 II туку 11«>0у 11.1‘|II- М1КТ 111111 I |>11 1.1 Ч111111II' М|)И су |||()СЈ||М> II 1|||)ПН \ • 1.11|| '1.1 иој Н|ЖI 11.И били ПИСММ 11СЈ111МП11II 1П10 III I'ИЛ Г|>Н ОЛ Кг11 III, С| »ИОНИ 0,1 11,||) П11М1 и ( )кс(|>орда, 1,радо11н'1СЈ111мк 1оидои1| п мио1 п нитс кши и 1111111011«>пк Иијс 1аболежсио чашто га мису нра'ШЈ1а дна пај|шша нсликодосто|11И1>.1 ' р <'ијмои Садбери, надбискуп Кситербсрија и канцслар и сср 1'обср | Чсиис, нслики мајстор реда хоспиталаца и краљев благајник. Такођс, нсмн мпнса о гомс ко је говорио у име побуњеиика, јер с у главне вођс побупс Iп| пср, Строув и Бол оетали у ЈТондону због важнијих ствари. 11а састанку је све тскло наизглед добро. ПобунЈеници су тражили |ио ствари: прво, да им се дозволи да похватају све издајнике који су прсварили краља и народ; и друго, да се ниједан човек не може потчп И11П1 другом кроз кметство или закупство. Што сс тиче првог захтсва, | ра и. се сложио да сс сви тдијници осуде на смрт, под условом да им сс V складу са законом докаже кривипа. Што се тиче захтева за општом сло (|одом, краљ је са собом повео тридесет писара који су ужурбано почсли м исписују налоге за ослобађање од кметсгва, чиме је краљ избегао да прокламује опш ту слободу. Чим је краљ напустио град, Тајлер, Строув и Бол су ступили у акцију, 11'ихов план, ма колико изгледао невероватан, је био да заузму Тауер, плјсигурнију тврђаву у Бритапији. Тауер јс био опремљен масивном ок тиљ еном капијом, тсшком решетком која се спуш тала испред капије и покрстним мостом. Тауер су чували професионалпи војници, међу којимл јс било на стотине искусних стрелаца. Имали су вођство и ауторитсЈ \ лику надбискупа Садберија, као и у лику сер Робсрта Хеилса, великог млјстора и команданта војног реда хоспиталаца. Међутим, Тајлер и његова мала група су затекли спутптен мост, помнгмуту решстку и отвореиу капију. Побуњсници су једиоставно ушс1ЛЛИ у Тауер. Ниједан хроничар тога времсна није детаљније образло'кно заузимање Таусра, као да сс радило о неком обичном провинцијском \ I лрђсњу. Ушавши без проблема у Тауер, Тајлср и један део побуљеника кренули су у капелу Таусра, где су ухваћени надбискуп Садбсри и велики мајстор мтопиталаца сер Роберт Хсилс. Остали побуљеници грозничаво су иретраживали иросторије Тауера покушавајући да нађу остале кривце са списка. Сви ухваћени су одведени на Тауер Хил, гдс сс окупила велика маса 1..УДИ. Уз гласно одобравање, ухапшенима су одсечене главе и натакнуте нл мотке које су однете и постављсне на Лондоиски мост. Да би се прсиознала глава надбискупа од Кентерберија, на њу је постављена митра. 37

||'ц |ц ||П1 I> I •м.1 1мп I 1111<11111 | | | \ 1 | ! ( ‘') 1тбун.гиицп су к|нм1 уии |ини I |м I I |)И 11'1н 1 |ти г .кр I нс си сиигка 11.п м)В (>сг гг 11ИЈ^’ ни стмшмо ( III11 |о г>111I«! ||и| уОл.пш ()|<о 100 иопријчшељи. Мш, гу 11оС)у||.гмп||,|| I у 111.л 111) I радом гл уиипред прш1ремл.гиом ми* I
38

.......... 'III II 11.11 \( III |Н>|)ц II II

1

|м

II ц| |,| н | н |■| (»1111 11 ч’ С111 I I I '

I м п р и |1|1М»С I НИ.Ч 1 '1 Н |||| > |<

11111

I || • | | 1||11 I I -

'|1М>1ИНЧМ, IДС јс Ј0111 у т || I о|Н I I ......... Г И М 11(111 I I I

СМИШЛјСПН,

(1.11 II |С V и . \

|Г

иО|1111' њом у

М I с I |>1 | II V V П 0 1 .П М Л

м>С1 IIIIII '1111М. I 11>11 пшјсм ди јс

1С1П КО 1 н т с р о и и т и .

II' г. 111 м| им, сср Робс|п 11оулс јс успсо ди оргаиичујс иаоружннс 1 " I*>11111’ м ШСС1ИВШИ краља да је окупио шсст хил.ада л.уди ча н.сгову ..... . 11о6уи.сници су тада остали у мањини, тако да је крал. од н.их " |ц 'м сс разиђу. Јсдину организовану групу су чинили л.удп и I ••'| м|јс су прсдводили Џек Строув и Џон Бол. Међутим, они су нс ........ .. илпус Iили град преко Лондонског моста, који сутријумфалпо ......... ... мпл раније, приликом доласка. 11"П|||> јс рлсгерао побуњенике, Вилијем В алвортје пошао у потсру |'" ||(>м Глјлером. 11ашао га јс т е ш к о рањеног у болници Св. Барголо 111рс '1по је да га изнесу напоље и ту су му краљеви људи одруби ' , I оју су касније, набивши је на мотку, поставили на Лондонски • 1.1 Мопдон, побуна је била завршена. 11>11и* јс побуна у Лондону привлачила највећу пажњу историчара, • "111'мри гогл времеиа су забележили и догађаје у другим крајевима . 1<с члк и у периоду после Тајлерове смрти. ' 'Iмлсти Сафок побуну јс прсдводио свештеник Џон Реив, чија је ....... чс м бпо Бари Св. Едмонда, највећи град у Сафоку, а затим и добро "||||| и ммлк у Нотингему, који се предао побуњеницима без отпора. II I ' сисру од Сафока, у покрајини Норфок, главнивођа побунеје био 1 11"1 Нисгср, имућни бојацијавуне. Његов главнициљ је билоосвајање 11"р1шча, 11л мплду, група побуњеника је напала имовину хоспиталаца у гр" |'пи1м градићу Ватону. У Кембриџшајеру мета побуњеника је био . . 'I "и пи галаца у Чипенхајму. Имовина хоспиталаца нападнута је и 1Б 111ПIону, Елију и Торнију, док је замак хоспиталаца у Даксфорду I ""I,' п сл земљом. <убогу 15. јуна, на дан када је Волт Тајлер погубљен, извесни уг" 111Н I рађани града Кембриџа су, уз сагласност градоначелника, кре.. (II \ сусрет побуњеницима. Е[а њихово инсистирање, побуњеници су " " с’ 1111јIи у двс групе, од којих је прва иапала замак хоспиталаца у ............ удаљен неких петнаест миља од града, док је друга, пеколико "| | и м ч.е, уништила кућу ревизора војводе од ЈЈанкастсра. • Iлплк у Јоркширу захтева посебпу пажњу не зато што се десио тако ................ Лондона, всћ због учсшћа занатлија, пре свега зидара и оста" < ,1 иг пшх становника градова. Е1еколико дана по избијању побуне,

39

Пмшмп

I | М I I 1М11Ч 1 м м п .

I« 1| ) | . I II« ■М

I« 11II«| II I I. 111III.I I« >| II- .I I II н р \

II

I М« НМ|)М 14' ПОЈМНМ«) М11 I »у III м Д м р у .

I М1НМ II р I I М.НМ IIII КНМ.ММ.1

I |р н п м 1111111 1 'Г у

I рм I 1,1п)I I« I игОпрм гг ||рмдру-кмо 11ооум.гммм масамп. 11а|мп и-рсгам Iм11|г (и Г11П.1 јг дп гу I мгборпони (*удм посили ливрејс белс вуисмг к,м|у.||.1Г1с га дугим црвемим кићанкама, тако да је уииформа мобум.с ...... бмла шко мремочнатљива. Де Гисборн је донео са собом велики Орој оних камул.ача којс је разделио побуњеницима у Јорку. Ово је, ча го иргмг, бмла моприлична инвестиција, јер је захтевала и време и великс ко1М1ЧМме скупог вуненог платна. Пиак, устанак се неумољиво ближио крају. Већ 18. јуна, стигло јс марс1)сн.е гвим шерифима да угуш е побуне у својим областима и да им \ 1омг момогиу сви витезови и племићи. Краљевске труне су, на челу еа моипм нрхоиним судијом Робсртом Тресилианом, брзо и неумољиво угун1111к побуну у евим крајевима Британије хапсећи локалие вође. Ппрламент, који се састао 4 . новембра 1381. године предложио је:

.Ои ои ее нирод вритио реду и миру ди се уклоне сви лоши официри н I иветници ш које се зна и ди се поставе бољи и племенитији људи ии п,ихо«а места, као и да се отклоне све зле околности из којих гг речепи немири и друго зло задесили краљевство, као што је веИ речено. Нначе, сви људи мисле да оео краљевство не м ож е живети дуго јер Пе на њега пасти зло веће него ш т оје икада било пало, што Иог пеће дозволити. Предлог парламента је прихваћен и промењени су к л.учпи људи. I ћокалост, после иропасги Великог сељачког рсволта, нсма записа да су исиитивачи, шерифи или судије, у току саслушавања оптужених дошли до подробнијих информација о постојању или деловању Великог друштва, о коме је у свом историјском разматрању говорио Винстон Чсрчил. Одсуство писаних доказа навело је многе историчаре да закључе да шкво друш тво није ни постојало. Са друге стране, један број историчара ематра да је иза иобуне сигурно стајала организација, али да всроватно никада нећсмо сазнати која је организација била у питању. Ипак, пажљивом анализом свих загонетки, које окружују Велики сељачки револт, можемо доћи до имена организације која је стајала у иозадини побунс. На основу изнетог, може се сматрати да је Велико друштво или Маупа БосЈеШз тајна организација темпларског типа, настала у периоду након прогона витсзова тсмпларског рсда и њиховог увлачсња у ложс грсдњевековних цехова слободних зидара које су темплари, као водећа 40

•|'\ И11 п1|чом11'||||)п, 11кк' I пк.1 I I 1 ,1( 11 <П11 1п. иог.111* иекчмтко дсцепиЈп дсло >•».,» С 1111 П1 III цод гпоју к о 1 1 1 | ' " | | \ Игиико лр уп т 1о јс, поглг 64 1 0 1 1 1 1 1 1 1 '||1. 1. 11101 рлдл 1М уГ110СГЛ101.Л11.У НОИС 0РГЛ111Г1ПЦ1|ЈС II уС11С11Ж()1 11||фил I |"||ц|||.|| у сие држлнне иип мгуцијс Мсдикс Брмгаиије, одлучмло дл шл ""III.гм иобуис иижих и средм.их слојсва британског друш та обечбс... '.ом нодсћу улогу у даљем политичком животу Великс |јритдиијс. . 'II.\ |у1»и у 1мцлј сноја дванајвећа непријатеља - религиочног рсдл иитг .■' м1гпм галаца и кеитерберијске надбискупије. 1111.1 јс у хроникама истина, а шта су хроничари једноставно шборч" т 1.1 кажу? Зашто су кључни догађаји сељачког револта описмилмм ' | | су у питању биле обичне уличне туче? Кренимо редом. I 10 лески нарламентје 1376. године, названјош и Добри иарлам сш . ........ мрпмере корупције на краљевом двору као што су: подмићинам.л. г |1)г моица од пореза, а исто тако истакао је и неспособност управл.ан.л I"'" шгмјлма и државним апаратом. Чланови парламенга упозорилм су 1■ ' 1.ГИГКИ савет да сс ови пропусти морају исправити. Међутим, оим " 1И1 иарламента су били у потпуности одбачени као неосновами. Иггумм.иво је да су се примедбе парламснта односиле на рад днл '1МП човекау краљевини: сер Сајмона Садберија, државног каицсллрл " ".110искуиа од Кеитерберија и сср Роберта Хеилса, државног благајии . .. ... М1К0Г мајстора рсда витезова хоспиталаца, чији је ауторитст био, ■ инм гмгурно, одлучујући у оцени исправности паведених замерки. II. I година касније, 1381. године, побуњена руља, у првом контак гу . ......... сиим гласпицима, као главни разлог парушавања мира у земл.м "риио мстиче замсрке Доброг парламспта - устаиак јс нодигнут да би сс " " ,1" краљ и уништили издајници краља и земље! Плкон пропасти побуне парламент се јавља као главни спасилац, ■ • рмшући решења која су, паравно, била његов главни циљ током I их ""1.1 слабљењс цептралне власти и стицање огромног утицаја прм ...... ру ч.уди који ће чинити нову власт, како световну, тако и духовну. 11чрсд тога, интересантпо је да нема никаквих података о томе дп јс . пргмг иобуне нападнут неки члан парламента или његова имовипа, ........ .. се може закључити да је парламент добио оно што је желео. . • ишри гешко је одолети искушегву, а не закључити да је тајанствс.' ■ II« шко друш тво подстакло и управљ ало револтом преко кључмпх . .м"ил парламента који су, сасвим сигурно, били и чланови Мауил 3"| 1с1И1. ћ*01 иостизања својих циљева нарламснт је потпуно игнорисао зл ..... рул.е, која им је и обезбедила остварење унапред планираног цид.л. 31

I II М 1.111.1

11* I | 1||И |Ц М | и | |< М | I Г I 11.1 II

\ | | | | | ,111 И 1 I ' I 11.11 I I ' 1< |1|| И.1'111 И И м И Н

1 1|

III ' I I I

1Ш V III I 1111, 1111111111|1 |Г 11111) 11111 |Н Ч |Н II« I I I I I I ' I I I

К' II'

М III

. III НГ

| н111И111111Ц1 пнпр 1111 |е и П11*11•ј<му К|*|м ми|у, иоиом н гннн I п т 1м'м |1'рГ)ори|н, којп је од I|црламс11 ш Iрилио г IрожиЈс мкииг у до||)И1ии ин«у м 1ип< п.Ш11111,у јсрсем Одбмшии м .гк т ‘шхтсн, иарламсп I Ио уч р| м шко мут ||ро1ггпм1Ггк()ј рсформпцији. II рсакција цркве накоп пропасти мобуне 0и111| |г крпјм.е чудна. Црква је наизглед потпуно занемарила збивања пко мобумс. као да сс опа никад није десила. Нови надбискуп од Кентеросри|л нијс прогањао побуњенике. Оно што је надбискуп Кортни моI м уин тсо, или осетио, јесте да се у Енглеској десило нешто много веће ип о ш 1о јг нобуна сељака и занаглија. Није био забринут због енглеског пргг 10)111, нећ због престола Светог Петра. Тај престо ћс осетити први п" I рс( јш I ицрквсног расположења које ће тутњаги у потаји у Еиглеској, . II' 1ок ||< мзбијс пуном снагом - као протестантска реформација. 11орг I нлриамснта који је врвео од чланова Великог друштва и друге ин| 11мч цм.јо су ноказивале озбиљне знаке запоседнутости. Пре свега, Iшл 111рдн.11 ее односи на савет краља Ричарда 11. Када је љегов отац, ттгндпрни Црни принц, умро 1376. године, Ричарда је за наслсдника |рош1 прогласио љегов деда Едвард III. Следеће годинс Едвард умире, пи I пглеска добија десстогодишњег краља. За управљање земљом об11.11о11аи је савет који су чинили два бискупа, два срла, два барона, два крн и.сва заставника, два млада витеза и адвокат цивил. У време сељачког револта Ричард II је имао четрнаест година. Тешко је повсровати да |с дечак-краљ имао некакав краљевски ауторитет. поготово не онај који гу му дали хроничари тога доба у чијим хроникама се он појављује као I шшпа и једина снага која делујс у име краљевске власги по моделу авангурцстичких јунака викторијанске ере. Већ смо напоменули невероватпу иричу да је дечак-краљ одгалопирао пред иобуњеничку руљу, која је унраво видела како је њен вођа оборен, и д а јс одлучним гласом преузео коп гролу над ситуацијом, промовишући се као њихов вођа. Још је теже понсровати да је он дао наредбу да се уговори састанак код Мајл Енда како би се побуњеници извукли из Лондона, да је ои лично командовао кнзиеном експсдипијом у Есексу, као и да је он одлучио да помилује побуњенике. Ова историја вероватно се темељи на хроникама догађаја које гу оставили аутори-противници побуне, писци чије су каријере могле да пнпредују улагивањем монархији. Очигледно је д а је неко радио иза сцеме, пуштајући дечака да покупи славу. Узмимо у разматрањс и састанак код Мајл Енда. Нотпуно је сигурно дн састанак нијс организован да би се побуњеници извукли из града, 42

Т

11010 .'III ОН 00 крп 'I. II шу| — I I ' I " I I 'I М111 |Н Лип 1,1 и,1 |Лп.. 7*7 ••I Кои 1орОо|)ији ( 'пдОори н |„ П11 п ■I ,|■п,р р, .............. ,,,!., ....... ,,■

0 IV 011 крп.М.СМ, МсИ лп оо 1И11 \

II' ................ .............

II.............. ,,,

р1111 Чашгојс сер РоГ>ер'1 Чои и ,, 1,Н111Н МН|ИИ иомпи шн 1 п 0 ,,р,Н1 иоЈц |* ш ижтану храброс! 11^0111.111 \о/чф>и 17 омн/н)/)н/о, о/|н\мно 1110* пии \ Iаусру? ( )дгонор на ово пп 11111.* иоронагно иикача ноћомо 1.1111.1111. као нн дилије то учинио добронољпо или по парсђен.у крал.а. Иарсдни догађаји недвосмислеио показују ностојан.с аансрс на на| ШШ1СМ иивоу. Неколико стотинаљ уди моглојс да бранп Тауср педсл.амн чак мссецима, од руље која није имала ни опсадне машине, погогово ако |с одбрамбеним снагама командовао искусни војсковођа попут Хеилса Псма сумње, неко је из краљевске пратње издао наређење да иокрс 11111 мос1 буде спуштен. решетка подигнута и масивна капија отворсна. 11еко јс жслсо смрт надбискупа од Кентерберија и великог мајстора хоспптп иаца и био је у директном контакту са вођом побуне Тајлером. Када је састанак у Мајл Енду био завршеи, краљ се није вратио у Гауер, већ је отишао у кућу у којој су се чувале његове личне ствари. <)чигледно је да је Ричард II пажљиво уклоњсн са прве борбене липијс и да је тако обезбеђена њсгова лична сигурност. Некоме је било всома с гало до тога да краљ остане жив. Изгледа да се са краљем вешто мани иулисало. Тенгко је рећи ко је из краљевског савста и из његове пратн.с био у дослуху, а ко члан Великог друштва, јер нико од хроничара нијс оставио заиис о томе ко је вукао концс моћи и зашто. О томе, ко јс имао моћ да управља људским судбинама, се може само нагађати. Хроничарп су забслежили интересантан случај Џона Аведина из Есскса, који је оп гужен као капетан побуњених злочинаца и био је један од оних које оп игга амнестија није скинула са листе. Ипак, 16. марта 1383. године крал. га је номиловао на захтев ерла од Оксфорда. Први наговештај да су Велико друштво чинили масони-темплари и да је масонерија могла имати везе са побуном, јесте име њеног вође - Волтер Тајлср (\Уаћег (ће Ту 1ег). Неочекиваио се појавио у енглеској историји, на мистериозан начип је изабран за врховног вођу Сељачко! револта у петак 7. јун а 1381. и напустио га исто тако нагло, када му је одсечена глава осам дана касније, у суб о ту 15. јупа. Вођа Сељачког револта вероватно није користио своје право име. Име Волтер Тајлер би могло да буде продукт његовог занимања. Тајлср (Ту 1ег) на енглеском значи црепар, онај који прави кровне покривке. Узимајући у обзир његово вој но искуство и лидерске способности, мало је вероватно да је Волтер Тајлср био обичан занатлија. А ли, ако је заиста себи узео псеудоним, 43

11)111 Iи |< I I Iи 11,11111,1 |,,|||| | ,|| I, 11 ' ( 1111 111111 |<(|)|| 11МЦ11П 110 11IIIју ЈК’ Iорију <иоОо П101 1м 1.11н I н,| << |м,| \ |1<- <\на1111и 1100и гу. I иЈлор јс чунпр, комаи 111111 I 1|),ОМ 011П| КОЈ11 олржиип рсд V маооиокој ЈТОЖИ, који КОИТрОЛ111ПО |||1о||уо11пцо оо111 у|мни мссго састаика м стоји иа сгражи испрсд ирага сп исукпиим мачсм у руци. Тајлер се налази у дну лествице масонске ■ ијсрархијс, пгго је всома битно нагласити ако желимо правилно да саI и< шмо п.сгову улогу у побуни из 1381. године. А к о је Велико друш тво М.1 било којм начин било у вези са масонима, Тајлер би била једино ис111<.|шш масонска титула за војног вођу који ће завести дисциплину, вит1.1П1 мпчсм и одсецати главе. Његова изненадна смрт 15. јуна навешће многс да посумњају у горе наведене закључке. Зашто би Велико друшIпо ( кра I нло за главу човска којије бесиоговорно извршавао сва његова ларсђсн.а? Ма колико био једноставан одговор на ово питање, у току напр< «111И11.а кроз ову књигу схватићемо да ће овај поступак бити правиио \ ис1оријским догађајима иза којих стоје слободпи зидари. Сељачки I« 1«ш I 1п 1381. године је имао привремени карактер и трајао је само док и.
II

С1М1ЈГ УГНРДИЈШ ДИ јг Г)ИД11 I'ШМ1Ш 111Ж1111 1)1ПГ И)ПП 1СМ11.1Шра \ 1»|>П11111II|>|, |»1 игш I.|||[| гкоро I |>и С101ИНГ I одииа ракијс, још 11К5, годинг, од с Iрмно 11р!1киији, паIриј;|рха јгрусалимског. Поштода нсколико цркава, мсђу којима јс била и главна црква гсм11 иирл у ‘1>лп г С триту, довелаје до тога д а је један број историчара гнрдпо ш јс дго рул.с штитио цркве од уништења, спаљују1ш архивс и другс иркигнс вредности хоспиталаиа извап самих грађевина. Овај став, нсрои.ино пласиран да би сс истина гурнула у други план, крајњеје необичан \ шмајући у обзир дсструктивност побуњеника који су ударили и на цркпену имовину и саме црквсне великодостојнике. Поред имовинс хоснииишца, тсшко је страдала и црквена имовина у Ксмбриџу, Кентерберију, I»ри ц Вотеру, Бсверлију, Скарбороу и Бари Св. Едмунду. Дивљаштво према имовини хоспиталаца и чињеница да је то уни|ц гавање било део добро планираие и организоване завсре, потврђују н хронике које говоре о суђсњу Џеку Строуву, једном од замсника Вол га Гајлера. Строув је, између осталог, рекао: Када смо окупили огромаи

Оројљудиу целој земљи, били смо у стању да убијемо све опе лордове који сумогли да нам се супротставе. Прво и изиад свега, ми смо кренули дауништимо хоспиталце. Строув нијс објаснио посебну мржњу нобуњеника прсма хоспиталцима, а и нема записа да га је неко то и цигао. Када је парламент донео одлуку о генералиој амнестији, један број побуњеничких вођа, њих 287, нашли су се на листи оних који су били изузети од помиловања. Овај снисак представЈва посебну мистерију. Осим оних који су већ били у загвору, остали са списка су једноставно нестали. Интригантно је да је овај нсстанак веома подсећао на масован пестанак витезова темплара седамдесет година раније. У оба случаја, и јсдни и други су били осуђсне групе, које су тражиле и Црква и цивилне нласти, и требало им је обсзбедити тајне изворе хране и смсштај, нов пдентитет и сигурно уточиште. Чињеница да иема заииса да је неко од Iражених људи икада ухваћен, говори у прилог теорији о постојању једнс моћнс организације која је припремила СсЈвачки револт, извела га до краја, а затим склонила главнс актере побуне. Поред тога, одлука парламента о генералној амнсстији зауставила је судске пресуде, тако да је нови врховни судија погубио око 120 побуњеника, што је мпого мањи број него што су побуњеници погубили у Лондону само у јсдном дану. Данас нам јс познато да је под плаштом Великог сељачког револта из 1381. године деловала тајна организација темпларског типа, коју јс 45

Чсрчил па11111о Мацмн Босјс1(1к. Псма шијјс сумп>с да јс ор| 111111 мии|а по с гој(1а;| м прс 1.Ш. годинс, д(| иијс ирсс гала да постоји си кра ■ *м ш >1>\ ис м да јс пастанида са радом који јс имао значајан утицај иа рспн 11011111 п ИОЛ1Г1ИЧКИ живот Британије у годинама које су долазиле. ('са.ачки рс аол 1 јс био нрва етапа у демонстрацији моћи једне организацијс која ћс ИОЧСIком X V III века и формално преузети улогу главног експонента каОллистичког центра. 11а почетку овог поглавља навели смо три различита приказа јсдног нс горијског догађаја - Великог сељачког револта. У наредним ноглављима оиог рукописа, настојаћемо да покажемо да се сваки значајан исторц јски догађај углавном сагледава изтри различита угла. Прно, из угла тзв. званичие историје, која се пласира путем исторнјских снциклопедија, школских уџбеника и публикација државних 1Н горичара. Она има задатак да одрсђеним историјским догађајима. пре | 1н I а ренолуцијама и народним устанцима. пришије атрибут спонтано. 1м н. ()н ли се на тај начин, од очију јавности, сакрили прави узроци I м' (01 лђаја. Иако су писцима званичнс историје доступне све архиве, чак п делови оних архива које сс налазе под ембаргом за сва јавна ис|рлживања, њихови прикази одређепих историјских догађаја углавиом цс одговарају истини. Зато Енциклопедија Британика Велики сељачки рсволт иазива чудновато спонтаном побуном. Други поглед је из угла тзв. рсвизионистичке историјс која даје потпуно другачијс објашњење историјских догађаја од званичпе. Историчари-ревизионисти немају могућност увида у архивску грађу која сс палази под ембаргом за јавна истраживања. Њихов приказ одрсђених исгоријских догађаја углавном је плод мукотрпног рада и зависи, пре свега, од способности самог истраживача да повсже својс дело са радовима оних ревизиониста који су већ обрађивали исту или сличпу тему. Зато Барбара Тачман, услед недостатка историјске грађе, пише да сс побуна раширила с неким доказима о планирању. Трећи поглед јс из угла тзв. одобрене историје или историје са дозиолом, коју пишу историчари са дозволом за истраживање свих архива под ембаргом. Такође, дозвола за истраживање подразумсва и дозволу за јавно објављивање. Историја са дозволом представЈБа врло значајан извор података за историчаре-ревизионисте. Без обзира на то какви су коначни закључци историчара са дозволом, полазни аргумемти, добијепи из тајних архива, у потпуности одговарају истини. Зато је чувени маеоп, историчар и државник Винстоп Черчил био потпуно одређсн када јс говорио о узроцима Великог сељачког револта из 1381. године. •К.

И1Н \ I! '1.ИН.Г 11| | 11|1| 1И I *•| 'М*|кII

Крал> Ричард II, дечак-краљ са којим се ш< ш го манипулисало.

47

КРЛ И I 1И) !•> 'Л\ 11Н01 кТСТЛ После псуспсха гемплара да преузму политичку и скономску нлает, М10ПЛИСТИЧКИ чанеренички кругови су применили новс методс рада на нрннремању свронских умова за нови покушај прсврата. Водсћа улога у осшаривању кабалистичког циља припала је реду розенкројцера, који 1Т гсмељно бацио на скретање умова водећих паучпика и владара тога нромена у правцу кабалистичке доктрипе. Сматра се да је ред розенкројцера основао у X IV вску плсмић по имену Кристијан Розенкројц који јс. тобоже, за време својих путовања но иетоку упознао кабалу, као да она вековима није постојала на евро1Мком тлу. Иако се настанак розенкројцера везује за њиховог оснивача, еш ипм је сигурно да су већ постојале тајне групе розснкројцерског типа м»|с еу биле дубоко огрезле у кабалистичку мистику. Њихово деловањс, н мн пије и деловање самих розенкројцера, било је пре свега усмерено на I цропске владаре, њихове породице, пајближе политичке саветнике, као и Н11 водеће научне умове тога времена. Још у времс постојања тсмпларског реда, најбољи пример оваквог лос груктивног уплива кабале на европску иителектуалиу и политичку гшггу представља владавина Фридриха II ( 1194- 1250.) који је у то време иосио титулу господар свети. У врсмс разарања хришћанског јединства, овај краљ најуспешније је испољавао тежњу кабалиста да окрену светопно против духовног. Фридрих II је два пута екскомунициран. Звали су I а крштени султан. У детињству учитељ му је био Михаел Скот ( 11701230.) из Тевиста у Шкотској, кабалиста и некромант у свсштсничкој мантији. Цар и маг чинили су чудовишну спрсгу у оквиру изопачене 1еократије. Задојен деструктивним доктринама кабале, Фридрих II је 1228. године у Палестини организовао округли сто око кога су се окупили тајни шефови свих хришћанских и муслиманских витсшких рсдова, иокушавајући на тај начин да оствари један лажни екуменизам, идеју од које кабалисти нису одустали ни до дана дапашњег. Ако су први хришћани веровали да је Нерон Антихрист, хришћани средњег века веровали су да је то Фридрих II. Ипак, цар је био само један од претеча Антихриста. У историји Немачке остало је забележено д а је цар Фридрих II, у наступ у лудила, затворио једног човека у херметичко буре не би ли, након њсговог угуш сњ а, видео душ у како излази из бачвс. Зато не сумњамо да је кабалиста Ског бесирекорно обавио свој задатак држећи цара на

48

' 1|||1| 1<>||. II' IК 11М 1111МЦИМ11 ДуГнЖО 01 |» 1.МММН \ ММ | и >М.МI I Н|\ III'I |><>11<ннју м нлчомију, ‘ 1>ри/(ри\ М је у 1«>1м у 1«>< >м >им.:«> I 11.1 н о ф И н ш г;н;мк км ННМ1.Н <> илпданими кад љ удским еЈмкчч мма. М ногм истрнж кначи <мн I рнЈу да 1а мм сам и иацисти, а каснијс мм ком уки сти , пису кадмамн1ли у 1» ммммм управљ аш а масама.

I иромскп дворови постали су гнезда некромантије и окултмчма. 111ижлстс гво се, попут црних облака, надвијало над престолима незадркмно рнсгурајући хришћански дух великих династија и породица. Било 1> >«с мак.о светих краљева, а све више проклетих самодржаца. Краљввк 1 ж> 1м 1о су Лудвиг баварски и Фридрих Барбароса, силом су постављам1 амтипапе и немилосрдно се мешали у црквене ствари, систематскм \ шрући кут дегенерацији западног хришћанства. Кабалисти сујош тадн мшим д а је рушсње Цркве дуготрајан посао, коме треба приступити <>н ро м«> и систематски, јер и у сваком лудилу има сисгема. У раној историји розенкројцера изражена је нотајна памера да се мммгмра исусовачки ред. Розенкројцери спајају магију и једн у чудовимшу мистику, али воде рачуна да не прекрше осиову свог учењ а - кабаIV*1' 11о речима розснкројцера њихов ред је стављао себи као циљ бољи|.м, I ^рквс и духовни препород човека. Масонска литература обично их и< 1ича као религиозне реформаторе који крче пут кроз шуму схола, тнке и фанатизма. ( 'а знаком руж с на крсту, розснкројцери настоје да контролишу >«<• покретс, од ренесансе14 и хуманизма15, до саме рсформације. Ови Розенкројцерска пирамида ималаје девст степеника: 1 Јш пог или 2е1аГог,2. ТћеогеНсиз, Г| исПсиз, 4. РћПо$орћш$, 5. Л.с1ер1и‘>шјпог , 6. АПерГи« шајог, 7. АДерГи« ехср1и*, 8. Ма§ 1х<ег

и 11 Мнци.ч. У првом степену одабрани је морао да издржи пробну годину; други, трећи и четврти I, И1*н посвећивао се изучаваи.у астрологије и теозофске доктрине; пети и шссти степеи уводио н оиибраног у све тајне кабале, да би иницијацијом у седми стспен одабраии сиознао ка.мен ч ч р о с т к , добивши звање доктора кабале. Осми степен чине они адепти који, поред проницања | ие тијне кабалистичког учења, покажу и одређене способносги на пољу политике и организа|ш|г. Депети степен је маг или чаробњак, ималац пајвишс власти. И Епоха западие Европе која је трајала од првих година XV до последњих година XVI 'ц 101, Ову епоху карактеришу дубоки потреси који су дефинитивно изменили услове политичког, ■1ЧИ10МСК0Г, религијског и интслектуалног живога у свим земљама западног хришћанства. Ти по1ИI нчки потреси и изразита тежња за разарањем хришћанског учења касније се, током XIX и XX "Г101, шмагљују истицањем ренесансе у уметности и књижевности. Хуманисти су сматрали да је дошло време радикалних промена у религијском веровању Ш110 снсга у хришћанском), на основу огромног напретка у знању и искуству. Део ових ради| '| 11|мх промена налазимо и у осталим доктринама тога времена које су стајале под непосредннм утицајем кабалистичког учсња. Хуманисти тврде да је универзу.м одувек постојао и да није ' торон. Дакле, нема потребе за Творцем. Убеђени су да је прошло време теизма (веровања у I норцо). Веровање да се човек издигао ни из чсга и да је његов развој последица сталне битке са

49

жж|кчи, пшпглед препуни племемигих и,.*кч>*. 1мрпл!!иају гиооПу чш1 ну Iак I ику потапања хриш ћанства. И данас, после толшсо искоии, мио| и кл голици и православци су жртве ове тактике хватаи.а у чамку // и м а ш т и х идеја, што се најбоље може схватити проучаван.ем свих иирнјлпги окуменског покрета. Заиста сс може рећи да је п ут у пакао ИО1П10ЧЛИ добрим жељама. Јсдан од својих великих успеха кабалисти најављују 1507. године, ка 1л се у свенпенички чин рукоположио Мартин Лутер. Изабрани ЛуIгр, иако у свештеничкој мантији, често је говорио: Молите се за мене, снико.' дана сим један корак ближ е паклу, ш то је само показивало кошко је био свестан своје мисије. Докторирао је теологију 1512. године п мш Грачмов ученик почео јс да критикује схоластичке заблуде и начпн .мшотл црквених великодостојника. Међутим, његова мисија није Пи >и| усмерена на то да Католичку цркву врати у окриље Једине Свете < |Оорнс и Апостолске Цркве Христове - Православљу, већ да посрнуг. ииидпу хришћанску цркву дотучс, задајући јој најжешћи ударац " I ц .г ц о г оснивања. Када је 1516. године избила афера око индулгсн11м|.| Путер је грмео са проповедаонице да би, 31. октобра 1517. годинс, и.| нратима Витембершке цркве прибио лист са својим заверсничким I<■ 1лма. Родио се п р отестан ти зам - сумрак евроиског и хришћанског јсдииства, контејнср људског лудила из кога ће касније изаћи све данашње секте16. Разочараност европских интелектуалаца била је очигледна. Жозеф де Местр ( 1753- 1821.) написаће о протестантизму страницс пуне горчине.I ( редином, утреће пут научној теориЈИ о еволуцији живих бића. Касније је, Манифестом из 1933. шдине, хуманистичка философија добила и свој формални оквир, мада је она већ била прецизно оформљено учење посебно привлачно за атеистичку фалангу. Данас се хуманизам (или хумани гарни рад) уврежио код обичног света као нешто добро и племенито што, у сушгини, предг Iпвља најобичнију димну завесу којом хуманисти вешто скривају свој рад и стварне циљеве. I (> После Лутерове каписле, раскида са Еразмом и таласа његовог протестантизма, уследио јс расцеп и у самој реформацији. Најпре Цвингли, а затим Калвин формирају посебне струје, дп би 1531. године Дом лордова дао крал.у Хенрију VIII титулу врховног поглавара цркве и гшчш енства Енглеске, чиме је успостављена самосгална Англиканска црква. После тога, током XVII и XV III века, дошло је до најезде хриш ћанеког рационализма који је истицао дајеразум 1ШЈИИШИ судија у питањима вере. Поред песника Милтона и Цона Лока, највећи заговорници ринионалистичке мисли и тзв. природнерелигије били су кабалисги Кадворт у Енглеској и Ветштајн у Швајиарској. У XIX веку, поред покрета Буђење, настају многе секге, нарочито у прогее пштској Америци. Крајем XIX и у првој половини XX века формирају се протестантске секте од којих један број и данас активно ради на рушењу хришћанства, носебно православља. Пенгскостална црква као најважније исгиче харизму, миленаристи (Јеховини сведоци, адвентисти, Iфијатељи човека и др.) се утркују ко ће тачније предвидети друти долазак Господа Исуса Христа, док еокте исцелитеља, као што су сцијентисти, Господа сматрају само духовним исцелитељем.

50

I ||>11.1'М V. МрО'КЧ' I .М11 ИШМ Јг П1|јпс11II МС1|рмј|1ГСЛ. I мрпиг. ГО јг |7/И П С р III I Ш11нп'пш1рич, и мрогсс гам Iи су 1111101111 охолости, очеии апархијс Иочггком X V II иска роченкројцери, увереми да су ма пра.у милс п и ј у и ч п да су мм у рукама кључеви земаљског раја, фремстичмо делују широм I•иро110 објављујући многа дсла. Продиру у Фрамцуску окружсми 1ији 11г 1игмошНу, лсгендама и књигама у којима се нападају и славс. Кашп I П1<спм1п(1ч ( 1614.), СопСехбЈо ГгаЈегпкаНб ( 1615.) објављени у Кассну н < Нуш1кс11с М еосћгек ( 1616.) објављен у Стразбуру, за које се прегмо' |инл.и да ихје написаолутсрански пастор Јохан Валентин Андреа ( 15771<|1Х.), гри су розенкројцерска документа који су Европи седамнаесто! м. м домели причу о тајном Братству ружиног крста. Прилазе им мног м Фрапцуски интелектуалци. Рене Декарт настоји да успостави контакг са н. пма м верује се да им је приступио. На париским зидовима 1623. годимг мо|пвл.ују се мистериозни прогласи који најављују време и присуство мг ви 1а.иве браће ружиног крста. I одине 1666. (у знаку броја 666) почиње неописиво дивљање кабаш пмчке фаланге. Уместо да на грудима носи Часни Крст, т ак Сииа човсчијега (Мт.24, 30), француски краљ Луј X IV је носио магијски ташсмам око врата, који је откривен тек 1968. годинс и чува се данас у 1мрмокој Националној библиотеци, у одељењу медаља. Са једне страме •.1 чнсмана су астролотпки знаци, а са друге савршени магијски квадраг « \ мца подељсн на 36 поља; сума вертикалних и хоризоиталних збирова м шоси 666. Према кабалистима, та цифра је знак ауторигета, зиак сунца н моћи. Међутим, краљ сунца носио је талисман са бројем Звери. Гасила се вера и млакост се ширила несхватљивом брзином. Иншферентност хришћанског света расла јс из дана у дан и постала је гобпија од самог кабалистичког мистицизма. Европом су дефиловале игскрајне легије малодушних, док се хришћанска вера губила у магли мжмих пророка. Дрквени великодостојници и свештенство су немоћни н (буњени, без јасног система одбране, без могућности да схвате чињеимцу да је један број и њих самих одавно и бесповратно утонуо у кабамистичку мистику. Гужно је говорити о свештеницима и хришћанима који су пребегп| Сатани. Свети Петар се три пута одрекао Господа Исуса Христа. У |сдном тренутку, Господ је Петру рекао: Беж и Сатано! Тада је Петар V евојим мислима припадао неком другом гелу. Није се Господу омакла |л тешка реч осуде. Апостол Петар ће се касније искупити животом и смрћу. Упркос тренуцима слабости, Апостол Петар ће на камену вере пгшдати Цркву. И зато нам је речено да не судимо, јер је Господ Исус

51

Х ригпк'ЈСДИ11М судијп. Лдм мам мије рсчемо дл мо рт у|)ујсмо. ПтреОмо је умо ппп м Мегипу, јер Иемо само тако измаћи замкама м мривидмма оца 1а.>н'11 м м.етових сииова кабалиста. Ово је посебно важно за нашс доба мумо млузија које шири Сатана, велики заводник који заводи све, па и снмо хрмшћане.

Мартин Лутер (1483-1546.), оснивач путеранске цркве у Немачкој и јсдан од вођа рсформације. У својој докгрипи придавао је ђаволу и његово.м дсловању утицај какав се до тада нијс придавао. Током рсформације говорило се да теолог трсба да води борбу са ђаволом кроз дијалог, да би га надвладао и досегао највише видике. Кади немамо ђавола на врату тада смо обични теолози, говориле су вође реформације. Међутим, гоком тих дијалога они су, а пре свих Лутер, постепено мењали своја уверења. Свестан своје ааблуде, на путу бед новратка, Лутер ће изјавнти:

Молите ее за мене, сваког дана сам један корак ближе паклу.

Улрих Цвингли (1484-1531.), трећи велики теолог реформацијс, започео је процес секуларизације, пре него што је сам појам употрсбл.ен у заоштреном смислу раздвајања духовног и свстовпог, тиме што је гражио да се црквена јурисдикција највећим делом пренесе на градска всћа.

52

Жнн Кп.1"Ш1 (ИОО Ић1 ). 1(||1|и |ц |«< | иј(|К| пош ноу Жснопу И.1б. н. н т г , ............. |о оинЈ I рнд учннно Рилиш / 1п/ш/м,,//(///,■ и жнриипсм I I I КОГН су Н>С1'ОПН учснини крнм лн дн осваЈнЈу: Геодор де 1>с ј Нрску, н Џон Мокс - Шкотску.

Хеири VIII (1491-1547.) добио је 1531. годннс од Дома лордова тигулу врховног поглаварн цркве и свештенства Енглеске.

53

П О Ч 1Ц И П РО Ц К С Л С НКУЛЛГИ » л ц и .м

11отиуно је јасно да је нроцес секуларизације почео са појавом розси I ројцсра, ирецизније речено, у моменту њиховог френетичног деловања и т р о м Г.иропе када им је, по процени многих истраживача, приступио и Ггис Дскарт. Гс ч тсуларизација долази од латинске речи баесићип, која је прво''нш и ошачавала људско доба, век. У време цара А угуста добила је зна'■ ц.' I ао и грчка рсч аион - светско време. У хришћанству овај грчки н 1ра ( означава овострано. грешно време, суиротно вечном животу. Уопи| 1гмо, израз секуларно означава оно ш то јс свстовно, наспрам свеш тс1101 духовног. 11ојам секуларизација, у заоштрсном смислу раздвајања духовног и ■ ис Iовног, први пут је употребљсн приликом преговора за Вестфалски мироини уговор 1648. године, после Тридесетогодишњег рата (1618- 1648.). Већ поменути кардинал Ришеље, први министар краља Луја ХТТ 1, иешто је управљао тадашњим политичким играма западне Европе. У Француској .је кардинал Ришеље немилосрдно прогањао протестанте, док се у спољној политици ослањао на савезе са немачким протестантским кнежевима против моћне католичке династије Хабсбурга. После иочетног успеха немачких протестаната у посветовљавању имања и ииституција католичке цркве, немачки цар је 1629. године издао указ о роституцији. По том указу протестанти су морали да вратс католичкој цркви одузете установе и имања - две надбискупије, дванаест бискупија м око 120 опатијских самостана. Међутим, сукоб је добио пове димензије када је кардинал Ришеље, да би спречио Шпанце у њиховом походу на Ујодињене провинције Холандије, објавио рат против шпанских Хабсбурга ( 1635.), на шта је Беч одговорио објавом рата Француској и њеним савезницима. Преговори су довели до Вестфалског мира 1648. године. 11а изричит захтев кардинала Мазарсна, Ришељеовог наследника, потиисивању мира присуствовало је, порсд немачког цара, и преко 150 немачких кнежева. Све је учињено да цар останс у мањини. Вестфалски мир представљао је потпуни успех реформације. Аугзбуршки мир ( 1555.) је потврђен, његове одредбе проширене и на калвиII исте, а не само, као до гада, па лутеранце. Призната су сва посветовљења католичких црквених имања и установа извршена пре 1624. године. Кардииал Ришеље и његова верна копија кардинал Мазарен, маестрално су спречили пропаст реформаиије - розснкројцерског чеда.

( \ ,Ку.1Шр|П||ЦИЈ|| к о п к р с I II111<' о д р с ђ п ш

|1(К (,Г)ЦО \ 1111 11*11,1 I V I»п К,1011

иос Iи ч к и л 1 Ј1сдГ)С1111ка, 'ж а ч к слсдоћс:

у ’1соријс1со-(|)илософском смислу иредставл>а схва'|;ш>а и гума чги.л сис га самим светом, без прибегавања појму надспссне силс, у еистему вредности представља преовладавање овостраних дучопних (спозиајиих, моралних, естстских) и виталних вредности, уз ис тврсм си о слабљење или потискивање религијских вредности, у стичкој георији представља заснивање морала на људским, псилоиошким и рационалним потребама, без прибегавања идеји божаиства (<.10 извору и ауторитету у моралним питањима и на крају у политичком и друштвеном животу секуларизам подразумсва иос гспсно повлачење религије у цркве, у сфсру приватног права и приии гиог живота људи. 11рема томе, секуларизам није ништа друго до протеривање Бога и то прогсривање из свих области људског деловања, постепеним и пажљиво |в планираним изазивањем верске анемије, практичне арелигиозности, тев н о г живота без Бога17. Ироцес дехристијанизације18, према замисли кабалистичког цен|рл, дугорочно је подразумевао следеће: 11рво, пад верскс праксе, тј. учешћа у религијским обредима и друI и м всрским дужностима19. Друго, апстрактност и беживотност религије. Циљ кабалистичке фаланге је био да на лсствици животних врсдности вера у I оспода пада ' ис пиже, водећи рачуна да на идеолошкој лествици хришћанство задрИ1 високо мссто. Треће, да се старо, комплетно веровање у Господа разбије у комаде, I ико би верници прихватали само неке хришћанске доктрипе, а другс, по мо| ућности бројније, одбацили. Четврто и последње, да се што више сузи антрополошка основа вере, м сс активни живот људи зрелог доба што више обезбожи тако да релиI ијл остане само за децу и старце.

I’

Неки комунистички идеолози означили су ово стање као нехришћанско хришћанство.

Западни термин којим се прецизније дефинише појам секуларизације. Означава проц, | ноггепеног слабљеша дејства и функционалности хришћанске религије код самих верника, 11 лиду са глобалним плановима кабалистичког центра о етапном уништавању хришћанеке до|, I рине путем самих хришћана. Циљ је био да се Црква позива само онда када се рађа или умирс, а никада када се живи. I штлисти су наумили да створе армију крштених, али мало живих чланова Божијег народа.

55

11ојП1!ом ес1<улнр1пацијс, упорсдо сн рс.чиПили Iлппјом природс и чс н рсхабнли'тација л>удског разума као једииог и чнора са-шли.а п кртсрн.јума испш с. Мувено мачело св. Августина: Сге( 1о и( нНсШцлш (Нсрујсм да бих сазнао), Рене Декарт ( 1596- 1650.) изврћс у сасвим другачију дслм ту: 1)и 1)Ио и1 пМсШдат (Сумњам, да бих сазнао). Декарт пишс: Ниједпу

чнвар пећу прихватити за тачну и истиниту док се моме духу не буде приказала тако јасно и разговетно да у њу не могу носумњати. Глко Дскарт постаје утемељивач и формулатор рационалистичког ме 1одл мишљења и философирања, који не трпи иикакав неприкосновепн л\ т р и т с т изнад разума. Мсђутим, код Декарта нијс реч само о методолошком заокрету, о рлгкиду са надразумским ауторитетом. Реч јс, може се рећи, и о онто'и лпком заокрету са јасним призвуком кабалистичке доктрине, јер за Дсклрта прва и основна реалност постаје само мислећи субјект. У све се иож е сумњити, каже Декар г, али се не мож е сумњати у то да онај који сумња - постоји. У исто време, розенкројцер Френсис Бекон ( 1561- 1626.) формулишс правила индуктивног и експерименталног метода, а осим тога врши криIику свих идола (у ствари Господа Исуса Христа), или, како ће то каснијс формулисати комунистички идеолози - колсктивну заблуду људског ума. Овим методолошко-философским преокретом, кога су зачели и формулисали Декарт и Бекон под будним оком розенкројцерског врха, почиње период секуларизма, обожавања људског разума, нова простачка религија која ће свој анимализам вешто прикрити навлачењем белих рукавица. Управо ће Бекон, син лорда чувара печата и једног од главних саветмика енглеске круне, у свом недовршеном делу Нова Атлантида најавити саму суш тину будућих врсмена. Атлантида јејед н о легендарно острво, које је наводно некада постигло врхунац културе, а затим је, услед неке катастрофе, нестало у морским дубинама. Бекон је хтео да у свом делу да нацртједне нове, савршене државе, која би требало да постане центар цслог света. Пова Атлантида је острво које он назива Бензалем. Иако је своја дела писао искључиво на лагинском језику, интересантно је да Бекон за назив нове државе нијс узео неку енглеску или латинску реч, нсго је изабрао баш јудејску реч која у преводу значи син мира. По замисли Бекона, на чслу Бензалема стоји краљ са парламентом, али ни краљ, нити парламснт пису прави властодршци на острву. Власт се стварпо налази у рукама једног тајног друштва, које опет носи један јудејски назив - д р уш тво 56

I 0,1101401101101 \ |»ПМII, којо СИ0Л)11 IIМ11 б(' 1;г1ЈК*М11 И'11 Н 1| Iм< 11.1\ *Iм■ ОЦ

I .нш Ово друштво гајпо радм иа 'шдобијаи.у ш и п и прсииас'Iм иомоћу сиојсдржиис 1>с1палсм. Друип но сс ирскосвојих агсната увлачи у туђе државс да С>и их сла "0.110 и руншло п чпутра, но могућности без рата. Ратје, но мишл.сн.у 1>с МИП1, поискад неугодно средство и често изазива реакцију која оспажујс шишдиуту државу, јер су код неких народајош увек јаки осећаји часш, "•■ рс п родоЈвубља. Да би ге предрасуде биле уништене, агенти друш I па тр а ју бити упућени у те државе ради стварања одељења храма Соломо пл Кријући ее иза хуманистичких идеја, они тамо морају рушити иоро 11111V, рслигију и родољубље. Мсђутим, пишући о острву Бензалем он помиње један народ који за Ц| Iа ностоји - народ јудејски. Бекон говори о Јудејцима као о људима који • \ со сачували у пуној чиетоти и пренели на Бснзалем предања са проиалг А глаитиде. Бекон каже да се Јудејци на Бензалему разликују од својих ’ . пародника у другим државама. На Бепзалему они нису непомирљиви н|П'ма хришћанству, него признају Христове велике врлине. Али, с другс I рапс, према Бскону ти Јудејци верују да ј с Мојсије преко тајне кабале прописао за Бензалем законе, које они сада чувају и ди ћ еу време када .»<
Арман Жан ди Плеси Ришеље (1585-1642.), француски кардинал и државник, ирви министар Луја XIII. Водио је дволичну политику: на домаћем плану нсмилосрано је прогонио нротестанте, док се у спољној политицн ослањао на савсз са немачким протестантским кнежевинама у борои против моћне католичке династије Хабсбурга. Иницирао јс почетак тридесетогодишњег рата.

57

Фриисис Искои (1561 1626.), пи лсоки фг.... соф и лрживн 111с. У сиом 11слоириич1ом лслу |1(жи Лтлантилп (коЈс сс линис псрфидмо свр става у такотвпну у 10инстичку лн Iсри• уру). изнсо јеобрисс јодног паклсиог нланп у чиЈсм цен гру се нализи кабалист нчка докт рина.

Рене Декарт (1596-1650.), један од највећих фраицуских философа, математичар и физичар. Утемељивач и формулатор рационалистичког метода мишљења и философирања који не трни никакав ненрикосновени ауторитет изнад људског разума.

ЛК I 11Ш IР Л 11.1 < 101.0 1111 »I ||| | Ч1*< I II Ч

('иоболио зидарство или мпсо! 1ср1|јц (мрома <|>рш1цу11«ЈЈ и ппјкткој I имологији) ис горијски јс иас гало 24 јуни 1717, годипг, ш ирсмс или ча нниг Чарлса II, стварањем Всликс лоидоискс ложе па дан Сн. Јонапа Крс 1П1гн,а, када сс потрадицији всштичара и и ек р ом ата одржанају саоаш н|иром Ннропе. Овај датум није случајно одабран. За профанс оп прсд ■ ....... лажиу везу нове организације са хришћанством, док за унућеис п|« чстанља саму суш тину масонског деловаља и тачно дефинишс мс 11' 1г оудућег рада. Иако се данас са сигурношћу може утврдити порекло масопермјс и н ■ н разној ретроспективно пратити до дубоко у прошлост, многи ис го |Ч1члрм и данас наглашавају да порекло масонерије није могуће прсцп •цо у I нрдити. Сами масони, као и историчари наклоњени масонству (| зн. 111ГОПИ бсз кецсље), створили су читав низ тсорија о пореклу слобод мн' шдара. Још 1723. године масонски бревијар спомиње оца Адама као <1чг I пика масонства на земљи. Чарлс Бернардин, из масонског савсга П' шког оријснта, направио је 1909. годинс статистику која се одпоси |м мссго настанка масонеријс: 28 аутора сместили су је међу готске зи |црг, 11 аутора у Енглеску, 12 аутора у темпларски ред, 4 аутора међу шундс, 9 аутора у стари Рим, 18 историчара у Египат, 6 аутора мсђу |. 1ГЈСКИ народ, 11 у древну Индију, по 5 аутора међу језуите и крста|нг, 10 историчара бестидно сматра да је сам Господ Исус Христос први .......... слободног зидарства, 3 аутора виде почетак међу градитељима < "чомоновог храма, 3 аутора међу преживелима потопа и копачно, један ' I гор I врди да је масонсрија постојала пре стварања свста. Ступидносч |' шетигла свој врхунац у тврдњи др. Џорца Оливера ( 1782- 1867.) који јс 11П1 т о најдаље: Стара масонска предиња тврде, и ја се у томе пот-

'ч но слажем, да је наше друштво постојало пре стварања земаљске • I 1С, кроз разне сунчеве системе. Упркос свим овим лудостима које су вероватно настале у снажној • <" иинзији слободног зидарства после 1717. године, као тежња да се нова '|'| инизација што више заодене у плашт мистицизма и тако постапс 'фнилачан мамац за нове војнике кабалистичке фаланге, несумњиво је постоји један континуитет у развоју слободног зидарства до 1717. го1ПНГ,

11акон пропасги темиларског реда и њиховог неизмерног богатства, 1 "тчистички центар моћи одлучио је да све своје наде никада више не 59

иојшжс 1'амо у јсдиу мо1шу оргшпгипш|ч ( исгсммгским радом ц стм р јг » I иорио пи чпаралслиих организација којс су радиле у дубокој гајиос Iп ш обради сиропских умова, потпуно координирајући њихов рад и одрођујућп која ћс од ових организација имати приоритст да у одређеном трепутку прсдс ! авл.а водећу групу, ари томс чувајући остатак за нека друга време па у којсм ћс га активирати, уколико водећа група не постигне свој циљ. 11 чаиста, розенкројцери су као водећа трупа кабалиста, алхемичара и учсних (ђилософа раширили по Европи поштовање према кабали као и шору скривене мудрости. Међутим, деловање розенкројцера није дало онс речултате којс је кабалистички центар очекивао. Протестантизам, ч. до ћратства ружиног крста, није досегао очекиванс циљеве, претворншпп сс у хладан и суров догматизам неспособан да у потпуности исп\ 11п очскивања кабалистичког цснтра. У гом моменту, почетком УТТ1 века, центар одлучујс да активира нсћ пос гојећу паралелну оргапизацију која би замснила розенкројцере, 1н ' нмо у ширењу кабалистичке доктринс, већ и ради задобијања полишчм- и економске моћи за кабалистички цептар. Нсћ смо говорили о томе да је један део темпларских витезова, после 11р<»пасти реда, наптао уточиште у еснафима слободних зидара, избегавши нл Iнј пачин прогоне Филипа IV ЈТспог и папе Клемеита V. Ове еснафскс 1ожс слободних зидара користилс су одређене привиЈтегије као професиопалне организације затвореног типа. Средином X III вска ове ложе почињу да примају у своје редове почасне члановс и личности које нису 11малс никакве везе са зидарском вештином. Ови људи под заштитом еспафа почињу да у њима, током времена, стварају тајне ћелије. Скривањс под чаштитом еснафа било је утолико лакше јер су њихова правила била ичграђена у хритнћанском духу. Током година, таквих људи је било свс нише и више. У абердинској ложи 1670. године, од 49 чланова свега 12 су били ттрави зидари, док су остали били племићи, свештсници, трговци, чанатлије и представници иителектуалаца. Код слободних зидара, ложама су сс звале кућице подигнуте покрај нсликих зграда или катедрала чија јс изградња била у току. У њима се чувао алат, одржавани су састанци чланова братства, читане молитве, ирс и по завршстку рада, а такође је заседао и суд зидарског братства. Т у су одржавани и испити ученика и њихово примање у чланство еснафа, као и унапређења ученика у звање помоћника и мајстора. Током дуговрсмене трансформације, слободнозидарскс ложе су посгале уточиште јеретика. Масонска митологија и ритуални обреди поснећених привукли су шарлатане, сатанисте, утописте и анархисте.

60

П п 11 ||»•1)1'II, у цоигрп ро^спиројцсри, који гу у 1,и |)о н и о|п .1111111111.1110 |.и |.1||||ЈН1 Оир јсдпи ИГК ирс '1Ш11111Ч110Г 11аСТШ1КН мнсоисријс 1/1/ . г о д и н г

иог11иају ложс, гј. грнисформисанс тајсдпицс тднрски.ч спкк|)н ....... ... '1.лју 11рсЈип ИЈ оператииног у спекулатинно слободно чиднрсгно. .......... к,11гдрнлс сс више нису зидале; спекулативно, мнсони су настн нини 111дап>с храма човечанспиш, имагинарну грађевину темпоралнс п . . •1111с моћи кабалиста. 11рсмн томе, 24 . јун 1717. године не треба смаграти за дам оснивања и.).0)1,1 ц)г зидарства, всћ само за дан када јс центар одлучио да, наиз. и 1 угпавану, паралелну организацију активира као нову кабалистичку |. м.пп у, са задатком да коначно обсзбеди потпуну доминацију над осI,| 1ком света. Ммсонерија се ширила несхватљивом брзином. У току само неколи... |сценија Европа и Амсрика биле су нрекривепе мрежом масонских иока, Обухватале су декадентно племство, трговце и банкаре као пред1.11(1111 ке грађанских друштава, утописте и анархистс и све оне који су | |' аг ли крах хришћанства и монархистичких режима. Вековима сујер ешцн сањали о једном осветнику. Коначно, он је доживео своје потпуно ■ 11глотворење у друш тву слободних зидара. 11талијански град Фиренца, содома тога времена, најбољи је пример . уфоричног масонског дивљања само неколико деценија након њиховог тнпичног оснивања. Годинс 1733. у овом граду се оснива масонска ложа \ којој, по до тада устаљеној традицији кабалистичке мистике, содомија иоетаје део ритуала, где велики мајстор ложе сјсдињујс разврат, магију п бизнис, тргујући лажним антиквитетима. Црквени великодостојници н гвештенство су били немоћни, јср су масони држали сву власт у Фирепци. Забслежен је податак да их јс само у Тоскани било преко тридесет •иЈвада. Недуго затим, небо јс почело да опомиње. На Духове 1737. године, гром удара у куполу катедрале св. Јосипа док је надбискуп Мартели деП10 кризму. Ускоро умире содомски надвојвода, али сс Фиренца иије променила са смрћу последњег Медичија. Њоме ће убудуће управљати велики војвода лоренски, први масон плаве крви, муж Марије Терезије. У катедралу св. Јосипа, 3. септсмбра, поново удара гром, руши врх звоника, продире у унутраш њ ост и пред олтаром спаљује свештеника. Папа Клемент X II одлучује да се супротстави масонском безумљу и, крајем априла 1738. године, објављује енциклику Тп Етш еиМ , да би подигао баријеру против напредовања порока и заблуда. Папа подвлачи да је осуда донета и због многих других разлога који су нам позиати и н мпм

61

кн/и сј’ нснримпн ч \нп(ч>\тти К т мп|г Ц|мин1 |м миии оие оеудс ичие |Ц еу у ииему К.пемеи1М XII које нијо Ни т и ти р\ јимпост и у комс ее норе.м ое I;1Ло| кмжс дм су јудаисти (кабмлие1и) \>и ч)<шјчјш хришИаие ч <»> ино.-чх 14144411.111 агешпе Ант ихрчст а, да су стнорили масонери ју и '|м еу иудски разум епишили иа олтар као иредмет свог култа, да би •11м I мусиим обожавањем човека и самог себе поновили монструоту »уо 1осш Луцифера и побуну људске мисли против Створитеља и Госнода Јер, мко 1>ог постоји, човек се не м ож е клањити човеку. Коначпо ее у ниему чакључује да је секта сатанска,уе/> браниучењ а која т раж а <ш/у Луциферов грех. Многн истраживачи слободног зидарства, нарочито они који су им мпк иом.ени, негирали су не само аутентичност овог писма, већ и само ноетјиње масонског деловања. 1»е I сумње, Папа је погодио тачно у центар. Клемент X II, који је иначе (»ио I 1сн, видовито је и јасно, чудесним гледањем, сагледао сва масон»| .1 исдела кроз мрак којим су се окружили, показујући ко су им прави нмре (бодавци. Послс скоро педесет година од тог писма, у заносу франиу* ке рснолуције, у париској катсдрали Нотр Дам револуционари су на11111111ј111 брдашце, олтар новог божанства. На њега су ноставили нагу I оспођу Моморо, као богињу Разума, и окитили га воћем и поврћем. Из| иеда чудесно, али управо тај безумни призор сагледао је Клемент X II.

Ппјшш луцифера у магоискоЈ ложи чссти је мошн многих сликара.

МЛ< 0 1 К К Л п и г л м и д л

Д|| (»п мо|»у оргапи'1ацију заштитиоод евентуалногуниттењ а, поучен I \( шом П1 иремена кадаје разорен темпларски ред витезова, кабалишчки цснтар је креирао масонску организацију по принципу степенаи' пмрамиде, групишући одређен број степена и дајући им носебан тајии кирактер. Нижи стспсни масонеријс нису били упућени у рад виших кч1сна, а самим тим ни у идентитет личности које су их чиниле. Ч акје п \ (11МИМ групама које су обухватале неколико степена владао исти приНИ1111 11а тај начин, центар је новоактивирану организацију заштитио од IX итуалних провала и дао јој могућност брзе реорганизације у случају к иорсног и изненадног напада. 11оред тога, степени масонства дали су кабалистичком центру могу11111)1' I ностепеног откривања кабалистичког учења посвећенима у виду ..... .. гног материјала за разне степене, пружајући им на тај начин одређеми сазнања20. Лондопска велика ложа устаиовила је три степена масоперије, док • Шкотска велика ложа, оенована нешто каеније од лондонске, овим к'пспима додалајош тридесет. П ош тојелож а основана на дан св. Јована I |и гнтеља, прва три масонска степена називају се јовановском масоне|Ч||ом, док се шкотски ритуал, по времену свог оснивања, често назива ц| (рсјевским или масонством шкотског обрсда. 11рва три степена имају припремни карактер и уводе одабране у свет Ш1 опске симболике. Ова три степена, шегрт (ученик), калфа (помоћник) и мајстор, представљају директну копију оргаиизације средљевековних N преких братстава, која су пружила уточиш те темпларским мистицим после њиховс пропасти, у врсмс када су она имала чисто оперативни "П1 радни карактер. Успостављање ова три иста степена у модерном, спекулативном ин опству представља, на неки начин, захвалност за учињ ену жртву

Раигирањс и постспено откривање тајни слободних зидара посвећенима, кроз замршену ' | | ш с к у симболику, потпуно се поклапа са начином рада темпларских витезова. Сваком темпла, постепено је откриван онај дсо правила који му је омогућавао да заузмс своје место у хијерар'Им рсда. Као што је сваки темплар напредовао у хијерархији реда тако што су му се откривали " I\ мачили нови делови правила, тако јс и сваки масон, иницијапијом у слсдсћи степен, добијао н п мнеонске доктри(1е. Да ли ј е у питању најобичнија копија од стране слободних зидара, којима I шишрање и присвајање и те како својствено, или је постуиак представљао давно утврђено пра"Ц иГ/ Ово је опсежна тема за расправу. Лично ми је ближе ово друго становиште.

63

I ||;и';|п;|11н1 чслм гсмнлирскнх и т с к т п , остпгнкп нокпдп моћнс кд(>ллм сI ичкс оргппитацпјс. Симболика првог степена изражава, кроз ритуални део ипицирап.а, ионовио рађање одабраног. Због тога је први степен - степеи пријавс. самодисциплине и чишћења. Навлачењем белих рукавица и припаси аањсм бсле ксцељице, одабрани чисти своје срце и пере својс руке, јер сас нечистоће које подсећају на упрљаност профаног света морају остати у ирсдворју ложе. У другом степену, одабрани улази у фазу проницања у тајну светог г 11мбола који алудира па Великог иеимира свих светова и који јс смешгс! I Nсрсдишту ложиних просторија. Симбол унутрашњ.егјединства степена г,| к||с (иомоћника) је сиуш тенотроугласто крило кецеље па правоугаони |со, 11а тај начин његова виша људска природа, њсгово тројство духа, ( ишпи у његову нижу природу, осветљавајући је и богатећи је. Мајстор, масон уздигнут натрећи степен, кроз посебан ритуал снагом гамодисциплине и самоспознаје побеђује физичку смрт од које вишс нема г I раха ни стрепње. Калфа (помоћпик) који се уздиже у мајсторски степен Iфелази преко ковчега са својим мртвим телом, симболом људске смртносI п и анималне природе. Масоп мајстор у овом степену добија карактерне особине Хирама, градитеља Соломоновог храма, на чијем се примеру заклиње на вечно ћутање. Мајсгорска кецеља се обрубљује плавом траком п трима ружама које говоре да јс анимална природа побеђсна трима светлостима. Прошавши кроз три степена чишћења и самоусавршавања он је довео у склад своју троструку природу - тело, душ у и дух. Зато мајстор има т роструко слово Т, које има облик либеле и кабалистичког крста21. Симбол масонерије је пентаграм, петокрака звезда коју слободни зидари називају још и пламеиа звезда. Она симболизује јединство свемира, повезаност са Сунцсм, микрокосмос. Пенгаграм настаје из три троугла и представља симбол преласка из другог у трећи мајсторски степен. Церемонијал, доктрина и замршена симболика масонских ложа представљају њихову видљиву, спољну страну. Међутим, како и сами масони задовољно истичу, постоји и унутраш њ а страна сваке масонске ложе која сс огледа у њепој спиритуалној, кабалистичкој мистици. Читав систем масонскс симболике, која се церемонијално спознаје, представља 21

Овај обред преузет је директно из кабале. Стари кабалисти признавади су три духовна слсмента у л.удској души: Р*јсће, КеГебћ и Чезћатап, тј. осећајну душу, разумну душу и чисти дух. Три облика д>тде односила су се натри света: материјални (тсло), духовни (душа) и божански (дух).

64

1 нмри јс Јпос Iанам метод иостс! 101101 и пажл>иногунођсч1.а одабраиог у ■ чи. 1ч|()плио гичкс доктрине. < \ 1и 1пма одбацивања упрљапости профаног света у ираом гтоппц .......... м1 хијсрархије, када одабрани иавлачи беле рукавице и нринаеује 1,1 кецс ву, еимболичкипредставља, пресвега, одбацивањехр|||пћшим........ п свих моралних норми које ова доктрина носи. За масоне мо г 1 П1Л чиг 1ога или морална чедност представља искључиво поштовап.с и 1\>човну оданост моралним принцииима кабалистичке доктринс, крјп • игкоиима уобличавала под будним оком кабалистичког центра. Пи другом степену, одабрани мора да спозна тајну светог симболл ■ "|п 11ије ништа друго до Велики неимар свих светова - масонски Гн»» ' ' морапи се овде, свесно или несвссно, клања људском разуму који сг " ' 'пиа богом и који мора бити просвећен науком, јер се, по масопеком чш.у, једино разум признаје као извор откривења. Једноставно, одибра ....... . клања човековом стваралаштву којс се заснива на гностичко-кабп ....... . дуализму, који негира Вога као апсолутно добро и при ишје |"оро и зло као равноправне силе које треба довести у равнотежу, при ' ' 'м не допуштајући да добро надвлада зло - и обрнуто. На трећем степену масонске ложе масон се уздиже у звање мајс |цра и ригуално побеђује физичку смрт, од које више не зазире. При иагањем ове симболике, одабрапи усваја један од основних принципа кабалистичке доктрине - реинкарнацију. М асон, који је кроз прстход њ сгепене прихватио строге кабалистичкс моралне норме , у трећем . 1гпену не хаје за смрт, јер му је, као и свим неваљалим талмудисги ча, обезбеђсно вечно блаженство које ћс достићи кроз разне обликс ргннкарнације, од нижих ка вишим бићима, до поновног уласка у тсло Ооброг масона. 11оред тога, прва три степсна масонске хијерархије представљају пеку ирсту рапог чистилишта. Одабрапима се омогућава прелазак од шсгрга (ученика), преко калфе (помоћника) до мајсторског звања једино ако бес поговорно извршавају постављенс задатке и ако правилно, без сумњи, усвајају дслове кабалистичких тајни које им ссрвирају виши, нсвидл.и И11 сгепени. Уколико се и најмање посумња да одабраии не задовољавн квалитетом, његово даЈве напредовање се зауставља, јер масон у свакој прилици мора да уради оно што од њега тражс браћа. Изнад трећег стснена, масонске хијсрархије пирамидалног типа, о г нара се пут за мањи број масона. Селекција у прва три степена чини гвоје, Отпадају они чија јс вера у 1'оспода Исуса Христа толико снажна да не могу газити по Раснетом; отпадају они чија је национална сиеи

11) IIII М I |, 11,1 1.1 ||||« V . • 1. 111.-. 1.1 111III • ||.1 I ' 1111 I < 11• •• I>I III " IЛI, I М' 1,111141111 М)||| цомгрш Г11НЧ 1Ш1Ц1ЈМ у КПМГ ГГ И11ЦИ(Ит '1НИ И./Ц ......... I I \ «»И, I рмдп 11111II 111111 иородицм рмммрм, II III ГОр|| |МГ1Н1С I МГИ01 11.11>11 |.| ||1Ч'1М|Г ИОД Iш 11.1 |ОМ КМГ)М.Ш1Г1 ИЧКИХ (|)М.11СИфг1 КМIМ. ОИШДМЈУ ОПИ 1.1 КоЈг М<>|*М11111 при111(111111 .\|>1111||)мнгг11м нису само пра шо речи уклссаис у кммсиу. ()д 4 . до 30. стспена масоиске хијерархије масон се ритуално уводи, пу 1см симболикс и дебата, у више нивое кабалистичке доктрине која му сг још унск открива нажљиво и ненападно, само у оној количини коју одмбрмии може да прогута. М с 1)утим, постоје и случајсви да и на вишим стспенима масонерије одмбрмни посумња у докгрину која му се постепено откривала. Историчмр Фипдел, у својој књизи И сторија ф ранк-м асонства, паводи дсо пигмм јсдиог масона из 1848. године у коме се каже: Признајем Вама

1,ао орашу, <)аје шести степен направио од мене бољег хришћанина иего шшо сам икада био; али седми степен више је тбрисао него т нојаиао те утиске; ако би се моје стање укратко дефинисало, т) јучерашњег хришћанина направили су од мене витеза храма (тј. гемнпмра). У овом случају, прелазак из шестог у седми стспен збунио |г одабраног. Вероватно је била у питању драстична разлика њихових смдржаја. Масони се труде да свако уздизање брата, из степена у степсн, пмжл.иво припреме дугим бессдама, изабраиом литературом, као и личпим учешћем браће виших степена у раду са њим. Зато у масонским к>жама стоје два камена, један необрађен и безобличан, а други обрађен у коцку и углачан, што симболизује дуготрајно усавргпавање одабраиог до момента њсговог савршенстеа, када ће као углачана коцка бити спреман да буде уграђен у нови Соломонов храм - ново кабалистичко царство. Овај збуњени масон всроватно није могао апсорбовати кабалистичка схватања једне јудаистичко-ноахистичке елите, коју чине свештеиици синкрстистичке религије, која представља својеврсни компромис између хришћанства и јудаизма и представља истинску, вечну религију псзнабожаца. Не зовс сс узалуд један од масонских степена (21.) - Ноахит, П руски Витез. Један енглески писац правилно је закључио: Масон је всштачки јудаист, ако, наравно, није то већ по рођењу. Поред спиритуалистичких сеанси, као модсрног облика класичне пекромантије, одабрани се посвећује проучавању класика кабалистичке доктрине, који му откривају даље правце у раду сваког масона вишсг степена. Масони виших степена прихватају позитивизам, чиме се у п.има руше и последњи остаци хришћанског погледа на свет. На тај на()(■>

'Н1Н улућују Сс 1111 11СММ.1НН’РДИУ «1прО\ III•«11IIИ \рММ|||ПМ1,'1 МП II П I III11 МI II '

110Д КОЈММ МИСОММ МОДрИЧуМ\'МИј\

. о ЧI;111 111 I 11ч Н V I«ЧЈН' I . ОМр1 Н Ч.V | V

ш М1 ТОИ 1 М1 .С :шд'ммаммомм.1МГ1Мп, м о м п м ч к ч -

чмолиммос

М.1М 1МОСТМ, рСЈМ‘1ГМО!М 101' СЈ’1 0б0Д0уМЈ1>а, м а р к с м с '1 МЧ1С01

\м,

кушурмс

III С1 Г1 МП, ;М1СО"

г. ш о 1 м а ц и ( | ) и : ш а и с в и х и д е ј а ф р а н ц у с к е р е в о л у ц и ј е , к а о м р и о г н с 1 | с 1

успеха. Морсд тога, масони се кроз дебате уче политичкој воштммм во1)см.а ммкаимих послова. Иако масонерија није класична политичка мартмја, "ип има јасну политичку платформу елитистичке оријентације кроч коју м >км остварењу глобалног циља своје масонске организације. Цил>, који I' \ мотпуности јасан само кабалистичком центру, за обичан свет изглсда ис( Iпаран, задире у сферу фантастике. А циљ је обезбсђивање пуне ком I рочс у економским, политичким и кулгурним институцијама савремспо1 . псга. Пиједна пора сложене друштвене структуре било које земл>е, која |с ом гма за доношење одлука, не може и не сме бити непокривена братом масоном. Према томе, за масонсрију се слободно може рећи да је оргапи •лиија са јасном политичком платформом и двоструким лицем. Лицс које |с окренуто профаном свету је хуманитарно, либерално, морално, човекоЈвубиво, док је лице сакривепо масонском маском фарисејско, себичпо, циолично, анимално, нељудско, једном речју - луциферско. Да се ради о чмстим сатанистима, сведочи нам и сам чинуласкасвакогслободногзидарп у масонску ложу. Масон припасује белу кецсљу или прегачу направљену од беле јагњеће кожс (по узору на темпларе), која се испрва носи са уздигнутим крајевима чиме се добија зпак обрнутог пснтаграма (обрнуте шезде петокраке). На тај начин се сваком слободном зидару који крочи у пожу, у старту утискује траг сатаниног копита - обрнути пентаграм. Углавном у вишим степенима масонерије одабране отворено обучавају деструктивном раду који треба да прокрчи пут кабалистичком центру, који не може постићи свој циљ на други начин него да руши хришћански свет. Врхунац масонске хијерархије сачињавају последња три степена, која у шкотском ритуалу имају називе: 31. степеп - Велики инспсктор инквизичор витез, 32. степен - Свети принц краЈвевске тајпе и 33. степен - Суверени иелики гснсрални инспектор. Ови степени су синтеза свих других степена. ()д масона 33. степсна, браће Савета врховног, обично се образује и водећи орган масонерије за дотичну државу. Међутим, сви масони 33. степена не улазе у састав овог органа, већ само они који буду одабрани. Ко онда врши селекцију највиших? Вероватно неко ко јс још на вишој позицији, неко ко јс толико моћан да и од највиших прави одабрану групу. часомеког

67

М тиш кп М1н 11п ј I,||и.1 д о к I римп којој со с ам о одпбрамм мш у мос К01111И гобожњим схнагам.ем натчулмог, грамсцеидептиог и божаиско! кроч ироиицање у мрачне дубине сопстаеиог бића, предсгаал.а само очити метод преваре и обмане. Са јсдне стране овај мистицичам, поред мостепеног стварап.а новог свештенства чудовишпе ноахитске религије, у потпуности замагљујс стварни циљ кабалистичког центра спречавајући на тај начин озбиљније акције против њега, док са друге стране ова мистика представља и својеврсни непробојни плашт путем кога масони вешто скривају своје осредње, па чак и врло ниске и ограничене интелектуалне способности22. Масонска бајка о томе како су многи најумнији људи молили масоне ча пријем у организацију слободних зидара и како су их они одбијали, јер наводно нису имали потребне квалитете, сведочи нам о жалосном комплексу ииже вредности кога усиостављсна мистика всшто замагљује п анулира. Бројни су случајсви када масони високих и највиших степеиа једноставно нису располагали потребпим знањем, које би одговарало њиховим позицијама, иа зато нису ни имали стварну власт, али су због свог друштвеног положаја или богатства (које је често било наследно) користили реду слободних зидара23. Међу њима је било и оних који сс нису могли помирити са положајем формалног вође велике ложе, без стварних права и власти, јер у својој интелектуалној осредњости нису могли спознати да изнад њих постоји далско моћнији центар, у чијим рукама су они само спољни сјај, задужен да заслепи и одушеви профане. Поред хвалисања да не м ож е свако да буде масон, чиме су се вешто дискредитовалс познате личности у светској историји које су глатко одбијале масонскс понуде, свесне улоге и циЈвева масонске организације, постоји и један број масонских историчара који мсђу масонс убрајају и оие славпе личности за које се ни на који начин не може доказати да су прииадале организацији слободних зидара. Упорност масоиских историографа доводила јс често и до трагикомичних 22 На великом масонском конгресу у Франкфурту 1786. године био је присутан масон, алхемичар и кабалиста Духантеу, који ће остати забележен у историји л>удскс туп ости тиме што јс постио чегрнаест дана у ложи филалетске масонерије пијући само своју мокраћу, не би ли тако дошао до камена мулрости и створио алхемичарско злато. 23 И у случају слободних зидара историја се понавља. Добро разграната мрежа масонских ложа и енормно богатство слободних зидара по правилу би требало да буде последица способности всликих мајстора, масона који се налазе на челу великих ложа. Они данас, додуше, нису неписмени као што је то некада био Жак де Моле, велики мајстор темпларског реда, али је саевим сигурно, што показују многи историјски документи, да њихова интелектуална способност није пграла одлучујућу улогу у стваран.у тако моћне империје.

'М 1 У Ш Ш |1 1 . К'ОЈ| I V 1Н1111ПМ |Н ' I 0|1||1Ч1М \ ( I I I II111|

II;! Ш Н Ш

111Н 1*1» II Ч |>«111

ч МИЈ1ПЦИЈП. 11пјбоп.11 ирим ер 11110101 (>. шр 1прмо| мш ,ои см н п|нн м.11о11,11 || 1Ш1ИП.С 1ШН0ДН01 ЊсТОНК'1101 '11.1111 111.1 \ МШ'0Н1,1«0| ор| 111111 1.1и111и ■ Н1 мо1 у 11иос 1п дп ироиа1)у мн 1сријн пис |ишпо о 1омс, м.нкнн ки ш 1орн 'мри су снрстали Њсгоша мсђу слободис чидарс на осноиу диа крајн.с 1Н'11рихаа'1'л.ииа аргумснга. Мрни је исгоријска чн11.спица коју нпко нг |.гпорана, а други је, као и у многим случајсвима раннјс, сиојснрспа кпгопска бајка. А р г у м е н т д а је највећи српски песник Пстар М М про иић Н)Сгош био масон, јер му је први учитељ био чувсни псспик п сло ои.цпп зидар Сима Милутиновић Сарајлија, могао би бити и р н х1 ш и.пи 1,1 ( 'има Милутиновић Сарајлија није своју мисију на Цстии.у нссллн но чавршио. Међутим, други аргумент, да се религијско-философски • псн Л уча микрокозма може успсшно протумачити само ако сс поч плје учсње, философија и симболика слободног зидарства, нсоспорио |г плод интелектуалне осредњости. Ево само неколико упечатљивих аиализа масонских историчара: - прсма масонско-кабалистичком учењу човек јс по природи чао п лаћс одушка својој унутрашној злоби када год му се за то укаже при иика. Поред тога, масонско-кабалистичка доктрина истиче да је људски рачум једини извор сазнања и критеријум истине, при чему она не трпи никакав неприкосиовени ауторитет изнад разума. Ове своје истине масонски аналитичари налазе код Његоша у стиху: Злоћа, завист, адско насљедије: Ово чојка ниж е скота ставља Ум га опет с бесмртшта равни! Њсгош непогрешиво саопштава да зло (злоћа), није ништа што пос1оји по сопственој природи. Злоћаје адско паслеђе. А дам је био градител. своје смрти окрстањем леђа Богу. Његош добро зна да је ум дар Божији који сваком човеку, за разлику од чулног поретка који је подложан кре1ању и физичким законима, може обезбедити духовни поредак који зависи од самог човска и заспива се на његовој слободи да сарађујс са божанском благодаћу. Сваком је дата потпуна слобода да стрсми ка Творцу. Али нико ие може достићи Бога. Зато Његош и каже да ум човека с бесмртнима равни, а не сравњује, да би на другом месту био потпуно одређен:

Ум (Бог) је само један без границе, Сви су други кратковидни уми.

прома маоомско-кабалисгичкој док Iрини Божији дссмоти ш м .јо мо мракичан са метафизичког гледишта. Богсе, користећи сеједним несрећним случајем, једним неспоразумом између Њега и Сатане, докопао апсолутне власти на небу. У почетку, прсма овој доктрини, постојала јс мможина небеса и свако небо је имало свог владаоца (многобоштво), али меобјашњивим случајем сва су друга небеса ишчезла, само је једно остало и њсгов владалац је садашњи хришћански Бог који је створио из здробљепих небеса новс светове и од њих неоправдано затражио апсолутну покорност. Ову бајку масонски аналитичари налазе код Његоша у следећим стиховима:

Страшна судба првијех небеса, О којој је помислит ужасно, Она даде смелом грабитељу Случај згодан те простор завлада И присвоји име свемогуће Својом вољом својим согласијем. и даље у стиховима:

Висио сеу сваки шар престол, Како што је наш престол врховни, На престол је у свакоје небо Владац био један окруњени. Мсђутим, ево како у Његошевим стиховима своју метафизичку мотивацију да сс одупре деспотизму Божијем излаже Сатана. Сатана даље говори о потреби да сс изједначи са Богом, да са њим дели власт на небу:

Да правило бићу сачинимо И гордости метнемо границу. Да с гордијем владцем небеснијем дијелимо владу и могућство, Да имамо сви једнака права. На основу ових стихова масонски аналитичари закључују да је Сатана за Његоша револуционар, први дсмократа и зачетник хуманистичке философије, па стога сматрају да је Његош, усвојивши масонску доктри70

м\ и 1'пм био слободпп 1идир, Мс1)У1мм ••мIу сл п и у јс

........

П1мти кшорсо т м г у

11>сгош иаписао снсн Ј|\ чи М и к р о м п м и : Свемогући побједитељ сјајни Тек стријелу громоносну баци Из силнога и звсчнога лука На Сатану, неба отпадника, И порази невјерне полкове, У тренућ се муње упрегпуте У свештену творца колесницу Дугом к једној све навише страни Повратише нолет колесници, Госнод славе и трон се новрати!

и даље у стиховима:

По нобједи страшној над Сатаном Велико се собраније стече У палату цара нревјечнога: Архангели нрвонрестониии И нремноге хиљаде сјајнијех Херувимах и нак серафимах Благодаре творцу могућему Рад повратка бла.жене тишине, За свијетлу његову нобједу Над владалцем злости и несреће. Алберт Пајк, јсдан од највећих теоретичара слободпог зидарства, озиачио је прави субјект масонског обожавања: Луцифер, лучоноша! Син

јутра! Он је тај који доноси Светлост... Љегош је за Лучоношу написао да је отпадник неба, владар зла, иесрећс и погубног мрака. О Господу И сусу Христу Његош пише са усхићењем:

Гле дивнога сада виђенија: Сунце правде и земљу огрија, Храм семрачни засја заточниках, Робовима олакшаше ланци! 71

( нп, ЛоппоЈпи I>цо прм/ечном, Обуки се у че.нтЈечество, Пиоружап оружијем праоде И стрелама светог просвјештења, Потиру/ш злобу и тирјаиство, Доброђетељ у храм освештава и даље у стиховима:

О преблаги, тихи учитељу! Слатка ли је света бистра вода С источника твога бесмртнога! Од твога су свјетлога ногледа Уплашене мраке исчезнуле; Од твога су хода свештенога Богохулни срушени олтари; Воскресењем смрт си поразио, Небо твојом хвалом ођекује, Земља слави свога спаситеља! Делатност оних који га присвајају, водећи посебно рачуна о псриоду Француске револуцијс (о коме ће детаљно бити говора у наредним поглављима ове књиге), Његош описује следећим речима:

На земљи ће хиљаде божествах Осљепљени сатварати људи; Биће њима ништожна божества Све изродн у безобразију, Безумнога овог јазичаства Нечисти ће престол представљати На глибљивом Једноме брежуљку, Којега ће гади и животна Непрестано по врху пузати, Да се биљем нитају разнијем! Њсгош нам непогрешиво саопштава да на земљи постоји демонска сила која неуморно ради на успостављању паганства ...хиљаде божествах и да она окупља људе који су заслепљени неописивом мржњом нрема хришћанском Богу ...Осљепљени сатварати људи. За Његоша они 72

I \ 1МроД|| II бг 1УМНИЦМ, I иорци пр II,,11101 ................. I' | 1ЦО'|.| ПИН 1101 || 11« |<11 <^0| о ||||

Н.С1 (ИИ 1111М ДНЈ1.Г ПСП01 р г п и ж о I 101ПИ I НИД ( I ННрНП \ 1|>1 Н 1Л 1( 1«о|

ин м н 1пслеил>спос’1м:

Ово ниско људско ос/вепљење ПиПе злоба душе Ситиште Ни похулу иеби и вишњега.

Масонеки бог. Конгресна библиотска у Впш ннгтону. И алази се у средигату свакс масонске ложе. Слободни зидари га зову Великн

неимар свих светака.

Петар II П егровиб Њ егош (1813-1851.), владика и владар Црне Горе, највсби српски иссник. И данас многи гласиоговорници масонернје покуш авају да га представе као слободног зидара тврдсћн да се шегово иајзиачајније дело, религијско-философски спев Луча м икрокозма, може успешно протумачити само ако се нозиаје учење, философија и симболика слободног зидарства.

73

ц ||,11ч.и п лм и 1ч;.||лгишп\м ЕКУМЕНСКЕ ЈЕРЕСИ

Успостазљање кабалистичког царства изградњом новог Соломоиопог храма човечанства може се остварити, по мишљењу кабалисгичког центра, уколико робовска масонска организација и њој сличне организац| Iјс мањег значаја испуне два циља. 11рви циљ је стицање енормног богатства које ће масони робови изручити у руке центра путем контроле најзначајнијих институција свих земаља, свих међународних организација и контроле свих финансијгких токова у свету. Већина ових институција већ се данас налази у мпсоиским рукама, јер су их сами масони и створили. Међутим, нови Голомонов храм човечанства, опточсн златом и драгим камењсм, не може остати празан. У њега кабалисти морају сместити свог идола, а кроз и.егове ходнике мора просгрујатиталас нове религије, јединствене м сие људе. Овај други циљ масоперија покушава да оствари кроз посебну дукшшост савременог релативистичког екуменизма, главног узрока јсрсеи двадесетог века и највећу узданицу кабалистичког центра. Свака јерес има своју посебну духовноап и само на њој својствен начин примењује веру у практичном животу. Тако је, до недавно, римокатолицизам имао јасно прспознатЈвиву побожност своје врсте, везану за веровање у срце Исусово, у папство, чисгилиште, индулгенције, као и у откривења разних мистичара. И фундаменталисгички протестантизам, такође, има свој нарочити приступ молитви, своје типичнс богослужбене иесме, свој нагласак на духовној обпови , при чему се не могу сакрити основне заблуде протсстантског вероучења. Пажљиви посматрач могао би доћи до закључка да су ови видови саврсменс латинске духовности нскључиво плод теолошких заблуда и лаичког незнања. До недавно јс изглсдало да је екуменизам нешто потпуно вештачко и синкретистичко, тако да и нема сопствсну духовност. ЈТитургијски тииик на екуменским састапцима није се много разликовао од свечаног протестантског богослужења недељом. Међутим, сама природа релативизма у екуменској јереси, тј. веровање да не постоји једна Света Саборна и Апостолска Црква Христова већ да она тек сада трсба да се формира, показује саму суш тину екуменског либерализма. 'Га суштина се састоји у томе да нису у питању само пуке теолошке заблуде, већ нешто много важније - негирање постојања Једне Свете Саборнс и Апостолске Цркве 74

|>11Г1<>11с\ л самим тим и хришћанстиа уопиггс. Ово је у ствари пспри ' РН1НЧ1И цил> масонске идеологије, творца екумснског покрсга. I ио пс ■ " н1ко примера конкретних масонских акција које воде крајњем цил.у нош уном потапању хритћанства: Поводом двадесетогодишњице Уједињених нација у Саи Фрап ннтку, одржан је Сабор свих рели гија за мир у свету24. Прсд предсш иппцима будиста, муслимана, јудаиста, протестаната, римокатоликп п ирнвославаца, певао је међуверски хор песме свих религија. Почетком 1968. године Светски Савет Цркава (\УСС) одржао јо • .ц Iанако анђелима, дсмонимаи интермедијарним бићима , саучешћсм ношатих научника, теолога, рабина, представника разних традиција и • тм и. У токурасправејеодм ахуочен одадем он и нису узети у хришћап . ком смислу те речи, упркос хришћанској већини учеспика, већ у грчком . мислу речи даимон - интермедијарна бића, ни добра ни зла. Кабалп . Iички рабин Ашкенази одлучно је бранио свој став: Сви су анЦели чис

ши. Дакле, и Сатана. Тоје врло свето биће. Али, ои добро познаје свој посао, он јеја вн и тужилац на Божијем суду. Тако је, у оквиру масопскс . I. умене, дошло до инвсрзије појма о Сатани. И сама улога хришћанскш . иештенства доживелаје исту судбину. За кабалисту ЈЗсона Ашкеназија: Кришћанство је припремни стадијум за потпуну јудаизацију света ико се ж ели трајни мир. - Грчка православна архиепископија за Северну и Јужпу Америку, на свом 19. црквсном сабору у Атини, објавила је следећи званичан стаи Нерујемо да екуменски покрет, иако хришћански по пореклу, мора обухватити и све осталерелигије. - У Америци је основан храм разумевања као удружење сједињенихрелигија са циљем да гради свечовечански симболички храм у свим дсловима света. На првом састанку тог удружсња у Калкути, римокаголички монах Томас Мертоп је изјавио: Ми смо већ ново јединство. 1'реба још да досегнемо до нашег изворног јединства. - У Адис Абеби 1970. године, на заседању централног одбора Свсм ског савста цркава, православни митрополит Гсоргије Ходр (Антиохијска патријаршија), саблазнио је и самс нротестанте изјавом да ми треба не само да водимо дијалог са нсхришћанима, него и да изучавамо извор24 Од самог осниваља (званичног) па до данас, светске институције и институције нп државиом нивоу (основане од стране слободпих зидара или су под љиховом контролом) ншшдно нропагирају мир, љубав, братство међу људима, залажу се за свеопште благостаље и духонми мрепород сваког појединца. Ова слаткоречивост представља најобичнији параван којим су мпсо ми кроз векове перфидно прикривали својс стварне ииљеве.

75

1111 цуХОН11И /К1ШО'| ||ГКр||| I (.'1111 \ II 1.1 II I 1 . 1| IIII'IIIII о б о п и ИМО СВОЈС ИСКУ'

(.тцо Сиссрммп у||1111сри1.м1К' рс п н и јс к с шјсдницс.

У 1Вујорку 1У72. године грчки архиепископ Јаконос оргаии к та о јс »наиични геолошки дијалог са јудаистичким представницима. Натом сасганку грчки тсолози су пристали да очисте древне богослужбене гекетове од израза који су наводно увредлшви за Јудејце и јудаизам. Овде је намера сасвим јасна: Треба реформисати Православље, оспорити му аутентичност Једине Свете Саборнс и Апостолске Христове 11рквс и свести га на то да буде само једна од рслигија. II нтересантно је напоменути да због атмосфере екуменског либераЈппма и релативизма наши православни представници немају храбрости ш евсдоче о истинама православља, па често и кукавички ћуте, јер је цух модсрнизма у њима моћнији него глас православне савести. Узимајући у обзир чињеницу да је екуменизам настао међу про1Г1 кпггима (сиповима розенкројцера), да су све наведенс организације илод стварања слободних зидара, можемо мирнс савести закључити да су се масони дубоко инфилтрирали међу западнс хришћаие, да имају добро упориште у православЈву и да добро контролишу остале копфееи је, као што су ислам, будизам итд. Масони су увек штитили и штитићс сваки интеркопфесионални покрет и свако спајањс неспојивог. У атмосфери интелектуалне измаглице и модернистичког менталитета, масонерија се руководи не само памером да ослаби хришћапску цркву искорењујући сваки догматизам, већ и дубљом мишљу која проистиче из гностичко-кабалистичке идеје о томе да се око Израиља морају ујединити све друге религије ослобођепе од садржаја који су својствсни свакој од њих и који их ставЈвају у противречност са званичним јудаизмом. После великс најезде тзв. хришћанског екуменизма који је дозвољавао дијалог само међу хришћанским црквама, доптло је до убрзаних дијалога и са нехришћанским конфесијама који су постали интелсктуална мода нашег доба, као пут ка упиверзалној, мсшовитој вери за све. Ова всра ће струјати по ходницима новог Соломоновог храма човечаиства, према замисли кабалистичког центра. Наравно, иова универзална религија за свс бићс неопаганизам, који ће својс оправдање добити кроз философију пантеизма, свеобожења. Човечанство ћс се признати не као творевина, већ као еманација Божанства, дакле као нешто божанско по самој својој природи и ни у чему неће бити инфериорније од Бога који је нешто апстрактно и безлично. Уједпо, Бог је праизвор и добра и зла који нису апсолутни, већ релативни и чине равнотежу једно другом. Ово је чист кабализам. 76

<>1111 Г$ОГОборПЧКП МЛС0 Л01 пјп 11111111111111,1

|С

111МЖПП у ппи 1|

110

С11МО 111»

ш »*1К’ 11*0 •Ш11ИДМС гсоло1 ијс, 1и11 п 11п мсрпикс, касамсћи и.ихомс г ш

...... п|н-ма 1»о»'у, Т акојс настала чи гаиа лспсча иаоиако! схв»ти1.а 1>от I 11.110Ј10ШК01' с сраха, до неописивс мржн.с и Iиушаи.а. VI ицај кабалистичке докгрине и њених деривата учинили су сиојг | М1.ипа 1сол01’ија изродила је наказно схватагвс Бога, смаграјуИп да јс •1» >I иирпи узрок зла на земљи. (а ираиославну теологију зло је туђење од Бога (Св. Василијс Вслн • и I ( 'ви онн који се одвоје својом вољом од Бога, Он се одваја од њих, и оОвојање од Бога је смрт (Св. Иринеј ЈТионски); Људи одбацивти всчпс . иошри и ии савет ђавола окренувши се трулежним ствирима, пос шодоте сами узрок своје трулежи и смрти (Св. Атанасије Вслики); А<> шко се удаљујемо од живота, толико се приближивамо смрши.

живот је Бог, а лишавање живота је смрт. Дакле, Адам је бно рчдитељ своје смрти окретањем леђа Богу (Св. Василије Вслики). Дли ни зло није онтолошки или демијуршки независни примцми. 1чо псма основ постојања иити личне сгзистенције која би му била дата . I 1»о1 а. Зло пе беше, нити ће бити нешто што постоји по сопствс ч о ј природи. Јер нема ннкакву суштину, или нрироду, или моИ, нлч дсловањеу ономе што јест е (Св. Максим Исповедник). Међутим, цсла иитдна теологија, како римокатоличка, тако и протестантска, тврди да |г смрт дошла од Бога као казна за човеков грех. По схватању Запада, 1»ог јс осудио све људе на смрт као тобожње сукривце у Адамо1зом I реху. 1ншавајући их своје животне снергијс и убијајући их, најпре на равни чуха, а затим и тсла. Зато западна теологија тврди да је вечна човскова смрг у паклу, да јс пакао казна Божија, да јс ђаво слуга Божији, да је Бог застрашујући судија који никад не заборавља увредс Њему нанете. Бог Запада постао јс увређени, разбеснели, шизоидни Бог пун 1'нсва »а непослушне људе, пун разорне, свирепе страсти којом ће до всчностн I онити и мучити грсшно човсчанство ако се њсговој увређеној сујети нс пружи задовољење. Зато је Анселм Кентерберијски (XI век) установио иови догмат о спасељу, по коме јс Бог Отац убио Бога Сина да би задо иољио своју увређсну гордост (коју западна теологија прикрива тсрмипом правичносг), при чему ће такав немилосрдни Бог подарити спассн.с само малом броју изабраних, прсма свом личном нахођењу. Даклс, спа ссгве за западну тсологију представља спасење од гнева Божијс1'. Већина квази-хришћанских секти, које је изнедрио протестан гизам, огишла је корак даље у овом застрањењу западне теологијс. Тако Јсхови 1ср

77

1П1 си1 нн111 11»|«11’, \ I !н1м г 1.111 <>|п 11111ч • I м • |чн |||||1И|\,ћем иасI упу. дп ћс г и т I 11,<• 1п (оОит п глмо чИ1111011И п.п ■ о" •! I о 1"1 ћг гии ос Iали нсчно т р с т у паклу (111111111 1>ожијој), 1,цс ћс п\ 1)аио, 1,1141111 ћожији, всчно му ч ити .

Чанадии хришћани често користс, у свом свакоднсвном говору, утре чице гииа Благи Бог, Добри Бог. Међутим, западни менталитетникако да поверује да такав Бог заиста постоји. Шта више, можемо са сигурношћу закључити да западни хришћани називају Бога добрим и благим на исти начин на који су стари Грци називали опаку болест богиња - евлогија (благослов), не би ли на тај начин, бајањем и улагивањем, одагнали 1у болест. У дубини западне душ е, Бог је остао застрашујући судија који иикад не заборавља увреде Њему нанете. Једносгавпо, у схватање Божије правде западни теолози су унели своје људске страсти, па као пгго су се средњевековни племићи светили за увреду части убијајући свог противника у двобоју, тако су и они замишљали да и Бог врши осиету. Машта западне теологије није се, међутим, зауставила на претходпом паводу. Западни Бог, по њиховој тврдњи, спроводи и крвиу освету (уепбеИа) против потомака и рођака грешника. Да би ствар била још ужаснија, западни теолози формулисали су, у складу са духом инквизипије, чувену досстку да с е увреда Божијег достојанства не би могла оправдати ни уништењем читавог Адамовог потомства; јер, наводно, Божијс увређено достојанство може бити задовољено искључиво жртвом истог достојанства као што је Он. Зато је западна теологија изродила несхватљиво и наказно учење - за умилостивљење увређеиог Бога и за спассње човечанства било је неопходно оваплоћење Сина Божијсг, да би Он као Богочовек, једнаке части са Оцем, својом смрћу на К рсту платио за увреду части нансссну Богу. Такво паганско схватање части и правичпости направило је од хришћапског Бога страшило. Према томе, настале теолошке заблудс, у комбинацији са подгрејаним паганством, у потпуности су одредиле нов иачин схватања Божије правде коју западни теолози изједначавају са људском, приземном правичношћу. Одвајајући неодвојиво, правду Божију од љубави и милости Божије, западни свет Европе и Америкс одбацио је Његову апсолутну доброту, бесповратно срљајући у понор кабалистичких замки и рестаурираног пагапства. Свети Василије Велики је записао: Заиста је лакомислен, безума и

расуђивања, онај који каже да нема Бога. Није мање луд ни онај који каже да је Бог узрок зла. Ја сматрам да је њихов грех исте тежине, јер сваки на свој начип пориче Божију доброту. 78

МОТЛМЛ11.1

1ЛМЛДМ01 \1ММ11ПЛМ< 1МЛ

Пород ширења хришћанског екуменизма, а касније и дијалога са |м чрншћанским религијама, 1893. године десио се јсдан и н тересатаи п»га1)ај у режији слободних зидара. Те 1893. године, западна хришћанска нркна доживела је можда најтежи ударац у историји свог постојања, од |'|>јп се није опоравила до данашњих дана. I одине 1893. непознати индуски монах стигаојс у Чикаго иаразговор " рслигијама. Име м у је било Вивекананда. Начинио је вслики утисак на | не који су га чули. Са турбаном на глави, одевен у одежду наранџастопурпурне боје, био је привлачан за високо друштво Бостона и Њујорка. Мрофесори философије на Харварду били су одушевљени његовим иа>гуном. Што би се рекло: Будалујелако паРшмеђу припростим светом,

I/ ш када се она нађемеђу интелектуалцима, онда је то нрави бисер. Ускоро се око њега створио кружок ученика који су га издржавали и несебично помагали остварење Вивеканандиног сновиђења: Преобра-кење западног света у индуизам, тачније речено, у монотеистички ин(уизам Веданте. 11о великим градовима Америке и Ввропс ницала су друштва ведан|с као печурке после кишс. Главни циљ је био убризгати идеје веданте у крвоток академске мисли и хришћанског свештенства, посебно у моиашки ред25. Тако, слободни зидар Томас Мертон наступа у типично масопском г I илу. Он је хришћански монах, али уједно и учитсљ медитације. Његоип дела разарају саму срж римокатолицизма - његово монаштво. Много година касније, у једиом римокатоличком самостапу у Калифорнији, монаси су покушали да овладају техпиком индуских обреда и вежби. Вођа тих вежби био је Индус који је постао римокатолички свештеник. Основно учење веданте је: Човекје бог. Сам човек је свој спаситељ. По речима Вивекашшде свс рслигије су истините, али је веданта врхунска истина; човек се нење од истине ка истинн, од ниже истине ка вишој истини. да би на крају спознао всданту. Вивекананда је вешто сажео моруку всданте, тако да је за западни менталитет изгледала потпуно једноставна и прихватљива. Међугим, овај привид једноставности крио је у себи филоеофски лавиринт, неразмрсиву мрежу гинскритских речи. Лукавство Индуса уродило је плодом. Скраћена верзија водила је људе жедне иреко воде у свстски екуменизам у коме, тобоже, нема никаквих противречности између различитих религија јер су, наводно, све религије истините. Нема никакве сумње да јс веданта врло привлачна за данашњи помодарски покрет. Она проглашава потпуну слободу сваке душе да буде (Н1о што јесте. Она одбацује сваку разлику из.мсђу светог и профаног, а јсдини циљ религије је да шдовољи различите нарави, да сваком човеку одабере бога и обреде по његовом укусу. Једном речју, религијаје лично самоизграђивање.

79

I I II I < 1.1 'III (Ч-

|.| 1111 I 111 ‘I \ < 1111,1

формп

11К)

одрскму

1. 111

1111 I И ' I I I I ' I м I I

СОМС I 111411' и с р с

ПС ОИ

II'

|||11|11 С у IП1111С К Ч И к П

1И ПОС I П Г Л И ИОС I ПНЈМ ДМ !

циљ. Глиас либсралпог хри11|1ишстна, код будким мадчором масонермјс, С1 пориојс иову узданицу кабалистичког центра - римокатолички модер шпам, који и до данашњих дана хара западним хришћанством, форсирцјући сиајање хришћанства не само са индуистичком религијом, већ п са сним зианим и незнаним мутантима који свакодневно настају у I нанама изоначених умова. Поводом 75-годишњице Друш тва веданта у Микагу, у име римокатолика био је присутан отац Роберт Кампбел који јс, у сном обраћању присутнима, на следсћи начин изразио стањс у римока гоиичкој цркви: На универзитету где ја предајем, већина студе-

пата прелази на страну либералног модернизма. Зним да би велики свами Нивекананда одобрио ову преорјентацију у корист либералног модернизма. Отац Кампбел је успешно обавио своју мисију, а да му се иико иијс озбиљно супротставио. Они који тврде да отац Кампбел није шао да су модернистичке идејс преузете из веданте и да немају ниједну додирну тачку са хришћанством, или су злонамсрни, или спадају у клуб 1а који још није измишљено име. Модернизам, нова религија западног света, добила јс своју најбољу ипгерпретацију у учењу језуитског патра, масона и антрополога Тејара де Шардена ( 1881- 1955.), што је само иедвосмислено потврдило к о ј ш к о се ипдуистичка философија дубоко усадила међу западним хришћанима, а посебно мсђу монаштвом. Тејар де Шарден је био всома цењен међу образованим свештенством Римокатоличке цркве. Међутим, ТПардепове идсјс су у великој мери позајмљене из веданте и тантре, једноставно прсмазане хришћанским жаргоном и обојснс научном теоријом о сволуцији живих бића. Шарден је иисао: Свет у коме живим постаје божански. Међутим, ватре овог света не саж иж у ме, нити ме воде разлажу јер, насупрот лажним облицима монизма који нас одводе путем пасивности према бесвести, панхришћанство које нађох, чружа свејединство на завршетку једног процеса диференцијације. Ја мислим да могу бити спасен, узимајући за пример вачлоћеног Бога (који м и је откривен кроз католичку веру), само спајајући се са космосом. Несумњива је тежња Шардена да разори хришћанско учеље западне тсологије (оно што је од ње остало) насилним спајањем хришћанства и научне теорије о природној еволуцији живих бића. Шарден је бестидно представљао Христа као покретача целокупне еволуције космоса и човека, наглашавајући да је спасење 80

111>м1| је.дIк>1 м» МПЧ1ЧИ нс м)|1|||( •" >1 1111**1111 I ( )|>п ц' 'пп 1,1 Iк)Г»«1 1и нн 11111ЦД1П1М Ч Р 111111).11Н I III 1 4 11.1 коифереицији за т гампу 1111114) Лруце, 1енера а јечуи 1пчи ре џ|, ие 1М0 аа је бранио Шардена, нећ га је хиалио иа еиа уега: //«/»<’/> ТгјарЈе п (> I II IМ.I 11.1 I

п<1 <)<■ <<>велики покушај да измири светску пауку са светском вером Пчод овог помирења је појава нове, синкретистичке религпјс 11о 111ардеиовим речима: Новарелигија биће сасвим иста као иаше старо \р«ш1ишство, али са повим жнвотом, црпеним из законског развоја о.сгових догми у додиру са новим идејама. Имајући ово у виду. треба само упоредити Вивеканандину уникер•.1 111у религију са Шарденовим новим хришћанством , па се лако може ■ |в ч.учити д а је победио индуизам, коме и неће бити велики проблем дл • е у одрсђеном момснту утопи у светску религију новог кабалистичко! царства. ( 'ветска религија коју су нам нудили Вивекаианда и Тејар де Шардеп пмала је пст основних обележја и представљала је само прслазпи облик ■ I остваривању коначног циља. 11рво, подвлачи сс њена научност узимањем тсоретског сцијентизма |.| предуслов нове вере. Другим рсчима, она је морала бити грађена на думлшим законима, пажљиво заогрнута плаштом мистичне привлачности. Друго. основу нове вере чинила јс масонска тсорија о еволуцији живих (шћа. Шарден је говорио: ДослП непознати обликрелигије ничеу срцима иуди из семена које је посејала идеја еволуиијс. И даље: Догмат о праро дитељском греху представљи један од преживелих статичких појмова који су ружан анахронизам у односу на наш лепи систем еволуције. Треће, светска рслигија будућпости неће се всзивати ни за какву посебну личност оснивача, нсго ће бити заснована на тзв. вечним начелима. Ово није ништа друго до дирскгно протеривање Сина Божијсг, I оспода Исуса Христа и већ познати пут ка бсзличном Богу. Већ тада, Шарден је полако уводио у оптицај орпаменте језика, обичне метафорс које су имале задатак да изазову смоционални, а пе интелектуални одјек. Христос је постајао све неопходнији за мене... Али, истовремено, Iик историјског Христи постаје за мене све мање важан и јасан... Мој начин мишљења о Њему све даље и височије ме одводи у висине хришћанске Ортодоксије, говорио је Шарден. Четврто, главни циљ ове универзалне религије будућности бићс да задовољи духовне потребс разних типова људи. Шарден је веровао да хришћансгво не задовољава свачије верске потребе и то је незадо81

11(111.(111(1 II фВ 1110 ргЧИМП ///////<’ //<’

\/>111н 1н п 1<111111) )<• /.//// ('«<•/. М<1.10 «'/. //////////////’,

обумшшч ///////// ////)«//// /.////// 1///()г////| .)| 7 //|' II 1('|;и)

1 0 М СД 11 1101Ш

у|||тср и1Л1ш религија грсбн да 1адож)!|.и т и роПс /иииих титкш људч дирск I ио је, преко масона Шардсна, ирсучс1а од с I ранс сдободних зидара који су у оквиру своје праксе оснивали разне гиповс масонских ложа, чак, наизглед, ирограмски међусобно супротстављене, нс би ли на тај начин нривукли и задовољили афинитете разних типова људи. 11ето и коначно: Кроз универзалну религију или тзв. пово хришИипство сви заједно трсба да тежимо ка истом циљу. Шарден је тај цил> пазвао тачка омега, која је негде ван умопредставе; за Вивекананду та гачка омега била је Ом - за Индусе света једносложна реч; док је за кабалистички центар ново хришћанство само средство разарања западног хришћанства, једна од сксперименталних етапа у припреми за коначни обрачун са његовим најтежим противником - православљсм. После евидентног уснеха Вивскананде и његовс веданте, даље потанање западног хришћанства у режији слободних зидара, посебно америчких, догодило сс око 1970. године. Тада су у Америку и западну Европу, по добро трасираном путу, продрла нова источњачка учсња као што су јога и зен, трансцендентална медитација, или разни пагапски култови као што су харе кринша, мисија божанскс светлости, организација здравих, срећних и светих и сл26.

26 Када су 1972. године Џон Робинс и Дејвид Фишер написали књигу Смиривање без пилула (Све о трансценденталној медигацији - ТМ), шира јавностје сазнала д а је ТМ у Америку донео индуски јогин Махариши Махеш око 1961. годинс. Његов покрет је добио велику рскламу 1967. године преко чланова популарнс рок групе Битлси, који су се обратили у ТМ следбенике, наводно преставши са дрогирањем. Сматрајући је безазленом техником далекоисточне мсдитације, ТМ је врло брзо нашла, као наводно неутрално средство душевне терапије, широку примену у војсци, јавним школама, болницама, затворима, па чак и у парохијама Грчке православне Архиепископије у Америци. Године 1975. покрет је имао преко 600.000 следбеника, што је само показивало да је подвала беспрекорно функционисала. Добивши иуну медијску пажњу ТМ је, као разводњена варијанта традиционалне јогс (вежбање за духовни успех - без напора), успешно играла улогу предворја - сабирног центра за све оне који ће се касније одлучити да се озбиљније позабаве много сложенијим техникама далекоисточних култова.

82

I

1ННН1 Н|||(*'МИНМШ

ЦНг.1 ИИЈ ) 1|нН\ ц||н|

Н|\|Н1 МНН1МГН1 М1 >11111 НН МН 1НМ ||Г |||НМ> нн |.||>нн)> (|*ИНД> нгнн1|гн> М1|МП< I Н|)ИН1|М>« V МНМНСу. О гнпннп у ч гн .г НГ1|ИИ|Г |г ‘1ПНГ1 |г Пн|, <|пигк |г

гп»Ј ГНПГН1 Г I.!

Томас Мсртон (лево) и Далај Ла.ма 196Н. ш дине. Још тада се видело одакле су вегрпни дували.

Тејар де Шарден (1881-1955.). Премагнп Јс хришћанство са индуизмом Ведан ге, а за гим је покушао да такво хриш ћанст во помири ги иауком. Ова лажна сиона деловала јс ннгуОно на западни свет.

К.1

и л< гл11лк

)и,1111: м л< <>1111*11.11

Ммоги истраживачи слободног зидарства слажу се да је Адам Најс ч а у т ( 1748- 1830.) био један од највећих злочинаца и најпакленијих умоиа 1л које зна историја људског рода. В ајсхауп тје предавао канонско праио ма умиверзитету у Инголштату, који је у то времс био језуигски цемтар Нсмачке. Првог маја 1776. године Вајсхаупт је основао масонску ложу 1.|цифски илуминати и потопио све ложе слободног зидарства гности чко-габалистичким учсњем. политичким идејама, а пре свега једном иоиимом - отвореним прсвратничким програмима27. Вајсхаупт јс писао:

Ччаск није зао, осим ако га таквим не учини свепресуђујућа морали,1,1н. О н је зао због религије, државе и лош их примера који га кваре. Лнда разум постане једиии човеков кодекс, једина људска религија, чпда ће проблем бити решен. Потпуно је јасно да је Вајсхаупт само нас I М1ИО већ замочсту борбу против Бога. Чак је и име нове масонске ложс млуминаги (просветљени), недвосмислено откривало њсгову тежљу да I орди људски разум мостави на хришћански олтар. Просветљепи би били они који поседују највећу способност да спознају истиие унивсрзума, мрикупљене дслован>ем људског ума. Утицај овог младог професора канонског права био јс невероватан. У друштво баварских илумината ушли су вајмарски војвода Карл Август, нојвода Ернест II, кнез Метерних, Гете, Месмср, гроф Мирабо и многи други. На масонском конгрссу у Вилхемсбаду 1782. годинс, који је одржан у оргамизацији самог Вајсхаупта, изнети су тако брутални и антихришћански ставови да је го запрепастило и многе присутнс. Управо на овом конгресу гроф Мирабо ( 1749- 1791.) је добио специјалиа и детаљна уп утств а у иези са рушењем француске монархије, јср је француска монархија била чеоми камен западних монархистичких система. Када једном падне француска моиархија сви европски владари осетиће такву вртоглавицу да ће се сами бацити у провалију, која ће настати пропадањем трона Светог Луја, говорио јс Адам Вајсхаупт. Рушеље француске монархије 21

Први мај, међународни празник рада, представља можда највећу масонску подвалу у ионијој историји. Дан када је основана ложа баварских илумината перфидно је наметнут радничком покрету, да би се на тај начин овај врло важан датум за слободие зидаре славио кроз векове. ( 'ни каснији историјски догађаји који су се одиграли на овај дан, као што су раднички немири у Чикагу 1886. године. или револуција у Русији 1905. године, такође су индиректно обележавали I одишњицу оснивања друштва баварских илумината.

ИМИ 110 )С‘ III IIII у м II ин II' II ГИМбОЈ|||'1М1 II |||'|Г||.1 Другн 11.1 11111 1)| II .11111 1)111II ||' Пцп |1 Пглики 1ГМП.11фС‘КИ М1||гИ 1|111 I 1с*м.1 1111М1К11Г гумн.г III I V 1111.111111111

'' рун|гн»г (|)рннцуско мопархијс, порг I иг11у||.с11.п јгдпс од I Iшш у ог I нп I'11и.111»у комачпог цил>а кабалисгп'псо! цснгра, нмалм п осис111пчкп 1»а рнмср прсма краљсвини којаје уништила тсмнларски рсд пнтгчоиа, као и цр' ма м.гиом всрном савезнику- Римокатоличкој цркви. М ајсхаут 11111111|/// треба <)а све слепо срушимо, што вишеможемо и што брже. Трег./ \<)н«ити последњег свештеника цревима последњег краљи! 1.аиарски илуминати раде у дубокој тајности. Сам Вајсхаупт дајг нрспоруку својим следбеницима: Велика снага нашегреда леж и у њео « о ј тајпости. Никад немојте дозволити да се појиките на било ком чп ту нод својим правим именом, већ увек под лаж ним именом и са •4‘ угом сврхом. Чланови рсда корисгили су псеудониме на састанцима ргда и у својој међусобној преписци. Вајсхаупт је себе звао Спартак. Ч1101 о година касније, у свом рушилачком походу, комунисти ће детал.и" рачрадити ову идсју илумината о лажном представљању. 11сста Вебстер, највсћи истраживач баварских илумината, сумирала |. п.нхове постављене циљеве: укидање моиархије, укидањс приватне својине, укидање права на наслеђе, укидање патриотизма (национализма), укидање нородице (брака и моралности, и увођење друштвеног, бесплатног образовања деце), укидање свих религија (прс свсга хришћанства). I !а згаришту хришћанске црквс и рушевинама европских монархија, илуминати су планирали подизање новог света, кабалистичког краљев' | на и новс, универзалне религије за све, која није ниптта друго до рсстарирано паганство у свом највулгарнијем облику. Вајсхаупт, бивши језуитски ученик који јс нсописиво мрзео хришћанство, био је под директпом контролом кабалистичког цснтра. Поред |елован>а на темпоралном плану, он је припремио и пово свештенство, " чсму сведочи и обред увођења посвсћених у девети степен масонске мнрамиде: Сала у којој је вршен пријем била је обложена златном драперијом. Мрховни мајстор, сам Вајсхаупт, нуди одабраном да бира: нож, круну и криљевски плашт са једнс стране, а свештеничку одору и појас са дру|с сгране. Ако одабрани прихвати свештеничке атрибуте, увођење се иаставља. Али ако изабсре знаке световне власти, одабрани никада неће

85

паирсдонати у иримни>у тајии реда. 1 1чС)ором снсш I стшки.ч а I ри(»у ' а и н а брани с с рукоположи за свештсника у обреду који јс сдичаи каго.пичком, али током обреда одабрани не испија вино, Христову крв, всб ичвссну мс шавину млека и меда, симбол земаљског, материјалног уживања. Упркос дубокој тајности у којој су радили, баварски илуминати су ипак откривени. У ју л у 1785. године, насред улице, гром удара Вајсхауп товог гласника који је носио тајне преврагничке планове. Тако баварска полиција открива паклене планове против цркве и монархије и демонску позадину баварских илумината. Вајсхаупта осуђују на смрт. Ипак, оп успева да побегне из Баварске. Иако је полиција открила тајнс превратничке плановс, због њиховс свеобухватности чинили су се крајње нсвероватни. Владари Европс, одбивши да илуминате схвате озбиљно, одбацили су ове превратничкс планове као пуку фантазију. ЈТуј X V I и њсгова породица први ћс платити главом своју заблуду. Ова неспособност да се правилно процени цслокупност прсвратничких планова задржаће сс и до дана данашњег. И данас је многим посматрачима тешко да поверују у постојање гако велике и добро исплапиране завере и да схвате рсалност њених циљева. Зато, управо ова неверица заверу усмерава ка успеху и омогућава јој да булућс догађаје испланира са нссхватљивом тачношћу, јер истина изгледа толико невсроватна да нико у њу не жели и неће да поверује. Године 1798. професор ЈЈон Робисон, предавач природне философије на Универзитету у Единбургу, издао је књигу под називом Докази завере, у којој је врло савесно осликао сву превратничку делатност баварских илумината. Робисон пише: Адам Вајсхаупт није био анархиста.

V Ф рш њ ф ур I V I г I / 8 6

111 111Н1 I > ||> I 'Н * 1*1 1ПМ1 Ч'1> ' нм I' н I и I иниг 110

|||||Н '1(И.Ч IП1 у м11Ш11II, па м>М(' јг 1 .1 4 1|п , I и|||)гн I ' р м н н ' м111 н г |I I 1.'|

I \ |и

\ ' I У дсклнрицији којп |1 III .............. ................ м I' П Ч\ миии 1.1 I III" ||.1 м I
Адам Вајсхаунт (1748-1830.), оснипач 61111"р ских илумииата и један од 11ајпакЈ1с1ш|и« умова у исторнји Јвудског рода. Иијс 0н" анархис га. Всровао је да иостоји ио греОи ш једиом светском владом која Ои јимоннјш оно што иредставл>ају националне влндс.

Он је веровао да постоји потреба за једном светском владом која би заменила оно што су до тада представљале националне владе. Ово и јссте главни циљ кабалистичког иентра. Професор Џон Робисон, и сам масон, правилно је процснио циљеве и начин рада баварских илумината закључивши да је друш тво формирано ... због изричитог циља подривања свих религијских установа и збацивања свих постојећих власти у Европи. Мада, у процсни овакве литературе треба бити изузетно опрезан, јер антимасонска литература коју пишу слободни зидари можс бити и својеврсна масонска пропаганда која има за циљ да истраживаче усмери у погрешном правцу, што сс показало у више случајева. Након конгреса у Вилхемсбаду центар баварских илумината преселио се у Франкфурт, седиште јудејских финансија, где су владалс моћне јудејске банкарске породице Ротшилд, Опенхајмер, Штерн и др. 86

87

Л ож н

Пи1Ш|кки\ н.||умн1ШМ1. Ин1шн||шн|п

ОД1|б|)1И101. УК О Ј1ИКО о д п в р и н и мрИХНИ1И ПИ' ш т е н н ч к с и т р и б у т с 11и н р е л о 1ш ћ о у х и Је р п р \ и ји р с д а .

Цон Робисон. Иако је био масон, написао јс књигу Докази завсре у којо.ј је открио постојање илумината.

Гроф Оноре Габријел Мирабо (1749-1791.). На масонском конгресу у Вилхемсбаду 1782. годнне добија од Вајсхаупта детаљна унутства у вези са рушењем француске монархије.

88

Д 1 0 Д П

I II

МРВИ ПРЕВРЛТ

I о пшс 17X9. иочињс Француска револуција, најмонструочнији нрси г н \ т горији људскогрода. Револуционарне вође, Робеспјер, Мара, Ми г и>11, Дантон, сви до једног масони, отвориће црну серију људског ( Iра ■ |Ц.,1 и певиђене свирепости, која ће свој врхунац достићи у XX иеку (а опе историчаре који револуцију бране и који величају њена аичп " I (ос1 игнућа, игноришући голи терор револуционара, Фраицугка р> к.шуци.ја је темељ свих модерних дсмократија у свету. За оие крји т ц'I \ одвојити свирепа убиства од њсних наводних светлих тековиии •1'раицуска рсволуција јс плод иаклених умова, дуго ишчекивана оене Iа. ш пал за јуриш кабалистичких хорди, основа за даљу делатност слобод .... шдарства. За мене лично, Француска револуција је камен темел.ан цућег кабалистичког царства. 111та у ствари говорс неумољиве историјске чињенице? Једап већп ц п псторијске архиве, која јс прецизно говорила о догађајима Францу н' револуције, уништен је 1919. годинс под будним оком масона Албср |а Матијеза ( 1864- 1932.), једног од водећих историчара, или боље речепо, ||мисификатора францускс историје. 11а основу остатака историјскс грађе, која се једноставно није М01 ла акрити, у Француекој је било око 42.000 гиљотинираних, ие рачунајући ' |рељане, обсшене, линчовапе или прободснс бајонетом. Рат у Ваидеји мцигао је Французс око 600.000 људских живота. Од тог броја половнпи |с умрла од зиме и глади, а мсђу њима је било око 100.000 дсцс. У борба ма је погинуло око 18.000 републиканаца и 80.000 мопархиста, а ликвп ш раноје 210.000 цивила. Све у свему, преко 700.000 људских живота по постојсћој историјској I рађи. Узимајући у обзир да су добар део историјске грађе уништили ' иободни зидари, овај број сигурно није коначан. Стварни број жрта иа се може само нагађати. По мишљењу неких добрих познавалаца ис три јски х прилика тога времена, стваран број жртава се кретао између I 500.000 и 1.700.000 људи. Порсд намерног прикривања стварног броја људских жртава и сви репих злочина француских револуционара, званична верзија о узроцима Француске револуције, која се налази у уцбеницима свих образовпич 89

| т I«■м11. 111>1 н' Iпп н.н |("!пн 1и 11.11VIIк'11111м|п \ (|п1лсIн|м11(1и м а|ободимх III дпро у мсгорији л.удског родн, ‘ Рраицускн прославл.с1 почстак снојс револуције снаког 14. јулн, пн цди кадајс пала !>астиља. По званичној верзији, Бастиљ ајс била тамннца у којој јс краљ Ј1уј X V I држао стотине политичких затвореиика који су, ннводно, били устали против његове тираније. Међутим, када је гомила нродрла у страшну Бастиљу тиранина Луја X V I, затскла је тамо само седам затвореника: четири фалсификатора, две умно поремећене особс и грофа Де Соланжа, затворсног на захтев његове породице. У ствари, мсмл.ива, мрачна тамница зврјала је празна, јер је последњи политички ц| I пореник, још 1776. године, био нскада први министар Некера. Према Мести Всбстер (Ф ранцуска револуција): Плап за напад иа Бастиљу чсИје Оио направљен, остало је само да се покрене народ. Према томе, ци п. папада на Бастиљу није био ослобађањс политичких затвореника м)ји су тамо наводно били, већ добављање оружја потребног за запо'шп.ање преврата. Други фалсификовани податак о узроцима Француске рсволуције I ирди да је револуција била дело маса француског народа. Овај концепт, по којем је велики број Француза подржавао револуцију, потпуно је петачан. Од 800.000 сгановника Париза, свега је неких 1.000 људи учсствовало у нападу на Бастиљу. У књизи Ф р ан ц уска револуција Неста Вебстер наводи да су вође преврата, поред ангажовања одрсђене групе плаћепика са југа Фрапцуске (Марсељ), у преврат укључиле широкугомилу бандита ж едних крви из Италије и Нсмачке. Вебстерова пише: ... увоз контигената нлаћених бандита дословно руши теорију д а је револуција била незаустављиви народни устанак. Плап илумината био је сасвим јсдноставап: Изазвати народни гнев са намером да се он искористи за остваривање испланираног циља, стварањем три различите кризне ситуације. Илуминати су се надали да ће гешки услови, као последица вештачки изазваних кризних ситуација, ггодићи на ногс довољап број људи који би се прикључили онима који су већ били унајмљеии. Ц и ј б јс био да се прикажс да револуција заиста има подршку народа. Први од всштачки створених проблема била је нссташица жита. Вебстерова наводи: Монтцои тврди да су агенти које јеунајмио Војвода Орлеански намерно покуповали сво ж ито, које су или послали ван земље или сакрили, с иамером да револтирају људе. А ко се при томе узме у обзир издашно финансирање свих припремних активности преврата од стране јудејског банкарског лобија из Франкфурта, онда 90

мн|| 1гимсо (. чиа 1НМ1 иотиуну кон I |иш\ 1м ■, ммма Iа ма I п т м 1,01 а1)ајп . 1 м)јн су мре1ХОДилн самом нронршу ' 1.ак'ис, нојмода орлсанскн, чиап м 1У'М11ната и н.ихов нрви војник, к у п и о јс иелике количннс ж т а јудсј . нм поиием, пс би ли народ Француске, за насгалс недаћс, оптужио . рач.а Ммого година касније, сличну тактику намерног изазииии.п м (м и иссташице хране, примсниће и ЈТењин са својим превраии1 м мм чордама преко добро организованог и фипансираног радиичко! нмкрста. Други велики проблсм који су изазвали илуминати, добро инфии . |•ирапп у све нивое власти преко слободних зидара Францускс и чијг • у можс претходно потопили новим превратничким програмом, био јг м| роман дуг који је натерао власти да додатпо опорезују народ. Држан мм чуг износио јс, сматра се, око чегири и по милијарде ливри (око N0(1 шлиона ондашњих америчких долара). Међутим, мало је познато да су чагони, кроз инстигуције власти, износ од две трећине овог дуга иозлј м| ни да би сс помогла Америчка револуција 1776. годиие. Грећи велики проблсм који су изазвали илуминати била је всликл мпфлација која је многе довела до банкротства. За кратко време одштамм.шо је 35 милиона новчапица, што јс изазвало пагли скок цена. Одговор ц шсти на ово био јс увођење ранионалног снабдевања, што је људе још иише разјарило. И ову тактику, на.мерног изазивања инфлаторнс лавипс, мрихватиће Лењин као једну од метода упиштавања највећег непри|игеља сваке завсрс - средње класе. Још једна велика лаж која је лапсирана од стране илумината била је минодна угњетачка владавина крачва Луја X V I. Истина је била сасвим другачија. Француска је до револуције била мијнапреднија од евих европских земаља. Држала је једн у половину цемжупне количине новца у оптицају у Европи, а од 1720. до 1780. годинс грговина са ипостранством сс учетворостручила. Половииа богатствп '1'ранцуске налазила се у рукама средње класе, а кметови су поседоМ11ЛИ више земљс него сви остали. Краљ је укинуо принуду ујавн и м рмдовима, а мучење, у поступку испитивања ухапшеника, је ставио ван шкона. Краљ је реформисао законс, оснивао болнице, школе и изградио бројне мостовс да би у унутраш њ ости земл.е олакшао проме г роба. Негумњиво је да је краљ Луј X V I подстицао уздизање средњс класе Фрапцуске, стожера и покретачке снаге сваког друш гва, надајући се бољој н здравијој заједници. Ипак, добро испланирапа и финансирана завсра иеумољиво је грабила напред, отварајући нове странице људске патње и етрадања. 91

/ 1ИИ>1.(1111 1110 II П 1ЦИ'»;1М 11.11 (.'111*111 11ЧИ I ПО М . 11(1 ГПОМ ужпсу, ирсмп III III |и ц| су смс друи*. јср су сс спромодилн уч исописиву мржн.у и С1ти1ски шиос Ирспорука Адама Најсхаугиа да цревима поспедњсг свештепи 1.0 треба удавити последњег краља добила је свој иум смисао. Гако су 1792. године, у месту Ванс, тројицу свештеника искасапили на комадс. Годмпс 1796. рсволуционари убијају тројицу фрањеваца, разбијајући им лобам.с и расипајући им мозак. Свештеника Тијермеа комадају, а затим и.сговс остатке расипају по столовима кафане, омиљеном свратишту рсмолуционарне руље. Године 1792. фрањсвачког свештеника Доротсја ирмо бацају низ степенице, затим извесни Рене Шовел махнито игра по и.еговом телу, након чега му тупом сабљом тестериш у удовс, да би му на крају са муком одсекли и главу. Касапљење свештсника је у већини случпјсва имало симболички карактер: десну руку су им одсецали зато што су м.ом давали благослов, а језик су им чупали јер су њиме изговарали рсчн освећсња. Симболички је био и гест револуционара Шалијеа, који |с носле гиљотинирања краља Л у ја Х У 1јавно газио икону Господа Исуса Христа узвикујући: Нијс доста што је тиранин тела погинуо, треби

такођеуништити и тиранина душе. Револуционари су обожавали и ритуална убиства ругајући сс хришћанској цркви. На улазу у град Лимож, прс саме ликвидације, мученикс је чекало стадо јараца и магараца обучених у свештеничке одоре, које су терали испрсд њих. На крају ове језиве поворке ишла је свиња са митром. Ни саме монахиње нису биле поштеђснс. Пре саме бруталне ликвидације вођепе су наге улицама, шибане су и пљуване, а често се дешавало да је над њиховим мртвим телима руља изводила стравичне оргије. Законом од 27. маја 1792. године била је предвиђена дспортација око 50.000 свепттеника који пису потписали заклетву о верности републици. Приликом депортације на острва Средње Америке огроман број свештеника је брутално убијен или је умро од глади. Ни цивили нису боље пролазили. У вандејском сслу Сен-Жермену су седамнаестогодишњу девојчицу Марију Папен исекли на комаде, Гијена Димоншела су нрво искасапили, а затим парчад меса испекли, док су 1789. годинс официра Белзенса, који је покушао да заустави јсдн у уличну манифестацију у Кану, раскомадали, а затим појели. Августа 1792. године забележени су многи случајеви да су жсне из париске руље нестрпљиво грабиле и прождирале крвавс комаде свежег меса својих жртава, не чекајући да ове прво испеку на ражњу. Глумац Грамон био је чувен по томе што је лобање гиљотинираних разбијао, вадио из њих мозак, а онда је 92

| |и! мучсиика 1ПЧ) И1 и.их, као нмпо и I ц. •аца 11\ 1111111 кол.ач /Куи. који јо 'ично 1акЈШо621 особу, п а ш о је д а му руко ушчс буду крмане. Шго јс терор нише трајао, машга чнсри у људском облику добијала |. I мо нише па оригиналности. Забаве ради, организовапа су тзн. репуб чпкапска венчања. Младиће и девојке, голе и међусобно везане, баца.чн ' \ у ноду, уживајући притом у њиховом дављењу. Зверски терор инје мпсдео мн децу. Приликом септембарских покоља у Паризу 1792. годиме "11.ПО јс наређење да се покупе жене и деца и пошаљу на фронт, да би се ■ I П.11Ч формирала прва заштитна линија испред револуционарних муш ' ирчнна. 11аклепе колоне револуционарног генерала Тироа, у вандејском ■ ! IV Ј1ик де Булоњ, убиле су 458 особа, међу којимаје било и 110 деце. 11 " 1али вандејски извсштаји показују да су жене и деца уништаванп бе 1 I>о 1ЛПКС, ук љ учујући и труди и ц си одојчад којасу набијана на бајонетс. У М.шдеји се десио и један ужасан преседан: Звери су забрапиле сахран.и ...... побијених, због чега је избила страшна епидемија куге. Мара, један од револуционарних вођа, је узвикивао: Револуиија тра 'Ш1 одсечене главе. Дантон, други вођа, је говорио у скупштини: Нека Французи гину док слобода ие победи. Робеспјер није много говорио, ои I' паређивао убиетва у име масонске демократије, слободе, једнакости а бритства. П ут у пакао јс заиста поплочан добрим жсљама. Француска револуција донела је човечанству толико хваљену и обокаиану Д екл ар ац и ју о правима човска и грађанина. После њепе кои|. ретне примснс у пракси, само би јс лицемер могао сврстати у позитивпе 1сковине човечанства. Стравичпа зверства француских рсволуционара нису надмашили нн бољшевички лешинари, ни нацисти у страхотама концентрациопих чогора, ни стаљинисти у свом голом терору. Маштовитост Пола Пота, 1ошибализам Иди Амина и страхотс многих локалних сукоба X X вска 1||мо су бледа сенка луциферског заноса француских револуционара. 1едини случај који се у потпуности може упоредити са дивљаштвом и еадизмом француских револуционара и који у појединосгима превазичази чак и њихову маштовитост, је логор Јассновац у комс јс дивљаштво хрватских усташа над српским народом саблазнило чак и саме нацисте. I лез фон Хорстенау, опуномоћени генерал у Загребу при влади НДХ, шбележиоје септембра 1942. године следеће: Ова станишта грозеу Хр-

патској, под поглавником кога смо ми устоличили, врхунац суужаса. Овај логор смрти остаће у историји људског рода запамћен као највећа ерамота јсдног народа који себс сматра хришћанским народом. Усташки кољачи су у логору Јасеновац имали обичај да се иживљавају над

11ЛЛ11М11 иг|»и1)гп1' ;и*цг иопио гу пч ирг Г01 п кимом нпдијш ич угроГ)н | рудппх ( 'рпкии.а, као искид Iомпиарм који су сиоје идолг мшили миш1)у игрођспс децс да С»и од и.их С1кт1али гајну камсиа мудрости. С а Iанпс I м имају обичај да говоре како сс њихов кнез не појављује пред л.удима, јср јо изузетно стидљив. Зашто би се и појављивао, када су земљом гмичалг усташкс наказе. Француска револуција била је први већи успех кабалистичког цси гра и поред тога што су њсне вође (сви до јсдног масони) скраћене ча главу. Она је утрла пут свим дивљаштвима X X века, читавом низу људских страдања који води крајњем циљу кабалистичког центра - свстској држави. О в о је можда најбоље изразио Жорж Клемансо, 29. јануара 1891. године, пред француском скупштином: Фраицуска револуција сачињави

једап блок, блок из кога се ништа нем ож е издвојити. Ова дивна револуција која нас је створила, није завршена, зато што се још увек исти људи боре против истих непријатеља. Да, оно што су наши преци хтели, хоћемо м и јо ш увек. Ми се сударамо са истим отпорима. Ви сте остали исти, ми се нисмо променили. Треба дакле наапавити борбу до коначне победе.

Луј XVI (1754-1793.), послсдн.и француски краљ . Њ егова идеја о брзом развоју средше класе у Ф ранцуској оцсњена је од стране међународних завереника као опасна, јер је претила да се прош ири на осталс монархије. Када је баварска нолиција открила превратничке иланове илумината Адама Вајсхаупта, Луј XVI је одбио да поверује у њихову аутентичност. Своју заблуду платио је главом.

94

. (•

>

*—

(у .Ј Г -.б / г ,. л* .4 .а * +

„ 6 (.

...V ч«

Погубљење Луја XVI.

Посмртна маска М аксимилијан а 1’обеспјера (1758-1794.). Изгубио јс главу на истој гил>отини на коју је послао многе саборце.

Жорж Ж ак Дантон (1759-1794.). Послс дсфинитивног разлаза са Робеспјером, ухапшсн јс и гиљотиниран.

95

Пнд

1>1К'■нл.с

П сСН П

руЉ Н

14. Јули 17Н*» годиж'. К#«и ||

ПРОДРЛ П

у

I НММИЦу

111111)1111111111

ЛуЈн XVI Јнгскла јс снмо соднм опнорснн ка. Прича о стотиннма ноли ш ч к и х нпио реника, који су чамили у мсмл.ивоЈ гамни ци, била јс само веш то смиш љ сна мнсоиска бајка. Цил. је био да се оружјем из гамнннс наоружају масе и тако обезбеди нссметани наставак започетог иреврата.

Н еста Всбстер. У кн>изи Ф ранцуска револуција напнсала је: ...увоз коитигената плаће-

них бандита дословно руши теорију да је револуиија била незаустивљиви народни устанак.

Насловна сграна другог издања кн.иге Француска револуцнја Несте Вебстер издате у Лондоиу 1919. године. У н>ој се јасно показу је веза између бандитских хорди и нечсга ш то се данас сматра темсљом модерне демократије.

96

! . 1 Л ( 11 ИК

I пдшн: 1X79. у другом дсду Европе, у Берну, излази књига ПоОсдп |г|нн;| над германизмом од Вилхелма Мара, сина јудејског гдумца 11111111\11 Мара, лажног хришћанина који је себе лицсмерно сврстао у м. |\ (ејскп табор. На страни 30. ове књиге пише: Нема замерке јудеј-

'ц„у. Опо се 1800. годипа борило против западног света. О н оје побс 1>и н) свет, потчинило га себи. Ми смо побеђени и потпуно је у реду да иобедиикузвикује - тешко побеђенима! Ма страни 34 . Мар пише: Од свих европских земаља једино Још Гусијч пружа отпор званичпој страној инвазији. У овој вишеделноЈ п и 1>и проналазе кабалисти ону Архимедову тачку која им је потре оич да би избацили из равнотеже западни свет. Кабалистичка елас тичпа површност гурнуће Русију у такву револуцију, какву свет још инјс видео. Закочи ли то Русију, тада ће кабалисти званично започс 'чи слом западног друштва, а тај последњи час осуђене Евроне куцчућс за пајмање 100 до 150 година28. I (а страни 30. Мар додаје: ...да неНе нроћи пи четири генерације, а чсће ностојати ниједна државна служба, не искључујући ии оие најчише, која неће бити узурпирана од стране кабалиста. Многи ће помислити да јс Вилхелм Мар био пророк, али он јс дале| ц од било ког пророка. Без сумње закључујемо да је Вилхелм Мар био \ иознат са дугорочним програмом кабалистичког центра и д а је од њега чобио дозволу за објављивање. Који је основни разлог да се да једна оваква дозвола, када сс ради о шјној организацији и брижљиво чуваним докумепгима? Те 1879. годиие онај дугорочни програм будућих преврата изазвао је међу профанима новерицу, која се прстварала чак и у подсмех. За профане, ово је била обична измишљотина. Мсђутим, ово званично објављивање програма било је упућено одређеном типу људи, што је центру дало могућност да регрутује новс војнике кабалистичке фаланге. Сви они који су желели оевету, моћ или новац, постајали су њени чланови. У вези са оваквим начином објаве, постоји још један занимљив случај. У историји слободног шдарства постоје многи случајеви када је самим масонима дозвољено 28 Као што теорија завере и преврата изазива недоумицу, не само код обичних људи, већ и код интелектуалаца, тако се и теорија о масонским плановима за временски период од 100 до 150 година, ставља под лупу сумње и неверице. Наредни делови овог рукописа показаће да ово иланирање није ствар фантазије већ, нажалост, сурове стварности.

97

ДЦ, П И С 1И 1ИМ п у г с м , И С Т П к И у НТКТ* II I М 11С 0 Н С К И Х Ц И Ј 1.С1111 II м с т д г 11.11,401101

оствариван>а, па чак и сам 110141111111111 кпрактср с о и с т с н с оргашпацијс Добри познаваоци масонских метода рада овај чип кнали(|)икују као мропаганду, а за неупућене он представља камен спотицања, збуњујући фак тор, који замагљује стваран начин масонског деловања. Дакле, као што се добар човек хвали својим врлинама, зао човек сс хвали својом злобом, јер врлина и нема. Најбољи пример ове пропаган де представЈва књига 3 . Ненсзића М асони у Југослави ји , издата 19X4 . године. Многи су тада узвикнули: Ево правог борца који ће разобличити организацију слободиих зидари. Међутим, неколико година касније, реактивиранаје велика ложа Југославије. За првог великог мајстора реактивиране ложе постављен је Зоран Ненезић29.

29 На основу прегледа литературе коју је Ненезић навео на крају књиге Масони у Југославији, нема никакве сумље да му је неко из политичког врха тадашње југословенске државе омогућио истраживање у архивским фондовима који су и данас затворени и под ембархх>м за свако јавно истраживаље. Поред тога, и сама књига могла јс бити објављена само уз сагласност тих истих политичких кругова. Велика ложа Југославије реактивирана је 23. јуна 1990. године под покровитељством Уједихвене велике ложе Немачкс. Међутим, пре него што је реактивирана ВЈ1 Југославије, будући вслики мајстор Зоран Ненезић добио је могућност даљег истраживања маеонских архива у иностранству. Овај рад омогућио му је Борут Деклева, члан слободних зидара од 1962. године, масон 32. стенена, члан шкотског ритуала Јужне Јурисдикције САД, високи сл>окбсник разних ииституција владе САД, експерт ЦИА-е за Југославију итд. Ненезићје сам истакао да је имао увид у поверљива документа америчке владе, Конгреса, 11ентагона, ЦИА-е. Сва документа трстирала су бројна питања актуелне светске ситуације и дугорочне пронене на глобалном нивоу. Ненезић даље истиче да је постојао договор између САД и Горбачова да се низо.м добро испланираних процеса и активности, које ће се са обе стране генерисати, створи иова слика света, нов однос снага у основним политичко-економс1сим елементима до краја миленијума, при чему ће се на персоналном нивоу строго водити рачуна ко ће у скорој будућности одлазити, а ко долазити на одрсђене положаје у Русији, Америци, европским земљама, као и у међународним организацијама - ОУН, Светска банка, ММФ и сл.

98

МО< Т О Ј И ( А М С ) Ј К Д М Л МЛ< <»III 1Ч 1ЈЛ

1гм|)мј;| о рачноликости масонских ложа широм света, моссПно кцди I).| ш о нсликим ложама, прсдставља велики аргумент у рукама ш ■ .... .. који су наклоњени масонерији и који тврде да нема чаједпн м "I дсловања слободних зидара, а пре свега да не постоји јединстнсн ...... Овај аргумент, добијен на основу стварне, спољашњс особсносш |" 'имсих ложа и ложа које су у њима објсдињсне, одлучујуће утмчс мн |||и)фами свет да не верује у постојање једне јединствене органм ин(.п|> н |гдмог јединственог циља. Људска природа профаних углавмом н жи I шоставним решењима на основу спољашњих фактора који онисују ||| ку мојаву. Било какву компликовану грађевину, која изискује дубдл ш.импу и одређени папор она углавном одбацује, јер не може да одрс ц| м.еи прави карактер. Ипак, охрабрује чињеница да је људска природа нгностојана. Људи се лако могу убедити, али их је тешко дуго држаз м у |н н)м убеђењу. Стога се масонска пропаганда временом мсња и пажл.м ...... рилагођава новим условима. Историчари масонерије, углавном и сами масони и гласноговормм 11н својих ложа, истичу нсспојивс особсности масонских ложа и као нај |ристичнији пример наводе разлику између великих ложа европских 10маља. Ја енглеску масонерију се истиче да је изразито хришћанска, да у | мојим редовима брижљиво гаји хришћанскс истине и хришћанске мо ра 111е норме. Као главни адут ове тврдње наводи се чињеница да су ммо I и епископи и свештеници чланови масонских ложа. Велика ложа Француске, основана 1725. године, мења своје име у Иелики О ријснт Ф ранцуске 1773. године. Истицањсм својих радикал нмх и револуционарних (превратничких) идеја, ложа 1877. године гкл пуно избацује из својих ритуала формулу о вероваљу у Бога и бесмр| ност душ е и након тога прихвата изразито атеистичку оријентацију. Дп (ш се овај атеистички каракгер ложе донеклс ублажио, јср сви Фрам цузи нису били атеисти, 1891. године оснива се Велика ЈТожа Францус ке, која има католички тон и негује хришћаиске традиције, показујућп 1ако да у једној истој земљи могу постојати велике ложе различи гмх карактера. Италијанска масонерија развила се у д у х у ложе Великог Оријемш Франмуске, што значи, у д уху радикалног безбожја и изразитог левичар ског политичког ггогледа.

МсђуI им, ки.ш (V м11.110 чубил’ ии |)1’бо у учси.о мнеоиских ложп онич снропскмч 1смн и.а, о1 кринију сс снмо рпчличитс мегодс чн посI и »нн.с јсд И01. јсдиис IНСИ01 циљн. Код хришИаиских ложа, кио игго су Неликс ложс I |ц ||сскс п Фрницуске, уочава сс изразито прикринањс а1ггихрии|Ианскс сунггинс сопствсног братства у нижим степенима масонскс пирамидс, |д би сс кроз носвсћења у више степене открила права богоборачка, кабнлнстичка религија слободних зидара. Ја разлику од ових ложа, Велики Оријент Француске, као и италијанска масонерија, свој истински карактср откривају у нижим степенима мнсонске пирамиде, па се њихово чланство одликујс изразитом агресивиошћу и фанатизмом. На тај начин, у масонске ложе примамљују се и иривлаче људи разних погледа и разних интереса, да би се у коначном рсзул гату васпитавали у једном духу. Могућност да се у јсдној земљи организују великс ложе са наизглед 1111'иојивим особсностима дош лаје до пуног изражаја у немачкој масонернјн. Док је у другим државама постојала једна или две велике ложе, \ Псмачкој их је било бар десетак. Симболичка Велика Ложа Нсмачке оила јс изразито левичарска група, састављепа персонално и идеолошки од марксиста. Порсд тога. постојао је и низ хуманитарних великих ложа, којс су стајале на бази над-државног, надконфесионалиог хуманитаричма, нрилагођавајући свој рад надионалним особеностима Нсмаца. Уједин.ење тако разноликих ложа у Немачкој, под вођством једне велике ложе, није било могуће како каже Хаселбахср, један од најбољих истраживача масонерије, услед немачке темељитости, која има наклоност

према разборитостн до ситница у питањима принципа. Водећи рачуна о овом својству Немаца, сваки пут када би у некој од неликих ложа дошло до размимоилажења у питањима система или погледа, одмах сс организовала једна нова велика ложа која би створила нов систем и у прво време би свирала соло. Касније, после одрсђеног броја декларација и срдачних сусрета на највишем нивоу, дошло би до обавезиог признавања нове велике ложе од странс других великих ложа. Хаселбахер даје интересантан пример кроз судбииу Паула Кетнсра, који је припадао Мекленбуршкој немачкој ложи, доказујући њиме да су сс тзв. пационалнс немачке ложе само привидно разликовале од осталог интернационалног слободног зидарства. У периоду од 1911. - 1913. године, Кстнер је одржавао живе контакте са масонским ложама других земаља. Стекавши увсрење да сс у међународном слободном зидарству епрема велика завера која је, поред других држава, била усмерена и против Немачке, Кетнер је посетио грофа Дона, великог мајстора немачког

100

••111/11101 шлар1., |на п у 11с"Iп|)м оки м у и сп р и ч и о о и о н гго јс иидсо н муо 1 .... . јс ||нинно иеронао да Ие н.сгово саопппењ е гпачнаги нрекид од

.... | 1пмеђу пемачких и страних ложа. Међутим, гроф Доиа примиоје " ■ 1"ио саопштен.с без икаквог интересовања и уместо очекиваие реак 'Н|г Кегиср је чуо само констатацију: Постоји само једно слободно Ч1дчрстви. 11а тај начин, велики мајстор немачких ложа саопштио је на "1Н10М члаиу да јс разлика између националних ложа и остале масоне I'п|е еамо спол,ашња и да, у ствари, слободно зидарство тежи каједном, п. II)М циљу. Паул Кетнер је трагично завршио. Лекар-масон га је званично про . 1.1. ио умоболним. Иећина масонаније ни свесна каква им је бедна улога намењена, шп п . н .1н бедан крај могу доживети услед непоштовања масонскс хијерар ■ .п|. ц нсприхватања тајне масонске доктринс. Већина масона мисли ди , . I иарно позвани да граде храм човечанства, не слутећи да јс изградп.а ми чрама ствар, мање-више, далеке будућности. До тог времена они мо|..||\ рушити постојсћу 1 рађевину свега, крчећи место за зграду будућих премсна. На највитпем 33. стспсну, то им се открива у нагпису под слиI ом орла: ОпЗо аћ сћао - Ред из хаоса. За оне малобројне масоне, који су свеспи своје бедне улоге у изградн.и .... . Соломоновог храма човсчанства, остаје утеха да ће им имс осташ пбележено у црној хроници историје човсчансгва. Овом чињеницом иероватно је тешио себе и сам Робеспјер у оних неколико секунди, док му је глава, по ударцу гиљотине, легела према котарици.

101

И Ш М Г 1 М Л <Л I Г N I М 111*1 КГЛ1

I одине 1717. иод будним оком кабадистичког цси гра и розенкројцера као извршитеља, обављен је прелазак из оперативног (радног) у спеку лативно слободно зидарство. У наредних шездесет година, центар ип тензивно отвара масонске ложе широм света. посебно у државама са доминантном улогом у међународним политичким односима. Истовремспо, кроз масонске ложе са пирамидалном хијерархијом цснтар оспособљава нову армију својих следбеника задојених кабалистичком доктрином. По налогу цеитра, 1776. године, долази до прекретнице у дотадашњем дсловању слободних зидара. Адам Вајсхаупт оснива масонску ложу Баварски илуминати и новим учењем потапа све велике ложе слободног зидарства. Суш тина нове доктрине, поред гностичко-кабалистичког учења и нових политичких идеја, лежи пре свега у настанку превратничких програма и зато се са сигурношћу може рећи да од 1776. године почиње нова епоха слободпог зидарства - епоха борбене масонсрије. Француска рсволуција из 1789. годинс први је подухват новс, борбене масонерије и уједно штих проба која ће цептру дати довољно материјала за анализу и процену успешности подухвата, као и могућпост кориговања његових неуспслих делова. Нема пикакве сумње да је ова анализа урађена изузетно професиопално. Декларација о правима човека и грађанина, иако сс сматра главном тековином Францускс рсволуције, била је исувише универзална, па самим тим и тешко прилагодљива локалним карактерима народа. Својим универзалним дометом обраћала се читавом свету и односила се на човека уопште, што је по процени цснтра, за период после рсволуције, било преурањеио. И сами појмови револуционар, републиканац или грађанип, нису могли обухватати широке катсгорије људског друштва. Зато је по процени центра следећа фаза ка постизању коначног циља морала обухватити једну катсгорију, довољпо велику и снажну, коју ћс борбена масонерија правилно усмерити и за њу посебно написати редове нове библије. За главног креатора ове фазс одабран је Карл Маркс (1818- 1883.), брат и сународпик, члан масонске ложе илуминатног типа, рођен у јудејској породици која је 1824. године конвертирала у хришћанску заједницу протестаната, вероватно формално, као и многе јудејске породице тога времена. Марксизам - нова библија, коју је борбена масонерија успешно сервирала организованом радничком покрету (изабраној категорији друштва), 102

п< шпо|с ирипрсмиЈШсинршси 1срем мн м> м 1н <<■ <>ип ршм Ш1|пећи ирг >•1• •| п у ис горији чонсчамс! иа, који ћс \ \ тч< учиип I и голико крпамим. 11о|ш библија успешно је сјединила свс гсжн>с кабалистичког цсп грп. | <р| <шам у иотпуности одбацује хришћанску всру, претвара сс у чиа ........ у борбену нихилистичку религију која одриче могућносч1 <<<1 < 1кчине и евих моралних закона, негирајући сваки државни иорс ><| <см радничке државего. Поред тога, марксизам је као револуционар..... . чсп.с развио материјалистички, анимални поглед на свет и историју, <п раћујући к)'лт човека као хедонистичког бића које је заогрнуто нјш ...... хуманизма. Пароле Француске револуције о слободи, једнакости п <>|мп | иу, кроз марксизам, кр оз Манифесткомунистичкепартије и кас 'м||г кроз Лењинову идеју крајњематеријалистичке философије природс, ><><> Iају посебан концепт схватања света, толико привлачан за радпичкс мгс II на крају, марксизам јавно пропагира прсвратничку делатнос! <р"1 разне облике радничких, револуционарних покрега. водећи посс >"|" рачуна о томе да се национални д у х у радничким покретима што "М1ПС ослаби форсирањем интернационалних повезивања. Узимајући у «"|цр чињеницу да је већипа вођа радничких покрета припадала сло«« шим зидарима, нијс било неких посебпих проблема да сс успешно ос>мире сва три иаведена основна циља од страие центра путем анималпс фц||ОСофије Карла Маркса. Карл Маркс је створио један моиструозан систсм који је имао свој поиитички, религиозни и научни аспект, при чему је сваки аспскт могао, , одређеном треиутку, имати доминантну улогу у остваривању задатог пиља. Марксизам је плод једиог луциферског духа, највећа рукавица која 1< икада бачена у лицс хришћанству, посебно православљу. Маркс је ово и.п овестио у писму својој всрсници Џени фон Вестфален: Опда ћу пре}1>иво бацити рукавицу свету у лице и видећу пропаст тог циновског пигмеја чији пад неће угушити моју жестину. За разлику од својих <<ифеменика и истомишљсника, Карл Маркс је први напустио област "■ оретисања и директно кренуо у остваривање свих доктрипа баварских илумината кроз свој револуционарни програм. У новом кабалистичком царству постојаће само две класс: класа влаиира, кабалисти који ће задржати своју езотеричку религију, и класа рооова, нејудејски живаљ са универзалном религијом која неће бити ништа Ш Атеизам, појам који се псрфидно одомаћио у свакодневној комуникацији, представл,а ифбичнији параван којим се вешто ублажила и сакрила права, богоборачка и деструктивпа при|>одн марксисгичке идеологије.

103

Јфуго ДО |)СС"1 IIV|II11>111II) Ш1ГШ1С I »0. Јл сној рл д II служсп.г, роООИП ||С 1,0 бијати идекватну плграду - смештај, јсло и пиће. 11омлам|||смс кл I п о р п јс робова (банкарски службеници, полицајци, војници и сл.) рачликонлћс сс од осталих по количини и квалитету адекватне награде. Међутим, чајсд ничко за све биће непостојање приватне својине, тј. сва добра ће бити у рукама владајуће класе кабалиста. По плану кабалистичког центра ма сони, који треба да успоставе ово царство пре него што пређу у класу робова, морају у првој фази преврата укинути приватну својину, а затим иаспитавати будуће генерације нејудејаца у д у х у нове идеологије, која ћс подразумевати само један облик својине - својину владајуће класе. Зато Карл Маркс, у свом Комунистичком манифесту прспоручује два основна иачела: прво, укидањс свих облика приватне својинс и као полазну тачку наводи експропријацију земљшине својине и употребу земљишне ренте за државне издатке, при чему ће власт имати потпуну контролу у дистрибуцији прихода увођењем изузетио прогресивних пореза. Друго, јавно и бесплатно васпитавање деце путем образовних система чији ћс садржај одређивати искључиво владине институције. Патај начин влада ћс децу моћи да учи чему год хоће: новим, савременим моралним нормама, новој универзалној религији, новој историји, новом погледу иа породицу и брак итд31. Сва остала начела Марксовог Манифеста, као што су порсз на наследство, конфискаиија имовине емиграната и побуњеника, централизација кредита путем народне (централне) банке, централизација свих великих иривредних система, стварање индустријске армије, једнакс радне обавезе за све, потпуна контрола пољопривреде, само су делови монструозног плана који има задатак да припрсми све услове за коначан обрачун. Горд и лицемсран до крајњих граница, Маркс никада није искрено веровао у своју доктрину. Био је прави одабрани, верни слуга своме народу јудејском. Уводећи појам дијалектике успео је да се отараси свих противречности свог монструозног система и да успешно створи опсену о марксизму који није догматика, већ јсдан идејни покрет подложан разним облицима прилагођавања. У писму Енгелсу од 15. августа 1857. године, он даје препоруку будућим комупистичким шсфовима: Можда

се варам, али са мало дијалектике увек ћу се извући. Ја сам, природно (и по прспоруци) дао својим разматрањима такав облик да ћу, чак и ако сам се преварио, увек бити у праву. 31 Овакав обрачовни систем иредстављаће идеалну подлогу за примену свих могућих масонских фалсификата, посебно фалсификага историјских чињеница, у чему су масони изузетно вични.

104

Н|'\VI 1.1и Мпрксоис момс г'руочн»- мом |«н 111' Ч1111П н,1'| (Н111 Iсоријм К.ИШ ' и п рмими шп. учгп.г којс пијво.и.* п |рижаиа ггжн.у кабил1Н'ги ди I' м (.Iм11\ \р||||||1;|||н. у дмрск'1 пом с\ 1*1|»% мосгојећих соцпјилмич к;пг '1'М|н имршс јсдну од е гими која и о д и кл кпиачном циљу. Ова док грмна мрсшчам 1,агм уминсрзалми кључ за рсмшвање свих противрсчмосзм ■ 1р(' М1 1ичкс доктриие и мостаће нослсдм.м борбсни бедсм који ћс смс ""м им чкг мротивмике етикетирати као издајнике, а сваку њихову ак >и11\ кио рсакционарму. Мсћутим, кабалистички цегггар никада не би преузео марксмстмчкг пмм.1 1мс догме за своје будуће царство, знајући добро да јсдма једм " ' ■ комомска законитост никада не може добро функционисати. Сти I . ргволуција или еволуција која се очекује у комунизму, и која грсои •' обгчбеди повећање животног стандарда, висока техничка, културми " чрумгтвена достигнућа, увек немиповно изостајс ако се мапгга м мрс ' " Iммчка иницијатива потпуно угуш е и ако се држава потчини једмој ■ (комм гости која у суш тини и не постоји. V 11ротоколима скупова сионских мудраца, протокол бр. 3, кабалмс " ч к м центар најбоље представља како ће сс земиљски рај радммка м клки развијати послс комунистичке револуције: Ми изгледамо као

чкишпи спасиоци од угњетавања, када им предлажемо да ступеу ре паших борбеиих сиага, социјалиста, анархиста, комуниста (крје ип|сдмњује борбена масонерија); ми им све време пружамо подршку, I «/, шду са претпостављеним братством нашег социјалног зидарс 'ччи. Нлемство, које је, на основу закона уживало плодоверада радни' ч, оило је заинтересовано за то дарадници буду сити, здрави и јаки. Мп смо заинтересовани управо за сунротно, за слибљење и осирома ч1ење гоја (нејудејаца). Наша моћ л еж и у сталној иесташици хрине и I шелесној слабости радника, јер он тико постаје роб наше воље. ()н ои код својих во/;а неће пронаћи нити снагу нити вољу за супротсчишљање нашим намерама. Право капитала ствара глад којом се радницима влада сигурније него што је томогло племство законском • ра. иевском влашћу. Несташицом, завишћу и мржњом које су тико ј тиорене, покренућемо масе и њиховим рукама уклонићемо све оно што пам стоји на путу. Ово потврђује и један од вођа радничког покрета Србије, Душам 11оиовић ( 1884- 1919.), који пише: Генерални штрајкови, које су руски и но иски радници са нечувеним пожртвовањем готово непрекидно изчодили, заљуљали су царизам из темеља и избацилиму сваки ослонац. <>// (пролетаријат) стално је држао опсађену тврђаву апсолутизма, 105

нрсп кинши чшни т пп, //<• донушпш}у1и1 пикакив унт х/нш# и тчш Оа/уПп с н/шичш пч 11ре»ра1 мммка концеиција коју са усхићењсм онисује Д. Иоповић. по| иуно се слажс са превратничким програмом борбенс масонерије, Иутсм организованог радничког покрета изазвати ошнту глад и нсза доиолјСгво код самих радника, натерати званичне институције да нри бс! иу сили, а затим извести коначни јуриш. Како би сами масони рекли ред из хаоса. Међутим, превратнички програм кабалистичког центра и његово) извршног органа - масонерије, који је предвиђао успоставЈвање комунисI нчких режима, није био уперен против западносвропских држава, иако јс нрва радничка интсрнационала основана 1864. године у Лондону, а друга 1889. године у Паризу, обухвативши радничке организације свих зшшдноевропских земаља. Иеликом преварангу Карлу Марксу у старту је било јасно да њсгоио монструозно дело није намењено Немачкој, земљи у којој се родио, кпо ии осталим западноевропским земљама. У Првој иптернационали Маркс има водећу улогу као члаи генералног савета (водећег тела ИнIсрпациопале) и као секретар-кореепондснт за Нсмачку и Холандију, а касније и за Русију. Интсрнационални раднички покрет клања се Карлу Марксу као божанству, његово монструозно дело се усваја као апсолутна истина, он је месија који ће коначно срушити банкарскс хорде Ротшилда И успоставити царство јсднакости, срсће, благостања и братске љубави. Нико у том моменту не сумња да управо бапкарске хорде Ротшилда у потпуности финансирају спровођење Марксовог превратничког нрограма и да је комунистичко друштво једна велика радничка бајка намењсна много опаснијем непријатеЈву кабализма, нсго што су то већ посрнуле, потопЈвене европскс монархије на ивици понора.32

32 У периоду од 1848. до 1849. године, у листу Нова рајнека газета излази читава ссрија чланака у којима Маркс позива Немце у један рат измеђураса путем пајодлучнијег шерортма против словенских народа. Већ тада Маркс индиректно означава свог главног противника. Не сумњамо да је његова превратничка доктрина била директно усмерена према Русији, стожеру словенства и православља. У јсдном писму из 1877. године, које више личи на извешгај, он се задовољно наслађује постигнутим успесима у царској Русији: Сви слојеви руског друштва су

економски, морално, интелектуалио у потпуном распиду.

106

Прва нозната фотографија Карла Маркеа из 1861. године. Маркс је веровао у пакао и и.егов се програм сас гојао у томе да тамо одведе људе. Био је члан масонскс ложе илуминатног типа и адепт сатанске цркве. Мало иозната драма коју јс Маркс нанисао за време студија насловљена је са Уланем. У сатанском стилу, изврћући све наопако, била јс то памсрна инвсрзија једног светог имеиа - анаграм од рсчи Емануел, библи јског имена Исусовог које на хебрејском јсзику значи- Б огјес нама. Да бидо краја разумели Марксову докгрину, навешћемо стихове из његове чувене иесме Спавач:

Испарсња паклеиа дп мозга ми стизку Пуне га, скоро ћу полудети сасеим А срце семоје сасвим променино. Погледај мач овај: Кнез таме (Сатана) ми га продаде.

107

1Г> I I I 111*1 НГЛ1

У џепшш тдању кабалистичке библије под називом Протокол ску иова оиоиских мудраца, у протоколу бр. 15, пасус 1. стоји: Такоје <)о с<к)а

апворепо руско самодржавље једини непријатељ когијош имамо. IЈамећу се питања: Зашто је кабалистички центар означио Русију као јсдиног, преосталог непријатеља? Заш тоје Русија, у низу деструктивних догађаја, остављена баш за крај? Кабалистички центар вековима гаји неописиву мржњу нрема православљу мада, мора се признати, испољава одређену врсту страхопоштовања према тако моћном непријатељу. Центар је одувек знао да је православље Једина, Права, Саборна и Апостолска Црква Христова, да су православне мопархије њено нај гврђе упориште, а да јс Русија једини земља на свету која се граничи са Богом. Зато је, и поред неописиве мржње, кабалистички центар кроз вскове стекао одређеи степен самоконтролс, свссну кочницу која га је спречавала да се са живогињским жаром баци па православље без претходне, темељне припреме. Прве ложе слободних зидара оснивају сс у царској Русији 1731. године и ширс сс нссхватљивом брзином, пре свега захваљујући везама руског племства са западноевропским ложама слободног зидарства. Током времена, поред аристократских слојсва, у ложама се јавља и све већи број припадника срсдњсг сталежа. Посебно треба истаћи Јудејце од којих је један број конвертирао у православље, наравно формално, ирема препорукама талмудистичке доктрине. Занимљиво јс да су Јудсјци, који су конвертирали у православље, поред промене всрс мсњали и презиме, што им је омогућавало још всћу продорност у званичне инсгитуцијс царскс власти и камуфлажу у периодима отвореиог аптисемитизма. Иако не наилази на веће упориште мсђу православним свештенством, јер је хришћанска православна догма Једине и Истините Цркве Христове исувише јака да би се олако разбила, издашно финансирана масонерија (од стране јудејског банкарског лобија) полако успсва да у свом кабалистичком д уху васпита добар дсо руске интелигенције, како из редова аристокрагије, тако и из рсдова средњег руског сталежа. Отворена нетрпељивост према православној вери, царској породици, организовање многобројних побуна и свс веће и отвореније пропагирање превратничких идеја, довели су у више махова до забране рада масонских ложа, почев од владавине царице Катарине II. 108

Г«»динс I(ир А лсксим дир I шбрпп.уЈс р ш ммспим м\ иоли1 Пг ...... . сс, мвђупим, д« су опс сам о 0111111110 у |у(шку п исгнлу. о«

•\ 1иии11и прм томе свој утицај на одабранс ич руског ............ ... о овој .1 1сг«ЈМ10Ј дслатности слободмих зидара у време омравданих мрогон« .1 м п.мховој всштини прилагођавања свакој ситуацији, најбољс говорм 'итлнтај од 22 . августа 1822. године, генерала-губернатора Санкт Ис м робурга Ммхајла Милорадовића. Такође, ои говори и о односу масонл " Iмм« 'л Iварању ложа: Бивши масоии примили сууглавиомравнодуш

но нроглас о уииштењу њихових ложа. Неки кажу да се њихова веш не може иикада раскинути. Постоје исто тако гласови о томе, да нски од њих мисле да одржавају скупове по вилама. Све то, а иарочи 1но неочекивана равнодушност, приморава ме да подвостручим своју нажњу на њихову отиту делатност '. 11оказало се да је Милорадовић био потпуно у праву. За мање од три ' <»цмие, тачније 14. децембра 1825. године, побуна декабриста јасно јс ипказала да делатност масона није престала и да ће превратнички покуНтји све више подривати руско царство. Вође децембарске побуне били • V готово сви масони: Пестељ, Рилејев, Кнез Волконски, Кихелбекер, I "оз Трубецкој и др. Следеће 1826. године, за време владавине цара Ни|.олс I, следи још једна у низу забрана рада слободних зидара34. Међутим, ситуација забране открива изразиту слособност метаморфозе слободних зидара. Они се привидпо одричу свог рада, па чак прио ' умају и табору прогонитсља, не би ли их на тај иачин омсли и скрену"I са правог пута. За време цара Николе I, одлучног и огорченог противника масонермје, на челу целокупне руске полиције стајао је бивши масон Бенкенчорф. Не постојс објективни подаци о томе да је Бенкендорф добијао и извршавао наредбе масонскс организације, али је важпо д а је он и чаље био под утицајем многих масонских идсја и да је то имало врло штетних последица, с обзиром иа његов висок и одговоран положај. 11 Милорадовић је потомак српско-херцеговачке властелинске породице Храбреновић I" 1320. годинс. У Всликој руској енциклопедији наводи се да је Милорадовић изузетан војни г 1ратег, да је врхунац своје војничке способности показао у рату Русије са I !аполеоном као ет>/>,'вчан коминдант нредњих одељења. За време устанка, убио га је декабриста Каховски, 14. II. 1825. године на Сенатско.м тргу, док је водио преговоре са побуњеним пуковима. 14 Војни кругови, у којима је припремана побуиа, нису споља имали ништа заједничко га масонством. Међутим, дух масонства лебдео је над њима, испуњавајући сваку пору њиховс организације која је у потпуности подсећала на масонске ложе. Постојала су три степена: браћа, мужеви и бојари, при чему се прави превратнички цил> друштва није откривао у пуиом обиму снима, него само посвећенима.

109

( II. II ',111(1, М1ЦИ111 I 11(1 I (1|С |с (111111111» \ II 11С1 1111у, М О Ж С 14’ 11(»|I I I I 11 I II

11011(1

у С1К 11ИМ П П Н О М II 11С 0 Ч С К И М 1 1 1 1 0 М оГ)Ј1ИКу, 11>СГОИП С1111Г11 ИС П С Ж И 1(1 нико у Проју и.сгоиих иоли I ички.ч агсиага, колико у мсп гали гс гу који оно ишри и способиосгн да сфикасио аиаличира грснутнс д р у т I мснс дога1)ајс и прилагођава те резултате анализа својим опш тим цип.евима. 11ревратнички планови кабалистичког центра долазе до пуног изра жаја у Русији са појавом марксистичке идеологије, радничких покрета и и.ихових експонената - социјал-демократских партија. Године 1895. Владимир Илич Лењин са још деветорицом истомишњеника, међу којима је и Ј1ав Троцки, формира Социјал-демокрагску радничку партију - прстходницу Комунистичке партије35. Порсд тога, посебно треба узети у обзир исриод Прве интернационале, када јс и сам Карл Маркс био секреIлр кореспондент за Русију. 1 1оучен искуством Француске револуцијс кабалистички центар пос1спсио остварује својс превратничке планове. Немоћан да Православну руску цркву, чсони камен целог православља, баци на колена, кабалигтички центар се потпуно окреће рушењу царевине ради формирања нрвс комунистичке државе у свету. Постепеност у остваривању овог циља види се у неколико кључних догађаја. Први од њих, који је врло битан за Руску револуцију, одиграо се у пролеће 1905. годипе када се Кританско ф абијанско друш тво, једна у низу масонских творевина, срело са бољшевицима у Лондону36. На овом састанку је договорено да ее боЈвшевици издашно финансирају, како у припреми револуције, тако и током њеног каснијег спровођења. Богати амерички произвођач сапуна Џозеф Фелс, као и многи други чланови фабијанског друштва, дао је 111»

35 Лељииова превратничка каријера најкероватније чапочиње у периоду његовог студирања на универзитету у Казању када му се, као одабраном, сервира марксистичка литература. Ово маркирање младог Лењина сасвим сигурно није било случајно, узимајући у обзир да је његов старији брат погубљсн 1881. године због учешћа у атентату на цара Ллександра II, деду Николе II који је владао у Лешшово доба. 36 Фабијанско друштвоје организација основана 1883. године у Енглеској. Добила је назив по римском војсковођи Квентусу Фабијусу Максимусу који је имао успеха у борби против Ханибала примсњујући поссбну тактику: никада не нападати непријатеља директпо, већ га побеђивати постепено, серијом мањих битака и увек се повлачити након успешног напада. Ову тактику герилског рата, стратегију стрпљивог и постепеног напредовања, усвојшш су фабијанци знајући да је коначан циљ још далеко и да ће се рат добити серијом мањих, успешних битака. Стратегију овог друштва описао је X. Џ. Велс, познати писац научне-фантастике и члан фабијанског друштва: Фабијанском друштву је остављено да створи трећи идејни систем зарастућу кон-

цепцију социјалтма, кији би преобратио ревопуционарни социјилтим у адмшшстративни. Социјалтам ће престати да буде отворепа револуција, н постаће завера. 110

<111

1.11II-Ш11111 м и ()| р о м и у 1'УМ . I I I 1111М '

111111111111’ ф р о т о н п . ||()>К,'1М)М 1'МГ

> 1111|| 11|)| |М|МИ'

III 111 > 1 II | )1| I
и> ...........

|||||1Ш11Г1|рп ј;111;и1ску »ли.чV \ р.м \ и р м м т I' \ >иц

ЛМ>

|М

1 ' 1 1

II

цију1)11 1нинму

1

)

1111.11

шјнм

>.| \

I . ИИОМ иш осу ОД 30 М11Ј1111)1111 >|0.1шри. 11.1р;Iн1к>, си цп и.см дл сс Лсп.ипу мнмрањсм источног ф р о т л , имо Оол.с обсзбеди успсшност прснраг:1 Мсн.ин започиње револуцију I. маја 1905. године, обележан{|ју11и 'м гај начин годишњицу оснивања ложе баварских илумипага. Пако >' рсволуција није баш развијала по замисли центра, бољшсвицн су мнлк успели да ослабе монархију38. Покушавајући да спречи ширсн.с нрснратничких идеја, руски цар наивно уводи ииз реформи, прокламујс •И11а1** низ фундаменталних закона и успоставља пационални иарламсп I нппнан Дума), у коме највећи број посланика чине масони левичарп, Годипс 1911. масони убијају председника руске владе, великог рс(|к)р шгора и политичара Петра Столипина, спречавајући на тај начин да сс 1М|ављене реформе сировсду у дело, које би сасвим сигурпо измснмлс 11чс историје39. Фебруарска револуција 1917. године, на челу са масопом 1м.’ренским, укида ииституцију монархије. Након тога, Керенски одмах п.иаже хапшење Романових40. Октобра 1917. године, звер са људским пменом, Владимир Иљич Лењин задао је коначап ударац Русији испунивши иа тај начин саи кабалистичког цснтра. Отвара се нова страпица V историји човечанства. У име иарода голи терор ћс представљати еу рову стварност свакодневног живота. |/ У роману 19X4 Цорц Орвел, члап фабијанског друштва, кроз уста 0 ’Брајана кажс: Ми •шшо да пико не гради власт с намером да је напусти. Моћ није средство, она је ци.и. Јћудн пеуспостављају диктатуре да би заш т ит или револуције, они подиж уреволуиије да биуспос тивили диктатуру. Цар је из земл>е протерао све револуционарне вође: Лењин је отишао у Швајцареку, Iронки у Америку, док је Стаљин прогнан у Сибир. 1‘) Традиционални (бол.е речено), комунистички онис руске економије непосредно пред иреврат тврди да је Русија била земља аграрне привреде, ниског степена индустријског развоја, • )иакво гледиште представља још један у низу фалсификата масонских историчара. Права и а ииа |е да је у Руеији, у периоду од 1901. до 1913. године, стопа иидустријског раста надмашила пме рнчку, енглеску и немачку стопу раста. Најболш иример за то јс раст руске нафтне индустрије 1X60. године ироизводња нафте у САД износила је 70.000 тона, док је Русија производила једиа 1.300 тона. 1901. године овај одиосје драстично измењен. Америка је производила 9.920.000 ишн ( нрове нафте, док је Русија далеко предњачила са 12.170.000 тона. 40 Миоги историчари сматрају да је влада Керенског била најобичнији бољшевички паранин, наводећи неколико чињеница: Пре свега, Керенски је остао жив после Лењиновог преузимања нласти, иако су скоро сви чланови Привремсне владе били побијени; Керенски је објавио ошпту амнестију, не само за бољшевичке вође, већ и за све оне који су били ирогнани после неуспеха ре нолуције из 1905. године; сам Керенски је признао да је Привремена влада примила извесну финаи сијску помоћ из Америке, вероватно од истих оних који су финансирали Лењина 1905. године.

11.1 1141*1** Iну ок1обиргми 111>4*м|>|11.1 Мги.пи 111Ш1С [ко допас у т смо И1Ш 01, 1ш )с кс утмимо проншн соијсош него т тнх. ин)ооип< усошн 1.0 јс осиојоо.с илостн, његои полиошнки цил, раЈЈасниПе се носле ос (1о/оњо". Она рсчепица Владимира Илича Лењина иотпуио оснегл.аиа бедпу улогу коју му је наменио кабалистички центар, као и чиљеиицу да је у питању чиста превратничка делатиост која ће се каснијс чата шкати светлим идејама комунистичке револуцијс о слободи, једиако I' Iи, братству и општем благостању кроз Лењинову идеју крајње мате ри јалистичке философије природе4 142. Лсњин даље пише: Наша снага не оо шаје слободу или правду. Она је у потпуности успостивљена но унишогењу појединачне вол,е. Ми смо господари. Потпуна незаиншсресованост према патњама наша је дужност. У иснуњењу наше мисије највећа окрутност је врлина. И даље: Путем систематског тсрора, током кога ће свако раскидање уговора, свака издаја и сва1.0 лиж бити законите, м и ћемо наћи начина да човечанство снусошмо на најниж и ниво егзистеиције. То је нужно за успостављање ношс домииације. Ова реченица В. И. Лењина у потпупом је сагласју ( а одавно утврђеним програмом кабалистичког центра о армији робова ■ Iп ју ће минималну егзистенцију одржавати сами господари и тадаће из свести сваког поједипца заувек бити избрисана слика живота достојна сваког човека. Лењин је маестрално и до детаља спровео у дело све замисли кабалистичког центра садржане у идеологији Карла Маркса, не либећи се ни тренутка да сакрије свој лажљиви језик. Нспосредно пошто су комунисти преузели власт у Русији, 8. новсмбра 1917. годипе, Лењин је изјавио: Пра41 Мало је познато да је Привремена влада Керенског расписала изборе за 25. новембар 1917. године. Требало је да то буду први слободни избори у историји Русије. Бољшевиди су сменили владу Керенског 7. новембра, да би после тога мсђу њима дошло до неслагања око одлуке да ли да се дозволи спровођење избора или не. Преовладала је струја Троцког, који је сматрао да изборе треба одржати у предвиђеном року. Гласало је 42 милиона људи, комунисти су добили једва 30%, докје огромна већина од око 70 % бирача јасно показала да се не слажс са комунистичком опцијом. Међутим, комунисти се, у свом рушилачком походу, нису обазирали на резултате избора. Касније, након Другог светског рата, у моменту формирања два међусобно супротстављена блока, један добар број западних историчара свесно ће прихватити комунистички историјски фалсификат о томе како је руски народ устао, збадио цара и оберучке прихватио комунистичку власт. 42 Руски књижевник Алексанцар Солжењицин дао је 1975. године интересантан податак о улози В. И. Лењина у октобарском преврату. Солжењицин је тврдио да је металски радник Алексаидар Шљапников. у годипама пре преврата, био предводник Комунистичке партије Русије - а не Лењин. Солжењицин даље наводи да је Шљапников 1921. године био на челу радничке опозиције која је оптужила комунистичке вође за издају радничких интереса и да му се убрзо након тих оптужби губи сваки траг. 11 2

ш) 1ш причитио власшиитио пш) /#ч» м м * нцтч, /с унипуто. ( пи /си 101 1и/) поссдујс Иривославии цркво, ирцпптно тцн и ссљици, одунчпи јс )"■ ) нидокниде. Руски сељаии, наводич о()сснравл.сиа класа, у чију јс ко ....... рснолуција и изведена, остали су бсз обећане земље. Чак и оиим ■ . и.анима који су у моменту преврата поседовали комад земл.е, Лењии јо н 1.|н' |'ом одузео земљу, утирући тако пут новом колсктивмом рају. Ппак, најподмуклији потез нове комупистичке власти био је скла ц ш.о мира са Немачком и престанак руског учепгћа у Првом светском I' II V. Овај потез био је својеврсна награда кабалистичком банкарском нишју са цснтром у Америци за несебично финансирање бољшсни 11.01 преврата. Немачкс труне, прсбачене назападни фронт, продужидс ■ \ 1рајање рата за период који је био сасвим довољан да кабалистички о.шкари, путем ратног профитерства, максимално напуне своје џспомс I асније, у јесен 1922. године, после потпуне национализације локалиих о.шака, Лењин јс створио јсдн у међународну банку коју су сачињана П1 бивши руски приватни банкари и нови ипвеститори из редова немн ■ 1М1Х, америчких, шведских и британских банкара. Успостављањем овс п-ђународнс банке заокружена је бољптевичка захвалноет евима онима )к)ји еу финансијски помогли бољшевички преврат. Најбољи пример еа рпдње са новом совјетском влашћу десио се 1930. године када је Чеј« ииционална банка, са још три америчке банке и финансијске куће, нитензивно сарађивала са бољшевичком владом, при чсму се ова тај |ш сарадња успешно гтрикривала са обе страие, наводном идеолошком мстрпељивошћу. Годинс 1929. је и последњи део кабалистичке слагалице дошао ма гиоје место. Совјетска власт је поседовање злата, у било ком облику, од с 1ране руских грађана проглашавала за злочин! Према томе Лењин је, сагласно Марксовом учењу да држава треба ■ ча створи централну баику и има искључиви монопол на издавањс новца, преузео контролу над руским банкарским систсмом. У периоду од 1921. до 1923. године Лсњин је, штампајући новац, количину рубаља у оптицају повећао за близу 20.000 пута. У марту 1922. године, комесар за финансије јс објавио да је количина издатог новца, само за месец март, ичносила између 23 и 24 грилиона рубаља. Ова стравична инфлација пошгла је генерални индскс цена 16.000 пута у односу на 1913. годину. Цил. јо у потпуности био постигнут. Средња класа Русије била је збрисана са лица земље. Остала је класа сиромашних и класа владара. Да би се сломио пркосни дух преосталс класе сиромашних, комунистички режим нештачки изазива глад. Наоружане банде влидиних службеника . регру-

|()Ш1ПС II I рСЛОИИ ЛОП01 И1. (>11 111111 II II 11.1011 ЛНИКП. ОДуЗИМНЈУ ЖИ | 0 . I и ж у II

хрпму. 1’озултат јо био поражана.јући и руоки парод: иишсод 'А мм.1|мома сељ акаје умрло у концен грациоиим логорима широм Совјетеког Санепа Крвави низ страдања руског народа почео јс у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године, у граду Јекатеринбургу на Уралу. Бољшсвичкс зве ри на челу са Јанкелом Јуровским, а по наређењу Лењина и Свердлова, ритуалио убијају цара Николу II Ромапова, царицу Александру Фјодо ровну, царсвића Алексеја, царевне Олгу, Татјану, Марију и Анастазију, породичног лекара Боткипа, собарицу Демидову, лакеја Трупа, слугу Харитонова, па чак и омиљено псетанце цареве депе. Крвљу убијених, у стилу најбољих окултиста, по зидовима су исписали црномагијскс симболе, показавши на тај начин ко тачно стоји иза комунистичког раја. Утеривање сељака и њихових породица у колективна газдинства у којима се умирало од глади и присилног рада, рушење православних храмова, затварање манастира, бруталпа ликвидација свештеника и црквених великодостојника у стилу фрапцуских револуционара, прогони у концентрационе логоре и свирепа убиства свих непослушних и сумњивих, коштало је руски народ прско 40 милиона људских жртава. Обрачунавајући се сурово са остацима разбијеног царства, Лсњин ћс сс увек пред народом позивати на револуционарни разлог у име практично недостижних циљева чије ћс плодове уживати тек неко далеко, незнано покољење - како им се увек унапред говорило. Овај иринцип обманс касније ће употрсбити у обрачуну са неистомишљеницима из сопсгвених редова и важиће у свим комунистичким земљама које ће иастати после Другог светског рата. Лењин је био стварна звср у људском облику. Као узоран кабалиста никада није испитивао моралну исправност појсдиних средстава политичкс борбе, већ је процењивао искључиво њихову сфикасност. Начело да циљ оправдава свако употребљено средство, била је и остала једина максима Лењинове политичке етике. Све друго је за њега било само сентимснтално трабуњање. После Лењинове смрти, његове политичке методе модификује Стаљин доводећи свој систем власти у пуну сагласност са програмом кабалистичког нснтра. И овде се осећа постепена, пажљиво испланирана прелазност. Лсњинизам и стаљинизам разликују се пре свега у омеру присиле и мапипулације, као два основна вида управљања комунистичким државама. Оба система имају исту претпоставку - принуду, за коју нс постоје никаква правила нити морална ограничења. Међутим, опсег принуде, као и начин коришћења њеног радикалног вида - терора, зиат114

' I |)и имкујг И1*|) нрсми Iомс да ли јс |» м о |Ц'||.иммсI ичкој иии г гп и.и м|| Iичкој инрмјам I и систсма. 4 аармјанти лењинизма, под контролом терора малати се у иотиу .... П1 оОласт политике, док у духовној и еконо.мској сфери лси.ипн ллм | 1п л.л ичвесне слободе. Ово запостављање других сфера можс сс "I н пи ги Лењиновом великом журбом да у шго краћем року испупи и 1|'г1)сп.с кабалистичког цеитра и обезбеди државну власт бољшсвмка у | ' п|п. Стаљин нијс имао такве проблеме. Одбивши успешно све спол. " 1ш гсрвенције, комунистичка власт је добро утврдила своју позицпју. 111 ч*ч ( 'таљином је било довољно врсмена да у потпуности изгради клбп ....... ... систем земаљског раја. Пронтирио је опссг терора до крнјп.ич гамица гако да се његова варијанта новог поретка, чије је основс удармп |' И.НН, може са правом назвати - тоталитаризам43. Пови светски поредак, у режији кабалистичког центра, добија С1И1| п смисао после Другог светског рата када је формиран посебан блок •"'мунистичких земаља. Са једне стране, овај блок комунистичких чемч.а на челу са Совјстским савезом одржаваће сталну тензију рата нл "" шом идеолошком супротстављснош ћу два блока, што ће центру омо' . 1п1 ги стицање огромие финансијске моћи и успостављањс контролс плл свим мсђународним институцијама; са друге стране, комунистм'М1М властодршцима јс остављено довољно времена да се обрачунају еа ирпвослављем, узимајући у обзир чињеницу да је комунизам обухватио ил|нсће православне земље (какве ли случајности!)44. I' На врхунцу СЈтаљиновог терора, током 1937. и 1938. године, број ликвидираних лицп итгигао је цифру од невероватних 40.000 људи месечно! II Ширењс совјетског империјализма, у релсији кабалистичког центра, постало је очиглод м'I јуиа 1942. године када су Черчил и Рузвелт одложили инвазију савезничких снага на Евро ну. нланирану за крај 1943. године. Ово одлагање дало је совјетима могућносг да под плаштом I• и п комунизирају источиосвропске земље. Један догађај, који је могао потпуно да преокренс |"к историје, наводи на закључак да је цела источна Европа плански остављена на милоо и нгмилост Стаљиновом режиму. У пролеће 1943. године адмирал Вилхелм Канарис, шеф немачке 1мШтраобавештајне слркбе, састао се тајно са Цорцом Ерлом, америчким поморским аташеом у 11г Iамбулу. На том саетанку адмирал Канарис је изнео план уклањања Хитлера и предаје НемачксИид једним јединим условом: да се заустави продор Совјета у централну Европу. Господин Ерл III иослао поруку председнику Рузвелту о предлогу адмирала Канариса. Одговор није добијао, мнда је у више наврата покушавао да ступи у контакт са председником. На крају, Џорџ Ерл лети и| Вашингтон. У разговору са Рузвелтом добија одговор ... да се превиме не брине и да !\е <т Иемачка ионакаускоро предати. Да је Рузвелт прихватио Канарисову понуду, рат је могао да сч мирши 1943. године, били би спасени безбројни животи, а совјетске хорде би биле заустављене ии граници са Пољском. Целокупна мапа Европе изгледала би другачије. После рага, приликом "пкушаја да обавести америчку јавност о овом догађају, Џорџ Ерл је доживео оштру критику и мбрану да своје ставове изнесе у јавност. Ерла је у једном писму упозорила чак и Рузвелтоин

115

Д.п н ||г111>п|пК.М1.Н I'у мориии 011111 1 'т о р с и и

пи »пипду 0111111 н'

мпи.п Ш1 'и пу сп Л м ер иком , 1111. СЛободпи атп, и па искж у, т а .чип /)<’»<• швесо, Одок »смад.а па чслу са Савезом Совјегских Социјалисш ч 101\ Република, главним покретачсм идсјс о мовом, комуиистичком рпју на чсмл.и. Овде сс може поставити једно врло логично питап.о: На м)јн иачии је створсн источни блок, моћан непријатељ западном блоку чсмал.а? Док гор Ентони Сатон, јсдан од најпознатијих истраживача који се ба иио оаом тсмом, у својој књизи Вол стрит и бољшевичка револуција, паписао је следеће:... главна препрекаразумевању савремене историје /V уврежено схватање да су сви капиталисти љути и неноколебљиви

ненријатељи свих марксиста и социјалиста. Таква идеја је бесмислена. Поаноји трајна, мада скривена, алијанса међународних нолитичких каниталиста и међународних револуиионарних соиијалиста на обострану корист. У књизи Национално самоубиство, војна помоћ < овјетском Савезу Др. Сатон даље тврди да грговински трансфери, посебно у области технологије, нису скорашњи феномеи, већ да јс ги г иочело одмах након револуције 1917. године. Сатон пише: Изградња носта нрема совјетима заночета је 1918. године нод нредседником Нилсоном, још нре него што су бољшевици остварили физичку контролу над целом Русијом. Резултат ове почетне помоћи је био да су бољшевици били у стању да консолидују свој тоталитарни режим. И Лењин је често писао о потреби за овом помоћи. Године 1922. написао је: Пре свега осталог, ми смо морали да стабилизујемо економију. Пез онреме и машина из каниталистичких земаља, нисмо се могли надати да ћемо у кратком времену обавити задатке које смо имали. Пајзначајнија ствар за осигурање нашег трајног онстанка... било је усностављање економских веза са каниталистичким земљама. Да би на нски начин умирио своје другове комунисте, који нису могли да схвате његово видљиво пријатељство са капиталистима, Лењин пише политички памфлет који ће му обезбедити иозицију мудрог и лукавог вође. Лењин кажс: Када дође време да вешамо каниталисте, они ће 1)срка да б и :... уколико настави својим путем, могао бити проглашен кривим ш издају! На другој страни, Стаљин је лукавством елиминисао све снаге које су му стајале на путу поробљавања источне Европе. Очигледан пример совјетске перфидности је догађај у Пољској јула 1944. године. Пољски генерал Бор-Комровски окупио је 250.000 патриота који су чекали да се совјетска армија приближи Варшави. Када су Совјети дошли до Висле, генсрал Молотов је радио поруком нозвао Пољаке на устанак. Међутим. цела ствар јс била Стал.инова клопка. Совјети су сачекали да Немци угуше устанак и тек онда су кренули у даље напредовање. Пољска је била спремна за поробљавање.

116

<<•међусоЛпо поОити око /»<>,
Гнмммигкмч м()1ори. Оро/ц кмч н)М(нш V нрс/ммнти од 2,7 ммиипмн долнрп 1п .'I Ул оиу омрсму, Лсмд јип јс донсо совјспша и слсде!К': рш|жмсрмју мифчс ирсдму 29 милиомн долара, мст фабрика симтсгичкс гумс, матсм 1о !и 1ш радњу гснкоиа, авиона, хеликоптера и оклопа којс мс мробмјају м о м м . Л.ООО авиоиа ловаца, фабрикс и опрему за производњу авиопа, фаб рмко 1н мроизводњу алуминијумских лимова, опрсму за радио навођсњс м комуиикацију итд. Оснм Ленд-лиза, који се несметано одвијао током рата, Америка је мозволила Совјетском Савезу да демонтира немачка ратна постројења. Мроцењује се да су совјсти демонтирали две трећине немачких каиацитста за производњу борбених авиона. Мо заузимању градова Пенсмммде и Пордхаузен, у којима су немачки научници радили на развоју рикс гмих система Фау -1 и Фау- 2 , генсрал Џорџ Патон је добио наређењс о,1 шмовсдника савсзничких снага генерала Двајта Ајзенхауера да ова мш I рада потпуно нетакиута преда совјетима. У ову предају били су укл.учсми и немачки научници, њих неколико стотина, који су одмах иотом транспортовани у С С С Р заједно са свим фабричким постројењима мз оба града. Совјсти су однели све, до последње цигле у зиду. Ова омрсма била је касније основа за развој совјетског свемирског ирограма. Мрсма Ентони Сатону минимална вредност ове опремс, која је отпремаиа као нека врста ратнс одштете, износила је 10 милијарди долара но ценама које су важилс 1938. године. Ипак, најважнији трансфер технологије у Совјетски Савсз био је онај којим су совјети дошли до атомске бомбе. Већина савремених историчара тврди да су совјети дошли до тајне о производњи атомскс бомбе преко Јулијуса и Етел Розеиберг. Њих јс, 1950. године, осудио амерички суд због одавања државне тајнс страној сили. Судија Ирвинг Кауфман јс смртну пресуду Розенбсрговима изрекао уз образложење: Ваш злочин сматрам тежим од убиства... Ви сте, свакако, вашом издајом изменили ток историје... Међутим, ова подла превара, коју и данас клан масонских историчара представља као једину истину, само је вешто урађен параван који јс имао задатак да праву истину сакрије од очију светске и америчкс јавности. Мајор Џорц Рејси Џордан био је официр војске С А Д задужен за пребацивање Ленд-лиз помоћи прско ваздушне базе у Грсјт Фолсу у Монтани. Тамо су авиони товарени робом, затим су слетали у Фербанкс на Аљасци, а одатле су је совјетски пилоти својим авионима превозили у СССР. Мајор Џордан је више пута долазио у додир са папирима на који118

ЧМ гу билс ИСКИГНИС Н.сму |Ц<рп I'. I мии

1». III \ |111111||ум ЦИЦ |0 Гр»11 ирогон, коПал г п илу г»1И||у1м Ппр. I инп 1,1мр.1|цн јс уочио и |цииг т ||С1111ија кз Оук Риџа, ц с т р а у 1сисси|у, > комс су амормчки ииучипци рп и111ЈаЈ1п нланове за прои зноди.у а тмско бомбс. 1јио је то чунспм 11р»|г 1.1Н Менхетн. Сумње мајора Џордана, нарочито после 1949. годипс кнди |с ('( С Р извео своју прву нуклеарму пробу, дефинитивно су потр ђеи е 1')К(). године када је Џејмс Рузвелт, син Френклина Рузвелта, иаписао ромап Мородична ствар. Роман детаљно описује како је председник Г\ шолт дао совјетима планове за производњу атомске бомбе у периоду " I 1943. до 1944. године. 11рограм ЈЈенд-лиз функционисао је у дубокој тајности још дуго гопиш после Другог светског рата. Сарадња се одвијала индирекгно, прс М1 шмаља које су чиниле источни блок. На пример, Чехословачка јс билн и.увсћи снабдевач СССР-а деловима за млазне авионе. Њихова највећн фибрика, која је поред делова за авионе производила и другу војну оп р| му, имала је уговор са амсричким компанијама за производњу машии | их алата које су је сиабдевале својим најсавременијим моделима. Исто тако, било је и трагикомичних аранжмана: 1978. године Аме рика је своју најновију тсхнологију за производњу млазних авиона типа Ф 16 послала П АТО савезницима у Европу - совјетским бродовима! 11рема томс, стратегија светских завереника била је сасвим јасна. За пидна технологија је трсбало да се искористи као срсдство за стварап.с гиотске опасиости од међусобног војног уништења Истока и Запада. 11пје тешко закључити какву јс корист кабалистички центар имао од овс

опасности светских размера. Бољптевичка рсволуција била је дело кабалистичких мозгова и ка билистичког планирања. Маркс, један од духовних прстходника, био |г чист Јудсјац. За ЈТењина кажу да јс његов деда по мајци, Александар 1>лан, био Јудсјац. Од осталих вођа руске револуције Бубњев је био чист Гус, а Стаљин Грузијац. Сви остали били су чисти Јудсјци: Бронштајп (Троцки), Розснфелд (Каменов), Апфелбаум (Зиновјев), 1аикел (Свсрдлов), Радомилски (Урицки) итд. Све важпе фупкције као што су: штампа, култура, војска, концентрациони логори, пошта и сл. биле су у кабалистичким рукама, као и Врховни савет који јс 1939. го(Ине био састављен од 52% Јудејаца. Они добијају изузетно привилегои||н положај у Совјетској Русији. Важни подаци у том смислу налазе се у годишњаку Руско-француске интелигенције који је почео да излази у 11аризу 1939. године. У њему се најпре скреће пажња на то да Јудејци, који су се увек, као што је познато, жалили на прогањање и антисемити-

ММ. 111>11 II1.11V 11,1 Ц' V ( (»ИЦ.'II М)ј I*VI 11111 111XII 1111 1111 I ШЧ-ММI1Г1М11 спронг 1Г11И м111И1ГМ1 оорСш м ди комупмг Iичкп ии;|дп иг гиоси иикакну одгоиорпогI м м.гкшу с1к,итуш1иу иојиву. Ми Осмој свгруској скун1НТ1пт сонјпа Моно 1он јг I онорио о ностојаљу аптисемитизма и у имс владе је прстио смрИ> онима који Г)и испољавали таква осећања. Било је довољно да чонск гамо нагрди Јудејца па да заврши у затвору, или да мучки буде убијеи у днлс ком нрогонству. Бсз обзира н ато ш то јс Троцки I. децембра 1922. године, на IV снп гком конгресу Треће интернационале у Москви, одлучно тражио да гии комуиисти иступе из ложа слободних зидара, одржаване су тесне веас намсђу западноевропских ложа и комунистичке владе, прс свега прско гоцијал-демократских радничких партија Запада. У контактима кому нигI ичке нладе и Великог оријента Француске, Стаљин је гражио подр ннсу француских масона против Хитлера. Као резултат ових преговорп био јс нрсдложен конкордат, ио коме је Стаљин требало да дозволи посгојнње шест масонских ложа у Совјетском Савезу, док је Велики о р и јст мрсузсо на себс обавезу да спроведе француско-совјетски пакт: да ра ш усти француске масопске ложе које су у својим срединама ималс руску смиграцију и да ћути о страхотама Стаљиновог голог терора. Отваран.с маеонских ложа у Совјетској Русији било је касније искоришћеио и радн утицаја, прско Великог оријента Француске, на америчку политику масона Рузвелта и на љегове одлукс које је он доносио у консултацијама са масонском браћом45. Према томе, ако се одбаци лажна, спољна сунротстављеност, постојала је интензивна сарадња између комуиистичких режима и западних ипституција која сс углавном остваривала уз посрсдовање слободних зидара.

45 Отварање масонских ложа у Совјетском Савезу имало је пре свега пропагандни карактер. Било је потребно олакшаги одлуку масонима нижих степена да јавно подрже комунистичку владу у Москви. Стварна потрсба за масонским ложама у Совјетском Савезу није ни постојала, Масонство постоји да би се створио хаос помоћу кога ће кабалисти доћи на власт. Када ови преузму власт, масонерија губи сваки смисао. Зато је у Совјетском Савезу, којим су непосредно управљали кабалисти и који је посгао својеврсна кабалистичка колонија, потреба за масонским ложама престала. 120

Јосиф Џугшииили Сгал.ни (1879-195.1.). |||>ни псеудоним којим сс Стал.нп служно но сиом избору, за иотпнсивањ е својих тскстонн, Лио је - Демонош вили, што на грузијском јсзику приближпо значи 1)авоЈћи гакмац. Бухарин је за њега говорно да није човек већ де мон! Након Лсњ инове смрти опссг полиги чког и сваког другог терора прош ирио је до крајњ их граница. У периоду од 1937-1938. 1 о дине С таљ иновц егзекутори ликви ди рали су сваког месеца око 40.000 људи.

Владимир Иљич Лсњин (1870-1924.), звер у људском облику. См атрао је да бољшевичкв сила пе треба да нознаје слободу или правду, да треба униш тити сваку појсдиначну вол.у, да јс окрутиост највећа врлина и да човечанство треба довссти на најнижи ниво егзистенције да би се успоставила доминацнја господара.

Николај II Романов (1868-1918.), последњи рускицар. Био јсБ о ж и ји н ом азаиику јединој земљи на свету која се граиичила са Богом.

121

П> н!|| ЛркидеЈонич < гоЈиииш / н п д ,

III' ....... |>уОКИ ||('(||0 |)М1П(1|) Н П))('Ј)еДН.И 111111 цнроко рускс плидо. Нродоодиик плидс »д 1У(1<). годинс. Убијон у 11101111 |у I 11.1одинс

У ноИи између 16. и 17. јула 1918. годинс, у граду Јекатеринбургу на Уралу, бољшонн чке звери на чслу еа Јан келом Јуровским , а по директном наређељу Лељ ина и Свсрдлова, ритуално су л и кви ди р але царску нороднцу Романов. Бољ ш свички историчари су касније упорно истицали да Лељ ин нијо имао н и ш га са овим гнусним злочином. М еђутим, 1990. године, драм ски писац Едвард Ралзински је обелоданио сећањ а Лењиновог гелохранитељ а А лексеја А кимова, који је причао к ако је на телеграф лично однео Л ењ инов налог за убиство.

Јанкел Јуровски, организатор и извршитељ монстуозног злочина.Л иквидирао је Романовс у сатанском заносу. Од сабораца је гражио да га зову Јаков, јер није желео да превишс разоткрива своје јудејско име.

122

11,||11 < . п нород|||||| 1'омишш шш руму

кућс

ДИКШ1ДНрП11Н |с N

11 |1 п г и Ј с 1111х . Г о д и н и м п

нопон

сиирсно1 1 . 1 0 4 0 1 1 0 кућу ИшггнЈспнч НОСС ||И иалн су руски родод.уби нилоПм свсћс ш но кој душс Романових. Кућа И |ш гн |с 1шх сру шена је до темељ а 1977. годинс ио 1шрс1|пм Бориса Јељ цина, шефа комунисгичкс нир тије у Свердловску (Јекагсринбургу), М с с т Ипатијеве куће данас.

Мајор Џорџ Рејси Џорлан био је официр иоЈ скс САД задужен за пребацивањ е Ленд .им помоћи Совјстском Савсзу. Уочио јс вишс извеш таја из О ук Рица, центра у ТснссиЈу, у којем су А мериканци ужурбано разииЈадн планове у оквиру пројекта Меихетн. КасниЈс је ехватио да је влада н.егопе земље совјс I н ма нрсдала планове за нроизводњу агомскс бомбс.

Џејмс Рузвелз, снн бившег америчког прсдседника Ф ренклина Рузвелта, одагнао јс сис сумње мајора Џордана када је 1980. годинс нааисао ро.ман Породична ствар. Роман дстаљно описује к ако је председник РузвеЈП, у периоду од 1943. до 1944. годинс, путем помоћи Ленд-лиз прсдао совјегима плановс ш производњу атомске бомбе. У складу са глобалним програмом кабалистичке над-иладс, Совјетски Савез је морао посгати војна супер сила.

Ш

111*1'Д< 1ЛНЛ 1\ МГОФЛИК

{|Ш11мчи:1 иг ш ичмсђу пациопалпих масонских ложа одрсђсж.- држ:ин I! и;|Г)н питн о с Iиаринала сс углавном преко масонских ложа 11С'шнисно|

родн 1»снс 1>сри г, чије су чланство искључиво чинили Јудејци. Знајући мс1)у I пм, да постоји само једно масонсгво, ова наводна везаје лицемсрј) н иредставља покриће за антисемитизам међу самим масонима и треГш |с иосматрати као представу за профане. Нременом, центар јудејских ложа независног реда Бене Берит налачи снојс пајбоље уточиште у Сједињеним Америчким Државама, где сс у исраскидивој вези концентрише јудејски капитал са светским банкарс кпм систсмом. 11пак, највећа љубав између независних ложа реда Бене Берит и ложи одређепс државе остварила се у колевци масонерије - у Енглеској. Нсћ скоро три стотине година званична политика Енглеске налази сс под директним утицајем масонерије коју је кабалистички центар створио нрско розенкројцера. Ова патолошка љубав, узрок многих крвавих историјских догађаја, најбоље се може уочити кроз званичне преговоре бритап скс владе и представиика независног рсда Бене Берит, Лисијана Волфа у Iоку самог Првог светског рата. Резултат овог договора био је слсдећи; ис зависни ред Бене Бсрит узео је на себе обавезу да силама Антанте обезбс ди америчку номоћ, док је енглеска влада узсла на себс обавезу да створи Јудејцима државу у Палестини и да им обезбеди заштиту у свим земљама. Енглеска обећања била су погврђена у познатој Балфуровој дскларацији:

Ми смо се решили ни велико дело, ја парочито кажем ми, тј. Јудејци и Енглеска. Ми смо другови у овом потхвату. У писму Ротшилду од 2. новембра 1917. године он пише: Влада Његова Величанства гледа благониклоно на стварање националне државе у Палестини за Јудејце и уложиће све напоре да олакша достигнуће овог циља; исто тако ди обезбеди нрава и нолитички положај Јудејаиа у ма којој другој земљи. Масонерија је једино за врсмс рата за америчку независност дирсктно ишла против Великс Британије. У потпуности је припрсмила устанак и извела га до самог краја. Ова, наизглед, међусобна супротстављепост масонских ложа годинама служи масонерији као адут за профане, скривајући на тај начин чињеницу да постоји само једно масонство и један циљ. У рукама кабалистичког центра масонерија је само играчка, скуп послушних робова, извршни орган који својим белим рукавицама покрива црно испод ноктију. 124

и>ку, и 1К>'ширшстку, 11рио| 111Т1гм>1 р«тл киГшлИГI1111К11 ц ппар мшрујс исколико зиачајних успеха. М>сгов најважнији успех Г>и<> јг ■ 'н цорпо октобарски преврат у царској Русији, први и највећи ударии Ч' 1иос.||1н»Ј1>у, сксперимент који је јасно показао свету како Ие изглсдаш 1 .1)г кабалистичко царство и који је поставио низ предуслова за дал.г "• 'роо кавање света. Морсд тога, кроз Всрсајски мир остварена је идеја о Лиги народа 11'»'().). Пако Л и ганародан ијеобухваталан иС А Д , ни бољшевичку држа I касније ни Немачку (доласком Хитлера на власт), неоспорно јг м |' И.Г1П1М оснивањем постављен камен темељац данашњим Уједии.ет1м шијама, организацији којој се по међународном праву дозвољава уп ш • т . г у политику било које земље, чак и оних држава којс нису њенс ч аа "нцг Данашња идеја масонерије о стварању сједињсних држава Евроиг "М' цставља прелазну фазу ка успостављању сједињсних држава св п а , ' |сдном светском владом, једном администрацијом, једном монетом, ....... . светском банком, једном полицијом иједном војском. Нијетешко ■ н оистнути коме ће служити јсдна полиција и једна војска, када на свс1\ ну/(с постојала само једна држава. Мсђутим, и поред успеха око организовања октобарског преврата и 1•11 <• парода, кабалистички центар није, након Првог светског рата, до' 1олико потребан и толико жељсн однос политичких снага у свету. 1 \Д су постале светска политичка сила, пре свега захваљујући енори|"М капиталу који је кабалистички лоби зарадио путем ратног про|н11грства46. Али амерички Сснат је, иако је Америка са тешком муком |срана у Први светски рат (2 . априла 1917.), и даље водио изолационис•»чку политику која се заснивала на чувеном опроштајном говору Џорџа Иишингтона 17. септембра 1796. године. Одлазећи са мсста председника, |''Ипингтон је упозорио Амсриканце да сс не мешају у европске пословс:

Ччша истинска политика је да се клонимо сталних савеза са било ' чјом страном силом... Зашто бисмо доводили у опасност наш мир Фердинанд Линдбергје у својој књизи Шездесет фамилија Америке, написао следеће:

>чш (11рви светски) /,ате фамилије су, да не буде забуне, желеле да победимо у рату, али их није било бриги "тн шч победа кошти пореске обвезнике. Није било захтева за државним интервенцијама . .. оиомији... све док им је јавна благајиа била на располагању. V' свом делу Предаја једие 1ижерије, Неста Вебстер јс прсцизно именовала једну од породица која је згрнула изузетан и||цфнт ...били су то Рокфелери, који суједва чекали ди Сједињене Државе уђу у рат. Они су ...риОили више од 200 милиона долара у том конфликту. У то време, била је то огромна сума М'шцм.

125

п п/нн п1’1>штнн, I »шч 1>иЈ)‘/)» <<• /<« онрипу нско.' еиропско.’ пштресо, амбоцн/с рнни1ст«а, ипи чак каприца, 11.1 мругој«. I рпнп пијс иостојала одгоиарајуИа сила која би обсчбеди и;| Оус I рипоиа како јс касиијс шпивано то супарништво. 1'коиомси1 р торсн а, са слабим војним потенцијалом и без значајнијих тсриторијп бол.шсвичка држава је била исувише слаба да би представљала озбил.ну ирсгп.у Чападу. Али, т у је била Немачка. Осрамоћена и поражема, са но пим I раницама, без колонија, са демилитаризованом територијом и 01 ромпом ратном одштегом, Немачка је представљала буре барута чији сс <|)п I ил. увек могао потпалити. Било јс потребно само створити услове, а н.нхов пастанак управо је обезбедио Версајски (мировни) уговор. Уговор је, наводно, био сачињен да би се окончао рат. Међутим, један од пслетата са те конфсренције, британски министар ипостраних поепова ЈЈорд Курзон, увидсвши какве су праве намере уговора, изјавио јс: Оно иијс мир, ово је само примирје за наредних 20 година. Већ гада јс бпло очигледно да су услови уговора такви да представљају основу за новп рат. Ј1орд Курзон је чак предвидео и годину избијања следећег рата 1939! 11ророк или учесник договора? Прс ће бити ово друго. 11ре него што јс уговор потписан, претходила му је серија састапака којима су присуствовале врло интересантне личности. У британској делегацији налазио се економиста и члан Фабијанског друш тва Џон Мајнард Кејнс, док јс амсричке банкарске интересе заступао председник Федсралних резерви Пол Варбург. Са друге стране, Немачку владу частупао је Макс Варбург, Полов брат и шеф немачких финансија. Најбитнију тачку Версајског уговора написао је Џон Ф остер Далс, један од оснивача Савета за иностранс односс и будући државни секретар председника Ајзснхаусра. Ова тачка обавезала је Немачку да плати огромне ратне одпттете земљама - победиицама и као гаква изазвала јс и буквално припремила следеће догађаје: хипсринфлацију немачке марке између 1920. и 1923. годинс, уништење средње класе у Немачкој и довођење на власт особе која би спасила немачку привреду и обновила војну индустрију.

126

111111 МЛ ЧИ I 'II I*

П;к'|;шак национал-социјализма и долазак Хитлера на влас! 1УЗЗ, М1111'. ирсдм етје многих истраживања, како историчара, тако и соци н'I а, иеихолога и др. Теорија о империјалистичкој експанзији, по којој (II 1срл иа власт доводи крупни немачки капитал који је у њему видеп ....обног вођу да војним путем поврати изгубљене позиције Немачкс, ц|| |" је популарна међу комунистичким истраживачима, јер на тај начип ц|>амдлвају своју теорију класне борбе. Ако се овој тсорији додају и ис I' 11 ииања која национал-социјализам повезују са расизмом, антикому ц|| (мом и антисемитизмом, долази се до изузетне сложености национал н1ИЈалиетичког програма. Пасупрот овој уобличеној теорији, као потпуна супротносг, стоји .... и'1ш група аутора која истиче потпуни дебакл модерне историогрл ||ш|с и њену неспособност да Хитлсра заиста објасни политичким и екомимским развојем Европе. За њих јс Хитлср Сатанин медијум, претеча \ и Iихриста, преко кога је Сатана покушао изокренути свс правнс и моI• I П10 иорме (Јутро Мага, Л. Повел-Ж. Бержије; Окултни Рајх, Херберт 1.|1гплн; Окултно и ТреГш Рајх, Жан Мишел Ангбер; Копље судбине, II м пор Рејвнскрофт и др.). А шта о Хитлеру и нациопал-социјализму говоре сами масони? Ма•И1СКИ извори наводс да су Хитлер и Мусолини, одпоспо системи којс су ......предводили, почели са прогоном слободних зидара после почетних мнпрања и покушаја дела масона да нађу заједнички модус вивснди са •'ИИМ режимима. Масонски извори истичу антифашистички карактер ■ нободног зидарства, наводећи пример француских масона који су први шгли глас против звсрстава злогласних јуришника Адолфа Хитлера. 1.и 11м се истиче хетсрогеност програма национал-социјалиета у комс, иоред империјалистичке експанзије, расизма, антикомунизма и анги' гмигизма, поссбно место придају антимасонству, истичући негативан шцај наводно фалсификованих Протокола скупова сионских мудраца ил Адолфа Хитлера. Мсђугим, у свом познатом маттиру, масопи истичу мало познату чмњсницу да су управо неки нсмачки слободни зидари, и не само они, иружили одлучну финансијску подршку Немачкој радничкој странци у ирсме када је представл>ала тттачицу безумних следбеника јо ш безумниЈегвође. Посебан акценаг масони стављају на оснивача, заштитника и финансијера Нсмачке радничке партијс, тајну организацију Тула, за коју 127

I г |..1<11 м |1' о п Ш1 11н|м<>||11111.1 1ПЈ1Н1 о|и 111П1 шциЈп \ 1 1смачкој II ДИ јо ирп И( 11'I 1|п и 1 1Ч’д» I о р м и ти (( 114 тшиЈП ( >1ч1спа), друге моћнс оргаии И1ци|» коју оу коитролиспли сами масони. Дал.с паводс, да јс Хиглср кориети" 11,11X0110 каиалс у дипломагским играма са Француском и Ннглсском, м јс мос!ојала »слика концентрација масона у војној контраобавештајно| служби адмирала Канариса, као и да су имали одлучујуНу улогу у поку шају оиргааан.а Адолфа Хитлера. Да ли можемо закључити да масонски итвори иису у стању да дају правилну оцену одређених историјских до шђаја? Ми случајно. 11осебно ћемо истаћи изјаву једног масона који је, говорећи о Хитлс ру и нацизму, рекао: Други светски рат текао ј е опико како је текао' I |рс исго што дамо основни смисао овој реченици, желели бисмо да но кажемо ко је све око малог аустријског каплара плсо мрежу и са којим нпл.см. I бдинаје 1886. Вин Весткот, судскилекарзаподручјесевсроисточип1 Лопдопа, л^убитељ старина и признати научник, претурао је по полица ма библиотеке друштва розенкројцера. Тада му је у руке доспео рукогнк који гаје веома заинтерссовао. Иако је рукопис био шифрован Весткот јс претпоставио, што се касније показало као тачно, да се мистериозни рукопис односио на магију. Сам Весткот је иначс био веома заинтересован за снс што је било окултно. Био јс пријатељ Јелене Петровне Блавацки, руске вештице, која јс наводно прва упознала Запад са мрачном доктри мом тибетанских чаробњака и која је основала теозофско друштво којс делује до дана даиашљег. У моменту проналажења мистериозног рукописа Весткот је носио титулу врховног мага друштва розенкројцера у Енглеској (та&из - ималац највише власти). Сасвим је сигурно да Весткот није био случајно одабран. Сама титула имаона највише власти гонори о њему понајвише. Весткот је био масон и имао јс, као и сви масонн, неодољиву глад за ритуалном магијом. Самим тим био је предодређеи да пређе у више сфсрс кабалистичке хијерархије. Као доктор кабале, ин енглески језик је превео. између осталог, Заратустрина халдејска пророчанства, као и Сефер ха-Зохар, главну књигу кабалистичког учења. Да би успешно дешифровао мистериозни рукопис, Весткот је у помоћ позвао сабрата и окултисту масона Семјуела Метерса. Заједничким снагама њих двојица су открили да тајанствени рукопис садржи кључнс моменте једног, за њих, потпуно новог система магијске технике, али4 7 47 Ову тврдњу изрекла је особа за коју је поуздано утврђено да припада ложи слободних зидара, као и да заузима значајно место у масонском регрутном центру.

128

особс КОЈИ јс у ту ГСХ11111 \ 11«х к< | | 1-| III Гоком ДН 1.0 11|К*111К 1\'С I и |)1 II ИССТКО'1 су открили МИОГС ■ И|110 мрактичиог окул гитмп. Днс 1111и■ клсннјс, 1888. њихдвојица добијају одобрење за оснивање носсбц' м* у I пглсској. Такоје настао херметички ред Златна зора (ОокЈеп < Ч |Н *гу

' ;1ми чињеница да су два масона морала да добију дозволу за осни ....... . реда и да су били иодучавани у вишим техникама практи ........ гизма, говори нам много. Титула врховног мага којује Весткоз ........одразумевала је мукотрпан пут кроз хијерархију розенкројцер • "I рсда. Било је потребно и време и знањс да би се дошло до титулс ' || и1п највише власти. Али тај исти ималац највишс власти и доктор I II* бива подучаван у новим техникама магије и бива приморан да ■ 11• | 111 дозволу за осмивањс новог реда. Чаиас је познато да ред Златна зора није био само још један ред у 'и ц ммогобројних тајних друш тава иза којих су стајали слободни зи ||>и Гадило се, наиме, о надмасонском ритуалу, о вишем цснтру моћи, I <1мс се обично кројила судбина човечанства путем планова који еу ■ 11н 1)ивали датуме будућих догађаја са нсвсроватном прецизиошћу. N ■ '|Ц’Д нових техника практичног окултизма, које су наводно развијале ■ . и ку свест и изазивале мистична искуства, доктрина реда Златна зора |.ша је заснована на јудејској кабали уз два, наизглед, нова момента • •'|н мам омогућавају да доктрину реда доведемо у везу са програмом ц н 11Н)иал-социјализма. <Јрганизација реда Златна зора била је хијерархијска, врло слична (" •и икројцерској пирамиди. На челу реда налазио се Семјуел Метерс, "рмиши адспт, који је одржавао контакт са нсвидљивим тајним шефови' I Гајни шефови всома су важни за нашу причу. Јелсна Петровна Бла"||||к|| назива их господарима који се појављују под различитим именима •' \ различитим системима. У књизи Јутро М ага, Повел и Бержије се "млју да ли су ти тајни шефови од крви и меса. Међутим, иако су нове • I ‘ Ш урио и старе) техникс практичног окултизма доводилс посвсћсне у ' ч т а к т са светом демона. нема никакве сумњ е да су тајни шефови ипак ' •" III еамо људи - али људи који су према окултистима постали савршечп л.уди који су дошли на крај свог еволутивног пута. Тако према до• I |1Ш1И реда, у тајним шефовима имамо - натчовека. Други моменат, не 'ш.е битан, налазимо у оквиру церемонијалних иницијација реда када . киндидати посвсћивани у поздраве и симболе који одговарају степену " I који су уздизани. Па степену зелатора (јуниор - први степен рсда), |иидрав је био исти као онај који ће касније усвојити нацисти. 129

' 1,11' >н .

| 1Г

I I III!

11,1 ш | 1 , |

нци ||

III

111111,111 1. 1М М

II,\ |ућп Г1\Ј1ПК’ I Н1М10М ру

11>111и\ 1'н 11М1'Iи »м II п ||нтпм ,1 к'11ш 1н1|н || 11,1|ц|н |, ,ки| 1:111 јсдио 1 г глрнјп мш нјгк()| рг 1И 1.1 огобн (»н||л јг /\П 11 I И нрг 11М1гр. ;| гајни рсд, којсм |г нриш1дида, ммао ј г енојс ссдпштс у Ммрнбгргу н шао сс ОпЈо (ппрИ

011сп11м. Л л п п ср Кроули спада у плејаду најпакленијих умова у исгорн|н 1,удгко1 рода. Још као млад спознаоје кабалистичку доктрину и у скиа м га и.ом бавиосе класичном некромантијом. Нарушевинама а п тс тм м чрамоиа у Мсксику призивао је њихова божанства; у Египту је Кроули проиодио иоћи у великој пирамиди призивајући египатско божансгип Чоруг; ма Сицилији је подигао сатанистички храм Тћс1сша, на чијгм капи голу је писало: Чини све што желиш. Априла 1904. године пишг I п.пгу под називом Ки.ига закона (У б ег 1е§ 1$), јеванђеље новог доОа \ комг 1>г нладати божанство Хорус, бог заноса и насиља, бог ватре н :рома Кроулијев успон у масонској хијерархији, као и у надмасонскпм рптунлима, је вртоглав. Поред тога што је врло рано постао масон 33 гггпспа, највећс степене има и у надмасонским ритуалима. Био је велн ки хијсрофант мемфиског ритуала, велики мајетор мартинистичкш рсда, матријарх гностичке цркве, а каснијс и император надмасонскш гајног друштва Златна зора. У Немачкој је ширио своју паклепу доктри ну ирско масонске ложе Ог<Јо (етрП огЈепНз (ОТО). Своју књигу (Уће1 1сј>јк) доставља Адолфу Хитлеру која на овога оставља снажан утисак, ш го се касније исиољило кроз многс заједничке доктрине Маји Камфа (Меш КатрГ) и Кроулијевог манифеста. Кроулијеве идеје налазе се и у делима Алфреда Розенберга, једпог од нацистичких идеолога. Дубоко свсстан свог утицаја на нацистичку идсологију, Кроули ћс изјавити: Пре

пего што јеХ ит лер био, јајесам. Хит лерје наш ученик. Једног даиа ћете видети да ће ои, и прекн н,ега и ми, победити и створити покрет пред којим ће свет задрхта» //»//. Биле су то пророчанске речи Адолфа Ланпа написанс неких годину дана пре иего што ће Хитлер доћи на власт. Пошто је шест година провео у манастиру Хајлигенкројп као калуђер, Ланц је избачен због евојс ексцентричности и тежњи ка телесним пожудама. Прва ствар коју јс урадио после избацивања из манаетира била јс да је основао сопствени ред. Његов ред Новц темплари градио је своју доктрину инспиришући се германским легендама, док су његови чланови били заиптересовани и за гве видове магијске технике. Па ипак, централно место у доктрини реда 11ови темплари представљала јс замисао о успостављању једне аријсвеке расе господара, чија ће чистота бити одржавана строгим поступком I 10

‘ 1‘ <111111- Кпо II МПОП1 дру| II \|»111111■ ,III11 |И|||| I \ 11(1111||*| 1111 у 11|||||ју К1|1)||1|С " 11о11ц Ј1' спи.т) о гомо да сној иарод \ 1дт ис п.1 онск'ки гроп - да успо I 1П11 расу господара. I одипо 1(Л14. ЈЈапц се отворено хвалио да јс његов ред био прна ма 'нц|кч 1оцпја Хитлеровог покрета. Иако су многи историчари сматрали II |< Плицово хвалисање само плод претераног надувавања сопствспс ич с, њсговс идеје су садржавале нешто злослутно и наговештавајуће. 11ПП. сс залагао за стерилизацију инфантилних раса и оспивање ко...... јс у којој би се одгајала чиста раса - раса господара. Као решење ■
нсјудејце точковима својих кола, тада ће бити велики рат у коме Ие п \гинути једна трећина свих народа. Јудејци победници употребиће ■ едам година на спаљивање оружја побеђених. Они последњи поко/шће се Јудејцима и принеће им богате дарове, али иар Месија неће прнмити тај данак од хришћана јер сви они морају бити уништечч. Сва богатства народа прећи ће у руке Јудејаца чије ће богатство Оити небројено... (Флавијан Брење, Јудејци и Талмуд). Још два битна момента везана су за дсловањс Адолфа Ланца и његоиог реда Нови темплари. Први се односи на поздрав коришћсн у првом . гспену рсда Златна зора, који касније постаје званичан нацистички поз|рав. Други сс десио 1907. године када је Хитлер био још сасвим млад. 1лнц је, да би обезбедио седиште свом новом реду, куиио на обали Дупива јсдн у рушсвину к о јује касније обновио и опремио свим потребним рсквизитима за вршењс ритуала. Над тим паганским храмом магије и риене супериорности Адолф Ланц је развио заставу на којој се налазио 1 31

|‘ИмОп1| н>|и |о |и 1.1 ип|1 (>1н> 11И1)оI V 11> мичкој. 1>ио јс го кукпсги крс1 ЈСЛНН ОД 1111рГ1|11Ц11|в с п н с к р п I СКС СШ1С1ИКС

1рпдесс1 година рипије, јсдан други чаробњак ссде браде до иојасп Паицон пријагсљ Гнидо фои Лист закопао је на брду изнад 1>сча једпн број пра Н1их иинских флаша у облику свастикс, у жељи да на тај пачии прослаии долазак легње равнодневнице. Фон Лист је својим изгледом нсодол.иво подсећао на древне друиде. Лист је, према сопственој про испн, био обдарен способношћу да гледа у будућност и прошлост. Л јш и| разлику од већине магова, који су окултним техникама тежили ди са шају шта нас чека и да ли се на будућност може утицати и са којом ирсци шошћу, фон Лист је заронио у дубоку прошлост германског наро да, ( )но што је тамо видео веома се разликовало од онога што је писало V ис гормјским књигама. Постојала је, према фон Листу, древна раса гер мапских мудраца посвећеника високоезотеријских учења. Раса је имали пазив Арманен. Као и сви магови, и Лист је себе прогласио последњим иреживелим припадником расс Арманен. Године 1908. Лист је основао Iајпо друштво ПосвеНениии арманена, како би одржао и прсносио ту ф адицију даље. Интсресантно је напоменути да су њсгови ученици, као и сам Лист, проучавали окултизам руна. Јсдно друго друштво, ос новано много годииа касније, такођс се бавило проучавањем руна са циљем очувања расе господара. Био је то ред Мртвачка глава - Химлсров СС. Доктрина Посвећепика арманена дирсктно је утицала па стварањс мрограма национал-социјализма: непосредно, јер су многи чланови реда били чланови нацистичког покрета и посредио, јер је Листов ученик, новинар, окултиста и масон Филип Штауф 1912. годинс основао тајни ред 1 'ерманен, који је већ помињап па почетку овог поглавља. Доктрине реда Германен биле су всома блиске учењу фон Лисга, посебно доктрина која сс односила на настанак и очување натчовека дрсвне немачкс расе господара. Сви чланови-оснивачи (Оегпзапсп ОпЈепа) испољавали су жесток антисемитизам, а ништа мање нису мрзели ни Словене. Каидидати за члановс рсда били су подвргавани посебном поступку који је захтсвао мерење лобање. Сви они који нису задовољавали строго прописане нордијске стандарде нису могли бити чланови реда. Примљени кандидати, пре потпуне иницијације, пролазили су у току нсколико година кроз процсс самоиндоктринације - подуке о основним доктринама реда. Тек тада, кандидату се пружала шанса да почне да се пење хијерархијским степеницама реда, свс до врха када је био спреман да прими опасну тајну. Облачећи костиме који су асоцирали на Пана, 132

I

I I ПМС

1 0 М.1|)С,

рош ту II рсшп у ( II II т(|\ I ,1 М М И ЈН М И()| ИМ11, 11(Н'11о1НЧ1М •н1 рс 1.1 I срманен клањали су со - ( ,11111111'*1*У . 1с 1.1п од осиивача, какодруш тва Тула49, тако и Нацистичке нартијс, •'Ц|• јс масон и кабалиста Д итрих Екарт, предани сатаниста и некро •ш |. ирховни адепт ритуала црнс магије и иентрална фигура многнх • . 1гистичких кругова широм Немачке. Е кар тје тврдио да је он ипи 11111шо Хитлера у све тајне кабале. Забележене су његове рсчи на самр мк)| постељи: Следите Хитлера. Оп ће играти, али ја сам одабрао •м тку. Ииицирао сам га у тајне доктрине, отворио сам његове цеп -»»/•<• ш визију и дао му начине за комуникацију са моћнима. Немојте ••« оплакивати. Утицао сам на историју више од било ког другог

Не мци. Рудолф Хес је као младић ступио у редове масонске ложе ОТО у I • ппту. Нацистички шефови су газвали Египћинин. Још 1920. године Хес ц ш крио духовне везе између доктрине масонске ложе ОТО-а и учеи.а "•• говог професора нолитичке екоиомије на Универзитету у Минхену, I фла Хаусхофера. Т у је млади Хес одабран за велику мисију. Лично !• уиознао Хаусхофера са будућим фирером, да би касније њих двојица м|одно надгледали писање Мајп Камфа. Карл Хаусхофср јс имао једну ••■ ! иодећих улога у тајном друш гву Тула. Овом друш тву су припадали Тврдња са почетка овог поглавља да је тајно друштво Тула, за које се говорило да је

ч.1|моћпија тајна организација у Немачкој, проистекло из реда Гсрманен (Оегшапеп ОгЛепа), моћне организацијс коју су контролисали сами масони, стоји у поприличној колизији • .цш.еницом да су члаиови реда Германен гајили жссток антиссмитизам. Уколико као тачну •мсмо тврдњу да су слободни зидари само експонент - извршна организација моћног кабалис....... центра, теза о неописивој мржњи прсма јудејском народу не би имала никаквог смисла. I 1.1 пјто ћемо безброј пута видети, у питању је само део једног пакленог плана са посебно '| н рађеном стратегијом која је углавном кабалистима доносила повољне резултате. Тактика је || 11111 за циљ изазивање контролисаног антисемитизма који ће један народ, који је всковима | |тео у расејаљу, држати будним и на одстојању од других народа, не дозвољавајући му да се ирсменом утопи у политичке, економске, културне и религијске обрасце народа у чијим окру• I н.има живи. .|'У 1С

У својој књ изиТајанствено непознато, француски писац Робер Шарује написао: Веома I»’ ч иеено даје острво Тула једном постојало, амож е се претпоставити даје нестало током т естоких сеизмичких поремећаја који су задесили свет у трећем миленијуму ире Христа. (|| ли ова прича иа нешто иодсећа? Мнош ћс одмах п о м и с л и т и на Атлантиду и биће сасвим у мрииу. Прича о острву Тули на далеком северу, на коме је некада давно живео народ надљудских ■ипсобносги, германска је варијанта легенде о Атлантиди. Према томе, право значење речи Тула Iг мит, тј. прича која има задатак да подстакне и узбуди дубље слојеве људског ума. Ако, поред пма, уз.мемо у обзир и неоспорну чињеницу да је по мишљењу многих историчара овај миг | адржавао иредањс по коме је Тула била магијски центар једне ишчезле цивилизације, онда '1шшзимо до потпуног објашњења разлога зашто је ово друштво било заштитник и финансијер I ћшистичке партије и зашто су све вође Трећег рајха биле његови чланови.

133

ЧиН1Г|1 \ I I \ИМЦ'|1, | ( |II1111 И I*«I II 1Ц»Г|)| , иуду|||| шофоии 111111111' 1'И'Но I К'МП’1м- \сч којн ц \иус \о(|)грц см.нрао сиојим мептором, гонорио |' о и.1му са иуио упажаниња, али и сграха. Сматрао га јс ча једио! од га| иих шофоиа госнодаром. Али то нијс била истина. Хаусхофср јс био гамо јсдаи у низу многобројних личности тадашњс Немачке који су бп 'ш одабрани и иницирани у светајне кабале. У ирсмс Хиглерове припрсме, у Всрлину је боравио тибетанеки ка Iу1)ер I соргиј Иванович Гурђајев, изасланик друштва Зелени зма| 1п ому мисгичну личност везана су два интересантна податка. Гурђајем |г био учитељ Карла Хаусхофера, а уједно и Стаљинов колега са студиЈп богосломије у Александровском. Гурђајев јс оставио снажан утисак нп Хп глсра. О н је касније, преко свог ученика Хаусхофсра, предложио нп цистима усвајање кукастог крста као знака. У време јачања национпл социјализма у Немачкој Јан Ханусен, прашки Јудсјац и савршсн познп малац кабале, постајс лични Хитлеров астролог. Сматра се да је упрамо \ануссн коначно уобличио Хитлера као будућег вођу Трећег рајха, прс поссћи му све тајне кабале и гностичког учеља. У јаиуару 1933. годипс Хи глер је дошао иа власт, да би већ у априлу исге године гаврани кљу* цали Ханусенов леш. Шта се заправо догодило? Тврдити да кабалистички центар није имао никаквог удела у настапку пационал-социјализма и рађаљу Хитлера граничи се са неразборњ гошћу. Један тако значајан историјски догађај, какав јс Други свстскп раг, није могао остати ван управљачких гокова кабалистичке фаланге. Ову чињеницу наговештавају и сами масони кроз своје писапе изворс, мстичући коптакте и покушаје повезивања са Хитлером, да би се онда, изненада, сврстали у антифашистичку групу указујући на своје учешћс и у организацији неуспслог атснтата. Да ли су кола кренула низбрдо искачући из утврђене и пажљиво испланиране колотечине кабалистичко! центра? Да ли је могуће доказати да су се одабрани Хитлер и део слободних зидара отели контроли кабалистичких стратсга? Вратимо сс поново немачкој масонерији. Очигледно је да је кабалисгички центар имао поприличних проблема са пемачком масоперијом. Ванредап и неуобичајен број великих ложа јасно је показивао да јс Хеселбахер био у праву када јс тврдио да Нсмце није могуће ујединити у новој доктрини због њихове темељитости, која има паклоиост према разборитости до сит ницау питањима припципа. Другим речима, свако ко би желео да Немцима наметнс нову доктрину морао се прво суочити са темељним преиспитивањем исте, при чему је Немачка иптелектуална елита углавном од нове доктрине узимала само оно што 134

м.пј II II оипрп )|(> 11 11114) јс бп но ^ 1111 I I I 111II ■ II111111II М(| који (.'V III'10)1111 .. \ 1м 1.11 у гнрђинани. Л н)Јк|) Х и тлерје рођен 20 . аириЈШ 1НМУ. у и огр ан и ч н ом ауегри јском ■ | , Ораупау, у области фантома и чаробњака. Некоме ће се она кон •| ||(П)а учинити смешна, али је она врло важна за даље разматран.е . мпка национал-социјализма. Област Аустрије у којој се Хитлер ро .... матинали су још и земљом оптадпика, због неуобичајено вели | ороја Јвуди који су отпали од католицизма и завршили у загрл.ају ............ сила. У почстку, Хитлср нијс изражавао никакву склоносч . . икултном, али су га красиле особине које су га већ тада издвојилс |м маее савременика: склоносг ка говорништву, склоност ка исиол.а ц|,у чсличне воље и тежња ка остваривању моћи. М ноги истраживачн и п т п л и су ове његове склоности под појам комнлекса; због оскудно! ,ц р а (ОВања, ауторитативне мајке, неугледиог изгледа и изражсне неси . \рпости. Али оставићемо по страни јалову плиткост савремене пси (и.аннлизе. Хитлер је, можда, једини безумник у историји људског рода • н ји јс искрено жслсо да стсчсну моћ дословцс подсли са својим нарои .м да буде господар међу господарима. натчовек међу надљудима. | (рпсћи идеју о натчовеку и изабрапој раси људи из мрачпих доктрина ■I унтистичких рсдова који су га окруживали (и одабрали), вођен идеја11 кабале Хитлер је, као и Ниче, дошао до стадијума у коме је пожелео м погледа ка хоризопту, а да му при томе Бог пе заклања видик. Због шога ш то је видео нахоризонту без Бога- Н ичеје полудео. Али Хитлер |. (>по спреман да погледа Сатани у очи. Наравно, то је могао да уради 1М0 добар отпадник, који је напустио I (ркву Живога Бога и преншо у \ протни табор - у табор мрака од кога је очекивао да му подари толико кгл.ену моћ. I (ослсдицс овог чина су мало познате. Од самог почетка, Хитлер јс п.н гупио са систематским нападима на хришћанство у Немачкој. Када |г дошао на власт, 1933. године, укинута је Лига католичке младежи; т.дину дана касније убијен је вођа Каголичке акције, док су католичке мубликације биле бсзобзирно забрањиване. У наредних нсколико годима пл.аде католичких свештеника, опатица и лаика било је жестоко проI аи.ано и затварано. Протестанти су прошли тек нешто боље, мада их је 11емачкој било двс трећине. Једном приликом Хитлер је изразио сав | иој презир прсма њима: То су безначајни, мали људи, послушни као Пси, који се зноје од пепријатности када им се човек обрати. Хитлср |г хришћане сматрао слабићима - а за слабе у Трећем рајху није било мсста. Већ тада, Хитлер је тежио да изврши налог својих ментора и да

135

V IК . ....... .

. 11н>« 1.1 мн |. цн\ и|И’ 1\ \ шип р 1ПЈ11И’ ц|Ж1и\ коју би шннијж Ц||Ц110П11 111И цркии 1*и|хи 11а дан н,< ног ос мнкаи.а и л а т ц т п о јх- да о VIлI||||ц|| 1скп к|к I уклони 1п сиих храмоиа, кагедрала и каисла и 1амсин |1\ДН11ИМ нсиобсдивим симболом - свастиком. У ночс гку, Хитлер је био послушан ученик својих мен гора. Хсс н Хаусхофер надгледали су писање Мајн Камфа, кљиге којаје нрвобитмо I рсбало да носи назив Четири и по године борбе против лажи, глупосш и кукавичлука, да би се, на захтев издавача Макса Амана, појави 1.1 у продаји 1925. године под скраћеним и данас много познатијим насло иом Моја борба. Неколико година пре тога, све до 1923. године, Дитри.ч Гкпр'1 јс био поуздан саветник младог Хитлера. Зато не сумњамо да 1л јс управо Гкарт индоктринирао на два нивоа: у говорничкој вештини п исшгини управљања масама, и у окултним техникама које су Хитлеру иомогле да успостави додир са ентитетима које слободно можемо на иш гп демонским. Ипак, потпуно је јасно да је Карл Хаусхофер одиграо к п.учпу улогу у припреми Хитлера за будућег шефа Трећег рајха. Хаус хофер јс био директна веза између њега и тајних шефова. М ој от ацјс сломио печат , писао је Албрехт, син Карла Хаусхофера. Није осетио

иа себи дах Злог, већ га је ослободио и пустио да вршл,а по свету, Кабалисти су се интснзивно припремали за још један светски рат. Свс је било до детаља испланирано. Немачка је била идсална иницијалиа каписла. Осрамоћена поразом у Првом свстском рату и са Версајским мировним уговором који јс био крајње неповољан по њу, пре свега 3601 псмогућности одбране и високих ратиих репарација, Немци су чскали Месију који ће им вратити стару славу, па и вишс од тога. Дочекали су Хитлера који је био спреман за велику мисију. Припремљен од странс гајних господара, Хитлер је био гурнут у центар једног паклеиог плана. I 'овори су му били дуги и хистерични, препуни беса и жестоког ангисемитизма, али Хаусхофер је сматрао да је Хитлер добро припремљен и да ће се, као и многи пре њега, задржати само на речима. Историчар Тровер-Роупер писао је о тајанственој снази тих безизражајних, исколачених очију и месијанском егоизму тог храпавог, пророчки интонираног гласа. Моћ коју је Хитлер осетио у себи и која му је била дата, била је свакако психолошка, али зато ништа мање ни реалиа. Правилно употребљена у руковању колективном психом, та моћ је у комбинацији са тајанственим митовима отворила пред немачким народом пу г духовног узлста који је веома брзо реализован и на физичком плану. У ствари, оно што се дешавало у Немачкој, пре и после доласка Хитлера на власт, најбоље је описао Вилијем Шајрер, који је у Немачкој живео од 1934. до 136

1'Н| п>дш11\ 111»јрср јс 11(111111(10 Годи Н1 I I' о тцин пипиу /1/4101111111(1 и и'ли'Нског иистииктч /К1иогс/>иииских пчгиич који су мстс.чи 1 шуич.ич северч и којима бруталич спага пије билч счмо средство •>т1ичнкч, веП и животни циљ. Уприво је тај примитивни рчсни ">к тинкт крви и тела оно што су нацисти пробудили у немачкој мши успешније него било ко пре љих, показавши тиме да су утицчји >1чпи1шнства и западне цивилизације на немачки живот и културу • творили тек танку облогу на варварској подлози (В. Шајрер, Успои м ш|д Трећег Рајха). 1»уђење паганских нагона у нсмачком народу било је сасвим сигурпо 1МОД неште пропаганде, иза које су стајали многи тајни окултни редо •И1 II и.ихови видљиви експоненти. Окултизам се ширио Нсмачком ис ц.м л.ивом брзином, нашавши свој најбољи израз у личности А дојк|м ми псра. Почетком рата, Вилијсм Ш ајрерјс написао: Дииас је Хитлер, ч р си ч суду огромне већине његових сународника, достигао врхунац >10 којем се нре њега нцје нашао ниједан иемачки владар. Чак и ирс • мрти ностао ј е мит, легенда, готово бог, божански у оној мери у >о)о/ Јананци свога цара сматрају Богом. За многе Немце он је фигу/•<» удчљена, нереална и безмало нељудска... Истраживач Алан Булок И.П1 псао је да је Хитлер до последњег даиа свог живота поседовао личну оршишчност која се одутире рационалној анализи, али коју су описаш многи. Његова снособност да зачара масе наликовали је окултним чоћима афричких врачева и азијских шамана; други су је норедили . и осетљивошћу медијума и магнетизмом хиннотичара. И заиста, мплер је поседовао чудну интуицију уз чију помоћ је био у стању да иубдици или најближим сарадницима пронађе најосетЈвивију тачку. Нс• Vмњиво је да су окултне технике које је Хитлер развио у псриоду своје ирипреме итекако деловале на његову најближу околину. Један од машоројних који је то и примстио, био је Албрехт Шпер, министар Рајха |.| маоружање и ратну производњу. О људима који су непосредно окру• ивали Хитлера, Шпер је паписао: Све их је зачарао, били су му слено чдчни, сонствене воље нису ни имали... Шпер је приметио да је свако п.шЈвење у Хитлеровој близини код њсга изазивало осећај замора, исцрн иености и нразнине. Основни циљ кабалистичких стратега је био да се Другим светским рп гом успостави сасвим нов однос снага у свету. Први светски рат донео |г само делимична решсња. Са јсдне стране је Америка, центар јудејског (шпкарства, која је постала међународно призната сила, док је са другс . гране, на згаришту царске Русије, створена прва бољшевичка држава на 137

пнч V М< I)у Iпм < <1н|1Ч1 М1 111И0 I |о био нсунишс олнГ) ;ш би ирсдстпн ч .т» «>|Ги| 11.11 V |||)0 1И.\ 1шм Ч> 1’.1Ш1О10;и.1 |0 морлмл 1)11 I II уоиоо 11Ш 1.01111 |)ЛШ1<< 10Л..1 1пмо 1)у Доорл и Члн, равнотежа пчмеђу иаводно елободног енои и 1ЛМИНЦ0 инродл. Моред гога, клбалистички центарје нданирло даједном 1,1 о и л нременл чаврши еа Мемачком и да је коначно укњижи на н и о п норобл.еиих народа. 11лап је био еаевим једноставан. Потребно је било да одабраии Х т лер чаночне рат, да освоји западну Европу (укључујући и Велику 1>ри гаиију) и да иод плаштом рата омогући Стаљ ину да комуничира исш чиу Европу - са свим православним зсмљама, укључујући и Грчку. За и> нроме Дмерика би под своју контролу ставила Јапан и Индокину. Слом иацисгичкс Немачке обезбедили би Американци и Совјети. Свет би до бно два снажна и међусобно (идеолошки) супротстављена блока. Ам> учмемо у обзир да сс свс планирано у највећој мери и остварило, намеће ое нитање: Шта је суштина Хитлерове издаје и када се она десила? А јш кронимо рсдом. Вероватно иикада нећемо сазнати зашто јс Хитлер пристао на ова* ко замишљен план. Претпоставка да није познавао целовитост плани |е пеодржива, јср постоји неколико елемепата који јасно показују ди му је план предочен у целипи. Хаусхофер није сумњ ао у свог учсника. јер су адепти црних миса ретко изнсвсравали своје господаре. Мождп је моћ која му је понуђсна, и о којој је толико саљао, била пресудна • остаће у историји забележсн као највећи и најмоћнији немачки владар. Чпамо да су одувек постојали људи који би извршили и највећи злочин само да им име остане забележсно, макар и у црним аналима светскс историје. Након освајања власти 1933. године, десио се јсдан догађај који је всликом магу и стратегу Карлу Хаусхоферу јасно морао указати да нсшто еа његовим учеником није у реду. Први наговештај поменутог догађаја десио се у пролсћс 1934. године, када је шеф берлинске полиције објавио да се забрањује рад свима који проричу судбину. Затим је полиција конфисковала окултне књиге и литературу у целој Немачкој. Први на удару окултне чистке били су астролози. Јан Ханусеп, Хитлеров лични астролог и распућин нацизма убијен је по иаређењу самог Хитлера. Потом је забрањен немачки огранак Теозофског друштва Ј. П. Блавацки, а окултни се ред Германеи прсселио у илегалу. Изнснађење је достигло врхунац 1938. године када су нацисти анектирали Аустрију. Адолфу Ланцу и његовом реду Нови темплари забрањен је еваки рад. Ови поступци пагнали су неке историчаре да, зајсдно са Ериком Хоувом, закључе да 138

'(»/*( »<■/», упркос гласинама коЈс < г <■»• ши/тле у »<■ »» /»//, /////<■ користио •ч! <»<«* и истрологе. Логично, али не и тачно. \ко јс Хитлер био индоктриниран окултним, шта га је навело да се н " ноншма према црној фаланги? Одговор је сасвим једноставан. Он јс "• <маграо за врховног мага и заго није трпсо никакву конкуренцију. I и н|,1 јс морала постати монопол нацистичке партије. А да је у питап.у ■ 4111111111 облик окултне технике, можемо наслутити на основу анализс ■ II' п I најстаријих национал-социјалистичких песама. Ди Iрих Е картје несумњиво индоктринирао Хитлера на један од нај ...... .. нивоа окултног. Прва строфа Јуриш не песме масона и кабалистс 1111 рн ха Екарта гласи: Јуриш! Јуриш! Јуриш! Кренула је змија, тај паклени створ! Лудост и лаж сломили јојланац, Пожуда за златом у ужасном леглу, Ко крв црвено небо у пламену, грозно се ломе забати куће. Удар на удар и црквииа се руши! Змај је у з страшни крик ломи! Звоните најуриш , сад или никад! Немачка, пробуди се! Чмија и змај јасно указују на суш тину Хитлеровог окултизма. Змија, »»»/// паклени створ, која је пуштена јер су јој лудост и лаж поломили 'М)ве, нссумњиво сс односи на сатански д ух који је пуштен да вргаља по ■ ис Iу. Змај који уз стратпан крик ломи црквицу несумњиво представл.а побсду паганизма над хришћанством. Управо ова два симбола, које је I |<арт иреко послушног Хитлера намстнуо Немачкој, сведочс о патологам»ј гежњи њене елите да се супротстави хригаћанству и да своје симболе игкрива међу зверима које, у хришћанској традицији, убијају свети ратнпци. Хитлер је био инициран у сатанизам најгорс врстс. Али вратићемо <'■ гомс нешто касније. Како је могуће доказати да је Хитлер зиао за комплетап плап тајних Iпсподара? Контравсрзност Хитлерових поступака збуњивала је његове саврсменике, исто тако, као што и данас збуњује савремене историчаре. \'колико одбацимо вредновање Хитлерових поступака само политичким 1орминима, као и теорију о видовњачким способностима (ванчулна пер-

11> 111(п|н) I н п*11« ' 1И11.1 и т и ’ у |н и | . 1 М.11 оним 110С1 упцим и м огу ИМПIII МИ01 о П111И1' ('м ИСЈ111 и м о гу иим |ш и од| оиор на гитање: Да ли јг Хитлгр ()ио унлнргд про1 рамнранн гммоуОилачка машина? Хитлср јс доијио на власт 1933. године. Иакоје та власг била на ста КЈ1СИИМ иогама он је, ипак, одмах почео своју иолитику поновној паору жаваи.а, Гај Хитлеров потез изазвао је велику забринутост код његович гавеш ика. Политички саветници су сматрали да би то могло изазвати војну интервенцију савезника, док су економисти сматрали да приврг да ра гом разорене земље (уз инфлацију која је готово збрисала срсдп.у класу пемачког друштва) неће бити у стању да дуго подржава војми ес 1аблишмент. И поред тога што је био потпуни лаик, Хитлср је једностаи по знао да ће поновно наоружавање пре ојачати, него ослабити немачку припреду. Ча данашњс политичаре и економисте потсзи које је вукао Хитлер у го доба немају никаквог смисла ни оправдаља. Ипак, Хитлер се нијг обазирао на мишљења својих саветника. Он јеједноставно знао ... До краја 1934. године, интензивно наоружавање Немачке постало је јавна гајна. Прва је рсаговала Британија. Бела књига, објављена 5. марга 1935. године, бавила се несхватљиво брзим јачањсм Хитлсровс ратне авијације. Страх је завладао Немачком. Нацистичке главешине су биле, благо речено, нервозне. Војна интервенција савезника, у форми превентивног рата, била би глатко изведена и сигурно би постигла жсљсни циљ. Међутим. Хитлер је унапред знао шта ће се десити. Таква је била и његова реакција - крајње арогантна. Једанаест дана накоп објављивања Беле књиге, 16. марта 1935. годинс, Хитлср јс суспендовао војне одредбе Версајског уговора, ггрогласио Закон о обавсзном служењу в о ј н о ј - рока и почео отворено да се наоружава. Француска је захтевала иптервенцију, али се Британија држала по страни. На крају, савезнипи нису ништа предузели, баш као што је Хитлер и прсдвидео. Годину дана касније, немачке трупе умарширале су у Рајнску област. Био је то жесток шамар Француекој, која је само годииу дапа пре тога тражила интсрвснцију. Нсмачки и француски војници нашли су се лицем у лице. Генерали Рајсхвера били су тих дана изразито нервозни. Не и Хитлер. Супротно сваком логичном објашњењу, он је знао да ни метак неће бити испаљен. Све се дешавало по унапред утврђеном плану. У марту 1938. године Хитлер је анектирао Аусгрију. Рсакција савезника била је жестока, али само вербално. И овог пута Хитлер је знао да савезници неће урадити ништа.

140

V I 1 ||| ембру 1(ПК, ГОДИИО ( II I у т I I I |.| Ц' (»1 1 М11 М 1Ј 1 И М ) 111111С I !| III су сии '•III убс 1)сни да је рат неизбежан. 11()јиманајући при гисак иа Чехосло иамку. Хитлер је затражио Судетску област насељену Немцима. Мс 1)у о1ч, рш ии издалека није био на видику будући да је Хитлер, упркос ......... својих војних саветника, исход поменутс кризе знао унапрсд. II.) гај закључак наводи нас изненадни долазак британског премијсра Ч) мбсрлена у Минхен. Уместо да искористи прилику и да смири наста |\ кризу око судетских Немаца Хитлер је, шта више, на огромно замрс м||1нћење светске јавности повећао своје захгеве. На споразум је прис гао 0 г приликом друге посете Чемберлена. Тим споразумом добио јс сиг н|м> је жслео - без испаљеног метка. Фирер се једноставно поиграиао ) ( аиезничком дипломатијом манирима искусног коцкара, али коцкари м)|н је играо са познатим шиилом карата. Нико у том моменту нијс пи ■ IV | ио да се цела игра одвијала преко тајних масонских канала. Дли, Хитлер још није био завршио први део пакленог плана: 15. марз а 1'>1‘1. године немачкс трупе су окупирале Чешку и Моравску. И овог пута, , анезници нису прсдузсли ништа, управо како је било и планирано. Од момента када је приграбио власт 1933. године, па све до 1939. гошнс када су немачке трупе иапале Пољску, Хитлер није направио на и ману спољнс нолитике ниједну грешку. За Немце је Фирер, у том тренутку, био божанство. Међутим, божанство је, у том периоду, почело да показује примс гне знаке лудила. Окултне технике, које је Хитлер годинама упрати.авао да би дошао у додир са одређеним ентигетима, почеле су да осгављају трага на његовој психи. Све чешће је, прсд својом околином, испољавао чудне реакције: бацао се на под и гризао ивице теним1, Иза његових леђа, уз подсмех, Хитлера су звали - ждерач тепиха 1 ГоррЈсћГгеззег). О природи ентитета са којима је Хитлер општио, најбоље се може шкључити из описа његове реакције на један (или више) од тих ентитета. ( )нис је дао Херман Раушнинг: Буди сеусред ноћи, вриштећи и грчећи (Г. Зовеупомоћ, и чини се да је нипола паралтован. Обузет паником, тресе се толико да се и кревет под њим дрма. Испушта конфузне
неразумљиве звуке, као да се гуши... Хитлер је стајао у својој соби, т врћући се на све стране и делујући изгубљено. То је он, то је он, зијчукао је, дошао је по мене. Усне су му побелеле и жестоко се знојио. Ччједном је изговорио низ безначајних цифара, затим речи и недовршених реченица. Призор је био застрашујући. Користио је чудне из1>азе повезане у бизарне низове. Онда би ноново заћутао, али су му се 141

г« //«■ т4иица п' II 1)111>1

(нпш »|' //■ шчито /)// //////////*., I 0111)11 )с ///)//•/)////ц крнкнуо} Тимо! Тамо! Тамоуу>■ /у! О ијет ам о! \ п глгр сс еуочинао еа иекуетиом које је било карактсрие! ичио ш сис опс који су ес епуш гали у мрачне области окултног, Раушнипгон (Ш111 Хи I чсроиог етања готово је идеитичан са многобројним чаписими који су описивали сусрсте са светом демона. Низ неповезаних цифара, 1и гим речи и недовршених реченица највероватније су биле магијскс (|шрмуле, које су користили магови како би своје нежељене посетиоцс отсрали или бар контролисали. Али, очигледно, Хитлер је све вишс гу био коптролу. Х итлерје напао Пољску 1. ссптембра 1939. године. На основу тајни.ч одредби пакта Рибентроп - Молотов, Црвена армијаје 17. септембра 1939. | одипе унала у Пољску, освојивши при томе западну Белоруеију и запад иу Украјину. До 5. октобра, када јс Хитлер извршио инспекцију својих 1руна у Варшави, Пољска је већ била раскомадана од стране нациста и бод.шсвика50. Иако су Британија и Француска 3. септембра објавилс ра 1 11смнчкој, догађаји после тога могу се окарактерисати као крајњс чудни м псочекивани, уколико наравно нису били унапрсд испланирани. Свој први ратни говор Хитлср је одржао 19. септембра 1939. у Гдан. ску, у Пољској. Док је корачао ка говорпици изгледао је поноснији него икад. Репутација сјајног и непогрешивог стратега донсла му је моћ коју је толико желео. Али токо.м говора обузсо га је неописив бес. Док је гоио1)ио о Британији, писао је свеприсутни Шајрер, лице му се грчило ///) хистеричног беса. Никад нећемо капитулирати!, загрмео је у једном гренутку. Никад нећемо капитулирати! Познато нам је да је Хитлер био мајстор у конструисању парола које еу остављале снажан утисак на слушаоце. Али откуд сад ово? Ко је уопште помињао капитулацију? Немачка је била иа врхунцу своје моћи, а п.сне позиције на међупародиим плану биле су изузстно јакс. Парола коју је Хитлер лансирао и коју је често понављао до краја рата, била јс еасвим неприкладна за датс околности, уколико већ није зиао да долази преломни трснутак и почетак суноврата немачког Рајха. 50 Совјети су, после окупације свог дела Пољске, уминили један од највећих злочина у историји човечанства. Заробили су негде око 20.000 пољских официра и подофицира и брутално их поубијали, највећим делом у Катинској шуми, у близини руског града Смоленска. После рата, дуго је кружила прича како су тај злочин починили Немци приликом напада на Совјетски Савез, иако се знало да су то учинили бољшевици. Они пољски официри који нису били убијени у Катинској шуми, укрцани су наједан стари шлепер који је затим био одвучсн на пучину и потопљен. Ва овај, као и за многе друге злочине, Стаљин никада није био јавно оитужен.

142

Макои објанс рага Мсмачко!, (|»раицу М' м мсмачкс груис С а.јалг су 1

1

шапчспс смака са своје стране граипцс, алп ни јсдап јсдпни мсаак ппјс опо пспал.ен. У Берлину су, из ноћи у ноћ, очекивали иапад бриаап Н х бомбардера, али се они нису појавили. Пролазили су дани, нсдељс, п ссци, али се ништа није дешавало. У Лондону су почели да причају о ч н 1 1 ,Ш 1 0 М р а т у . па су неки историчари чак прихватили тај назив за гај ш рпод рата. Сасвим је сигурно да се нешто чекало, али шта? Ја то време, док су Лондонци збијали шалу, Стаљинове црвене хордс • \ комадале источну Европу. Тридссстог септембра 1939. године, Стал.пп и панао Финску. Иако је Стаљин веровао да ће брзо освојити Финску, ра I • 1 п шснада одужио уз огромне жргве на обе стране. Тек 12. марта 1940 1'иискаје коначно капитулирала. Октобра 1939. владе Естоније, Лстоппјс и ЈIIII ваније, поучене искуством Пољске и Финске, посебним споразумом | V омогућиле Стаљину да их окупира. Потпуно је јасно д а је Хитлер чс* | .1о да Стаљин заврши започети посао. Кабалистичко чедо - Совјетски >.шез почео јс да се, у складу са планом, иретвара у моћног горостаса. До тог момснта у Нсмачкој јс било оформљ.сно нсколико радних лошра у које су затварани Јудејци и сви непослушни. Била је то директна иримена доктрипе Адолфа Лапца о решењу питања ипфаптилнихраса. мгглер је у својим говорима све мање испољавао жесток антисемитишм, али је низом врло строгих законских одрсдби почсо са издвајањем 1удејаца из немачког народног ткива51. У лето 1939. године Јудејци више иису смели да учествују у немачким културним манифестацијама, да се показују у одрсђсно време и на одрсђсном месту, чак нису смели да возе ПИЈ10 које возило. За њих су, при растућој ратној опасности, постојале ше могућности: Прва је била да им Немачка, са оружјему рукама, осио/1/ простор за живот. Друга је била смрт. (Ернст Нолте, Фаш изам V Својој еиохи). Први део овог закључка је изузетно занимљив. Да ли би >е могао наћи у званичној историји? Тешко. Дслује као плитка фантазија I рнста Нолта. Међутим, већ након победе над Француском, поново се међу нацистима јавила идеја о мадагаскарском плану, тј. о депортацији 1удејаца у такозвани источнирезерват52. О ком рсзсрвату се ради може 1

I Прво се, 1933. године, појавио Закон о поновном успостављању професноналног •пшовништва. Затим је уследио низ закона: Закон о спречавању потомства с наследним Полестима, Закон о поништавању добијених грађанских права н непризнавању немачке ||>жнвне припадности, Закон о грађанима Рајха, Закон о заштити немачке крви и немачке чиеги итд. Мадагаскарски план је директно произишао из доктриие Адолфа Ланца о депортацији |п|фантилни.ч раса на нека уааљена места. Овај план неодо.гиво подсећа на потез који су направиле

14.3

14* С11М0 11111 1|1)1П Н, 11.11II * * 110 МОЖО 11С1<Ј1>у*III I II МОГућиОП ДП 00 МИ0 1|ИЖИ1П 1

I

1 , 0 1 0 0

1 1 1 1 1

1

у.

11|)иогмарга 1940. године,самодванаестдана нрсн сгош тоћс('|аи.и н раскомадаги Финску, Хитлер јс наредио окупацију Данске, а у аирнлу и окунацију 11орнсшкс којаје била освојена за непуних месец дана. I 'рани ца додира нациста и бољшевика полако сс формирала. Мосле муњевитог успеха нацистичке армаде у јесен 1939. годино, а нарочито у пролеће 1940. године, Хитлер је напао Француску и земла ћспелукса (Белгију, Холандију и Лукссмбург) 10. маја 1940. и поред т о т игго су Холандија и Белгија прогласиле неутралност. Окупација Фран цуске и дан-данас представља за многе историчаре посебну мистериј\ ( )д самог почетка, приоритет у наоружавању Немачке имале су авијацији и развој јаких и брзих моторизованих јединица. М уљ евити рат, било јг осиоино гесло Хитлеровс војне стратегије. Ова стратегија показала сч* нзузсгно успешна у свим Хитлеровим дотадашњим походима. Претно с Iаику француских генерала да ће у таквим околностима Хитлер промс иити евоју ратну етратегију и са Француском отворити дугачку линију ушаиченог фронта, историјски је тешко схватити. Хитлер је, игнорн шући проглашену неутралност Холапдије и Белгије, једноставно преко Дрдена заобишао добро утврђене и практично нссаломивс францускс положаје (Мажино линија) и всома брзо јс, у складу са својом војном до« кгрином о муњевитом рату, продро на француску територију. Францускп је капитулирала 22 . јупа 1940. године. Да ли је у питању била погрешна процена француског гснсралитт ба, или вешто смишљена издаја? Тешка процена. Више смо склони да новерујемо у другу могућност. До тог момента Хитлер није направио ниједну грешку. После пада Француске, до марта 1941. године, Силама осовине ириступају Мађарска, Румунија, Словачка и Бугарска. Линија разграничења са совјетима добијала је све више своје планиране обрисе. Очекивала се још само инвазија на Велику Британију. И тада пастаје преокрет! Посматрајући догађаје прво из Берлина, а затим и из Париза, Вилијем Шајрер ће записати у свом днсвнику: Шта сада када су британске и француске армије или уништене нли натеране у бег... Прва инвазија Енглеске од 1066? Енглеске базе на континенту су у носледњем моменту евакуисане. Равнице са друге стране Канала иуског јужног дела вође Француске револуције када су, на острва јужне Америке, депортовале све оне који нису потписали лојалност револуцији. Међу њима је било и 50.000 свештеника.

144

1 ■ 1Ч1)по,• и<>1>а, чиЈујс одбрану Орштшска потштка оду«ек смшир« !« 'чч и .ккш им циљем,у иепријатељским сурукама. Л фрапцускелуксу 1■ '>чч »с иреко којих је одржавина веза између савезпика изгубљене су... II шиста, Британија је лежала небрањена пред претњом ипиачнје 1 111 мпч) ју је одвајало од тадашње најмоћније машинерије на свету био ■ ' и појас воде, местимично толико узан, да се са једне стране могјш " " |и друга обала. У јул у је Енглеска имала под оружјем свега П1еп ..... шјн. Према неким историчарима. Хитлср је чскао да види да ли ћс * 'и иеека затражити мир. Међутим, био је то закључак који једностаиио "Ч' " поварао исш ни. Всћ 6 . јула 1940. годипе, Хитлер је отклонио спа ш лсму изјавивши: Од.чучио сам да припремим операиију искрца "«н«1 у Енгпеској... Циљ ове операиије је да се Енглеска елиминише као ' оннсна база за операције против Немачке... 1лко је рођена операција Морски лав. Коначна победа ТТемачкс над I ц| исском била јс само питање времена. Али врсмс јс нсумољиво прола '||||и. Операција Морски лав, првобитно заказана за 15. ссптембар 1940, шпе, одложенаје једпом, па други пут, па трећи пут. Очигледно д а јс и | лср имао своје ириоритете. У априлу 1941. папао је Југославију, а за1мм и I рчку. Све јс указивало на то да ће Хитлер напасти прву кабалис• пчку државу на свету - Совјетски Савез и да га инвазија на Британију, | "|л јс била планирана, уопште не запима. Још јсдан врло иитересантан догађај може нас навести да поверујсI" у навсдене тврдње. Десетог маја 1941. годинс Рудолф Хсс, јсдан од мпдерових учитеља, други најмоћнији човек у Нацистичкој партији и и.ггов пријатељ од најранијих дана, попео се у свој двомоторни мессршмит и полетео према - Шкотској. Када је Хитлер го дозиао, био је то|.шио шокиран. Очевици тврдс да јс нервозно шетао по свом кабинету мрајући се по челу. Да ли је ова реакција била бес моћника, или је нери"1ом сакривао страх? Хес је, без икакве сумње, одлетео на неопходнс мшсултације. Са тим је био сагласан и Карл Хаусхофер, Хесов учитељ п но његовом мишљењу - један од тајних господара. На чслу британскс штде налазио се тада масон Винстон Черчил. Можемо само наслућиватм о чсму је Х ес разговарао са британским зваиичиицима. Али сасвим је . игурно да су у том момснту тајни господари били потпуно свесни да сс Чптлер отео контроли. И доиста, Хитлер ће без објаве рата, на велико Стаљиново запрепашћењс, напасти Совјетски савез 22 . јун а 1941. године, а неколико месеци гпспијс, 11. новсмбра 1941. године, издаће прецизна упутства Химлсру у нсзи са коиачиим решењем јудејског питања.

145

Д|1 НП |(' 1 МИ II III

1

ПМ1 М |\1ГЦ |И>М 1111)11' I цу, () М.П (11111 М 1111 Д.Н.УД1 1 М1 1 , II 1(1

ЛриииЈ рмги 1удојпци којп Ио по Гплмуду имаги 2800 слугу и Ш() слуш Н1П..1, оио у11им11с*|I од сгрнис МПЛ01 лусгријског канларл који јс, у Iрс нуцима сонстисиог надахнуИа, сањао свој сан о човску који јс мсра н цонглр сас Iл, о човску-Богу који ће свој лик оствариги у надмоћиосш Псмлчкс расе? Да ли јс религија прогреса и масонски мит сволуцисни Iма који јс свој дсмонски израз нашао у нацистичкој теорији о надчоис ку, нсторијска освета, поврагни ударац који обара све оне који опсрииц и.удским судбинама? 11ссумн,иво је да се Хитлеров его пренсо на немачку државу која ц пос глла живо биће - личност, која ради свог самооствареља тражи моћ силу без ограничавајућих атрибуга. 11росто је несхватљиво да су кабалистички стратези, у својој намери пл Дру| им светским ратом успоставе нов однос снага у свету, направила глко крунан превид, занемарујући најбитнији карактер немачке државио С п всчити сан о светској доминацији немачког народа, сан који потајио слн.а сваки Немац, сан који се већ генетски преиоси са колена на колено. Очигледно је да ни ванредан број великих ложа Нсмачкс, које су пмалс задатак да обухвате сва карактсрна својства Немаца, није успео да избришс ову фикс идеју о доминантној улози немачког парода над 1

остаткомсвета. Ова фикс идеја која води ка вечном враћању истом, ка рату, понавл,а ла се од самог настанка Нсмачке у X веку са јединствсном упорношћу, Мењало се и варирало је само време које је било потребно спирали Не> мачке судбине за преокрет, дакле, варирала је само дужина појсдиних фаза и периода53. Немачка никад није задовОЈвна! Скривсна, манијакална жудња Нсмаца за важношћу и њихов осећај угрожености, одувек су представљали нретњу да униш те све око себе. Национална држава Немаца никада није имала традицију, а стална претензија на нешто више увск јс била њихова исгинска страст. Порсд тога, национализам код Немаца никад се није повезивао са мировним пропесима, већ искључиво са голом силом. 53 И данас, 65 годипа после Другог светског рата, спирала Немачке судбине поново улази у фазу скривене манијакалне жудње за светском доминацијом. Не можемо се отети утиску да данас масонсрија у потпуности одређује како спољашњу, тако и унутрашњу политику Немачке државе у складу са глобалним планом кабалистичког центра. Међутим, очигледно јс да ван њеис коитроле и даљс постоји скривена тежња немачке елите за преузимањем улоге изабраног народа. Тешко би било поверовати да ће ова елита остварити своје тежње и да ће кабалисти поиовити исту грешку, али је сасвим сигурно да ће се њена милитаристичка опција у будућим временима увек употребити у складу са плановима кабалистичке над-владе.

146

|'|ми|)м\ (Ј)оп 1>орихарди, у свом дс.иу Мсмачка и слсдсНи рш , 1912. к>'им иишс: }и Немце мир представља недостојно живљење, докрит ./’■ дстивља једину моралну снагу која подстиче на развој културе н ■ тчорање кирактера. Руку на срце, мора му сс признати оригималиосч. МрлИамо се реченици: Други светски рат ј е текао онако како јс 'ч, чао. Оиакву реченицу може изговорити само човек који добро иом.||о учроке и последице овог историјског догађаја. Њена формулацијл ........ ноказује скривсно незадовољство постигнутим резултатима кпдл ' маком дуготрајног планирања, један део плана не оствари. Да ли бм и' т Iварен део плана довео до потпуно другачијег односа снага у свс'1 у, ' | оиога који је настао након Другог светског рата? Вероватно да би 11 |с и Велика Британија била поражена, сигурно је да би после ричл |иI'Штички утицај Британије и Француске био знатно мањи у односу ил • пијстски Савез и Америку. Адолф Хитлср сањао је свој сан до 1945. године. Монструозни дав, 1"||| монструознијег дивовског народа, оставио је за собом небројена згаI'Н111 га људске патње и страдања. Други свстски рат коштао је човечансIи'1 55 милиона мртвих и 35 милиона рањених. Од тог броја, 6 милиона I' односи на Јудејце који су ликвидирани у нацистичким логорима на нл|снирепији начин. Брутална убиства, гасне коморе, спаљивање живих шгораша, моиструозни експерименти на живим људима, део су широког I" псртоара манијакалних, пацистичких егзекутора. 11аравно, кабалисти не би били кабалисти, ако и од несреће сопствсич| парода не би извукли одређену корист54. Непосредно по завршетку 1ругог светског рата, тачније 1948. године, кабалисти су захтсвали да ■ ' гермин геноцид односи искључиво на јудејски народ и њсгово страллп.е. Овај бесрамни захтев кабалиста да монополишу право на оцену / о тчине страдања проистиче директно из Талмуда. Питање које се у пном случају намећеје: Ш таје са осталих 49 милиона? Зар је милион и ио Срба мало? Зар је неколико десетина милиона Руса, Пољака, Чеха и |ругих, мало? Шта је са оних неколико милиона који су пали на бојном пол.у без достојног гроба и сахране? Зар су остали народи равни живо■I У Протоколу бр. 9 скупова Сионских мудраца, који је сачињсн на великом ционистичи'м тајном конгрссу у Базелу 1897. године, кабалистичка над-влада је први путјасно показала ко |г уиек подгревао европски антисемитизам и са којим циљем. У протоколу бр. 9 пише: Сада пак, ил
какве државеуложе протест протиа пас, то је само радч форме и по пишем нахођепу и

1"1епореду, јер нам је ЊИХОВ АНТИСЕМИТИЗАМ ПОТРЕВАП (!?) ради уирављања иашом

I/ ифом драћом. Ја нећу ово објашњавати, јер је већ не једашгут било предмет ниших беседа Према томе, срачунато прогањаље сопственог народа није плод тајног конгреса у' Базелу. Овај цјш п , несхватљив здравој памети, био је већ познат свим јудејским заједница.ма у расејаљу.

147

I 1111.11М11. МИ1 III II) ИПМ I (Ж()рп | || IIМV I " 1|1|> 1'У 11»IIХОВП I |)НI11111III М11Н.Г м|и н||| о/11-1 рм IИ111III итОрапо.' нирш)а? Д.имс м1()Ш111Г111чка иад-влада усчкмино кориети неерећу еоис пичин иарода нрсма упутетвима из прошлости. За било какву, иа и пајмамл ноаику иа јудсјски парод починилац ће увск добити етикету иациетс I Ггжалое г, за профане, то је сасвим довољан и оправдап разлог. На крају овог ноглавља покушаћемо да размотримо тврдп.е јсдпс I рупс аутора о томе да је Хитлер био Сатанин медијум, претеча А т п .чриета, преко кога је Сатана покушао да изокрене свс правне и моралис норме европске цивилизације. Нећ смо показали да је Хитлер био индоктриииран на највише иивое окултпог. Показали смо каква је била природа ентитета са којима се Хи I игр каспије сусретао и каква је била његова рсакција. Међутим, докази о шрсктиој повезаности Адолфа Хитлера са сатанизмом, наравно, не по г Iоје. Ову везу може.мо наћи у доктрини национал-социјализма, као и у иским њсговим поступцима. Сатанистичка библија нас учи да човек мора да мрзи непријатељг пшм својим срцем. Благословени моћни, смрт слабима!, записано је у овој окултној књизи. И управо овде можемо наћи везу између сатанизми п Хитлера. И Хитлер је, као и сатанисти, заступао доктрину о ликвида« цији слабих који су ометали његову концепцију о раси надљуди - изабра-

нојраси владара која ће загосподарити светом. Бог је створио народе, а не класе, говорио је Хитлер. Једно биће пије крв другоги. Тиме што једно умире, друго се прехрањује. Не треба трабуњати о хуманости... борба остаје. Утицај сатанистичке библије на Хитлера је очигледан. За њега на свету постоје само победници и слуге. Поред тога, сатанистичка библија нам говори: У складу са традицијом, вештице и чаробњаци суљуди који су најактивнији ноћу... Тревор-Роупер описује Хитлерову рутину: Никада нијеустајао пре поднева; вечерало се у било које време између осам увече и поноћи; између два по поноћи и пола четири ујутро приређивана је чајанка, тако да је Фирер у кревет ретко кад ишао пре пет ујутро. Д руга веза између сатанизма и Хитлера је свакако знак свастика. Према В. Шајрсру, нацисти су знак усвојили директпо на наговор Хитлера. У лето 1920. Хитлер, који је изненада постао главни гласноговорник нациста, је предложио нацистимајасно уочљиву заставу која би подстакла имагинацију маса да је следе и да се под њом боре. У црвено поље Хитлср је ставио бели круг, а у његовом центру - свастику. Сам Хитлер у Мајн Камфу каже о застави: Она заисти јест е симбол! Црвено озна148

Цииа социјалну идеју нокреша, 6е и> ошачава ниционилистнчку иде/у, а I иаспшка мисију - борбу за победу Аријеваца. у с | »ари, идеја је потекла од једног зубара, др. Фридриха Кропа који )• пио ч.кш тајног реда Германен. Крон је дизајнирао заставу, али јс Хп I I* р након тога унео две важне измене. Управоте разлике и начин на којп |г Хитлор те измене извсо, упућују на чињеницу да је Трећи Рајх био ■ 11 лниетичка држава, а њен Фирер - сатаниста. 11ме свастика потиче из санскрита и значи срсћу и благостање. ( ’плг ....... ни у ком случају није к ук а сти крст. То је стари ротациони симбои 1"|п сс у многим народима тумачио на различите иачине. Оригиналии ■ имбол имао је полукружно повијене краке који су омогућавали њсго ротацију у смеру казаљке на сату. Фридрих Крон је одстранио полу иружнс краке претварајући их у куке, које су у односу на тело свастп 1н гтајале под правим углом. И даљс, Кронова модификована свастикп рогпрала се у смеру казаљке на сату. Хитлср јс Кроново решење још мо. пн|)иковао, уневши две битне измене. Прво, свастику је окренуо на0И11 ко тако да се сада Хитлерова свастика обртала у смеру супротном од Ч"' гања казаљкс на сату. И друго, Хитлер ју је заротирао за једну осмим\ круга чиме је тело свастике ставио у положај слова X. За све опе који Импло познају окултие доктрине, ове измене говоре саме за себе. Међу магијским знацима посебно се истиче слово X, грчко Кхи, Андрг|и! крст. То је један од ротационих симбола који у магији изражава измр Iлње правог крста и као такав представља окултни принцип инверзије. 1и кабалисте слово X је свети Тхау, хијероглифски знак крста, симбол нмгпа који у себи садржи сва имена, све четири стране света и кружно иретање квадрата. За кабалисте овај знак представља читаву философију |иН»але. Он се, према препоруци кабалиста, урезивао на чела изабрапих. Према томе, Хитлер је још од самог почетка јасно показао свету да ћс. у складу са својом сатанистичком доктрином, покушати да изокрене н опогани све вредности свропскс цивилизације55. Принцип инверзије најбоље се може објаснити уколико сагледамо познагу сатанистиЧку манифестацију - црпу литургију, коју може да одржи само рашчињени свештеник пред скум"ч отпалих хришћана. Сатанисти који практикују такав обред, чврсто верују да је хришћанско |нн 1)служење директно иризивање божанских моћи. Следећи ту логику, у жељи да призову сн.... .. силе, које су директно супротставл.ене божанским моћима, они једноставно изводе обрсд миипачке. То извртање постиже се на нарочито богохулан начин: пре обреда треба мрсити, а ио цснтити; похота замењује смерпост као одговарајуће стање духа верника; а свештеничко чиноЦсЈсЈвовање претвара се увек у оргије: олтар је тело голе жене, по могућству проститутке; рас|ц м> се окреће наопако и обавезно се гази; црна репа (у најбољем случају!), посвећена вагипи м|)оститутке замењује хостију, а уместо Светог Причешћа користи се мокраћа.

149

I |>оћм т ' ш. кп|1111.н 11М1к).ч111ш Ш! 1.учлк д а јс X и глср 1Ж() ннмцнрин у СП) IијIк•) .1 (.11110 I ичког учсн.а, јсстс н.окта смрт. 1 1 с к о шко нсдол.а нре Хнтлероне емрти евима је било јасно да јо 1»ор ||||| 11С().дбраи.мн. Међутим, иакоје имао могућност да 110601110, Хитлор |о оддучио да јс еамоубиство једини начин на који се њему може одузо |п жмнот. Није желео да његово тело падне у руке Русима, а ссби нијо могао да дозволи да буде убијен у борби. Лешеви Мусолинија и његово и.убанмице били су обешени јавно на тргу, наглавце. Егоцентричног фи рора ужасавала је помисао да би се и њему могло догодити нешто слично. Ипак, Хитлер је и даље чекао, премда су савезници били све ближе. 1>ило би, на пример, сасвим разумљиво да се убио 22. априла када су с I мгле веети о неуспеху противнапада. У ноћи 26 . априла, прве рускс | ранато иале су на сам бункер. Хитлер је и даље чекао. Дана 28 . априла ожспио се Евом Браун, а затим је, после венчања, написао свој политичкм тестамент. Чм гајући о тим последњим данима Адолфа Хитлера, не сумњамо да јс он чокао неки одређени час. Ни пре, ни касније - час њстовс смрти морао је наступити у трснутку који јс он одредио. Када је тај час наступио, Хитлер није био нимало драматичан. Мирмо је завршио ручак са Евом Браун, а онда се руковао са свима који су остали у бункеру. Затим су се обојс повукли у својс одаје. Недуго затим, попивши капсулу са отровом, Ева Браун јс издахнула. Хитлер је себи пуцао у уста. Датум је био 30. април. Сатанин посвећеник остао јс всран свом госиодару до самога краја - чак и дан њсгове смрти морао је бити жртва оцу свихлаж и. Тај дан, 30. април је, наиме, од давнина познат као празник Белтане, дан после којег долази Валпургијска поћ - најважнији датум у сата н исти ч ком календару.

150

Ч II I II |> III I <>110р|1111(»М. \ | | |.11>р |»> Пио II....... 1111

<1кч п111 своЈе мисиЈе. Мо1( коЈа муЈе 11опу1)1>нп и о којој јс толико снп.ао, пробудилп Је у н.ему примитивни племенски инсгинкг рпмогср манских нагана коЈима ору гална снага инЈо била само средство опстанка, већ и живогми циљ.

Х итлер у Баварски.м А лпима, 1925. године, где је боравио око три године по изласку ш затвора. Био је то период коначног уоблнчаван.а будућсг вођс Трећсч ра јха пре нсго што ће Адолф Л анц, некпх годину дана прс Хи глсровог доласка на власт, пророчки изјавнги да ћс управо Х итлср ...стеорити покрет

пред којим ће свет задрхтати.

Рудолф Хес, сива емнненпија нацистичкс странкс. Одабрао јс Хитлсра п бно његова веза са тајним господарима. Заједно са Хаусхофсром пажљиво је надглсдао писање Мајн Ка.мфа.

151

III • |М1 ч I к'Н|п, М1К'(111 и киПи м| 1'III, 1М111111114 ||1>'НГ11111 Гулп II ' 1.11111 Инши' I ИЧК1' |||||| I 11.1«'.

1к11|)| |о ■ врлио даЈс иницирао Хи глсра у сиг тајие кабале. Следите Хитпера, Он /«■ «.■ /«/ ти, али ја сам одабраомузику..., и »јпппо је ип самртној постељи.

Јудејски лсш сви у логору Аушвиц. М адагаскарски план - план о депортацији Јудејаца у источнирезерват није се остварио.

Алистер Кроули, масон и сатаниста, написао је Књ игу закона Јеканђеље новог доба у коме ће владати божансгво Хорус, бог заноса и насиља, бог ватре и грома. Кроули ће изјавити:

...пре него што је Хитлер био,ја јесам!

152

Карл Хаусхофер (лсво, у друштву са Хесом), професор политичке економије на Уннперзитету у Минхену. Одиграо је кључну уло1 у у припрсми Хитлсра за будућег шефа Тре!ич рајха. Мој отацје сломио печат. Није осетио на себи дахЗлог, већ га је ослободио и пустио да вршља по свету, писао јс А.шрехт, сим Карла Хаусхофера.

Ернк Јан Ханусен, прашки Јудејац, личпи астролог Адолфа Хитлера. Сматра се да Јо управо Хануеен уобличио Хнтлера као будућег вођу Трећег рајха. Звали су гариспућип нацизма. Када је маг завршио своју мисију, убијен је по нарсђсњу самог Хитлера.

153

ИЛЦ М 1ЛГМ М I Л.ММ1 М ШОРМ МОДИМК1

У претходном поглављу смо истакли да данашњи политичари и економисти сматрају да су Хитлсрови потези, које је вукао током сво! политичког успона, без икаквог смисла. Ипак, неки се истраживачи иису обазирали на мишљења савремених економиста и политичара и у свом истраживању су отишли корак даље од звапичне историје. Један од њих, Иозсф Боркин, у својој књизи Злочин и казна И Г Ф арбена, јасно јс именовао главни извор подршке Хитлеру - моћни хсмијски картел ИГ Ф арбен ( 1п1ег88еп О е т е т з с ћ а Л Рагћеп). Боркин је написао: Без огромпих

производних могућпости И Г Фарбена, његових опсеж них истраживањи, најразличитијих техно.чошких искустава и отите концетрације економске моћи, Немачка не би билау могућностн да септембра 1939. почне свој освајачки рат. ИГ Фарбсн је, што је готово непознато, имао један неочекиван извор економскс моћи - Вол стр и т у Сједињеним Америчким Државама. Без капитала који је обезбеђивао Вол стрит, не би било И Г Фарбена... а готово сигурно не би било ии Адолфа Хитлера ни Другог светског рата (Вол стри т и Х и тлеров уснон, Ентони Сатон). Картел ИГ Фарбен д угујс свој успон амсричком банкару Чарлсу Доусу који је 1924. годигге покрснуо серију иностраних зајмова у укупном износу од 800 милиона долара, са циљем да копсолидује гигантска челична и хсмијска прсдузсћа у картеле. Професор Керол Квигли у својој књизи Т рагеди ја и нада, образложио је Доусов потез слсдсћим речима: ...била је то нродукиија Џ. П. Моргана56. Друга карика у ланцу картела, коју је издашно финансирао Вол стрит, био јс концерн Алфреда Крупа - краља топова. Крупов концерп је, након изградње прве челичаие у Есену 1911. годинс, врсмсном постао највећи немачки и један од најмоћнијих светских гиганата у производњи оружја. 56 Џунијус Сиенсер Морган (1813-1890.) јс, зајсдно са својим сином Џоном 11ијерпонтом Морганом старијим (1837-1913.), основао једну од најмоћнијих банкарских кућа у САД. Богатство су стекли ратним лиферанством у Грађанском рату (1861-1865.) и трговином и контролом железничког транспорта. Нешто касније формирали су највећи амерички труст челика (Јунајтед Стејтс стил корпорејшн), као и један од највећих трустова за производњу електротехничких производа (Џенерал електроник корпорејшн). Џ. П. Морган млађи створио је лажну панику којаје била изговор за изгласавање Акта о федералним резервама. Издашно је финансирао све организације и покрете који су се залагали за стварање једне свемоћне, централизоване светске владс, коју би, иза сцене, контролисали међународни банкари. Након смрти Ц. П. Моргана млађег, његови следбенипи су издашио финансирали бољшевичку револуцију у Русији.

154

Круи јс дпрск ГНО допрнпсо допт I* т >1) 11 | 11,1 II 1,1. I ,| Н.1МИ1 1()| н |г рг И1ИО и м.сгоп 1гајнс1т ироблсм иг .............. | I ,, пшг |Р02 . у Крумоиом комцсрнујсбилозаиосленооко 40.000 рп 11111101, п 1920. годипсоко 120.000 |.уди, После економске кризе, у нсриоду Хитлеровог организоваиог ус иоиа, број радника се попео са 55.000 на 110.000 запослених. БомбардоИ.111,ем Немачке Крупове фабрике су доживеле знатна оштећења, а кои исрн је после рата био ликвидиран по законима савезничке окупациоис уираве. Међутим, после укидања ове управе, сва имовина билаје враћсми Л н<|)реду Крупу. Године 1948. Круп је, као ратни злочинац, био осуђем мп I ’ 1 одина робије. Три године касније, 1951. Круп је пуштен на слободу, (а само неколико година успео је да поново обнови концсрн, који и дамш нослује под називом Топионице и рудници Рајнхаузен, А Г Есен. Још (сдан од учесника великог плана добио је само симболичну казну. Дмеричка подршка ИГ Фарбену наставила се 1928. године, када је Хснри Форд удружио своје немачке филијале са филијалама ИГ Фарбс ни, Под доминацијом овог картела нацисти су обезбедили производм.у смртоноеног гаса циклон Б, који се касније користио за ликвидацију Јудејаца у концентрационим логорима (Аушвиц, Треблинка, Битерфслд. Јудвигсхофен, Бухенвалд и др.). Највећи допринос ратним припремама Адолфа Хитлера имао је мро цес тзв. хидрогснизације - процес којим се вршила конверзија угља у (»емзин. Овај хемијски захват осмислио јс и извсо ИГ Фарбен на осноиу истраживања која су спроведеиа још 1909. године, јер је Немачка имала мгромне резсрве угља. Међутим, Први светски рат омео је немачкс нау'шике да сам процес усавршс. Августа 1927. године, шест година мре Читлеровог доласка на власт, амсричка фирма С тан дард оил укључујс се у кооперативни програм истраживања и развоја процсса хидрогсмм шције, да би се добило гориво неопходно Немачкој да започнс Други гиетски рат. Коначно 9. новсмбра 1929. године, три године пре Хитлероиог доласка на власт, два гиганта су потписала картслски споразум о мсђусобној сарадњи и финансирању. Овај картелски споразум био је веома важан за Хитлсра, јер је иред крај рата Пемачка производила чак 75% свог горива синтетичким путем. Порсд тога, чињеница да постројсња и| производњу синтетичког горива никада нису била мста савезничких помбардера недвосмислено говори у прилог тврдњи да су рат и дужими и.еговог трајања били прсдмет прецизног планирања57. V/ Успех немачких јединица у гхрвим годинама рата много је зависио од нафтних ресурел 11оред домаће производње, путем хидрогенизације, нафта је допремана и са других страна. I ]ро иего ш тоје била окупирана, Румунијаје извозила своју нафту у Немачку. Часопис Лајф, у издни.у 155

1о|П {Iјн 1мбп|.111..1 |)П111 11ипм|> I 1.11 иморички амбпг-пдор у Мгми чкој, имгио јг 1,у’1пгл I у и 1 1>грииIН1 овом тренутку, ««///<’ о<) сшо амс ричких корпорацчја кмају овдс подружнице или шједиичка улагаим. (п Поиови (1)и Роп1) имају савезиике у Немачкој и помажу им V послу око иаорумсавања... 11 другс амсричкс компаније помагале су нацистима да обезбсдс до иол.пу количину ратног материјала, како би рат несметано могао да по чне. Фирма ИТТ (1п1;егпабопа1Те 1ерћопе апб Те1е§гарћ) је имала значајан удсо у компанији Фоке-Вулф (ТоскеЛУоће) која јс производила борбенг авионе. Два највећа нроизвођача тснкова у Немачкој били су Опел, којн је као испоставу готово у целости поседовао Џенерал моторс (а контролисала компанија Џ. П. Морган) и филијала Фордове аутомобилскг компаније у Немачкој. Осим директнс материјалне подршкс, америчке компаније су и на друге начине помагале немачко наоружавање. Немачка електронска индустријаје 1939. године била концентрисана у неколико всликих корпорација повезаних у међународни картел. Власници највсћсг дела деоница биле еу две велике корпорацијс из Амсрике: Џенерал слсктроник и ИТТ. Током рата, индустријска постројења ових компанија у Немачкој нису претрпела никаква ратпа разарања. Најбољи примср за прстходну тврдњу је фабрика Џерман џенерал електрика у Копелсдорфу, на коју није пала ни једна јсдина савезничка бомба. Зашто су нека постројења бомбардована, а нека не? Решење ове дилеме можда лежи у чињеници да је по уставу С А Д председник уједно и врховни командант свих оружаних снага и да он врши сслекцију свих циљева. Иако је јудејски банкарски лоби, са центром у Америци, улагао велики напор да опреми и стави у погои немачку ратну машинерију и то све уз знање и одобравање председника СА Д -а, Рузвелт је упорно понављао да ће Америка задржати своју неутралну позицију и да ће ос-

од 13. фсбруара 1940. године, објавио је фотографију на којој се види како се румунска нафта из нафтних постројења у близини 11лоештија товари у цистерне. Исиод фотографије налазио се следећи текст: Нифти :>и Немачку превозн се цистернама америчких и британских компанија. Дакле, иако су нацисти већ били извршили аншлус Ауетрије и у договору са бољшевицима раскомадали Пољску, амсричке и британске компаније још увек су превозиле нафту за немачку владу - цистерне на фотографији носиле су јасну ознаку Е*!>о1иће-8ће11. Поред Румунијс било је и других ресурса: ...када би немачком ваздухопловству

понестајало горива, њега је врло љубазно снабдевала велика рафинерија која припада Стандирд оилу а налази се на острву Аруби. Нафту су превозили шпански танкери... Ово се догађало током самограта, но америчке подморнице нису потапале ове танкере (Федералне резерве, Мартин Ларсон).

156

1Н111 пан ра 1пих сукоо« 11.1 мн >(• I> I |><м.1 I 1Ч'|иом()рп 1‘Ш . т.ли1И ни п н I!Ш)С понинара ди ш 1н' \ м с |н п п ............ 'м и »Гнм ис рн I, I'ушсл I јо ичгоиорио: Верујем <)а можемо, и аОмипистрацији Пе уложити е«е • чоје епаге да тако и буде (Рузвелт и Черчил, Џозеф ЛеџЈ). Снакшсо, Г\ шелт је играо двоструку игру58. Јавно, Рузвелт се залагао за неу гра ч поС1 Америке, док је тајно грозничаво радио на томе да С А Д игго ирс \ исде у ратни вихор. На руку му је ишао и догађај који се десио авгус Iп ГМО. године, када су амерички обавештајци успели да пробију такозпа ну иурпурну јапанску ратну шифру. То је Рузвелту дало могућност да к-шифрује све јапанске радио-поруке током рата. Анарати за дсшн фровање јапанских порука достављени су свим војним јединицамп, апи мпједан није послат у Перл Харбур! Кључни догађај десио се 28. септембра 1940. године када су Немпчка 11галија и Јапан потписале Тројни пакт. Овај пакт имао је једну обавезујућу I шузулу: Свака држава-потписница имала је обавсзу да објави рат свакој |смљи која би напала било коју од члаиица Тројног пакта. Рузвелт је тадп шао да рат са Јапаном ујсдно значи и рат са Немачком. Његов проблем је (»ио решен. Било је потребно само да испровоцира Јапан ијш Немачку.*• Дволичност Френклина Рузвелта уочена је још 1932. године, у току изборне кампање чи цродседника САД. Члан ЦФР-а, Херберт Хувер је желео да поново буде изабран за председникп. Међутим, све је указивало па то да је Хувер одиграо своју улогу. Према Вилијему Хору (СсТти.г Ш1 иелику депресију), Хенри Хариман, тадагањи председник Трговачке коморе САД, затражио јс "Д Хувера да у предизборној кампањи подржи Акт о оноравку нацноналне индустрије. Хувер јо монуду одбио, сматрајући тај чин за пуку' фашизацију државе: ...био би то римејк Муеолииијепе 1~орпоративне државе, и ја нисам могао да се са тим сагласим, изјавио је Хувер. И поред Хуверо ио| одбијања да подржи вепики бизнис, Рузвелт је у току своје предизборне кампање интензивно мииадао Хувера због његових наводних веза са међународним банкарством. На тај начин Рузволт |о у јавности стекао имиџ председничког кандидата који се залаже за малог човека, човека који со М|1шао усред финансијске деареоијс и велике незапослености. А у ствари, Рузвелт ...је био креацији 11<мстрити и интегрални део њујоршког бапкарства... (Вол стрит и ФДР, Ентони Сатон). Након имбсде над Хувером, Рузвелтје одмах кренуо са реализацијом концепта који је познат под називом п>у дил. У својој књизи Сведок, Вајтакер Чејмберс, бивши члан америчке комунистичке партије из иго је виђење Рузвелтовог Њу дила: Била је то истинскареволуција, чији најдубљи циљ није била

1<'диоставнареформа у оквиру постојећих традиција, веИ базична промена у друштвеним одно • има и, пре свега, уривнотежи моћи унутар државе. Стратегијаје била сложена и за око обичнш мпематрача - невидљива. Одређена група инсајдера у власти почелаје да уводи економску диктатуру ммрократским путе.м, водеђи при томе рачуна да сс нс поремете устаљене вредности: слобода говора, | иободно судство и слободна влада. Директно или индиректно, они су политички контролисали кро дите, цене, индустијску производњу, сељаке и раднике. Владином конкуренцијом (која није могући мо уставу), регулативом и порезима, контролисали су приватно предузетништво, а затим су обаршш нрсдности роба и капитала вештачким подизањем и ограничавањем оптицаја новца. Влада, која би | о у таквим условима нашла у кризи, трошила би огромне количине новца да би решила све воћу мгзапосленост, али самим тим би се увећавали и њени дугови. На крају, када би Влада изгубила свој иуторитет, долазило је до потпуног преузимања власти од стране инсајдера у самој Влади.

157

цпкуш ао с п и р и о м иронок;|ЦИЈом <1>рсмк 11окс, сскрстар мормприцс. и о ш а о ј е главиокомаидујућс! амсри чкс (|)ло1с па 11ацифику адмирала Ричардсона и саопштио му идоју прсд ссдиика о успостављању војне патроле на Пацифику. Патрола јс подраО ш оП рп

10/1.11111

I’ у чч 111 |1

|умсвала потпуну војну блокаду Јапана. На велико запрепашћење амсричкс ад.министрације, адмирал Ричардсон је оштро протестовао проI ив овог предлога сматрајући да би то била директна објава рата Јапану. Сасвим је сигурно да је адмирал Ричардсон прозрсо Рузвелтову игру Уколико би блокада успела и испровоцирала рат са Јапаном, Рузвелт би М01 ао директно да оптужи Ричардсона да је увео С А Д у рат. Очиглед ио јс Рузвелт желео жртвеног јарца, али је Ричардсон одбио д а т о буде. \ чмиралово одбијање да изазове инцидент (који би ишао на руку ратној ошшји) и његова забринутост за судбину америчке пацифичке флотс, човсли су до тога д а је Ричардсон, јануара 1941. године, изненада смењеп | л мсс га команданта флоте. Нрсмс је пролазило, а Рузвелт је показивао све всће знаке нервозе. I>ри Iански премијер Винстон Черчил покушао је да реши Рузвелтов про0,и>м. Када је немачки брод Бизмарк потопио бритапску крстарицу Худ, Черчил је, априла 1941. писао Рузвелту саветујући га да јсдан од амернчких ратних бродова пронађе Принца Еугена, брод који се налазио у Бизмарковој пратњи, да на себе привучс његову ватру и тако обезбеди ипцидент који ће С А Д увући у рат59. Ипак се Рузвслт одлучио за ефикаснију методу. Јапан, релативно мала острвска земља, није имао нафтне изворе и иостројења, па је пафту морао да увози. Рузвелт се одлучио за тотални ембарго ове важне стратешке сировине. Сматрао је да ћс управо ова акција испровоцирати Јаман и даће коначно направити инцидент који је са нестрпљсњсм очекивао. У прилог му јс ишла и чињеница да је 16. октобра 1941. године прин-

59 Винстон Черчил је био искусан у оргашгаовању оваквих сусрета. У току Првог светског рата, октобра 1914. енглески стручњаци су успели да декодирају немачке шифре, гако да је Черчил, који се тада налазио на месту првог лорда адмиралитета, у сваком моменту знао тачан положај сваке немачке подморнице која се налазила у близини Ламанша. И тадашњи амерички иредседник Вудроу Вилсоп имао је исти проблем као и Рузвелт: Како натерати Лмерику да уђе у рат? У договору са Черчилом, Вилсон је упутио ка Енглеској амерички брод Луситанију, која је била натоварена огромном количином ратног материјала (око 6 милиона шаржера са муницијом, нласништво Џ. П. Моргана и компаније), надајући се да ће је немачке подморнице потопити и тако обезбедити инцидент који ће САД увући у рат. Луситанијаје потопљсна 7. маја 1915. године, иако је Черчил знао за присуство три немачке подморнице у близини Ламанша. Брод је однео са еобом више од 1200 живота. Колин Симпсон, аутор књиге Луситанија, описао је ову подвалу као: ...најнечаснији чкт свесногубиства икади почиљен на морима.

158

Ч1,1Ш И11ПД11 у 1||1Ш11у ПОДНСЈШ (11111111' || 111 |1 11.1 П.СНО МСЧ'ТО 110С 1111111.СИИ мојпп умраиа тенерала Тоџоа. ( 'а друге стране, јапанска влада је иа све могуће начине покушавала 1.1 ичбсгне рат са СА Д . На дан 22 . новембра 1941. јапански амбасадор у I’■ П11111П гону добио је телеграм следеће садржине: Дајте све о<) себе и ш> иипедите напоре у покушају да постигнете решење које желимо. А рсшен.е је било: П ак т о ненанадаљу. Када је чувени совјетски шпијун Зорге, октобра 1941. обавссш о ( 1ал>ина да Јапанци намеравају да нападну Перл Харбур у следећих 60 мпа, поред похвале за свој извештај, изненадила га је вест да је Вашин I 1он већ упознат са јаианским плановима! О томе сведочи и догађај који се десио истог дана, 25. новембра 1941. када је јапанска флота испловила ка Перл Харбуру. Председник Рузвап к сазвао састанак свог ратног савета и саоппттио да верује да ће Америка ускоро бити нанаднута. Још једна чињеница је врло интересантна. Јапанска амбасада у Вашингтону је 26 . новембра 1941. у Токио послала поруку следеће садрмше: Хал је рекао: ...Жалим, али морам да вам кажем да не можемо да се сагласимо са тим (јапанским мировним предлогом). Оливер ЈТитлтон, члан Чсрчиловог ратног кабинета, изјавио је јуна 1944. године пред представницима А.меричкс трговинске коморе следеће:

1иерика је до те мере испровоцирала Јапанце да су били принуђени да нападну Перл Харбур. Било би фалсификовање историје када бисао рекли да је Америка била натерана да уђе у рат. Дакле, 8. депембра 1941. годинс председник Рузвелт је од Конгреса ш ражио да се објави рат Јапану (а тиме и Немачкој), тврдећи да ће 7. чсцембар 1941. године, дан напада на Перл Харбур, ући у историју као дан бешчашћа. Каквог ли лицемерства! Поред тога што је унапред знао да ће Јапанци напасти Перл Харбур, 1’узвелт јс претходно извео ииз операција које га могу сврстати у плејаду мпјбегачаснијих људи у историји човечанства. Прво, и пре свега, он није обавсстио своје јединице на Хавајима да се >према напад на Перл Харбур. Друго, нарсдио је да сви борбепи авиопи на писти буду кружно груиисаии и то тако да им елисс буду окренуте ка центру круга, правдајући |>ио наређење наводним страхом од саботаже. Како авиони нису могли да гс крећу уназад, груписање иа овакав пачин правило би огромнс тешкоће V случају потребе за брзим узлетањем. Управо о тим проблемима, извеппавали су и јапански пилоги који су бомбардовали Перл Харбур. 159

I рг 1ц\ |»у Ц1ГИI јс ич Гку,чу1и' ццц р.и ии\ дг|г 1111И1 иа иргмг и тук ао ио г .т г ИШ101Ш и ст1 ОИ11 бојма 11110111111:1 ш којн јс смаграо да Пг Лмгр|ии1 каг иијс и о гл у ж т и ш иођги.г рата. Такођс, ои није упутио никакво упозорсњг иојној команди на Хавајимада на неки начин обезбеди људство и цивилг Рузвгл гова игра са Перл Харбуром имала је високу цену: погинуо јг 2341 војиик, 1143 их је рањено, док је убијено шездесет и осам цивила. Материјална штета је била огромна: осамнаест бродова, укључујуГш н осам бојних, било је потопљено или тсшко оштећено, док је унинггено шнне од две стотине борбсних авиона. 11осле завршетка рата, Конгрес је истраживао разлоге ненрипрсмљепости војних јединица у Перл Харбуру. Поред уобичајсних фраза о томе како Америка није испровоцирала напад, како нема доказа да је било ко упапред за напад знао и како је америчка влада учинила све да до рата га Јппаном не дође, врло је интересантан последњи закључак: Почињснс грсшке биле су грешке у просуђивању, а не у занемаривању дужности. Овај закључак је очигледно донесен са намером да се официри, који гу гада били на дужности, лишс могућности извођења пред војни суд. Мгђутим, многи од њих су захтевали суђење, не би ли снрали љ агу са свог имена, али то никоме иије било омогућено. Адмирал Роберт Тиоболд, заповсдник флоте разарача у Перл Харбуру, паписао је после рата књигу под називом Коначна тајна Перл Харбура, у којој јс изнео својс закључке о изпепадном нападу јаианскс авијације. 11огледајмо неке од ових закључака: ...председник Рузвелт гурао је Јапану

рат, а охрабривао гаје да почне непријатељства тако што је пацифичку флоту држаоу водама Хаваја, као позивиицу за папад; ...планови да се Перл Харбур искористи као мамац наирављени су још јуна 1940. године: ...рат са Јаианом значио је и рат са Пемачком; и ...Рузвелт, Маршал и Старк знали су за нанад двидесет један сат пре његовог почетка. Адмирал Кимсл јс, за разлику од адмирала Ричардсона, пристао да будс Рузвелтово жртвено јагње. Због неспремности за напад био јс смењен, а нешто каспије, јапуара 1942. годинс, и пснзионисан. Дакле, Америка је нанокон могла да води рат на два фропта: са Јапаном на Пацифику и са Немачком у Европи. Управо онако како је и плапирапо(’°!6 0 60 Винстон Черчил је био дубоко свестан своје мисије. Рузвелт такође. И један и други су открили да је у кључним историјским догађајима у свету на делу била завера. Годинс 1920. Черчилје написао ове речи: Од доба Спартака, преко Вајсхаупта, Карли

Маркса, сее до ових дана, до Троцког, Завера која тежи разарању иивилизације... непрестиио расте (издање Сандеј Хералда, 3. фебруар 1920.). 160

Алфред Круп, краљ тппова. Крупов концсрн јс био највсћи немачки и један од највећих светских гиган ата у ратној индустрији. Крупов концерн је бно стуб немачког им перијалш м а н у Првом и у Другом светском рату и веома је допринео доласку Хитлера на власт. Круп је, као рагни злочинац, осуђен 1948. на 12 година затвора, алн је већ 1951. оелобођен. 'За неколико годииа јс уснсо да обнови концерн, који и данас послује под називом Топионице и рудници Рајнхаузен, А.Г. Ессн.

Остало је записано да је и Рузвелт знао за постојање завере, бар у САД. Једном прнли М1Мнаписао је пуковнику Менделу Хаусу: Суштина је у томе, а то знамо и Ви и ја, што фи■ шшсијски елементиу великим цснтрими носедују Владујош од времена Ендрјуа Џексона. //<• прихватаму потпуности администрацију К. В. (Вудроу Вилсон). Земља поноео пролази кро /

дороу коју је Џексон водио са Баиком Сједињених Држива, само што је она овог пута веВа и 1ш широјје основи (Долазак Н>у Дила, Артур Шлезингер). 161

ДЕО 11МП11

СУПП ИМЛ Г1ЛАИИРЛИ0Г МИРА Други светски рат, иако нијс у потпуности текао по плану кабалис Iичке над-владе, донео је кабалистима, до тада, најповољнији однос попи гичких снага у свсту. Два војно-политичка блока, наизглед међусобно идеолошки супротстављена, биће стални извор конфликтних ситуација. I |оред константне претње новим светским ратом (овог пута нуклеарним), омп наводна супротстављеност узроковаће небројене локалне ратове и по I ресе. Зашто је кабалистима и њиховим извршиоцима-масонима толим) с гало да свет држе у сталном страху од ратних разарања, изазивајући локалне ратове у складу са својим глобалистичким програмом? 11ајобухватнији одговор на ово питање може се сагледати у раду који ее зове Извешгај са гвоздсне планине о могућности и пожсљности мира настао око 1961. годипе, а објављен 1966. године, писан од стране пепознате групе аутора, мада постојс солидни докази да је Извештај дело Хадсоновог института (Њујорк). Овај ипститут је међу Амсриканцима релативно непознат, али за њега добро знају владини службеници који га користс као резервоар мозгова и ангажују га веома често да ради разне студије о питашима од националног значаја. Поред традиционалног глсдишта о функцијама рата као што су: одбрана од нанада друге државе, одбрана и унапрсђење нациоиалних интереса и увећање војног потепцијала, иоменути Извештај прецизно наводи и скривсне функције рата: рат је иајважнија организациона сила у всћини друштава; могућност избијања рата доноси тензију без којс ниједна власт не би дуго задржала свој положај; рат омогућава антидруштвеним елементима да нађу прихватљиву улогу у друштвеној структури; млађе и опаснијс чланове ових непријатељски настројених државних групација рат држи под коитролом применом систсма селективне регрутације, при чему се регрутација увск може одбранити као једно од најбољих средстава контролс; ниво броја регрутних позива тсжи да прати главне стопе незапослености. Поред тога, у Извештају ее наводи: да људи уништавају сувишне чланове своје врсте путем организованих ратова; да јс рат главна мотивациона снага за развој науке; да је рат опшгедруштвени покрет за разбијање учмалости друштва и да он омогућава физички слабијој, сгаријој генеранији да очува своју контролу пад млађима и по цену да их униште, уколико је то потребно. 162

Крпјн.и

1(11

'I. |.||1М |||1 III>|I.»

м п р у , ПОД М1| 1| | | | К \ I

11.

||

|<| 1Г I |ц | НЦНМ11|1||

|Г || |>И| 11111 >
11,1 I II 1,1 ||

м

1,1111

МШП \

|С 1.111 М

ш кч има исомхолип кош .. ....... ш имм п ри ш и 11.01 оио м м пмшм.г у мгрм

одмчиим цмкиуг11м,1 .1 М1 ог 1 мм1к’р,1111пи ли гг м.ммс ог I нарм.Пм,чо к.м. 1м 1гриторијалма коригг, игК ла сс рш мрсбаци ма скомомску осмонмцу ...// народи Не у пишој помоНи сигледити силу пише превлисти, и тинчо <тап>е ствари ставиће обе стране ни рисположење нишој интерни

ционилној агентури (масонерији) којаје снабдевена милионими очију, ногледа неспречаваних никаквим границама61. Најбоље сагледавање суш тинс будућег мира може се наћи у км.м (II Церемонија невиног госпође Тејлор Колдвел, која пише: НеНе бити мираурастрзаном свету, већ само систематски низратова и недаНа, до тренутка када завереници постигну свој циљ: исцрпљен свет који Не се добровољно потчинити планираној марксистичкој економцји и тоталном, понизном ропству - у имемира62.

(| I

Протокол скупова сионских мудраца бр. 2.

62 Оваква представа о суштини будућег мира происгичс дирскхно из кабале. До мира сс ООЈиаи симо ратом, написао је Елифас Леви у својој књизи М истерија кабале или окултма хармонија два завста. Иза овог јудаизованог псеудонима крио се отпали католички свештемик Алфонс Консгант. Пре него што је уронио у мрачну мистику кабале, биоје познат као развратник и анархиста. Године 1861. прн\шоје масонску светлоап у ложи Великог оријента 1’ужа потпуне I ншине. Окупљеним масонима је рекао : Дошао сам да вам доиесем изгубљеие традицијс, ди

вим танно објасним ваше знакове и амблеме и да вам, падаље, укижем на прави циљ, због кога јс ваша заједница и образована. Зато не сумњамо да је доктор кабале Елифас Леви окупљеним масонима јасно могао да укажс на прави циљ.

163

ЛГХИМКДОНЛ г л ч к л

У ирстходш ш дсловима овог рукописа иеколико пута смо ианслп ма су иослс Д ругог свстског рата створеиа два војно-политичка блока, при видно мсђусобно супротстављена. Ова тврдња стоји у директној суп рош осги са садржајем образовних система широм свста и предстанл.и иаизглед, контравсрзност коју је тешко разумети63. Да би разјаснили ову тврдњу, вратићемо се у 1819. годину када ј« Вилхелм Мар, у својој књизи Победа Јудаизма над Германстном изнсо програм кабалистичке над-владе, сто година пре његове П01 нунс реализације. Мар је тада написао: Од свих европских земаља јс

диио јо ш Русија пружа отпор званичној страној инвазији. У ово/ вишеделној земљи проналази кабализам ону Архимедову тачку која му је потребна да би избацила из равнот еж е Западни свет. Закочи ли то Русију, тада ће кабалисти званично започети слом Западшк друштва. Нажалост, овај моиструозни план нијс само закочио Русију, он ју је бацио на колена. Која је то Архимедова тачка помоћу којг ћс кабалисти, масонским деловањем, избацити из равнотеже Занадпи свет? Потпуно је јасио да је у питању марксистичка економија, коју су ка балисти силом наметнули руском народу након октобарског преврати 1917. годинс. Да ово није само празна прича показаће нам један примср из новије историје Лмерике, земље која себе истичс као најватренијс! заговорника приватног предузетниш тва. Овај пример јасно показујг да је иа делу лажна и добро осмишљена идеолошка супротстављенос'1 два блока.

63 Лажиу, идеолошку супротстављеност Истока и Запада, поссбно изражену кроз пери од хладног рата, међу првима је прозрео чувени руски књижевник Александар Солжењицин. У говору који је одржао 30. јуна 1975. године у Вашингтону, пред представницима и гостима Амс ричке федерације рада и Конгроса индустријских организација, Солжењицин је рекао: ...постоји

још једап савез, иа први поглед необичан, изненађујући, али ако мало размислите о њему, за то има разлога и лако ги је разумети. То је савез између наших комунистичких прваки и ваших капиталиста. Међутим, почетна проницљивост А. Солжењицина врсменом губи пи оштрини. У покушају да одгонетне узроке овог иеобичног и изнепађујућег савеза Солжењиции даље каже: ...ми смо сведоии једпе иепрекидне и постојане сарадње и подршке совјетском комунистичком вођству од стране - трговинских интереса запада, и даље: Ово је нешто што је несхватљиво за људски ум; та неутољива похлепност која превазилази сваку меру, сваку обузданост, крајњу бесивесност, и то све само за новац. 164

[јжсжииски, члнм 'Грили'1 ори4111’ комисијс '’* 1II Спногн III нио ||мис одиоссм, човек који је створио америчког председиика Каргсри I .'|м јс каспије био његов саветник за националну безбедност, издао , 1070, Iодиис књигу под називом Између два доба. У овој књизи 1>жс ..... . ки открива своје погледе на економску философију Карла Маркса: ( граиица 72: Маркстам предстааља следећу животну и стварашчку фазу у сазревању човекове универзалпе визије. Марксизам је, г т а и > време, победа спољашњег човека над унутрашњим, масивпим 1(м|ги,1,и

•твеком и победа разума над веровањем. ( граница 73: Марксизам је служио као механизам људског прогреса ‘,п а кадаје пракса често изневеравала његове идеје66. Тејар де Шарден ■■ /и-као - Иако монспгруозан, није ли савремени тоталшпаризам, у ства 1'ц, искривљавање нечег чудесног и, према томе, веома близак истини.

Организација је званично основана јула 1972. године на имању Дејвида Рокфелерп, I 'н одавајућег Савета за иностране односе. Поред Американаца, састанку су присуствовили I |г Iшшици Јапана и западноевропских земаља (отуда и назив организације). По неким аутори . ■ ндејии творац ове организације је холандски принц Бернард, некадашњи члан нацистичких Iт.ин 1Пх СС одреда (Лудо смо се шбављапи..., изјавно је једном приликом). Колики је био утицај ... мшисије најбоље сведочи изјава сенатора Берија Голдвотера у књизи Без извињења: Помом

•ппи 1.сњу, Трилатерална комисија представља вешт. координисап нокуишј да се приграби Iч н р с м и контрола над чтшри центра моћи: политичким, новчаним, интелешуалним н

■1р1'ким. Савет за иностране односе (СоипсП ол РогеЈ§п Де1аиоп$ - СРК), основан јс 29. јуна 1921 ■ншс у Њујорку. Иако ова организација данас и.ма између три и четири хиљаде чланова који .|.||||«дају најелитнијим круговима власти, бизниса, финансија, медија и унивсрзитета, она јс >• 1|\' Американцима готово непозната. Главни разлог лежи у чињеници да члан 2. Пословни ... раду ЦФР-а захтева да састанци ове групе буду потпуно затворени. Ако би неки члан, бел м.Лрсња, пласирао у јавност било какву информацију са састаика, био би одмах искључен, беч "!• н.п на жалбу. Нема сумње да серади ојош једном надмасонскомритуалу који јеуспостављен у • ш Iичком животу Амсрикс са одређеним ниљем. А ииљ и није тешко открити. Након неуспеш.... покушаја у Сенату да се народ Америке увуче у Друштво народа, ЦФР је добио задатак да »1>нпрсми народ Америке за прихватање светске владе као јединог решења за проб.теме у свету. Н. Iрпживач Гери Ален изнео је прави циљ ЦФР-а: Шградња новог међународног поретка који

141 чогао да одговори захтевима света за миром и друштвеним и економским променама.., ><>вународног поретка који би... укључио и државе које су себе прогласиле социјалистичким иччунистичким) земљама. Речи нови међународни поредак су у ствари кључне и онесе односс »> гпетску владу. Гери Ален даље наводи: Његово чланство је већ генерацијама главни извор »| регрутовапе високих влидиних службеника, како за демократску тако и за републиканску „лшшистрацију у Вашингтону. Од 1952. годинс (сем 1964. када је на власти био Линдон Б, 11..НС0 Н), сви прсдседнички кандидати (и демократски и републикански) били су чланови ЦФР-а м ж су го постали после избора, сем у случају Роналда Регана, чијије потпредседник (а касније и н|» тссдник) Џорџ Буш био члан Трилатералне комисије и ЦФР-а.

.... ..

Толико од Бжежинског. За њега број од око 40 милиона убијених, само у Стаљиново не значи ништа.

165

( 'трш ш цп КЗ: Мчрксниш, />«//////»17/ //// /////>/>/)///>.1/ нпвоуу фо/кми ко иутп.ии, продставља иајвеПи иипродак човвкау тчовоЈ способиости /)// концсптуаличује свој однос преми свету. ( Iрамица 123: Марксизам је обезбедио једииствено интелектуално оруђе ш разумевање н искоришћавање основних снага нишег време на. ()н је нружио најбољи могући увид у савремену реалност. Као и многи њсгови савременици и Бжежински наводи своју жс.и.у да сс крсне у сусрст једној светској влади, која ћс у потпуности контро лисати свс токове друштвеног деловања кроз етапно остваривање појсдиначних цил>ева: Страница 296: Кретање према већој заједници развијених народа... ///' мо.же се постићи стапањем постојећих држава у један већи ен

титет. Има више смисла покушати да се постојеће државе повежу путем различитих индиректних веза и већ растућих ограничења на ционалних суверенитета. На истој страни Бжежински наставља: Крс тиње ка таквој заједници ће у свакој варијанти захтевати две свео~ бухватне и међусобно преклапајуће фазе. Прва од њих ће бити ковањс всш будуће заједнице између САД, Западне Евроне и Јапана. Најефикаснији начин енормног богаћења и константне контролс, Бжежински описује на страници 304:... то мож е евентуално довести до могућности нечега што је на линији глобалног пореског система. На страници 308 Бжежински јасно дсфипише прелазну фазу у остваривању коначног циља: И акоје циљ обликовања заједницеразвијених ////ција мање амбициозан од циља ностизања светске владе, он је прс достижан. И на крају, Бжежински као и сви кабалисти одбацује погпуно идеју о схватању историје којом се руководи из једног центра: Историја јем ного више продукт хаоса иего завере. Једина ситиица коју је Бжежинскн нревидео је давио лансирана масонска крилатица: Огс1о аћ сћао - Рсд из хаоса. Пема никаквс сумње да је марксистичка скономија, која је у потпуности заживела у комунистичким земљама источног блока, била перфидно наметпута и западним државама кроз разне облике демократских реформиот, али не као економија будућности, всћ само као средство 6 7 67 Норман Томас, водећи амерички социјалиста и председнички кандидат Социјалистичке партије пуних двадесетак година, изјавио је следеће: Народ у Америци никада неће свесноусвојити социјализам, али под фирмом либерализма, усвајаће сваки фрагмент социјалистичког програма, све док једног дана Америка не постане социјалистичка земл,а. А народ неће нн зиати када се то догодило. Томас даље наводи: Овде, у Америци, усвојено је више идеја које су 166

И11|)1111.л 11|>1||»:11||<)Г ИрсДу.ЈС 111II111'1'МИ |С I I I . <)Д ГЈ1ЛШИ1Х СМС1Н.М КЛОЛЈШ | пма у остваривању коначног' циља. Интсресаитно је посматр;п н колп ' су програми иостављени од странс баварских илумимата, а раарађсми "Ч стране Карла Маркса у Комунистичком манифесту 1848. годинс, од |.и м| у амсричком друштву:

Ккспронријација земљишне својипе. Нлада Сједињених држава иоседује 33,5 % земље СА Д , иако јс то V 1ИПмуној супротности са уставом. Земљу коју не поседује, влада гако1)с ком гролише путем разних дозвола за градњу, бирократских наредби, <>С>мсмих закона итд.

Изразито прогресиван порез. Влада Сједињених држава усвојила је прогресиван порез 1913. го|мие, након више иеуспелих покутлаја у конгресу68.

-

Порез на наследство.

Илада Сједињених држава наметнула је овај порез Американцима

1916. године. - Конфискација имовине емиграната и побуњеника. Године 1980. конгрес је предложио конфискацију имовине емиграна| |, усвајањсм законског нредлога бр. 5691.

'"и !,ене или штидапе као социјшистичке негч што сим и претпостављао да је могуће 6с< пибеде социјалиста на тборима. Међутим, Норман Томас је једино шборавио да еаопшти јавности да се његова партијп п.дннама залагала за право државе (или партије) да поседује сва капитална добра, као и праио м дели имовину само између оних који је већ имају. Из тога логично произилази да држава (или ниртија) има право да ограничава и контролише животе оних за које сматра да нису вредни до "ПЈнњатзв. друштвеног вишка. Човск који се много залагао дасе овај детаљ истакне биоје Џорп 1" |шард Шо, писац и водећи социјалиста свог времепа. У књизи Водич у соцнјализам за ишсшIентну жену Шо иише: Јасио сам рекао да социјалтам значи једнакост прихода или ниш-

ти. У социјалтму вам неће бити дозвољено да будсте сиромаиши. На силу ће вас хранити, ишошљавати, дати вам кров пад главом и учити, хтели ви то или не. Уколико се откријс дч имате карактер и особине вредне свих ових мука, можете ни фин начин бити уклоњени. II даље: Присилни рад, са смрћу као коначном победом, јесте камен темељац социјалтми Иссумњиво је да Шо описује једно будуће време - време робовске масе, коју ће шсиодари и« . пду хранити, одевати, учити и заношњавати. Заузврат, робови ће радити. Осете ли господари ди Г уиотребна вредност неког појединца опала, они ће га уклонити на нски фин (хуманистички) идчин. Инекцијом, рецимо. <|Н

Овај порез потурен је народу као систем за мужу богатих, систсм који ће натерати

1'пгите да плаћају већину пореза пронентом њихових огромних зарада. Међутим, ово је била најо-

пичнија подвала. Прогресиван порез уведен је да би био једна од компоненти корскције развојн ' рсдње класе у Америци. У чланку који је објавио Асошијетед прсс од 13. септембра 1980. гоише, изнстје податак да средња класа плаћа 60,1% свих лорсза.

167

Цсн грали и11|и|н кридитн

111111И011НЈ11111 Оннкн ФсдсраЈшс рсчсрис

С А Д су устаиониле своју Инциомплпу б а н к у 1913. год и н ел9.

-

Централизација комуникација и транснорта.

Сједињене државе створиле су федералну комисију затрговину 1916 године и федсралну комисију за комуникације 1934. године.

-

Фактори производње у рукама државе.

Уплитање владе у многе послове који су традиционално деловалн у систему слободног предузетништва свс је очигледније. Данас, 48% свакс корпорације поседујс влада Сједињених Америчких Држава.

-

Бесплатно образовање у јавним школама.

Влада Сједињених држава предузела је, мимо устава, огроман корак према контролисаном систему образовања, финансирањем колеџа и упиверзитста почев од 1957. године, да би 1980. године било успоставЈвено Министарство образовања као засебан део власти. Према томе, најважнија начела Марксовог Комунистичког манифсста одавно су заживела у амсричком друштву. Два од претходпо иаведених начела, прогрссиван порез и Централна бапка, М арксје својевремепо прспоручио као средства помоћу којих комунисти могу начинити упаду

еласништво буржоазије.6 9

69 Пре самог уевајања ааконског предлога о формирању Централне банке у конгресу и се нату кабалистичка над-влада је, преко својих експонената. морала да реши два велика проблема Прво, морали су да избегну, у то време, врло непопуларно име централна банка, па су због тога створили Систем фсдералних резерви, који ће бити у рукама приватних лица која ће извлачити профит из власништва над деоницама и конгролисати издавање иовца у држави. Други проблем био је тадашњи иредседник Дмерике Вилијем Хауард Тафт, изабран 1908. године. Наимс, Таф| је унапред упозорио конгрес да ћс ставити всто уколико закон стигие на љегов сто. Тафт је припадао републиканској партији и био је готово сигуран да ће убедљиво победити на предстојећим изборима 1912. године. Демократска паргија иринремала је за свог кандидата Вудроу Вилсона, који се унапред изјаснио да ће потписати законски акт о успостављању федералних резерви. Да би елиминисали Тафта, заверсници су најпре покушали да наметну Теодора Рузвелта као новог кандидата републиканске странке. Ипак, Тафтје глатко добио номинацију. Затим је употребљен резервни план. Теодор Рузвслт се кандидовао као независан кандидат у намери да одвуче део глаеова колеги из страпке, Вилијему Тафту. Када су гласови пребројани, испоставило ее да је нобедио Вилсон са 45% гласова, други је био Рузвелт са нешто мало више гласова од трећепласираног Тафта. Међутим, заједно су освојили 55% гласова. Да су републиканци имали једног кандидата, рецимо Тафта, однели би убедљиву победу. Вилсонје инаугурисан јануара 1913. године да би, у децембру исте године, потписао законски акт о успостављању федералних резерви. По речима конгресмена Линдберга, овим законом ...успостављен је најгигантскији труст па свету... невидљива власт новчане моћи легализоваиа је. Нови закон ствараће ипфлацију или дефлацију по сопственој жељи... систем, који је у приватним рукама, контролисаће количипу новцау оптицају.

168

1| (IIни нозната фотографија Билдербергер

|р\ме. О ва група добнла је име по хотелу ••н м ерберг у О стербеку (Холандија), по месI \ сис I анка на коме су ту групу први пут от• рмлн л>уди свесии те завере, 1954. године. ......... ове организације може се већ деличнчио схватити уколико се проучи састав \ |и који су нрисуствовали састанку 1966. 11) 1ИНС. Били су то тада релативно непознати мо|сдинци: Хенри Кисинцер из САД, П алм е И1 Шведскс, Џ сралд Форд из САД, Х елмут Шмнг из Н емачке, Ж искар д’Кстен из Ф раниуске, Румор из И галије и Б и ц ш вал из Хоншдије. Осам година касније, ови људи су нос гали председници својих земаљ а или веоми мисоки службеници у адм ииистрацијам а.

Имрџ Бсрнард Шо, пнсац и водећи социјалиета свог времена, у књизи Водич у соција|м шм за интелигснтну жену написао је сле■1*||с: П рисилан рад. са смрћу као коначном нипедом, јест е камеп темељац социјализма.

П ринц Бсрнард, сива еминепццји свих сминенција, холандски принц, идејни гворац Трилатерарнс комн сије и челник тајног Билдербер! ер покрета.

1бигн,ев Бжежински, тутор иред ссдника Картсра, а каснијс и његои саветннк за националну безбед ност, написао је књ игу под насло вом Између два доба. У њој каже: ...марксизам представља следећу ж ивотну и стваралачку фазу у с<п ревању човекове универзалне визије. Марксизам је, у исто време, ...и по беда разуми над веровањем.

16‘)

МОНЛ11 К 4 0 1.11*1 РуеКИ К‘||.||Ж 1 > ||||||К '

Л |0К'С||1|Ј||||| ( II |>К('1|.НПММ

Мг1|у прпимн Јг уичми п п л ........ .............. Ш КЧ

1М1П11П111

К'М11П111.1П1ММ II И Г10Ч 11Ш

I II

м уиш м м . Гмјпу И (1М(||1 )мнм;|11 ким м м и 1......... Русији (|бЈас1111о Јг ...1и уп и к1,и Л 0 ЈЧ п о х - и ч т о

...14 повцем ...који иревиш ли ш евчку иг/ч

Седиште С авета за иностране односе (СМЦ у 68. улици у Њујорку. Иако је ова оргмии ш цнја готово непознага међу Американцими, н.егово чланство је већ генерацијама г.ши ни извор за регрутоваљ е внсоких владиии« служ бсника, к ако за дсмокраз ску, гако и ш републиканску адм ииистрацију у В а 1П1пм тону.

Норман Томас, водећи амерички социЈалиг га. Изјавио јс да ћс ам срички народ, нодфирмом либерализм а, усвајати сваки фрагмсп 1 социјалисгичког програма све док једшн дапа А мерика пе постанс социјалнстичка земља.

170

У п јш н о м слободног зидарства у све институције једне државс, и

Н|"' гнсга у оне институције које одређују стратегију националног и 1|Мч1П110г имтсреса, створен је певидљив систем контроле свих обласги ц|\ ш гвсног деловања. Механизми, који у јавности сгварају илузију о ...... .ходности ове контроле, остварују сс углавном кроз низ демокрлт I И1 ч реформи, у имс мира и бољег сутра. Овај утицај невидљиве мо 1пт I ш ппм је маргинализовао потребу за стварним надметањем политичкп\ ц " |;| кроз изборне утакмице разних политичких паргија, постављам.ем | Iшп1истрација на такав начин да ће свака следећа (нова) која дођс мл Ц|Ц1г 1 морати да следи зацртани пут, чак иако у свом програму форсира ш дикалне политичке промене. У најекстремнијим случајевима, могу сс Мимсгнути нацији посебни програми и војнс акцијс којс неће биги ии Игч пуно објашњснс, ни ги ће се о њима јавно расправљати. Ц иљ је даједшп ,1 дана утицај овс силе на курс власти толико ојача, да ће свака државми молитика бити годинама унапред испрограмирапа, пре него што се и мо|лве људи који ће на изборима освојити власт. Најважнији уплив слободног зидарства, живог инвентара кабали■ Iичке над-владе, остварен је у сфери финансијских програма. У Протоћ111И(ма скупова сиоиских мудраца, протокол бр. 20, стоји: Данас ћемо

ОоОирнути финансијски прогрим, о коме сам оставио <)а говорим нин о с /етку, као о најтежој, завршној и одлучној тачки наишх плапова. Ириступајући му, ја ћу вас подсетити да сам вам ираније наговестио |»(/ је сума наших дејставарешена питањем цифара. Одавпо одуставши од отвореног војног судара са остатком света, I несни да би у једном таквом судару доживели потпуни пораз, кабали■ |ц су, као најважнију меру, одабрали успостављање потпунс контролс М11.Ч свим финаисијским токовима, дајући ири томе приоритет глобал|ц1|, светској контроли у односу на контролу појсдиначних држава. Ову | Iратегију поново налазимо у Протоколу бр. 20 где стоји: Д ок сузајмови <411« унутрашњи, гоји (нејудејци) су само премештали новац из цепон(/ сиротапау џепове богаташа, али кад смо ми поттштили когаје шребало, да бисмо пренели зајмове на спољашњи терен, онда су сва државна богатства потеклау иаше касе, и сви су гоји почели да нам н шћају свој поданичкн данак. Данашње међународне организације, типа М М Ф-а, створсне или иопшљене од стране слободних зидара, у потпуности остварују ову кои171

1ИМ1ЦНЈУ 11НИ)п 11111’ м)Ц| роЈЦ' (|)||||и1|1'||јски\ Iокоиа и рисиодсли доГ)и I м Чи јмоии оим \ миђумиродиих ор| (ммппција (саарсмспс асрчијс срсдн.саскои но1 јудсјског чсдсмаш гна), морсд очм к’ фмнаисијсксд()бм'| и прсдс1аии.ај\ м мчучстио с(|)Икасно средство у осгааринан.у аотребне комгролс пад М0.1М1 гмчкмм м мривредиим систсмом земљс дужиика, при чсму мсрмо дмчмс претње привредним колапсом остварују успешан уплив сних омм\ дссгруктивиих елемената који разарају културу, религију, националму свест и структуру породице. Стечени капитал јудсјског банкарског лобија, који у појединим случајсвима далеко надмашује буџете средње развијених земаља, путсм мсђупародних масонских творевина се приоритетно улаже у производм.у и дистрибуцију оружја, експлоатацију нафте, производњу и дистрибуцију хране, лекова и алкохола, изградњу капиталних привредних објека та, значи, улаже се у све оио што може донети енормни профит. Посебну пажњу кабалисти посвећују државама у којима, временом м у циклусима, долази до груписања оних снага које постају свесне подриначког утицаја мсђународног банкарског лобија. Ови покрети свој бунт и ре свега исказују кроз нагло буђење нациоиалне и верске свести, кроз заштиту породице и традиционалних вредности сопственог народа. За ове непослушне државс, кабалисти су спрсмили посебну шибу коју ћс употребити - инфлацију. Ова спрега власти и инфлапије најбоље се можс окарактерисати дефипицијом: Ипфлација је бт у рукама владајуће

олигархије. Који јс основни смисао инфлације? Инфлација, или легално фалсификовање новца, неминовно доводи до раста цела. Народ, осетљив на повећање цена, у почетку енергично захтева од владе радикалие мерс ради заустављања инфлације, да би се на крају, у моменту њеног галопа, у нотпуносги окренуо рсшавању својс голе сгзистенцијс остављајући процес националног буђења за неко боље време. Поред тога, ово намерно подривање новчаног система има и других предности. Влада, притиснута захтевима радикалне природе, обично обавсштава јавност да решење проблема инфлације лежи у новим потезима власти, при чему се ти потези покривају новим законима све до момепта престапка опасности, тј. до момепта када тоталитаризам поново потече својим устаљеним токовима. Исто тако, инфлација служи и као ефикасан систем прерасиоделе прихода. Она можс да осиромаши оне чија је имовина у новцу, а да обогати оне који поседују робу чија ће цена расти током периода инфлације. Уколико се још та роба налази на лагсрима корпорација које контролише држава, онда је циљ фалсификовања потпуно јасан. 172

Дп бп биЈш усч 1С1ппа, тк|)лација сс мора сакрити од л.уди који иај нмшс I убс од власиика 1'отовог новца. Овај перфидан потез посгајс цил. " ' I II-. 1101 алмог фалсификатора новца. Никада се не смејасно указагм па ирави узрок инфлације. З а њ у се морају окривити други: похлепни тргоин и . сол.ак, несташица нафте, однос плата и др. Сви, осим истинског уч|чи.а повећања количине новца у оптицају легалним фалсификовам.см, За мојаву инфлаторпих токова у свету везане су још двс законитоети Ириа сс односи на реакцију владе у решавању проблема инфлацијс. У н| роммом проценту случајева владе земаља, у којима је покренута мм фиагорна лавина, решење овог проблема траже у контроли раста зарпда и цсна, иападајући тако последицу инфлације, а нс њен узрок. Т о т и , "н било и замислити да креатори инфлације, тј. легални фалсификатори новца, нападну сами себе. Друга законитост, коју смо већ делом изнсли поглављу о октобарском преврату у Русији, односи се на погубно делонање хиперинфлације на средњу друпттвену класу. Историјским разматрмм.см нијс тешко утврдити да је средња класа стожер сваког друштва, |.| од њенс снагс и флексибилности зависи стабилност сваке заједнице. ( 'рсдња класа представља гарант слободног тржишта и главни је покрсмч приватног предузетнипттва. И нфлацијаје њсн највећи непријатсл., |гр можс да је збрише са лица земље (случај после октобарског преврата \ Русији), или можс да јс сведе у унапред испланиране оквире од стране |"1лдајуће олигархије.

17 3

к \<

I ГИГЛ11.1 ЧОШ ЧЛ1К Iкл

1и-)|цкII мисопскм скспсримонт, назван Сјединзснс Лмсрмчкс Др/мнн1 \( нспшо јс остиарио идеју кабалистичке над-владс о тзв. боличној ни ■ III|и 1!ксмеримст' јс остварио идеју о конгломсрату нација свих боји 1 комс сс национална свсст убрзано губи и нестаје, уступајуНи мссто ноип| градицији, иовој (масонској) историји, новој универзалној религији п п > крају новој нацији, која Ис своју стсчсну фрустрацију безуспешно мои м1апагм да излечи Фројдовом теоријом сексуалности70. Ова идеја свезсм иацнје (мационалност: Земљанин) заживсће и у Европи непосрсдно мо слс Другог светског рата, под будним оком Европске масонске упије и бмћс камен темеЈвац будућих Сједињених Држава Европе. Зашто је кабалистима толико стало до тога да се сваком поједиммл мзбрише из главе свест о националној припадносги? Прецизан одговор ма ово гштање дају всћ поменути Протоколи скупова сионских мудри ца. У Протоколу бр. 9 прсдавач, члан кабалистичке над-владе, каже

Чримењујући шиие принципе обраћајте пажњу на карактер нароби Г чијој се средини будете налазили и деловали; општа, појединачнч њихова примена, пре него што се народ преваспита на наш начин, ие може имати успеха. Али, идући опрезноу њиховој примени, ви ћени видети да иеће проћи ии десетак година па ће се и најтврдоглавији (национални) кирактер променити, и ми ћемоубележитн нови народ у редове нама већ покорених. Национални карактер је скуп свих оних особина по којима се једаи народ посебно издваја од других народа. Ове особености једног народи мредстављају снажан повезујући фактор који заједницу држи иа окуму дајући сваком нојединцу осећај сигурности и нринадности. Ниво нацио малне свести и компактност једног народа у потпуности одређују његове традиционалне вредности додељујући му на тај начин место у светској историји. Национализам, љубав према сопственом народу, представл.н ону моторну снагу која сваког појединца, мањс или вишс, укљ учујс у токове политичког, културног и верског деловања урезујући му у крајњој

70 Још 1897. године кабалисти су се, у Протоколу бр. 16, јасно одредили о значају фалсификовања историјских чињеница: Класицизам, као и скако изучавање старе историјеу којојје

аише рђавих него добрих примера, ми ћемо заменипш изучавањем програма будућности. Ми ћемо избрисати из памћења људи све факте прошлих векова који нам нису по жсљи, а оста• вићемо само оне који оцртавају све погрешке гојских владавина.

174

"ми||| и пкч'| (I ИС0ПХ0Л1ИН 1п 1<111|п |>I |н 1Н'I и.1|)И1М11>11 П1П 1.Ш11 п 1^

>11111011НЈ1ИИХ иитсрсса71. • мми I и иационални дух јс 11101 народа у имс пске ноно, 60 01114110 па •'' 11« шачи бацити сваког појсдинца на колена, гурнути га у нразнину чабо* I 1и,|, одучсти му све: историју, традицију, културу и религију, свс атрибу Н' и м>1 достојанства72. Овакав појединаи, без духовног компаса, толико .... рсбап кабалистима, представља најбољи модел за обликовање у калуп |\1)сгроба. Мсђутим, уколико се једна нација нађе пред непосредном рагном 1нн иошћу, једноставном анализом сс можс доказати да њене иатриот11' (мационалне) снаге јачају по јасној дефиницији националних интсрс| ( >иа појава је у директној супротности са настојањима кабалистичкс >||| иладе да, сатирањем националне свести, укњижи још један народ у I" !оис себи већ подређсних народа. Такође, она представља рсалну опа1111С1 да анулира све постигнуте резултате кабалиста у псриоду мира. кабалисте и њихов живи иивентар - масоне, рат у савременим |руштвима значи систсм стабилизације и контроле државпе екоиомије. I|рсма кабалистима, још није испробан нијсдан алтернативан метод кон|роле који би у савремепој, сложеној економији дао ефикасније рсзул>ис. Зато рат за њих и да.'ве испуњава одређепе функције неопходне за | |Оилност и контролу сваког друштва. Док се не развију други начини |ц иуњавања тих функција, сушгина рата се, прсма кабалистима, мора |' фжавати, а његова ефикасност уиапређивати. Да би слиминисала насталу противречност између рата као главног >шбилизатора државне економијс и нарастајућих патриотских снага у ч ловима непосредне ратне опасности, кабалистичка над-влада се опрсделила да примора свет да живи у миру. О суштини овог планираног и.| !ови мира већ смо говорили у претходпим поглављима.I*У

I Да би што више деградирали осећај припадности једној нацији комунисти су, у времо инје потпуне доминације, перфидпо изједначили појам иациопализма (љубав према свом наро| \ ), са појмом шовинизма. Ова монструозна замена оставила је дубок траг. Данас, када су комуниетички режими натакли маску социјал-демократије, буђење националне евеети, поеебно код нрпвбславних народа, је за многе испране мозгове буђење птовинизма. У комунистичкој Југославији се, поред ствараља вештачких нација као што су Македоичн (име добили по старој грчкој провинцији Македонији) и Муслимани (у покушају да се сакрије ' риско порекло, комунисти су изједначили вероисповест са иацијом), форсирало и стварање југошвенске над-нације. Касније се испоставило да је ова идеја искључиво наметана Србима, не би '1Мсе на тај начин сломио пркосни дух сриског народа и народ одбио од православља. Нажалост, н данас, у моменту када су и сами комунисти коначно одустали од ове идеје, многи Срби, у својој Нгскрајној неосвешћености, са поносом истичу своје југословенско порекло.

175

Мгђугим II 01МН’ I I' |)11Н10 IК>111>11 1114,111 ироблом, јср ирш1!1 И1МС 11И 1,1 рш 11и у ком случпју нс сме б т и иуки симболика. Па осноиу ироф(ч'и оиалпих аналича, кабалисти су дошли до закључка да праиа чамсиа м раа мора у ссби садржати рсалну претњу о уништењу људске нрск' н ш у рачмсрама које су у складу са величином и сложеношНу саирсмс пнх друштвених система. Све док сурогат рата не обезбеди уверллио ирстњу смрћу, кабалистичка над-влада пеће моћи дазамени д р уш тн ст функцију рата - планираним карактером мира. 11отрага за сурогатима рата, типа емртне опасности у условима ил глс индустријске експанзијс или примсне прљавих технологија, довео г кнбалисте на поље реалних животних претњи. Загађиваље водених ш кова, немилосрдна сеча шума, неконтролисана емисија угљен-диоксидк (у чему нарочито предњаче СА Д ), све већа примена канцерогених суп с к т ц и (емулгатори, конзерванси) у производњи хране, неадекватио складиштење нуклсарног отпада, али и свих врста хемијских, токсичпих матсрија, представљају само кратак извод са дугачког списка проблемл сл којима се данас суочава модерна цивилизација. Рсшсња свих помснуIих нитања која су заиста од највсћс важности за човечанство, нуде сс у типично кабалистичком стилу: Или глобалпи коисепзус, или ништа! Другим речима, или ће се поменути проблеми решавати на нивоу једнс светске организације (светске владе), или сс нсћс уопште ни решавати. У оквиру ових изабраних сурогата рата, реалних прстњи човечан ству, кабалисти су перфидно убацили и иеке претње које немају никакнс везе са реалношћу. Доктор Пол Ерлих написао јс 1970. године у својој књизи Популацијска бомба следећс: Већ је исувише касио избећи отиту глад који ће уништити милиопе људи, могућно већ до 1975. годипе. Општа, планетарна глад се ипак пије догодила, сем планираног изгладњивања иојединих народа и регија од стране кабалистичких планера будућности. Порсд тога, др. Ерлих је смело предвидео потпуно загађење и смрш светских океана до 1979. године. И ово пророчанство се није испунило. Часопис Харперс, у издању од јануара 1970. године, објавио јс чланак у коме ее тражило од америчких власти да почну да контролишу поплаву популације која прети да загуши планету. Кенет Болдинг, екопомиста са Колорадо универзитета, упозорио је свет фебруара 1973. године да пораст становништва мора да се заустави или ће за неколико стотини

година бити места само за стајање. Међутим, веровање да ће свет патити због експлозије прираштаја и да постоји опасност да ћс људи кроз стотину година стајати један другом на гла176

"н 1ШЈоС)И'1ицЈ11 јс иренира. 11<>|*< I ........... . <. 1и* 1(>и Iи ц-.шш од у'ин’мир.ж;|ју1111\ ■|чм> I орн будућсг'мира (суропп р.нп ноји о('и' |6с 1)ује смр'1 иу прс1 и»у), обсчбс ш1|с п остваривање нских других, нс мањс чначајних циљева73. Ова кабп цц Iичка обмана може се доказати применом најједноставније математике. ( »стрвска држава Исланд има 103.000 км2. Претпоставимо да данас ин оној нашој планети живи 5 милијарди становника. Када би се цсло ' .ЦЦ.1 свсгска популација преселила на Исланд (свих 5 милијарди људи), I осштак света остао потпуно празан, петочлана породица добила би |1ш 11 Исланда величине 10 х 10 м (100 м2), што је, рсцимо, много всћа |ижршина од просечнс квадратуре стана у Београду. Овом простом мате 1'пнчком рачуницом не желимо да дискредитујемо савремена научна н мографска достигнућа, као ни евидентну сложеност овог проблсма, 11н н. пам је да докажемо да експлозија популације није реална претња 'ижечанству, поготово не у оној мери, у којој то драматично најављују ' нбалистички експоиенти. Занимљиво је видети каква се све регпсња нуде за овај измишљсн проблем. Јсдно од решења предлаже да се нацијама свста одузмс гграж| на репродукцију. Наимс, без претходне најаве, не питајући ниједно! ||'|јединца прихвата ли то или нс, владс свих земаља ће иницирати убаннвање хемикалија у воду и храну које изазивају приврсмсн стерилитет. I I«и| Мајнард Ксјнс, члан Фабијанског друштва, био је много софистиниранији: Доћи Не време када Ие заједпица, као цепина, морати да об-

1Ч11пи пажњу и па извесне квалитете, а не само на пуки број својих дудућих чланова. Да ли господип Кејнс говори о једној цслини, као о I' шој светској зајсдници? Који су то извесни квалитети које ће имати нојединац са дозволом за репродукцију, за разлику од оних чији кваи| гст неће задовољити кабалистичкс норме? За сада, критеријуми још иису прецизирани. Поред тога, господин Кејнс нијс прецизирао ни ко ће и |давати дозволс за реиродукцију, који су то критеријуми за добијањс пиих дозвола и на који начин ћс се елиминисати непокорен остатак. Само |сдно је сигурио. Злокобно пророчанство Џона Кејнса није ствар далекс пудућности, већ питање времепа. Кораци у том правцу всћ су учињсни. ■' Поред популационе експлозије, један од фактора будућег мира (сурогат рата), који се гндинама стидљиво провлачио кроз светску литературу, а у данашње време добио и своје почас"" место, је планетарна катастрофа услед удара комете у земљу. Филм Пеер 1трас1 је један од миогих СФ филмова са овом тематиком и као такав представља круну кабалистичке преваре. Ова игштачки наметнута претња човсчанству, са занемарљивим пропентом вероватноће, има своју |гдинствену поруку: Јсдиноједна светска држава, саједном светском владом, је способна да изI (шди сисгем одбране који ће Земљу заштитити од надирућих каменица из свемира.

177

К1111;I. иодсМл чсмл.а у кош родм рт. т помулацмјс, јс уисма огрлми ЧСН»С мородицс МЛјсдмо ДСГС. Сви ОМИ који буду ммалм ВММ1С ДСЦС мс11. добијати слсдовање храме. Један од традиционалмих кимсских оГ)мчи|и који мије нестао ни под снажним комунистичким мападима на струк и ру мородице, је да се мушки потомци старају о остарслим родмгел.мми Сада, ка д а је кинеска влада ограничила породицу на једно дете, ммоги Кимези убијају своју женску поворођенчад из страха да у старосгм т остану без потпоре. Разлог глади у Индији, према званичном образложењу, лежи у мрсис ликој популацији која нијс у стању да себи обезбеди довољну количим\ хране. Међутим, Индија је већ вековима суочена са овим проблемом, ч;п и када је број становника био знатно мањи, а површина је, разуме се увек била иста. Просечан број становника Индије по квадрагном кило метру знатно је мањи од просска Јапаиа или Холандијс, при чему и Јаиам и Холандија, као што је познато, немају проблем глади. У току периодп посебне опасности, влада Индире Ганди спровела је око 10 милиоми принудних стерилизација на најбруталнији начип. За утеху, свако је до био транзистор! Глад, прстња глађу, или коитролисани стспсн немаштине су нај ефикаснија средства држања народа у покорности, тј. тоталиој контроли свих друштвених кретања. Марксистичка екомомија, отворено наметну та комунистичким земљама као што је Кина, или псрфидно прикаче на нскомунистичким нацијама као што јс Индија, главни је покретач п контролор сиромаштва и креатор извесних квапитета сваког поједим ца. Појединац је ослобођен скоро свега: свог индивидуализма, оданости породичној традицији, свог националног поноса и својих всрских догми и као такав добиће, према замисли кабалиста, своју основну црту - црту роба. У свему томе, идеја популационе бомбе , боље речено идеја о ка* стрираном човечанству, само је најобичнија превара - сурогат рата у псриодима мира. Прсма томе, основпи разлог који стоји иза мита о експлозији попула* ције јесте наметање тоталне контроле од стране власти, како над 1 рађапима, тако и над животном средином. Овај пренос власги са појединца на државу, подржавао је и најбоље дефинисао Збигњев Бжежинскп:

Мислим да смо прихватили идеју о великом проширењу овлашћењи у друштвеним прописима. Она ће можда имати и такве форме кио што су законски прописи о броју деце, или чак о њиховом полу. Велики финансијсри ове подле преваре, моћне фондације ослобођеис плаћања прогресивног порсза на приход, нису ништа друго до инстњ 178

| VШЏе ко|с СИОЈС росурсс Мо| ич ...... .. ......... ...... и о с 1 1М|Ж1шм<1* р ш ни\ цш1.св;| 1 Прва нелика <|кш 1,11114.1 ко|п |. и м домнцијс ш коигролу ....|улнцијс била је Рокфелероиа (|)онднцијн Оип је убацилп сној иошш иокрет т контролу популације финанеирајући Популацијско ие1|с II 1ппирано очинство и Биро за упутства о популацији. 11осле н.е, сш>ј н п н п ц у покрет за контролу популације убацују и Карнегијева, а затим н 'Иордова фомдација.

I

Када је 16. амандмаи о прогресивном опорезивању био придодат америчком уставу, ј с

мн од његових ставова омогућавао је ствараше фондација ослобођених плаћања прогресишкн

иореза на приход. Захваљујући овој рупи у прописима, извесни богати појединци могли су да т иу прогресивно опорезивање прихода. Интересантно је да су Ендрју Карнеги и Џон Рокфелср исиовали своје фондације много пре усвајања Закона о прогресивном опорезивању. Узимајући у .'<пир чињеницу да је гро јудејског капитала у Америци, није никакво изненађење да данас у ( 'јс иињеним Америчким Државама има преко 10.000 фондација које су ослобођене плаћања порс ш ПС1

I 70

САВРЕМЕПЛ ИЕДЛГО! ИЈА (и.Iи како да учеиик осмог разрсда нс ша габлицу множсн.а)

Систем образовања је врло важан сегмент у животу јсдие 1шци|г Припрема деце за будући живот у потпуности одређује будућност јодиш народа. Ову неоснорну чињсницу схватили су добро баварски илумииа ти, касније и Карл Маркс, а за њим и читава плејада кабалистичких изир шитсља. У Комунистичком манифесту Карла Маркса, у тачки 10 стојн Бесплатно образовање за све... Људи врло скромних матсријалних мо гућности (основни циљ комунизма) у овој су идеји видели једини начин да школују сопствени нараштај. Како је ова добронамерност спровсдс на у дело и са којим циљем? Јохан Ф ихте ( 1762- 1814.), професор на универзитету у Јени, кабали ста, избачен са универзитета због атеистичког агитовања, тврдио је ди образовање треба да има за циљ уништавање слободне воље, гако дп ђаци који се школују постану неспособпи да мисле другачије од ошн што би желели њихови професори. Бертранд Расел ( 1872- 1969.), профссор на Кембриџу, заговоршн матсматичке логике, пишући о Фихтеу, дао је следеће разјашњење: Про писани начин живота, усађивањ е и забране ће се комбиновати још

од најранијег доба, да би се произвела врста карактера и врста веро вања које ће власти сматрати пожељним, тако да би свака евенту ално озбиљна критика моћи била психолошки немогућа. Чак и ди сви буду бедни, оии ће веровати да су срећни, јер ће им власт рећи да је то тако. Јавни, бесилатни систем образовања сасвим је заживео у комуни стичким зсмљама након Д ругог светског рата. Пропашавши Архимедо• ву тачку, кабалисти су се обрушили на Запад. Једна за другом зсмл>с Запада су, са више или мање отпора, уводиле систем јавног, бесплатно! образовања који јс стављен под финансијску управу владе и мипистарства образовања. По узору на комунистички систем, отваране су јавне школе из којихје одмах протериванарелигија, а Бог сс замсњивао идејом онштег добра. Крајњи циљ - универзално јавно образовање (за све), по замисли кабалистичке над-владе, треба да преузме активну улогу у одрсђивању друштвеног поретка будућности, при чему ће профссори, свесно или несвесно, силом или милом, стати на страну снага формираних да у имс друштва контролишу економске чињенице, стварајући армију појединаца са извесним квалитетима. 180

( игшм обр.гнжан.а јс ноп (ц|>• •уианизма, а свака јавна (и бесплатиа) школа је школа хуманизма.

Шта могу да учине теистичке недељне школе које подучавају мали Орој деце? Шта оне могу да учине да би обуздале плиму петодневног иедељног програма хуманистичког учења 75? Поред нове религије , ка-*Iч Свети Јован Богослов је писао да ће што се више буду ближила последња времена, свс 'иитајати много јасније. Другим речима, механизми обмањивања човечанства постајаће из данп I '|1Ш све схватљивији. Када јс седамдесетих година XX века, по наређењу врховног суда СЛД, • ртићанство протерано из јавних школа (рићПс зсћоо1з), многимаје било јасно да је оно што јс ">'•11пасилно урађено на Истоку перфидно продирало и на Запад под плаштом нове духовпости нуманизма. Каснија разјашњења кабалистичких пулена недвосмислено су показала извор, суш. нну и основни цил> новс духовности. 1Јрофесор и хуманиста Харвардског универзитета Честер 11ирс изјавио је следеће: Свако детеу Америци које долазиу школуу петојгодини, душевно Је ||.| н'сно, зато што у школу долази са одређеном ве.рношћу своји.н родитељима (!)... са вером I Иише биће (читај: Бога, хуманисти једиоставно не могу да изговоре ту реч)... са патриоти >-

чии н национализмом... то доказује да су дсца болесна, јер здрав индивидуум све то одбацујв ч нредставља опо што бих ја назвао истинским ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ДЕТЕТОМ 1>У■ / ' /ЈНОСТИ. Хуманиста Џон Дафни био је много одређенији: Убеђен сам да се борба за будућЧЧС1Н човечанства мора одиграти у одељењима државних школа, које своју улогу правилно ирсдстављају као улогу проповедиика нове вере... Учионица ће постати поприште биткс || шеђу старог и новог, између трулеће леинше хришћанства и... нове вере хуманигна, која /г најдивнија у свом обећању мира... Канадски педагог Марија Манете, крајем седамдесетих 1КI

су НОСеПпИ 11К Ц С 11111 СГИ11ИЈ1И 11.1 мисомску ппучиу гсорију сиолу иијс, о чсму ћсмо дс Iаљиијс гонори ш у иарсдиим дсловима оис ки.игс,

01111111 I I I

Дете је слободпи личност коју пе треби спутшшти 111)01111441 ном родитељском бригом, говоре нам школски психолози који, у ио иијо нрсмс, добијају значајно месго у контроли образовног сисгема. ( )ннј поучии нриступ у креирању модерних, савремених односа на релациЈи дс гс-родитсљ, најобичнија је подвала добро уиакована у слаткоречп пу доброшшерност владиних коптролора. Циљ је врло једноставан I иимииисати и најмању могућност корекције од стране породицс нсћ спш рсних извесних квалитета које дете добија кроз систем државно! образовања. Крајн.и циљ, тј. потпуно уништење сваке слободне наставе, оства рујс сс данас етапно, на свим нивоима, при чему наставни кадар трпи нсаиђену тираду. Већ устаљена техника обликовања потрсбног настаи ни1 кадра на заиаду, путем низа семинара, све вишс продире и на исток, посгспено достижући свој стварни облик према замисли кабалистичк п х стратега. Основни циљ ових семинара, који све више подсећају на нсобавезна секташка ћаскања, није побољшање иаставног програма и мстода едукације. већ стварање новог, послушног кадра, који ће бити заслепљен својом улогом и местом педагога у оквиру савремених научно-наставних програма. На западу, где је хришћанска црква већ одавпо бачена на колена, ови ссминари нису ништа друго до отворсно пропагирање разних источњачких вештина усавршавања личности, ради што усиешнијег схватања савремене исдагогије. На истоку, посебно у земљама где је православље успело да одоли пајезди комунистичких Iлодара, усавршавање наставног кадрајош увек пема тако директан приступ. Савремени научно-наставни тренд, у потпуности прожет хумапистичком доктрином, у земљама православља још увек се стидљиво година, упражњавала је посебан систе.ч наставе. Доводила је разне предаваче-окултисте, експерте у својој области, дајући им мог>'ћност да дсцу ирактично обуче магији помоћу разних експеримената. М и у одељењу радимо запрепашћујуће ствари: лечимо психолошким дејством,

врччамо, тучивамо шамапнзам, деловање кристала, траисцеденталну медитацију, јогу, хипнозу, и затим о томе пишемо... Палимо свеће иједном месечно празнујемо пун месеи... Значи, у одсљењима државиих школа деци сс намећу разне врсте окултних радњи у виду вежби за концентрацију, релаксацију или увећање самоуверености, при чему се ови нови изрази у оквиру савременог образовања обавезно подижу на ниво врлине. Међутим, када се пажл.иво проуче мачини којима се, тобоже, постижу релаксација, концентрација или самоувереност, види се да сс иза појмова, који представљају мамап за лаковерне, крију методе којима прибегавају оријенталНИ мистичари у својој окултистичкој пракси да би достигли технику гледања трећим оком. Та сиособност је по њиховом учењу неопходна ради откривања своје више свесности, или, речено језиком православља, ради ступања у отворени контакт са ваздушним демонима.

1X2

ИС' I 0Ч11>ПМК11М I < V11111 I I I . .11|| Ш |<11и111..1 11141101' I II у о м ш р у . 1И) шаних радиоимца. Мсђутим, и \ ). ш о м и у друI ом случају, 1схпик!1 цГ|МШ1С II ЦИЈ1> су ИСТИ. Мс Iодс обмањивања, које даиас делују, најављене су још 1897. годинс 11ротоколима скупова сионских мудраиа. У Протоколу бр. 16 дословпо I ажс: ... за време тих скупова, у прашичне дане, прсдавачи ће др111Н11 тобоже слободна предавања о питањима човечанских односа, .■ шконима примера, о репресалијама које долазе од несвесних односа п. нијзад, о философији нових теорија још необјављених свету. ‘ "МПИПУЦ СП

Мрема гшановима кабалисгичких стратега сваком појединцу, који нрође кроз систем државног образовања, мора бити утиснут поссбан пс 1М извесних квалитета: 11рво, атеистички поглед на свет добро подмазан научном теоријом о еиолуцији живих бића. Уколико је појединац одрастао у религиозној нородици, његова представа о Богу мора се максимално карикирати, Iварајући код њега осећај срама због веровања у иешто старомодно и

нревазиђено. Друго, анимална философија типа само најјачи опстају, која дирек1Н0 произилази из научне теорије о сволуцији живих бића и има своје | орене у кабали. За појединца који прихвати ово становиште, живот је т милосрдиа борба, а лицемерство, безобзирност и себичност основни 11 рибути нове моралности. Греће, бунтовнички дух према породици, као старомодној и преваш1)сној хришћапској ииституцији. Четврто, што раније иснољавање сексуалности као резулгат савремеиог ириступа у сексуалном образовању деце. На питање: Шта мислите о сексу међу младима?, једна четрнасстогодишња девојчица одговорила |г као из топа: Редовноупражњавам секс. Оргазам још нисам доживела иада редовно мењам нартнере. Наставница сексуалног образовања у школи м и је објаснила да проблем л еж и у неискуству мојих партнера. 1ппањен и видно збуњен новинар, покушао је да скрене разговор у норчплне воде: Да није мало рано за секс?, питао је. Добио је одговор: Ми <ио савремени генерација. У школи насуче ди је секс нешто природно II нормално. Зар треба да будемо као они настрани тииови што иду г цркву? Новинар није одустајао: Да ли ваши родитељи знају за ваше сексуалне активности? Не, они су - аут. Моји родитељи никада не ои схватили моје потребе. Омладина данас ими своја правила која се морају поштовати ако желите да будете - ////. А где је у свему томе иубав?, питао је новинар. Ах, та љубав...(смех). Љубав је за маторце. 183

II 1и 1п м ч>, II иуЛш! /с (1/К10 0111П11П. Опи 1)0.111 ш КОСШ1Ј0 код спако оО то пожсл п 110110О11цу/п. Псго и послсдњс, снаки мојсдинац који прође кроч систсм држпшии обри итап.а мора бити интелектуално осакаћен, национално и полпт и чки нифсриоран и духовно празан. Савршена слика будућег роба. У свом ирограму кабалисти су посебну пажњу посветили упииср титсту, главном извору мозгова сваке нације. У Протоколу бр. 16 стрји

Гш)и упииипења сваких колективних снага, сем наших, ми ћемоучи 111111111 нешкодљивим први степен колективизма - универзитете, прс васпитивши и ху новом правцу. Њихове старешине и професори бићс припремани за свој носаоу духу нодробних тајних програма дејстави, од којих они некажњиво неће одступити ни за јоту. Они ће битн ностављени са нарочитом онрезношћу и биће доведеииу нотнуну ш висиост од владе. Ми ћемо искључити из наставе државно право, као н све што се дотиче нолитичког нитања. Ови нредмети ће се нреда вати неколиким десетинама лица изабраних из броја посвећених но нарочитим снособностима. Стварајући извесне квалитете код појединаца кроз нови концеш универзалног, бесплатног јавног образовања, кабалисти су остварили један од својих основних циљева - одрсђивање интелектуалног нивои сваког појединца. Зато се немојмо зачудити ако једног дана сретнемо младог човека који са муком формира просту реченицу, коме је таблици множења непознаница, а историја почињс са рођењем Елвиса Прислија.7 6

76 Фоно-запис па основу којег је интерпретиран наведени разговор, настао је средином деведесетих година прошлог века са једном бсоградском шеснаестогодишњакињом. Сачинио га је наш савремеиик, новинар, истражујући све израженију појаву раног сексуалног искуства међу младим л>удима. Резултати истраживања никада званично нису објављени.

184

1.1 р • !•<••• I

1 'ш <м

< IН 7 2 I ‘>0*».),

И |Ц } ф ('1 '()|)

и(I

К'('1мЛ|1ниу| Н11 опориик мшсмптичкс лошкг. 11ипионо Јс ди 1)с нрло Срк) ло1)к кргмг мип| 1)е се у сваком друштву ирок шодк Iк нрс I и карактера и врста вероваша коЈе ћс »лнс' I н сматрати пожељним, тако да ћс снака снг 11 туално озбиљна критика моћи бш н нсичо лошки немогућа.

Јохан Ф ихте (1762-1814.), профссор иа унн верлитету у Лени, тврдио је да обраловаи.с треба да има за циљ ун и 1нтаван>е сваке сло боднс ВОЈКС.

Мајнард Кејнс, члан Ф абијанског друштви, изјавио јс: Доћи ће чреме када ће заједиици,

као цедина, морати да обрати пажњу и иа извесне квалитете, а не само на пуки орој својих будућих члаиова.

1X5

М \,||М V I« К V ИОС.11Л

Оспони ланашње научне мисли јс теорија еволуције. Ова теорија о сиолуцијп човека у натчовека, толико важназа слободнс зидаре, ностала јс ОСПОШ1И садржај сваког образовног система. Угледни магазин 'ГаЈм лприла 1980. годинс, доноси следсћи текст: Ниједна иоле обавештспа

особа чише пе сумња да су многе животињске врсте које данис нч анањују Земљу резултат процеса еволуције. Другим речима, ко по сумња у георију еволуције, најобичнија је незналица. Чоиек који је исклијао из земље, развио се у ниж им царстиима нрироде и дошао до садашњеграционалног стања,још мора да заврши сиоју еволуцију постајући биће налик Богу и уједињујући своју свест са Свезнајућим..., говоре данас масони путем сопсгвене пропагандс Пајучснији еволуционисти додају: Сва жива бића настала су нутем иатеријалног, природног еволутивног процеса из једног извора који је сам настао из мртвог, бе.животног света. Еволуција је концент по коме се врсте мењају током времена. Током милиона година, малс промене се гомилају и ностију велике разлике: неке врсте настају ч друге изумиру. Степени нромена се веома разликују, а нравцн нроменч су непредвидљиви. Са друге страпе, Богом откривена истина нам казује да је сав жи вотињски и биљни свет, као и човек, створен готово у истом тренутку (7 дана) - вољом Творца. За хришћане пису потребни никакви докази, нотребна је само вера у Господа Исуса Христа, док се еволуционисти свакодневно грчевито хватају за научна открића, не би ли на тај начин комплетирали своју теорију. Иако образовни систсми многих земаља перфидно истичу потпупост научне теорије о еволуцији живих бића, постоји нсколико чврстих аргумената који јасно показују да је у питању обмана. Једиа од обласги најотворснијих за осветљавање преваре јесте проблем такозване изгубљене карике, везе која недостаје између човска и човсколиких бића (човеколики мајмун). Само јсдан летимичан поглед на свс оно што су нам еволуционисти нудили као изгубљену карику показује сву слабост ове теорије, отварајући на тај начин право питање: Комс служи теорија еволуције? Прва подвала у низу био је зињантропски човск. Фосилни остаци овог раног човека откривени су у наслагама које су наводно биле с гаре милион и седам стотина педесет хиљада година. Када су, међутим, по186

'II *1 >у М0

1 0

Д1 ' УI 11.1-11 IIК0 МО1 II IIII •>II11 11|| III ................11 Н )М < ' 1 1 0 , VI' 1111101111.0110 |Г III

|о М111орији.1 стар око 10.000 т иим (»ип |г Гшо мрш! мромл1нај, лпм << . иолуционисти иису предавали (л Iим јо човек из Небраско постао тгубљена карика сволуциомис Iл I•<к 11 И111 остатак човека из Нсбраске састојао се само од јсдно! јед ти и мл за који се тврдило да је припадао праисторијском човеку који је, !мнодно, живео пре милион година. На основу овог зуба научници су I« 1<оиструисали изглсд човска из Нсбраске. Када је, међутим, на истом нллпзишту ископано још фосила, установило се да су сви фосили - ос Iлпп свиње! Какви су то научници који на основу свињског зуба мш у |.| реконструишу изглед праисторијског човека? Овај други неуспео но | \ шај јасно је указивао на одрсђсне знакс нервозе и нестрпљења мођу <иолуционистима, па се може отворсио посумњати у могућност свеспо! иодметања. Човек из Пилтдауна је наводно био стар пола милиона година, а ро мшструисан јс на основу комада вилице која је откривсна 1912. годинс. 'ћосилизована вилипа сматрана је аутентичном све до 1953. године, када |1 огкривено да је то вилица обичпог мајмуиа патинирана да би изглсшла старо, а загим закопана. Ово више није био промашај, већ отворспл н нодла превара еволуциониста који су изгубили главу у нестрпљивом ншчекиваљ у карике које пема.

Врхунац научног подметања је неандерталски човек који је дуго гошна сматран везом између мајмуна и човска, али је касније, ипак, озваимчено да је у питању само и једино - човек77. На основу свега иаведеног, свако се може запитати: Зашто научници <иолуционисти грабе сваку прилику која им се укаже да повежу човека гл мајмуном, па чак и у оним случајевима када је и њима јаспо да је у ннтању најобичнија подвала? Можда одговор лежи у следећој изјави: Разлог због чега, после сиих

фосилних остатака, који су били испитани и сортирани од стране антрополога - еволуииониста последњих стотину година, још увек не постоји сагласност око човекових еволуционих предака, јесте тај што човек није имао еволуционих предака. Сви прави докази наводе на то да је човек био прави човек од симог почетка (Хенри Морис, чагопис Импакт 1979.).

Ово одуговлачење са признавањем грешке, јср се свако научно откриће годинама смат|ШЛ0 релевантним, имало је свој перфидан циљ: До момента признавања грешке, генерацијама и <гнорацијама младих људи усађивано је у свеет да карика постоји и да има одређено име.

1«7

\ 11 м

1,1

и ||()

\ 11<•11111С М|)('М(

( III • 'I V11.110ННС I II МСИ.ПЈу I С0|>11 ју

III |1

'КНК I I 11(1 Iуи|)|1() (II мцјму 1111, Д(П. I(»|>Џефрм 1>урп, дирск гор рсм иопи пки Јсркс цсп|ри 1л I|роучама11>с примпгп п нодећи аморички иаучннк, 1писо јс С1|сдсћу георију: Мајмупи су еволуциони потомци чоиеки (!?), Даклс није иише битан ни емер еволуције. Битноје само једно - сволуцијл т* сиаку цену. По георији еволуције, најпростији облици живота настали су етии рап.ем аминокиселина које су се касније поређале у ланац и тако обра к> иале протеин (беланчевину), и то све - игром случаја. Најједносташп1|п протеии састоји се од ланца који има отприлике 100 аминокиселпип при чему живот не настаје било каквим редоследом тих аминокиселпил ( 'амо један једини редослед даје живот, све остале комбинације то пис\ у стању. Вероватноћа да се 100 аминокиселина случајно поређа у оиги мални низ који даје живот износи: Један према броју који има 158 мулл! 11рема савременој математици, вероватноћа овог догађаја равна је нулн Биолог Едвард Конклин дао је сликовити приказ ове вероватноће: Веро

иатноИа да је живот настао случајем м ож е се упоредити с веросчт ноНом да Ие резултат експлозије у штампарији бити уредно и по рс доследу сложено проширено издање речиика који сеу њој штампи. Нико до саданије пронашао ниједан фосил који би доказао развој жи нота из једноћелијских организама. Први проверени фосил пронађен јс у слоју стена из камбријског периода, геолошког доба у развитку земљипс коре у којем су настали пајстарији слојеви и за које се претпоставља дл еу стари око пет стотина милиона година. Интсрссантно је, да у два слојл која леже исиод њсга нису нађени никакви фосили. Међутим, у слоју гп камбријског доба пронађени су милиони фосила веома сложене грађс. Стенсфилдова Наука еволуције из 1977. године, о слоју из камбријско! периода каже следеће: Током камбријског периода, изненада су се појивили предспшвници гопгово свих главних животињских врста које динас познајемо. Као да се дигла нека гигантска завеса и открила свет који обилује животом фантастичне разноликости. Поред тога, еволуционисти гврдс да су мутационе промене живих бића узрок настанка нове врсте. Велики број научника се слаже да 99% свих мутација производе инфериорпа бића која, због неспособности дал.е репродукције, не би предуго опстала у дивљини. Ако и узмемо да оних 1% узрокује скок из врсте у врсту, онда се можс поставити сасвим једноставно питање: Зашто до сада међу фосилима није пропађен ниједан остатак са неуспелим мутацијама, поред многобројних успешних, када јс вероватноћа проналажења нсуспслих мутација драстично већа? Иако 188

|Г 1'II II) 11(1111 1ЛМО 11(1 ХИЈ1.11ДС му I I 11111 .1 1.1 11 11|Г (11111 1||><1|м1)Г1| I I I I |Г 1,111 кн ,1мп случај д а јс нека животињп му Iлцпјом пос1ала сложсиија, д а јс ц,|| шла иска иова творевина илм проучрокована било каква битиа, <>г иипна иромена. Гсшко да би еволуционисти на ово, као и па сва претходна питан.а, ки ии дати задовољавајући одговор, сем неоснованог трабуњања. Јсдна од трагикомичних последица ове немоћи је и нова теорија ичиуларизована кроз разне научне часописе, која говори о томе како су |м||исмаљци (нека нспозната сунериорна раса) у давпој прошлости пт |ч>1 васионског брода избацили на Земљу неколико сподоба којс су ка< ш1|с, прилагођавајући се околини, еволуирале у данашњсг човска, 11 поред свих слабости материјалистичкетеорије о процесу еволуци|< | иногсвета, к о ју је поставио Чарлс Дарвин ( 1809- 1889.), еволуционис I и порно одржавају своју теорију потпомогнути научним институцнјама и пмснима светског угледа78. Због чега је толико значајно бранити јсдиу косрнулу теорију и поред свих доказа против ње? Зар није у светлу изнс |ич чињеница, најблажс рсчено, чудно да многи људи тврде да је теорија 1>гволуцији живих бића научно доказана и нссумњива чињеница? Има ц| <>на неки циљ ради кога се брани? Уместо одговора понудићемо изја мV хуманисткиње Клер Чејмберс: Пре него што човек буде поробљен,

11,1‘гово стање свести мора бити редуковано од духовног ка телесном. Он мора научити да о себи мисли као врсти животиње која нема Оуховних потреба. Када се човек једном ослободи обавеза према Богу, отворенје пут његовог потпуног нотчињавања господару.

Први модерни заступник теорије о еволудији биоје француз Жан Батиет Ламарк (1744, IП.!9.). За њега је живот настао сам од себе, једним спонтаним актом природе. Суштина његове 11’орије састојала се у идеји о наслеђиваљу стечених особина. То је значило, другим речима, да г 1И11 животиња може своје навике, склоности и органске промене, које је стекла за време животи, ч остави у наслеђе својим потомцима. На ово је, Чарлс Дарвин узвикнуо: Нека ме Бог сачува ■■>бссмислица Ламаркове теорије! Дарвинова иачела се.чекције или природног одабираља, тј ■1/||> у борби за опстанак преживљавају само пајјачи облици и када за врсмс дугог временско: |нпдобља преживеле јсдинке стварају нову врсту предајући у наслеђе потомцима збир својих ■тучајно стечених особина, јаспо показују да се Дарвин није много удаљио од Ламаркових бесиислииа. У првом издању књигс Порекло врста (1859.), Дарвин још учи да су прва жива бићи иипала вољом Творца. Касније, Дарвин одбацује постојањс Творца и своју теорију лроширује и |ц» л.удску врсту. Укратко, у борби за опстанак развила се једна врста мајмуна неприлагођенн чн . ивот на дрвећу, којаје сишла на тло и почела да хода усправно. Хладноћа леденогдоба, натернлн и је и научила да се служи ватром, што је довело до даљег развоја људске врсте. Саму суштипу ниог учења јасно је изразио научник Џулијен Хаксли: Дарвич показује да није нотребан никакан

тинприродни Творац, пошто природној селекцији може да се припише сваки познати облик 'н ивота. У љеговој еволуцији није било места ии за какво патприродно деловање.

' 1н|).к> Д|1|11111и (1 8 0 9 1НН').), |Ш1||П11 м |И 1'| 1и)н

листичке геориЈс <> ироцееу <'но.|уцм|<' <м1тм спетп. Гнушао ее Лпмпрконе 100|>нЈс, н н< << иије много удал.мо ол Лимарконнх Лесмш н< ца.

Ж ан Б ати ст Л ам арк (1744-1829.), францусм| приролн.ак, први модерни застунниктеорн|< о еволунијн ж ивих бића.

П еандергалски човек - дуго година сматраа је везо.м између мајмуна и човека, али Је, ипак, касније озваничено да је у питању сами и једино - човек!

190

1

коглк и> 1ш |.л

Успсшно, етапно разбијање западног хришћанства у данашње времс .... и|а своје крајње обрисе. Многобројн с хришћапске секте, всћ добро | нрсњсна источњачка рсаигија, екуменске небулозе, отворенс оргаии ниијс сатанистичког типа и све популарније секте самоубица, изродилс м)|к|)ссионалпу шароликост у чијој основи лежи кабалистичка до (11рппа. (' друге стране, голи тсрор над институцијама православлш н ао а мпо со у комунистичким земљама послс Другог свстског рата по узор\ ма колевку комунизма - Совјетски савсз, када је ангажован сав распоао | на репертоар комунистичке рспресије. Југословенски партизани, још ■ I арсме рата, певали су: Носим капу са три рога и борим се протич 1>ога, наговештавајући тако крвави терор над православљем - Једииом, < асгом, Саборном и Апостолском Црквом Христовом. Рсцепт је углаа иом био јсдинствен за све комунистичке земље: физичка ликвидација | исштенства, затварањс православних храмова и манастира и њихоао •мч гидно скрнављење, потпуно затварањс богословија и њихово неприитиање као институција образовања, забрањивање веронауке и всрскс ипампе, прогањање, хапшење и батинање хришћанске омладине. Нажа1ист, исписиване су тужне страницс у историји православних народа"'. И поред тешких и крвавих удараца православље сс показало као жи4(11« противник, чије корене није било лако почупати. Чврсти догмати иравославног учсња, нспоколебљивост армије мученика, песебичиа бор1Н1 православних всликодостојника и свештенства, изазивали су неопи• шш бес комунистичких злотвора који су сс, послс сваког пораза, са још игћом жестином обрушавали на православље у име слободс, јсднакос гп Изградља храма Свехог Саве на Врачару у Београду заустављена је после завршстки Тругог светског рата од стране Титовог комунистичког и безбожничког режима. Цео комплеке I |едноставно нациоиализован. Покушаји да се |радн>а наетави остали су безуспешни. Започеп| храм служио јс у послератним годинама као складиште аутотранспортног предузећа, да бп иктшје зарастао у коров и постао јавни тоалет Бео^рада. Седамдесстих година, започети хрвм | истог Савс постао је сабирно место наркомана, силеџија и проститутгки. Да би зауставио дал.е Ло|божничко дивЈвање, тадашњи сгарешина храма Светог Саве, сада протојереј-ставрофор Јћунодраг Петровић, уз благослов Његове светости патријарха Германа, спровео је акцију чишћен.и • чутрашњости храма, при чемује, између осталог, пронађен и костур новорођеног детета. 11ород тога, интерссантно је напомеиути да су комунистички активисти, који су свакоднсшт .ишлазили храм, странцима објашњавали како то и није православни храм, већ конзервирапи иотаци Народне библиотеке која је страдала приликом бомбардовања Београда априла 1941, шлинс.

1‘)|

II П р п

11 1П.1

III

\ > ||| I КП| П >1111111

• IIII'

II

1|>1;\јућих МОЛИIИЧКМХ I I 1Ц1КПIН. 1'<ф

|г мт.,опор||Ј11 ИОКОИИМ11 кориг I и иа ри ш обманс, да би гакрпла гуш ппо гмо| дглоиап.а, Хришћанска пранославна црква је једина црква која, у току гиш лнгхил.адсгцдишњег постојања, није изнедрила ниједну сектшпку ш јсдницу. Поред осталог, и ова чињеница неоспорно говори о томс да |> мранославље Једина, Истинита, Саборна и Апостолска Црква Христоиа ( 'уочгна са овом неумољивом истином комунистичка фаланга ћс, мор> 1 голог гсрора, применити и над српским народом већ виђену методу рм заран.а хришћанства у договору са својом западном браћом. Улазећи на мала врата, западно секташтво полако се увлачило мс1)\ православне народе. Адвентисти, Јеховини сведоци, пентекосталцн н други, иако су званично имали исти третман као и православљс (у дух\ масонске конфесионалнс толеранције), издатнно су били помагани, какп од стране државних комунистичких органа, тако и од међународпнн мгнгора. Западне хришћанске секте лако су долазиле до просторијп слободно су штампале и дистрибуирале јерстичкс књиге, а отворспо и дгрссивно врбовање нових верника није подлегало никаквим сапкцијами од сгране званичних комунистичких органа. Са друге стране, свако су протстављање православља овој перфидној и безобзирној скспанзији лм

цемерно се сапкционисало, као верска нетрпсљивост и нетолеранција. Деведесетих година X X вска, у време распада комупистичког бло ка, показала се сва силина ове кабалистичке армаде која је деценијамп нссметано радила под патронатом комунистичких режима, стрпл>иио чекајући да голи терор учини својс. У помоћ су им дошле источњачкс религије, овог пута са Запада, којс су се већ дубоко укорениле и задалг одлучујући ударац западном хришћанству, да би се онда, у пуном сјају, заогрнутс плаштом хришћанског екуменизма, појавиле међу правослаи ним народима. Поред најезде кабалистичке армаде, нови комупистички режимм под маском социјал-демократије перфидпо форсирају настанак ново1 традиционалистичког покрета, који је посебно био изражен у српским земљама бивше Југославије. Овај покрст нема јединствен центар, јер јс он, пре свега, плод мсдијске кампање и има у осиови два циља: прво, да у своје окриље привуче све оне који желе повратак православљу и да гш тај начин спречи њихов истински конгакт са православном црквом, и друго, потпуну рестаурапију паганства кроз разне видове хришћанско.' вештичарства и магије. Нове традиционалисте није тешко препознатм. За њих је слава само мало бољи ручак, а одлазак у цркву помодарство, 192

т 'И01'11111Л.с јс 1л и.нх спшролинНш н уморНО хрмшћамстно којс хптио I" 'м осчежити мовим идејама у д уху савременог, модермог светн. Сис "" |< |нимчма, духовна обмана, устаљена метода коју слободпм чидарм I " " н.ују всковима, утирући тако пут јереси, полуистинама о Богу м 111 м и , да би на крају своје мисије потпуно спровели у дело дсмомску • и'|у о мовску-Богу и његовом рају на земљи. 1сдам део данашње интелектуалне елите са подсмехом гледа ма нуб "" .шмјс које повремено обрађују теорију о масонској и кабапистично} '■ г/чг Гврдња да је на делу пуко компилаторско трабуњање пепоши > ■ II \. |сдма је од најчешћих квалификација која ову елиту обједим.ујс ,1с I "" 1аммом анализом ове квалификације може се уочити следећс: мрпо т сио или несвесно се прсвиђа већ одавно устаљени принцип ствцрам.а . шог историографског рада - чврст ослонац на ауторе који су у иро " шм временима обрађивали исту или сличну тему, ггри чему јс моио ... Iориографско дело, поред нових закључака, резултат обједињавам.а ""1110 сличних праваца истраживања; и друго, нссумњива је тежња овс . ште да у будућности постапе једина група одабраних која ће себи дати | мраво да даје одговоре на сва постављена питања што јс, у суштини, |Мо израз менталитета који слободни зидари шире око себе вековима. 11осебно иритирају тврдње да су овс публикације кукавичко бежање . етоарноспш, дилентатизам кога се треба клонити, јер је изродио чии сурогат, демагошки приступ стварпости, манију гоњења итд. Дакле, узимајући у обзир све прстходне ставове, можемо закључити: 1.1 ратови почињу онда када једна нација упаднс на територију друге; да . економске депресије догађају када се на тржиш ту догодс неочекивами шмови; да се инфлација јављ а када цене скоче због несташица; да рево|чције (преврати) почињу онда када се народ, увек спонтано, дигне да "и збацио постојећу власт. Значи, све сс дсшава случајно, пема иикаквих иокретача. Људи обично очскују од власти да их заштити од штетних догађаја. \Ш1 уколико се такви догађаји ипак одиграју значи да су органи влап| подбацили у обављаљу својих законских дужности, будући да се од ишрата власти очекује да их спречи. Постоје само два образложења због м|јих је власт заказала: Или су јс догађаји надвладали и нису могли бити • пречени, или су догађаји допуштени, јер је влада желела и пристала да г догоде. Трећа могућност не постоји. Уколико се догоди да се планирипи, нежсљени догађај дсси, они који су га испланирали морали су то |ц учине у тајности, како би сиречили да те планове открију они који "п били погођени њиховим дејством. Планери, који у тајности креирају

193

101 ц|)||||' к(||г п«‘ 1ш 1м иу 1И ио /1ич|ц |Ц) (с(|)и1|ицији су 'ШНСрСИИЦИ Мг11 сгсрои рсчиик дсфиишнс шисру кпо: Удружеп>с људн коЈн у тн/шн п1)1 /нкк' и« <н'111<1«ривап>у пеког м о г или незакоиитог цнл>«. [Јпнсрсници н симо дп морију да раде у тајности, всћ морају да нрсдучму снс мсрс н I урин.и како сс н.ихови планови не би обзнанили у јавности. Даклс, прим чадагак завсре је да се људи убсде да завера не постоји! 11ос гојс три начина да се завера разобличи. Први начин јс да пски >> нсрсмик одустане од завсре и јавно изложи оно што о њој зна. Ово зах и'и • ичузстну храброст и веома је ретка појава у историји људског рода. Дрм н пачин подразумева исказе људи који нису својевољио учествовали у м исрсничком планирању догађаја. већ су то тек касније схватили. Овс осн бс, којих нема много у историји, такође су обзнањивале унутрашп.с уг I ројство завере, излажући себе всликој опасности. Трећи начин откривпп > свих аспеката завере односи се на рад оних истраживача који открииир илаииране догађајс у прошлости. Зато је данас и лансирана чувсна м,1 сопска крилатицао неопходности окретања свих модерних демократски друштава ка будућности, јер се наводно у прошлости нема шта наћи. Крајњи циљ завере је постизање апсолутне и бруталне владавинс ии I цслим човечанством. То јс основни циљ кабалистичке над-владс. За <и I варивање овог циља користе се ратови, депрссије, инфлација и револ ције. Потребно је уништити све религије, пре свега хришћанство, а сн. националне владе и традиционалне институције ставити под контролу Поиог свегског поретка, новог кабалистичког царства које ће изникну ти на рушсвинама и згариштима хришћанског света. Христос пам је обећао да ни врата пакла неће надвладати Цркву Пм гову и да ће због изабраних скратити оне последње данс великих пг воља. А велика невоља нс може настати случајно. Она можс бити сами рсзултат једног великог плана, луциферског заноса синова таме чије 1)1 очи вечно остати слепе за светлост Божијс љубави. Наравно, завера захтева и заверенике, па је логично носгавити ми тање: Зашто би сс познати и богати људи прикључивали јсдном таквом подухвату? Одговор на ово питање дао је, у својој књизи Црвени ВоО иисац Блер Коун: Одговор је сасвим обрнут од питања. Ови људи, умг

шанн у заверу, постају славни првенствено због тога што су део ш вере. Дакле, учесници нису прво постали славни и богати, па су се онди прикључили завери, они су постали богати и славни управо зато што су били припадници завере. Који су њихови мотиви? Шта наводи људе да бесомучно јур е за богатством и положајима? Сасвим сигурно - власт. Људи се придружују 194

■ Iмс*|)и ди ()м д о и м и до новца, а ои м п д о 111Н1ГI и. Када чонск ими ноицп ■ И1КО му треб а, Iмсгов слсдећи цп и. мсн'гајс нјшсг. О п и који ж уд с ча нли " 11\ опћс њоме искварени, изазиваћс иамерно кризе, револуције и ратонс | нп н.см да задобију још већу власт. Ова кварљива природа самс тркс ' н гипћу објашњава разлоге због којих морална свест иоједимца ми ги " ш нласт над другима, нити разуме жељу затаквом влашћу и не можс 11 , чнати зашто би властољупци желели да изазову људску беду путсм 1'иона, криза и крвавих револуција. Другим речима, завереници еу ус ■ шми због тога што морално исправни грађани не могу да прихшпс 1И11.спицу да постојс особе које жслс да изведу нсвсроватно деструк Iи "Н.1 дсла против других л.уди. Мсгоде, којима се у заверу увлаче нови чланови (који замењују оис м)|и су се повукли или умрли), најбоље је описао амерички истраживнч Иорман Дод (Могући центри моћи у иозадини фондација): Прате се <чријере појединаца. Људима који испољавају иазнаке да могу бити

<етно успешни, у домеиима који ову групу интересују, тихо се приш т II они бивају позвани у унутрашње кругове. Посматра се како ч шршавају задатке а понеки се у заверу увлаче под околностима које њнхов излаз чине немогућим заувек. 11убликације које обрађују тему завере јасно су дефиписале узрок ' ис већег нарастања зла у свегу именујући, са мање или више успеха, ' мс оне који плету омчу за човечанство. Публицисти који су тај узрок дс'||||писали нису кукавице, јер је већииа њих, објављивањем својих радонп, ставила главу у торбу. Постављен узрок није никакав лажан сурогат, •нмеиа за сопствсну неспособност и слабост, всћ рсална опасност коју и шзива јединствсн цснтар кабалистичкс фаланге. Назвати овс публиинсте демагозима - у крајњој линији је демагошки. Заводити народ граиннозним причама, наметати му осећај кривице и неспособиости после М)-70 година комунистичког сатирања, подсмевати сс онима који јасно , казују на стварни узрок страдања, више је и од саме демагогије. Уколико је узрок одређен, сваком појединцу је преостало да своје • Iрасти и елабости одагна чврстином своје вере избегавајући, како всћ \очснс, тако и будућс кабалистичкс замкс. Прсма томс, да ли ћс право• лавље - Једина, Света, Саборна и Апостолска Црква Христова поклсI. нути пред навалом кабалистичког злодуха, зависи једино од самих праиославаца. Најоиаснија болест која их погађа је болест духа. Та болест је Iордост или затварање у самозаљубљеност, први грех у космосу, грех из кога извире смрт. Уколико се православци ослободе овог греха, ослобоаиће се и јереси, а то је за почетак сасвим довољно. 4 1г

11.Ш < < V I. \ 1« >1014

Погпуна или делимична политичка и екомомека контрола шн ||.ржаииим и међународмим институцијама омогућила је кабалистичм>| иад-илади да сс преко слободног зидарства увуче у све норе друш гнсио| жииота, осмивајући око сваке ложе читав низ разноликих удружен.а чн|и ћс чланови, инспирисани од стране самих масона, интензивно радити нл ос I иаривању постављених циљева. Овакав начин организовања, који омогућава контролу у свим облдс шма друштвеног живота, јасно је дефинисан још 1882. године на ма сонском конгрссу у Нансију: Када, надахпути ложом, масони помоИу

саојих пријатеља немасона, оснују какво удружеље, они не треба дп оставе ту ствар у рукама непосвећених, папротив, неопходно је дч опн настоје да одрже у водећем одбору тога удружења, које су осно аали, гро масона, који остају као центар и који би, држећи целокупно унривљање нословима тогудружењау својим рукама, наставили да го и даље воде саобризно стремљењима масонства. Развој комуникапионих система до песлућених граница омогућио јс кабалистичкој над-влади нову етапу у спровођсњу свог пакленог плана, мовезујући чврсто све своје организације у једну голему грађевину коју је тешко сагледати и још теже правилно дефинисати. Некада су рђавс књиге квариле свет. Данас рђава информација, доступна у сваком кутку паше планете, систематски квари свег. Моћни медији, ире свсга телевизија, у данашње време потпуно фор мирају јавно мњењс, пружајући фантастичне могућности његове брзс корекцијс. Управо овај моћни медиј, који се у највећој мсри налази под контролом кабалистичког капитала, омогућава масонерији не само фалсификовање историје, већ и фалсификовање саме данашњице. Огромна количина информација, којима се свакодневно затрпавајав ност, онемогућава обичиог човека да их правилно разврста и на основу тога извуче правилан закључак. Социолошки феномен површиости довео је до стварања армијс појсдинаца који се, у оквиру међусобне комуникације, искључиво баве интерпретацијом одређене групс информација у медијски добијеном облику, без дубљ ег сагледавања њиховог садржаја и коректиости извора, а самим тим и њиховог циља. Ако овоме додамо и школске програме који одређују опште образовање појсдинца, а који су препуни масонских фалсификата, долазимо до потпуног хаоса, до првог иредуслова за успешно деловањс слободних зидара. 196

И (||)Г

I I;П11111 ч мсдија, који у по III NI!(>«.-1 II кшшлишу јлнио МИ.ОИ.С’ ус

|гр|ж;|јућп I н у жељеном правиу, масонерија је посветила носебну па ( н.у еегментима културе који имају велики утицај на свест и начии жи нш н младих људи - будућности сваког народа. Филм, музика и мода, три феномена данашњице, потпуно одређују м.I•11;п живота данашње омладине кроз разне, у већини случајева, иаиз I 1сд међусобно супротстављене правце, стварајући на тај начин толико ('( 1.ене конфликтне ситуације међу њима. Мпоги су данас склони да ове феномене објашњавају економским мпегоријама, тј. тежњом за профитом који је по њиховом мишл.сил . ннина покрстачка снага људскогразвоја. 11а тај начин, скривајући стварни циљ, ово лицемерно објашп.еи.г м)је вешто намеће масонска информативна елита подметнуло је младим кудима новог идола - профит, идола коме ћс сс млади људи клањати, јер им он наводно можс испунити све жеље. Густо исплетена масонска мрежа у коју се, нажалост, многи хватају, шмагљује сазнање да; са једне странс, снормни део насталог профита ■ ктаје у рукама кабалистичког банкарског лобија, главног финансијера пиих појава са цснтром у СА Д , одакле су се ови феномени и раширили по читавом свету. Са другс странс, врши се систематско испирање мозгова и подстипање анималног начина живота, форсирајући код младих људи 1ежњу ка телесним задовољствима и пожудама са којима сс у младости ( иако, у мањој или всћој мери, бори. Ова наказна масонска идеологија иотпомогнута је научним објашњењима, пре свега фројдистичком псимтнализом, по којој је човек нагонско биће, полиморфно псрверзно, које пма сталну потребу за уживањем и полним општењем. Вечни идсализам младих људи, који се огледа у сталном трагању за ираведнијим и бољим животом, у ствари представља несвеспу тежњу за ћожијим рајем, за вечним истинама Господа Исуса Христа. Те вредности масонска машинерија вешто потире и презентира их као старомод14’ и превазиђене, изграђујући вештачки, земаљски рај који појсдинце иривлачи лажном светлошћу, да би на крају били гурнути у вечну таму. Гнремност и жељу младих људи ка позитивним променама треба усмерити у правцу бесмислене пиком шкодљиве агресивности, која ће на крају разорити и самог агресора. Садржај високобуџетних филмова огромног профита у основи, дирсктно или индиректно, презентује јавности нихилистичко и пантеистичко учење које је завијено у обланду слаткоречивости, јунаш тва и интелектуалне супериорности. 197

11|)Ш1 1111(Ж()р|1III' 0уШШ)ЧП11ШШ1Ш 0 , 1 р<ПЈИ),Ч1 Г)ИО |е' имсрмчки I IV мац Џсјмс Дим којм јс ламсмрао чуисму михилистичку маролу: Жшш Орх), умрк млад, буди леп леш , изражавајући иа тај мачим саи мрс »ир мрсма осмовмим животним вредностима. Да би ово докачао мали мсланхолични див, накљукан дрогом и натопљен алкохолом, гимс \ свом поршеу, не схвативши вероватно никад да је био само бедма ш рачка у рукама моћних господара. Читава плејада нових идола младе генерације рутииски остварујс грандиозне улоге у филмовима у којима се безразложно инсистира 11.1 рушењу свих моралних норми по узору на погану крилатицу сатами стичког адепта Алистсра Кроулија: Чипи све што желиш и иека ти то буде једини закон. Посебно су интересантни филмови у којима се жели младима намс тнути безлична интелектуалност, нов модел у међусобном комуници рању саврсменог човека, помодарска бизарност која од медиокритеги ствара нову интелектуалну елиту, нажалост водећу; филмови у којими добре ветптице и добри магови спасавају човечанство од нечистих сила, где се од изгледа и добрих и лоших диже коса на глави; филмови у којима се атеизам нропагира као животна идеологија, где главни глумац (идол) нс всрује у постојање Бога, али зато без размишљања и било какве резер ве верује у постојање Сатане. У филму Мали Буда, прсминули тибетански Лама, реинкарнира сс у три мала детета (вероватно је у питању нов облик реиикарнације), сим болизујући на тај начип успешио потапање западно-хришћанског тројства источњачким религијама. Мајстори шоу-бизниса и великих профита схватили су да нова мсдиокритетска интелсктуална елита гута све итто јој се понуди, вођена нсописивим страхом од заостајања у савременим видовима изражавања. У покушају да опише сву савременост нове елитс, један наш савременик се изразио на следећи начин: Уколико би целулоидни идол скочио у буре фекалија, то би изазвало одушевл,ење међу новом елитом која би, након грозничаве потраге за симболиком овог чина, и сама скочил а у веће буре, пазећи при томе ди његов садржај буде разноврснији. Помодар прихвата све што му се сервира, не водећи рачуна о вредностима сервираног садржаја, већ искључиво о његовој количини, јер управо та количина може једино да му обезбеди могућност избора и креације нових оригиналних израза, а самим тим и одређсни помак на вредносној лествици нове медиокритетске елите. Поред количине, битно је да је садржај ин, да је у тренду, да прати савремени начин мишљења. 198

" I" \ IV|>Ј1|11.1»ј 11111111ј 11 II 1111јс- 114II............ ...

I II \ 1 1 1 \шју|)|| у о б ш р 1КМ111КИ I I |ш И10Ј1И1СИХ ирапаца који иуло ишрок Оумчпш шбор. јср м:кч)шкк"1 ■ I" 'II |;жЈ1,11 основни приоритег. На гај иачин, ови правци I|рпмам.п.ују ■ м ра чиих иогледа и различитих интереса, са цил>ем да сс у коначпом I ■ л 11 ату васпитају само у једном духу. ( а психолошког аспекта, ова немоћ правилног артикулисања оснон " нч принципа етике лежи, пре свега, у вековпом рун1ен>у стандардпмх " гш п а мишљења. Аналитичко и критичко рационалпо мишљење, оспо " I мпучних метода, временом се систсматски потискивало у корис г смм " П1ЧК0Г мишЈвења, чији темељ лежи на ванразумском, интуитмнмом т куству. ( гратегија напада сасвим је јасна. Тобоже помирити све супро ' ипс Iи у име виишх идеала, пре свега науку и окултизам, а затим да I м приоритет окултним доктринама као новим мстодама спознаје. П а т | 1гд безазлене тсме, као што су одржавање кондиције и здрава исхрамм, м« рфидно се допуњавају разним психо-вежбама које нису ништа друго I" наријације далекоисточних окултних техника, као што су јога, зем, ■ |ммсценденталиа медитација и сл. У првој етапи преварс врши се проширивање свести путем наведених техпика, што посебно привлачи мешокритетску елиту, узимајући у обзир њене сгварне интелектуалне мо' 1|ности. У другој стапи гуру-учитељ открива основнс ностулате ново1 1оба: да је човек - Бог, да је човек створио Бога по свом лику, да човек ис умире него сс стално рађа у новим животним циклусима и да форма |м'мнкарнације зависи од тога како је ко проживео свој претходни живот, ■ не до момента потпуиог усавршавања личности - нирванс, стања у коме шнек престаје да постоји. Ово источњачко ђубре нашло је свој контејнер у савременом покрету Пово доба (Иеи' А@е), још јсдној масонској творевини чија експанзија мочиње средином седамдесетих година X X века, а својс корене налази у 1еозофском друштву, већ поменуте руске вештице и мага Јелене Петроиме Блавацки. Вратимо се поново филму. Посебно мссто у историји високобуџетне мшематографије, која директно пропагира гностичко-кабалистички дупнизам, разнс облике практичног окултизма, етичког нихилизма, култиог хедонизма и сво шарлатанетво масонске научне теорије о еволуцији живих бића, заузима жанр познат као научна фантастика. Суш тина овог научно-фантастичног жаира има у својој основи једпу идеологију која се всшто скрива, више подразумева, него јасно изражава. Ова идеологија одбацује хришћанство у традиционалном смислу,

,1 \МПШМ) 1,1 II ||()М ('Ш ', <>С)П' 111( > ( I 1111

|1,1 III I) М1р|1 К'ПТури XР 111111И111( 11111 (II

I 1.И110 М ИЖМ.ОМ КЛ IГ11)у II1111111 »у. |»(Н ,11(0 СС уОИ1М гс и о м с и с , о п и с у ј с С(’

кио |с, 1 И.1 м;и поии ш и б с т л и ч м а с и л а , а пс к а о л и ч м о б и ћ с .

У I рилогији Раг твезда, бо гје једна магловита Спага, космичка еиср | мја која свсммр држи у равнотежи путем непрестане борбс добра м тиа, мрм чсму доброникадане моженадвладатизло. Чак и у послсдм.мм сскисм мама трсћсг дела, када добро наизглед побеђује зло (амерички хспмемд) ос Iајс м даље скривена порука да зло није уништено, да вечна равмотсжа м дал.с мостоји. Ово је чист гиостичко-кабалистички дуализам. Центар свемира по научној измишљотини није Бог, него човек, алм мс обичан човек какав је он сада, него човек какав ће постати у буду ћмос I и у складу са модсрном масонском митологијом о еволуцији човс ка у матчовека. Уталудни покушаји масонске научне теорије о еволуцији да објасми м;м |у појаву интелигенције код човека, одвели су читаву плејаду полу маучника у област мистике. Настаје читав низ доказа о присуству вантс мал.аца, високо интелигентиих бића која су у далекој историји човечам с гиа подстакла брзи развој човековс интслигенције. Савремени протес гам гски и римокатолички теолози, који се по свом обичају такмиче са иодећом науком овог света, измислили су нов појам ексотеологија, илм теологија далеких простора, која се бави природом ванземаљских раса. Бића на вишем стспену сволуције, према научној измишљотини, увек сс описују као бића која су прерасла ограничења личности. И Б01 и човек намерно се описују као безлични, што је у потпуној сагласностн са школама далекоисточне мисли чија се доктрина дубоко укоренила у западном хришћанетву. У остварсњима научне фантастике будућност света и човечанства описује се као скок из данашњих научних открића у фантастична достигнућа будућности. Међутим, овај скок није плод научног и технолошког усавршавања човсчанства, већ скривено отелотворење некадашњс ираксе окултизма и отвореног демонизма. Способност телепатије, способност летења, матсријализације и дематеријализације, енособност мењања изгледа свемира силом чисте мисли, нутовањс брзином која је недостижна модерној технологији, способност овладавања људским телима и дар разумевања духовне философије која је изнад свих религија, само су део сна вештица и магова кроз векове. Јсдном речју, научна фантастика је савршено средство у рукама кабалистичке над-владе којим се успешно изврћу основне истинс хришћанске вере. Зато се са сигурношћу може рећи да је растућа оп-

200

ШМ.С110С1 М0М0Д1фСК01 ' 1011С М 1 ....... ...

|.|М 1|)ОМ МОСИСЛМЦИ М.0ГО11О1 м с и с р о

1ММ.П у I р л д м ц и о м а л н е хр и м М л м к кс м р с л м о п м

Иорсд тираније виеокобуџегмих филмова маучме ичмимгвогммс. моссбму занимљивост представЈвају ТВ серије које обрађују готово спс о мс из живота младих људи. Ова продукција у последње врсмс добмм ■ ној пун замах, како због успешне едукације омладинс у свим земљама ■ кс га, тако и због великог профита који ове продукције остварују. Иза фасаде наизглед безазлених проблема младих, са којима сс у мнадости свако више или мање рве, систематски се протура философи јв ммвог, нихилистичког доба у чијој основи лсжи изразига тежња за мро мсмом парадигме - уобичајеног начина мишљења. За ове ТВ серије, као и у филмској продукцији, карактеристичмо је, мре свега, одбацивање хришћанства у традициопалном смислу, а уко мп<о се хришћанство и поменс онда је оно безлично, изврнуто, мрсд ' 1ављено искључиво секташком термииологијом. Поред тога, вепгго сс мротежирају идејс скуменизма, посебио протестантског, перфидно мрм 1агођене жаргону саврсмсног младог човека. Посебно место заузимају рсинкарнација и разне психо-вежбе, које нису ништа друго до варијације тлекоисточних окултпих техника усавршавања личности. Овс серијс, наизглед едукативног карактера, посебпу пажњу посвсћују разарању хришћанске породицс, последње1 одбрамбеног бедсма гиаке хришћапске заједнице. Породица се углавном представља са два ислекта. На једној страни је лоша породица, разореиа нападом нихили с гичко-кабалистичког злодуха. Приказ ове породицеје врло упечатл.ив: осзразложно бунтовнитптво младих људи прсма родитсљима чија сс мслтгогија оспорава као застарела и несавремена, ссксуална изопаченосз ммцестног типа80, моралиа безобзирпост, насиље, дрога, алкохол итд. Са другс стране, нихилисти нуде решење проблема који су сами створили. ( 'латкоречиви, срцепарајући однос једнс складне породице јасно се изражава кроз синтетичке односе који немају ниједну додирну тачку са КО Неколико америчких сексолога недавно се побунило против хипер продукиије филмова п ТВ серија у којима се приказују инцестни односи, сматрајући овај проблем медијски надува ним. Своје уверење, да је у нитању чиста иодва.та, учврстили су када су им владине институцијс одбиле финансирање једног опсежног истраживања овог проблема. Снроводсћи истраживаи.е у сопственој режији, ова група истраживача дошла је до фрапантних података: 63 % испитаних девојчица између 14 и 18 година признало је свој покушај да, оптужбом свог оца за инцест, опршг дају свс своје проблеме везане за дрогу и неспособност успостављања нормалне комуникације I а својим вршњацима. Овај орвеловски чин потказивања који користе држаоии пулени директип јс последица бестидне медијске кампање са два основна циља: потпуно деградирати родител.ски иугоритет и оправдати пољуљану Фројдову теорију сексуалности.

201

111Ш |)1ИШ /1(11110'! ОМ

11.1110111111 ||ро1)||Г1\||| П1101 1Г(МИ111.)1>01101 С Н Н р И к Ч К 'I 1)1

рсшннају со у погпуиом складу сл (|)илософијом повог, 1111x101110ги'1Г"| добп, помирсп>ом свих могућих суирогиости којс адрав, амалитп'1к«1 критички разум иикада нс би довео у везу, где његово величаиство по пац игра доминантну улогу у регулисању нових односа. У складу са наведсним, јасно је изражена тежња што ранијог од ннјања младог човека од породице, али не кроз свету тајну брака, нс1) уираво кроз његово потпуно негирање идејом слободне љубави. I |,иљ идеолога новог, нихилистичког доба потпуно је јасан. Разори 1п градиционалну хришћанску породицу у којој млад човек једино мо>м наћи храну за све стране своје природе, где једино може да живи кап погпун човек, где породица представља мали свет који све своје снагс сганЈБа у дејство и где повезана различита поколења природном всзом чиис мост између прошлости и будућности. 11оред тога, сценаристи ових маратонских Т В серија препоручују пгго раније сексуалне односе међу младим људима у складу са Фрој човом ссксуалном тсоријом. Ово модернистичко схватање сексуалносш показује сву умоболност и перверзност њсговс идсологијс81. Перфидннм нсгирањем или потпупим изостављањем хриптћанских моралних нормн XI Сигмунд Фројд је увек истицао да је психоанализа његово чедо. Савремена психо аиализа, чије сеансе обично почињу са чувеном реченицом: Причајте мч о својој мајци, њснн нрхунски домети као и падови, слика су и прилика њеног творца и његове запетљане ћуди. Неми иикакве сумње, а т о истичу и неки комунистички истраживачи, да јс Фројд био патолошки вс зан за своју мајку кроз изражену склоност ка сексуалним фантазијама инцестног типа. Вешто прикривање ове склоности може се уочити у његовим аутобиографским дслима у којима Фројл цицијаши када су у питању подаци о његовој мајци. Ова наказна везаност у потпуности ће од рсдити Фројдов однос са његовом најближом околином, као и тежњу да својом теоријом овлада светом. У писму својој вереници од 2. јуна 1884. Фројд пише: Тешко теби, принцезомоја, кади

ја стигнем тамо. ЉубаИу те да све пуца а кљукаћу те док се добро не заокруглиш. Ако баш хоћеш, видећеш и ко јејачи-танушна шмизла која ие једе ништа или људескара чијим жила ма струји кокаин. Речи којејачи показалс су будући карактер Сигмунда Фројда. Изразита Фрој дова опседнутост моћном жељом да оствари потпуну контролу, не само над својом веренипом, нећ и над свим евојнм пријатељима и ученицима, довешће га у сталне сукобе са својом околином, обично праћене дубоком мржњом. То се догодило са његовим пријатељствима са Бројером, Флисом, Јунгом, Адлером, Ранком, иа чак и са Фсрснцијем, тим оданим учеником који није ни у сну помишљао да се одвоји било од Фројда, било од његовог покрета. Тако је мали, болесно нерверзни ум изродио најперверзнију теорију у историји човечанства, по којој је свака љубав према мајци плод нормалне жел,е за инпестним односом. Наметање нове теорије човечанству Фројд је остварио следећи прецизна упутства кабалистичке над-владе. Наиме, Фројд је сматрао нужним да, за коначан успех психоаналитичког иокретау свету, аријсвпи преузму вођство. Он је већ 1908. годинс изразио јасно ту идеју у писму Карлу Абрахаму. Изгрдио је Абрахама због непотребне препирке са Јунгом, а онда је завршио нисмо речима: На крају крајева, нима су ниши иријевски другови прилично незаменљиви.. Без

н.их бн психоанализа била лик нлен антисемитизма.

202

I •>10111 1101(01 . 1111X1111111'I 11ЧМН

I. •>■I

|И|

1111.III« I М Ш Ц О М

ЧОИОК \ Ш1 г п м

I•• и|>п гнојс моралие нринциис 1|\ 1Ш(|и‘рг101 гордоо 11ри11ремала јг и |грппала је младс л>удс ка унмасрчалмрј рслигији Новог доба која је ■ |и'К илмовала човека као творца. Комбинујући едукативан карактср ових ссријаса већ успоставл.сиим Н1 1гмом јавног и бесплатмог образовања, системом који се налази под '| , ном комтролом државе са изразитом тежњом да у будућности прсра ц \( уииверзалногобразовањазасве, долази седо коначног ци 1.а ■ II п шстичко-кабалистичке армаде - до армије медиокритета којој ћс Iчч11 гачки убризгати лажна инекција натпросечности, при чему ћс сва ц иојединац стећи осећај интелектуалне надмоћности и савршенс гвл ■ (оиистички човек, који ће живети у луксузној и технички напредмој I>• пши, представљаће основну ћслију потрошачког друштва у комс ћс |\ пдол бити производ коме ће се клањати, та материјална вредност б с » ■ н|с се не може постићи духовни развој и савршенство личности. Ко су у стварности идоли-глумци са којима се млади људи дамас •I 11-11тификују? Углавном су то психички изразито нестабилне лично•и које су одавно прерасле улоге које у серијама остварују. Већина ових ц ц>ла су прави продукт нове, нихилистичке философијс. Неуспешни "р.исови, небројсни абортуси, уживање дрога и алкохола, свакодневни I лпдали који одржавају створени имиџ, изразита агресивност, лажма имтелектуалиа натпросечиост, неспособност комуницирања са околииом, тужна су свакодневница у животу цслулоидних идола. Нсма никакве сумње, главни циљ новог нихилистичког доба је потнупо протсривање љубави и то свеопштим ратом против Бога. Истинску чубав једино можемо открити кроз савршенство Божије љубави, јер је ћожија љубав јсдини предуслов сваке љубави. Допустимо ли да нихишсти-кабалисти протсрају љубав, ускоро ћемо је одбацивати и у оним цетким приликама када нам се заиста деси. Веза масонске доктрине са високо нрофитабилним музичким правиима још један је сегмент општс стратсгијс кабалистичке над-владе ка пстваривању коначног циља. Ова веза донела је, поред еиормног профи|ц, отворен јуриш нихилизма па све оне преостале вредности које савреметт човек још није погазио у свом бсзумном слспилу. Наравно и овдс медиокритетска помодарска елита има одлучујућу реч, нашавши у мушчким правцима X X века најбоље средство савременог израза. Секс (углавном садомазохизам, хомосексуализам и лезбејство), дрога и рокенрол постају ново тројство савременог човека. Оно потире посгепено све његове везе са хришћанском доктрином и моралним нормама, 203

у 11111111|иш|ући у и.иму п ш к у ||(П1т11111\ крситмону сисргмју М м к Џсчгр. м(»1)п грумс ГоЈмпн егоуис, у гом моглгдује сасвим јасам: Што луђи />//

та м, то луђи чонек, човек који пе мисли шпш се око њега дешчви и комс ис пада па пимет да учиии иешто стваралачки иово. За ос I ки рмиам.с свога циља, кабалистима управо треба овакав човек. Мсмаџгр ГоЈмммсгоумса је још прецизнији: Рокенрол је секс и дрога, и то трсдч •)ч саспете тинејџерима у фацу. Наркоманија и алкохолизам од самог почетка прате експанзмј\ роксмрола, односећи животе многих рок-звезда у складу са већ познагом крмлатицом - Живи брзо, умри млад, буди леп леш. Рокенрол убрзо на лачи своју природну везу са масонским доктринама и постаје средстио масомског утицаја на историју савременог човечанства. 1јитлси, чувена ливерпулска четворка, свесно прихватају улогу масонског зеца за којим ћс еуфорично потрчати млади људи несвг сми стварне улоге нових идола. После периода почетног фасцинирам.и сиојих поклоника, чији се број увећавао несхватљивом брзином, Битлги мрелазе у отвореп напад. Поре.д помодарског форсирања источњачких религија као ш го су трансцендентална мсдитација (оснивач Махариши Јоги) и Харс Кришна (оснивач Бактиведанта), на омот свог албума (Клуб усамљених срца наредпика Пепера) Битлси стављају низ личности, при чему централно место заузима Алистер Кроули, иознати енглсски масои и сатаниста о комс смо всћ говорили, чија крилатица Чини све што ж с лиш и нека ти то буде једини закон, јасно показује иамеру и циљ рок идеологије. Усхићен изненадним успехом Џон Лснон, јсдан од Битлса, отворсмо ће рећи: Ми смо популарнији и од Христа, рокенрол ће заменити хришћанство! Накљукан дрогом, опчињен мантром и неописивом мржњом према старомодном хришћансгву, под будним оком свога гуруа Лснон пишс химну масонског пантеистичког учења у славу будућег кабалистичког царства. У песми Замисли Џон Ленон пева: Замисли да нема небеса. Лако је, ако покушаш. Ни пакла испод нас, а изнад само небо. Ленон директно негира хришћанство и Бога, уз потајну жељу за астролошким небом. 204

1амш ш 1>н I (Ш п\ч>и Ж 1Ш

ш Ошии .

11сдвосмислена нихилистичка докгрина која има основни циљ да од "Р*>' н младог човека од озбиљнијег планирања будућности. Замисли да нема држава. Није тешко да то учиниш.

11сма никакве сумње да Ленон, у складу са постигнутим, најављујг С'Улућу кабалистичку светску државу. Како је он даЈве замишља? Нема ничег за шта би убијао или умирао за то. Слаткоречиви, срцепарајући плакат којим Ленон најављује светски чир чију суш тину смо већ објаснили. Овај помодарски, несумњиво лажни гренд пацифизма узроковао је и данашњу лицемерну забринутост »анремених идола за светску глад, озонски омотач, угроженост живо| ињских врста и сл.

И замисли да нема ни религија, такође. Замисли да сви људи проводе живот у миру. Ленон у овом стиху најављује укидање свих религија у име лажног мира. Међутим, песумњиво је да Ленон директно најављује укидање чришћанства, узимајући у обзир чињеницу да ће се све остале религије 1ако утопити у неопаганизам - будућу религију робовске класе. Потпуно |е јасно д а је Ленонов гуру беспрекорно обавио свој задатак.

Замисли да нема поседа. Укидање приватне својине, у складу са планираном марксистичком економијом главни је задатак кабалистичке над-владе.

Питам се да ли можеш. Нема разлога за похлепу 205

и 1Н .■ \ад.

Бршт пмо »м7/г иудима. Замисли да сви људи деле цео свет. 11озната масонска крилатица о безличном братству међу људима ни шла је своје место и у песми Џона Ленона. Ако се томе дода и зам ипт да свиљуди деле цео свет уједн ој држави, једном поретку, онда сре!\и нсће бити краја. Једино што је Ленон заборавио да помене је стих о гог иодарима и робљу. Можеш рећи да сам сањар, али нисам једини. Надам се да ћеш пам се прикључити једног дана, и да ће свет бити као један. Ленон добро зна да није једини сањар и да се његова изопачсна рок идеологија дубоко усадила у свест младот човска. Свссно позива свакО! појединца да се прикључи једнога дана новом, кабалистичком поретку, када ће свет бити каоједан , под влашћу једне светске владе, под пеп дреком јсдне полиције, под чизмом једне војске, итрајући вссело прсд олтаром богиље разврата. Јасна порука младима (и нс само њима), да је први предуслов безбрнжног уласка у ново царство одрицање од Христа, има и свој скривени додатак - средство које ће ублажити све последице надирућсг хаоса. Зато песме Битлса имају своју скривену поруку:

Норвешка шума (Џог\уе§Јап \\'оо<1) - бритаиски сленг за марихуану, Хеј, Џуд (Хеу, Јуде) - британски сленг за дрогу метадрин, Ж ута подморница (Уе 11о\\' би ћтапп с) - британски сленг за стањс накоп узимања дроге, када сс тоне у илузију среће и задовољства, Поља јагода (51га\ућеггу РЈеШз) - опијум се најчешће сади на пољима јагода, јср сс на тај начин најлакше може замаскирати, Луси па небу са дијамантима (ћису ш 1ће 5 ку \\тћ ОЈашопбз) - акроним наслова ове песме односи се на дрогу ЛСД. Осамдесетих година јерес рокенрола изродила јс и друге јереси. Дед метал (Мртвачки метал), најцрње издаље Хеви метал правца, панк и слични правци јасно позивају на отварање сатанине цркве. Сид 206

Ни|мп |. 111*11114 I руис ( скс 1111« 1041 |> |1|1|||нмо /
1м м|1ап хсгујсе (витезови у служби сатане), иорсд демонских маски којс |ин'с ма концертима, уиражњавају и поливање публике са вешгачком | рнд»у, маркирајући тако следбенике свог господара. На албуму груис Мснум (Добро дошли у пакао) налази се порука: М и седимо на сатанипом левом (а којем би другом) д д а н у , опседнути смо свиме ш т о је јјш . Већ смо навсли да јс јсдна од главних мста синова таме породица, 11'мсл> хришћанског друштва на коме почива снага његове вере. Заго 11ии Сајмонс из групе К 155 каже: Не требају вам људн око вас, чак нч тшш родитељи. Ако васљуди не подржавају опи су вам непријатељч, к>|< певач Стинг у песми Убиство по бројевима пева: Можеш да ра\-

несеш сваког чдапа своје породиие. И овде је порука сасвим јасна и недвосмислена. Рокенрол, са свим <иојим дсриватима, мора постати стил живота, једини извор надахнућа, нова редигија младс гснерацијс по пророчанству Цона Ленона.

Витлси. Били су опседнути источњачким паганским култовима и доктрином Алистера Кроулија. Џон Ленон (други слева), отворено је изјавио да ће рокенрол заменити хришћанство.

207

.|<МГН11 П('I |)0 П11ИI>1IIIIКI(КII, <Н'Н11|Н<Ч Г<Н1НН|| ско! Д|)уш11И1 IX кош Јо шичио покрс! II..... доб«. Нремн доктриии Н01101 добн нн нм <.« ||е сс појави1Т1 нона (шесга) раса д.уди. //««« човек Нс бити иатчовек. Пре него нмо унн ште пету расу (све пас који смо сс догснсри са.ти), припадници шесгс расе 1>е се окупнм| у Америци!

Сигмуид Фројд ( 1 8 5 6 -1 9 3 9 .), оснивач нснхо аиализе. Био је опседнут моћном жел.ом ди оствари потпуну контролу над својим прнЈа те.вима и учспицима. Наметнуо је своју тсо* рију човечанству следећи прецизна упутст ии изТалмуда. Сматраоједа аријевци (хришћа ни) морају обезбедити коначан успсх психоаналитичког покрета.

208

111**111111,111 1 N111(1 Г II I II II II

II N11 Ч1У1Л.|

Днадесети век је век магије, отворене демонстрације окултистичких п11 ина и сатанистичког заноса. Велики мајстор инверзија, мајстор из м|чан>а свих врсдности - Сатана, коначно је дочекао време отворенс и иичим спутаване презентације. Кабалисти задовољно трљају руке, док п.ихове легије незаустављиво и систематски остварују зацргани циљ. У ноплави окултистичких симбола, међу магијским знацима, поссбно сс истиче знак X , грчко Кхи, Андрејип крст. То је један од ротацио мих симбола који у магији изражава извртање правог Крста и принцим мписрзије. У току својих ритуала масони укрштају руке над главама у оолику слова X. У књизи 1984 Џорџа Орвела, учесници мипутамржње |икође укрштају руке над главама у облику слова X. Када су сатанисти Чарлса Менсона убили жену филмског редитеља Гомана Полапског, лепу холивудску глумицу Шерон Тејт и њене званице, мл телима су им откривени убоди ножа у облику слова X. Знак X, урезан можем, иронађен је и на телима мртвих дечака у ју н у и ју л у 1969. годинс \ близини Нанта. Исти знак урезују ножем на чела својим следбеницима м многе сатанистичке секте, маркирајући на тај начин своје чланство, нс дијући им могућност да се било када одрекну свога кнеза82. Нс сумњамо да је у нитању сатанистички специјалитет - ритуално жртвовање (или обележавање) у име кнеза таме. Ритуалпо убијање људи постаје интензивније након 1966. године, када је у Сан Франциску званично основаиа Сатанистичка црква83. ГоЗа кабалисте слово X је свети Тћаи, хијероглифски знак крста, симбол имена који у (еби сажима сва имсна, слика четири стране света и кружног кретања квадрата. Дакле, овај знак иредетавља и садржи читаву философију и доктрину кабале. Према кабалистима овај знак мора • о урезати на чела изабраних и у разуму свих свештеника будуће универзалне религије. Сви они који не буду пристали да носе знак Тћаи морају умрети. И( Денембра 1908. године основан је у Америци Федерални концил христових иркава, позмнтији у свету као РСС- Федерални концил цркава. Иако су оснивачи овог концила, Валтер Раушенћуш и Хари Ворд, проглашени као главни носиоци комунистичке инфилтрације и субверзивног 1оловања на пољу религије, то није омело многе фондације да у овај савез цркава улажу огромне мшичине новца. Један од улагача била је и Рокфелерова фондација, којаје обезбеђивала 10% од ('кугшог. годишњег прихода концила. Основни разлог стварања РСС-а откривен је 1932. године, кнда је концил прокламовао платформу која позива на стварање светске владе, међународну контролу свих војски, универзални новчани систем и, из једног места, строго контролисану међународму банку. Новембра 1950. године, Федерални концил цркава постао је Наиионални концил цркавп КСС. Када је Шандор Антон Ла Веј, бивши оргуљаш и кротитељ лавова, основао цркву Сатане, »на је непосредно након тога постала члан Националног концила Христових цркава у Америци!

204

ДИМГ I‘>70

у Лог Д | | 1)(М1ГСУ 01 К|)И)К II |г 11Г1М Џопп I ргмџгри КОШ јс (II III рмтунлмо жртновно кмезу гпме, мо пм«ггу снеммеиика оно1 култа II* и.гму, детс јс одузело родитељску срећу и било узрок с м р о м а т т а би иоиратили изгубљена добра гребало је да само поједу сопс Iнемо мг и 11олицијска истрага утврдила је да су Гренџерови дете појели жино. Иако се црна серија сатанистичког дивљања наставила и дал.с, мш < су ритуална клаља изазивала гнушаље светске јавности и свс чсиНи изазивала апеле да се сатанистима стане на реп, многи светски 110111,1 ти медији посветили су посебну пажњу сатанистичкој цркви, објавмнши ииз репортажа о ритуалима и магијским обредима сатаниста. Сатамммп| цркви припадају многа позната имена, нарочито из света филма. 11|ш падала јој је и контравсрзна филмска звезда Џејн Мејнсфилд. Ушла јс \ секту неколико дана прс но што ће јој се, у саобраћајној несрећи, букнн 1 мо откотрљати глава по путу. Коментар првосвсштсника сатанистичм цркве био је недвосмислеи: О наје сада код нашег кнеза. Сатанској црк ни припада и већ поменути Ромап Полански. Приликом снимаља филми Розмарина бсба, по роману Ире Левин, Полански за главног саветники узима првосвештеника сатанистичке цркве. У филму, главна јунаким.и магијским чаролијама постаје вереница Сатане и у пакленом инкубатору рађа дете. Била је то још једна од многобројних књижевних и филмскич верзија на тсм у Антихриста. Сатанистичка библија учи да је човек животиња која треба да зн сити своје нагоне по сваку пену, да мрзи непријатеље свим својим срцсм

Ако те неко удари, смрви ги! Благословени моћни, смрт слабима! узвикују сатанистичке хорде. Међутим, иако се принцип инверзије односи на све вредности чонг чанства, без сумње закључујемо д аје он првенствено уперен на извртање свих хришћанских истина. Зато се сатанисти не либе да, у хришћанским храмовима, у току богослужсња отворсно истичу магијскс знаке чи тајући Свето Писмо уназад, стављајући на себе знак X уместо Часнт Крста. Интересантно је приметити да су иекада и чланови илуминатских ложа упражњавали сличне обредс вадећи у току литургије ножевс, чиме су симболички убијали тело Цркве, наговештавајући крвавс догађаје будућих времепа. Зелени змај, аждаја, гуш тер или змија, јављају се у хришћанској иконографији као отелотворење сила зла, паганских, крвожедних богова. Аж дају пробада копљем Св. Ћорђс, змаја сатире и Арханђсл Михајло у армагедонској бици означавајући коначну победу над сатанским силама, на крају времена. 210

Уцрнмо тцј чслопп чмај смсдочи о < |р т 1мсмој 1сжм.м оиропсм' дг | н ппмЈс м м.смс одабране едитс дм сс сумротстави хришћамској мсри, г <мојс мдолс откривају међу зверима које, у хришћанској иконогра I<111м, убијају свети ратници. Према истраживањима В. Герсона, у Нс ' 1чкој јс 1397. године постојало тајно друштво (зелеии) Г уш тери, којс илиодно основали јунксри, друштво које је вековима деловало у семци ж Iоријскихдогађаја представљајући претечу нацизма. Гуш терје смисао нммцијација и магијске употребе симбола. Према Герсону:... као гушт

■ 141, посвећеници се провлаче кроз пукотиие здања, слутећи његово >опачно рушење. Већ смо говорили о тибетанском калуђсру Георгију Ивановичу I урђп к му, мзасланику друштва Зелени змај, и учитељу Карла Хаусхофера (прсм» • "I и, је Гурђајев нацистима прсдложио усвајање кукастог крста као знака), Гајном друш тву Зелени змај припадао је и Распућин који је добијао п мсграме потписане са Зелени, што је веома чудило дирсктора рускмх момгга Оболенског, који ће царском немилошћу платити своју радозна ккт. Јан Ханусен, лични астролог Адолфа Хитлера, распућин нацизма. пцо јс у Берлину познат као тибетански калуђер и човек са зеленим ру/овицама. Јавно је носио бројаницу од сто и десет зрна, свако направл.сно од костију друге лобање. Ова бројанипа била је знак распознавања нлених и кључ за отварање сто и десет брачи тајног краљевстви [горџе. Наиме, према учсњу сатаниста, са њима су се отварала врата макла. Друш тву зелених припадао је масон високог степена Бснџамим Френклин, који је у бостонској ложи Св. Андреја припремио америчку рснолуцију. Изласком бостонских масона из крчме Код зеленог змаја м масонских симбола, револуција је отпочела у децембру 1773. годипс, мападом на енглеску флоту. Данас, у нашем времену, прави се свесно по препоруци, или ич исзнања, чудовишни спој магијских симбола - зпака X и зеленог гушшра. На пример, гледали смо у тслсвизијској реклами безличну, зелену сиодобу, која се у једном моменту открива као жена. У следсћсм моменту она халапЈвиво (животињски) пије напитак X палацајући змијским јешком и прствара сс у зелено! гуш тера, магијски симбол сатаиистичкс (|)аланге. Ово је још један у низу бљутавих и перверзних хвалоспева у славу првог греха.

ДСО || |«>ни »мпЈ, нждпЈн, I уштор или »мн|н |мн 1.нЈу «ч' у хришћнискоЈ икоиогрнфиЈи.... . (иел(*1Ворен.с иппшских криожслни* ...... ва. Свсти Ћорђс копљсм провадн ажднЈу,

Албрехт Дирер. Армагедонска бигка. Ар ханђел Михајло сатире змаја у армагедонској бици, изражавајући коначну победу шм сатанским силама, на крају врсмсна.

212

4 1

' I

111*111

ОД К У М Р А Н А Д О С А Ф Е Д А И И С А К А Л У Р И ЈЕ

Ниблија даје веома мало детаљних података о животу јудејеког наро ли ш време вавилонског ропства, од момента пресељења под халдејским цпрем Навукодоносором (586. пре.Хр.), до момента када је персијски цпр Кп|' (558-528. пре.Хр.), покоривши Вавилон дозволио Јудејцимада се прл 10 у Јудеју (538. пре.Хр.) и да обнове храм. У потпуности храм је обноиио п-к цар Јездра, 444 . године пре Христа. Већ смо на почетку ове књиге, у поглављу о настанку кабале, ис | и к јш да је већи део јудејске свештеничкс елите, под јаким утицајем мшдејског свештенства, примио и чврсто се везао за основу религије кпја је тада била доминантна у Вавилону. Халдејски магови, створивнш иосебну митологију, снажно су деловали на јудејску религију дајући јој нове космогонијске податкс који су продубљивали постојећа сазнања (I нсбеској хијерархији. Од тада, јудејска религија носи нсизбрисив жш *.п|дејске посвећености. Временом сујудејски фарисеји (каснијс рабини) Нову религију уобличили у иосебан религијски систем. Јудејска свештецичка елита није могла отворено да исказује своју нову веру, јер је била у супротности са вером светих пророка. Она се чувала као тајна и као такиа езотсрична доктрина предавала се као усмепо (примљено) предање ■ кабала. Према неким истраживачима назив кабала (од јудејског С)аћћа1а 11) иочиње да добија езотеричан смисао тек у средњсм вску, посебно у шкопи Исака Слепог у Прованси (X II век), када је он одредио поље тсозофске мистике. Међутим, још је кабалиста Соломон Ибн Саула 1330. године наглагцо да је езотеризам кабалистичке доктрине последица деловања претчодних гснсрација кабалиста (тецићаШ т) и то у периоду од најмање две стотине година, чиме је јасно показано да се езотеризам кабалистичке доктрине може ретроспективно пратити до дубоко у прошлост. Кабала је, пре свега, езотеризам, зато што се преноси само малом броју посвећених. Овај аспект никада није сасвим нестао, чак ни у оним нремеиима када се увећао обим писања, а затим и објављивања кабадистичких књига. Иако овај критеријум није ни изблиза довољан да окарактерише њен езотеризам, елитистички карактер тајне доктрине ју213

1111Г1МИ мроичмЈИПИо јг дмрскIмо М1 прпмпмгх иремсма кадп су (|)аригг|м мгмрспано 1ГЖМЈМ1 диојаком цми.у га јсдмс страме, да мриграПс М(пт 1мчку нласI 1аулммам.см мајвиших рсли1'иозних моложаја м да соС>н мп1 чммс С ммедриом, а са другс стране, да полако придобију повсрсм.с марп да ча својс тајно учењем. При прелиставању јудејских рукописа који датирају после ичгтми 1ка из Вавилона (538. год. пре Хр.), може се запазити да су се м.мхоми аутори везали за спекулације које су се односиле натеме раније једма н<> ммм.аие: појава божанских кочија (Меркаба), стављање акцента ма бм1м која су посредници - лик А п §е 1из-а 1пСегргсСаГог-а, начин на којм ош доказује своје провиђење помоћу седам планета итд. Ове теме, под нгм смормим утицајем халдејске мистике, биће поново узете и надогрнђсие кроз скуп дела које једним именом можемо назвати - апокалиптичком лмгсратуром. Откриће кумранских рукописа са Мртвог мора, не само да потврђуд мрсгходну тезу, већ и баца посебну светлост на даљи развој кабалиетич кс доктрипе. Већина текстова из Кумрана има апокалиптички карактсц Књига Јубилеја ( 150. год. пр. Хр.) писана на јудејском језику, Књига 1,ип ха ( 164. год. пр. Хр.) писана арамејским језиком, Левијев завет, Аврамони визија и Књига тајни. Од тада, апокалиптички списи шириће се све дм II века после Христа, обухватајући историју јудејског народа суоченог ( п изазовима хсленизма и политичком борбом са Римом која ће о тп о ч ст падом другог храма 70. годиие, а кулминираги гушењем бунс Бар Кошбг 135. године после Христа. Апокалиптична књижевност се веома разликије од старих књиш пророчанстава по начину откривења које претпоставља. Док пророг Јеремија увек добија своја пророчаиства остајући на земљи, а Језекил. бива пренесен са једног места на друго, мистици апокалипсе бивају од* несени на небо како би тамо открили тајну и одоздо и одозго. Збогтогн, нема никаквс сумње да је апокалиптична књижевност прекорачила гра нице старе књижевпости мудраца, који су инсистирали на границама људског сазнања, тј. на чињеници да јс Бог тајна коју човек није способам да реши. 84 Узимајући библијску идеју о стварању, кабалисти су успоставили радикалну дистипк цију између ствараоца и стварања. Према кабалистичкој доктрини, постојање пророка које бира и шаље Бог удаљава остале људе од могућности сусрета са божанским. Зато је потребна елита којп ће себи обезбедити највиши ауторитет у тумачењу религије. Најбољи пример за ову тврдњу дајс нам кабалиста Мојсије Мајмонид (1135-1204.), у уводу за своју књигу Водич заблуаелих, кади доктрину о философским истинама резервише за елиту, а широким масама оставља учење којс углавном функционише по принципу минимума сазнаша.

214

I |рофс’сор јудсјскс мис I икс и.1 \|-орс|ском ун и 1и'р <111 с Iу у 1сруса ш > 11|имом Шолем ( 1X97- 1982.) см тр п о јс дл су фра1 мснги ич Кумраиа 'рика која иовезује књижевност апокалипсе и књижевиос! меркаби ■ 'о о- сс опда оправдано може поставити питање преноса тих текстоиа, р I у настали у средини једне групе као што је Кумран, а стигли до ■ р%1 оиа из унутраш њости одакле ће касније настати рабински јудаизам. | ' ш се нешто променило у учењу фарисеја, касније рабина, или су фл ' |и из Кумрана имали једн у посебну вештину излагања и тумачсња |'И011мје, традицију која је била још старија од Језекиљеве Књигс, ипачс Ч' чппчке и једнима и другима? Кабалистичка доктрина открила се свету, у правом смислу те рсчп " к у грећем веку после Христа и то кроз књижевност хекхалот (књп '' ипост божанске палате). Међутим, открити се свету не значи и насгач н т м моменту. Иако апокалиптичка доктрина не даје довољно података, ц нпм је јасно да је доктрина коју открива књижевност хскхелот фун ' ниомисала као заокружен систем много пре него што јс угледала свег10> гдана. Један од најстаријих тсксгова овс књижевности има наслов Ке'иуо( \ г||с/^е1 (Приказања Језекиља). Дело садржи опис седам небеса, где је мајуздигнутије небо означеио као Божапски трон. Мистици овс књижевногти су посебним окултним техникама изазивали визије у којима су изм ШЈ1И из својих тела и путовали кроз небескс сфере, све до седмог неба, |(| Божанског трона, где су са страхопоштовањем гледали Свемогућег ■ ако седи или на свом престолу, или у кочијама (Меркаба). Не1‘ег ћа-Ка/Јш (Књига тајни) садржи мноштво магијских формула м еве прилике и проблемс: за љубав, мсдицину, за побеђивање неприцггеља, за бајање помоћу натприродних моћи итд. Дсло има веома разриђену анђеологију. Тако у првом пебу ироналазимо анђеле који се зову шконозналци, који седе на седам престола и владају над седам група шђела од којих је свака одговорна за једну врсту магијске активности. Мистик који користи магију призиваће, у зависности од циља коме тежи, пдређену групу анђела која му је потребна за опо што намерава да учимн. Магијска пракса подразумсвала јс либације (проливање випа у част ногова) и кађење звезда, па чак је, у неким случајсвима, подразумевала и молитве Хелиосу - богу Сунца. Уколико је мистик желео више, рецимо путовање кроз седам палата | мештених у највишем од небеса, морао је да прођс припрсмну фазу која |с аскетског карактера и чије трајање је зависило од способности самог мистика да постом, ритуалним купањем и рецитовањем враџбина и хим215

1111 ( ' I III III' ИрсН1Г1 1111 I«' ((III цру| II 1111110 СНСС И, Мри ГОМС јс М1КТНК снпкој ионој С1:иш, упогрсГ).!1.нш1о иомс ш аке м призивао иопс мнгијок' формулс којс су бивале снс сложенијс. Мистицизам мсркаба био јс доступан само елити духа. Да бм нп м могао да постане мистик морао се наводно одликовати високим морми ммм кналигетима, који су се просуђивали анализом карактера лица ((|ш 1иогпомонија) и длана (хиромантија). Мистицизам хекхалота неоспорно је показао сву силину преобри жаја јудејске религије под утицајем халдејских магова. Док су свети иро роци контактирали са Богом тако што их јс Бог сам бирао, кабалисти с\ да би наводно спознали Бога, или боље речено, да би Бога потчипили својој људској вољи, користили магијске рецепте некромантије и демои ске симболе астрологије. Д а кабалисти нису призивали Божије анђслс нсН дсмоне, јасно се види и открива у књижевности хекхалот. Миспп који се није довољно спрсмио за опасну мисију могао је да призовс мо| рспЈну групу анђела, непријатељски расположену, и да тада своју непрп м|1емљеност плати главом. Пре него што наставимо са даљим приказом развоја кабалистичкг доктрине, укратко ћемо поменути јсдан од најсложеиијих проблема којп мучи савремене истраживаче - однос између кабалистичке доктрипе 11

11

1

меркаба и гностицизма. У светлу савремене историографије, гностицизам се углавном прсд ставља као самостални религијски систем настао средином другог векп после Христа. Поред тога, многи истраживачи овог проблема истичу од лучујући утицај гностицизма на даљи развој кабалистичке доктрине. Дц ли је овде у питању иеоспорна историјска истина или вешто смишљени подвала? За савремену историографију гностици су јеретици хришћанства, дакле хришћани чије доктрине нису ушле у канон Новог Завета. Неки ис траживачи, у свом антихришћанском заносу, иду чак дотле да гностицизам проглашавају за изворно хришћанство, за разлику од хришћанства које јс наводно прстрпело многе промепе под утицајем Свстоотачких књига. Историјски гледано, прве гностичкс текстове карактерише веоми строг метафизички антиссмитизам према демијургу - ствараоцу ово1 света, где се као главна препрека ка спасењу идентификује бог Израела, свирепи Јахве јудејског народа. Овај теолошки антисемитизам послужио је многим истраживачима да кабалистичку и гпостичку доктрину посматрају као два независна система, од којих је овај други - гностицизам, извршио снажан утицај на даљи развој кабалистичке мистике. 216

(|| ГИОСТМКС Х р и сто с јс , ДОП111М1ПII 1111 1СМ11>у КШ) духои на, 1И1111Л сми >мимја (мчлучење), поделио знања; Простија знања поделиојс обичиим | . |,мма, а права знања само малом броју посвећених. Зато јс за гностикс и т см.е чим откривеног познања, плод езотеричне мудрости потрсбмс 111 1м моновног враћања у хармонију нлироме - чистог духовног света, П( || ма основу изнетог, јасно се може закључити да јс праваи утицаја у Iвари био обрнут. Наиме, нсма никакве сумњ е да су још апокалиптичкм |■ м' Iови кабалистичке доктрине по својој концепцији сазнања допринси| развијању гносиса код гностика, јер су проповедали спассње везапо м г штерично знање. Поред тога, и сам Гершом Шолем јс тврдио да мм ■ Iмка трона за јудејског мистичара представља исто оно што пуноћа са ■ иојим еонима, силама и архонтима представља за гностика. Према томе, гностици нису били хришћански јеретици, већ незнамншци који су у своју доктрину унели само неке елементе хришћанства. (ругим речима, гносгицизам је кабализам прсмазан хришћанском термммологијом. Био је то тројански коњ кога су кабалисти убацили међу ршпћане и тако унсли међу европске народе елеменге раздора које више мико неће моћи помирити пи избрисати85. Порсд мистике хекхалота и ЗсСсг ћ а -К а /Ј т (Књига тајни) потребно |с споменути још једн у од великих тема јудсјског езотеризма у псриоду (ругог Храма - разматрање друге главе Постања. Траг тих космогониј' 1Л1Х преокупација можемо наћи у књизи под уобичајсним називом ЗеСег \ с(81га (Књига Стварања или Постања). Тешко је утврдити старост ЗеГег Уе18Јга, али се верујс да је књига настала у првој половини II века после Чриста. Цела књига је подељена на шест глава, а њихов садржај можемо моделити на два главна дела: - Први део се поклапа са првом главом и у себи садржи учење о |ссет Ссфирота (Зерћиог - разумевање, љубав, лепота, снага ...), тј. о снаIима помоћу којих је вечни и бескрајни Бог створио свет. Ове снаге влацају светом и на основу њих људи могу спознати Бога. - Други део садржи преосталих пет глава и односи се на двадесс г (иа сугласника алфабета у њиховој дсмијуршкој функцији. Десет Ссфирота и двадесет два слова су темељ овс мистике. Десет Сефиротаје десет првих бројсва. Назив је изведсн из хебрејског корена речи и значи бројати. Аутор је користио Сефироте да би означио да сс не N5 Гностицизам или префарбани кабализам ширио се међу хришћанима као хришћанство I II малим догматским разликама. Обухватао је пре свега декаден гне групе и ширио се у народима у којима је хришћански дух клонуо. То су била времена када је аморално постајало морално и кадаје Бог представљао предмет сумње, презира и подсмеха.

217

|>11ДИ 1>

пПнчПИМ

(>|10|1'ИИМ>1. III 1| II Ори|| и11М11

КЦО Мс‘ 111(|И1 (11' 1КИМ ирипци

иими гIИ|||>;п1.л Јсдп11 м иругим. пг ип н број кабалиста комситиригип .*Чг(п \г1м1л, иочен од Исака Слспог, иа снс до Абрахама Лбулафијс 11' мижс гс иогрсшити у оисни д а је 8 е&г Уе(зЈга кабалистичка књига кпја |' игмжпма изашвала највише коментара и којајс омогућила многобрпјммм кабалигтима да кроз њу дешифрују своје сопствене систсмс, о чсму ||> (|ц I п рсчи у даљем тексту. Следећа епоха карактеристична за развој кабалистичке мистикс ц смоха Сеошш, епоха коначне редакције вавилонског Талмуда. Титуиг екссленција или Саоп (множина §еош т) носили су рекгори две најнс1>« иавилонске академије (Сура и Пумбедита), чији се ауторитет проширмп мочетком исламских освајања у северној Африци, у Шпанији, затим ии Пберијском полуострву и најзад по целој дијаспори. Јехудај, Оаоп ( ’ур< ((јаоп од 760-763.) успео је да успостави премоћ вавилонског Талмуда ма п налсстинским Талмудом, чак и у самим палестинским школама. Жестоки сморења у IX вску била су узрок појаве караитског покрета који је засз у пао повратак рукопису и одбацивао тумачења и ауторитет проучавалаци Талмуда. Караитски покрет је позивао на повратак Јудсјаца у П алестнт како би се убрзао долазак месије, што је затим довело до стварања до ктрина и закона који су се ослањали на поновно читање Торе (Библије). Мистика епохе О е о ш т (640 - 1048.) обележена је писањем и расзу рањем дела о магијским чудотворствима. Књига под насловом Ка/п К а ћ ђ а (Велика тајна), поред делова о магији и демонологији, садржи и пеке фрагмснтс који су врло сродни књижевности Меркаба. Поред тога, у овом периоду се коначно уобличавају и шире доктрине, пре свега о сеоби душа (идеја која ће касније себи прокрчити пут до кабалиста Провансе), а затим и доктрина о нумеричким вредностима двадесет и два слови хебрсјског алфабета. о посебном чаробњачком умећу које је изложено у 5е(ег УеГзЈга. Ове тајне, које су нумеролошкс, повезане су са једном но вом (или можда старом) концепцијом молитве медитативног типа. Мистицизам хасидеја Ашкеиаза рођеи је у јудејским заједницама јужне Немачке, у областима Ратисбон и долини Рајне (Шпир, Вормс, Мајнц), између 1150. и 1250. године, да би се послс тога проширио гк> свим јудејским заједницама пастањеним по Немачкој и северној Француској. У срцу покрета истицали су се чланови породица јудејских писаца који су живели на северу Италије, а затим су, у доба Каролинга, прешли Алпе и населили се у Мајнцу. За хасидеје Ашкеназе иманентност Бога извире из његове бестелесности. А ко је Бог бестелесан, онда га ништа не ограничава, па самим 218

■| I ( »м можо да буде присутап у I иим >Iиирпма. Мс1)у | им, код хасиде|а шм-нача ииак постоји нека ирсча сслсктпшш имамснтпости: Рачдикп шм1,1)у скривеног 1к)га и Бога који сс манифестујс јс фундамснтална у ..... .. псмачких пијетиста. Скривеног Бога они означавају као 'Гнор 11 уок Бож ијуснагу која се показује пророцима називају Слава. Дабм пл | М1 пачин успосгавили могућностинтелектуалног односа са скривсммм I. .||ом, рајнски пијетисти су изградили посебан однос између скривспо! | .1.1 и извесног броја феномена преко којих су опажали његово пос п1|.ш.е. Другим речима, они су сматрали да је Бог у својој добротм под Iмцао чуда и натприродна дела необјашњива на природном плану, кам> и м.сгови верници могли да схватс и осете нсшто од њсговс чудесис м а.и природне моћи. Зато је пијетизам Ашкеназа представљао скломос! II сс религија првенствено схвата осећањима. Учећи да је људска прп |и> (п мотпуно покварена, рајнски пијетисти су своју побожност и гежм.у | .1 нобрим делима вежбали кроз посебно устројен систем тајних састаII. ИП1 где су мистичари морали да поштују строго утврђену хијерархију. II овдеје, као и рапије, вежбање подразумевало одређеи скуп окултних 1>.| 1М.и у оквиру добро разрађене демонологије86. 11егдс у то врсмс, измсђу 1150. и 1200. годинс, написан јс у Провансм ирви велики текст теозофске кабале - 8 е1ег ћа-ВаћЈг (Књига Светлости). ( моља, овај текст изгледа као Мидраш у облику сентенци и експозеа .. стиховима рукониса који се приписују старим рабинима из Мишне и Гшмуда87. Према неким истраживачима, опо што је пово у БеГег ћа-ВаћЈг-у биле . у теме и слике позајмљене из гностицизма. Међутим, у питању је један I мостички систем који јетоли ко компатибилан сајудејском мистиком да |о тешко повсровати у њсгово постојање као зассбног тсолошког система >1(1 Овде треба приметити неоспорну сличност тајних састанака рајнских кабалиста са тајц.иићу рада тсмпларских витезова. И једни и дру| и поштовали су строго угврђену хијерархију чутар тајних група, док се у јавности тајновити рад углавном оправдавао узвишеним идејалш. . .10 што су увсжбавањс побожности и тсжња ка остваривању добрих дела. Касније ћс исти прпццип рада усвојити и розенкројиери, а од 1717. године и ложе слободних зидара. Поред тога, иотребно је истаћи подударноет између докгрине рајнских кабалиета и доктрине Николе Макијавелија у делу који се односи на дефинисање људске природе. За рајнске кабалисте, као и за Мпкијавелија, људска природа је потпуно покварена: Чоеек је у суштини шо и диће одушки чшјој унутрашњој злоћи увек када му се за то укаже прилика (Н. Макијавели, Владалац,

1513.). Талмудска књижевност, развијена у школама Оеоппп, представља свеукупност правила н норми, обичаја, обреда и етичких начела. Талмуд чине: Законик Мишна (или поука), Гемарн (огудија или коментари Мишне) и Мидрашим (објашњења, поуке и приче на тему неког библијског текста).

К()|и |1' 11.111«) 111«• Пр01Н М 1,111 III ч|(1111111,1III 11111 ||()| (I КОМС МНМ I онори Мс|г| 1ш Ип1м1 иијс Н111Н0 1111'Iи 1)01 М1 Мгркпбп, нити Бог којијс истонрсмои1 м удпл.си и (Јл.пу рнјнских кпбалиста, псћ ј с т о Бог којијс ирсдстпн.н.« и космичким сплама кохот које су повезане једна за другу у космичким сгаблу систона, одакле нотичу све душе и у које се свако биће враћн. ( « (|>ироти из ЗеГег Уе181га се претварају у еоне, светлости, силе, хииостн и м III свете облике од којих сваки врши посебну функцију у стваран.у. ( 'ш божанске силе чине слику светог стабла, као и укупност светих обликн која је сједињена у слици узвишеног човека. Поред тога, поново се јанн.н доктрина о сеоби душа, при чему се наглашава да ће се месија родит п \ моменту када се све душе, које су намењене појављивању из тела чои. копог, буду појавиле. Уместо узвишеног заноса Меркаба, који води кп иизији божанског престола и преношењу божанских тајни, суочени емо са контемплативним кораком где се душа труди да путем непрестаж медитације, која је уздиже од ентитета до ентитета, допре и сједини гг са ћожанством. Централна фигура теозофске кабале је Исак Слепи ( 1165- 1235.), чп сти кабалиста који није оставио ниједно писано дело. Читајући рукописо п.егових ученика сазнајемо да од њсга потиче употреба термина кабалп у смислу езотеричне традиције. Дакле, са Исаком Слепим се већ суочп иамо са врло структуираним кабалистичким системом, поред тематим из Ваћи-а, који ћс послужити као полазна тачка за сав каснији развОЈ кабале. Контемплативна мистика Исака Слепог открива се кроз три до* мена у оквиру божанства: Еп ЗоГ, мисао и реч. Са Исаком Слепим прнн пут сс у историји јудејске мистике открива нов термин: Еп ЗоГ - означа ва ону зону божанства која се налази изван сваке мисаоне контемпла ције, чак изван саме божанске мисли, па ће са једне стране, за све будућс кабалисте Еп ЗоГ постати термин раг ехсеПепсе, термин који означава скривено и непознато божанство, а са друге стране ће омогућити утицај кабале на хришћански свет путсм нових докгрина и покрета - пре свега преко хуманизма и ренесансе. Иако је објављена у Провапси и Лапгдоку, кабала ће се брзо пренети и у Шпанију јер су Каталонија и Лангдок, у којима се говорило истим романским дијалектом, били политички и интегрални део Арагона. Центар кабале у Шпанији био је град Херона, смсштсн измсђу Пиринеја и Барселоне. У то доба, био је седиште друге по величини јудејске заједнице на Иберијском полуострву. Кабалисти Херона чинили су свето братство на чијем челу је стајао Мојсије бен Иахманид, највећи ауторитет епохе. Ова група, веома заокупљена проблематиком основног зла,

220

|м 111111111 је Iсорију СМП11<11III |с (II 11IVЧ1Ч1.11) 14 »IV 'IIIIК' Ц1ЧЧ* I ( 'сфпротп. II 01111 цф наеуирот Сефиротима сисI.ппсIи Иоред кна, овде греба исга 1п 1 . 'Ш једно дело из тог доба које има иаслов 8 е!'ег Тешппа (Књига Обли | II), ш које се може са сигурношћу рећи да је утицало на формирање не ' п \ , (елова Талмуда и да је дефинисало посебан однос између езотерич ц. ижгрине кабале и Мојсијевог Петокњижја. Реч је о делу које развија '«' »рпју космичких циклуса кроз које свет пролази током свог постојања 1 наки космички циклус, који одговара јсдном од десет нижих Сефироч а |рпје седам хиљада година. Након 49.000 година целокупно стварањс ее '.раћа у хаос. Према овој доктрини, примарна Тора се манифестује у пш 1шм циклусу у посебном облику. Тако је манифестација Торе у еону, који нам је претходио, била обиље и милосрђе, док јс Тора наше садаш њ оо и иик лус који одговара сону неизбежног суда. Одатлс проистиче да је Торл | ие гсм обавеза и забрана или систем који је мање важан од кабалистичкс шк грине. За кабалисте, Мојсијева Тора прсдставља само спољашње обшчје једне тајне Торе. Зато се не греба чудити кад у Талмуду наиђетс на следеће речи: Сине мој, обрати већу пажњу речима писаца (рабичп), неголи речима Торе (Библије), јер у речима Торе постоје само од-

1Ч‘дбе и забране; сваки пак онај који одступи од речи рабина заслужује . ирт. Већ тада, то је била нссумњива победа сзотсричне кабалистичкс шктрине над Мојсијевом Библијом. У периоду од 1293. па до 1305. године, у Кастиљи се издају примерци I лавног дела кабалистичке доктрине 2 оћаг (Зохар), који јс прсдстављсн кио аутентично дело, које су саставили ученици Симона бен Јохаја, из првог века после Христа. Данас овај корпус подразумева пет томова. Три чине беГег ћа-2 оћаг (Књига Узвишености), а два су додаци: први је под насловом ЛсЈципеу 2 ,оћаг (Допуне Зохара), а други је Хоћаг Нас1амћ ( 11ови Зохар), тј. компилација одломака објављсних у Сафсду у X V I веку. И1то се тиче садржаја, сви текстови се појављују као коментари рукопиел у стилу рабинског Мидраша. Када се корпус анализира до детаља, може се издвојити двадесетак рукописа видљиво различитог стила, па се намеће питање: Један или више аутора? Лингвистичка, филолошка и цоктринарна анализа довела је до закључка да корпус садржи текстовс који су упућени једни на друге и који су гш садржају веома хомогени. Корпус 2 оћаг ће, крајем X V и у X V I веку, посебно у Италији снажно утицати на појаву рснесансе и хуманистичке философије. И овог пута, као и у случају са гностицизмом, утицај кабале је био индиректан. Добро премазана платонизмом, кабалистичка доктрина се без проблема инфилтрирала у токове академске мисли средњевековне Европе, подржав-

221

111И ||ш |цн <>ф| к \ и 1. 11.\ 1.1 ро I ,|\ 11.|цп||1М к у и 1.1 'ини-ка (илм маI ч т н к ,м мгго 1и- 14' кшлшји м;ммк|кч- и т а I м криа муксму хумаммс Iмчку крмлиI мм ла 1>о1 ммјс ммм1 га друго до човск раг схсс11епсех8. I лакмм мрокм 01ми I" чумаммама и рснесансе у Италији били су кабалисти Марсилио Фмчнми ( 14.1.^-1499.) м Пико д е Л а Мирандола ( 1463- 1494.). Послс мрогона Јудејаца са Иберијског полуострва 1492. годиис. I р >> ( 'а(|)сд у I алилеји постаје око 1530. годинс духовна престоница јудам г\м а моссбпо кабале. У Сафеду су, порсд комснтарисања старих књига, иш > ма и иова дела и вршила се нова тумачења. Јосиф Каро је написао Ми11и т Лги11 (Обилна Трпеза), последњи законик који је и данас меродавам у |\ дамзму. Порсд тога, разрађиване су и кључне теме кабале: сеоба душл и мдсја иманентности Бога унутар светова. Десет Сефирота су истовремомм м бит и божанска оруђа. Они су еманација ван Бога, али је Бог за н.н мманентан. Интересантно је напоменути да су неки мистици Сафеда Iри жили нов тип огкривења, вероватно под утицајсм старих књига. Та мш рага сс манифестовала у откривању духовногментора који је могао би Iи амђео, али и демон. Тај духовни ментор (водич или тпаптач) откривао и кроз уста кабалисте или провоцирао код љега феномеи аутоматског мм сања. Несумњиво је да су се кабалисти Сафеда бавили некромантијом мризивали су мснтора-демона и тако ступали у контакт са њим. Феномсп аутоматског писања, када особа пише под директним утицајем надчулнш снтитета вап њепе личности, познат је и у средњевековној, као и у новијрј историји Европе и свста. Зна сс да јс Фридрих Ничс написао својс дело Тако је говорио Заратустра у једном даху, у својеврсном стању траисп Карл Густав Јунг, један од водећих психоаналитичара X X века, такођс ц написао своје дело Седам проповеди мртвима у једном даху. Феномси аутоматског писања најбоље се може сагледати у случају Алистера Кро улија, чувсног снглсског масона и сатанисте. Како је и сам Кроули навсо своје дело Књига закона (Пћег 1е§ 18) написао је у једном даху, по дирск тиом диктату демоиа Ајваза којег је Кроули призвао у моменту када јс боравио у Египту, где је у великој пирамиди ноћима покушавао да ступи у додир са светом демона.8 88 Утицај кабалистичкедоктрине наразвој хуманистичке мисли је неоспораи. Још је каби листа Мајмонид, у свом делу Водич заблуделик -гврдио да се никакав позитиван атрибут не може приписати Богу, јер би сваки позитивии атрибут увсо многострукост и промену у Богу, из чеги је следило да се о Богу може говорити само путем негација! Мајмонид ипак допушта атрибутс деловања који нас не уче о суштини Бога, али нам описују различитс односе које Он одржани са бићима које је створио. Управо ће ова доктрина увести, поред религиозне (хришћанске), н спекулативну потрагу за суштином Бога, што ћс кулминирати Ничеовом философијом и његовом потпуном негацијом Бога.

222

11г;и1 Лурмја Лм1ксннзи ролио II' \ ЈсрусаЈшму 15.Ј4 . годиис, обрп "Ш.т IV у I I и111у, н умро у Сафсду 1572. године гдс јс провсо само фи н' ш.с године свог лсивота. Око њ егасе оформиоједан мистички круI •| I око тридесетак ученика. Лурија је био ирави кабалиста, скоро сиа су г, умсња остала усмена и резервисана само за његове ученике. Они су " 1М, у различитим верзијама, пренели његову теозофску кабалу за коју ■ I може рећи да је, у односу на оно што је раније постојало, објава једис .к иим другачије кабалс. Луријанска кабала има екстрсмну комплексност и садржи угламном I |>и кл.учна момента: стезање Бога у њему самом, ломљење посудп и I" * шурацију разбијеног света. Према Лурији, свет постоји као последица стезања Бога у њсму са 1ом. Ово стезање има за ефекат манифестацију божанске неумољивоп н . о|а је дотад била уроњена у бсскрајно море његовог милосрђа. Први об111к који је резултат Божије еманације (исијавања или излучења) и који 01 пуњава сав простор светова прецизно је код Лурије означсн као Ас1а т «,>||(1т о п - примарни човск, који сс састоји из дссст хоризонталних СефиIи) Iа и десет Сефирота вертикално распоређених и који служе као веза изц |)у несазиатљивог Бога и хијерархије светова која следи. Пријем Божије ■ нетлости обезбеђује се посебном посудом. По Лурији, прва гри Сефирпта, односно судови који им одговарају, би могли да прихваге светлос г. Мођутим, светлост осталих птсст сија одједном, тако да се шест судова, мтји греба да приме светлост, ломе. Ломљење судова је други фундаменП1Ј1НИ моменат тсогонијског процсса који јс описао Лурија. Услсд ефекш овог ломљења највећи део светлости се враћа извору, изузев остатака игкри које закачене за бљесак посуда пропадају заједно са њима у амбис. (емонске силе из тих љуски, које Лурија назива клипот, извлаче своју гупстанцију. Према Луријином ученику Хајиму Виталеу, постоји укупно ЈК8 таквих остатака искри помоћу којих се надахњују демони. Непосредпо по ломљењу посуда долази до последње фазе теогонијског процеса моправке или рестаурације разбијеног света. Међутим, ова рестаурација иеће бити окончана заслугом Онога Који Исијава (Бога). Управо јс човск цобио задатак да сакупљањем свих преосталих искри светлости уклони евет површности и успостави свет чисте духовпости. Зато процес поправке разбијеног света одговара на земљи проиесу земаљске историје. Ово сакупљање преосталих искри Божије светлости није задатак који је намењен целом човечанству. Привилегију да успоставе свет чисте (уховности имају само чланови јудејског народа. Долазак месије означиће крај тог процсса, започетог од првих почетака. 225

11(>|К1

'ЦИ1'1'РМ1И

11. 1М ( 11.1 11(

....... ...IК«>|

СЛН'111,

Лури ЈШК'К<1

М 10||<|,1

допри1имш јс рп т111ку доктршн* тиЈшских кабалиста о унинср'<ПЈШо| |рц||сми1'рнцији душ а, иочев од душ с Адамове која их свс оСЗухип I и

( |иарма ипорија света постаје тако исгорија миграција и мсђу-одшн и ||.удских душ а. Када се тај процес потпуно заврши, наступићс ирсм* доласка месије. Луријаиска кабала је билатолико пријемчива јудејском народу да |< од 1630. године, постала теологија с1е Сас^о целокупног јудаизма и шн лсди.а докгрина. Зашто? Пре свега због њеног јасно изражсног месијанског садржаја који јс, заједно са доктрином Талмуда, у потпуности одређивао историјсш цил.све јудејског народа. Месија ће доћи: када се заврши комплетан циклус сеоба душа, тј. када се поново ус постави свег чисте духовносги. Међутим, овај процес би се, по мишљеил кабалиста, могао знатно убрзати жртвом, појединачном или колективпом жргвом самих Јудејаца, или пак нејудејаца (гоја из Талмуда), - када јудејски народ успе да свих 288 преосталих искри Божи јс светлости сакупи. На тај начин ћс сс успоставити комуникација свакш Јудејца са божанством, тпто ће условити процес који випте нико нс1н моћи да прекине. И овај процес би се, по мишљењу кабалиста, могао убрзати. Искре божије светлосги, распршене међу паганима (нејудејци ма) су везане за клипоте, љуске које задржавају те искре и из којих сијк зла (демони) црпе своју супстанцију. Из свега овога произилази тврди.п да Јудејац, који свесрдно очекује месију, мора бити упућен на ослобађан.г гих искри путсм убијања клипота, као што јс Мојсијс убио Египћанинп Управо због оваквог начина размишљања луријанска кабала ћс, послс своје објаве, имати и друге последице. На првом месту, проузроковаће рођење и развој највећег месијанско! покрета јудејске историје од друтог иада храма - покрет Шабатај Цвије ( 1626- 1676.). Године 1666. (у знаку броја 666), Јудејце читаве Европе и света покренула је вест да се у малоазијском граду Смирни јавио месија, сгтасилац Израиља. Гоњени неописивим усхићењем похрлили су Јудејци из свих крајсва света да сс поклонс новом вођи који сс потписивао са Ја, Господ ваш, Бог, Шабатај Цви. Оженивши се проститутком Саром, која је наводно имала откривење да ће бити жена Месије, Шабатај Цвп одлази у Цариград да се прогласи за цара. Након сусрета са великим везиром, на његово велико изненађење, пред Цвија су постављене само две могућности: или ће примити ислам, или ће му отићи глава. Цви сс одлучио за ислам, а као награду за то добио је да чува једно од турских 224

' 'I'* I II'III у I (арш рпду. I 1пК0 јс |>11 I«>'1.|| >М1МК I ЈУДГЈСМН ГНГ III Г)11ЈШIII ром ■ м |гдан дго његоиих фанатичмнх глгдбспика (шабатијамаца), уп р о јн о и и и|у мосебну доктрину којаје директно произилазила ич Луријинс ка ...... . Игроаали су да ће ако буду чинили зло, исцрпети укупну количину м \ снету и да ће се на тај начин приближити коначној победи добра. 11оред Јпабатизма, почетком 1700. године, развио се на западу покрез .... . пазивом илуминизам. Био је то мистичарски покрет који се зала ' ао за обнову ванцрквене религиозности, тј. веровање у илуминацм ју ■ мрсност човековог духа божанским духом непосредио, без посредс Iаа 11,ркне. Утицај Луријине кабале на овај покрст је неосиоран: Човек је тај )' ојц може, потрагом за изгубљеним искрама Божије светлости, да 061101111 ' пг I у чистом духовном облику. Покретачи ове доктрине били су каба шети Баал-Шема ( 1690- 1760.) и философ Мозес Менделсон ( 1729- 1786.) 11оред тога, треба нагласити да је доктрина овог покрста извршила сна 1.1П угицај на Адама Вајсхаупта и љегове баварске илуминатс. Једна од I 1.ИШИХ теза коју је заступао Вајсхаупт била је укидагве свих религија, ире свих хришћанства. После настанка шабатизма и разочарења које јс изазвао, луријанском клбалом се инспирисао још један народни покрет - пољски и украјин) км хасидизам X V III и X IX века. Кабалисти овог покрета укииули су луријанске категорије којс су биле исувишс интелектуалне, и тиме су Vкинули елитистичко поимање кабалистичке доктринс. Током X V I I I и X IX века јудејске заједнице се, са појавом еманципације и под утицајсм западне културе, у складу са глобалним процесом I гкуларизације полако одвајају од кабале. Другим речима, кабалистичка кжтрина је заврптила своју мисију и данас се открива само посебним круговима посвећепих.

225

Ми||'п|г М |||монид (рпГ>11 и Мшмг Огм Мп|мин

г

II 15- 1 2 0 4 .)« Јсу(П11 од пн| 1мичи||1и|||\ пиОм ин п1 III Корлмбг у ИЈпппиЈи. Пргмн |.пОи и>. ГИЧКОЈ докгрини, 110Г10 |||1|.Г нророки |||||| бира и ша.ое 1>(м удпл,111111 оегадг и.удг о| могућпости сусрсга си 11>им. ')ито Јг но■ рг(1м4 елита која Ке себи обезбедитн нијнпш■«т м ритет у тумачељу религнјс. Најбол.н примг|| за ову тврдњу даје нам уприно МаЈмоннд, у уводу за своје дсло Воднч заблудс.диу, КНД| доктрину о фнлософским нсгинамн рпг|| више за елигу, а широким масама ос 11111 I н учење којс функционишс на при11цин> мн нимума сазнања.

Исак ЛуриЈа Ашкенази (1534-1572.). Ње10пи кабала садржи углавном три кључна момсн та: стезање Бога у њему самом, ломл.пм посуда и рестаурацију разбијеног света. < и« његова учења су, као код правог кабалисп остала усмена. Луријина кабала је, због споЈр пријемчивости јудејском народу, од 1630.1 п дине ноетала геологија (1е 1ас1о целокуннш јудаизма и последња доктрина.

226

.11СДА11 ФЛЈК ИФИКЛТ

Директно фалсификовање историјских чињеница, да би се снету и рпсала лажна представа о појединим историјским догађајима, ене ||Н|п литет је слободних зидара усавршаван кроз всковс. Гнорац ове идеје открио је себе на великом ционистичком тајиом ...... ресу у Базелу 1897. године. Предавач, члан кабалистичкс п;м и мде, дословно јс рекао: М и ћемо избрисати из памћења људи счс

фикше прошлих векова који нам нису по жељи, а оставићемо само ■ чп- који оцртавају све погрешке гојских владавина. Међутим, само прагак поглед на историјски приказ одређених догађаја, јасно покачујс м је на том плану учињсно много више од пуког набрајања свих гојскич но1 решки. Како изгледа један фалсификат историјског догађаја? Всома упечатљив случај фалсификовања може се наћи у општој еи инклопедији Л арус, у делу који обрађује средњевековни свет. Под насло иом Једна тсш к а владавина, описани су историјски д01ађаји всзани за младавипу француског краља Филипа IV Лепог ( 1268- 1314.), краља који |с уништио ред гемпларских витезова. Након читања цслокупног приказа, лако се уочава следеће: нрво, са| 1едавајући део Ларусове енциклопедије о историји, ни о јсдном владару I е не говори са толико мржље и презира као о Филипу IV Лепом, и друи), сам приказ његове владавине написан је крајње хаотично, при чему |с фалсификатор у више махова сам себи скочио у уста. Али кренимо редом. После тенденциозног наслова Једна теш ка владавина, стоји: Мало )с криљева које су хроничари и историчари средњег века тако оцрниш као Филипа IV ЈЈепог... У ствари, врло мало се зна о Филипу IV... Остало нам је само неколико врло противречних мишљења његових савременика. Контрадикторност горњих навода је евидентна. Прави је подвиг тако гешко оцрнити једн у историјску личност о којој се врло мало зна и то на основу само неколико врло противречних мишљења његових савремепика. Осим тога, противречна мишљења савременика Филипа IV Лепог сигурно су подразумевала и позитивне и негативне аспекте његове владавипе. Зашто сс историчар-фалсификатор определио само за негативне аспекте владавине Филипа IV Лепог? Ако се пажљиво анализирају њсгови даљи наводи, неће нам бити тешко да то одгонетнемо. 227

V м и .с м 1г |(1 |у исгирмчар фалгмфикагор јс покушавао да <тра<н)и пшрспо.' кри.ш конг га гпммјом која очбиљмо доводи у пм гам.с стам.с м.г Г0ИО1 морапа ()м ммшс: Његова гптни грешка била је што је в:ик)чо г једпо тешко <)<>Сш>>«<)« прииредпе кои>уктуре.(\?) <1»м л м 11 IV Лспи је наследио круну од свог оца Филипа III Смс.1101 IЛ85. годиме. У моменту преузимања власти, ситуација у крал.евгпц ммјс била мимало ружичаста. Међусобни обрачуни феудалаца, мародми усганци, мад производње, несташица хране и новца, углавном су бмаи мослсдмца финансирања неуспешног крсташког похода прогив Арагома Међутим, и поред свих потешкоћа са којима сс суочио Филип IV Ј1сми Француска краљевина је била најјача монархија тога времена. Доласком ма власт, Филип IV Леии је одлучио да своје краљевство доведе у рсд да створи једн у модерну монархију која ће, пре свега, бити ослобођена од сталних, међусобних сукоба феудалаца-племића који су исцрпљииа ,1 М1 француску привреду. Једном речју, Филип I V Лепи је први владар V мгторији средњег вска који је покушао да се ослободи традициона.111101 феудализма. Краљ се ослонио па одабрани број правника, учсних људи имчних рачуиању и државној управи, чиме јс жслео да контролише свг финансијске токове у држави. Порсд тога, да би у потпуности сагледао све мроблсме и потребе у својој држави, Филип IV Лепи је увео нону институцију у политички живот земље - Скуиш тину државних сталсжа, која је била састављена од племића, свсштсника и народних првака. Ова инсгитуција омогућила је током времена да парламент и државно рачумоводство постану добро организоваие установе. Али да се вратимо фалсификагу. После описа привредног и полити чког стања у краљевству, занемарујући потпуно стварне узроке тешко! стања, историчар-фалсификатор износи читав низ неистина које често једна другу потиру. Он пигпе: То је исшовремеио доба када проширењс

краљевског поседа захтева повећање броја чиновника и оптереИујс управу...Краљ ж ели да се ослони на мали број одабраних људи... он разне задатке и државну управу поверава људима вичним законима, макар били и простог порекла...то је впада легиста, правозналаца, као што је Гијом од Ногареа, који су врло брзо постали омрзнути, јер прибегавају неуобичајеним методама и брзо се богате. И даље: Да би прибавио потребан новац, краљ прибегава свакојаким средствима. Он заплењује добра страних трговаца, јудејских и ломбардијских зеленаша .(\?) Осим у литератури масонских историчара, нигде није забележено да је краљ проширио краљевске поседе. Кон градикторна тврдња 228

и повеНињу Ороја читптика у\ <н 1,111.111.1 ип мали Орој учсиих . 1>уОи, м м )!)<.• јс иесхватљива. Најинтсресантмији део ово! прикача одмоси сс мрано иа I 'ијома од Ногареа и на његово наводно богаћење. Зангго је ис тричар итабрао баш њега? Зашто није навео и неке друге правозналцс? Ирио јсдноставно. Гијом од Ногареа је био творац комплетног плана за ншнтење темпларског реда. Ииак, последње две констатације историчара представљају врхунац шцсмсрства. Поновићемо овдејош јсдном: Зеленаш твојеу средњсм вску ОИЈ10 строго забрањено законом. Кажњен је био свако за кога је било д<> | .11лио да се бавио зеленаштвом. Заплењена би му била комплетна имп нипа, а он протеран из земље. Историчар-фалсификатор даље пише: Филип I V Лепи је препредси

<ц)нек...Вешт је и у то.ме да скреие са себе народни гнев и да гаусмери аа неког другог, ни кривог ни дужног. Између осталог, ово објашњана ч тадашње прогоне Јудејаца. Зашто су Јудејци били по неколико иута протеривани из свих европских монархија, кнежевина и градова? 1бог бављсња зслснаштвом! Јудејске заједнице тога времепа живеле су у 1 иојеврсном облику комуне, стога је и вршено колективно протеривање. Зашто историчар прави овако крупан прсвид? Проглашавање јудејс| их заједница за ни криве ни дужне, представља савршен параван за мдбрану тада већ потопљеног реда темпларских витезова. Фалсификатор даље пише: Краљу такође полази за руком да после дуге, креаве и подиукле борбе приграби имања храмовники (темплара). Калуђери тоги реда, који су поседовали велика добра...били су...вешти банкари. Крал, 1н' храмовнике лажно оптужити за најгора дела...затим Не изнудчши од папе Клемента V њихову осуду. Шта је фалсификат у овом делу приказа владавинс Филипа IV Лепог? ( коро све. Прво, борба против тсмплара нити је била дуга, нити крвава. Гемплари су једноставно, добро испланираном акцијом, похапшени за јсдну ноћ. Друго, тешко је поверовати да би се од једног папс могла изнудити осуда витешког реда, који је био под његовом директном управом, без чврстих доказа о његовој кривици. Једипо што је тачно у наведеном исказу је да су калуђери тога реда... били вешти бапкари. Али и овдс нсторичар перфидно подмеће појмове који нс одговарају истини. Реч баикари, у очима савременог читаоца, не изазива никакву осуду. Међутим, нко речи вешти банкари заменимо са одговарајућим речима веш ти зеленаши, долазимо до једне од кривица за коју јс ред темплара оптужен. Да бисмо сасвим осветлили праву ирироду темпларског реда и његовс стварнс циљеве, који су перфидно изостављеии из приказа влада-

22‘>

<1»пмиIК1 1\ 'кчич и нк'ћгм<> ин I иг кЈријгких пн мђвји који у попк 1Ш1 Iи о. п оммр1\ју мг 111И11. Нлкои ипда ( и п с чсмл.с 1291. године, почело сс са разматран.гм »л гпмм М0И01 коицсмта у мламирању будућег крсташког рата. Као дсо мллмл Iл но1«м крг гашки рат, пама је наговестио да жели да разговара о мрсд н гу да сс тсмплари и хоспиталци споје у један ред. Ова идсја се свс чсшћг јпил.ала гих година. Две године пре тога, доминикански фратар 1’амои .11лл јс маписао план о уједињењу који је изазвао велико интересовлм.г ( )м јс мредложио да се витезови реда Болнице светог Јована Јерусалмм гког (хоспиталци) и витезови реда Соломоновог храма (темплари) спојг у јодаи ред под именом витезови Јерусалима, а да сви свропски владари гмојс своје крсташке војске у једну, на чијем челу би се налазио једам ко млмдапт Ратни крал. (К.ех ВаПа(ог). Неколико година раније, францускм гигпггсник Пјер дс Боа написао је план за поновно освајање свстих мспл млзван 1)е Кесире КаВопе бапс 1ае, у коме је и он предложио кораке којг Iрсба мредузети да би се спојили војни редови. Папа је подржао концепт спајања рсдова. Хоспиталци су присталм цама крсташких похода улили нову наду и задобили нов углед освајан.ем ос грва Родос. Зато је папа био иаклоњен идеји да сс за всликог мајсторл повог реда именује Фолк де Валаре, ве.гаки мајстор хоспиталаца. Филии IV ЈЈепи је такођс са одобравањем гледао на предложено уједињење на дајући се титули ратног краља, узимајући у обзир да је Француска билп пајјача монархија тога времена. Овај концспт уједињења хришћанскс војске са једипственом командом, који би на бојном пољу сасвим сигурпо дао добре резулгате, имао је једног јединог противника. Био је го Жак дс Моле, велики мајстор тсмпларског реда. Да би на неки начин зауставио идеју свеопштсг ујсдињења, Жак дс Моле је презентовао папи свој документ под насловом Ое Цшопе ТешрИ еш НозркаНа ОггИпиш аћ С 1ешеп 1иш Рараш ЈасоМ Ие М о 1ауо К е 1аИо, о коме је могао да дискутује само у општим цртама, јер је био неписмеп. II ијс могао чак ни да прочита своје образложење и разлоге за одбијање уједињења два реда. Међутим, многи историчари превиђају да је његов сусрет са папом имао много дубљ с разлоге. Де Моле је морао папи да објасни све учесталије гласине о озбил.ним прекршајима и злоупотрсбама унутар реда храма, као птто су: одобравање хомосексуалних активности између чланова реда, обожавање идола, стављање реда и његовог богатства изнад свих других принципа (световних или религиозних), упражњавање зеленаштва кроз разне видове финансијских услуга итд. Поред тога, постоја|и и н '

230

п| су (пб|1Ј1.1И1 докази д а јс хр и т1и т1’М1 чи 1 и чгубио С’|кчу чсмл.у 4601 чгупиишве похлепе темпларских витезова, тајис сарадње са мусли И1И1М11, добро плаћене и разгранате обавештајне службе која је радила ц. к и.учиво у интересу реда итд. Жестоко одбијање Жака де Молеа да нрнхиати уједињење са хоспиталцима ималоје и свој главни разлог: Тај ми гсмпларски устав, чија је преписка била одобравана само малом броју ипсноћених темплара и који је садржавао нова правила о иницијацији, тарн е циљеве реда, а вероватно је указивао и на тајне господарс кроч и 'ту симболику коју су темплари усвојили у последЕБИх неколико дспс ин|а постојања реда. 11рематомс, приказ једна тешка владавшш представља најобимп 11јп ||ш 1сификат историјских чињеница. Циљ је сасвим јсдноставан. Крал.п '1'||Ј1ипа I V ЈТепог, човека који је срушио сан кабалистичке фаланге ди мпоседањем једне хришћанске организације загосподари свстом, требп иредставити као похлепног и препреденогтиранина, владара без скрупу ш, који је искључиво махинацијама долазио до богатства. Такође, папа Клемент V је представљен као играчка у његовим рукама. Масони су, нарочито после њиховог званичног конституисања, ко1>истили сваку прилику да докажу нсвиност реда. У почетку, главии мдут била је клевета: Филип IV Лепи је упиш тио ред да би се домошо њиховог огромпог богатства. Касније, када је изашло на видело да |с сам иапа Клеменг V носсбном булом цслокупну имовину темплара иреписао хоспиталцима, одмах је лансирана нова лаж: Имовина је дата чоспиталцима зато што је Филип IV Лепи потпупо контролисао тај

ред! Ред темплара уништен је муњевито, у јсдном дану, пажљиво исплаиираном акцијом и то у пстак, 13. октобра 1307. године. У литератури ишаптњих историчара-масона упорно се наглашава овај датум, па је то п.егово истицање добило својеврсну форму маеонског мита. Наиме, историчари-масони наглашавају да је темпларима учињсна страшна неправда и да су зато сви људи на овој планети вековима несвесно памтили иетак 13. као дан кадајеједпој оргаиизацији нанета неописива неправда! При томе се заборавља само једна ситница. Всковима су прво розепкројцсри, а затим и масони гајили успомену на дан када су темплари уииштени, подмећући овај датум свуда где је могао да се удене, обично везујући га за читав низ окултних радњи које данас пазивамо сујсверјсм. Зато данас сваки иојединац, који изрази страхопошговање ирема датуму и дану када може да му сс деси нека несрећа, несвесно одаје почаст и иошту Ж аку де Молеу и његовим посрнулим витезовима. 231

Жак де Моле, последњи велики мајстор темпларског реда. Снаљен је на ломачи 13. марта 1314. године.

232

1* А Л А 11С’ М О И И

11ифилтрацијом масонске агентуре у институције сваке државс, прс иг1 л у оие инстигуције које одређују стратегију националног и држам .... интсреса, успостављен је невидљив систсм моћи под чијом контро |ом су се налазиле све области људског деловатва. Основни циљ каба иитичке фаланге је тотална контрола човечанства. Један од сегмт.пл оиог глобалног плана, повсрсн масонским извршитељима, је остиарм и И1.с светске финансијске превласти. За кабалисте то јс најтсжа, заврита " одлучујућа тачка њиховог гтлапирања: ...ја ћу вас подсетити да сам чч 1/ и раније наговестио да је сума паших дејстава решена питињем цифара, стоји у Протоколу бр.10 скупова сионских мудраца. У књизи Т р а ге д и ја и пада, Керол Квигли детаљно је образложио пмл.еве кабалистичког банкарског естаблишмента: ...моћници финансијског капитала имају један далекосежан циљ, а он је ништа мање иего стварање светског система финансијске контроле, која ће бишн I' нриватним рукама, и у стању да доминира политичким системом свике државе и економијом света као целине. Систем ће бити контролисан на федералан начин, путем централних светских банака које ће сложно делонати... Баикари који новац позајмљују владама широм света зову се међумародни б а н к а р и . Способност међународних банкара да од дужника намлате дуговс одрсђујс њихов пословни успех. Попут локалних банкара који зајам морају да осигурају неким видом јемства (поссд, кућа, фабрика м сл.) и међународни банкари захтевају да држава-дужник гарантује да ћс дуг вратити и тако задовољити потраживања зајмодавца. Међутим, међународни банкари су се временом сусрели са много озбиљнијим и сложенијим проблемом иего што су то имали локални банкари који су, уколико дуг ие би био враћен у одређеном року, једноставно постајапи власници непокретности. Намеће се питање: Шта може да осигура 1ајам међународних банкара? Новац сс позајмљује државним владама које могу да не признају дуг, одбијајући на тај начин да плате стварне мли наводне новчане обавезе. Да би се ослободили ове непријатности, међународни банкари су временом развили посебну стратегију која их је обезбедила од могућности непризнавања дуга. План је развијан пажљиио и систематски, добивгаи име б а л а н с м о ћ и у политици. Да бисмо предочили основне принципе овог монструозног плана, наиешћемо укратко развојни пут банкарске јудејске породице Бауер. 233

С)и\ I и р о п и \ Г»|1ни1|Н'1>\ и(»|»п П111 \ снионао јс А м ш с л Мскч' I*иу» |» иромсмио ирс ш м с V |’о | шилд. 11ородица Ротшилд скром ио н »1И1 0 ЧСПЈ1 снојс баикарскс нословс. Мсђутим, иосле неколико уснс\ > с.1 р т иим чајмовима локалним властима, Амшсл је одлучио да рач1рш1.1 сној банкарски естаблишмент позајмљујући новац нациоиалним и м (а ма Основао јс пет пових банкарских кућа у различитим земл.амл и \ сиаку од п.их је нослао по једног сина. Мејер Ротшилд био је послји \ <1>рапкфурт (Немачка), Соломон у Беч (Аустрија), Иатан у Лоидом (I ш исска), Карл у Напуљ (Италија), а Цејмс у Париз (Француска). 11а тај начин, породица Ротшилд је могла да присили сваку нла чу да пастави са отплатом својих дугова, да се сила политике баланса моћи не би окренула против њих. Супротстављајући једну нацију дру I ој нод нретњом рата, свака власт је била заинтересована да под такном прсгн.ом плаћа своје дугове, јер би у противном могла изгубити ч т а но краљевство. Поред тога, браћа су могла да финансирају обе стране у сукобу, осигуравајући на тај начин не само отплату дуга, всћ и огромну добит која увек настаје финансирањем ратног стања. Стратегију баланса моћи у политици најбоље је описао Мејер Ротшилд кадаје изјавио:Д о г ш ш т ем и да контролишем новацу држави, и нијем е брига ко прааи њене законе. Догађај који је учврстио коитролу Ротшилда иад енглеском влашћу била је битка код Ватерлоа, која се одиграла јуна 1815. године. Породица Ротшилд ирва је схватила да брзина протока информација о свим важним догађајима у Европи има одлучујући утицај на берзапске послове. Контрола информативног система и брз приступ важним информацијама увек је доносио почетну предност у односу на копкуреп цију. Зато јс породица створилајаку курирску мрежу широм Европе. Знак којим су се носиоци порука идентификовали, као Роттпилдови курири, била је црвена торба. Ова торба им је омогућила да државне границс нрелазе без проблема, јер је већина европских држава наложила својим граничарима да курире Ротшилда пропуштају без задржавања, чак иако је била у рату са земљом из које је носилац црвене торбе долазио. Енглеска је била у рату са Француском и битка код Ватерлоа је тробало да тај рат рсши. Уколико би сс дссило да Наполеон однесе победу над Велингтоном, више га ништа нс би могло спрсчити у освајању целе Европе. Сви банкари у Лондону су схватили значај ове битке за исход берзанских послова и зато су мотрили на Натана Ротшилда не би ли сазнали неку информацију, знајући за изузетно ефикасан Ротшилдов курирски систем. К(»||| јс к ; К ' 1111 |С

234

1

1п'ГШ1 Ротшилдје 1кжачинш1 ш.п . п.п ии11сН01 мср|1с'иоложсЦ|«. Ш т

|| ирсмс ПИ1МС одмицало, он јс и млсдао снс нсрасположснији. 1>анкир I м кругови су његово понашање протумачили као реакцију на дојаву о инбсди Паполеона над Велингтоном. То је проузроковало наглу продају н м и ш их обвезница, чије су цене вртоглаво падале. Што су цене вшмс ииилле, Натан је био све утученији. Међутим, његови берзански агентн V, кришом од енглеских банкара, куповали све расположиве владиис .|Ц|(сзнице по багателним ценама. 11атан Ротшилд је тако купио енглеску власт. Тачан износ профитн, м>јм је направљен овом преваром, вероватно се никада неће сазнати. Овај монструозан план, назван баланс моћи у политици, коришћсн јс ■ | I стране кабалистичке над-владе и њених експонената за оствариван.с и свих других сегмената глобалног плана освајања света. Ефикаснос! ..нс стратегије најбоЈве се може уочити уколико се сагледају прави узроп|| и расплет грађанског рата у Америци (1861-1865.). Сједињене Америчке Државе су масонска творевина. Иако је ова тајп.| дуго година скривана од очију америчке јавности, посебно у другој моловини X IX вска, упорност историчара рсвизиониста недвосмислено |( ноказала да су слободни зидари имали одлучујући (ако не и једини) VI ицај на стварање федерације америчких колонија. Кључну улогу у припреми Америчке револуције и добијању подршке пд стране европскс масонерије имале су две масонске ложс. Ирва, С е н т 1.1он осповапа је 1731. годиме у Филаделфији, а друга је С е н т А н д р е ј, основана 1733. године у Бостону. Према Бернарду Феју, филаделфијска чожа Сснт Џон јс 1731. годинс ступила у всзу са Всликом лондонском иожом и том приликом јс њсн вслики мајстор, војвода од Норфолка, наименовао Данијела Кокса за великог мајстора централних колонија. Кокс јс био први човек који је јавио нредложио федерацију колонија, чиме се у потпуности може одбацити тврдња масонских историчара о наводној супротстављености енглеске и америчке масонерије. Први изабрани амерички председник био је масон Џорџ Вашингтон (мредседник од 1789 до 1797.)89. Континентални конгрес је, 4. јула 1776. годинс, наимсновао Бснџамина Фрснклина, Томаса Џсфсрсона и Џона Адамса да, као К о м и т с т т р о ји ц с , припреме нацрт за печат Сједињених држава. Двојица именованих (а вероватно и трећи) били су масони, па КУ Бернард Феј наводи да је генерал Џоргг Вашингтон, пошто јс америчка армија 27. дсцемС»ра 1778. године заузела град Филаделфију, ...си сабљом, у пун о јм а со нско ј одеж ди и са ж ацима братства, м арш ирао на челу свечане поворке од т ри ст от ине масона, уп и ц а м а Ф иладелфије... о в о је била највећа м асонска парада икад в и ђ е н а у Н овом свету.

235

ц- псчпI м)јм су к|н нрпН11, 1кн 1‘1'шо Њ1ТОИ ренсрс, снлржао суш Iииу мо пшскт .............. . м слободмоаидарскс тајме. 11орсд тога, мсдссчт | ројмш> од ||сдссс I шссторицс мотписника Декларације о нечааисмости бмли > мисомм, бамЈ као и већина чланова Континенталног конгреса. II морсд масонске модршке револуцији, народ Америкс јс имик ( им морао да млати грошкове рата против Британије. Континенталпм мш I рсс јс, 1775. године, изгласао издавање такозваног декретног новца (нл ммрми новац мазван к о н т и н е н т а л ) којим би се финансирао раг. ()м |< једноставно штампан као средство плаћања владиних трошкова рата и мије био оптерећен каматом која би се плаћала у случају да је позајмл.см од стране банкара. До краја 1776. за 40 центи континентала се добијао један сребрми до лар, да би при крају рата било потребно 500 папирних долара за једаи сребрми долар. Тако је масонерија, која је наводно помогла америчком ни роду да створи сопствену државу, почела са остваривањем својих дугорм чмих цињева. Настала инфлација, у складу са економским законима к о ји делују сваки пут када количина новца у оптицају порасте до те мерс ди мије поткрепљена златним или сребриим резервама, довела је до захтеии да се хитно реше кључни проблеми у држави. Мсђутим, главно питање с\ опет поставили сами масони, спорећи се наводно око његовог решавам.и Треба ли америчком народу централна банка? Масон Томас Џеферсон сг еумротстављао стварању такве банке, док је масон Александар Хамилтом модржавао предлог о стварању банкс Сјсдињених Држава, институцијс која би правила профит, била у приватним рукама и уживала посебам гретман при приступу јавпим фондовима. Банка би имала законско о в ј ш шћење да прави новац пи из чега и да га уз камату позајмљује влади90. Наводна борба између масонских 1 ’лавешина била јс обична прсдста ва за профанс. Рсшавањс кључног проблема завргаило се управо онако како су планирали сами масони. Џорц Вашингтон је 1788. године имено вао Александра Хамилтона за секретара финансија. Три године каснијс, 1791. године, влада Сједињсних Држава дала је овлашћења својој првоЈ мационалној банци, која је добила име - П р в а б а п к а С је д и љ е н и х Д рж л ва, иако по уставу једипо ...Конгрес има право да кује новац, одређуј« његову вредност, количину у оптицају итд. 90 Два од десет начела Комунистичког манифеста, прогресиван порез и централну бап ку, Маркс је својевремено преноручшо као средства којима би комунисти начинили уп а д у влас ниш т во буржоазије. Свакако, идсја о централној банци као институцији, помоћу које се у потпу ности може контролисати државни апарат и економија једне земље, била је позната у масонским круговима много пре него што ју је Маркс укомпоновао у својих 10 начела.

236

Мс1)у |им, мнсопска игра са на11од1шм 1ич'.иагаи»вм мијс остала псаа " ' м-иа. За мреме акредитације Прве банке Сједињених. Држава ночињс ' | |ача аитимасонско расположењс. Председник Харварда Цорџ Вилард, >иом 1 'овору, 4. јуна 1812. године, тотално је расветлио масонску игру и||у№и додатна образложења у всзи са појавом нове доктрине масонс• и ч кругова. Он је рекао: Има довољно доказа да је у овој земљи успопншљен одређени број друштава илуминатног типа. Она несумњиво /•.//)<■ на тајном подривању наших старих институција, како цивил чи \ тако и духовних. Ова друштва су очипго повезана са истим редом \ I ирони. Непријатељи из свих тих редова траже наше уништен,с. И/14-влада ли неверство, наша независност ће свакако пасти. Наша /|ч иубликаиска власт биће збрисана... 1!ажалост, и поред прецизне анализе свих историјских догађаја, Цорџ Милард није схватио да је Америка само један велики масонски експеснмент, а њсн устав само јсдан слаткоречиви, срцепарајући плакат који ће нц I и погажен увек када то кабалисти буду одлучили. Већ смо више пута напоменули да кабалистичка над-влада врло иажљиво приступа остваривању својих планова, водсћи рачуна о свим нојавама у једном друштву. Нагло јачање антимасонског расположења ишело је до тога да је председник Цејмс Монро мирно допустио да 1811. кадине истекне овлашћење Првој банци Сједињсних Држава. Ипак, прљава игра је, већ следеће 1812. године, настављсна. Народ, у коме је дошло до јачања антимасонског расположења. је морао да буде М»жњен. Помоћ угроженој браћи шаље управо матица. Године 1812. ЕнI лоска заиочиње нови рат против Сједињених Држава, подигавши дугоииња америчке владе са 45 на 127 милиона долара. У исто време јачају н снаге које заговарају стварање нове бапке под именом - Д р у г а ба н к а < јед и њ ен н х Д р ж а в а .

Притисак је уродио плодом 1816. године. Другој банци Сједињених Држава дата су двадесетогодишња овлашћења, чиме јој је пружсна моI ућност да влади САД позајми 60 милиона долара. Позајмљени новац је г гворен ни из чега, једноставно одштампан, свидентиран обвезницама и иозајмљен федералној влади. Друга Банка је одмах показала своју моћ. Великом депресијом из 1819. године Банка је започела са одлучном концентрацијом капитала којаје водила ка контроли целокупне фискалне структуре америчке фжаве. Банка је користила своју моћ да би повећавала или смањивала количину новца у оптицају, изазивајући прво инфлацију, а затим дефлацију, пружајући могућност својим експонентима да приграбе туђу имо237

иису ОДПИИфЛЛС 11.11X0110] г I |1|1( (11(11 III I о| ГД ТОГИ. Д|1у| II Г)П11К.1 С'Д/1 Ир0ГЛа11101Ш јс успднмом IНI И1Д11ИС о,1 с ф п п с судијс Ирховногсуда Џона Маршада, такођс мпсоиа Ипак, јсдан догађај иа 1826. годинејеомео кабалистичку над-иладу аа V I иомоИ масопа осгиари континуитет у спровођсљу свог паклсмог илаиа Iс јс годиис, слободни зидар капетан Вилијем Морган објавио ки.игу ш> > иаслоном О с л и к а в а њ е м асонерије од стран е је д н о г из б р а гсгн н који (> поснстно 30 год и н а овој ств а р и . Т у м а ч е њ е С л о б о д н о г зидарствн кн 11011111» В и л и ја м а В. М о р га н а . Капетан Морган је открио масонску спм болику, детаљно описавши ритуал којим се улази у масонерију. У једпом 1л*ЈIу ритуала се код будућег масона изазива лагани бол, уз упозорење: Каа што је ово тортура за твоје тело, тако може бити и за твојум и тво)\ евеет, ако икида покушиш ди пезаконито одаш тајне масонерије. 11осле мање од месец дана од издавања књиге, капетан Морган је био одведен у непознатом правцу од стране слободних зидара и убијен. Овај чин изазвао је ерупцију антимасонског расположења у Амери цн. Кулминација овог пезадовољства дссила се 1830. годипе када је фор мирана А н т и м а с о н с к а п а р т и ја са циљем да се иарод Америке упозори иа зло које масони доносе држави. Аптимасони су сс окупили 11. сеп тембра у Филаделфији, где су се делегати из јсданаест држава састали дц раскринкају слоболнозидарски рсд и позову Американце да се прикључг нолитичком крсташком рату за спас нације од тираније и субвсрзија којс спроводе масони. Интересантпо је напоменути да је један од делегат био Вилијам Сјуард из Њујорка, који је касније постао државни секретар за време владавине Абрахама Линколна. Бурна реаговања Антимасонске партије имала су пресудан утицај ни иредседничке изборс 1832. године, када се по други пут кандидовао ма сон Ендрју Цексон (први пут иостао председник 1828.). Иако масон, Џек сон је добио сугестију да се у својој предизборној кампаљи супротстаии обнови акредитива Другој банци САД коју је, четири године прс истекп рока, затражио прсдседник ове оргапизације Николас Билд. Кабалисти су добро проценили сигуацију. На изборима је победио Џексон са 55% гласова, други јс био Клеј са 37%, изгубивши изборс прг евега због евог залагања за обнављање акредитива Банкс, док су антими еони освојили 8% гласова. То значи да су ириближно два од три гласача (они који су гласали или за Џексона или за антимасоне) гласали протии обнављања акредитива Другој банци САД. Добијање акредитива је од ложено за неко будуће време, али је масонерија и даље задржала водебу улогу у америчкој политици. ММП\ 11|> 11Г1М М Н 1

238

1

М 1|Г

1111 11р||(>1|II

I

()|*Јиш|1к,11>а Д р у г с баике С Л Д и с ј с м ш су 1Х.(6. годимс. Од шдп. мп рсднс 24 годиис, свс до почетка грађанскограта, САД мису имадс цсиј 1>.мму банку. Ниједан иокушај да се Сједињене Државе упдету у мрсжу

иостојећег банкарског естаблишмента није уродио плодом91. Кабалистичка над-влада је била свесна чињенице да главни рачло| м.сног неуспеха лежи управо у немогућности да се систем баланса моћм \ иолитици примени на Сједињенс Америчке Државе. Задатак је био I с 'как: Коју државу натерати да ратујс против САД? Оне су биле исуиишс моћне да би нека држава или савез држава могао са њима да се иосм н<> <истему баланса моћи. Канада насеверу и Мексико на ју гу нису били д<> кољно јаки и нису имали војну силу која би одговарала сукобу предвиђс них размера. Енглеска и Француска су биле преко океана, што је оиемо I ућавало снабдевање свентуалних инвазионих трупа. Русија није имали централну банку, тако да кабалисти нису имали контролу над њом. Кључни догађај одиграо се 1857. године у Лондону, када јс кабали с гички банкарски естаблишмент донео одлуку да изазове сеиесију јуж иих држава и тако Север пахушка на Југ, по систсму зивади па владај. ( )ми су, даклс, одлучили да Сједиљепе Државе поделе на два дсла и да на !ај начин створе ратног нспријатеља властима Уиије, не би ли тако припудили владу САД да се суочи са проблсмом плаћања трошкова рата. Три године раније, 1854. године, већ је била створсна тајна организација под назИвом В и т е зо в и з л а т н о г к р у г а од стране Џорна Биклија, која је имала задатак да осмисли и шири сецесионизам Југа. Абрахам Линколп, један од ретких америчких председника који није оио масон, схватио је драму која се одвијала пред његовим очима, док је иодио своју прсдседничку кампању 1860. године. Знао је да ћс бити покушаја да се Унија поцепа, али не због питања ропства. Написао је: Никад аисам гајио политичке ставове који не би били утемељени иаДекларацији о независности. Уколико Унија не би могла да буде спасена беч одступања од тог принципа, морам да кажем да ћу радије допустити да будем убијен на овом месту, него да дозволим њену предају. Рсд Витезови златпог круга успешно је ширио идеју сецесионизма међу јужним државама. Једанаест јужних држава отцепило се од Уније и формирало Конфедерацију независних ентитета92. Југ је почсо грађан'Ц У својој књизи Историја всдиких америчких богагстава, писац Густавус Мајерс јс мородицу Ротшилд означио као главну силу која стоји ша Друге банке САД. 42 Један од чланова ложе Витезови златног круга био је и познати бандит Џеси Џејмс. 11осле завршетка грађанског рата покушао је да набави новац за други грађански рат пљачкајући

П'И |>.II I ’ .||||1И >1.1 |НМ I 0/11111«

1 1

И М 10М 1111 <1>(>|»I ( ПМ11'|>, 1'С1К‘|)11|||'1|ч ■ 1

у Јужнпј Кпр()Ј11111 ИЛ. А()|)п\ пм Лшпа)Ј111 , у то нрсмс ирсдссдпик ГАД, трпсојс нелики прп I испк кнСшлисшчког бамкарског естаблишмента да пусти у оптицн| и.и чомс тнјмонс сн кнматама којима би финансирао рат. Међутим, Линм)1|ц сс одлучио да ис зајми новац од банкара, нити да ствара новац који <ш кшосио камату тако што би национална банка позајмљивала влпди 1101 рсбпа срсдства, штампајући велике количине новца без покрића. Линколнје фебруара 1862. године издао такозвани гринбск (иоинп |> импо зелену позадину). Овај новацне само даје имао златну подлогу, ш 1> сс иијс базирао ни на каквим дуговима. I рађански рат у Америци није био вођен због ропства и држашш права, већ да би се САД натерале у положај да створе централну Сши ку. Издавањем гринбека, знајући да банкари не хчогу да га контролимц Линколнје заиграо смртоносну игру. Кабалистички банкарски естаблишмент одмах је спровео коптри удар. 11а инсистирање државног благајника Соломоиа П. Чејса, по ком« јс названа Чејс Менхетн Баика и чији су власници били Рокфелери, Ком грсс је 5. августа 1861. године изгласао акт о увођсњу пореза на прихол назван ф ед ер ал н и порез од 3 %. Неколико месеци касније, тачније у мнр ту 1862. године, следио је нови акт: Задржап је порез од 3% на годиммм приходе мање од 10000 долара, али је за све са већим приходима усвојем порез од 5 процената. Била јс то прогресивна пореска стопа, управо оми којује прсдложио Карл Маркс, тринаест година раиије. Други удар извршен је 25. фебруара 1863. године, када је Конгрсч усвојио акт о Националпој бапци. Овим актом створена је овлашћсми Национална банка која је имала право да издајс новчанице у Сједим.с ним државама. Новац који је та банка позајмљивала влади није имш> златну подлогу, већ је његова суштина била дуг. Он је влади позајмл.м ван уз камату и постајао је законско средство илаћања. После усвајан.и акта, Линколн је изјавио: Видим како се у будућности приближат криза која ми не да мира... Корпорације су устоличене, доћи ће е/ш корнорације и новчаиа моћ у земљи ће подстицати предрасуде ме 1)у људима, да би продужила своју власт над њима, и тако ће бити аи УИ1|)1)П1.(

банке и рударске компаније. Процењује се да су Џеси Џејмс и други чланови његове ложе сакрн ли више од седам милиона долара у злату широм западних држава. 93 Изглед заставе Конфедерације био је изузетно загонетан. Уместо једанаест звездшш (број држава који се одвојио од Уније), застава је имала 13 звездица. Већ смо раније истакли л<| број 13 има изузетан значај за слободне зидаре.

240

ч ' Оо.чппспиш пе саж м еу саега пеколико руку а Република пе Оуде I ииштена. <'п плмором да мрекине доток војне помоћи Југу од стране Енглеске п | I* шцуске, Линколн је 19. априла 1861. године наметнуо поморску бло• |\ Конфедерацији, надајући се да ће то бити ефикасно средство којо 1»' "ис двс државе држати ван рата. Блокада је то усиешпо учинила, бпр П.111 н*лед94. Јинколн је брзо схватио даје Северу потребан савезник који би спро и»" овропске земље да се директно умешају у рат. Улазак Француско н I ш исске у отворени сукоб са Севером могао је да значи само његов си - |чш крај. Међу европским земљама је тражио војну силу која би била ..... да помогне, али није нашао ниједну која би пружила подршку и.» I овој влади. Међутим, постојала је једна земља која није имала ценI ралну банку, па самим тим ни унутрашњи притисак који би спречио ц" фшку очувању Уније. Била је то царска Русија. Русија је била јака поморска сила и већ је, пре избијања самог рата, нружила подршку Линколну. Она је директно могла да се умеша и задр| и Енглеску и Француску ван сукоба, јер су сс и једна и друга држава н ш и ЈИ л е рата са Русијом. Линколн је, да би подстакао Русе да пошаљу ноју морнарицу, издао П р о г л а с о ослобођењ у којим се робовима давала ■ 1обода, учинивши на тај начин гест раван политичком потезу руског и,|ра, који је сличан проглас објавио 1861. године. Руски цар Александар II издао јс наређење царској мориарици да ц| плови пут Њујорка у знак подршке Линколновој влади. Флота је уп1"нила у воде САД септембра 1863. године. Цар је својим адмиралима и 1,цао иаређењс да буду спремни за борбу са сваком силом и да нарсђења нримају једино од Абрахама Линколна. Блокада Јуч’а је спроведена ефикасно. Спречивши у потпуности доIок хране и војне опреме, анулирани су сви почетни успеси јужњачке •фмије. Међутим, Линколн се те 1863. године суочио са делом завере која |г до тада тихвала у војним круговима Севера. Група радикалних репупииканаца на челу са генсралом Цозефом Хукером, командантом армије Потомак, која је себе називала јакобинцима (по узору на групу која је 111

Поред пробијања блокаде Уније од стране савезника Југа, било је и оних који су је костицање огромних профита. Поједини приватници пробијали су блокаду, товаривши нродове робом која је Југу била суштински неопходна. Постизали су на тај начин цене које су им шрантовале енормне зараде. Један од њих је био и Томас В. Хаус, отац пуковника Едварда МенI, ш Хауса, кључног човека у изборној кампањи Вудроу Вилсона за председника, који ће 1913. ттине донети Закон о федералним резервама. 1'|нтили за

241

и ш пи ча Ф р п и ц у ск у рснолуцмЈу), ш .мсвала јс 1101 пуно ум иш 1см.о IVI 1 ш 1о (И1 сасиим см гурно нзачнало рснамш изам и спрсчмло пононно см иа рам.с Уиије. Л инколм је заговарао мекш м пристум, јс р јс хтсо да |у.мн држанс мослс рата поново врати Уиији.

Абрахам Лмиколн је убијен 14. априла 1865. годиие. Визија зансрс и којој јс говормо још од 1837. године и предосећај да ће бити убијси, обн сгииили су се. Човек који је убио Линколна, Џон Вилкс Бут, био је нонс аан са нсколико тајних друштаватога времена, посебно са италијанскпм карбонарима, тајном организацијом илуминатног типа. Накои уснс... атентата на Линколна, завереници су покушали да убију и његовог 1101 председника Ендрјуа Џонсона и државног секретара Сјуарда. Зашто су завереници покушали да убију масона Ендрјуа Џонсо|м који је после Линколнове смрти постао председник САД? Разлози сс М01 \ само нагађати. Да ли јс потпредседник Џонсои, блиски сарадник прсл седника Линколна и антимасона државног секретара Сјуарда, схватип суштину масонског деловања у оквиру заверс? Тешко да то ико може по гирдити. Међутим, пема сумње да је Линколнова државничка умешнои оставила снажан утисак на њсга. Он је наставио Линколнову политии амнестирања Југа након завртттетка рата. Издао је 29. маја 1865. годиис 11роглас о амнестији, у коме се поздрављао повратак Југа у Унију, уз само нсколико услова: Југ мора да одбијс да призна све ратне дугове, да по ништи све сецесионистичкс уредбе и законе и да заувек укине ропство. Иако су услови били малобројни, први од њих нансо јс тежак удп рац свима онима који су нештедимице финансирали ратне напоре Југи дајући му огромне зајмове који су били неопходни за вођење рата. Једаи од зајмодаваца била је и породица Ротшилд. Настављајући Линколнову политику, Ендрју Џонсон је наишао пп јак отпор свих извршитеља кабалистичког банкарског сстаблишмептп Џонсон је био први председник САД на коме је примењен импичмен 1 поступак смењивања прсдссдника у Сенату. Џопсон је прошао тесно, ш само јсдан глас95. 95 Цонсон је морао да се суочи са још једпим проблемом. Руски цар Александар II испо ставио је прилично висок рачун за троткове коришћсња његове морнарице: 7,2 милиона доларп Џонсон није имао уставна овлашћсња да даје америчке доларе челнику иностране власти. Зати је, у договору са државним секретаром Сјуардом, направио аранжман да од Руса откупи Аљаску. априла 1867. године, комад тада безвредне земље. Дуго година су историчари, неупућени у праиг разлоге куиовине Аљаске, називали овај чин С јуардовш будапаштииом. Међутим, пре ће битн да је то била једина могућност да се дискредитује један заклети противник слободног зидарстви Руски цар Александар II убијен је 1881. године. И он је, као и Линколн, морао да плати цену, зат<> што је надмудрио кабалистичку фалангу. Један од агентатораје био рођени брат В. И. Лењина.

242

11()с'иг НП1.1 мора ш, нлј Iг М1 , н||>.||| нпком I |>и1)анско1 рита кпПпјпк *I п • у доживслм 1875. године када јо Кош рсс усвојио мосебан акт о откупу 11111 колмових гринбекова за злато. ( 'једињене Америчке Државе нису добиле ценгралну бамку. Иако К Пииколм добио битку, није добио рат. Кабалистички банкарски еста ("ммимент се, преко својих експонената, дубоко укоренио у америчкм моп| гички систсм. Ово се најбоље може сагледати из писма Ротшилд бапм ' |1°ј°ј њујоршкој филијали: Н е к о л и ц и н а о н и х к о ји р а зу м е ју си ст ем /»<• и т б и т и за и н т е р е с о в а н и за п р о ф и т е и л и т о л и к о за в и с н и о<) њ и хо ч ч х б е н е ф и ц и ја да н е ћ е б и т и о п о зи ц и је и з т е к л а с е . С друге ст рипс, нелика в е ћ и н а љ уди, м е н т а л н о н е сп о с о б н а да р а з у м е п р е д н о с т и ко/е к и п и т а л и з в л а ч и и з с и ст е м а , и о с и ћ е сво ј т е р е т б ез р о п т а њ а , и чив неће н и п о с у м њ а т и да је и е п р и ја т е љ њ и х о в и х и н т е р е с а сист ем . Баланс моћи у политици учинио је своје. САД ћс 1913. године доби I м цемтралну банку - Федералне резерве.

Џорџ Вашиигтон (1732-1799.). Био јс ирви председник САД (1789-1797.). Као члан Континенталног конгрсса 1775. године ичабран је га главнокомандујуПег војске колониста у рату за ослоПађање и независностод Енглеске 17751783.

Абрахам Лннколн (1809-1865.), шеснаестн председник САД (1860-1865.), Ушао је у Грађански рагса првенстпсном намером да сачува Унију, а нс дн ослободи робове. Визкја завере о коЈоЈ је говорио још од 1837. године и нрс досећај да ће бити убијен, обистннили су се 14. априла 1865. године. Инак, Линколн јс надмудрио међународно заверенике, спречивши их у намсри дн Унији наметну централну банку.

243

Убиство Абрахама Линколна. Убица Џон Вилкс Буг био јс повсзан са нсколико тајних друштава, посебно са италијанским карбонарима, тајном организацијом илуминатног типа.

Амшел Мозес Бауер (1743-1812.), порсклом из Франкфурта, променио је касније презимс у Ротшилд. Основао је пет банкарских кућа у различитим зем.вама (Пемачка, Аустрији, Енглеска, Италија и Француска) и у сваку од њих послао ио једног сина. ПозајмЈвујући новац националним владама уз камату, породица Ротшилд јс приморавала владс земал.п дужника да уредно враћају дуг, да се сила политике баланса моћи не би окренула протип нације дужника. Слева на десно : Мајер, Карл, Натан, Џејмс и Соломон Ротшилд.

244

ИнјшЈсМ Ширмаи, 1Ч'||0 |)1|Ј1 III ДоПи I '|)П1)11II ског рата, у снојој кн,и)1| Мсмоп|И1 111111111110 је следеће: И ст о р и ча р и јо ш увск открипцју доказс да су евр о п ски и а м ер и чки зивсрсиици п о д елш ш С А Д на Север и Југ, како ои м и / т да ф инапсирају обе ст ране у оудуНем конфликт у.

Лево, одозго на доле: 1. Џеси Џејмс; 2. Џеси са својим старијим братом Френком; 3. браћа Јангер. Десно, одозго на доле: 1. чланови банде Џејмс-Јангер; 2. Боб Форд, убица Џесија Џејмса; 3. леш Џесија Џејмса окружен агснгима Алана Пинкергона. Зваиична америчка историја слави га као чувеног бандита. Међутим, мањс јс познато да Џеси Џејмс нијс био легендарни бандит. Као члан масонске ложе Вигезови злагног круга пљачкао је банке и рударске компаннје прнкупљајући на тај начин новац за ноновно финансирање сецесије јужних држава. Не зна се колико је новца на тај начин ирикупљено. Јонј је већа мистсрија где је тај новац завршио. Некн историчари сматрају да је закопан широм јужних држава Америке, док други мисле да је враћен фииансијерима из Енглеске и Француске који нису успели у скојој намери да Унији наметну централну банку.

245

м г п ш к п 1и < к> м о и л ( и<)М( к м \ МУДГЛЦЛ И( ГММЛ МЛИ ФЛЛС ИФИКЛ1

В) 1111с пута смо, у појединим поглављима ове књиге, цитирали ма ре1)сие дсловс П р о т о к о л а с к у п о в а с и о п с к и х м у д р а ц а , рукописа кп|и ирсдставЈва стратешки план кабалистимке над-владе за освајањс свем I 'одипама скриван, овај рукопис је коначно откривен након великог цп<> пис гичког конгресау Базелу 1897. године. Наимс, утоку самог копгрп » одржаи је тајни, надмасонски ритуал на коме је предавач, члан кабалп стичке пад-владс, подучавао своју одабрану м л а ђ у браћу. Данас се Протоколи скупова сионских мудраца (у даљем тексгу 11рогоколи), у званичној историји многих земаља, проглашавају за најо бичнији - фалсификат! Ево шта о томе, у својој књизи М а с о н и у Ј у г о с л а в и ји , пишс др Чоран Ненезић, велики мајстор реактивиране Вслике ложе Југославнјс. чијс мипЈљење се, мање-више, елаже са званичном историјом: У П рот о к о лу...с е н а в о д н о п р и к а зу ју с а с т а н ц и м е ђ у н а р о д н е к о м и с и је и с т а ки у ш и х Ј евр еја , к о ји г г се н а во д н о о д р ж а л и 1897. у Б а зелу, када се и П рви ц и о н и с т и ч к и ко н гр е с одвијао. С а с т а н ц и о т к р и в а ју п л а н о в е Ј евр еја ди заједио са м а с о н и м а у н и ш т е х р ш и ћ а н с к у цивилизацију и успост аче сво ју вла д а ви н у . Ш и р о м свет и д е лу је т а јн а је в р е јс к а вла д а к о ја у циљу о ст ва р ењ а своје з а м и с л и к о р и с т и м е т о д е н о т к у п љ и ва њ а , ст варањ и е к о н о м с к и х т е ш к о ћ а , м а н и п у л и с а њ а ш т а м п о м ... Б о љ ш е в и ч к а рево л у ц и ја ј е њ ен о д е ло и п р в и к о р а к свет ског п р е вр а т а . С ум њ а у аутент н ч н о с т д о к у м е н т а се п о ја в и л а већ 1921. го д и не. Н а и м е, е н гл е с к и но в и н а р С гагех (Филип Грејвс) је у к а з а о на с л и ч н о с т и зм е ђ у п р от околи и с а т и р е М а и п с е Јо1у (Морис Жоли) о Н а п о л е о н у III, об јављ ене 1864. нод н а с л о в о м Б га Њ ^и ез и и х еп /егх еп!ге Мас1иа\>е1 ет М оШ езцш еу (Д и ја л о г у п а к л у и зм е ђ у М а к и ја в е л и ја и М о нт ескјеа ). К а с н и ја подроб • иа и с т р а ж и в а њ а су н е д в о с м и с л е н о п о т в р д и л а да ј е П р о т о к о л ф алси ф и к а т к о ји ј е с а ч и н и л а т а јн а п о л и ц и ја ц а р и с т и ч к е Русије.

Протоколи су објавЈвсни први пут у царској Русији у санктпетерсбуршком листу З н а м ја у издањима од 26. августа до 7. сентембра 1903. године. Мсђутим, издаље Протокола из 1905. годинс, у припреми Сергеја 11илуса, скренуло је још вишс пажњу међународнс јавности на прецизно утврђен план кабалистичке завере. Од тог момента, Протоколи су сс у огромним тиражима шгампали у свим европским земљама доживевшм више издања. 246

Кпкч) су 11р о 1()Колп доспслп у рукс царскс тајнс полмцијс Охрпнс4"? 11.1 крају ичдања Протокола из 1905. годинс, Ссргсј Пилус мипјс: Ови Иротоколи су извод из комплетног плана завере. Све т оје прибавлн'по од сарадника у тајним архивама централне канцеларије Циона, ».оја се сада налазиу Француској. Тајна царска нолиција Охрана јс има м нспоставе у свим већим градовима Русије, као и службу за иностранс И10 чија је централа била у Паризу и чији је шеф био Пјотр Ивамоиич 1'ачковски. У литератури јудејских и масонских историчара Рачконскм |с оцењсн као подлац, мрачњак, фалсификатор, женскарош, интрипмп. мкле, имао је све оне врлине које је добио и француски краљ Филип 1\ 1сни. Међутим, Рачковски је био вешт оперативац чврсте воље, интелигсм 1 .Ш и лукав, способан да на најбољи начин заштити све интересе царскс 1’усије. Нема никаквс сумњс да јс Рачковски, путем своје добро орга низоване мреже оперативаца, успео да провали у цептралну канцеларију Циона у Паризу и да нокуни одређени број ирогокола писаних на чсбрејском јсзику, којс је каснијс иослао у Руеију на нревођење. Званична историја, ако уопште и поменс Протоколе, дајс сасвим другачије виђење. Протоколи су били смишљени по упутствима шефа Охране за иностранство. Другим речима, Пјотр Иванович Рачковски учесIвовао је у фабриковању 11ротокола, нс би ли на тај начин изазвао што мсће аптисемитско расположење. Потврду за ову тврдњу кабалисгички пулени проналазе у чувеном процесу у Берну из 1934. године. Шта о овом процесу каже званична иеторија? После доласка Хитлера на власт, Протоколе су пропагирали и дистрибуирали по цслом свету нацистички симпатизери и немачка нацистичка удружења из других земаља. Одлучап одговор на ову провокацију дошао је одјудејске заједнице у Швајцарској, која је повела кампању против нацистичке организације у IМвајцарској и неких појсдинаца нациста. 11одигнутаје оптужница против п.их због објављивања и дистрибуирања неприкладне литературе, али сс парница, која је поведепа у Берну у току 1934. и 1935. годипе, преусмерила на истраживањс о аутентичности Протокола. Овај процес је нривукао огромну пажњу и покривали су га новинари из целог света. Сама чињеттица да се процес претворио у истраживање аутентичности Протокола јасно показује да кабалистима није било стало да оп|уже поједине ницистичке активисте, колико да нутсм једног процсОхрана је основана декретом цара Александра III, након атентата на цара Александрн II 1881. године, ради сузбијања субверзивне делатности тајних друштава и удружсн.а, о чему сведочи и само име Охрана, што на руско.м значи Заштита. %

247

СП, ЧМЈОМ 1к' М|ЧЧ'УД()М уиск МП.ЧЛ1М кали ј»‘ |1) и о тр сб м о КОШ1ЧНО 1ПК.1 I Г1Кту .чи г у ИрОТОКОЛИ М1|јоГ)МЧПМЈ;1 НЧМММ1Ј1.01 ммп. Она гмрдм.п, МЛ |Ч1 1Ико м гко м с мчглсдала мсвероватна, може се м о ткр см м ти г лсдсПмм лр гу м см гмма:

М роцсс п и је пођсн п р о т и в п а ц н с т и ч к и х а к т и в и с т а . Нско мм '

смромамтих младих Јвуди без икаквс имовине, који мису ималм мш \ || мос.1 ии да ес сами бране, огггужени су јер су без дозволе за трговамл мродавали књигу, која се и после судске пресуде могла купити у сннм км.мжарама у Швајцарској. иом.

М рссуд а н и је д онета у с к л а д у са Б е р н с к и м к р и в и ч н и м закл

11ресуду да су Протоколи фалсификат није донело судско веће мо лицијског суда у Берну, већ само један судија за кога се касније испостн иило да је случајно и масон и марксиста. - П р е су д а је б и л а д онета пр е з а в р ш е т к а с а м о г процеса. Јудејске иовине Џ у и ш Д е јл и П о с т у издању од 28. априла 1935. године доносе. чстрнаест дана пре објаве пресуде, следећи текст: Овде се неради о то.њ да се докаже или не докаже аутентичност Протокола, ова је ОКОЛ НОСТ ВЕЋ РЕГУЛИСАIIА . (!) Од важности је сада то да се обесии жењу иавода да што веки публицитет по целом свету. Одлука имн свуда да се бучно објави. Сам, пак, процес доказује шта се све мож> ностићи једном добром јудејском органшацијом. Дакле, две недел.г ире него што је судија-масон донсо пресуду, јудејска штампа је тријум фално објавила всст да су Прогоколи фалсификат. - С в е д о ц и у п р о ц есу су с е л е к т и в н о одабрани. Да би процес у Берну био што убедљивији суд је настојао, да поред јудејских, доведс што већи број неутралних сведока. Јудсјски сведоци изнели су гомилу лажи и клевета. Када јс јсдан од бранилаца захтевао да се исти казне због лажног свсдочења, суд је одбио овај захтев из техничких разлога. Паиме, сведоци нису потписали записник својих изјава иако је у члану 92. Бернског кривичног закона стајало да се све изјаве, дате у записни ку, обавезно морају потписати. Међу тзв. неутралним сведоцима, поред масе пројудејских сведока из свих крајева света, био је позван и бившм председник револуционарне кадетскс странке у Русији. масои високо! степена, кабалиета и некромант Миљуков, један од организатора великс и крваве револуције у Русији 1904. године. Имајући у виду сва ова сазнања, настављамо причу о Пјотру Ивановичу Рачковском. На пропсс у Берну, као један од емиграната либералног схватања, позван је и Сергеј Свјатиков, раније социјалдемократа мењшсвичког крила, који је у време прелазне владе Керенског био иос248

у Ил|)1 п да распусти ограиии р ускс Iајпс иолицијс ча ипост рап«.' I мо 11||подно, гамо је Свјатиков чуо да су 11ротоколи смишљени према уиу I ■ I инма шефа Охране за иностранство - Рачковског. Међутим, ако у обзир V1мсмо чињеницу да су Керенски и његови најближи сарадници били ■ лмо бољшевички параван до момента избијања револуције, није гсш ко закључити на чију страну је стао мењшевик Свјатиков. Поред гога п чувени новинар Владимир Бурцев, један од сведока процеса у 1>сри\ (случајно и он масон високог степена), даоје исказ који је тешко оп I уж ио Глчковског. Наиме, бивши директори полицијских одељења Лопухим и Бслетски рекли су Бурцеву даје Рачковски био укључсн у поступак фиО риковања Протокола. Наравно, процес дискредитовања аутентичности Протокола почсо |с много раније, гако да је Бернски процес само заокружио настојан.л клбалистичке над-владе да се докаже да су Протоколи перфидно урађси фллсификат. Године 1921. дописник Тајмса из Цариграда Филип Грејвс, у бројевимл од 16., 17. и 18. августа, открива да су Протоколи добрим делом прсписапи из памфлета упереног против Иаполеона I I I , датираног 1865. године. Филип Грејвс, један од многих масона у новинарству, наводи да му је непознати господин X, који није хтео да обелодани своје име сем дајс р у ск и зе м љ о п о се д н и к са е и г л е с к и м везам а, донсо књижицу на фран иуском језртку, без насловне странице, са кожним повезом на коме је била утиснута латинична реч Ж о л и . Господин X је веровао да је у иитању изузетно рстка књига чији се ранији власпик, неименовани високи офи цир Охране, није сећао како ју је набавио и није јој придавао посебан значај. Пре него што је озиачио Протоколе као бссрамни плагијат, Грејвс је спровео мало истраживање у Британској библиотеци. Тајанствени ру^ копис је убрзо идентификован као књига Д и ја л о г у п а к л у из.међу М а к и ја в е л и ја и М о н т с с к је а (у даљем тексту - Дијалог), француског правиика по имену Морис Жоли, која је први пут објављена у Бриселу 1865, годипе, али без имена аутора. Затим сс 1870. године изненада појавила и његова аутобиографија у којој Жоли наводи да је, шетајући се једне вечсри обалом Сене у Паризу, дошао на идеју да напише дијалог између Монтескјеа и Макијавелија, где би Монтескјс, законодавац народа, износио аргументе иолитичко! либсрализма, а Макијавели аргументе циничног деспотизма, идентичног деспотизму Наполеона III. Књига је одштампана у Белгији, али је ири покушају кријумчарења у Француску била заплењена на граници и уништена од странс францускс |.и

244

11

«> 1 1 1111 1 1 (

Жпии Ј1 ' 01 КЦИ11011 М 1 И , 1 \ 1 М|> \ Ч.111111С11 јс, 111>(>1КЧ'VИ|'И11 II «Н'у1)> II нири иа 1865. годин с.

11Н ис I |||кЧ' I Г0ДИ11И Ш1 ио|)11

Чпл11|1411н пг Iорија, под домипат иим утицајем масоиских исгоричо ра, сматра дајс књига Мориса Жолија инспирисала плагијаторе п пи 1р цс 11ро гокола. I Јаводи се, у зависности од аутора, да сс од 2/5 на до I целог текста Иротокола темељи на одломцима из Жолијеве кп,иге. Ил ж јм ш о упоређујући књигу Дијалога коју данас познајемо и Протоконе несумњиво је да се 1/2 целог текста Протокола заснива на одломцимл и , овог памфлета, тако да се мирне душе може рећи да су Протоколи нп| обичиији плагијат. Откриће масона и новинара Филипа Грејвса жесгоко је уздрмало браниоце аутентичности Протокола. Следили су многи покушаји да п она сумња отклони: од објашњења да јс Жоли плагирао Протоколе, јер јс као Јудејац имао могућиост увида у њихову садржину, преко сврставаи.ц Жолија у табор радикалне масонерије, па до тога да јс био јсдан од вођц Иариске комуне. Међутим, нити је Жоли био Јудејац, нити масон, а јот мање један од вођа Париске комуне. Морис Жоли је рођен 1829. годипе у граду 1.оп-1-5ошје у област Јура у Фраицуској (на самој граници са Швајцарском). Потицао је и I добростојећс породицс срсдњсг сталежа. Жолијев отац је био државпи саветник за Јуру под владавином Луја-Филипа. По завршетку школо вања у Паризу, око 1860. године, Жоли постаје члан париског удружењи нравника. Већ тада јс Жоли испољио нсобјашњиву способност да око себе ствара велики број непријатеља. После хаптнења, у затвору упознаје будуће прваке Комупе и по изласку из затвора свој рад усмерава кп укидању парства и успостављању републике. Међутим, Жолијева бунтовпичка природа и неописива жел>а за истицањем доводилс су га врло често до сукоба и са сопствсним истомишл>еницима. Поред тога, затворска осуда донела је Жолију и забрану објавлшвања свих завршених рукописа, између осталог и свог аутобиографског дела. Пред сам пад царства, у листу 1>е С а к т , Жоли покушава да објави Е п и л о г - додатак Дијалога, тј. њсгово завршно поглавље. Због политичких превирања у земљи 1_,с Са1о18 одбија да објави последњих шест дијалога из Епилога, па ће то учинити један други лист - 1_а С 1осће. После потпуног заборава Епилог је први пут одштампан, заједно са Дијалогом, тск 1992. годинс у Паризу. Након пада царства и проглашења републике Жоли ће веома брзо доживети разочарење које ће кулминирати крајем 1870. године, када ће сс супротставити увођсњу р е в о л у ц и о н а р н е к о м у н е . Жоли је сматрао да се рсволуција мора родити сама, спонтаним устанком народних маса, као 250

•I' ( .111 који 1к- чОрмсчгш снс пред собом - као роволуција пч 1702. годимс и одмиа иајжсшћегтерорауФранцуској револуцији). Жолијежелсо ммого ..... . од усвајања црвене заставе, проглашења класне борбе и ставл.ам.а н|'квс ван закона. Још мањс је желео комуну која ће обухватити само г 1.1п град - Париз. Жоли је сањао о свеобухватној и коренигој промсмм ||»умггва, о сасвим новим условима постојања, о једној гигантској рпи» Iуцији која ће уздрмати целу Француску и која ће сс, као феникс м I мст 1а, уздићи на згариштима старих институција и на нагорелим костм,' ||||шћанства. Једноставно, Жоли је био анархиста, али у својој срсммим иије могао наћи верне следбенике с обзиром иа љегову замисао о сисоц чпем уништењу свих вредности. Жолијево учешће у догађајима везаним за побуну у Паризу IX /I |одине било је сасвим симболично. После угушења побуне од страме иерсајских трупа (20.000 убијених, 38.000 ухапшених и 13.800 осуђс иих), ратни суд је ослободио Жолија сваке оптужбе. Након тога долази чо буђења републикапских снага. Почетком 1876. године први избори за скупштину доносе републиканцима јаку предност (360 посланика насмрам 175). Тадашњи председник маршал Мак-Маон, одани присталица ројалиста, долази тако у нсзгодну ситуацију (због своје подељеностм 1 '(>јалисти иису искористили претходно стање, у коме су имали парламентарну већину; захваљујући деловаљу масона Шамбора). Оставши у мањини, маршал Мак-Маон раслушта скупштину. У таквим условима, окгобарски избори 1877. године супротставили су две Француске: при сгалице парламентарпе мопархије и опортунистички блок Гамбете и I ревија који су настојали да оборе председника Мак-Маоиа (изабран ма седам година). Тада Морис Жоли пише проглас у коме, осликавајући лицемерни савез Гамбете и Гревија, покушава да спречи мапевар против ројалисте Мак-Маона (?!), што му на крају и успева. Али, на себе навлачи сав бсс онортунистичке штампс која га проглашава издајником. Против десет водећих француских листова Жоли покреће парницу и одлучује да сс брани сам. Неколико месеци по добијању парнице, Жоли у свом стану иуца ссби у главу доказујући да је тим чином досегао бога (као што је то у својим делима описао Достојевски). Вратимо се опет Протоколима. На почетку овог поглавља нагласили смо да Протоколи представл.ају стратешки и свеобухватни план кабалистичке над-владе који је уперен ка остваривању свстске доминације. И заиста, ако пажљиво прочитамо Протоколе, свеобухватни план освајања света се остварује, колико год то било невероватно. 251

I ||||и |||ћс,м<) 1К МН1ИМ) умгчи I .ПН 1

11

\

К1Г1И 1Ц 111 ј 11

у којимп ГС МОЖС П|11

110Ч11Л1И ИЈ11иа 11ро111л(К' | п п;||ц;| г и д ји п н .о с т : За нас ј е н еоп ходп о нот

р ебн о ()а рапннш, по могуИности, не дон осе иикакве терито/шја пп корист и: то Ие преба цш пи рат на економ ску основицу и народи /»<• I н а ш ој ном оћ и сагледат и силу н аш е превласт и... Тади Пе наш а мс1)у народиа права см рвит и национална права и владаПе народим а исто онако као ш т о грађанско нраво п о јед и н и х држ ава управља међусо бним одн осим а св о ји х поданика... У р у ка м а са вр ем ен и х др ж ава на т ш се велика сила која ст вара крет ањ е м и сл и у народу (јавно мњон.с| - т о је ш т ам на... она се н а л а зи у н аш им рукама. Кроз њу см о се доче нали ут ицаја, остајуПи и п а к у сен ци... захваљујуПи њ ој м и см о нрик г и и л и у своје р уке злато, без обзира на то ш т о см о га м орали узиматн из чит авих пот ока крви и суза... А л и м и см о се от купили жртвујуНи м ноге из н аш ег народа. Свака ж рт ва с н а ш е ст ране вреди хиљ аду гоји нред Богом (ГЈротокол бр.2). Д а бисм о подст акли власт ољупие на злоупот ребу власт и, м и смо нрот ив ст авили је д н о другоме све снаге, развивш и њ ихове либералне т ен ден ције ка независност и. М и с м о у т ом ногледу изазвали свеколи ку нредузимљ ивост , наоруж али см о све а м биције, ист акли см о влиет као м ет у за све ам биције. Од др ж ава направили см о арене, на којими се одигравају смут њ е и м е т е ж и (Протокол бр.З). П ом енут о непријат ељ ст во Пе се јо ш ви ш е појачат и на подлози економ ске кризе... помоПу злата које ј е с в е у н аш им рукам а... м и Пемо бацит и на у л и ц е чит аве гом иле радника једн ов р ем ен о >>свим а краје вима Е вроне. О ве гом иле нојуриПе са насладом да проливају крв оних, којим а о н е у прост от и свог незнањ а завиде јо ш из дет ињст ва и чија Пе имања т ада моИи да опљ ачкају (Протокол бр.З). У она времена, када су народи гледали на владаре кио на чисту м а ниф ест а цију Б о ж и је воље, они су се без ронт ањ а нокоравали ау т ократ ији царева; али од онога дана, када см о им м и у л и л и мисао о њ иховим сопст веним правима, они су п очели смат рат и владаре као об и ч н е см рт не људе. Б о ж а н ск о пом азаниш т во снало ј е си главе ц а ревау очим а народа, а кад см о м у одузели и вер у у Бога, онда јем о Н власт и била избачена нанољ е на м ест о ја в н е сопст веност и, и м и смо ј е дограбили (Протокол бр.5). Д а бисм о сруш или гојску индустрију, м и Пемо пуст ит и у номоН ш некулацији силну нот ребу у р а скош и , н езаја ж љ ивој р а ск ош и , коју см о у с п е л и да р азвијем о м еђу Гојам а. ПодиПи П ем орадничке наднице, које свеједн о неПе донет и никакве корист и р адницим а , је р Пемо ис252

т очрсмпи) и ш к ш п ш поскупљ вњ с нчјг инт ијих ж ш ш т и н х иимирници, ин>дож у сл ед опадањ а зем љ ор а дп е // ст очарст ва; а сем т оги, м и Нсмо , нппо и дубоко пот копат и изворе производње, навикнувш и р адникс ни инархију и алкохолна пића и предузевш и заједно с т им с в е м е р е да ■ са земље от ерају све инт елигеит не гојске снаге (Протокол бр.6). Иоред п о ст о јећ и х закона, н е м ењ ајући и х бит но већ кварећи и.\ ,т о прот ивречним т умачењима, м и см о ст ворили неш т о грандн,чно у см ислу резултат а. Ти су се резулт ат и у почет ку иснолшли I томе ш т о су т умачења м аскирала законе, а зат им и х и сасвим ш , т нила од вла ди н и х погледа, јер ј е нем огућно знат и т акво зам рш сио Iиконодавство (Протокол бр.9). Д а бисм о довели наш план до т аквихрезулт ат а, м и ћем о подсш ч пчти изборе т аквих председника у чи јој прош лост и им а каквих било чсот кривених м р а ч н и х дела... тада ћ е они бит и верни извршител,и ччш их наређењ а из бојазни да се то н е от крије... Н ародна скупш т и чч ћ е прикриват и, ш т ит ит и, избират и председн ике, али ћем о то чраво препуст ит и одговорном е председнику, лут ки у н аш им руками. Паравно, тада ћ е власт председника пост ат и м ет а за св ем о гу ћ е наччде, али м и ћ ем о м у дат и сам озаш т ит у праву обраћањ а к народу ч т раж ењ у њ егове одлуке... (Протокол бр. 10). Б ескор и сн е пром ене в.ш давина, на које см о м и подбадали гоје кад смо пот копавали њ ихове др ж а вн е т емеље, т олико ћ е досадит и народима да ћ е о н и прет пост авит и да т рпе од нас свс, сам о да се нс ч зл а ж ур и зи ку да поново искусе пређаш њ е н ем и р е и невољ е (Протокол

бр.14). К л а сициза м , као и свако изучавање ст аре и ст о р и јеу к о јо јје виш е рђавих него до б р и х прим ера, м и ћем о зам енит и изучавањем програма будућности. М и ћ ем о избрисат и из пам ћењ а људи све ф акт е п р ош лих векова који нам нису по ж ељ и , а ост авићем о сам о он е који оцртавају све погреш ке г о јск и х владавина (Протокол бр.16). Б ог нам ј е даровао, као свом е изабраном е народу, раст уреност (расејање), и баш у т ој пр ивидн ој за све слабост и наш ој, испољава сс сва наш а снага која нас ј е сада довела до прига владавине целим светом (Протокол бр.11). Ц ар ју д е јс к и би ће прави васељ енски напа, пат ријарх инт ернационалне цркве (Про гокол бр.17).

Само лстимичан поглед на наведена казивања, бсз двоумљења нас наводи да поставимо једно сасвим здраворазумско питање: Како је могуће да један фалсификат са таквом прецизношћу осликава врсме у коме

<И1П!1Мп 7

( )0|>П1

Н М П 11011(1110

1111/1. II. \

11.1

'||||Л

К )1 II Г

1111 1|( >1

који су

IIIIМ

1111.1'

Ц(К‘ гуппп III 'I I I гип.с, Лко 11;|жј|.ино ирочп I пмо Дијнло! заиазиИомо да садржај онс М 1.ш< пп у ком случају ис одговара намерама писца, коју иам иамсМо 111111111 чп.I историја и о којој нам говоре апологете лика и дела Мориса Жоли||| (.1 овом кн.игом на сатиричан начин ослика деспотизам владавипе Пп молсопа III (1852-1870.) једне, може се рећи, вишетрагичне него дсснш ске фигуре у француској историји. Његова политичка неспособнос! и,< међународном плану довела је до окупације Француске од стране 11емн чке, мада се након пада Царства ни рспубликанци нису много прос м нили у одбрани домовине (узимајући у обзир чињеницу да је Гамбет организовао чак 600.000 људи за одбрану Француске). На претходни закључак наводи нас садржај саме књиге. Макијннс 1 и, у чији.м казивањима писац износи своје ставове, на упечатљив начнн износи генезу једне много шире завере, једног много свеобухватнијег м са историјске тачке гледано, дуготрајнијег процеса него што је то Гшн деспотизам Паполеона III. Од 4. дијалога, у коме пишчев Макијавс.1111 говори о иолитичкој сманцииацији народа, наглашава сс да би та емаи ципација била ...безазлена у врем еним а кад начело ауторитета ниЈс Оило доведеио у пит ање, када ј е вера имала пот пуи надзор над духо вима, и к а д а је народ... п окорн о иш ао за својим пист ирим а... Пишчсп

Макијавсли у наставку развија један монструозан план, чији добро раз рађени детаљи у много чему излазе из оквира деспотизма Наполеони III. У својој полит ици н е дајет е никакво м ест о ни моралу, н и вери, ни праву: у уст им а су вам сам о две р ечи: сила и лукавст во , говорн нам Монтескјс, описујући Макијавслијсва основна начсла реал-полити ке. Међутим, пишчев Макијавели је веома опрезан у примени отворенс силе. Он даје мпого већи примат политичком лукавству, али лукавстну које се котрља добро испланираном колотечином. Још током читања данашњсг Дијалога једноставно сс не можемо отсти утиску да би Жоли због оваквог писања пре заглавио у затвору неког конзервативнијег ре публиканског уређења, него у затвору деспотске царевине. Када се прочита Епилог, ствари постају много јасније. Макијавелн и овде наглашава потребу за политичким лукавством, али гола сила зн њега има одлучујућу улогу:... будући да предст ављ ам поредак и м ат с■ р и ја л н е пот ребе цивилизаци је који се н е м о ж е угрозит и без великих погибија ја ћу, ако икад буде требало, бит и јо ш и силовит , по нуж ност и и неумољив. На први знак сукоба који би угрож авао м оју власт , извео б и х н а у л и ц у своје црне ескадроне и своје батаљоне, избацио бих

254

Чар ш мепт кроч прочор и под ш ш т ит ом пет ст о хи љ и ди бајопетч, 1/110) б и х иа дпу изборн их кут ија наш ао осам м или ои а гласова у пра н>г успост аве чист е и ист ин ске дикт ат уре (Епилог, 2. дијалог).

Макијавели Епилога је лукав, али истовремено и суров, неумољии, мрло директан када се обраћа Французима, прави деспот који зна да комонпује и да изводи политичке вратоломије, али непогрешиво м чпа ка ш |е доста и када лукавство треба заменити батином. Макијавели Епилога очиглсдно није Макијавели Дијалога. 11ошн> |е Жолијев Епилог представљао завршно поглављс Дијалога. у м>мо је Жоли изнео преостали арсепал против једне деспотске вла 1411111111 опда би Дијалог тај деспотизам морао описиваги врло оштрим и и р п м > шатљивим изразима (који би, у том случају, сместили његовог пш иа \ штвор). Међутим, у Дијалогу то ттс налазимо. Дијалог, као и Протокоии описује стратешки и свеобухватни план, систематски и плански ичрађе пу акцију која има свој почетак, своје појединачне кораке и међукораке своју кулминанију и свој крај са јасно одређеним циљем - светском до минацијом. Према томе, Дијалог и Епилог сасвим сигурно није написала иста особа. Ако претпоставимо да је Епилог написао Жоли, што је врло веро иатно јер јасно осликава једну дсспотску владавину, Дијалог (књигу коју данас познајемо) је морао написати неко други, вешто користсћи Жо лијев стил иисања. Да ли је то могуће доказати? Пођимо од првс нслогичности. У свом делу М а с о н и у Ју г о с л а в и ји , Јорап Ненезић наводи да је Дијалог објављсн 1864. године. Тешко би било поверовати да се будућем великом мајстору поткрала таква грешка. ћраниоци лика и дела Мориса Жолија говоре да је Дијалог објављен 1865. у Брисслу (Бслгија) и да је Жоли после хапшења и истражног поступка, осуђен на петнаест месеци затвора 25. априла 1865. године. Али, исто гако наводе да је Жоли у затвору провео две године: око шсст месеци у истражном затвору, три месеца чекања по изрицању пресуде и петнаес'1 месеци затвора. Испада да је Жоли прво ухапшен, крајем 1864. годипе (средином новембра), па је затим написао памфлст због кога је ухапшен. Очигледно, Зоран Ненезић је у праву када је изнео податак да је Дијалог објављсн 1864. године. На то нас наводи још један податак. Када је масон и новинар Филип Грејвс добио књигу Дијалога од мистериозно! господина X , предговор те књиге био је датиран са - 15. о к то б а р 1864. - Ж енева! Сада, када смо са лакоћом утврдили да браниоци лика и делп Мориса Жолија не знају када јс Дијалог објављен, можемо мирне душе посумњати у истинитост навода које нам је дао Грејвс, када је након 255

I' 1>.|Iим ш 11>.|/кИЖП1..1 у 1»риН1111'нп| (»и(■ пи)1сци лоишо ло подиIкп дм кI|.пI а Дн|;| 1101 м објпии.снп у Нрисслу. <1111110 јс Праииодима Жолија голико био важан Нрисел? Сисни г т урно да би оправдали неке своје наводе. Рецимо, они нам говорс о гоме како су примерци памфлета кријумчарени у Француску испод сеин у шл.игама и какоје полиција, низом добро организованих преметачи па, чаплснила већи део тиража. За веродостојност целе приче Брисел јо оио много погоднији, јер ако погледамо географску карту видимо дп јо 11ариз много ближи Бриселу него Жснсви. Осим тога, тешко да би пско понсровао у причу о превозу сена таљигама из Женеве у Париз прско плппинских превоја Јуре. Овакво понуђено решење Жолијсвих бранилл ца изгледа, на први поглед, много веродостојније. Ми, наравно, нећемо насести на ову подвалу. Дијалог, чији садржај пикад иисмо упознали, штампан је у Женеви. На овај закључак наводс пас два податка. Први се односи на већ поменути предговор који је на писан у Женеви и који носи датум 15. октобар 1864. године. Зато пс сумњамо да је прсдговор аутснтичан и да га јс написао или Жоли, или пеки непознати рецензент. По свим правилима издаваштва, која се нису мпого променила до дапашљих дапа, прво се папише предговор, па сс потпише (што је изостало у овом случају) и датира, а затим сс цела ки.ига пусти у штампу. То значи даје од 15. октобра морало проћи још пајмање 15 - 30 дана који су били потребни за штампаље и коричен.с књиге. Ако сада узмемо у обзир чињеницу да је Жоли био ухапшеи срсдином новембра 1864. годинс, долазимо до закључка да је Жолију за организацију кријумчареља кљиге остало неколико дана. Уз то, нс заборавимо таљиге и сено. Морамо признати да је Жолијев комплексам подухват био епохалан. Други податак који нас наводи на закључак да је иамфлет штампан у Женеви јс Жолијев родни град Боп-1-5ошје, који је смештен на оброп цима планине Јура, непосредно уз Швајцарску границу, са чије друге етране се палази управо - Женева. Дакле, логичније је претпоставити да је Жоли у свом родном граду пронашао истомишљсникс, људс од поверења, који су му омогућили штампаље књиге у Женеви, а затим и њено кријумчарење тајним планинским стазама Јуре. Није тешко паслутити шта се након тога догодило. Бунтовник по природи и анархиста по убеђењу, Жоли је сасвим сигурно одавно био на оку француске полицијс која је, при покушаја кријумчарења памфлета, реаговала брзо и ефикасно, запленивши цео тираж Дијалога, који је затим, по тада важећим правилима, и уништен.

256

Прг ип о ш I<* кренемо дал.е, морамо нагласити да јс масом и ноии и.Ф '1>11Ј|1ш I рејвс након крат ког исграживања у Британској библиотеци II шео ујавиост два потпуно лажна податка - годину и место штампап.л Дијалога! Већ смо напоменули да је Жолију, након издржавања затворскс кл ше пп к) забрањено даље објављивање завршених рукописа, тако дл је злбрн мл обухватала и његову аутобиографију. Међутим, након пада Цареим. Iе окрутие т ам нице народа, Жоли никада није поново објавио Дпј;|ио|, глмоје 1868. године,још за времс деспотије, објавиоједан памфлез <>1 .ис I 0 вештини искоришћавања успеха, у коме је на заједљив начин опн сао кукавичлук Виктора Игоа; а негде око 1876. године објавио је кп.т \ 1ладни (ће$ АГГатз). О томе, да ли је и када објавио своје аутобиограф гко дело, данас нсмамо готово никаквих података. Да ли су се Грејвс п п.сгови истомишљеници позивали на једно нсобјављено дсло, не би јш причу о Морису Жолију учинили што веродостојнијом? Врло всроватно. Иажни подаци о месту и времену објављивања Дијалога, које је у јавност ил спектакуларан начин изнео Филип Грејвс, наводе нас да под лупу рсмизије ставимо све његове исказе. Филип Грсјвс је Дијалог, који данас иознајемо, добио од једног руског емигранта који му је указао на невероватну сличност између Протокола и Дијалога - једне врло ретке књиге која је после пуних 57 годипа поново угледала светлост дана. Дакле, Грејвс је на тањиру добио резулгате истраживања једпе особе чије име јавно није хтсо да обелодани. I рејвсу је остављено да утврди о ком делу се ради, када је објављено и I де, и да затим своје откриће објави у наставцима у Тајмсу. Ко је мистериозна особа о којој говори Грејвс? Према његовим речима то је руски емигрант са јаким енглеским везама, земљопоссдник православнс иероисповести са политичким уверењем уставног монархисте. Грејвс пам даље наводи још једно истраживање мистериозног господина X: I !аиме, проучавајући да л и би л о каква окулт ист ичка м а со н ск а оргаиизација о к о јо ј говоре П рот околи п о с т о ји у ју ж н о јР у с и ји , господин \ је, противио својим политичким уверењима, дошао до сазнања да су у питању само монархисгичке организације! Свако ко и најмање позпаје историју слободног зидарства, уколико иије малоуман или злонамеран, оценио би ово истраживање као ординарну глупост. Очигледно је да се Филип Грсјвс, који је и сам био масон, није много упуштао у внализу противречних појединости које мује сервирао господин X и да је свссно прихватио улогу масонског зеца који ће, от крићем ст о л ећ а , мокупити сву славу.

■

257

11о| 'Н'/ц||ми јп|ц И ' ИМ ГМЧ НГМ Нн с у 1)1*п»у 11роиж<)Ј1НМИ у иу, многобројии ЈУДОЈОКИ II пројуЈН'|> кн снедоци оитужили с у РпЧКОНСК ц|С(|»п Охрннс 'ш ииостранстно, да јс учествовао у фабрикошиву Прото 1

1 1

1

1 0

1

1

1

' 0 1

коло 11рстностанимо следећи сцемарио: Рачковски, шсф Охранс ш ино странстно са ссдиштем у Паризу, долази до једне изузетно рсткс кп.им чији садржај га инспирише да фабрикује Протоколе, који ће тешко ом | ужити јудејско-масонску коалигшју за ковање завере светских рачмс ра. Он се надао да ће Протоколи, након објављивања, изазвати велико антимасонско и антисемитско расположење у царској Русији. Рачковски чпа да књига има наслов Д и ја л о г у п а к л у и зм еђ у М а к и ја в е л и ја и М о и гескјеа, али не зна ко је њен аутор, јер књига није потписана. После ис граживања сазнаје да је то француски правник Морис Жоли. Рачковски уииштава насловну страну књиге и књигу преповезује у кожни повез. 11п Iај начин је могућност да се сазна о којој књизи јс реч свео на минимум Оида изненада одлучује да на полсђини књиге латиницом утиснс имс Жоли! Након тога, на основу Жолијеве књиге, он фабрикује Протоколс, преводи их на хебрејски језик, а затим их шаље Нилусу у Русију ради објављивања. Лспа прича. Али, колико знамо, Рачковски није био будала. Већ смо напоменули да је Пјотр Иванович Рачковски био изузетно вешт и препреден оперативац. Оп сигурпо себи не би дозволио грешку да, уништивши насловну страну, назначи име аутора на полеђини кожног повеза књиге, којег ни оригинал нијс имао. Према Грејвсу, господин X је Жолијсву књигу купио са гомилом ст а р и хкњ и ги одједног бившег (поново неименовапог) високог официра Охране. Међутим, овај податак који је изнео Грејвс је сасвим сигурно лажан. Тешко је повсровати да су бивши високи официри тајне полиције царске Русије, у х р п и ст ар их књига. чували рукописс који би могли озбиљно компромитовати њеп рад. Већ овде се јасно увиђа перфидна сгратегија кабалистичких историчара: Цар Николај I I је био оцењиван као слаб и плашљив медиокритет који је патио од недостатка ауторитета; царица Алексапдра Фјодоровна је обично представљана као хистерична и нестабилна особа са израженом манијом гоњења; Рачковски је био фалсификатор, подлац, пијаница и жснскарош; Нилус није био Пилус, већ нека мистериозна особа која се само представљала као Нилус; док су сви бивши високи официри Охране били сенилне и полуписмснс будале. Погледајмо сада један други сцепарио. Година је 1920. Бољшевици су већ добро учврстили своју власт у Русији. Међу пародима Европс расте антибољшсвичко расположење, јер извсштаји из Русије говоре о стравичном и невиђеном терору над руским народом. Протоколи поново

258

иочии.у I.) П (10|Ш1'IЛ'|у > <1 1 1 1 1 I. м ...... I 1.1 IIН1< 1|11.И1М11мШ|||у|1И 1 1 1 1 1 1 исколико н I IIII..I V и.има 14 1111-1141 111и'||.• 1.1>ш|||ц сцсимрио који јс И01 одио руски марод, У гакним услоиима, скспанзија 11ро 1околн |с- морала бити чаусганл.с па Мо процени тајних господара најбол.и нмчин да се то оствари био је 1,1 сс Протоколи званично прогласе за бесрамни фалсификат. За мсликп иодухват изабрани су: са једне стране - Филип Грејвс, експонент којп 1ниокупити светску славу, сабрат и новинар склон сснзационализму, а сп (руге стране - креатор целокупног подухвата господин X, добар 11011111 малац француске историје, лажни руски емигрант са добрим везамм \ Исликој Бритаггији. Цела подвала се базирала на сазнању господина X који је, на оспо му истраживања француске историје и истраживаља прашњавих архимм (|)ранцуске полиције, дошао до примерка оригиналне књиге Дијалога Мо риса Жолија. Утврдивши да је памфлет штампан у Женеви 1864. годипс п да је његов аутор, после полицијске заплене целог тиража, осуђен на петнаест месеци затвора, господип X је доптао на идеју да би оригиналаи Жолијев Дијалог, по свом садржају и стилу, у потпупости могао да пос дужи као основа за дискрсдитацију Протокола. На то су га навеле још двс битне чињенице: Дијалогје написан пре Протокола и био је толико рстка књига да је изгледало немогуће да јој још неко уђс у траг. Оригиналпп Жолијеви дијалози су пажљиво прерађени, вештим копирањем Жолијс вог стила писања, при чему се водило рачуна да број дијалога приближпо одговара броју протокола. Жолијев Макијавели, који је сасвим сигурно веома оштрим и јасно ирепознатљивим изразима осликавао деспотизам Наполеона I II (као и код Епилога), замењен је л а ж н и м Макијавелијем који је, схолно наводима из Протокола, детаљно осликавао једап страте шки план освајања света који представл.а, како смо всћ рекли, систематски и плански израђену акцију која има свој почетак, своје фазе, међуфазе, своју кулминацију и свој крај са јасно одређеним циљем - светском доминацијом кабалистичке над-владе. Тако добијен Д и ја л о г у п а к л у између М а к и ја в е л и ја и М о н т е с к је а уручен је Грејвсу у кожном повезу са утиснутим имсном Жоли. Све што се накои тога десило је најобичнија представа за профанс. Грсјвс јс, тобоже, на основу утиснутог имена на кожном повезу открио наслов књиге. Да би што успешније заметнуо траг оригиналном Дијалогу, Грејвс је у јавност изнео потпуно лажне податке о месту и години објављивања Жолијевог Дијалога, позивајући се чак и на непостојеће аутобиографско дело (Жолијсва биографија вероватно је састављена на основу података из полицијских архива). Међутим, ство259

|)иш1111 (||||||сиф|пи)Ш11ш Д|||111ии п.1 п. И1>иу ко| и ћс диифсди 1011111 и 11ро|о колс и ирсдггини 1м ич као бссрпмии плпгијаг, фалсифпкптор јс 11ачпшо• јс шу ИОЧ1' 1иичку 1рсшку на почс1 «у лажног Дијалога оставл.еи јс ори 11нк) Iл11 Жолијсн иредговор написан у Женеви 15. октобра 1X64 . годинс1 11чнсћемо још неколико занимљивих запажања. Жолијев 1л1 и 1101 који је сасвим сигурно пронађен касније у архивама листова 1л* ( «п1о1ч н 1,а (Лосћс, и који ма врлојасан и оштар начин осликава једну деспокм нладавину, објављен је заједно са лажним Дијалогом тек 1992. годин. у Ппризу. Дакле, потребно јс било да прође довољно времена (вишс ол полп вска), да би се један плагијат одомаћио као оригинално дело. Поред тога, поставићемо још једно врло једноставно питање: Уко лико су Протоколи проглашени за бесрамни плагијат још 1921. годиж сензационалним открићем Филина Грсјвса, зашто је онда чак тринасп година касније организовано још сензационалније суђењ е Протоколимп у Берну? Пјотр Иванович Рачковски и Сергеј Нилус, два жестока борца про гив надируће кабалистичке армаде, остаће забележени у светској исто рији као п редводн ици си л е која ће, ујед и н и вш и с е у нрвој половини \ \ века, произвест и полит ичку и духовну кат аклизм у саврем еног светч

Каквог ли лицсмсрства! Нсма сумњс да су кабалисти још једном постгн ди свој циљ. Још једаи врло интересаптап догађај из историје царске Русије можс одагнати сваку сумњу у исправност борбе Рачковског и Нилуса. У нн тању је њихово несебично залагање да се руски двор ослободи од утицајп кабалистичких наказа. Већ смо више пута у оквиру ове књиге нагласили да су дворови били главна мета кабалистичког злодуха. Кћерке црногорског краља Николс некроманткињс Милица и Анастазија, којс су всћ одавно билс урониле у мрачне тајне окултних вештина, среле су се са Руским царским паром при њиховој посети Француској 1901. године. Упознале су тада цара Ни колаја II и царицу Александру са Французом мештром Филином, чије јс пуно име било Филип Низије Антелм Вацход. Рођен је 1850. године у Са воји, да би се касније настанио у Лиону. Кабалистичка историографија га описује као узорног месмеристу, самоуког лекара који је поседовао чудесну и задивљујућу интуицију и био у стању да путем сугестије пос тигне спсктакуларна излечења97. 97 Франц Антон Месмер (1734-1815.) је био родоначелник посебног правца у оквиру ма сонске мистике који је по њему добио име - месмеризам. Још као студенг у Бечу долази у додир са масонима и постаје члан реда Посвећена азијска браћа. Месмер ће докторирати са тезом

260

М с ђ у ш м . моштар Филии, мш ич Лиона, био је само прспрс. (сш1 п

■ штсоречиви ексиомеит мартинизма и магијске масонерије, који јс црм мпо п обилаго умражњавао све тајне Месмеровог животип.ског ма1 мс I п 1ма',к. 11оред тога, магје био и д о к т о р кабале, а то је била упрппо 011.1 игаиж на чињсница којује кабалистичка историографија шСнцтки ш м | .гжс. Нећина мартинистичких вођа га је обожавала. Још ча жмпо1,1 мш н I Лмонаје од стране својих следбсника проглашен ча (>оги којн јс ио* М" човек. (Р е ч н и к т а јн и х д р у ш г а в а запада). Иако дубоко религиозан, цар је насео на подвалу мис1 ичмо| ч н. 1 норца". Маг је довсден у царско село. У исто време на двору јс (шо м м.ц 1 созоф Пјотр Александрович Бадмајев, д о к т о р т и б е т а и е к с .............. .. који је цара лечио од некс стомачне болести, а заправо му јс дапио рчц ■, која му је слабила вољу. Црни облаци надвили су се над царскмм мрм о. и пЈШнетарпом утицају на људско тело, потврдивгаи тако теорију о постојању крупши м.|и 1 \ еистематски мешали науку и магију. Месмер је упражњавао посебну технику лечеи.п п|шмп ном магнета. Међутим, службсна аустроугарска медицина устаје прогив Месмеровог окул Iн 1ми Месмер бежи у Париз гдесве врви од сатаниста, гатара и розенкројцера, јер сечекао вслики . 1111111 уочи ритуалног клања. У Француској Месмер делује у оквиру масонскс ложе св. Јонни, ит 11нр ооне. Опат БаруелЈедан од писацакоји је у цотпуности разоткрио циљеве илумината, тврди лн јс Месмер имао значајну улогу у завери против хришћанства и престола. Робсрт Дартон, профегор историје, у свом делу Месмеризам, описује невероватну испреплитаност месмеризма и русомтмн п| духом енциклопсдиста и са радикалним и превратиичким идејама баварских илумината. ЧХ У секташком подземљу Лиона исгиче ее у XVIII веку Мартинез де Пасквали. иор|угалски Јудејац, доктор кабале, који је конвертирао у хришћанство само формално, као и гии гностици првог века. У Лиону оснива магонгкн рсд Е1и$ соћепз, ред изабраног свештснсннш (гоћепз је јудејска реч за свештенство). Овим потезом надахнуо је читаву једну струју спири гунлне масонерије под именом мартинизам, која траје и развија се до данашњих даиа, остварују1ш и с л и к и утицај на синархију која тежи светској влади и новој, универзалној религији. Духонни основа мартинизма је култ човека - човек је Бог и позван је да постаие Бог. Мартинистички риту шш нису ништа друго до древна некромаптија. Богоборство мартинистичког свештенства врло гс (нсно изражава кроз тежњу да сс јсднога дана призове и В е л и к и О бповнт ељ , нод којим су нод разумевали Господа Исуса Христа, али то није Христос Јеванђеља, већ један т рансцендент ни Христое, неко полиморфно биће које је израсло у поплави јеретичког учења. Де Пасквали грчс иито тражи пут ка т рећој објави и у делима светих отаца хришћанскс цркве покушава да откријс било коју реч која би ишла у прилог трансценденталном хришћанству, мешавини платонизмп. кабале и хермстичког учења на хришћанским осиовама. И овај лажни пророк, као и многи данп шњи, перфидио се позивао на арвс хришћанс. То је учинио и мештар Филип, маг из Лиона, ие би ли на тај начин преварио руског цара. 99 Ова подвала изродиће у савременој историографији, која је углавном под контролом масонских историчара, пажлшво испланиран фалсификат. Руски цар Николај II обично сс пред отавл.а свуда као слаб и плашљив медиокритет који је страшно патио под теретом аутократске моћи, жудећи за нскаквим светим човеком којиће иослужити као посредник између њега и Богн, док се царица Александра Фјодоровна обично представља као хистерична и нестабилна особи ги израженом манијом гоњења. Све ће ово касније послужити комунистичким злотворима као једии од адута, којим ће оправдати свој ком унист ичкн рај.

261

ном Мпр 111111Г1ИМ |1 прп П1ап11(> I’N»■п|\ од момеи г;| када јс мш. 01101011111111 д« јс ирани грсиутак, оснонао па диору мартинистичку ложу. Мсмгга|' «1>м мм1 мостаје царев савегник, утичући тако на свс одлукс 11мколаја II У 1 0 М моменту Рачковски и Нилус, дубоко свесни ситуацијс, иаоој« да слиминишу мештра Филипа са двора. У писму упућеном Царимм Филипа приказују као доказаног окултисту и масонског експомсм-и Иако је мештар Филип успешно елиминисан са царског двора, из мри чних ходника масонске пирамиде дошао је демонски калуђер Георгмц Јсфромович Распућин који га је заменио. Распућин је наставио да ;/<'
262

( >■)»■ <>ј Иилус. Инкоц ш |о су ои1)|)н 1111Н111 Ги>1 кооског усислн дп проиалс у ЦСНIрилиу кин целарију Циони у Пари >у и да иокуне одрс1)с ни Гфој протокола пнсаннх на хсбрсЈском |с зику, Рачковски је магернјал нослио 11н п п на превођење. На крају издан.а 11 ро 1 околн и I 1905. годнне Нилус ннше: Оаи Проппп<о /// . с т е о д из ко м п лет и о г п л а н а завере.

"•ЈЕ Ш 8 Н МОКГЛ) РКОТ." д х Ехробикк.

ТНЕ КОГКСЕ ОК ТНЕ 1‘КОТОСОЕ)!. ТШТН ЛТ Ј.А8Т. И- 'а1Н ./ј»Ш,ч

•■'*■' и* гп ,Љ ■?Кг /»••** 1А-»/.« •„' • »'< ту,<,ч , *,,*» . . /•»»••. I . а /«»> А •«у4«о'>н>м >*м ш ГА.»

л

Н **'«)»4*1»41м>чг. ^ , / ,Ј,*Ј„К „

Морис Жоли, франнуски правник н анархисга. Као и сваки анархиста сањао је о гоме да изгради нови свет на згаришту старог.

Н«4,/ >•

■)'•'”■ / ' <«гл*Л.») /.«Ј» вПл,. 1—. «*0»( /*< Ним-ок ,у 1*1". «•*«! (Л, оџ »Дам \ <» »ми.у /<»*, ?»■!■. « ”Д јл* * на \ гНОп •>. /XV >,, • ■*» 4«.«>. ».-■■•игЗ 1ААФ, Џ0,\«аи1 м ,1, ■ )■ -.<.»♦ /„, м» »л *»!.».« (Лм Х.Аи,'« МгџгЈ 4.'му,ггу у«?.«.-« ГЈ» Г.Мч.Јл '• «<«- ку4<вџ л»т клл<1лне »«4* • ””<-«>' Кигомлл 1ану«м«»/. (*•> ' »кМ<ж(««.‘у Ди> »«л /п ^ гл М у а». »«« ј <,»)../.,<•■, *«., г*«в / „ |А, ( / . и . Л и / К Ј , , , •'•> (»' /-С.Л «*».,!.« • »» |"«<»»«И!| %џ)Ј, >'»-»»»/»0,-(,«» /—»и />«, •.»!- упктм* п „ НМ1И Ј»м// л/1*»^Л»/м« И1«||» М и « <1м**9 (-1*,-»»«•»•■. II* Ал» ‘ тнпвгг « ” • » V (X- ) »»•«). ("Д /»аи. «.У..А '-м ; , •»->?«. ТА.- в»4»А Мимњп \о< 4 ,«т <.•„, г»Ј»« Д, «*«* »> »«< '«У •• «.<» / „,/«.« «-«»« .М|.-..тјл|1-с. м «• Г-«>.Ку-г Дс «<КА«*„Г «« А>МГ. » , « />в. „л Ги*. Мифффи" л*«/ *•» у и ’ми.1 л КгишЦ ..» 14ЛЛ »у<» „<н! /мА/и-..» V-,' *»,««,*/ 4у 1)л- >«:>», л/ Ш ли/ или;<гЈ, I„ Ј» >«•„<««’

ЛиТКНлКУ КОЈШ ЕВУ.

(Гли«. Ла» <х#в(«в|1а#4«4 (Ласгчкгмами > ‘Лх-м 4,4- 1/ (44 «•<..«»< '•.«>■«•Ч.1.ТО-Л, <►•( -)•» Јуа« ■)•&• ■>.: ггвучпЈпч." »» ! л 4<|<Хд*М||^ 1л !'.(- -«>!»« 1И! (*>->. ' |< ,(А|

Филип Грејвс, 11/11111 п/1)> донисник Тајмсн ит Ци риграда је 1921. годинс дао доказ да су Нро1 о колн фалсифика I. 11и име, у бројевима од 16., 17. и 18. августа, открн ва да су Протоколн доб рим делом прс1111сан11 из намфлета уперснш нротив Наполеона III. 1’рејвс је спровео мало истраживање у Брн гнн ској библиогсци. Гајнн ственн рукопнс јс убр зо идентификовао као књигу Дијалог у паклу између Макијавелији н Монтескјеа, франнус ког правника но имсну Морнс Жоли, дело коЈс јс први нут објав.т.смо у Бриселу 1865. годипс,

Јолнм |м'1кн (|м>■ <>■ ри||>1|Ја НЈо1р Иимнопнм 1'мчкопски, шсф гиЈис полиинЈс Охрин«' "• ннострмнство са ссдинмем у I(ари |у. Иор< ■> крал.а Филииа IV Лепог, Рмчкооскн |с <" роварио, на основу квалнфикациЈа ........ масонских историчара, јсдна од наЈомрамо' нијих личности у историјн Јвудско! роаи Добро организована мрсжа његових а 1 стми успела је да упадне у цснтралиу канцслнрн|\ Циона и да покупи један број докумстми нн хебрејском језику. Након нревода у Русн|н објављени су П РО ТО К О Л И СКУПО ВА ( II О Н С К И Х М УДРА Ц А .

Грунна фотографија чслника Охране.

264

ПОДВЛ.1А > ШМ1 П Л П Р Е Т К А

Светски робовласнички систем, систем једног владара и робоиекс масе - са једним царем, једном владом, једним законом, једном банком. нојском, полицијом и једним административним апаратом који Но снс м> обухватити, коначни је циљ кабалистичке над-владс, сан који кабалпс Iи снњају још од времена настанка идеје о месији, о моћном земаљском цпру који ће у себи оваплотити њихову веру у божанственост јудејског инро м Нови концспт модерног робовања, директно произашао из гнлму I ског учења о супсриорности јудејске расе, интснзивно се разрађинпо сн појавом хуманизма - слаткоречивс, срцепарајућс замке и универзннио! растварача људских мозгова. Хуманисти су синови охолости. За хуманисте је човек исто толико природан феномен колико су то и животиње; људско тело, ум и душн нису створени вољом Творца, већ су продукти еволуције, где човек сам обликује своју судбину. Ова наказна, копструктивна философија, нетеистичка религија која данас регулише еавремени иачин мишљењп и живота, у потпуности је остварила свој циљ. Човек је проглашеп за мислећу животињу која, пре свега, треба да задовољи својс материјалпе потребе у оквиру сурове борбе за опстанак. Према кабалистичкој над-влади, ово је први предуслов за стварањс савременог роба. Други предуслов кабалисти покушавају да остварс кроз непрекид ну борбу хумапизма са извором човекове моралности - са хришћанском етиком. Ова борба поступно је напрсдовала изродивши нов начин мишљсња, оно што данас називамо ситуационо.м етиком. Она учи да моралне норме одрсђује појединац и ситуација у којој се он налази. За овакав начин митпљења не постоје никаква правила. Све јс добро, и исправно и лоше - зависно од ситуације. Оно што је лоше у неким случајевима, биће добро у другим. Моралност знана као ситуациона етика поклапа се са економским учењима комунизма, научним теоријама еволуције и религијским теоријама атсизма. Једаи од поборника нове моралности био је и позиати писац Ернест Хемингвеј. Он је писао: Знам

само да је морално оно после чега се осећам добро, и неморално оно после чега се осећам лоше. Било би стварно занимљиво видети како би познати писац реаговао у ситуацији када би неко као он у потрази за задовољством, покушао да њега скрати за главу. Простом анализом историјских чињсница кабалистичка над-влада је дошла до сазнања да су робовласнички системи старог века имали је265

1,111 НС.1 1 НКМ М|)П1 )ПСМ

' 1 1 4 1 0

II |Г)М|(М1 .( оружммих мобуип ровопп 1 ММрокИ‘

р.| 1мсрп Д и Г)п у будућм осгм с111м11111н ,мп ону псмрмј.1 ГМОС I, плнмсрм Г)\

|уIн- клбалмстмчкс држанс су сс, мослс сврставаи>а човскау жм1штим.( м' ц л р сто пове моралности, одлучили за сасвим нов концепт робошш.л чонсчлмс Iва - за потпуну контролу сваког појсдинца. Прсма замисли кабалистичке над-владе. овај концепт остварин јс ми м»а начина: први - стављање сваког поједипца у потпуну економску лл висност од господара и други - изналажење свих модалитета кои грољ стспсна послушности сваког. Сада већ бивши комунистички системи само су делимично исму мили кабалистички сан о тота.чној коптроли. Гушење приватног мрс дузстништва, држање средње класе у унапред исиланираним оквиримл честом применом инфлаторних циклуса, строго ограничсна приватмп сш)јина,доминангнаулога државне (партијскс) својинеидиригована прн лрсда, створили су армију зависника која је своје егзистенцијалне про блсме решавала кроз беспоговорну послушност владајућој олигархији Длм потпуна контрола сваког појединца инак нијс постигнута. Армијл доушника и потказивача показала сс нсдовољна да угуш и стални отпор гогалном покоравању. Разлог вероватно лежи и у недостатку савременич гехничких средстава које даиас поседујемо, иако је било покушаја да сс, у оквиру тадашљих техничких М01 ућности, оствари потпуна контролл сваког појединца. Тако јс режим румунског диктатора Чаушескуа мл мсравао да Румунима намстне само један тип телефонског апарата који би тајној полицији, поред директне могућности прислушкивања свако! разговора, омогућио и прислушкивање када се телсфон не користи. У исто време, наводни идсолошки противници комуниста на западу спроводили су тихо гушење приватног предузетништва, перфидио уводсћи све елементе марксисгичке економије нод плаштом демокраг ских реформи. Усвајањем банкарских закона омогућена је таква централизација која је дозвољавала великим банкама да алармантним темпом прогутају свс мање банке. Данас у С А Д , на пример, три њујоршкс супсрбанке контролишу више од 85% укупне банкарскс имовине. Централизација је спроведена и у области привреде. Истим, алармантиим темпом су велике корпорацијс, које су већим делом под контролом државе, уништиле или ставиле под контролу хиљаде малих и средњих гхредузећа, главну потпору приватног предузетништва. Све што јс учињено, што сс данас чини и што ћс се чинити у будућности, све води ка једном истом циљу - ка тоталној контроли човечанства, будућој робовској маси кабалистичког царства. 266

Којс Ј1 * го мсханичмс коп гролс кабалисгичка над-нлада нланирала ;ш 1 происде? Пре свега, то су механизми који се базирају па примени одрс 1)сних савремених техничких средстава. Та средства ће кабалистима •'могућгп и посгупно увођење тоталне контроле човечанства. Паралелно са укидањем националних валута и са увођењем једпе |сдннствене валуте као што јс нпр. свро, а затим и стварањем једне сн с 1 ' ке валуте (ш го је у овом моменту мало вероватно), интензивно се ради ин успостав.л.ању и свакодневном усавртпавању система елекгроп(М )1 (безготовинског) плаћања. Међутим, могуће је да овај систем, 3 6 0 1 бркк инпретка технологијс слектронскот- банкарства и доказане спремносш по | рошача да се брзо прилагођавају насталим промснама, у потпуное Iи 'ииминише варијанту која наговештава једн у светску валуту. Уколико кс го догоди и даље ће главно средство међународних финансија бгпи кредитна картица, која је већ сада широко прихваћено средство плаћања Са мноштвом одређених погодности и привилегија. Прегпоследња фаза у остваривању коначног циља је увођење једнс евстске каргице. Један број људи је већ имао прилику да види загонсIиу телевизијску рскламу чувсне телскомуникационе компаније АТ&Т: Један свет - једна картица. Приликом куповинс, картица се пропушта кроз наираву којаје очитава и пакон позитивне идентификације новац се аутоматски скида са рачуна. Шта тиме добијају планери будућег кабаиистичког царства? Па ово питање већ је одговорио канадски стручњак за елсктронику др. Патрик Фишер: Употребом кредитпе картице биће могуће све

иароде који се баве трговином сместити у компјутерску меморију. Сваки покрет који учините, сваки новчић који иотрошите - све се бележи. Капаиитет централног компјутера у Бриселу, званог ЗВЕР (име Антихриста, каквс ли случајиости!), /е сигурно двемилијардељуди. У компјутеру су већ подаци о сваком грађанину који има картицу, и све се бележи - сеаки њихов покрет, промена посла, адресе, трошење новца. Тешко је поверовати, ал и је тако. Према томе, уколико човечанство прихвати једпу картицу за цео свет, кабалистима ће циљ бити на дохват руке. Кабалистичка над-влада ће имати следеће могућности: - да контролише сваки ваш покрет. Сваки пут када извршитс плаћање, компјутер ће регистровати место и установу где је плаћањс извршсно. Дефинисањем јединичног врсменског периода (недеља, месец, година...), светски владари ће моћи гачно да исцртају путању вашег кретања. 267

III кии 11)0ЈIII111у 1(0.111141111 V 1111111|и У нлисммш I иу У СИНКОМ I рСМу'11(\ снсгски пладнрм ћс 111111 и кп шки јс наш банконии копго. дн у потиуности коигролишу ваш годишњи приход. Ово.јс Нр||и ннжно из више разлога. У складу са будућим свстским знкоиом иорсзи и камате ће се скидати аутоматски. Поред тога, м огућнт 1 добијања кредита зависиће од висине вашег годишњсг нрихода 11 иа крају, висина вашег годишњег прихода биће строго ограничс на, у зависности од групе или подгрупе у коју вас светски владарн буду распоредили. - да контролишу ваше годиптње расходе, тј. потрошњу. И ово 1и бити веома важан податак уколико свстски владари одлучс да, н • било којих разлога, ограниче вашу годишњу потрошњу. - да контролишу ваша улагања. Може вам се догодити да вам сс ма ненада, без икаквог образложења, онемогући улагање у одрсђепс области привреде. Поред тога, могућ је и низ врло интересан гних потеза у складу сп будућим свстским законом: - могућност ограничене блокаде вашег рачуна због неиспуњаван.и одређених радних обавеза према светској држави. - могућност ограничснс блокадс вашсг рачуна због ваших појш тичких ставова који нису у складу са текућом политиком. - могућиост ограиичепе блокаде вашег рачуна због тога што има 1 с више деце него што је то прописано, што сте пожелсли децу, п налазитс сс још увек на листи чекања, или због тога што сте се успротивили да вам други одређују пол вашег детета. - могућност ограничене блокаде вашег рачуна због тога што одбијате да прихватите догмате нове, универзалне религије за свс - могућност ограничснс блокадс вашсг рачуна због тога што нс жс лите да прихватите степен образовања који је унапред одређен за вас, или вашу децу и на крају - могућност потнуне блокаде вашег рачуна, што може вас и вашу породицу ставити на листу за одстрел, можда чак и без икаквог образложења. Једноставно, можете изнепада упасти иа листу вишки

становништва. Који су то мотиви који ћс навести човечанство да прихвати ову вслику подвалу? Кабалисти су се већ, кроз мсђународне институције које су сами створили, приказали човечанству као светски спаситељи. Нема никаквс сумње да ће кабалисти управо искористити постојсће проблеме са који ма се човечанство бори на глобалном нивоу. Рецимо, већ је познато дајс 268

1 1 ЖЖ

нонпц опшрни могмн ча скоро 90% пљачки. Елиминацијом иончнпс масс м унођењсм безготовинскогплаћања, таква врстазлочина би сс могла ■ коро иотпуно осујетити. За већину профаних ово може бити чак и ј е д т т мотин за нрихватање јарма. Поред тога, почетне погодности у прпмсни кредитних картица навеле су огроман број људи д а је без размшн <1.шм прихвате. Нико неће ни сањати да ће се ове погодности, послс уно|)сн.<1 (сдног закона за све, моћи мењати вољом владара и да ће сс вр;|||.ип <н<• оумеранг, погађајући свс оне којима је удобност једини животми ми н Већ смо навели да је систем безготовинског плаћања пучсм к|п) пггиих картица прегпоследња фаза у остваривању коначног ци.нш 11и кнртица, иако даје добре могућности, неће задовољити апетите каби чм< шчке над-владе. И картица се, као и новац, може отуђити. Добар чакср могао би направити поприличан хаос у свстском банкарском систему. Ди (>и се сасвим елиминисале ове могућности, кабалисти настоје да створе у снету свест о неопходности увођења једног савршеног система заштимс приватности, а у ствари желе да успоставе потпуиу контролу сваког I рађапина будуће кабалистичке државе. Када ово будс прихваћено, свс ће бити спрсмно за следећи и одлучујући потез. Он ће сс састојати у томс да огромна всћина човечанства лобровољно буде обележсна личним идентификационим бројем, без кога нико неће моћи ни да продаје, ни да купује. Број ће бити унечаћен ласером на чело или на десиу руку и неће бити ни видљив ни опипљив. Технологија за такав електронски систем светских размера већ је развијена, а сксперименти са овим ознакама већ су вршени у неколико (емаља. У С А Д , у неколико савсзних држава, пуштени су у промет чекоии који су на полсђини имали слсдеће упутство: Приликом коришћења

овог чека корисник се мора идентификовати жигом на десној руци или на челу. Банке су овс чекове вратиле, јср нису знале како да почну са њиховом применом. Затражсно је и званично образложење. Одговор је гласио: Ови чекови улазеу саобраћај накнадно. Да ли је у питању била грешка, ијш покушај тсстирања јавног мњсња? Остаје да сс види. Опај ко буде одбио телесно жигосање угрожена ће му бити целокупна сгзистенција, али тешко ономе ко дозволи да му кабалисти утисну жиг. У Откривењу Св. Јована Богослова (13,16,18) иише: И учини све, младе и велике, богате и сиромашне, слободљаке и робове, те им даде мсиг на десној руци њиховој или на челима њиховим, да нико не мо.же купити ни продати, осим ко има жиг, или нме звери, или број имена њеног. О вдеје мудрост. Ко имаум нека израчуна број звери: јер је број човеков и број њен шест стотина шездесет и шест. 269

II) 1.0Ш1МП гу м|Оп м|1 1и и ц.н мН11111 ■|н<1н 111И I и|ипи ку'II I |)и ИИЧ' I н ЦГ ( )||||ј (||)ој 11111111Г11И Ч1*брСЈ1 I IIМ 111)1 МПЧ |.1|1 < МЧЛКЈ1 дух шмг 1.рп| 1пгри јс држии у I)|јн(к М1 у омим )||јсц1111И.1М.1 I 10 јс иостојала рсшсжи I дп гг пгшпистима станс иа рсп. Мсђутпм, нч 1:1 »но је на светлост данп оимм нрсмснима када би хришћански дух клонуо и када би сс сумн.п Гнорца манифестовала ирезиром и подсмехом. У последњих неколи|ш (гцсиија број звери се све више појавл>ује у употреби, како унутар мно ш х јгмал.а, тако и ма глобалном нивоу. Ево само неколико упечатл.ннп

примера:

-

III исђра светске банке је 666, ИБМ опрема за супермаркете у С А Д има на себи 666, Картице аустралијске нациопалне банке носе ознаку 666, Банкарске установе Флориде користе овај број. Чековна обрачунска места за индијске банке у Бомбају носе бројнп кључ 666, Америчке кредитне картице носе данас прсд-број 666, Свуда у С А Д компјутсрски рачуни носе број 666, Број тајнс службе америчког председника Картера био је 666, На израелским лутријским листићима утиснут јс број 666, Први ратни брод који је упловио у Суецки канал после његонш отварања, на прамцу је носио уочљиво 666, Хеви-метал музика гаји култ три шестице, итд.

Свет је сазрео за појаву Антихриста. Претече Антихриста су већ ту, међу нама. Бат њихових цокула одјекује посвуда. Они ревносно раде мп припреми тсрсна за појаву Антихриста - кабалистичког месије. Ж игосање човечанства предсгавља последњу фазу у остваривању коначног циља кабалистичке над-владс. Међутим, и поред потпуне сфикасности, нов систсм надзора допуњаваће се одређеним бројем пропратних механизама контроле. Један од њих детаљпо је описан у књизи 1984, британског социјалисте Цорџа Орвела. Други сс дссио крајсм X X века у Јапану и заташкан је несхватљивом брзином. Лес Браун, новинар Њ ујорк Тајм са написао је 1978. године следећг:

Пророчанство Џорџа Орвела о електронски контролисаном друштву, у коме ће ТВ апарати моћи да нас посматрају као што ми н,и.\ носматрамо, ускоро ће доћи на ред... Кроз неколико година, већи део земље биће кабловском телевизијом повезан са компјутерима који ћс чинити многеуслуге домаћинствима али ће, нажалост, у оквиру тзв. 270

Кјуб система, моћи да надзиру читаво домаћинство... Да ли је Цорџ * 'рвел, бавећи се апсолутном влашћу у рукама неколицине, описивао будућн комунистичка друш гва источне Европе (како нам неки сугеришу). "|н је можда, упознат са планом, описивао једно будуће време? Лпчпо. шппе сам склон да поверујем у ову другу претпоставку. У Нејшнал Инквајеру, у издању од 5. септембра 1976. годипе, обј« |"1>сн је чланак о звуку који су пронашли британски научници. Др, |'п п гр т Шари, психолог-бихевијориста који је помагао у стварању омо1 ш ка, изјавио је следеће: Тај звук је динамит. У погрешним рукама он Он иогао да служи у погрешне сврхе. Влада би могла да га користи <)а ои нам испирала мозгове, рецимо. Било каква пропагаида би, након унотребе овог звука, била успешна. Када смо га пуштали у слушалицс добровољцима, електро-ецефалограми (ЕЕГ) ноказивали су да су њи\ови мозгови у стању сна, и да могу примити било какву информацију коју желимо да им предамо. У комбинацији са компјутерском графиком овај звукје деведесетих година прошлог века испробан у Јапану, и то на деци! Наиме, у току биоскопскс пројекције дугометражног црганог филма, у једном моменту, огромна већина дсце у сали добилаје хистеричпс нападе. Пројекција је прекипута, филм скинут са репертоара, а званично саопштење је гласило: Одређена комбинација звука и компјутерске графике деловала је на децу која су била латентни шизофрсничари (!?), Како је могућс да се на једиом месту нађс тако велики број латентних шизофреничара? Сасвим је сигурно да прави узрок ове појаве није у целости откривен јавности. Заборављено је да се каже да јс управо тај звук у комбинацији са компјутерском графиком погубно деловао на дечију психу. Да ли је ово био успели или нсуспели експеримент? У крајњој липији, није ни битно. Битно је да се овакви експерименти изводе, да ће их у скоријој будућности бити све више и да потпуно остају ван домашаја закона, као сиецифичпа појава коју, наводно, законски прописи не регулишу. Сви ви који читате овај рукопис размислите и запитајте се: Да ли се управо сада и ваше дете уписује у групу за слсдећи експеримент? Слобода се дапас дефинишс као право које подразумсва одговориосз. Њена супротност је разузданост и дсфинише се као право бсз одговорности. Друга реч за разузданост била би анархија, хаос, ситуација у којој нема правила, права и одговорности, ситуација у којој је све дозвол>спо. Нссумњиво је да свет хрли ка једном великом хаосу. Заго се треба чувати. Нско је једном написао: Родити се као слободан човек је случајност. Живети као слободан човекје одговорност. Умрети као слободан човек је обавеза. 271

Број звери 666 је скрмвеи у сваком У П Ц бар коду.

У будућности ће огромна већина новсчамсгва бити обележена личним идентификацноним бро.јем, бсз кога нико нсће моћи ни да продаје, ни да купује. Број ће бити упечаћен ласером на чело или иа десну руку и неће бити ни видљив ни опипљив.

272

( И Е ТС К А СУ11ЕР Д Р Ж А В Л ВРЕМ Е КРАЈА И Н О В О Г П О Ч Е Т К А

Човечанство се налази у иретпоследњој фази зсмаљског Г>п I нс.п 1..1 или, тачније речено, у последњсм предворју претпоследње фазе Ио еледња времена претходиће другом доласку Христовом. Када ћс гг о« (ссити? Није на нама да одређујемо. Са датумима не треба спскул исп 1 п али зато треба читати знакове времена. Модеран човек, међутим, није у с гању да чита знаковс времсч т 11| ш ча о п о с л е д њ и м в р е м е н и м а за њега је само глупа фантазија, збпр (н 1 мредних и лажних чињеница чији је једини циљ, према модерном меи галитету, за с т р а ш и в а њ е народа и као такав представља последн.п 1 р м| једне п р е в а зи ђ е н е и с т а р о м о д н е религије на умору. У теолошком смислу прва Истина је, свакако, Бог - свеприсутпи п свемогући Творац свега, огкривен у вери и искуству верујућих. Бог јс пајвиша сврха свих творевина. Међутим, модсрни нихилистички мен галитет не може да поднесе таквог Бога. Оп је за њега исувише п р и с ч н . исувише захтева, исувише је непоколсбљив у опоме што од нас тражи. I'ордљива савремена интелигепција одбија да ирихвати чињеницу да јс Бог створио свет са јасном намером да тај свет живи радујући се Њему, да је свс у свету усмерено ка тој сврси и да се Он открива само смиреио умној вери. А смиреноумност и гордољубивост (самозаљубљеност) пикада нису ишли заједно. Зато је модеран човек крснуо у потрагу за н о в и м богом , који ће задо вољити његову размажену самозаљубљеност и бити прилагођсн савреме ним појмовима, пре свега - науци. Ова потрага већ је била јасно изражена код Декарта, који је са врха гаштог људског разума пао у розепкројцер ске и кабалистичке магле, потпуно остварена у деизму француских просветитсља, а заокружена и до краја разрађена у немачком идеализму. Нови бог није биће него идеја, која се не открива човечапству у всри п смирењу, већ је обликује гордљиви људски ум који још увек осећа потрсбу за објашњењем, јер је недвосмислено изгубио жељу за спасењем. Једноставно речено, то је мртви бог философа и њихових философских система, којима је потребна иницијална каписла - п р в и у з р о к , да би њиме употпунили и до краја осмислили своје системе. За већину људи данас вечни живот је, као и Бог, пука идеја, па јс према томе и прича о последњим временима исто тако бесмислена и иестварна. Са тачке гледишга модерног нихилистичког менталитета при273

'III О 1ИКМК II I•11М И|Н‘ М( ИИМП II V11* II,I (I (НГМ|Г 1ЖК, 1П јс Ј111Ж1К). II ППО |1

м.пчон с|к.ч гако псобичан: У и.ому 111.' ностоји мада, а смр| јс мрхопнп Оожамстно. Јасма је само х р а б р о с м , сиремност да сс жмии, мс очскујуМи утглу нсчмог жинота. Зато модерам човек са висиме м са мумо мрс т|)о 1 исда мл свс омс људс којима треба пебеска п а гр а д и за земал.ска дсла 11 мчс и савремени оптимисти виде у будућности освит новот нрем! пл, мочетак и с т о р и је која п р е в а з и л а з и с в а к у и с т о р и ју п р о ш л о с т и Ме1)утмм, свет и даље хрли ка свс већем безумљу, самоубиству, ронепп пронастм и истребљсњу. Савремени песимисти наслућују да је овај хши ироизвод заводљиве философије нихилистичког бесмисла која пропошда смрт Бога и долазак натчовека. Али они не виде да је нихилизам у кореиу зао и да су многобројне појавс нихилизма често међусобно про швречне, јер нихилизам је процес који се кроз историју јављао у виду међусобно супротстављених етапа којс напредују ка свом циљу исто премено на многим фронтовима, збуњујући тако своје противнике и оГ» маи.ујући их врло ефикасном тактиком. Компромис који нуде савремопи хуманисти још је неубсдљивији. Њихов пут са о н е ст р а н е нихилизмп и бесмисла је п у т у неки нови свет, њима потпуно непознат и нејасаи Гај евст хуманистичког с м и с л а можс се, према њиховом схватању, до еегнути уколико извршимо пажљиву анализу нашсг места у садашњсм систу бесмисла и нових могућности које се пред нама откривају. Надл коју нам пружају хуманисти је неоснована, али иако она представља жа лосну реинтерпретацију хришћанског Откривења, та нада је у извесном смислу реалистична. Јср сатана, слично мајмуну, опонаша Бога; ако јс апсолутни, Божански склад разорен и нема више наде да ће га Бог вас поставити, онда сатана може понудити всома привлачаи и слаткоречип мссудосклад личне производње. Како ће се све ово завршити? ТТитање је које многи постављају. За многе озбиљне и одговорпе мислиоцс нашег времена, који нису упали у јалове замке површних оптимиста и површпих песимиста, ра зарајућа идеологија бесмисла завршиће се њеном историјском кулмп иацијом. Ова доктрина некада раширена по западу, али скоро сасвим заборављена у неколико последњих стотина година под утицајем философије просвститељства и прогреса, јс учење о Антихристу, моћном ху, манистичком владару света на крају историје, који ће сав свет изврнути наопако, представљајући таму као светлост, зло као добро. ропство као слободу, а хаос као поредак. Већина мислилаца који стоје на позииији у ч е њ а о А н т и х р и с т у сла жу се да се данас у свсту, на мистичком плану, води одлучна и иевидљи 274

1ШОорОп:

мчмсђу моћмих сила зла које лрло тсмељно припремају дола шк Дмгмхриста и Богом надахнуте силе добра која, свесна неефикаснос ги 1 иетовних видова борбе, позива на покајаље и молитву, дајући гако мо I ућмост Господу да одложи наступајућа последња времена. Основни извор ових мислилаца јс Библија - Стари и Нови Занс 1 . а мосебно О т к р и в е њ е (на грчком Апокалипса) св. апостола Јовама Бом> гаова, последња књига Светог Писма којом сс завршава каиом бо м та (ахмугих књига. Ова књига садржи пророчанства о будућносгм, и «\ \ бмни свста, човечанства и Црквс у периоду од првог до другсм тоа.г га Христа, тј. до свршетка историје. Откривењеје написано на егејском острву Патмос, где је св. Јоиам 1>п гослов био у прогонству. И акоје врсме писања Откривења за ммо1 с смор мо, чињеница је д а је амостол Јован био заточен па Патмосу за време рмм ског цара Нсрона (54-68.), који је покренуо први велики прогон хришћама Ја време тог прогона мученички су страдали у Риму св. апостоли Петар м 11авле. Највероватније је да је Откривење написано око 68. године послс Христа, две године пре разарања Јсрусалима од стране римског цара Титп Флавија100. Зашто је Откривсње последња књига у низу канонских књига у Библији? Пре свега, јер се у њој описује завршетак историјс цсле творевимс Божије и то у светлу деловања Његовог суда над човечанством и светом. То су велики завршни чинови Божије правдс: васкрсење мртвих, свеом шти суд Божији над човечанством и процват вечнога Царства славе Бо жије. И сам Господ у почетку Откривења неколико пута наглашава такво значење садржаја књиге: Ј а сам А л ф а и О м ега (почетак и крај), го во р и Г о с п о д Бог, К оји је с т е и К о ји б и је ш е и К о ји д о ла зи , С ведрж ит ељ (Откр. 1:8). ... и он п о л о ж и д есп у р у к у сво ју п а м е , го во р е ћ и : Н е б ој се, ј а сам П р ви и П о с л е д њ и (Откр. 1:17). Дакле, Господ нам недвосмислено поручује да је Он Т в о р а ц и З а в р ш и т е љ евета.

100 Спскуладије око тачног времена настанка Откривења углавном су последица сталмог настојаља непријатеља хришћанства да се поткопа ауторитст и што више умањи значај ове изузст не књиге у очима већине верника хришћанске Цркве. Неописива мржња, коју су изазвали садржај и циљ ове књиге, допринела је настанку потпуно неосноване приче о томе како Откривење није написао св. Јован Богослов, него нека друга личност која се звала Јован. У сваком случају, скоро сви хришћански писци II и III века који су тумачили, или су се позивали на ову књигу, слажу Се да је њу написао апосгол и евангелист Јован Богослов. Крајем IV века, иела Црква је прихватшш Откривење као богонадахнуту књигу апостолског порекла.

275

( )д и ш г I ш»|г ||о|Ш1г <> 1 1' |>11 м> 11 .) |г, кио |<1 !>т ;| ко |!1 оеликиип ислит шпршмс мииоиг 1>ожијс ириндс, п 1.1 (мк!1 ио нслико иптересовпи.с мс1)у сн мпм хрпп|1н1пнма. Оно би се поссбно увећавало у тсшким времсиим;| К1 Цркну, у псриодима сиољних прогона, унутрашњих погрсса којс су и ш 1ши1Ји1 јсрс '1 ичка учсн>а, или у временима великих друштвсних катнкли )ми. У гпквим нсповољним временимаза Цркву, верници би у овој кн.п ш |ражили у гсху са надом да ће у њој наћи објашњење тешких треиу) ан.) који су их задесили, као и њихов смисао у општем току историје. За протеклих двадесет векова билоје многотумачења Откривсп.а сн Јована 1>огослова, како његовог садржаја у целини, тако и појединих н.с I оних дслова: бранитељи Црквс у II и III веку, свети оци Цркве од IV до V нска, учитељи Цркве у каснијим вековима, научници, богослови, пубчицисти-лаици од X V II до X IX века - сви они су се трудили да схватс п објасие садржај Откривења101. 10 1

Постоје тумачења Откривеља која не могу бити прихваћена са становишта правослин

1Н' иерс. Углавном, већина ових тумачења прелставља само средство којим су се глорификоип

||И оии рслигијски системи којима су сами тумачи ирииадали. У томе су нарочито предњачилн протсстанти. Тако, на примср, следбеници протестантских секти милеиариста (хилиасти), који себе сматрају хришћанима, тумачили су и гумаче двадесету тлаву Откривења на следећи начин Хриегос ће основати на зсмљи обично земаљско царство које ће трајати хиљаду година (отуди и шједнички назив за те секте). А тада ће се, након хиЈваду година, појавити сатана, па затим слсди последњи Суд. Међутим, такво тумачење Откривења је неосновано, јер није угемељеио пи Јсианђељу где јасно стоји да ће Христос, након свог другог доласка, судити свима - и живима и мртвима. Такво схватање нравославне Цркве потврђено је речима Онога који седи на престолу п 1о баш у следећој 21. глави Откривења: И р е ч е О нај ш т о седи на прест опу: Ево све чи н и м новим . И р е ч е м и : Сврш и се! КоЈн поћједи н а слијед иће све ово, и б и ћ у м у Бог, и он ћ е м и бит и син. А ст раш љ ш пт а и невјерпи м и и нечист им а и у б и ц а м а и блудницим а и врачевим а и идоло п о кло ни ц и м а и свим а лаж ама, њ им а ј е у д и о у је зер у које гори огњем и сумпором, ш т о ј е друга смрт (Откр. 21:5,6,7,8).

Међутим, једноставно се може доказати да корен хилиастичких заблуда не лежи у О) кривењу св. Јована Богослова. Двадесега глава Откривења, истргнута из контекста целог сад ржаја, представљала је за хилиасте само пот врду једне друге доктрине коју налазимо у кабали, доктрине која говори о моћном земаљском Цару, Месији изабраног народа, који ће точковима својих кола прегазити све нејудејце и после чега ће богатства свих народа прећи у руке Јудеја ца чије ће богатство бити небројено. И розенкројцсри су трабуњали о томе да у рукама имају кл>учеве м и ленијум а, хиљадугодишњег царства среће и хармоније у чијем центру ћс стајатн човек-бог. Ако узмемо у обзир чињеницу да су розенкројцери били под великим утицајем каба листичке доктрине, а да је протестантизам био чедо розенкројцерског деловања, није тсшко за кључити да је хилиастичко учење само завршна секвениа једног пакленог плана. Другим речима, доктрина протестантских миленариста није ништа друго до кабала вешто премазана хришћан ском терминологијом. За остала протестантска тумачења Откривења (лутерани и калвинисти), карактеристична су два момента: прво, кључ за разумеваше Откривења сви они напазе у Књизн пророка Данила; и друго, оба пророчанства за њих представљају једну огромну слагалицу, при чсму се схвата озбиљно само онај тумач који понуди најразумнија објашњења за сваки лик, сваки симбол Откривења. Дакле и Јеванђеље, а посебно светоотачке књиге (протестанти су одбацили

276

1 1н1 и;| иамсра, у оквиру ово 1 ноглавља, није била да читаоцима пред г|а»имо потпуно тумачење целе књиге Откривења. За такав подухши нотребно је имати много јач у веру, много всћа знања, прибранији ум п чиетији живот него што има писац ових редова. Намера је много скром пија. Пре свега, желимо да истакнемо да Откривсње светску историју оеликава само летимично. Оно што Откривење подробнијс осликаиа гу (огађаји који непосредно предстоје и блиски су другом доласку Хрш говом. Покушаћемо да покажемо да се опомињујући знаци злог врсмгма данас све више гомилају и да се потпуно поклапају са пророчанством си, Јована Богослова о последњим времеиима. Будућа судбина Цркве и човечанства, као и Божији суд над њими. онисани су у Откривсњу тајанствсним, симболичким језиком, што кн.п гу чини тептком за разумевање и производи опречна тумачења, нс само појединих њених симбола и делова, већ и целе књиге. Зашто се апостол Јован одлучио да књигу, која описује будућу судбину Цркве и света, изложи на тако нејасан начин који је довсо до појаве многих опречних гумачења? Прс свега, треба имати на ум у да је апостол Јовап описивао Градицију дајући примат Писму) занемарују се као могући кључеви за разумеваље Открине.... св. Јована Богослова. Поред тога, у оквиру овог кратког прегледа, потребно је навести још двс ш коле за тумачење Откривења. Први су тзв. Претеристи, који покушавају да објасне и докажу да су се пророчанства св. Јована Богослова већ испунила у прошлости, па је Откривење само пуки историјски заиис. Друга школа тумачења, познатија као Футуризам, ностала је на Западу при.чи чно популарна у последњих 30 година XX века. Футуристичко схватање изражено је у доктршш да је испуњењс већине пророчанстава св. Јована још увек у будућности, тако да се футуриети налазе под јаким утицајсм светских збивања. Као последица тога, заступници овс доктрине сталио мењају своја тумачења покушавајући да се приближе развоју догађаја. Једаи број следбеиикн ове школе покушава да, тумачећи Откривење, одгонетне тачан датум другог доласка Христовог, што често доводи до трагикомичних ситуација. Нема никакве сумње да су сви ови покушаји, који добијају велики медијски публицитет, само вешто смишљен начин који сс утапа у многобројис покушаје да се ауторитет Откривења што више поткопа у очима иравоверних. На крају, навешћемо тумачење Откривења које је веома популарно међу окултним круговима. У питању је књигн Мисгерија кабале или окул гна хармонија два завега. којује написао отпали свештеник Елифас Леви (1810-1875. право име А1рћопб-Сћаг1ез Сопз1ап1), посвећепик масонске ложе Великог Оријеита Ружа потпуне тишине. У тексту Магија мага, Леви је наводно открио кључсве кабале који се могу применити и којима се једино може тумачити Откривење. Наиисао је: Зарат уст ри је успост авио небеску хи р м онију и свс ха р м оније нрироде на својој скали од девет ступњева, П омоћу т ријаде он објаш њ ава све ш т о чрачи нз идеје, а пом оћу т ет риде све ш т о нринада форми, и тако ст иж е до броја седам као т и п а стварања. Да би нашим читаоцима било потпуно јасно о каквом тумачењу се ради, навешћемо Левијсв коментар 21. главе Откривења: Злат о Је симбол ист ине и свет ла, ја гњ е ј е суние и нт елигенције, свет ло због своје неви но ст и а горуће због своје ж ртве. То је оваи нролећа, ован са зла т п и м руном... То ј е В ћ е с ћ н ш ћ кабале кога модерни масони н а зи ва јујо ш и Зћекепна. Наука је м и р н а , она ј е блага је р јо ј припада вечност , она ј е сунце духова и т о п ли н а душе, она је х р а м ун и вер за лн е вере,јер чит ав свет преображ и ва у храм где се обож ава ненрист упични ум и правда без мане.

1П1,||)11|г 1 <))|| |Н' о цсч’11111 1>|нм ||и 1 И1 И 1Н11П0 X11ЈМ1ДП I ОДШИ1 НОГНГ 1111 оип.и кИ.Н1 о ГроОило јс 01111ГИТ11 1г до| пђијг гако дл би о п.имп могди м имију ириближиу ирсдставу л>уди који ћсживети током сних тн.\ хил.;|ди годиии. 1гдипи мрикладан начин излагања пророчанстава б и о јг ш ино г I о 1л Јо1Ш1 ш управо тај тајанствени језик симбола и ликова. Очиглсдно |г ш јг ( )ткринси.е написано заљ уде свих времена, посебио заљудс прг • ноглсдњих и последњих времена, да би их упозорило, подстакло да м шмигле над знаковима свог времена и да схвате куда их све то води. 11оред тога, знао је да ће се људи последњих времена потпуно уда н,и | и од 1>ога, занесени својим земаљским пословима, да ће бити пуни прс шра, сумњи и порока и да ће ако им неко и понуди реч Божију обичним јпиком, макар и у најлепшем изразу, остати равнодушни, уздржаии и игднриути. Можемо претпоставити да се апостол Јован одлучио да сврју кп.игу изложи у симболима и сликама знајући да онс, поред утицаја на л.удски ум, непосредно утичу и на људску уобразиљу. Као књига о Божијем суду над свстом и ТДрквом, Откривење својим Iлјапственим пророчанствима нема намеру да описује поссбно одређеш пгторијске догађаје и личности које су у њима учествовале, већ историјске токовс и појаве општег карактера. Прецизније речено, аиостол Јован осликава завршне секвснцс великих историјских процсса, кулмп имрајуће догађаје у ланду појединачних историјских догађаја и при томг псдвосмислеио осликава стање света и Црквс на политичком, верском, моралном и интелектуалном илану. У првој половини првс главе Откривења апостол Јован нам говори о цил>у писања књигс и о околностима под којима је књига написапа: О т к р и ве њ е И с ус а Х р и с т а , к о је њ ем у даде Бог, да п о к а ж е слугам а с во ји м и о п а се и м а зб и т и у ск о р о ; и о б јави га п о с л а в ш и га п р е к о а н ђ е ■ л а својега с л у зи с во је м у Ј о в и н у (Откр. 1:1). Ј а , Ј о в а н , б р а т ва ш и за је д н и ч а р у н ево љ и и и а р с т ву и т рпљ ењ у у И сусу Х р и с т у , б и ја х иа о с т р ву зва н о м П а т м о с због р и је ч и Б о ж и је и свједочењ а за И суса Х р и с т а (Откр. 1:9). У другој половини првс главе апостол Јован види самога Господа Исуса Христа како стоји међу седам златних свсћњака, и у деспој руцн евојој држи седам звезда. Христос сам објашњава апостолу Јовану да се> дам звезда јесу Анђели седам цркава, а да седам свећњака представљају седам Цркава. Господ наређујс апостолу Јовану: Н а п и ш и , д а к ле , ш т о си видео, и ш т о је с т е и ш т о ћ е б и т и ...(Откр. 1:19). У другој и трећој глави Откривења наводе се речи Господа које апостол Јован треба да напише свакој од седам малоазијских Цркава пона278

1.1 оГ>ра1ип1>п садржс у ссбм мохвалс за достојмо лржап.с м прскорс ш мсдостатке сваке од ових седам Цркава. Како треба схватити речи седам Цркава? Многи тумачи Открмиеи.л сма Iрају да другу и трсћу главу треба схватити буквално, тј. да су у н.ими |.амисама обраћања Господа упућена конкретним црквама у Малој А ш|п мрвог века. Као главни аргумент за своју тврдњу, присталицс овак иш I \ мачсња наводе чињеницу да је апостол Јован био у то времс 1101 ллмлр Мл 1оазијских цркава. Заточен па Патмосу због речи Божије, носм.и рлр 1ш издалека њихове нсдостатке, апостол Јован је желео да упечатл.тшм . т точанствима из Откривења једне утврди у врлини, а друге уратумм мр> I омасношћу од надолазећих невоља. Насупрот овом тумачењу, стоји достауобличено мишљење да сс \ тр\ гој и трећој глави Откриве 1 ва мредставља седам епоха у историји ваес т.си скс хришћанске Црквс од првог до другог доласка Христа. Следбсмици овакво1' тумачења позивају се на историјску чињеницу да су малоазијскс мркве у првом веку имале скромну улогу у оквиру васељенске хришћамскс 11,ркве, поготово ако сс њихов утицај упорсди са таквим Црквама као што су тада биле јерусалимска, римска, аптиохијска и др. Поред тога, сматрају они, пошто је апостол Јован добио од Господа Откривење о будућностм света и целе вассљенске Цркве, логично јс претпоставити да га је апостол Јован упутио свим потоњи.м вековима и еиохама хришћанске цркве у будућности. Према томе, седам малоазијских Цркава првог века послужилс су апостолу Јовапу да у преносном значељу представи седам будућих смо ха историје хришћанске Цркве од првог до другог доласка Христа. У сваком случају, када се у другој и трећој глави Господ понаособ обраћа свакој од ових седам Цркава, поједини изрази недвосмислено одговарају особеностима и догађајима јасно издвојених епоха у историјм васељенскс Цркве и представљају знакове времепа које су всрници тих епоха могли уочити и протумачити. Дакле, уколико пажљиво проучимо Христове посланице у другој и трећој глави Откривења, бићемо у могућности да доста прецизно одредимо којој епохи одговара свака од седам Цркава, који су то кулмимирајући догађаји (најбитнији знаци) карактеристични за сваку од епоха у историји васељеиске Цркве, која од седам Цркава одговара времему у којем ми живимо, који су знакови нашег времена, који би то кулмипирајући догађај могао бити завршни у ланцу историјских догађаја који су везани за епоху наше Цркве и на крају, што је можда и најбитније, какво ће бити стање Цркве у последњим временима о којима многи нерадо м са страхом говоре. 1Н'о(>

279

П|)Ш1 Iк>с'ЛП11 мIш Х р п гш н а уиу||гми јс цркпи у Нфосу: ћшм <)јсн1 твоЈа, к тру<) твоЈ, и трп. иење тно/е, и <)« пемож вш <)« подиосиш ис, « провЈерио си опе коЈи говоре ш себе <)« су апостопи и иису, « тпиио с« <)« су Јш.жии. И триљење имаш, и иамучио си се ш Име моЈе, « ««< « сустао. Али м и је криво иа тебе, што си оиу првуљубав оставио. ( 'Јети се, дакле, откуда си пао, и покај се, и оиа прва дјела чиии; иво I« ие, доћићу тиускоро, иуклоиићу свећњак твој смјеста његов« аио се ие иокајеш. Али иде ти у прилог то што мрзиш дјела ииколиити, коЈа и јамрзим. (Откр. 2:2-6). Очигледно је да се ефеска Цркваодмогп пи живот цркве у апостолско доба. Христос хвали њена дела, труд и њеп<> I рпљење Њсга ради. Управо је апостолска Црква одбила први налет јерг гп нпколаита, гностичке секте II века, и успешно разобличила самознаис аностоле тих времена. Ова порука ефеској Цркви одговара оном долу Христове беседе на Маслиновој гори у којем је Он говорио о судбини Јудеје и првих хришћана. Друга посланица Христова упућена је цркви у Смирни: Зиам дјел« твоја, и иевољу и сиромаштво - али си богат - и хулу оиих који г о

норе да су Јудејци а иису, него зборница сатанина. Не бој се ни мало од онога што имаш да претрпиш. Гле, 1/аво ће неке од вас бацити I’ тамиицу, да би вас искушао, и имаћете невољу десет дана. Буди вјеран до саме смрти и даћу ти вијенац живота (Откр. 2:9-10). Овде јс потпуно јасно да се посланица Христова Цркви Смирне односи на епоху хришћанске Цркве у I и II веку, када је дошло до великих прогона којих је било тачно десет (отуда десет дана). Ово време тачно одговара оном делу Христовс бсссде на Маслиновој гори у којем је Христос говорио о предстојећим прогонима Његових следбепика. Трећа посланица Христова упућена је цркви у Псргаму: Знам дјел« твоја, и гдје обитаваш, тамо гдје је пријесто сатанин; и држши име моје, и ниси се одрекао вјере моје ни у оне дане у које је Антини, вјерни сведок мој, убијен код вас, гдје сатана борави. Али мало ми је криво на тебе, што имаш ту оних који се држ е учења Валаама, који научи Валака да баци саблазан међу синове Израиљеве да једу жрт «е идолске и да блудниче. Исто тако имаш и ти оних који се држе учења николаита. Покај се дакле... Ономе који побједи даћу да једе од мане скривене, и даћу му камен бијелн, и на камену ново Име наннсано, које нико не зна осим онога који га прима (Откр. 2:13-17). Ово обраћање Христово цркви у Пергаму односи се на хришћанску Цркву у периоду васељенских сабора, од IV до V I I I века, када су цркву иот ресале многе јереси, када су правоверни прогањани и убијани и када су 280

|а)1т ч н о м г а с в и м пскристалисаии догмати хришћанске верс. Вило јс ш

време помовног буђења крвожедних паганских богова {<)«једу жртве идолске и да блудниче) и покушаја да се многе јереси наметну као иш мпчии догмати хришћанске вере (имаш и ти оних који се др.же учен.и ииколаита). Јерес николаита је овде узста као претеча за све мн пи|> нлсталејереси. Да подсетимо: Први васељенски сабор одржан је у Никеји (32^ I >>>| да би се елиминисала јерес александријског свештеника Аријм; Др\ >н иасељенски сабор сазван је у Цариграду (381. год.) са намером да се п лии гачка на аријански спор и да би се Сабор изјаснио у вези са двема јере сима те епохе чији су носиоци били цариградски патријарх Македоиијг и епископ сиријски Аполинарије; Трећи васељенски сабор одржап јс у ћфесу (431. год.) да би се осудилајерес несторијанства; Чстврти васељен ски сабор сазван је у Халкидону (451. год.) да би се сабор одрсдио ирема новој јереси - монофизитству; Пети васељенски сабор одржан је но други пут у Цариграду (553. год.) и на њему су се осудила учења која су нроповсдали Арије, Евномије, Македоније, Аполинаријс, Несторије, Евтихије и Ориген; ИЈести васељенски сабор поново је одржан у Цариграду (680. год.) да би формулисао праву веру против монотелитскс јереси м на крају, Седми вассљенски сабор сазван је по други пут у Никеји (787. год). да би се изјаснио у всзи са култом поштоваља икона102. 102 Укратко о свакој наведеној јереси: христолошка јерес коју је проповедао Арије (око 256336.), свештеник из Александрије, заснивала се на двоструком закључку. Син је нижи од Оца, будући да је створ, те је због тога Арије одбацио божанску природу Сина. Отац је већи од Сина по природи, будући да је Његов узрок, из чега је следио закључак о неједнакости природе међу Лицима Свете Тројице. Под утицајем св. Атанасија, ђакона александријског, Никејски Сабор је потврдио д а је Бог-Син једносуштан са Богом Опем. Једап Бог, Који има једну природу, постоји као Тројица. Тако дефинисан, Никејски Символ вере постаје ускоро срсдишна тачка целе православнс традиције. Постоји мишљење да наредни сабори нису ништа друго до погврда и објашњење никејског православља. Македонијева јерес састојала се у потпуном оспоравању божанства Духа Светога који је према њсговом учењу створењс Сина, док је Аполинарије негирао нрисуство разумне душе (духа) у Христу, будући да је она замењена Логосом. Несторијанска јерес проповедала је постојање две различите личности у оваплоћеном Логосу па се, према Нсстору (око 380-440.), Девица Марија није могла називати Богородицом. него само Христородицом. Након осуде несторијанетва, Несторови ученици су се званично одвојили од Цркве створивши посебну цркву у Персији са седиштем у Селевкији. Црква Истока или нссторијанска црква поклонила је у наредним вековима велику пажњу мисионарском раду, алн је несторијански полет заустављен ширењем монголске империје. Јерес монофизитства коју је проповедао Евтихијс (378-454.), цариградски моиах, одбијала је разлику између лица и природе, говорећи да: Ако је Христос личност, онда Он не може имати две природе. Он има само божанску природу, јер је људско тело примио привидно. Јерее је I осуђена на Халкидонском сабору.

281

П,| | |ц»г1 Нтч- 1, г т 1, 1 1 ч сиАори (има јг многогтруки а т ји м д о гм т ГКММ спдржијсм ОММ су ОСГИНРМ1ШММ мнјмнршћу нс»у м пуио јсдммснт мс1)у иомссним Цркннма у првом милсмијуму хришћапстнн; омм гу мп мпаЈМ1 гпбориу методу и власт којаје одржавала и послужидн внгс.на н 1 ‘кој мдсјм; сабори су, осим тога, обновили видљиво јсдинство хрим|||,»м гиш ич чсга је произашло да јединство Цркава треба да будс прсдмп 1шсс|,сиске сагласности. Зато Христос хвали Цркву и даје јој заслу/ми\ нпгрнду (да једе мапу скривену), тј. да позна тајнс Божанскс мудрог ш »» кпмсн чисте истине (кимен бели), што се и испунило у тој епохи 11ркт кроз |пснс догматс хришћанске вере. Четврта посланица Христова упућена је цркви у Тијатири: !на и

дје. /а твоја, и љубав, и вјеру, и служење, и трпљење твоје, и садања дела твоја су бројнија од ранијих. Али мало м и је криво на тебе што допушташ ж ени Језавељи, која вели за себе да је пророчица, да учн и шводи слуге моје да блудниче и да једу жртве идолске. И дадох Јо) време да се нокаје, али она неће да се нокаје од блуда свога. Ево баца м је у ностељу болесничку, а оне који чине прељубу с њом у невољу вели ку, ико се не нокају од дјела њених, и дјецу њезину погубићу смрћу; н познаће све цркве да сам ји који испитује бубреге и срца, и даћу свако ме од вас по дјелима вашим. А говорим вама осталим Тијатирцимн, који не држ еучење ово, који не познају дубине сатане као што говоре; пећу метнути на вас друго бреме, али оно које имате држите док »< дођем. И ономе који нобједи и одржи дјела моја до краја, даћу влаан Хришћански платонист Ориген (185-253.) био је присталица хезихазма (од грчке речи хесикхиа), посебног облика духопие молитве која је имала за цил> да, путем примене посебиш праксиса, обезбеди отклан>ан>е телесних узбуђеша и на тај начин створи услов за прсиошеи.1 монаха-хезихаста у свет духа. Та пренесеност настаје само милошћу самог Бога - Светим Духом 11а Петом васељенском сабору у Цариграду (553. год.) оригенизам је онешен као јерсс, пошто п сматрало да оригенисти својим индивидуализмом чине Цркву сувишном. Монотелитска јерес почела је да кружи за време цара Ираклија (610-641.). Учењс дн Христос има двс природе, иако после оваплоћења има само једну вољу (монотелитство), требаио јс, према некима, да привуче умсрсне монофизите, али је противречило Халкидону. Када је Константин IV Копроним (741-775.) сазвао еабор 754. године у Цариграду, ш норен је период за који је била карактерисгична јерес иконоборства. Сабор је осудио поштошнм икона и искључио иконофиле, међу којима је био и Јован Дамаскин највећи бранилац поштован.п икона. На основу подршке патријарха Тарасија и пристанком папе Адријана I, царица Иринн (780-790.) сазива други сабор у Никеји који поништава одлуке сабора из 754. године и формн ра учење да предмет поштовања јесте личност представљена на икони, правсћи разлику између обожавања које приличи само Богу и поштовања које доликује светима. Одлуке сабора нису прн хватиле Цркве у царству Карла Великог (Нсмачка, Француска, Шпанија), а сабор у Франкфурп (794. год.) и Карловске књнгс изјашњавају се против поштовања икона. Иконоборство је бшш носледња јерес која је била предмет васељенских сабора.

282

над т' шабошцима: и вла<)а1и' иа<) њима гаоздеиом палицом, и <и<« ћс . I' (кпбити ««<> судови лоичарски; као ч ја што примих од Оца мог«; и даћуму звијезду јутарњу (Откр. 2:19-28). У овом обраћању Христоном 1ПСИ0 сс можс уочити епоха од IX до X V I века, у којој је хриш1итс1мо чоживело процват међу новим народима Европе (и садања дела твоја 1 .1*бројнија одраиијих). Будућност новообраћених хришћаискич н.1|ш м нлјављује се као звијезда јутарња. Међутим, део васељенскс Црни о спохе пао је у заблуду (римокатолици). Поред тога, са 1 0 0 0 . голином ћ.нропом се ширио незадржив талас манихејства и гностицизма ки|и ». јпвљају у најразличитијим варијантама. Дворови постају гнезда чар<»би.а ш гва, јер је после таласа јеретичких учења уследио незадржив талас си гаиизма и вештичарства {...што допушташ ж ени Језавељи, која вели

I« себе да је пророчица, даучи и заводи слугемоје да блудниче и даједу чертве идолске). Христос је дао могућност човсчанству да се покаје, алп пред крај ове епохе настаје период ренесансе - невиђене гордљивости л.удског ума (И дадохјој нреме да се нокаје, али она неће да се покаје од блуда свога). Пета посланица Христова уиућена је цркви у Садру: Знам твоја дјеI«, имаш име да си жив, а мртав си. Прени се и бди... јер не нађох твоја дјела да су савршена иред Богом мојим. Памти, дакле, како еи нримчо и чуо, држи то и покај се. Ако ли не будеш бдио, доћићу ти као лопов, и нећеш знатиу који час ћу доћи на те. Али имаш иу Садру иеколико њих, који неукаљаше хаљине своје, и ходаће са мном у бјелим а,јер су достојни (Откр. 3:1-4). Обраћањем цркви у Садру Христос је јасно показао какво ће бити верско и морално стање хришћанских народа од X V I до X V III века. Речи ...имаш име да си жив, амртав си, јасно указују на процес секуларизације који је у тој епохи узео великог маха, када се водило рачуна да на идеолошкој лествици хришћапство задржи нисоко место, док је на лествици животних вредности всра у Господа падала све ниже. Ренесанса, а затим и многобројни аутономни философски системи ставили су на олтар људски Разум као предмет свог обожавања, да би на тај начин поповили монструозну охолост Луцифера и побуиу људскс мисли против Створитеља и Господа. Завршпи догађај ове епохе, Француска револуција, само је наговестио да ћс човечанство ступити у мрачну епоху грађанских ратова и мсђународних потреса. Претпослсдња, шеста посланица Христова, упућсна јс Филаделфијској цркви: Знам дјела твоја; ево, отворио сам врата иред тобом која иико неможезатворити;јермало снаге имаш, а одржао симојуријеч, « ниси се одрекао Имена мога. Ево дајем тн нз зборнкце сатанине оне 2К1

1>о/н ,ч>воре

ш сеОе <)а су Јуде/ци ч пису, ис.-о лажу; аво, учшшПу до опо дођу и да сс поклоне пред погама твојим, и да шају да тс ја иуОим. Пчпо шшо си одр.жао моју заповјест о трпљењу, и ја Пу тебс сачувати од часа искушења који Ие доНи иа васцели свијет да искуша оис који т пвс иа земљи. Долазим ускоро; држи што имаш, ди пико ис упи иијспца твога (Откр. 3:8-11). Ово обраћање Христа Филаделфијској и|м ни педиосмислено описује стање Цркве у нашој спохи. Речи: ...мало сиа .■ с имаш, у потпуности осликавају јако мали утицај и улогу хришћаш м Цркнс у савременом свету, чак и у оним народима који себе сматрир хришћанским. Даље речи: ...а одржао си мојуријеч, и ииси се одрскао Имеиа мога, јасно указују на велика страдања и прогоне хришћапп \ последњих две стотине година. Два светска рата, Октобарска револуцн |.1 и комунизација православних народа, многобројне комунистичке рено муцијс широм свста, безброј локалних ратова и потреса, само су билс сис гсматске етапе физичког обрачунавања са хришћанством (и данас јс мало иознато да су, рецимо, атомске бомбе бачсне баш на градове Хиро пн 1 му и Нагасаки јер су они били цснтри хринтћанства у Јапаиу). Међутим, православље се показује као жилав противник чије корспс иије тако лако почупати. Пад комупистичке идеологијс крајем X X вска само је завршна етапа у ланцу историјских догађаја. Речи: ...ево,учиииНу да оии (прогонитељи) дођу и да се поклоне пред иогама твојим, и да шију да те ја љубим, могу да покажу да се ово пророчанство всћ исиунило у оним православиим земљама које су биле под комунистичком окупацијом, где је државна (партијска) власт била примораиа да призна иепобедивост Цркве. Али поклонити се ...пред иогама твојим нс значи признати грешку, покајати се, како ћемо даље видети, већ само наста вак прогона новим, много перфиднијим средствима. Долазим ускоро; држи што имаги... речи су Христове којима се О к обраћа вернипима, наговештавајући да крај врсмена није далеко. Дакле, наступа последња епоха у историји Цркве и света. Какво ћс бити стање вере и морала човечанства у тој послсдњој епохи 1 (ркве? И анђелу цркве у Лаодикији напиши: Тако говори Амин, Свједок вјерни и истинити, Зачетник творевине Божије: знам дјела твоја, да ниси ни студен ни вруП. О, да си студен или вруП! Тако, погито симлак, и ииси ни студен ни вруН, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слијеп, и наг. Савјетујем ти да куниш од мене злата огњем жеженога, да се обогатиш; и бијеле хаљинс да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да 284

номажеш очи своје, да видиш... Зато ревнуј, и нокај се. Ево стојим на вратима и куцам... (Откр. 3:14-20). Ово ће, дакле, бити знаци иоеледи.нх прсмоиа: општа равнодушност и млакост вере, благостање споља, а ирл ншма и нсмоћ изнутра. Биће то, како јс рекао Ниче, сасвим нови усиоми ностојања. Нови човек последње епохе биће човск који вишс исће мпри ш за својс порекло, човек који ће направити раскид са прои1Л()И1ћу. «а својом традицијом која ће нестати у навали историјских фалсифпмн л биће то независан мислилац и скептик, борац против сваког дој м .и п 1мм песпособан да одвоји Истину од привида, али зато неизмсрно .................. 1л сваки облик интелектуалне новотарије, јер сам нема и н гслсм у л и н и \ предиспозиција; биће то човек који ће, задојен либерализмом екумсчп ског покрета, тра 1 аги за универзалним откривењем ма 1ита то у суш 1111111 мредстављало; то ће бити човек опседнут науком у којој ће видети ис 1 п ну и спас, човек за кога ће свет представљати један вслики експеримеи 1 у чијем ће се средишту налазити њено величансгво чињеница; бићс то ирагматичар за к огаје истинито исто оно игто је и корисно, аксиом који јасно осликава шта у ствари значи философија примитивца; то ће бити сгоцентрик за кога ће историја почињаги његовим рођењсм, а завршавати се са његовом смрћу; то ће бити независан човек који ће бити опседну | својим правима, али изузетно окрутан када су у питању права других; ТО ћс бити бунтовник без разлога који ће презирати сваки ауторитет, јер ће сам себи бити једиии бог; човек који, живећи у свету апсурднс људскс егзистенције, ни сам себе неће препознавати; биће то човек гомиле, ионм варварин, пун презира и мржње према свакоме ко укаже на узвишеније ствари или истинску сложеност живота, једном речју - бићс то човек који ће се ваљати у прашини овозсмаљских интереса и тслссних наслада, човек епохе за коју је Господ рекао: Јер како је било у дане Ноја, тико Не бити и долазак Сина Човечијега (Матеј 24:37). О томе какво ће бити стање морала и вере човечанства на крају историје, сведоче и речи апостола Павла: Али ово знај да Пеу носледње дане настати тешка времена. Јер Не људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, ненобожни, безосеИајни, неномирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напраситинадувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед побожности, а силе су се њезине одрекли. И клони се ових (2. Тим. 3:1-5). Дакле, епоха Лаодикијске цркве, према казивању св. Јована Богослова, биће само једна од фаза која ће повезивати две епохе гоњења Цркве: Филаделфијску епоху и епоху Антихриста. 285

V ф у го м П111)с11>у, у 0ЛН01Л 1м 111)|и>, М1КНМОЈ1 Још ш пидо Госоода V сш иим другом облику у оПлику Јш о.гга. И видјех пос/нч) пријссто.ш

и чстири мсини ои1ш (четири јеиапђелиста који су представл.оии кио 11|јшк1»ени ликови: лав, теле, човек и орао), између старешина (ирсл с Iннппии хришћанских народа који су највише угодили Богу), Јагњс .ч)с стајаше као шклапо...(апостоп Јован види Христа као спаситсл.а све Iа) (Откр.5:6). И иидјех у десници Онога који сеђаше на пријестолу кн>и гу исписану изнутра и споља, запечаћену са седам печата (Откр. 5:1) Овдс кн.ига симболички представља историју света од првог до друпм доласка Христа, а сваки печат једн у од етапа у историји Цркве. И иидјех да Јагње (Христос) отвори један од седам печата... (Откр 6:1). Описујући ломљење сваког нечата којим је књига запечаћена, апо стол Јован нам потврђује оне речи које је Христос изговорио на Мас 'шновој гори, дајући нам у симболима управо опе најбитније (завршне) догађаје (или чинове) из историје света: апостолско време, прве следбе никс Христовс који проповсдају Рсч Божију, ратове, глад и многобројне друшгвснс порсмсћајс који су разарали хармонију хришћанства. И заиста, када Јагње ...отвори шести печат, наста земљотрес вслики (велика навала иа све хришћанске вредпости), и сунце поста црно као врећа од костријети, им есец сав поста као крв; и звијезде небескс надоше на земљу...( Откр. 6:12-13). Другим речима, нестаће све институције на земљи које су створене на темељима хришћаиске вере. И кад (Христос) отвори седми нечат, наста тишина на небу око нола часа (Откр. 8:1). Апостол Јован овако описујс почстак послсдње странипе историје човечанства и Цркве. Христос је на Маслиновој гори рекао својим ученицима: Јер ће устати народ на народ и царство ни царство и биће глади и номори, и земљотреси но свету. Л то је све ночетак страдања (Матеј 24:7-8). Видели смо какво ће бити стање вере и морала људи последњих времена - духовна празнина и морална безличност настале као последица крајљег и површног рационализма. Неко је једном написао да ће сатана доживсти свој највсћи успсх у момснту када будс убсдио људс да он не постоји. Али ту лаж сатана, отац свих лажи и велики заводник, неће лансирати да би себе одвојио од људи, већ да би људе одвојио од Бога. Отпадништво ће бити стил живота људи последњих времена. Вера у свс оно што научно није могуће доказати, биће одбачено као бесмислица. Зато ће се на људе последњих времена сручити многе невоље. Слике ратних разарања и убилачких ратних машина апостол Јован осликава изузетно верно: И нрви (Анђео) затруби, и наста град и огањ, номје286

шан са крнљу и то Ои бачено пи земљу... и трећина мора носта кра (С) 1 кр. Х:7-8), при чсму ћеједнатрећиназемљ е ложивсти тешка разараи.а I н 1 дима изиђоше скакавци на земљу... (Откр. 9:3), а изглед скакаваца Оијеше сличан коњима спремним за бој... (Огкр. 9:7), и имаху оклонс као оклопе гвоздене, и шум крила њихових бијеше као бука иногн\ коњских кола кади ју р еу бој (борбени авиони) (Откр. 9:9), и број вођ м иа коњима бијеше двије стотине милиона (број симболнчкн И|и I сгавља мноштво - уједињену војску светске федерације, свстскс >у|и р државе), и тако видјеху виђењу коње и оне што сјеђаху на њи ии, воји имаху оклопе огњене, плавичасте и сумпорасте; и гливе коња бији \ с као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и суипоц (тснкови и оклопна возила) (Откр. 9:16-17). Истовремено са тим ратним невољама, људи последњих времена ћг бити затровани лажним учењима горким као пелен: И трећа анђео т труби, и паде са неба звијезда велики... А име звијезде бјеше Пелен (Откр. 8:10-11). На долазсће невоље људе упозоравају Анђсли звуцима трубе, покушавајући на тај начин да их призову памети, да осмисле узроке и зна чење ових невоља. И пети анђео затруби, и видјех звијезду гдје наде с неба на зем. ву и даде јо ј се кључ од дубине бездана. И отворн дубнну бездана, и изађе дим из дубине као дим зажарене пећи и помрачи се сунце и вазду.х од дима из бездана (Откр. 9:1-2). Али узалуд трубе Анђели. Човек ћг својим отпадништвом и сарадњом са сатанским силама омогућити моја ву једног феномсна чије коначне обрисе можемо само наслутити. Биће то потпуни продор пакла у наш свет (И отвори дубину бездана, и изађе дим из дубине као дим зажарене нећи). Сатапа никада није ни тежио дн крајњи циљ његове обмане буде човсчанство које ће живети у свету површног рационализма слободних зидара. Било је то само ефикасно сред ство којим је људе одвојио од Бога. Међутим, пред крај врсмсна, пре зацарења Антихриста, сатана ћс окренути људе ка окултном животу, припремајући човечанство за времена када ћс Антихрист магијски деловаги иа људе. А остали људи који не погибоше од ових зала, не нокајаше се од дјела руку својих, да се не клањају демонима, ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видјети, ни чути, ни ходати; и не нокајаше се за убиства своја, ни за гатиња своја, ни за блуд свој, ни за крађе своје (Откр. 9:20-21). И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Идиузми књижицу отворену у руци анђела... И отидох анђелу и рекох му да 287

ми да кп>ижицу. II /»счг ми: У т и и поЈеди Је; и киирчиће ти утро Оу, ч т у устими тиојим 0и1и• ( 1ШПК11 кио мед (()ткр. К):Н ()). Диос I<ш 1ои;|||, којц бсшс Духом Божијим учпссен на нсбо, добио јс од 1>ога ш|> пророштва (књижицу отворену) и почео је да проповеда (уш и и поЈс Ои је). У устима његовим она беше слагка као мед, јер је дар пророш I иа који јс добио од Бога леп и угодан, али је у његовом стомаку тпј шр постао горак, јер је горко и тешко прорицати међу сумњивцима и само л.упцима. Као што је Јеванђеље почело да се проповеда у Јерусалиму, у I ра ду ...који се духовно зове Содом и Египат, где и Господ... би разанет (Откр. 11:8), тако ће се и завршно проповедање десити у том истом I ри ду, где је све почело. По налогу Божијем, то последње проповедаи.с Јс ианђеља завршићс два моћна пророка: И даћу двојици свједока мојих п прорицаће... обучени у вреће... ово су двије маслиие и два свјетилннки што стоје пред Господом земље (Откр. 11:3-4). Они ће имати спосо бност ...да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихово. пророковања; и имају власт над водама да их претварају у крв, и ди ударе земљу сваком муком кад год буду хтијели (Откр. 11:6). Ко су та два моћна пророка, два свједока Божија, о којима апосточ Јован говори? Свсти оци православне Цркве без двоумљсња тумаче да ће то би Iн свети Илија и Епох, који су у давна врсмена били узпесепи на небо живи Ово тумачење заснива сс на речима самог Господа: И запиташе гаученици његови говорећи: Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најпре треба да дође? А Исус одговарајући рече им: Илија ће заисти доћи најпре и уредити све (Матеј 17:10-11). Међутим, како нам саопштава апостол Јовап, и Илија и Енох бићс побеђени и убијсни: И кад сврше свједочење своје, звјер што излаза из бездана учиниће рат с њима, и побједиће их, и убиће их. И тјеле са њихова оставиће на тргу великога града (Јерусалима)... и људи т народа и родова и језика и племена гледаће тјелеса њихови три и по дана... И становншш земље радоваће се због њих (телекомуникацијс ће бити такве да ће погубљење пратити читав свет) ...јер ова два пророка мучише становнике (безбожнике) земље (Откр. 11:7-10). То значи да ће прогони хришћана бити толико учестали и јаки да ћс сви они мо рати да се склоне на најнеприступачнија места, не би ли избегли својс прогонитеље. А ли храмови, у којима ћс бити прекипута богослужења, неће остати пусти, у њих ће ући безбожници са намером да их својим присуством што више опогане. 288

I /н/< /<’ три и по дапи <)ул живот« од Чоги уђе у н>их (у уПпјсмк* иророке), /< стадоше па ноге своје, и страх велики обузе оне који и\ гледаху. И чуше силни глас с неба, који им говори: Узиђите овамо! II у /иђоше на небо на облаку, и видјеше их иепријатељи њиховн. II I' онај час би земљотрес велики, и наде десети дио града... а оста /и се уплашише и дадоше славу Богу небескоме. И седми анђео /атру би, и /шстадоше громки гласови на небу који говораху: Постаде /(«/> ство свијета Царство Господа нашега иХриста његово, и царсииНе г вијеке вијекова (Откр. 11:11-15). Дакле, у самом предворју д р у п >1 дои.н 1.1 Христа и Последњег Суда дсо јудејског народа ће, видевши узношен.е пи исбо два убијема пророка, поверовати и покајаће се за своје невсрсм по (и дадоше славу Богу небескоме), тј. обратиће се у хришћанство. Међу I п м иа овом месту апостол Јован закратко прекида описивање повезаних до гађаја, да би у 12. глави Откривења осликао борбу сатане против Цркнс од првог до другог доласка Христа. Он види: Знак велики показа се на небу: Жена (хришћанска Цркпа) обучена у сунце (Христа), и мјесец (земаљски свет) под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда (дванаест апостола). И о/ш бјеше трудна, и викаше од болови мучећи се да роди (у свету паганских култова и лицемерства). И роди мушко Дијете (прис хришћане), који ће паст и све народе са палицом гвозденом (руководи ти помесиим Црквама); и Дијете њезино биузето к Богу и пријестолу његову (већина првих хришћана погинула је мученичком смрћу, а најдо стојнији мсђу њима примљени су уз престо Божији) (Откр. 12:1-5). И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја (са тана) која имаше седам глави и десет рогова; и на главама њезиним седам круна; и реп њезин вуче трећину звијезда небеских, и баци их //
црунч 1ПЈ1ПГКН Хрисш). II кш)ч нн1))с нмсдаја ()а Ои к>ичспа на к'м пу, пачс про.оикти жспу (хр|1ш11пмгку I (ркиу) која роди мушко Чедо (мрис чрмш1мм1с). II ж еии (Цркни) бише дата <)<ш крила орла нсликога (шш |'иш 11 Пгтар м 11авле) да одлетиу пустињу на мјесто своје (мс1)у мснш (»ожачкс мароде који ћс сс обратити у хришћанство), где ће сехранита. . далско од т ије (ширити хришћанску всру). А змија (сатана) испуети ш жсном (I (рквом) изуста својих воду каоријеку (многобројна јс р п нчм учгм.а молуистине о Богу и Цркви) да бијеријека однела (да би сг I (р кна мгго више ослабила и разјединила). И земља (човскова мудрост) по 1 1 оже ж ени (Цркви), и отвори земљауста своја и прогута ријеку коЈу иснусти а.ждаја изуста својих (што значи да су се свети Оци одупрнн гвакојаким јересима). Иразгњеви се аждаја (сатана) иа жену (Цркву) и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповјс сти Божије и имају свједочинство Исуса Христа (почетак систематскг борбс мротив Црквс свим расположивим средствима) (Откр. 12:7-17). У овом кратком прегледу историје Цркве и света, апостол Јовам ма упгчатљив начин осликава најзначајнија средства борбс свих експонсма га сатаниних, јавних и тајних, против хришћанске Цркве. Основии об> рмси овс систематске борбс, како су векови пролазили, постајали су с т јасмији и разумљивији, јер су верујући иаучили да читају знакс времена У центру те систематске борбе налази се сила која све аспекте те борбг обједињује и усмерава у жељсном правцу. 'Го је синархија - савлада ис видљивих и видљивих експонената оца свих лаж и, тј. савлада тајних господара који утиру пут Дптихристу и потопљених државних власти које се свесно и директно боре против Бога. Своје виђеље богоборачке државнс власти на земљи, апостол Јовам осликава следећим речима:...« видјехзвијер где излази измора (богобо рачка државна власт), која имаше десет рогова и седам глава, и на ро говима њезиним десет круна (симболи земаљске власти), и на главама њезиним имена хулна. И дана јо ј бише уста која говоре охоле речи н хуљења (многобројни скспоненти - гласноговорпици државне власти)... и отвори уста своја за хуљење иа Бога, да хули Име његово, и дом ње гов, и оне који стаиују на небу (Откр. 13:1,5 и 6). Међутим, аиостол Јован нам описује једну посебпу политичку власт, једну светску супер државу, чији ће се административни апарат расиро стирати по целој земљи: ...и дана јо ј би власт над сваким родом и народом и језиком и племеном. Њено усиостављање догодиће се наком свеопштег рата или низа мањих ратова у којима ће силе таме однети мобеду: И данојој би да ратује са светима (са народима који ће се ус 290

про| пмп 1 1 ! н.еној екснанзији) и да их побједи (Огкр. 13:7). Отнадпици. |'ОЈих ћо би ги много, из убеђења и добровољно, признаће власт ове еумер нржаве: И сва земља дт ећи се пође за звијери, и поклонише се аждаји (сагаии) која даде власт звијери (светској супер држави); и поклонише

се звијери говорећи: Ко је пододан звијери? Ко м ож е ратовати е п.о и ...// ноклонише се њој сви опи који ж иве иа земљи, чије име није шпн сано у Књизи живота Јагњета закланога од постања свијета ((> 11 «р 13:3,4 и 8). Та богоборачка светска супер држава имаћс огромну иит I п управљаће свим покореним народима путем огромне присилс ногпуном контролом свих видова људске делатности, јер даде јо ј ажда/а силу своју и пријестол свој и власт велику (Откр. 13:2). У 17. главм ( >1 кривења апостол Јован још једпом види т у звер и говори о њој као о н/е ри црвеној, симболички представљајући званичну идеологију те светскс супер државе која ће имати боју паклене ватре и крви. Погледајмо како апостол Јован описује звер у 17. глави Откривем.а:

/вијер коју си видео бјеше и није, изаћи ће из бездана и отићи ћеу пропаст; и зачудиће се опи становници земље чија имеиа нису заиисана р Књигу живота од постања свијета, гледајући звијер, која бијеше, и није, и појавиће се. Седам глава... јесу седам царева: пет њих паде, и један јесте, а други још не дође, и кад дође мило треба да остане. И звијер која бјеше и пије, она је и осми, и од седморице је, и у пропаст иде (Откр. 17:8-11). А у 13. глави Откривења апостол Јован о главама звс ри говори на следећи начин: И видјех једну од глава њезинијех као на смрт заклану, и њезина смртна рана излечи се (Откр. 13:3). Како протумачити седам глава о којима говори апостол Јован? Сам апостол Јован наводи да седам глави... јесу седам иарева, што значи да ће у историји света бити седам покушаја, седам богоборачких држава чији ће владари запесени гордошћу покушати да ратним освајањима остваре једно свстско царство у коме ће се они прогласити за бога. До момента када је апостол Јован добио Откривење, већ је било пет таквих покушаја (пет њих паде). Рсчи ...и један јест е односе сс на државу у којој је живео апостол Јован, на Римску империју која је за врсме цара Нсрона прогонила прве хришћанс. И најзад, речи ...а други јо ш не дође, и кад дођемало треба да остане, односе се на светску супер државу на крају историје, јер звијер (светска супер држава) која бјеше и није, она је и осми, и од седморице је. И видјех једну од глава њезинијех као на смрт заклану, и њезина смртна рана излечи се. Како прогумачити ове речи апостола Јовама? Која је то глава и о каквој се рани ради? Са сигурношћу можемо рсћи

|г V 1111П1И.у пкч'Iн I шпа шори Гпмска пмнсрпја којп јс поражспа {1И1и,гш1) 1'п.пим X |>исI опс ж|пис па Крсгу. 1јсч обчира на миогс проп)И1 чI>|11111)аIш послс аога н на појаву многобројних јереси и јшжних ироро ка, псма пикаквс сумње да је т а рана крварила у мрвих хиљ аду тд и н а \рпп||)аистиа када су Васељенски сабори потпуно уобличилн догмаи\рип|ћапскс вере и када су разобличена многа јерстичка учсња. Та рапп ц сигурно крварила и у оним временима када се хришћанство ширило п пис 1 ало мсђу повим народима Европе од IX до X V I века. Међутим, п п.сипш смртна рана излечи се, десило се то у време када је Бог пос 1 ПО предмет сумње, подсмеха и презира. Да ли је могуће тачно утврди I и арсмс почетка болести Хрингћанства? Сасвим је сигурно да је суноврат почео у моменту уплива Аристотс доис философије у хришћанску мисао западне теологије, који је изро дпо један од највећих геолошких спорова тога времена. Био је то спор измсђу два мислиоца схоластике: фраљевца Јована Фигенце из Токсанс ( I 221-1274.), названог Бонавентура, са једне стране и доминиканца Томс Дквииског (1227-1274.), професора теологије на париском унивсрзитсту, 1.1

са друге странс. 11о учењу Томе Аквинског, стварање ех ш НПо је пешто што је било ствар откривења, односно вере, нешто што се са становишта вере нијс могло доводити у сумњу. Дакде, са становишта всре онтолошки статус Бога и света није могао бити исти. Међутим, упорсдо са тим Тома Аквински је учио да се разумски тако нешто иије могло оправдати, да сс разумом није могло доказати да је стварање ех ш ћ П о могуће, односно да свет нијс вечит. Овај парадокс у доктрини Томе Аквинског неоспорно је био последица утицаја Аристотелове философије. Потпуно је јасно да јс Тома Аквински био недоследан хришћански мислилац, пре свега због тога што је кљ учну хришћанску догму стварања ставио у домен верс, док је у домсну онога што јс разумско, стриктно онтолошки, дао предност Аристотеловом виђењу односа Бога и света. Оваквим ставом Тома Аквински је директно изиеверио дух хришћаиства, дајући могућност уплива рационалистичкој линији грчке философијс103.

103

За разлику од Томе Аквинског, Бонавентура је у том погледу био много доследнији. Од

лучно одбацивши аристотеловско, дакле, античко виђењс онтолошке равноправности Бога и свс га, он је доследно остао ири ставу да је стварање ех ш1п1о нешто без чега хришћанске доктринс не може бити. За фрањевца Бонавентуру, философски ум је само једна прелазна фаза између нростог веровања где Бога сазнајемо мање и контемплација где Га сазнајемо више. Бонавентура је у потпуности одбацио аутономност философије која је циљ сама себи и која почиње и завршава се сама собом.

292

Мојамом хуманистичких мислилаца, многобројних аутономних фи лософских праваца и успоставл.ањем царства нихилизма,раиа је полако ночела да зацељује. Она ћс у потпуности зацелити на крају времена, када ће човечанство одбацити екстремни и површни рационализам слободии\ зидара и поново успоставити царство паганских крвожедних култона Иа исги начин треба иротумачити и речи апостола Јована: Знијер, која бијеше, иније, и нојавићесе. Римска империја са својим крвожгмпим наганским култовима јесте звијер која бијеше ; процватом хришћамгз п з дошло је до рушења паганских култова (м није), али под утипајем и балистичких хорди паганство, у највулгарнијем смислу, поново ће бш п обновљено на крају времена (м појавиће се). А сада погледајмо део који говори о десет рогова. И десет рогови

које видје, то су десет царева који царство још не примише, него ћс као цареви примити власт истог часа са звијерју. Ови једно мишљење имају, и своју силу и власт дају звијери. Ови ће с Јагњетом заратити и Јагње ће нх победити... (Откр. 17:12-14). Апостол Јован види десет рогова као десет царева. То су дссет држава, највероватнијс десет светских федсрација, чијим ће уједињењем настати свегска супер држава (који царство још не при.мише, него ће као цареви примипш власт истог часа са звијерју). Ове богоборачке фсдерације, до момента ујсдињења, водиће сасвим исту политику - прогањање хришћанства (Овн једпо мишљење имају). У сваком случају, врховна власт у тој светској супср држави бићс сконцснтрисана у рукама једне личности. Апостол Јован, у својој Првој саборној посланици, назива ту личност Антихрист: Дјецо, последњи је час, и као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили мпоги антихристи; отуда знамо дај е последњи час (1. Јован 2:18). Апостол Павле га именујс као човјек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изпад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сјест иу храм Бож ији као Бог, тврдећи за себе да ј е Бог (2.Сол. 2:3-4). Током протсклих векова сатана је увек користио исти рецепт - на врху политичке и државне хијерархије увек је постављао Цара и Мага. Сетимо сс владавине Фридриха II који је носио титулу господар свети. У време разарања хришћанског јединства, овај краљ најуспешније је изражавао тежњу кабалиста да окрену световно против духовног. Учитељ му је био Михаел Скот, кабалиста и некромант у свештеничкој мантији. Цар и маг чинили су чудовишну спрегу у оквиру изоиачене теократије. Исти рецепг сатана ће применити и на крају времена. У свим нословима Антихристу ће помагати маг - лажни пророк: И видјех другу звијер где

293

и I т III III 1си 1,<' ( т р д п,ит1 и.ул' М1 |'л |\ м), ч 11111144 ' Оии ро,-и као у јп .■ п,1'пи1 (П|Н'дг 111ИП.1К) 14* М1п ирмром, 4.141144144 144) о.ш<)ојо (богохуиио Ј1 1111 1,1)111). II Сву 114401 11144' 1Н11Ј111Ч1 ( И К Ч Г М I*V11Г|) ДрЖИНС 1Ш ЧГПу I II Л ти хр и сго м ) 4411,044' п/ич) њом: иучичи 1)0 II' њмљи и који жит' ио и,о) пок.иии' 14 4 4 1 / ишјери (Аитихристу), чија се смртиа роио исц/е т ( ,1 1.1 1 шм јс у иотиуиости јасно зашто је рана зарасла: И чињошс 1110 меи,о иелико, иа учипи <)а и огањ силази с неба на земљу... и обмањујс. чудесими... говорећи онима који ж иве на земљи да начине лик шијсри (кул 1 Антихриста), која имадерану од мача и оста жива. И б и јој доно да до духлику звијерином (оживљавањс магије и паганских крвоже 11111 ' богова)... и учиии да буду побијени они који се не ноклоне лику зви/с рином (Откр. 13:11-15). Дакле, овде можемо јасно закључити следе1н* У светској супер држави, на чијем ће се челу налазити Антихрис г, од гиих л>уди ће се захтевати признање његове власти. Ко не призна врхон ну власт Антихриста следи му сигурна смрт. Све ово нам говори да 1п г.нгтска супер држава имати изузетно моћан административни апарш сп нрло ефикасном полицијом. И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и ро бове, да им даду ж иг на деснојруци њиховој или на челима њиховим. Да ннко нем ож е ни куповати ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имени њезина. Овде је мудрост. Ко имаум нека израчуна броЈ чвијери; јер је број човјеков, и број њезинје шест стотина шездесет о шест (Откр. 13:16-18). Иако смо у претходном поглављу већ видели шти значе ове речи апостола Јована и овде ћемо пагласити да ће светска супср држава бити држава у којој ће бити остварена потпуна контрола свако! нојединца. Људе ће једноставно тада очитавати, као што се данас очита вају цене производа у супермаркетима. Свако ко не прихвати жиг звијерн биће ликвидиран. Приврсда, којом ће управљати административни апа* рат светске супер државе, биће строго контролисана. Све трансакцијс моћи ће да обављају само појединци који прихвате жиг звијери. Многи су покушавали да, на основу магијских техника које су упра жњавали кабалисти (данас познатија као нумерологија), одгонстну име Антихриста помоћу слова која имају и бројчанс вредности. Али труд им је био непотребан, јер нам сами кабалисти дају одговор на ово питањс: број 666 написан хебрејским писмом даје реч САМАЕЈТ - дух таме. Замислимо сада једну светску супер државу, једно велико планс■ тарно село - како имају обичај да нам данас говоре присталице свеопште глобализације. У тој планетарној држави све ће бити подређено једној личности. Он ће управљати радном снагом целе плансте и сви ће морати 294

||И оОан 11.{||у Iтслове којс им додсли светска администрациЈа. С’на бопп ■ I иа нрироде биће својина светскс суаер државе. Сви извори енер| ијс, ■ ис мултинационалне компаније, сав саобраћај, сва средства всзс, сип мпдови наоружања, све ироизвсдене намирнице - све ћс биги у руклмл 1 0 државе, или, тачније речено, у рукама владара света. Он ће одре1)м вати положај и судбину сваког човека на зсмљи: његово радпо м еп о, I одишње приходе и расходе, његову вероисповест, број и иол деце кл" п егспен њиховог образовања. Истовремено, у његовим рукама ћс сс ил лл ш ти сва средства пропаганде (интернет, телевизија, штампа, радио), кно п сви облици уметности. Преко њих лажни пророк ће људе силити дл .. клањају Антихристу, јер је он једини бог, и да забораве старог Бога кш л је измислила људска фантазија. Потпуно је јасно да ће Ангихрист на крају времена бити обоготворсп 0 томс довољно сведочи досадашња историја људског рода. Сетимо се још једном всћ поменутог Фридриха II који је носио титулу гоагодара света; затим француског краља ЈТуја X IV који је носио титулу краљ сунца; сетимо се Робеспјсра коме су се обраћали као богу речима: ваше божииско височанство; затим Лењина, препарираног бољшевичког божанства, чија је напуњена лешина смештена у стаклсни саркофаг који је положеи у пагански храм; сетимо се његовог иаследника Стаљина, оца народа и мпогобројних комунистичких шефова чије су првомајскс нл радс и рођенданска славља неодољиво подсећала на речи из Откривења

И сва земља дивећп се пође за звијери, и поклонише се аждајн... го ворећи: Ко је подобан звијери? Ко мож е ратоваггги с њом? И отвора уста своја захуљеље на Бога...(О гкр. 13:3-6). Како ће изгледати унивсрзална религија будућности, звапична религија свстске супер државе последњих времена? То можемо само наслућивати на основу многобројних припрема које су обављене, или које се обављају у наше време. Зато нс сумњамо да ће она имати еклектичап карактер - биће мешавина разних погодних елемсната из скоро свих постојећих религија. Из јудаизма ће се иајвероватније узети учсњс о доласку месије који ће основати светско земаљско царство среће, мира и свеопштег благостања. Из хришћанства ћс сс сигурно узети учење о божанској природи месије, легеттде о библијским чудесима и нека морална правила која ће имати само украсни карактер. Из ислама ће се узети учење о светом рату прогив неверника - у овом случају хришћана, који сс неће покорити Антихристу. А што се тиче Божанства, његове суштине, његовог односа према свету и човеку, све ће бити узето из будизма (пантеизма). Наиме, већ у наше време је могуће уочити да је пантеизам врло 2‘А

11|)М11Ј|11' 111Н III

С'||1|реМГ11М, ( IIМ О

III

ил <'

I.'

И11 модсрни

МСП 1ИЈШ 1С I

1и МОДОЦ

ПП1 '10ИСМ1 МИ01 О ЈС И11КП1С М|)ИМ1111 II I II II Н ју 0

1»ОГу кип ИС11ИД 11.11 иој II III I имчиој см 1 м којп јс раздмвсма по чмтамом матсријаЈМ!ом свсчу. Модсрпм м н 11 ијм11сI јс гако иамоком постао спокојан, јер га бсчлмчиа смла 1111111 умочорава, ммти чахтева. Немој да ми досађујеш више, урла јсдам хсим мсчилиц ма сцени која, благо речено, подсећа на пакао, са мајицом ма ссбм ми којој сејасно уочава Христос, прекрижен магијским знаком X. 11аведему тврдњу да ћс управо пантеизам бити главни састојак см са која ће се у будућности звати универзалнарелигија, можемо поткремм 1 м иелнком пропагандом која се води на свим поЈвима људске делатм ост ма мољу философије за пантеизам су нсссбично радили Спиноза, Хсгсл. «1'мхтс, Шелинг и остали представници немачке идеалистичке филосо фмјс; ма пољу теологије за пантсизам ради светски теозофски покрет; пл поЈђу науке за пантсизам ради масонска георија о еволуцији живих бића (мамтеизам окренут наглавце); на пољу етике за пантеизам су радили Хс мммгвеј, Шо, Бекет, Толстој; на пољу културе и образовања за пантеизам ради савремени хуманизам и његов прирепак - грађанско (наднационалмо и надконфссионално) образовање; на п о јб у практичног за пантеизам су радиле и раде мпогобројне про гестантскс секте које Христа сматрају само учитељем - обичним човском који се својим умом и способностима учдигао изнад срсдине у којој је живео. И поклонише се њој (звери) сви они који ж иве на земљи, чије име није записаноу Књизи живота (отпадници који се никада неће покајати) (Откр. 13:8), дакле, сви сем хришћана који ће препознати праву природу Антихриста и његове светске супер државе. И тада ће настати прогом хришћана који до тада није био виђен у историји света. Мученички ће страдати многи поглавари Дркве и многи верници ...звијер што излази из безданаучинићерат с њима, и побједиће их, иубиће их (Откр. 11:7). Али Црква нсће престати да постоји, него ће само отићи на непристу начна места, где ће услови живота бити готово немогући ...овдје је трпљење и вјера светих (Откр. 13:10). Људи последњих времена очекиваће да им царство Антихристово, његова супер држава која ће обухватати цео свет, пружи коначно задовољење - да у потпупости овладају свим тајнама природе и да, у складу са теоријом прогреса, коначно и за сва времена створе царство земаљскс среће, опшгег мира и благостања. Међутим, царство Антихриста изгледаће сасвим супротно од њихових надања ...и царство њезино пости

мрачно, и гризли су језике своје од бола, и хулише Бога небескога од болова и рана својих, и не покајаше се за дјела своја (Откр. 16:10-11). 296

Окру пм чржашш уирава, потпуна контрола сваког појодиипа, суропо кажи.анан. 0 н најмвње нспослушности, међусобни сукоби демоничонп пих људи и парода, глад, суша, болести, страх и безнадежност, бићс су рова стварност свакодневног живота последњих људи. Биће то иотпунн Iрију.мф бесмисла. Међутим, ово стање нсће дуго потрајати. Глад, безнађс п окр\ I на власт учиниће да у овој супер држави дође до избијан.а ноб\ н> // видјех гдје т уста аждаје и из уста звијери и из уста лижп«.- »/<.<

рока излазе три иечиста духа као жабе; Јер су ово духови д, ч«п,, ,, који чиие чудеса, и одлазе царевима целе васељене да их скупе на Оо/ ш Дан онај велики Бога Сведржитеља (Откр. 16:13-14). У иск> ир> м. Лнтихрист и његов лажни пророк почеће са припремама за коначни <><• рачун са хришћанском црквом. И сабра их на мјесто, које се јевре/ски зове Армагедон. И насташе муње и громови и гласови, и би велии и земљотрес; такав земљотрес и тако велики какав не би откада <г људи на земљи. И град велики раздјели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики би споменут пред Богом да му се да чаша вина жестине гњева његовог (Откр. 16:16, 18 и 19). Овако апостол Јован описује тај страшни рат на крају историје који, по својој жестини и носледицама, неће бити ни налик претходним ратовима у ис торији човечанства. О узроцима и последицама великог боја код Армагедона, апостол Јован подробиије говори осликавајући осуду блуднице и пад Вавилона : Ходи да ти покажем осуду блуднице (Антихристова супер држаиа) која седи на водама многим (потчињсни су јој многи народи), с којом блудничише цареви земаљски (државнс власти које су спроводилс исту политику прогањања Цркве и успостављања општег бсзакоња), и становници земље опише се вином блуда њезина (због своје гордљивости и огпадништва људи ће попримити демонске особине). И видјех жену (Антихристову супер државу) гдје седи на црвеној звери која бјеше пуна имена хулних и имаше седам глави и десет рогова (своју моћ засниваћс на уједињењу десет отпадничких фсдерација на крају историје и вско вној борби против хришћанске Цркве). И ж ена бјеше обучена у норфир (знаци царске власти) и скерлет (окупана у крви правоверних) и накиИеназлатом и драгим камењем и бисерима (симболи паганских култова), и имаше чашу златнуу руци својој, пуну гнусоба и поганштина блуда свога (верски и моралпи пад човечанства). И на челу њезину наниеа но име, тајна: Вавилон велики, мати блудница и гнусоба земал,еки \ (Антихристова супер држава биће рестаурација иагапског Вавплона). II

297

пш)/1'\ Ж 1'Ну .ч)/<’ (Г опи/н Ш) К/НП1 • «« ти\ н т) крви св/сдоки Исусонил (нрогопм И Ј1ИКИИЛ11ЦИ.ЈС \р1П1||11И1И клп мм|1ШИП ЦО| 1|1)1|ј у ЈШПЦу Д(>| 1||)|\ј||) II рсчс ми: Ноде мто иидје, гдје сјвди б, 1удиица, ош суљуди и народи, н 11'мсна и јечици. II десет рогова што видје, и тијер, они Ие (народи) омртунш на блудницу (побупа у царству Аптихриста), и опустошиПе /е и оголети, и месо Пе њезинојести, и сажеНи Неје огњем (опис би Iг' код Лрмагедона). И жена коју видје, јест е град велики, који има цир етчо над царевима земаљским (Откр. 17:1-6, 15, 16 и 18). Лпостол Јован нам говори о последицама овог рата - о разарапд нрсстонице Антихриста. Апостол Јован назива ту нрсстоницу Вавилон иелики. Већина светих отаца мисли да се под Вавилоном великим трсбш смаграти Јерусалим у који ће, по њиховим речима, Антихрист пренсш сноју престоницу. На то нас наводе и саме речи апостола Јована кади јс Царство Славс Божије назвао Јерусалим нови, као да је тимс хтсо дп покаже да је он сасвим нешто супротно зсмаљском Јерусалиму, који ћс бити центар светске супер државе. ЈБуди који ће преживети овај највећи рат у историји човечанства, чудиће се брзом и успсшном разарању Аптихристове прсстонице: И вика д у гледијуИи дим од пожара њезина, говореНи: Који град би као ова/ велики градт ? Мсђутим, овим страшним ратом неће бити коначно уништен Амтихрист и његово царство. Својим другим доласком Христос коначно побеђујс сатану, свргава га у Ад, тада настаје опптте васкрсење мртвих н коначни С уд Божији над свим људима који су живели на земЈБИ од почс гка века: И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорно, гдјеје и звијер илаж ни пророк; и биНе мучсни дан и ноћу вјекове вије■ кова... И видјех мртве, велике и мале, гдје стоје пред пријестолом, и10 4 104 Већина човечанства ће се веровагно чудити како се једна тако моћна царевина нретво рила у прах и пснео. Али они који се неће чудити брзој пропасти Антихриста биће хришћани О томе говори виђсн.е Светог старца Нектарија: Вчдим огромно поље, и на том пољу збиаа Сг

страшан бој између безбројних еојеки богоодступника и невелике групе хришНана. Сви бо гоодступиици су добро наоружани... а хришћаии су без оружја. И већ се, на мој ужас, може предвидети исход битке: паетуна моме.нат коначие победе богоодступничких војски, пош то од хришћана готово да никог није ни остало. Празнично накинђурене гомиле богоодступ ника са женама и децом, већ ликују и славе своју победу. Одједиом, по броју незиатна група хришћаиа, међу којима видим и жене и децу, изнеиада напада своје и Божије противнике, ч зи један трен читаво огромно поље битке покрива се труповима антихришћанскејединицс, и све њене хорде виде се побијене и при том... без помоћи било каквог ору.жја. И унитах вој ника који је стајао близу мене: Како стемогли да одолите тико безбројном мноштву војске? Вог је помогао!, одговори он. А чиме, упитах. Гле, оружјау вас није било. Чиме смо стигли!, одговори војник.

298

кп>и.1' се отворише, // друга се књига отвори, која је Књига жпвота; а бише еуђепи мртви по дјелима својим као што је записано у књига■ иа. // ко се не нађе записану Књизи живота бичен б и у језеро о.чиено (()ткр, 20:10, 12 и 15). У последње двс главе Откривења, апостол Јован у симболпми опн сује будуће вечно Царство славе Божије и будући живот прансдиим! \ к)м Царству - апостол Јован види Ново небо и Нову земљу, јср |||К'1)<И11н<«> исбо и прсђашња земља нестадоше. И на крају Христос поново упозорава човечанство: И рече нн Ч, шпечати ријечи пророштва књиге ове, јер је вријеме близу. Ко чинн неправду некајош чини неправду, и нечисти нека се још прља; а но /е нраведан нека још чини правду, и ко је свет нека се још освећује. I чч долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелими н,е говим (Откр. 22:10-12).

С всги Јован Погослов - написао О ткривен.с (на грчком А покалипса), последњу кн.игу Светог Пнсма којом се заврш ава канон богонадахнутих књ ига. О ва књ ига садржн пророчапства о будућности, о судбинн свста, човечанства и Ц ркве у периоду од прво! до другог доласка Х риста, тј. до сврш сткп историјс.

М апа острва Пагмос и ссдпм црклпа коЈс у О гкривењ у си. Јошшл Когослоиа нрсд стављ ају ссдам сиоиа > ис I оријм пассл.сискс хрнш ћаискт кркис од пршн |о друкм дода ска Христа.

(Лк 1л м \к

Јерсс католичке цркве и полуисгине о Богу и Цркви изродилс су чи ос Iилс јсреси западног хришћанства, почев од протестантске охолос I и пи до ссктс самоубица марксистичко-религиозне заједнице Џима Џонса1"'' Католички свет оличен у папству (папа је грешан као човек, али Ос I грешан у својим одлукама) јс ујеретичком заносу гурао себе све дубл.( у понор лажи, обмана и сујете, стварајући новог хришћанског Бога но сопственом лику, једну сујетну и шизоидну сподобу, осветника који 1н нсмилосрдно мучити човечанство до момента Великог суда10 106. 5 Управо ова јерес католичке цркве оцењена је од стране кабалистичке над-владе као камен темељац будућегјудејског царства. Рсд Витезови темплари (једна од организација хришћанског типл). раздиран навалом јеретичког учења, пао је под контролу кабалистичкс (||иланге107. Неонисиво богатство реда, који је био под директном уп равом папе, стечсно разним махипацијама у складу са кабалистичком пословношћу требало је да омогући кабалистима потпупу превласт над хришћанским светом. 105 Школски пример духоине наказности је амерички протестант Џим Џонс, који је основао марксистичко-религио.зну заједницу (комуну) Џонстаун у џунгли Гвајане. Џонсов развојни нут текао је у складу са главпим токовима данашњег рслигијско-политичког света. Кренувши од иретензија да је он лично реинкарнација Исуса Христа, затим Буде, па Лсњина, завршио јс као иосредник или медијум за пренос гласова духовних бића из друге галаксије. Међу његовим пош товаоцима били су градоначелник Сан Франциска, гувернер Калифорнијс, као и жена председ иика САД. Како је дошло до ужасног масовног самоубиства око 900 људи? Можда је руски писац Достојевски у свом роману Зли дуси пророчанеки предвидео саму суштину овог потеза (када у роману Кирилов исказујс своје уверење да је самоубиство онај послсдњи потез којим човек докп зује да јс постчо Бог). 106 Данас многи католици са поносом истичу беспрекорност своје римокатоличке цркве, њен спољашњи сјај, као и своје строго утврђене обавезе, скривајући на тај начин свој патолошки етрах од освете католичког разбеснелог Бога. Неко је једном рскао: Јадна је она црква која своје

вернике утерује бичему Храм. 107 У књизи Масони у Југославији 3. Ненезић, говорсћи о темпларима, пише: Вероват но је да су такву организацију водчле уже групе ипицирапих мајстора којима се приписуЈе тежња за остваривињем новог програма теократског друштви уједињене Европе са синк ретизованом религијом која би представљала компромисно решење између хришћанског, с једне стране, талмудско-кабалистичког учења, са друге стрине. Није тешко погодити која би доктрина временом изградила доминантну улогу у оквиру нове, синкретизоване религије. Ненс зић дал.е пише: Могућност извесне толеранције, конфесионалне пре свега, у темпларском

реду дозвољавала је њихова просторна раширеност, која је истовременоуслов и зи постојањ« чврстог језгра централистичког окунљања и управљања. Исти принцип организовања имале су и кабалистичке заједнице широм Европе, много пре настанка темпларског реда.

300

ИоуинЈХ гомпларског реда опредслио јс кабалисте за дуготрајпију п стрпЈћивију борбу стварањем читавог низа паралелних организација да би 1717. године, масони добили ту част да сан о кабалистичкој надмоИ пости спроведу у дело. Директну везу између масона и гемпларског реда не оспоранпју пп сами слободни зидари, који су их увек бранили не водећи рачуии...... гини. Само у књигама написаним за браћу високих степена већ п«и и. 1» иим у тајну безакоња, којима више не смета отворено антихришћл......... не крије се истинска природа храмовника. Ако обратимо пажњу на извесне симболе масонсрије открићемо ....... директних веза између слободних зидара и храмовника. У центру ашм масонске ложе је круг, комс су придодата три елемента: центар кругп и две паралелне линије. У масонској теорији круг представља бескријнм свемир, тачка у центру је масон појсдинац, а тангентне линије круга су наводно штапови св. Јована Крститеља и св. Јована Евангелисте. У једном делу ритуала масони се крећу око круга, као што су то и ви тезови храма, у церемонији иницијације, некада радили. Свс се одвијало у њиховим сонственим црквама кружног облика108. Симболизам масонског мозаичког пода, изглед шаховске табле, тако ђе је у директној всзи са темпларским редом. Ратна застава витезова хра ма босан, састојала се од црног квадрата који се налазио изнад белог. Ако се ови квадрати поређају један изнад другог добија се црно-бели мозаик, Најважиији комад масонске гардеробе је несумњиво масонска ко цељица, прва ствар коју прима ученик приликом своје иницијације и први масонски симбол који му се објашњава. Данас је масонска кецељица скројена, постављена, оивичена ресама и украшена знацима и симболи ма. Међутим, у почетку била је то некројсна бсла јагњећа кожа везана око струка, еимбол нсвиности и чистоте. И овдс откривамо директну везу масонеријс и витезова храма. Темпларско правило забрањивало је било какво лично украшавање сем појаса од беле јагњеће коже. И други делоки масонске гардеробе стојс у директној вези са витезовима храма. Беле рукавице и бела одора, одећа која се носи приликом масонске иниција ције, биле су обавезан део правила облачења и код тсмпларских витсзова. Наиме, правило је захтевало да темпларски свештеници стално носе бсле рукавице како би њихове рукс биле чисте када додирују Бога, док је бели огртач био главни део витешке одеће. 108 Најважнија темпларска црква у Британијије саграђена у облику правилног кру. а. ( )сш> вана је 1185. године од стране Хераклија, Јерусалимског пагријарха. 11алати се у Лондоиу.

301

III,м п |ц ' 11* мпг 1 срн 0 '1 н 11 \ п )|м>1.1 т јп г масоигријс и опн су. т ко|)с, у 111 ргкшо| ис'|ц са н и тс 1 0 Ш1 ма чрама. Пницијацијом у с'1 гиги мццчора капдидату сс говори да јс брат пирата и гусара, ипо гнм Г)ој|||'1 кп поисчујс слободне зидаре са делом темпларских шпезона који гу. пакоп ун и ттсп .а реда, успели да сачувају део своје флотс бавсћи гг I усарсп.см, 11ајочигледнија веза између витезова храма и данашње масонсрп |1 јс Давидова јудаистичка шестокрака звсзда. Нема никакве сумње да <\ ггмилари усвојили Давидову звезду као свој основни симбол над којим гу се, под кабалистичком контролом, заклињали на верност господар\ и па поштовање тајногтем пларскогустава109. Ако сс узме у обзир чнп.е ппца да су рани масони били темплари у бекству, или њихови потомци гасвим је логично да отворсно коришћење овогсимбола није долазило \ обчир. У намери да задрже симболику кабалистичке доктрине, морали гу модификовати свој основни симбол - Давидову шестокраку звечду. 1л би се на тај начин одагнала свака сумња у даљс постојање реда. Нсћ гмо говорили о томе да је један део темплара, који је избегао хапшеи.г пашао уточиш те у оргапизацијама зидарских еснафа Енглеске и Шкоч гкс. 11рилагођавајући своју доктрину новим условима тсмплари у бск ству, или рани масони, модификовали су свој основни симбол у складу га дслатношћу зидарских еснафа. Избацујући хоризонталне, међусобип иаралелне лииије, шестокрака звезда добила је облик два оштра, на спрамна угла. Горњи угао добио јс изглсд шсстара, док је доњи угао добио изглсд угломера, дакле два проста алата средњевековних мајсторл чидара110. Масонство се вековима увијало у дубоку тајну, тако да је свако посвећење на следећи степен обавезивало сваког масона на чувањс тајнм које је до тог момента спознао. Масони нижих степепа немају увид у рад виших степена, а често ни у идентитет личности које чине вииш степен. Тако у раду првог степена учествују шегрт, калфа и мајстор, у раду другог стспсна само калфа и мајстор, док у скуповима трећег степена учествују само мајстори. За одавање тајпи масоиима се углавном прети смрћу па су врло ретки случајеви да масони, и после иступања из ложе, 109 Наивно би било поверовати да су храмовници усвојили Давидову звезду само зато што им је прво седишге реда било у делу палате краља Болдвина II, који је подигнут на темељими некадашњег Соломоновог храма. 110 Данас се у ложама слободних зидара налазе, један до другог, оба симбола: кабалистичка шестокрака звезда и и.ена модификација коју су смислили рани масони.

302

т кринлју тајнс реда111. Једина могу1шост да се то ипак деси постојалп јс у псриодима прогањања масонерије услед одређених историјских околиости, о чсму смо већ говорили. Што се масон више псње по степенипама масонске пирамиде, го јпчг осећа да над њим постоји јака сила која га може присилити да ног I упи чак и против својих уверења. Да ли су у питању надмасонске ор| ......... ције и да ли и над њима постоји неки центар? Одговоре на онл 11111.111 спознаће можда мали број одабраних који су одавно прихваппи ин тајне масонске доктринс. Систем робовласничкс подређеносш, о(шт <м чувања тајне, мноштво симбола чији се број умножава при сваком корл ку унапрсд и који могу добити морални смисао само у сопственом 1 умп чењу, остаћс вечна загонетка за већину масона нижих степена. Уласком у масонску ложу масон губи сваку самосталност нод ређујући себе драконској дисциплини једне борбсне организације. Овл послушност масона предвиђена је и у самом тексту заклетве који је усвојен од стране Конвента 1894. године: Заветујем се чшићу, <)а Ну се

одазвати сваком позиву, који ће мепи бити упућен од фран-масонерије, ма каква била политичка или друга ситуација у којој би се нашао, и да ћу бранити на сваки могући за мене начин све њене одлукеу питањима политичким и социјалним. Најбољи пример слепог масонског послушништва, вишс пута нл веден у антимасонској литератури, је случај масона херцега Карла од Брауншвајга. У бици код Валмија 1792. године, у јеку Француске ре волуције, главнокомандујући херцег од Брауншвајга свссно је изгубио битку по паређсњу ложе, иако је револуционарна војска била у потпуности неспремна да се супротстави организованој армији савезника. Масонско чедо - Француска револуција је била у опасности и масон ју је морао спасти радећи директно прогив интсрсса сопствсне отаџбине, стављајући масонеке принципе изнад свега. У нижим степенима масонсрије слободни зидар пролази кроз некол ико стадијума интерконфесионализма да би, посвећењем у више степене, постао отворсни противник хришћанства који ћс, изругујући му се на сваком кораку, покушавати да кроз своју делатност у јавном животу изопачи свс његове доктрине. Масон виших степена одбацује сједињење сл Богом у хришћанском смислу. Његов животни циљ више није Бог већ 111 Масонске казне, укљученс у заклетве које се полажу на сваком степену, врло сликонн \о описују саму суштину масоиства. Ишчупати језик из корена, срне ич груди, прсссћи I ело нл пш дела, а органе спалити, део су широког репертоара масонских казни за свс онс који одцју 'шјнг реда.

КИ

'имо '|о1 ич1 1 1 Нс I|Н), м,1 14' потпумо он|п-1и- жмноту бс »1>01 н Чито мисом ми сником корику мсрфмдмо сугсрИ 1 мс одрицнм.с иослумшос 1 м I>о! у, момиш I сс мрсми Њсму као прсма ссби равном и иа тај мачим глорм(|)икујс шр ло( I мрни I рсх васионе. Зато и масон малог посвеНења у сном одмос\ мрсма 11ркви, чак м без нарочитих инструкција, иснуњава кабалис I мчк м 1Ш Л0 1 који јс пајбоље формулисан у Протоколу бр. 4 скунова сионсмо мудраца: Ми морамо <)и поткопавамо веру, да шичупамо т ума ,'оја саме принципе божанства и духа и да све заменимо аритметичкн н

1

рачунима и митеријалним потребама. Успсх масоиске пропаганде био је толико велик да је менталитп проссчно образованог човека постао у великој мери масонски, као и сш н.с1 овс представе о догађајима светскс историје. Ова пропаганда, порс I остар и вањ а коначне идеје о кабалистичком царству применом разпмч облика перфидне борбе, имала је задатак да вешто затамни постојан.с сиободног зидарства и његове делатности, што у историји човечанстни представља један од највећих фалсификата историјских чињеница. Дн ||и је неко од нас, школујући се, икада чуо за кабалистичку осионост, зи разлоге прогањања јудејског народа у историји, за праве разлоге обрн чуна са темпларима, чуо о улози розснкројцера, о правим страхотами Француске револуцијс, знао о кабалистичком елементу код такозванпч хуманиста, знао о улози масонерије у револуцијама, да ли је неко комн чно чуо да у земљи у којој живи постоји Велика масонска ложа? Ссм оних злонамерних, свако ће признати да ове теме пије обрађивао никадн у току школовања, да је о њима само пешто начуо, или је евентуално прочитао нску од ретких књига антимасонске литературе. Према замисли кабалистичке над-владе нова светска религија, коју масони сугериш у кроз разне екуменскс покрете, има прелазни карактер 11ре доласка кабалисти чког месије ови покрети имају задатак да поткопа вају све религије (а посебно хришћанство) и да обезбеде њихово коначмо рушењс у време доласка Антихриста, тако да ће нова светска религијп имати карактер паганства и то у највулгарнијем смислу те речи. Од то 1 момепта то ће бити рслигија гоја, животиља у људском облику, робова новог кабалистичког парства. Кабалистичка над-влада никада није нм имала намсру да спроводи општи прозслитизам, насилпо обраћање свих народа у кабалистичко исповедање. Када ми зацаримо, неће нам бити пожељно постојање друге религије сем наше; нико и никад неће просуђивати иашу веру с њеног правог гледишта, јер је неће иико савршено познавати сем наших, који се никада неће усудити да издају њене тајне, каже се у Протоколу бр. 14 скупова сионских мудраца. 304

Цп јс јасмо одрсђен. Неопаганизам, који нсИс имати ниједан атрн буз озбиљнс религијс, биће религија гоја-робова, док ће кабалистичку рслигнју уживати само господари. У Протоколу бр. 14 скупова сионских мудраиа јасно је ичражсиа исвсрица према свему што није јудејско. Овде се само нагоисшпии м ћс масони, издајници нејудсјског света, бити главни проблем каоаши I • након коначног обрачуна. Зато се у Протоколу бр. 15 јасно на 1 <ми ип т • и обрачун са њима: Свако ново оснивање ма каквог тајног уд/»г <«<<<«

биНе пшкође кажњиво смртном казном и она од њих, који сада пос тоје, која су нам служили и служе, ми ћемо укинути и прогнати г далеке од Европе континенте. Тако ћемо поступити с оним гојама масонима који одвећ много знају; оне пак, које ћемо из било којих ра / лога помиловати остаћеу вечном страху од прогонства. Данашња пирамида светског центра моћи грађена је кроз вековс систематски, обухватајући временом све институције које су масопи створили, као и тајне организације које су утрле пут настанку масонства. На врху ове пирамиде налази се кабалистички цептар. кабалистичка над-влада, главни наредбодавац у чији састав улазе најумнији фарисеји који тоталпо контролишу и усмеравају моћпу мрсжу масоп ских творевина. Овај центар није ништа друго до кабалистички фарисејски Синедри он који, вероватно по узору на стара времсна, броји 72 члана. Његов ос новни задатак је да у потпуности припреми долазак земаљског месије кабалиста - Антихриста. У складу са иаведеним, данашња пирамида светске моћи има шест с гепеника. На врху пирамиде јс фарисејски Синедрион. Затим следе надмасонске организације састављене од одабраних масона највиших степена, након њих мрсжа великих ложа - по једна или вишс њих за сваку земљу света, онда следе масонске ложс организоване по територијалном принципу - седишта ових ложа везују се за веће место или град, стененицу ниже чине масонске творевине - институције које извршавају постављене задатке, и на крају прву степеницу, која је основа пирамиде, чини нејудсјска маса која се перфидно води у жељеном правцу. Након доласка кабалистичког цара и коначног обрачуна, пирамидална хијерархија ће, по замисли центра, бити сасвим другачија. 11а врху пирамиде биће месија, кабалистички цар - Антихрист, испод њега ћс се налазити кабалистички Синедрион - влада новог кабалистичког царсз ва, степеницу ниже биће све кабалистичке организацијо под дирсктном уп равом Синедриона - једна банка, једна полицпјл, једпл ирјекл, једнл лл

мммм‘ I рици|л и Ш11'РЦЈу. 1КН'|ц’лм.у I' н ч к м м ту '1ММ1|1к* робонекп мисп м*|и 1н- р п д т и и служ и ти , К«о ш го су сс масони до данас представљали као носиоци рп'»ир|м чоисчпистна, градитељи слободе, једнакости и братстна, гако Нс и Лш п чрмт I, но сном доласку, показивати своје добро лице, мроповсдаНс л.уОпи мс1)у л.удима и чиниће чуда, не би ли засенио профане. Престаћс сип ра гови и сукоби у свегу. Веровагно ће то бити време спал.ивања оруЖ|и I оја, а још је вероватније да ћс и многи нејудејци сами учествовати у оном чину заслепљени великом преваром. Време након тога најбоље опису.ј« сн. Иримеј Лионски: То ће бипги вре.ме суровости и тегиког прогоии Цркве, које ће бити горе од сваког претходног у историји. Сасвим ц сигурно да ће се овај прогон једино односити на Свету Православну 11,р КИУ»јср на западу више неће имати шта да се прогања.

306

ЗЛ КРЛЈ

Када је Џорџ Буш, бивши амерички председник, почетком депе/цч < I их година најавио настанак Новог светског поретка као Снегеке ш|г ■ нице народа (01ођа1 Соттип1(:у оПЧабопз), многи анадитичари <\ << сетили америчке новчанице од једног долара на којој, поред мшишнн масонских симбола, стоји натпис на латинском језику N04'ш« Ом1п 8 с с 1о г и т - Нови светски поредак. За многе од њих био је го чм |н I 1<< каз да је нови светски поредак плод дуготрајног и пажљивог млцим|>.ш . < Међутим, само је мали број аналитичара јасно указао да је натпис 1М<<\ м < Огбо 5ес1огит део глобалне с гратегије и дугорочног планирања слобоц них зидара, још од времена оснивања баварских илумината са којими почиње псриод борбене масонерије112. Шта више, да би се у потпуности скренула пажња са масонских планова, а самим тим и одагнала могућност откривања тајних шефова, уведсн је у оптицај нов термин - мондијалнзам, чиме је именована идео логија Новог светског поретка. Нови светски порсдак се нуди као доба всчног благостања, иепрсстп ног мира, јасно дефинисаних људских права и неизмерног напрстки

човечанства. Нови рајски врт има задатак да усрећи човечанство. Потребно јс само да се сваки појединац беспоговорно преиусти задовољствима било које врсте, од материјалних до верских, по принципу да у животу ништа више није шокан гно. Шта је у суштини мондијализам? Многи аналитичари се слажу да под мондијализмом треба подразумевати успостављање јсдне владе на светском нивоу, која ће бити ек112 Годинама су масонски историчари настојали да минимализују утицај превратничких програма баварских илумината на свстску историју проглашавајући их својеврсном ссктом, чијс је организапионо устројство само подсеИало на хијерархију слободних зидара. Посебан труд уло жила је америчка масонерија оценивши аргументе нротив илумината као неистиниге, нелогнчпс и надуване. Томас Џеферсон јс, прочитавши само трећи део књиге опата Баруела (један од аутора који је раскринкао илуминате), констатовао: Д с л о в и књ игс које ј е пиписао Баруел одговарчју л у даку т Б едлем а (Бедлем - болница за умоболне у Лондону). Чак и многи православни аналит н чари негирају постојање везе између слободних зидара и илумината, оцењујући ову органи шцнју као једну од многих тајних дружина. Међутим, новчаница од једног долара препуна је масонскс симболике. Централно место заузимаједан од основних масонских симбола - недонршема (ш рубљепа) правилначетвоространапирамидасатринаестредова цигли. Надоњем рсду, који пред ставља основу целе грађевине, уклесан је римски број М0СС1,ХХУ1 - 1776. тд и н а о с 1 Ш 1ш н .<1 баварских илумината!

107

ги о н с т мг1)уппрод11‘ Ч'бвикпрско! ооЛпјп и у чијим рукммп ћг гг њрш |и 1 м нијнсћн дго снгтгког капигали. До тада, мокдијалилам има шлп11и да сгапио осгнари конгролу над политичким, привредмим, кул гурнп I и рслигијским крстаи>има сваке националне држанс да би, у момпи (|шрмирања светскс владе, коначно успоставио глобалну коитрод\ пи I читаним чонечанством. Коначан ц и љ је стварање једнс држанг на њ 1-1 планети. Према томе, аналитичари мондијализма, идеологијс новог псОи »»,. 1вмљи, цео проблем своде на скономску основу. Међусобно чврс го ..... чаи мсђународни банкарски лоби, у чијим рукама се налази највсћп и снстског капитала, тежи ка апсолутној и по својој природи всчиој нлт <и иад читавим човечанством - у име енормних профита. Нема никакве сумње да је однос према новцу један од изворн <нн чала. Новац, сам по себи, није узрок. То је љубав према њему, која сс « финише као похлепа. Она мотивише нске припаднике друштва да н рћ нслике количине новца. Са друге стране, историја нас учи да постоје људи, друштва, ргнн I нјски системи и народи који су, злоупотребљавајући слободу морпл11<ч ичбора, увек тежили ка остваривању апсолутне власти, не само над нри падницима своје заједнице, всћ и над читавим светом. Њихова и о л п т чка, социјална и рслигијска пракса има историјски континуитет, а н,< н дсструктивни карактер може се ретросиективно пратити до дубокн \ прошлост. Међутим, тешко је поверовати да у оспови злоупотрсбе слобњш моралног избора и у тежњи ка глобалној контроли човечанства (успм стављањем јсдне владе на планетарном нивоу) лежи потреба за еппр мним богаћењем олигархије из сенке. Сасвим је сигурно да збуњују1њ фактор, који блокира правилно сагледавање проблема, лежи у чињснппм да су економија, политика и култура увек биле под утицајем лобија ниј богатијих капиталиста, тако да већина профаних прихвата ову чин.гнн цу као норма.чпу појаву. Поред тога, нагла скспанзија ревизионистичке историјс у послсдн.н неколико дсцснија двадесетог века, која даје сасвим другачија тумачсн.и одређених историјских догађаја од званичнс историје, јасн оје указалп и > постојање тајне Синархије - савладе једног светског центра моћи и и.< гових званичних ексионената, међу којима је и међународни банкаргкм лоби са центром у Сједињеним Америчким Државама. Јошје Дипији 1650. године, доказавши кривицу витезоватемпларсм» реда, наговестио могућност да је огромно богатство реда представл.илм 308

I имо срг и т о којим оп Iајмп М10(|к>иц |" м

\1шшгиш< /<и <н<чи

I к' I у М01 ућнос I 11111ОВССТИОјс II опат 1м || \ I I 11111И\ ||11 О 1МЧ11М11М11 <|>1МШМ | мран.а ирснра 1 ппчких планова бавар( кич ммчммми Iм Копачам цил> тајне Синархијс јс уомос'1 ам.а.ам.о ши -1 м I уимома 111101 икиира та снстску скономску заједницу, када ћс асискти сунсрсм|1 1 с и 1 (ипи мрснссени на наднационалну власт. Другим рсчима, коиачаи иин. јс с гнарање јсдне свстске државе и једнс свстске владс. У својој књизи Заиад у крнзи Џејмс 11. Варбург јс наиисао: Ми м<и

нимо у описпом периоду преласка из ере пуног сунеренитети ници/с дрмеавеу еру светске владе. В ар бур гје 17. фебруара 1950. мдипс. ирс I ( сннтским комитетом С А Д , објаснио и како ће народи свсга добн I н па\ I нобалну власт: ИмаИемо светску владу, свидело ее то вими и ш //«•, консезусом или силом. Убедити народе света да се одрекну националног суверенитс Iа и м I а предају у руке светској влади је заиста импозантан задатак. Мсћуд им, с гратези тајне Синархије сматрају да је тај циљ итекако осгварл.ин. <'сн 1 смбра 1977. године, тадашњи директор Светске здравствснс оргапи м ције др. Брок Чизолм јавно је обзнанио обрисе глобалиог плаиа освајан.а снета, који се већ увелико спроводио у дело: Да бисмо стигли до свет ске владе, неопходно ј е из свести људи уклопити њихов ипдинидуа тзам, оданост породичпој традицији, националпом патриоти зму и перским догмами... Ми смо нрогутали све нрсте отронних унерео.и којими су нас хранили паши родитељи, наши учитељи у школима, ниши нолитичари, наши снештеници, наше новине и сни остали коЈи су имали интерес да нас контролишу. Реинтернретацији а ененту ално искорењивање концента доброг илошег, који је бчо оснона иасни танања деце, замена нере интелигентним и рационалним мишл>ењс и код старијих људи, то су циљеви... на којима треба заснивати нро мене у људском нонашању. На основу обриса паклсног плана тајне Синархије, савладе јудсјско! ( 'инедриона и његовог главног и видљивог експонента - масонерије, могу сс сагледати сви механизми остваривања коначног циља. То су: - Успостављање опште интеграције и међузависности свих 1 1 1 1 1 1 1 1 гуција које су основали или које контролшпу слободии зидари, како ни међународном нивоу, тако и на нивоу националпих држава. - Светска банкарска интеграција у јсдну смс гску бипку, који ћс сс ос 1 варити путем глобалног модела међузамиснос 1 и смих цсн грилиич Г)мнаг.1 иационалних држава, чиме ћс сс пос I нћн п<и нуиа миггроиа сми ч фшми сијскихтокова у свету кроз тзв. кон 1 рошм ано п|к шм.пм мип 1 а м (00

Сп сики скоиомскп М1 ПЧ1 |>11нп |11 у систсм сн уиапрсд одрођенмм Оројсм муЈП шшционаЈмшх коммами||\ које ћс нокринатм сис облас I и мрм арсдс, држсћи прс свега момопол у области технолошког ратвоја. ( 'истсм ћс фумкционисати тако да ћс се привреде свих националних дрломш станити у мотмуму технолошку зависност, што ћс успоставити раш лп сту послушности националних држава и донринети бесомучмој трцм та

место у реду. Војна интеграција на светском нивоу која, пре свега, подразумс ва интеграцију војних снага најразвијенијих земаља света. Историчар Дрнолд Тојнби објаснио је ову потрсбу следећим речима: Смитрам до Не светска држава још увек имати потребу за паоружавањем и да Ие светска влада морати да под својом контролом има довољно силс којом Пе битиу стању да наметнемир. У светлу реченог, сада је сасвим јасан изненадан престанак хладног рата и руш ењс гвоздене завесе, нагла експанзија НАТО алијансе кроз тзв. партнерство за мир, бескрајне ан т имилитаристичке кампање на Западу у последњих неколико деценија, као и дискредитовање оружаних снага у националним државама у који ма још увек ностоји снажан војнички дух. Сви који се буду одупрли овој експанзији биће збрисани са лица земље, изјавиоје неимеиовани функ ционер Стејт департмента. - Остваривање процеса невидљиве моИи, који ће маргинализова Iн потребу за стварним надметањем политичких идеја кроз изборне утак мице разних политичких партија једне нације-државе, постављањем ад министрација тако да нове које долазе никако не могу измснити зацрта ни пут, чак иако у својим програмима форсирају радикалне политичкс промене. Ц ијб јс да јсдног дана утицај ове моћи на курс власти толико ојача, да ће свака државна политика бити програмираиа и то годинама унапред, пре пего што се појаве људи који ће на изборима освојити по ложаје. - Успостављање нове светске (универзалне) религије, чији ће глаи ни циљ бити да задовољи духовне потребе разних типова људи, пре свегп тзв. модерног човека. Нова светска религија, која мора настати прс свсга на развалинама хришћанства, имаће карактер паганства и то у највуЈГ гарнијем смислу те речи. У светлу реченог, није тешко објасиити: процес секуларизације (обезбожења) друштва, посебну духовност савремено! релативистичког екуменизма, најсзду хуманизма и све иокушаје да сс реформише православље јер је старомодно и уморно хришћанство, да му се оспори аутентичност Јсдине Свете Саборне и Апостолске Црквс Христове и да се сведе у раван свих осталих религија. 310

1’сиолуција морала кроч пе 11 рс 1сидпу борбу хуманичма са 111110 ром чопсковс моралиости - хришћанском етиком. Ова борба постушш јс иамрсдовала изродивши нов начин мишљења, оно ш го данас ццчи иамо ситуациона етика, када не постоје правила, када је снс добро, и иснравио и лоше - зависно од ситуације у којој се појединац налачи | цкп сс можс спровести: банализација љубави као трагедијскс п ............... компонснте постојања; подстицање анималног начина жиночи ............. л.уди кроз искључиву тежњу ка тслесним задовољствима, .................... иове медиокритетске елите којој се убризгава инекција лажнс ни 1 цр..... чности; сексуално васпитавање у школама; деградација ...................... (посебно очевог) аугоритета; митологизација женске сексуалнс <.......... иропаганда рок идеологије и свих њених деривата, порнографијс и ш сиља, уз обавезно понижавањс и исмевање традиционалних врсдти 1 и хришћанске етике. - Потпуна демографска контрола националних држава, свс до пос тизања нулте стопе рађања. Ова контрола остварује се пропагираи.см нове моралности, лсгализацијом абортуса, посебно у развијсинм земљама и митом о експлозији популације, шго погодује масовним мш рацијама становништва из сиромашних у развијсне земље. Као резулип настају тзв. безличне нацијс, конгломерат нација свих боја и конфесијл у коме се национална свсст убрзано губи, уступајући место новој трн дицији, новој култури, новој моралности, новом језику, новој (углавпом фалсификованој) историји, новој универзалној религији и на крају - ш> вој нацији. - Успостављање јавног (државног), бссплатног образовања, намс тање васпитног модела који ће прописивати начин живота и који ћс у комбинацији са унапред припремљеним системом забрана производп 1 п врсте карактера и нових верских догми које ће власти сматрати пожсл. ним. Свака свентуално озбиљна критика моћи постаће - психолошкп немогућа. Крајњи циљ - стварање интернационалног детета будућпо сти и уништавање сваке слободне наставе, оствариће се успостављаи.ем универзалног јавног образовања које треба да преузме активну улогу у одређивању друш твеног порстка будућности. Тада ће учитељи, свесио или несвесно, милом или силом, стати на страну оних снага формирл них да, обављајући друш твену контролу економских чињсница, стма рају армију појединаца са унапред програмираним квалитетима. Чато није тешко објаснити изјаву познатог хуманисте Џона Дафнија, да ћс сс

...борба за будућност човечанства одиграти у одељењима државни х школа, које своју улогу правилно нредстављају каоулогу проповедни

ка нош' пс/н'.,. Учшпшце //<• 1шстинш поприште Литкс н п/<7/г спшро,' н Н0110 .', тмеђу трулеИе лешши' хришИанства... и ноче иере хумани / ма, Пмп много људи који у данашње време описују слободис »идарс м т чуманитирну оргаиизацију која помажс развоју човечамства, друппми доброћудних интелектуалаца који у ложи размењују своја искус гиа. кап ор| аничацију која мема никаквог утицаја у свету и сл. Ммоги од њих до бмјају хистерични мапад смеха када им се помену масонски пламови ко|м момокад обухватају будућност у временском периоду од 50, па чак и 100 година. Зато ћемо, за крај, навести план масонске организације бавар ских илумината са којима почиње период борбене масонерије, који грн|« и до данашњих дана. Овај план, који је објављен 1871. године у тајпо| преписци Алберта Пајка и Ђузепеа Мацинија и који се чува у библиотс цм ћританског музеја у Лондону, умраво се односи на наше времс. ()п гласи: Ми (илуминати), пустикемо нихилисте и атеисте да изаншу етраховиту друштвену катаклизму, која ће,у свом својем ужасу, јае но показати народима последице сопственог безбоштва, дивљаштво и крваве метеже. Тада ће посвуда, грађани који ће бити присиљеии да се бране, истребити те разорне елемеите, али ће мноштво битн у потпуној заблуди што се тиче хришћанства, и њихови деистички духови биће без ком паса, измучепи у т ригању за идеалом, не знајући коме да се клањају, оии ће коначно примити право обасјање свеонш том објавом чисте Луциферове доктрине, која ће се иа крају јавно саотитити народима. Гибање свеопште реакције, која ће пратинш слом хришћанства и атеизма, уништених заједно, објавиће се том појавом луциферијанства. Иако објављен још 1871. године, нема лепшег описа данашњег време ма посебпо када су у питању бивше православне монархије, где је ам титеизам деценијама наступао отворсно у свом својем ужасу. Велики број православаца остао је данас без компаса. И поред, можда, искрсмс жељс да се врате у окриљс Једине, Саборне и Апостолске Цркве Хри стове, гордост је учинила своје гурајући их у масонске покретс модерниста и лажних традициоиалиста који бестидно, под наводним окриљем мравославља, рестаурирају православни д ух дајући му сва обележјп паганства. Успаваие секте западног хришћанства, које су деценијама мерфидно шириле своју мрежу под окриљем комунистичких режима, у данашње време отворено крећу у жестоку борбу против православља. У помоћ им долазе источњачке религијс које су всћ задале коиачан ударац западној хришћанској цркви. 312

1 1 рсиу ||11 парп, дсфилују Саи-Ваба, Харе Кришма, разни покретп који иропагпрају I раисцсмденталну медитацију, зен будизам, реинкариацију и сл п чно, мудеИи се, пре свега, помодаримаза којеје новац одавио 1 1 0 1 1 1 1 0 једини животни циљ, а све што је модерно једино животно опрсдги.гм .1 Крајсмосамдесетих година прошлог века Саи-Бабина секта најаи и.ппа 1. јс изградњу великог храма љубави у Београду на тзв. Уш!1у, . а ........ . симболом свих православаца: Крст на коме ће, уместо Госиоаа II. м . Христа, бити једно велико срце, симбол љубави, које ће извира 1 и и . ... госовог цвета (!?). Нема никакве сумње да ће кабалистички Синедрион, у блмл..1| и т даљој будућности, остварити своју замисао и створити ново ка(>пмш ш чко царство. Свет је прешао границу иза које вишс нема поврап.л м . сонска машинерија која неумољиво меље у том правцу исувише јс мч1нм да би јој се неко данас организовано супротставио. Поред тога, неоспорна је чињеница да ће у време доласка кабалист м чког цара - лажног месије, у окриљу Цркве постојати правоверни народм и појединци који ћс сачувати њено јединство, који ће препознати лажно! месију и неће дозволити да буду заведени њсговом слаткоречивошћу м чудима. Они ће се сетити бессдс Христове која је била последње упозо равајуће завештање ученицима и следбеницима Његовим о будућим слб лазнима и опасностима које им прете: Чувајте се да вас ко не превари.

Јер ће многи доћи у име Моје говорећи: Ја сам Христос. И многс ћс преваршпи. Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да сс нс уплашите; јер треба да то све буде (Матеј 24:4-6). Зато јс дужноет м велика обавеза пред Богом свих правоверних да живе у Христу, у I (рквм Његовој, да сачувају својс духовно благо, да сачувају Веру Свету и ( ’иете Јеванђељске Истине и да их нсупрљане предају свом погомству. Молимо се Господу Богу да и наше потомство буде у окриљу Цркпе и да сви заједно уђемо у вечну радост Спаситеља нашег Господа Исуеа Христа, коме нека је слава и хвала у све векове вскова. Амин.

МЛ< <Ш<

11141.101

К Л < И М1.0 М1 к л

Иослс потапања темпларско! реда од стране кабалистичке над-владе, храмовници су ус ноЈиЛи кабалистичку шестокраку звезду као свој основни симбол. Отворено кориш1нчм 01101 симбола, после пропасти реда, није долазило у обзир. Зато су рани масони, темплнрн у бскству и њихови потомци, модификова.ти кабалистичку шестокраку звезду на начии коЈи би одагнао сваку сумњу у даље постојање реда. Избацивањем хоризонталних, мсђу собпо паралелних линија, шестокрака звезда добила јс об.тик два оштра, наспрамна угЛИ I орњи угао добио је облик шестара, док је доњи угао добио облик угломера, дакле, два нро ст и алата средњсвсковпих мајстора зидара. Касније је у центар новог симбола постављено слово Г - геомстрија, симболизујући на тај начин прецизност у даљем планирању коиа чног нреврата. Данас су оба симбола подједнако заступљена у свакој масонској ложн.

Круг се налази у центру свакс масонске ложе. Њему су нридодата три елемента: центар круги и двс паралелне тангенте, које наводно снмболи зују пггапове Св. Јована Крститсља и Св. Јовани Евангелисгс. Знајућн за дубоку мржњу масона према хришћанетву, несумњиво је да су наводни штапови светитеља у ствари изгубљсне паралелне линијс кабалистичке шестокраке звезде. Лицомсрно повезивање масонских симбола са лично стима нли симболима хрншћанскс верс одувек Је представљало само параван за профане, којим ее вешго екривала права, луциферијанска природа слободног зидарства.

314

Симболика масонског мозаичко! иоли, у виду ирно-беле шаховске гнб.че, у дн ректној је вези са внтезопкма хрнмп, Ратна засгава вигезова храма богнн, састојала се од црног квадраш ко|н << иалазио изнад белог. Ако се онн к начрн ти поређају један изннд друго|, чвПн|и се црно-бели мозаик. Ис ......... ... ка нс подлеже никаквом ироон« < |нно да се са лакоћом може укомнонншиН < било који амбијент. И нн.де |е <........... ка сасвим јасна. Слободно 1идн|м шн |< борбена организација, а свнвн ...... .. војник кабалистичке пад-н ш м

Иедовршена, правилна, четворострапа пирамида, на чијем се врху налази око у троуглу, најчсшћи је уногребљавани симбол слободних зидара. Недовршепа масонска пирамида прс свста симболизује процес поробљавања света који је у току. Поред тога, масонска организација креирана је по моделу степенасте иирамиде, чиме је усносгављена хијерархија која јс кабалистичкој над-влади омогућила потпуну контролу над свим њеним члаиовима. Троугао визуелно омогућава посматрачу осећај целине објекта, док свевидеће масонско око у њему симболички представља масонског бога великог нсимара свих светова, који будно надгледа радове на својој грађевини. Орвеловски речсно пазиге шта радите, велики браг вас посмагра.

Чекић, мистрија и висак, егзисчириЈу у масонској симболици нре свега као симболи захвалности средњевскошшм зидарским сснафима за учињсио дело спасавања темпларских витезови од ирогона монархије и Цркве.

115

\ 1 1 1 1 1 , п м \ мпсошку Ј|ОЖ> С Ш 11, II СЛ1|Л||ДН11 III (Н|1 |||||||ццуЈ| бслу кгцгл.у или нрпнчу наприм I.« ну од бслс Јагњсћс кожс (по у »ору ин гоммлирс) Ксцсл.а се испрва носи са у»лш иу шм краЈсннмн чимс сс добији обрну гн нсн гагрим обриуга 1нс|ди петокрака, снмбол Луцифсра. У јдишњсм краЈснн ксцсл.с нрши сс остваривањс магиЈскш симболн X (у правцу стрелица), чиме се иснгаграм доноди у инверзно стање. На тај начин се, сваком слобод ном зидару који крочи у ложу у старту утискуЈс траг сатаниног копита - обрнути неитаграм. Пентаграм је симбол масонерије, петокрака твс I да, коју слободни зидари називају још и пламопи чвезда. Њсном инверзијом можс се сагледати права природа слободног зидарства. Поред кукасто! крс та ово је сигурно најкрвавији симбол у историЈи људског рода. Пентаграм се налази на већини ма сонских докумената.

У масонским ложама стојс два камсна, Јсдан нсобрађен и безобличан, а други обра1)сн у коцку и углачан, што симболнчки нредставља дуготрајно усаврн1аиање одабраног, до момента потпуНОГ савршенства када ће углачан као коцка бити спреман да буде уграђсн у нови Соломонов храм - ново кабалистичко царство.

На уласку у сваку масонску ложу стоје два стуба ни којима су псписана или уклесана слова Ј и Б (Јн кин и Боаз, имена два сгуба Соломоновог храмн), који су везани за легенду о зидању Соломоновш храма од стране Хирама Абифа. Ови стубови сим болизују позитивно и негативно, добро и зло, дни принципа који по кабалистима одржавају равно тежу у свету, нри чему добро никада не може над владати зло. Змија обмотана око стуба са словом I. даје потпуни смисао наведеној симболици.

316

Крст се нс иојављује у иасонској симболнци....... . сасвим разумљиво с обзиром на то да јс хрнш11нм ство највсГш непрнјатељ слободних зиднрн. Мс1ц тим, иеки масонски меморандуми, повел.е н ипп I м садрже хришћаиски крст. И овде јс у нн Iим.у И|м I става за нрофане. Ако сс иегде и појимн к|и I нмн сасвим другу симболику, посебно у комОммимм|м са симболима за које су масони емотмнмо мемшн Ружа на крсту, на пример, јасно ослимн1п| \ ..... розенкројцсра у историји настанка слоОодшм ш дара. Темпларски крст са осам шпицемн, ...... . се јавља на масонским документима, миЈ'МО|1о скривено. У центру значке масонске ложе Јш реО, већ поменути стубови Соломоновог храма (.1 н 1>> укрштени су у облику магијског знака X и ме1|> собно повезани испреплетаном траком. Веза јнсно осликава темпларски крст са осам шницева.

Поред уобичајених симбола масонерије, слободни зидари понекад употребљавају симболику која јасно осликава природу слободног зидарства, као и његов коиачан циљ. На кружном печату Интсрнационалне америчке масонске конфедерације, оба америчка континснга обухваћена су нераскидивим ланцем. А ланац може да симболнзује само једно - ропство!

Дванаест астролошких симбола (знаци зодијака), јављпЈу се у масонској симболици у виду орнамената но зидовимп ложа или на повељама и другим писаним документима. Аетролошки магијски знаци су једна од директних веза мн сонерије са кабалистичком доктрином која је, послс пронасти темиларског реда, вековима имала одлучујући утицнЈ на формирањс слободног зидарства. Хороскопија, прори цање судбине на основу положаја звезда у часу рођења ие ког човека, једна је од највећих магијских обмана масонеке пропаганде. Ова, наизглед бсзазлена окултна ради.а, ностала је неизбежан део свакодневног живота. Цил. ј»- иеоми једноставан. Људи се иишс нс нрепознаЈу по с Iварном кара ктеру, всћ 110 припадшк-1 н Једмом од астролошкнх симбо ш

47

Ј 1«'1 011/ДМ0 \|||)и м у ЛГ)1м|м шу шма МГП I ролно МСЧ ГО у МПГ01К1'0Ј сим Полици и иродстапл.а кл.уч ш рсшанпи.о миогих масоиских 1ак)Мс1И1 11рсма 1>иблији, када јо цар Соломон маумио да чида храм, дом ммсму I 'осмодм.ему у комс Ис бити положен Заветни Ковчсг (Друга км.ига дмси мика), мамрааиоје могодбу са Хирамом, царем Тирским, који му јс иорга мотребмог матсријала за зидање храма, послао и свог најбољег чоиска - Хирама Авива, вештог ливца у месингу и бронзи, сииа удовицс комс је отац био Тирац. Библија нам даље говори о томе како је Хирам Анми завршио храм, створивши право ремек дело: Још начипи Хирам лонцг

I/ попате и котлиће, и сврши Хирам посао, који риди цару Соломону ш дом Бож ији (2. Кљ. Дневника, 4:11). Међутим, данас нам слободни зидари причају сасвим другу причу Хирам Абиф је био велики архитекта, велики мајстор којије пројектовао Соломонов храм и надгледао љегово грађеље. Пошто је командовао 01 ромним бројем радника, а да би посао учинио што ефикаснијим, Хирам Абиф их је поделио у три катсгорије: шегрт, калфа и мајстор, при чему је сваки степен имао своју тајну симболику и тајпе речи, што је припадшг цима исте катсгорије омогућавало да се међусобно ирепознају. Разумс сс да су градитељи трећег степена - мајстори, носили највећу одговорнос ! и да су примали највећу плату. Једнога дана, причају даље масони, три помоћника (калфс) сковаше завсру против Хирама Абифа. Жсља им јг била да од њега измаме тајпу мајсторску реч како би, без посебног тру да, уптли у највиши степен градитеља. Пошто је одбио да им ода тајну, тројица завереника убишс Хирама Абифа и закопаше га изван Храма у близини јуж них врата. Сазнавши за иестанак Хирама, цар Соломон је ор ганизовао потрагу. Хирамов гроб је пронађен и ириликом вађења лепш неко од присутних је рекао: Месо се одваја од костију. Наведена прича слободних зидара у целости сс понавља приликом сваке иницијације у степен мајстора, при чему будући мајстор игра улогу убијсног Хирама, а мајстор ложе улогу цара Соломона. Зашто је ова прича занимљива за нас, а тако важна за слободне зи даре? Сасвим јс сигурно да је наведена маеонска прича алсгорија библијске приче. Она се толико убедљиво нрепричава међу слободним зидарима, да су је многи масони и масони без кецељице (масонски историчари) схватали буквално, представљајући је као истиниту библијску причу. Међутим, очигледно је да је библијски Хирам био само веома вешт занаглија (не и архитекта) који је врхунским рукотворипама украсио Соломонов храм, а онда се, након његове успешне изградње, срећно и за318

донол.мо мра I ио куИи. Дакле, масонски Хирам није ни занатлија, није ш I радитсљ, а још мање пројектант Соломоновог храма. Чак ни Соломонш храм не можемо схватити буквално, јер цсла алегорија очито имл дуСнм симболичко значењс. Масонски Хирам је недвосмислено - унр 1н м т ’ 1 л.удима и људским судбинама. Пре него што одгонстнемо симболику лсгенде о Хираму. 1мим(и1 вићсмо се значењем речи А б и ф (АђЈСС). Сасвим је сигурно м (нп>>ш|« I . Авив и масонски Абиф немају ништа заједничко. Етимолошм 1 I т 111110 реч АђЈ1Тне потичс ни из енглеског, ни из фрапцуског, ни ш \< п|м |. мм језика. Међутим, једна аномалијаје врло индикативна. М асопи и |. ,,, писи релативно новијег датума, који користе иницијале да би обс •(>« ш ли одређени степен тајности, за Хирама Абифа користе иницијалс II V Али неки старији масонски радови означавали су га са Н .А .В . Хирим А Биф (Н 1 гаш А В1ГС). Уколико сада погледамо значење француско! 1 м гола ђВТег - одстранити или елиминисати, онда долазимо до сазиаи.а да масонски Абиф није име, већ одрсђењс - Н Јга ш А ВНТе - Хирам који је био одстраљен. Ако се сада подсетимо већ прихваћене тврдње да су масони насталн од темплара (храмовника) у бскству, који су уточиште нашли у камс норезачким еснафима Епглеске и Шкотске, опда није тешко закл.учн 1 и ко је масонски Хирам Абиф - то је Жак дс Моле, последњи темпларп.н мајстор, а тројица Хирамових убица - Филип I V Леии, папа Клсмеш \ и религиозни рсд хоспиталаца који је наследио темпларско б о га те то Према томе, није случајно да су две организације нашле своју гламн\ идентификацију у Соломоновом храму, јер јс једна организација створи ла другу. Главна мистерија масонскс легенде о Хираму Абифу је идентитс! онога што је изгубљепо. Многи масонски историчари свесно (или ш незнања) тврде да то што је изгубљено јесте реч великог мајстора или његова тајна. Међутим, оно што је изгубљено јс управо оно што су изгубили темплари - богатство, углсд и моћ. Масонски Хирам је всликп архитекта, планер, који није стигао да заврши своју грађевину. Свакн масон који се уздиже на степен мајстора свссно игра т у улогу и постцје Хирам (Жак де Моле). Његов задатак је да замени оно ш го је изгубљепо. да устроји континуигет планирања и рада који ће обезбедити заврше 1 ак зграде храма - свстску доминацију кабалистичке над-владе. Буквалним прихватањем приче о Хираму Абифу, сав грађевински симболизам којп данас срећемо у масонским ложама је остао и служи само јсдном - сак рити прави циљ деловања слободних зидара и постојање н.ихових 1 ајии ч

1 1 к 11п 1.1|1;| IЧ-Ч1-111111 у М<‘< <> <<• оОаи/и <><) костију 'фсбп у оиом 1М|у'н||\ с \ пп 1 М111 букиллно, Мссо сс шис Iм одимјало од костију, док су 1 смпммц СМ 1 МСЈШКОДОСТОЈПИЦИ горсли иа ломичи. ( гмрл м иричнати (прихваћени) шкотски ред којијс поникао у <1>рии иуској, учврс гио у Америци, а затим се поново вратио у Кмроиу, имјрмс прос Iрмм.сиији јс систем слободног зидарства. На челу масонских ложм о м о г сис гсма налази се врховни савет и у једној земљи може пос'гојмп1 сммо једна централна управа. Први врховни савет старог и признмго! шкотског реда формиран је 1801. године у Чарлстону (САД), док је у I м рони го први пут учињено у Француској. Овај систем иматридесст и гри стсиена, при чему се у сваком степену, на симболички начин, открнмм један део доктрине слободног зидарства. Тридесет и три степена делс сс у чстири групе и то на: симболичке - од 1. до 3. степена, капитуларнс - од •I. до 18. степена, философске - од 19. до 30. и врховнс - администратинне. од 31. до 33. степена.

С и м б о л и ч к и сте п ен и су:

1. ученик (шсгрт) 2. помоћник (калфа) 3. мајстор

К а п и т у л а р н и стсп е н и су:

4. Тајни мајстор 5. Савршени мајстор 6. Интимни секретар 7. Председник и Судија 8. Интендант зграда 9. Изабраник деветорице 10. Славни изабраник петнаесторице 11. Узвишени изабрани витез 12. Велики Мајстор Архитекта 13. Краљевски свод соломона 14. Велики изабраник, потпуни и Светли зидар 15. Витез Истока или Мача 320

16. 11римц Јерусалима 17. Иш с ч Истока и Запада 18. Сувсрени Принц Ружиног Крста, Каваљср Орла

Ф и л о с о ф с к и степ ен и су:

19. Велики Свештеник 20. Часни Велики Мајстор свих ложа 21. Ноахит, Пруски витез 22. Витез Краљевске Секире, Принц Либана 23. Шеф Табарнакла 24. Принц Табарнакла 25. Витез медене З мијс 26. Принц Захвалности (Тројни Шког) 27. Суверени заповедник Храма 28. Витез Сунца, Просвећени Принц 29. Шкотски Витез Светог Андреје, Велики Шкот, Патријарх кретоносац, Велики Мајстор Светлости 30. Витсз Кадош, Витез црног и белог Орла

В р х о в н и , а д м и н и с т р а т и в н и степ ен и су:

31. Велики Инспектор Инквизитор Витез 32. Свети Принц Краљевске Тајне 33. Суверени Велики Генсрални Инспекгор

■

■ I I И II I ( '(1Ј10М01111П111

**♦■

V 11IIМII 110

|||Ј|М у ;|\

П И Г«мт>| •« »»•III

Лсгенда о Хираму Абифу заузима цсш рпшо место у масонској снмболици и н р с д с 1 н о 1.и кључ за решпваље многих масонских тнЈни.

Градитељи Соломоновог храма. Слободни шдари су искористили библијску причу о Хираму Авиву створивши легенду о Хираму Абифу, пројектанту и градитељу Соломононог храма. Главна мистерија ове масонске бнјке је идентитет онога ичпо је изгубљено и III го у будућим временима греба повратпти. (Слике десно)

322

и И П О С А М НАПИСАО К Њ И 1'У

11остоји неколико разлога зашто сам написао књигу Д ок сге нн син вали. 11ре свега, читајући такозвану ревизионистичку историју, м)|,| ш|| иотнуно другачија објашњења и тумачења историјс од онс коју гдм \ чнм уиала ми је у очи чињсница да ниједна књига не покрива кимпж ши историјски развој заверс на глобалном нивоу, а исто тако нн ши и |п.и преврат који нас у будућности неминовно очскује. Моја намера јс бцли • • ову празнину попуним, да у једној књизи објединим што је могуће 11111111 података о историјском развоју ове завере. Поред тога, одавно сам престао да верујем у масонску бајку о и г т рији као скупу догађаја који се дешавају случајно, без неког очиглодпо 1 разлога и где владари немају никакву моћ да утичу на њих. Френклин Д. Рузвелт је једном рекао: У политицч се иишта не догађа случајпо.

Уколико се и догоди, тако је било плаиирано Још један од разлогаје и постојање иеверице код великог броја људи. Они и даље сумњају и не верују у постојање завсрс, иако иа својој кожи итекако осећају њене етапне успехе. Жеља ми је да ову невсрицу замени бар радозналост. Надам сс ди ћс сваки читалац, како буде напрсдовао кроз ову књигу, стварати себп представу о једној перфидној завери широких размсра, чија свеобухжи ност и прсцизност у планирању представља највећу претњу човечаиг 1 иу у његовој исгорији. Циљ ми је да сваком читаоцу омогућим да уочи неке аспекте завере који су данас на делу, да јасно увиди који су то догађаји пресудни и за вршни у ланцу догађаја и да на тај начин потпуно, јасно и разборито одреди природу будућих догађаја и стварну улогу личности које ћс у њима учествовати. Сва искугпења, и то у различитим облицима, која ћс се појавиги пред сваким од нас, сву снагу саблазни која делује у сне т у који нас окружује, лакшс ћемо пребродити уколико не дозволимо дн будемо преварени. А то можемо поетићи само ако будемо чували и нсговали особине истинског православног погледа на свет - жив, нормалап однос, пун љубави и праштања. Уколико заиста будсмо живели са оваквим поглсдом на свет, наша всра ће издржати све ударце који нас очскују и постаће извор надахнућа и спасења за наше потомке, за оне који ће тек тражити Христа, а њих ће увек бити, чак и у овом свету бесмиелн и лудила.

( 'адржиј УВОД........................................................................................ ДКО 1П’ВИ............................................................................... ИЛСТАИАК КАБАЈ1Е............................................................. Д<ЖТРИНА ТАЛМУДА.......................................................... III РФИД110СТ КАО ДОКТРИНА.......................................... IV РИи I КАБАЛ ИСТИЧКЕ ФАЛАНГЕ.................................. 11 МНЛАРСКА ЗАВЕРА......................................................... МАОИА БОС1ЕТА8 (ВЕЛИКО ДРУШТВО)........................... БРАТ(ТВО РУЖИНОГ КРСТА............................................... 11041Т 1,11 IIРОЦЕСА СЕКУЛАРИЗАЦИЈЕ............................ АКI ИВИРАЊЕ СЛОБОДНОГ ЗИДАРСТВА......................... МА< 'ОНСКА ПИРАМИДА...................................................... 11111.1 РАЛИЗАМ И РЕЛАТИВИЗАМ ЕКУМЕНСКЕ ЈЕРЕСИ IК1ТАПАЊЕ ЗАПАДНОГ ХРИШЋАПСТВА........................ 11А( ТАНАК БОРБЕНЕ МАСОНЕРИЈЕ.................................. ДКОДРУГИ............................................................................ 11РВИ ПРЕВРАТ........................................................................ ГЛАСНИК................................................................................ IККТОЈИ САМО ЈЕДНА МАСОНЕРИЈА.............................. 11РИПРЕМА ЗА ДРУГИ ПРЕВРАТ......................................... ДРУГИ ПРЕВРАТ..................................................................... ПРЕДСТАВА ЗА ПРОФАНЕ.................................................... ЕИИГМА ХИТЛЕР.................................................................. 11АЦИЗАМ И ТАЈНИ ИЗВОРИ ПОДРШКЕ........................... ДЕОТРЕЋИ............................................................................ СУ ШТИНА ПЛАНИРАНОГ МИРА....................................... АРХИМЕДОВА ТАЧКА.......................................................... НОВАЦКАО БИЧ.................................................................... КАСТРИРАЊЕ ЧОВЕЧАНСТВА............................................ САВРЕМЕНА ПЕДАГОГИЈА.................................................. МАЈМУНСКА ПОСЛА........................................................... КОРАКДОЦИЉА.................................................................... 11Ј1ЕС СА ЋАВОЛОМ.............................................................. 11РИНЦИП ИНВЕРЗИЈЕ И ЗЕЛЕНИ ЗМАЈ............................ ДЕО ЧЕТВРТИ....................................................................... ОД КУМРАНА ДО САФЕДА И ИСАКА ЛУРИЈЕ.................. 324

ПДЛП ФАЛСИФИКАТ......................................... ПАЛАМС’ МОЋИ................................................. 1114 )ТСЖОЛИ СКУПОВА СИОНСКИХ МУДРАЦА ИСТИНА ИЛИ ФАЛСИФИКАГ........................... IК)ДВАЛА У ИМЕ НАПРЕТКА..................................... « Ш ГС'КА СУПЕР ДРЖАВА - ВРЕМЕ КРАЈА И НОВОГ ПОЧЕТКА 1АКЈБУЧАК.................................................. 1А КРАЈ.................................................. 11РИЛОГ МАСОНСКА СИМБОЛИКА............................ ЧАНЈТО САМ НАПИСАО КЊИГУ................................ 113АБРАНА ЛИТЕРАТУРА...........

.227 .233

.246

.265 , 27.1

300 307 314 323 326

325

И Ш .Г Л М Л

1

И

11

1

'Л Г М Ч

ЛЈ1 скпшда|) Шмемнн Л.нскч апдар Каломирос Ллсксандар Каломирос Ллсксаидар Солжењицип Лнтун Милетић Иолфгаш Михал Нладимир Хаџи-Арсић Младимир Вукашиновић Младимир Димитријевић 1'соргије Павловић Душаи Поповић Димитрије Љотић Глифас Леви

За живот света Огњена река Против лажног јединства Совјетски Савез и Запад Концентрациони логор Јасеновац Немачка и следећи рат Брак и породица Два извора секташтва Знаци времена и знаци наде Под шестокраком звездом Изабрани списи Светска револуција Мистерија Кабале или окултна хармонија два завета Фашизам у својој епохи Крист Нолте Масони у Југославији Зоран Ненезић Верске секте и култови Зоран Милошсвић Религија новог светског поретка Зоран Милошевић Луциферов престо Јермеј Парнов Револуционарни макијавелизам Коста Чавошки Темплари Лоран Делијез Кабала Лоран Тетцел Деца апокалипсе Монаси Јован и Андреј Тајанствени свет масона Михаило Поиовски Масонерија и Југославија Милан Банић Српски народ у канџама Јевреја Милорад Мојић Истина о француској револуцији Др. Марко Марковић ПравославЈве и нови светски поредак Др. Марко Марковић Начела једне утопије Др. Марко Марковић Сатана Миро Главуртић Дијалог у паклу између Морис Жоли Макијавелија и Монтескјеа Социјална психологија Стаљинизма Др. Никола Милошевић Тајни Протоколи Никола Николов Тајна друштва Норман Мекензи Протоколи скупова сионских мудраца 326

|'Ј М |чм 1 |ЦЦ|) |1 Ј/м 1'ЈНГ.

1'Ј'Г,

|'ЈМ1 |'Ј'Л| |'Ј'Ј / |')|\

1<Ј1| 1'ИМ |‘ЛО |'Ј'Ј11 |'ЈМ! |'Ј'Ј 1 |'Ј'Г, 1‘ЈКН |‘ЈН1 |'Ј'Н

1987 |‘Ј«ЈЛ 1‘Ж'1

1941 199-1 |‘Ј‘)м 1‘Ј‘Ј>1 |‘Ј'Ј^ РЈ7Н 200(1 1983 1‘Ј‘Н 1990 1939

'1|> 1’п1 ибор М Г)ур1)свп!) 1'.ичч| Барил Р тард Вурмбрант 1’а и|> 1 исрсон 14» (пн Гсчел 1’одиоп Ис1 роградски Радпп комитет .Ш1 нмасонске изложбс |». ( 'срафим Роуз 1» , ( 'срафим Роуз 1>. М. Достојевски 1,1он Ј. Робинсон

Масоиерија Нови светски поредак Карл Маркс и Сатана НевидЈвива рука Кабала Људи и демони

1‘Ј‘)(» 1946. 1990, 1995 199Г», 1945

Слободно зидарство или масонерија Православље и религија будућности Православље и религија Новог светског поретка Јеврејско питање Рођени у крви - изгубљене тајне масонерије

1441 |9Н>»

Докумснти из приватних збирки.

1945 1991 1995

Ридонин Рпбрспонић Д О К С Т Е ВИ С П Л В А Д И ГЛОБАЛИСТИЧКИ ПРОЈЕКАГ ТАЈИК СИМЛГЧПЈГ И здавач

Радован Рабреновић, Вукасовићева 66, 11090 Београд Ова књига има промотиван карактер и није за даљу нродпју Д изајн корица и прелом

Марија Филиповић Гираж

300 примерака Ш тампа и повез

Штампарија Радунић, Београд

С1Р - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 061.25 327.88 133 299.572 РАБРЕНОВИЋ, Радован, 1958Док сте ви спавали : глобалистички пројекат тајне синархије / Радован Рабрсновић. - Београд : Р. Рабреновић, 2010 (Београд : Радунић). - 328 с т р .: илустр.; 24 с т Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 326-327. 18ВИ 978-86-913717-0-8 а) Тајне организације ћ) Завера СОВ188.бК-Ш 176199436

И учини све> мале и велике, богате и сиромашне, слободн.аке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина. Овдје је мудрост.

X

Ко има ум нека израчуна број звери: јер |е број човека и бро) њезин шест стотина и шездесет и шесу. (Откривење Јованово, гл. 13)

18ВМ 978-86-913717-0-8