шшт (ИСТОРИЈСКА З Б И В А Њ А )
шшт (ИСТОРИЈСКА З Б И В А Њ А )
НАСЉЕЂЕ
БИ БЛ И О ТЕКА
Томаш Катанић
ВАСОЈЕВИЋИ (историјска збивања)
Издавач Издавачка кућа [КОАМИННАндријевица За издавача Ратко Делетић Главни и одговорни уредник
Компјутерска и ликовна обрада Миомир Крачковић Штампа „Покрет” - Подгорица Новака Милошева 10 Тираж 500
ТОМАШ КАТАНИЋ
штшт (ИСТОРИЈСКА З Б И В А Њ А )
к Андријевица
'
У
Ј
л
/
С
у
/ НА. '1& ^ У~Л1уи/4-Л,
влс-ш ^ Џл-о лж лим м ' ^М/се->сА^, л р Ш м ^ лГм п' УкииаАА <сУ№сиг»Д$<(, ш ГГ хаЛ а, Л ау Ј а.<у/»чг&уу*-#-*г4;м Љањо 5%Ј*~у'<Ј&71~*&у«_, Л^Л/Г огај
^мл- М 4*ии<а4-гсе., аел4?е у ^Гл/гиМу пТмсојј
Т
Г //и-ЛиГс) <*СЏМЈгГ' &И*(+Г<Кј Ј&4МА*п-
/ср-ЧТ$&1 а <- &№!>/&& ‘УГисТаЛиГУ,
Ау /циелЈи.
К&-,#Ј~4и< 'Т4-чШчу у.?мг<*-ЏЈ. /Тмт, 1г ^ . _^^1Сх^>/^/уао,јД/ јп. , Р&1М/А&&'. / //р)АНАи.ЖШ> .1С(у'(11№<иуи. Аа* $У-и/Ц /Уп? ГГЦи/1, Си) Т&Џ,/а— У у^ /Г(Ј / .. 7е#гч%.' /'иЛЈЈ/е '1ггтимЖТ/1{р ц/јЈмл/Ја ј6и>/ут*лжи/г у , ' ’ ■ Јн/со^М /исих&Мгигк& лГ (и&с<6тх в/н/саги, ' " 1' УеТ/хбГу^сТШи нгоу ЉаеЈЛ/јџ -Л,#^:и 1'Ј™/*р %/ /*г I./ јЈс ^ -ау/с/г.Ј Г*.с- Ш .тЖ-Ж јМ)?иим у^$Ш Јс/и;А У^јШ /’/ј $н!МКђ4с71 1а 1* . . . ХисПфки Џ га Јм - (Ш
/ф и Љ с џ<иљ јп %
Ј
к
м
и
У
јо
Јт1^НЛгФ м< гсо 4^4 /М Ж С Ј Г с М ^ т ^ уоик / / ЈсГи&ГМТЦ.. /Улнмс^Мшс а, ((*/р сгу&Мии (Јм ђ сШ У & гцш / гт ццшУсо > [ш & Т О ОЉ&Џ. /си сП ц к АЈ и /Х Л с А > .
/
ш уф^ <* {Ук*^шЈ@ и итт а/Ј&лсЈињЈ/Г^Ј Љ ф ллсџ ^ ^гууУа, А 4**3% *~ д ЈЏШ А бЈАт А ■ & /«
уУ л л п л уу ■
уУада, у ифсфЈи, * $№>*> Г ' / ] . - /7 ом сш и Т& Ааш г Јс
Рукоиис Томаша Кашанића
БУДИМЉАНСКА ЕПИСКОПИЈА
БУДИМЉАНСКА ЕПИСКОПИЈА тожер Немањине државе била је Лимска долива па је и њој Свети Сава у својој црквено-државној политици давао особиту важност и значај. Када је 1219. успио да ослободи српску цркву од зависности грчке, он је од шест нових епископија установио три у Лимској долини: у Будимљу (код Берана), у Расову (код Б. Поља) и у Дабру код Прибоја... По хрисовуљи краља Уроша (1254 - 1265) на десној страни граница између ове двије епископије била је ријека Љешница у данашњем Беранском срезу. Напомињемо да се Љешница одвазда сматрала и данас се сматра као граница између Бихорске и Будимљанске жупе, сада Васојевића... Будимљанска епископија захватала је Потарје, Пиву и Гацко... Као сигуран извор у овом погледу ми можемо ематрати „Требник” маиастира Св. Тројице крај Пљеваља о коме ћемо доцније говорити опширније. Ово зато што његов садржај прве и допунске доцније редакције јасно говори да је он дјело будимл.анских епископа, односно њиховог сталног мјеста манастира Ђурђевих Ступова. Прва редакција „Требника” писана је за вријеме другог будимљанског епископа Калника негдје између 1236. и 1243. године. Тамо стоји возгласе: „Каменику преосвјашћеном втором епископу будимљанском многаје љета”, у другој редакцији, која је писана негдје између 1282 и 1290. као жив помиње се
С
9
Гомаш КспианиН
будимљански епископ Јаков. Трећа пак редакција писана негдје у почетку XV вијека, опет у Будимљанској епископији, тако и одређено помиње све дотадашње будимљанске епископе овим редом: Јакова, Калника, Теофила, Спиридона и Германа. Погрешно је дакле, мишљење Ђорђа Радојичића да је Герман био шести или седми будимљански епископ, као што је погрешно и оно да је Неофит био први. У трећој редакцији „Требника”, уствари ово није требник и погрешно је штампан под тим именом, помињу се четири епископа. Истина тамо не стоји изриком да су они будимљански. Тамо стоји: „Герману”, Тароцију, Никифору и Методију... После ових 8 епископа сретамо се са 9-тим будимљанским епископом Николајем на сабору краља Милутина гдје је потписао хрисовуљу 1.1Х 1318. године. Интересантно је напоменути уопште на једног епископа долази сразмјерно око 10 година епископовања. Овдје имамо исту сразмјеру: за 99 година било је 9 епископа...
У Горњим Васојевићима, осим поменутог преписа Јеванђеља 1559. године по записима из оног доба зна се за ове преписе. Ђак Вук из Николај-Пазара (крај Б. Поља) преписао је такође Јеванђеље 1553. године. Божидару Подгоричанину помагао је у писању. Дечански је архиђакон Мојсије „отечеством од мјеста званог Будимља близу манастира Шудикаве. Из године 1571, очуван је на једној књизи запис, да је преписао ђак Симон у области Хасу, у селу Запоточцу (Бучу) близу ријеке Лима, код храма Св. Николе у дому попа Радоње. Године 1572. зетски митрополит Герасим „списа ову књигу Минеј у храму Пресвете 10
ВАСОЈЕВИЋИ
Богородице, зване Шудикова, на ријеци ЈТиму, у данима смјерног Василије јеремонаха и Св. Господе братије”. Године 1581. старац јеремонах Теодосије снадбдјевао је књигама манастир Шудикову: прилаже Јеванђеље, Триод, Велику литургију, Псалтир Божидаров, Молитвеник, Љубовића. У манастиру Шудикови, за вријеме игумана Теодора, писао је Псалтир јеромонах Данило. Из овог краја сретамо се и са радовима зографа из овог краја. Чувен је био сликар поп Страхиња из Будимља. Тадашње потписивање „од места Будимље” значило је што садашње из тога и тога мјеста - среза. У једном запису у Јерусалиму стоји: „љето 7139 како приходи јеромонаха поп Исаја от будимљанске крајине от манастира Грабовца поклони се гробу господњем и светим местима”. Ово исто важи и за потписивање „од Николаја-Пазара”. „Изограф поп Страхиња радио је фреске по разним крајевима, 1591. године у храму светог Архангела. Све ово показује да је у манастиру Шудикови крај Будимља постојала школа преписивача и сликара. Утолико је оправданија ова претпоставка што је епископска катедра будимљанских егшскопа стално била у манастиру Ђурђеви Ступови, али се радови у овом манастиру не спомињу. Из ових очуваних записа о просветном раду и ономе крају види се како су ов и радови на крају XVI вијека све ре1)и и ређи. После добрих промјена око ноловине 16. вијека опет су наступила зла времена, све гора и гора на крају овог стољећа. Патријарх Макарије, који је у свом дјеловању био сигуран, ослањајући се на свог брата Мехмеда Соколовића, умро је 1574. године. Те исте године умро је и султан Селим и на његово мјесто дошао је султан Мурат и одмах су отпочела насиља као у до11
Томаш Кашанић
ба Сулејмана. Ове исте 1574. године отпочела су свирепа гоњења Срба. У једном запису из те године стоји: „Велики зулум бијаше тада од Мурата, особито од Мухамед-беговића у Пећи у Скадру Иванбеговића, потучреног бушатлије, у Призрену од Синанпашића, у Ђаковици од Елеср-Пашића. Две хиљаде хришћана око ове вароши (Ђаковице) исјекоше... Из овог времена (почетка 17. вијека) имамо један документ који нам омогућава ближе познавање Горњег Полимља, ове његове Жупе. То је Шудиковски споменик, који се, иако непотпун, некако очувао. Премда немамо писаних података, али са сигурношћу можемо рећи да је манастир у Шудикови био метох манстира Ђурђевих Ступова. Ђурђеви Ступови били су лавра и у њима је била владичанска столица. Рукописи се налазе у Народној библиотеци, Љ. Стојановић каже да је он писан уставом типа XVII вијека. Почетни његов текст писан је овамо прије почетка 17. вијека. Ово се може рећи са сигурношћу стога што се у њему не помиње будимљански епископ у ком имамо податке с почетка 17. вијека. Иако се у њему као и у свим споменицима само ређају имена заслужних људи за манастир, тим простим ређањем он знатно осветљава тадашњи живот овога краја и у њему готово сваког села, засеока и племенских насеља. Иако нијесу очувани сви листови, Поменик нам доста јасно показује колико је религиозни живот у овом времену био развијен у Горњем Полимљу. Калуђера је било толико да је у околини манастира постојала „киновија” (опште житије на врелу). Сачувана су имена 61. калуђера, без народних имена на три изјечена листа. Недалеко од Шудикове у Заостру, с 12
ВАСОЈЕВИЋИ
десне стране Лима налазио се женски манастир Урошевица на једној дивној заравни истог имена. Развалине се и сад виде. По народном предању манастир је подигла жена цара Уроша. Има мјеста и села чија су имена ишчезла. Затоточје које се у Поменику често помиње, а које се према најстаријим споменицима налази у Хасу на Лиму, више под тим именом не постоји. Нема ни села Ком - Манастира или манстира Кома. Иако се помиње село Кошутиће није невероватно да се оно раније звало Ком-Манастир, ако га не треба тражити поврх Комова. Помиње се често село Градиште за које се сада не зна а које ће бити истовјетно са Градцем у Светостефанској хрисовуљи, село Понор и још нека непозната села.
13
Томаш Кшианић
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ урђеве Ступове подиже 1213. године Немањић, Жупан Првослав, син великог жупана Тихомира, брата Немањиног. Црква потиче са почетка XIII вијека и у њој је од 1219. године било сједиште Будимљанске еипскопије коју је основао Св. Сава. Храм је посвећен Св. Ђорђу, али због својих, некада карактеристичних елемената познат је под именом Ђурђеви Ступови (ступ - кула). На овом објекту евидентне су бројне доградње, тако да црква има изразито издужен облик. У основи је као једнобродна гарђевина са три травеја и полукружном апсидом. На средини је осмострука купола, а друга два травеја су засвођена полуобличастим сводом. Простор куполе је, са спољње стране, маркиран - карактеристичним сводовима. Уз цркву је дозидан нертекс - припрата, предворје, које има двије бочне четвртасте просторије, налик на куле. Очигледно да су у почетку ове куле биле знатно височије и међусобно их је повезивао тријем. У некој интервенцији куле су снижене, а између њих је сазидана масивна четвртаста кула са двојним прозорима. Улаз на западном зиду првобитне грађевине проширен, тако да припрате и црква чине јединствен простор. На ову већ издужену грађевину, дозидана је друга припрата, егзонартекс. Св. Ђорђе је зидан од тамне сиге и свијетлог камена, који се смјењује у одређеном ритму, што ожив-
В
14
ВАСОЈЕВИЋИ
љава доста велике зидне масе. Карактеристичан архитектонски украс се налази у поткуполном простору у облику двојних плитких аркадица. Црква је такође била живописана. Анализирајуићи архитектуру Ћурђевих Ступова може се закључити да је она слична которским црквама Св. Луке и Св. Марије. Одређени елементи, као што су високи бочни лукови испод куполе везују их за споменике рашке школе раног периода. Слично Св. Петру и Св. Ђорђе је један од кључних споменика кроз који се рефлектују двије естетике истока и запада, што је посебно било присутно на архитектонским споменицима средњовјековне Зете.
Мојсије је основао школу у манастиру Ђурђевим Ступовима и сам био учитељ, у њој. О тој школи прота Ј. Бојовић каже ово: „Покупи неколико ђака код цркве те их манастир издржавао”. У тој школи, поред доцнијих неколико свештеника,. учили су се и спремали за наследника Мојсијева два Зечевића: Никодим и Јанићије, које је он сам закалуђерио”. *** Првослав Стефан син великог жупана Тихомира подигао је Ђурђеве Ступове. Над његовом гробницом у манастиру још се држи натпис: „...претстави се рабв божи Стефанв жоупанв Православв, сш-љ великога жупана Тихомира, синовац светог Сименна Немање и ктитор места сего, еже и ПрвослаЕ сазда црков светога Георгиа о два стоб у Будимље (доле) гроб ово ест”. (Овај натпис је штампан у „Родослови”, Љ. Стојановић, књ. V, 11. 15
Томаш Кашанић
МАНАСТИР ШУДИКОВА Будимљи је био манастир Св. Богородице на мјесту званом Шудиково или како се у пјесми назива пребијела Шудикова црква. У овом манастиру умрије 1490. године неки монах Јов. Црнојевић, за њега се мисли да је Иван Црнојевић, војвода зетски. У овом манастиру се закалуђерио јерођакон Мојсије од манастира Дечане, иже јест в странах македонски, близу великих гора, отачаством же од мјеста нарицајемово Будимља, близу манастира Шудикова, који је 1536. године штампао молитвослов, а 1536-38 зборник у лецима. Ко је овај манастир подигао и када не зна се. Исто тако кад је порушен, не зна се. Ако је вјеровати народној пјесми („Женидба Куштрима Васојевића”), Шудикова је била до половине 18. вијека јер је була аге Шемовића видјела да је Фатима вјером преврнула на влашког Св. Јована ради Куштрима Васојевића, да не пости више поста рамазана; она је узе за руку и поведе у бијелу Шудикову цркву гдје се крсти несрећно јој било и добије име Милица. Непокорност Васојевића и ово око Фатиме побудиле у пећког пашу Махмутбеговића да нападне на њих што је касније урадио, запалио их, па је тада сигурно и запаљен манастир Шудикова. Немањићи су ово мјесто вољели, нарочито цар Душан који га је често обилазио и једном приликом рекао:
У
16
ВАСОЈЕВИЋИ
„Хасу равни мој Мисиру мали. Да те нису опселе планине, У тебе би Цариград градио”.
Шудикова се помиње 1535. у зборнику штампара Божидара ГТодгоричанина, а Вук Караџић у Речнику уз њено име ставља ово: „А слуга му цркву Шудикову (ваљда сазида) у ономе Хасу гиздавоме” (код Цемовића пише „гвозденоме”, ваљда дактилографска грешка).
17
ИКОНОПИСАЦ СТРАХИЊА ИЗ БУДИМЉЕ
П
ј оп иконописац Страхиња из Будимља, плодни ј сликар чија је дјелатност добро позната зах-
I ваљујући његовом обичају да се често потписује, оставио је за собом много фресака радећи на живописању или обнови многих цркава: у манастиру Свете Тројице у Пљевљима, Озрену, проскомидији манастира Мораче, Светом Николи у Подврху, Светом Николи у Бијелом Пољу, Светом Николи у цркви Успења Богородице у манастиру Градишту, и још неколико сеоских црквица у Црној Гори, а посвједочио се и као иконописац сликајући за морачки иконостас царске двери са Недреманим оком, престону икону Христа са дванаест апостола и двије иконе араханђела Михаила са сценама араханђелских јављања. У цјелокупном Страхињином стварању, које одликује свјежина наивне нарације, фреске пивске припрате, особито сцене Богородичиног акатиста, највећи су домет његовог сликарства. Та остварења могу се поредити са свјежином причања у сценама араханђелских чуда на великој икони араханђела Михаила у манастиру Морача 1600 године. Познате особености Страхињиног сликарства - схематизован цртеж, плошно сликани ликови чије обликовање мајстор свјесно занемарује, упошћеност физиономија које се понављају, као 18
ВАСОЈЕВ ИЋ И
и извјесна крутост покрета фигура, иако присутне и на фрескама манастира Пиве, односно илустрацијама сцене акатиста, не осјећају се више као сликарска слабост зато што је овдје успио да изузетно надахнуто, са искреношћу дјетета, непосредно исприча догађаје. Колорит му је жива кулисе у којима се сцене одигравају маштовите. Кад слика своју непосредну околину - пастире у Рођењу Христовом (четврти икос), брдске коњиће у Поклоњењу (пети кондак) или Бијег у Египат (шести икос Богородичног акатиста) или врше са рибама у сцени гдје Христос позива Андрију и Петра (Дјела апостолска) - Страхиња преноси све у детаље, као што је, примјера ради, шарена пређица узде, изграђена од вуне, или торбица о штапу. Ти детаљи су на његовим фрескама најузбудљивији и најљепши. Драж Страхињиних слика чини њихово изворно народно надахнуће. И сам сликарски поступак при изради фресака у припрати Пиве био је знатно брижљивији него што је то Страхиња обично радио. Започето Страхињино дјело на украшавању пивске припрате настављено је двадесет и двије године касније и завршено 1626. залагањем мајстора Козме. Козмина сарадња са Страхињом може се пратити на више значајних споменика на простору Црне Горе - почев од манастира Градишта у Паштровићима, гдје се у цркви Светог Николе из 1620. године, колико нам је познато, први пут заједно јављају, па преко Пиве и Мораче до Подврха, гдје Страхиња слика фреске, а Козма иконостас... Козма као сликар изузетних способности, изванредно се уклапајући, слиједи започети монографски програм на живописању пивске припрате, 19
Томаш Каиланић
прекинут ко зна због чега и у каквим околностима прије двије деценије. Тако је за вријеме игумана Аврама и војводе Павла Драгићевића, окончано сликање цркве манастира Пиве, започето у доба игумана Симеона.
20
РАЗРУШЕНЕ ЦРКВЕ селу Горажду, које под тим именом завешта краљ Милутин манастиру Св. Стефана у Бањској крај Косова, такође је постојао манастир, како он сам помиње у својој хрисовуљи. У суседном му селу Бабину постоје развалине од цркве. У Калудри била црква посвећена Св. Луки, како се онамо прича и манастир са калуђерским ћелијама у Ћелијама... постоје црквине: у Петњику (по Шудиковском поменику Пећник) Доњој Ржаници, у Шекулару три црквине, од којих се о једној држи предање да је била Петра Шекуларца; у Велици и по Хрисовуљи Стјепана Дечанског била је црква, поред тога што постоје црквене развалине. У Горњим Васојевићима постоје ова црквишта: у Грачаници на Пшеничишту, на Мурини, Улотини, у Коњусима, у месту Кошутићима постоје развалине манастира. Народ то мјесто и данас зове „Намостир” (манастир) и биће да је то оно исто мјесто које је у Шудиковском поменику зове Ком - манастир. О постојању цркве у селу Бучу постоји један запис из године 1571. он гласи: „Списа се сије крвига у земљи Загори, у области Хасу влиз Св. Николе в дом поп Радоње”. Цркве су још иостојале: у Божићу, Андријевици, Забрђу, Трешњеву, Трепчи, Виницкој (неколико црквина), Поточци, Бучу у Лубницама (развалине Св. Санје), Заостру, Црвл^е21
Томиш Кашанић
винама, и Лијевој Ријеци постоје развалине цркве на Ножици. (Запис о Бучу, цркви у Поточцу: Љ. Стојановић - „Ловћенски одјек”, бр. 1.; Васа Марковић, Прав. ман. у средњој Србији, стр. 35. и Вешовић, стр. 169).
22
ТРОЈАЧКИ ТРЕБНИК јајстарији очувани споменик овог манастира то је такозвани Тројачки требник. Из њега самога није тешко закључити да је његов основни први текст писао по реду трећи будимљански епископ Теофило а да је доцније допуњаван. Да је он баш у ово врјеме писан јаасно је, као што каже Љ. Стојановић, што се у њему спомињу са „многаја љета” краљеви Стефан Радослав, Стефан Владислав, други архијерископ Арсеније и други будимљански епископ Камник. У ствари ово су упутства двојне врсте: прво служба за сузбијање јерес и чување саборског учења и друго, увођење поменика заслужним за цркву људима. У односу чувања чистоте хришћанског учења требник се позива на одлуке Васељенских сабора, узима симбол вјере као суштину хришћанског православног учења и уноси га у текст овага упута. Овдје изгледа имамо доказ да је српска црква установила дом славе крснога имена. Јер у Будимљанском требнику стоји, да треба чинити благодарствени молебам на дан кад смо примили божанству цркву, с показанијем благожестија повеленије с испроверженијем злобнога злочестије. Упућујући свештенство да проклиње све јереси и јеретике, а благосшва проверене, требник особиту пажњу обраћа на иконоборце од ранијих јереси. Ово, свакако, зато што су их и богумили одбацивали као остатак идолопоклонства.
Н
23
Томаш Кашанић
Богумилска јерес, наравно, нарочито, се има гонити по овим упутствима будимљанске епископије. Ово значи, да она није потпуно уништена суровим гоњењем Стефана Немање, да је још тињала у народу. Њени трагови налазе се и сад у Горњим Васојевићима. Онамо и сад се брак и сада сматра као нешто што није потпуно чисто као и дјеца као последица његова. (Да простиш, имам двије дјевојчице и једно мушко. „Она моја родомиља /женаУ”, још се такав израз може чути). Зато требник даје упутства како да се жигошу бабуни (погрдан назив за богумиле) на црквеним службама... Горњу нашу претпоставку да је епископ Теофило писао светотројчног требника потпуно оправдава и утврђује други његов велики рад на преписивању Номоканона (крмчије) у својој владичанској резиденцији манастиру Ђурђевим Ступовима, гдје се због честих спаљивања и рађења манастира пропали многи споменици. Очуван је само његов запис са тог преписа који га карактерише као ведру и просвећену личност. Због тога га овдје треба преписати у цјелини. Он гласи: „Изашле су на светлост словенског језика задахнуте Богом ове књиге које се зову Номоканон, јер бјеху раније помрачене облаком мудрости јелинскога језика... Преписане ове књиге бише врло грешним, који бјеше ликом монах, а по звању архијеру, епископ будимски Теофило. Живео је у дом светог великог страстотрпеа Христова Георгија (Ђурђеви Ступови). ... Сам сам се ја грешни Теофило трудио и из тих књига исправити све да немају никаквих грешака. Очеви и браћо, молим и клечим уздахнуто пред Го24
ВАСОЈЕВИЂИ
сподом о мени грешном године 1252. Смјерни будимљски Теофило, чије је отачество гроб’’... У погледу достизања духовног просветног усавршавања људи овога краја у XIII вијеку важно је истаћи да је шести по реду, а архиепископ био из њега. 'Го је био Свети Јевстатије. Архиепископ Данило каже да је он био син иобожних родитеља из Будимљанске жупе. Сами су се родитељи помучили да му нађу учитеља да га науче „словенском књижним”. Ученик је показао бољи дар од „многих мудрих учитеља”. Ради вишег усавршавања напустио је родитељски дом и отишао у манастир Св. Архистратига Михаила у Зети гдје је била „Славна епископија”. Тамо се замонашио. Одатле чини онда потребно странствовање за највише духовно усавршавање: био је у Јерусалиму, а из њега се вратио у Хиландар на Атосу. Много је онда значило бити у највишој духовној школи у Хиландару - игуманом: исто што ректором највише школе. (Калуђер Исаније из Лимске је био познат у многим културним и политичким емисијама око раздвајања цркве од Грка, Византије; познавао је цара Душана. Занимао се и писањем у манастиру Хиландару). „Као што се види - каже Цемовић - по овим примјерима Горње Полимље примало је најживље учешће у културном полету Срба у доба Немањића.
25
ОТЕЧЕСТВО И БОРБА ЗА ОПСТАНАК
ВОЈВОДА СТЕВАН ВАСОЈЕВИЋ О ојвода Васојевић Стево је стигао на Косово у | \ последњем часу, гдје је примио учешће у борби и ВЛна Мазгиту, у Пол>у Косову, међу Лабом и међу Ситницом, погин.уо за слободу своје отаџбине. Стефан (Стеван) Васојевић је историјска лич~ ност, али његово име није иигдје записано те је то дало повода научницима да га сматрају као легендарну личност под којим се крије име Стевана Мусића, сестрића цара Лазара. Јес’, али Мусић није погинуо на Косову и ако то пјесма о њему каже, него се вратио здрав кући и жив јер се на врх петнаест година послије боја на Косову помиње у Дубровнику као гост и штићеник опћине и властеле дубровачке. Иако се Огеваи Васојевић нигдје не иомиње по документима не значи да није постојао, тим прије што се не помиње читав један број косовских витезова и племства, којима се не зна ни имена, а који је чинио главну снагу Лазареве војске. Ми на прстима бројимо историјске личности Косовске битке и то су махом династи и најближи сродници Лазареви док је велики број племства средњега и малога покрио вео заборава, неизвјесности и далеке прошлости Стога ми сматрамо да је Стефан Васојевић историјска личност и један из реда средњег и нижег племства, чији је помен очуван у народној пјесми и традицији. Пјесма о Огеваиу Васојевићу, онаком каквом је пјевају Васојевићи, поред тога, што је једна ријетка 29
Томаш Каишнић
умотворина, само описује догађаје и веже их за сјеничког војводу Стефана Васојевића, а такође и на ток крваве битке онако како је то познато по досадашњим историјским (појединостима) подацима. Ако о Васојевићу нема досада (писаних историјских) података не значи да није постојао тим прије што је у то вријеме постојао род Васојевића јер се одмах затим у првој половини 15. вијека помиње као породица и племство, те се тиме потврђује предање Васојевића о свом знатном поријеклу па баш и не били Немањићи. Предање даље говори како је род Васојевића послије косовске битке, оставио Сјеницу и пошао на Херцеговину. Високи двори Стефана Васојевића опустили су, а доцније претворени у рушевине. Оста;ДИ ових рушевина, који се и данас виде на брду Фувници, као и једна чесма под брдом, народ из околине Сјенице зове именом Стефана Васојевића који је сачуван и у традицији и у народној пјесми у Сјеници иако тамо нема Васојевића, сем неколико породица, које су доцније у 19. вијеку, одвајале од своје матице са Косова и прелазећи у Мораву (Србија) застали ту. Други кажу да је Стеван столовао на Грацу Божићком, испод Комова, одакле је кренуо на Косово низ Лим, преко Пазара и узводно уз Ибар према Косову. О томе казују и неке народне пјесме. На челу ове породице предање ставља кнеза Васа Васојевића, Васоје Ножицки, по свој прилици зато што је он предак данашњих Васојевића, за кога се прича да је дошао из Херцеговине у Доњу Земљу (Зету) и као већ стар човјек довео их на Ножицу у Лијеву Ријеку, у област Куча. Вероватније да је најстарији члан ове породице био је Константин Васоје30
ВАСОЈЕВИЋИ
вић или кнез Арађије Васојевић, прва историјска личност од ове породице, који је живио и умро у доба Сандаља Хранића, а гроб му нађен у Фочанском (крају) окружју, у Бујаковини, у џемаћи Мрежници сјевероисточно од садашњег насеља од неколико кућа (Нова Зета за 1889. бр. 8, стр. 30). Народно предање не зна за овога кнеза Васојевића, али је важно то да је породица Васојевића стварно постојала и да прва историјска личност кнеза нашег Арађана Васојевића, поштена витеза припада Херцеговини, гдје је и по предању живио Васо Васојевић предак данашњег племена. (Из Херцеговине је Васо пошао у Доњу земљу па је преко Братоножића дошао на Ножицу и ту се задржао. Није искључено да је све ово било послије Косовске битке и да су Васојевићи синови и унуци старога Васоја још средином 14. вијека пошли куд који по Зети и Херцеговини, јер ако је вјеровати народној пјесми Васојевића је било у Зети још у другој половини поменутог вијека).
Сиоменик Бановац (Бановић) Секули, косовском јунаку у Лијевој Ријецп и запис на споменику. 31
ПОРИЈЕКЛО ВАСОЈЕВИЋА
П
ј остоји предање да је Васо имао још четири брата
и то: Озра, од којега је племе Озринићи, Пипа,
I претка Пипера, Хота, претка Хота и Краса претка Краснића. Сви су они пошли из Херцеговине у правцу Приморја, Зете и данашње Црне Горе па се и дан данас своје међу собом, а Васојевићи, Озринићи и Пипери славе и једно крсно име Арханђела Михаила док су Хоти и Краснићи промијенили вјеру. Када су и на које вријеме Васојевићи дошли у Доњу Земљу то се не може знати. Ако је вјеровати народној пјесми породица Васојевића је била у Зети још у другој половини 14 вијека. Када је оно краљ Вукашин, који је био последњи пут у Скадру 1371. писао књигу војводи Момчилу на Пирлитору, војвода је невјеру своје жене предосјетио и сањао како се подигао један прамен магле од проклете земље Васојеве. Ми рачунамо да Момчило овдје циља на Зету као на Земљу Васојеву, јер је црни облак из земље Васојеве требао да значи ону књигу која је дошла из Скадра на Бојани Момчиловој љуби на Пирлитор. >}«
На високим Комовима и хладним изворима Таре и Лима столећима обитава највећа данас српска породица или племе Васојевићи По предању и народном вјеровању Васојевића воде своје име од некаквога легендарног војводе Васоја. 32
ВАСОЈЕВИЋИ
за кога се прича да је потомак кнеза Вукана Немањића. Васоје је рођен у Призрену, под Шаром и одрастао је на двору српскога краља Милутина, док други кажу да је он био посинак и војвода цара Душана. Прича се да је он као дјечак био у двору Душановом и да су га слуге и дворани цареви навидјели пребацујући му како је он убого сироче и пасторче у цара Шћепана. Када је то цар чуо он се је јако расрдио и казао им да он није пасторче већ његов посинак и да вјерно служи и слободно води разговоре с царем иако је мало дијете јер је и он од рода царева. Слугама је наредио да га поштују и да му не смију рећи - ни зла ти срећа била, јер ће их све зајмити ђавољијем трагом. Када је Васоје одрастао он је пратио цара како у бојевима тако и у свим зборовима, докле га цар није напослијетку поставио за војводу у Сјеници.1 1 Током времена Васоје је дошао од посинка до сина царева, те се у последње вријеме отворено говорило да је војвода Васоје син цара Душана, па је о томе било и усмених расправа између краља Николе и Васојевића. Када су се Васојевићи деведестих годиеа прошлога вијека наљутили на краља Николу због његовог нетактичног понашања према војводи Лакићу Војводићу, они су мислили да иду на Цетиње и отворено су поручивали и негодовали: „Што мисли господар и зна ли он да смо ми Васојевићи од силног цара Душана. Ако ће он лијепо, добро и јест’ неће ли како хоће. граница ни се зна, па га нека тамо, а ми овамо и овесели Боже”. Краљ је позвао њихове главаре и у полемици која је настала он је рекао: „Па ђе сте ви Васојевићи те ве нема. Немојте ви, чоче, толико о себи мислити високо јер цар Душан није имао више него једног сина, а ви ако рачунате да сте његови потомци биће да сте од неког његова незаконита дјетета”. На ово му је одговорио капетан Милета Вуковић: „Вала Господаре, нека нас је и кобила, родила али смо барем доброга оца имали”. 33
О ПОСТАНКУ ВАСОЈЕВИЋА
(Досељење испод Комова) з Србије се кренуше три рођена брата: Хасо, Крлаш и Васо, да би се спасли од биједе, нсвоља и глади, које су пустошилс њихову домовину и у исто вријеме да се избаве од зулума у овом добу безвлашћа кад слаби и немоћни нијесу смјели ни пожалити се коме. Предајући себе у аманет Богу, заштитнику невољника, кренули су се на далеки пут у туђе земље не би ли нашли гдје крај да одморе своје намучене главе. Собом су водили жене. Дјецу нијесу имали, јер се скоро бијаху поженили. Натоварили су били нешто пртљага на коње и тјерали двадесет и пет коза и нешто друге стоке да се исхране за вријеме свог путовања. Иде дан за даном, недјеља за недјељом, мјесец за мјесецом, а они се све напријед крећу, лутајући непознатим стазама с једног краја на други. Никако још да нађу згодно мјесто да би се настанили. Зима се примицала. Имали су да западну у леду и снијегу. Надошле ријеке, тихи се потоци претворили у бујице, воде су им пресијецале пролазе. У овом добу кад замире биље, кад се кају они који се за времена нијесу постарали да спреме за зиму што им треба, они већ немаху хране ни за себе ни за стоку своју. Сваки је о томе мислио, али је брат од брата крио своја тужна предвиђања, јер су се браћа вољела па један другог није хтио да плаши. А ноћ кад постане,
И
34
ВАСОЈЕВИЋИ
кад уморени путници и бригама опхрвани паћеници жуде да их сан кријепи, - од њихових очију бјежи сан. Једнога дана тек што зора свану бацаху погледе на све стране. По долинама још се не бијаху просули сунчеви зраци по трави и цвијећу, зеленило још не бијаше упило росу, која је висила о лишћу као драго камење. Штиблиц је пјевао своју јутарњу пјесму и њоме храбрио свој млади пород и тјешио га, да он чини све што може да им да да снабдје потребном храном. У овом тренутку кад се природа спремала да отпочне поново да живи новом снагом, пред очима браће на западу с оне стране ЈТима показаше се бијели врхови планине Кома. Одавде је њихов поглед обухватио простран видик и групу покрила главе без покрета тијела. „Ах!” узвикну најмлађи, али најсмјелији брат Васо, - ови крајеви што се открише пред мојим очима, ова висока планина, то је оно што нам треба, то је оно зашто смо издржали тако тешко путовање. Изгледа да ће нас ова планина примити са њежним осмјехом и дати нам нову домовину, колијевку наших синова и ново покољење Словена које ће бити.велико и силно. Кад се тама подигне, испод ногу ове величанствене планине, показаће се пред нама богате и плодородне долине. Тамо воде изобиља, онамо потоци скачу као дивокозе са литице на литицу, сггуштају се у ливаде. Онамо ћемо тјерати на пашу наша стада којих ће бити колико нам драго. Ту ћемо наћи земљи издашну према онима који је умију обрађивати. „Може бити, додаде он, да ме вара иамет, можда се ја сувише заносим великим надама. Било како било, јуначки да прегнемо да остваримо наша предосјећања. Напријед, браћо, - ја вјерујем нигдје боље наћи нећемо”. Ово ријечи пуне снаге одо35
Томаш Кашанић
брише два друга брата, утолико прије што сами бијаху прожети истим осјећањима и истим жељама. Њихова дуга путовања бијаху исцрпла њихове снаге као што бијаху исцрпљени и њихови брашњеници. Они се подигоше и спремише на пут. Ишли су вијугавим и тешким странама, којима су једва могли прођи кроз стрме и врлетне стране. Много пута су се губили у тамним и густим јеловим и смрчевим шумама док су стигли у једну пространу и плодну долину. Долина је била посута пријатним за очи зеленилом, по њој се подизао благ и свјеж мирис, по гдје-гдје кроз њу текли су бистри и чисти поточићи, који су извирали на врховима брда или текли од сметова који су копњели. Онда, у хладу једног огромног храста, они угледаше једног старца дуге браде и као снијег бијеле косе, који се клечећи мољашр Богу. Раста је био дивног, лица племенитог, по којем бијаше изражена у једно исто вријеме узвишеност и безазленост, његово отворено чело, на први поглед изазивало је поштовање и обожавање. Новим гостима изгледаше да се немају што плашити овог човјека. Он им бијаше потребан да их обавијести о крајевима кроз које су они све дал3е и даље ишли. Умјесто да се сурету са злим и рђавим људима, ето провиђења, смиловало се да наиђу на добра човјека, можда на једног свеца; морају га замолити да им да савјете. Тако су се браћа разговарала. Њихов разговор, оштра звека звона која су висила о вратовима коња и остале стоке, шуштање сасушеног лишћа под њиховим ногама, све је то пунило долину брујањем и одјекивало по околним брдима док је стигло до уши старог испосника- Свјестан да је сам самцит у овим пустим мјестима, њему прво дође на памет, да је ово неко привиђење, али приб36
ВАСОЈЕВИЋИ
лижавање ове породице брзо му показа да слух није обмануо. Поквареност људи натјерала га је да тражи усамљеност, а сусрет са овим новим гостима њу ће му нарушити, ако он не нађе код њих простодушност и поштење. Овај свети човјек за себе рече: „Свакако, ови људи не познају ово мјесто. Њихово обазриво кретање, њихова збуњеност ово говори. Може бити, да они исто као и ја бјеже од људске злобе и пакости и ја треба да им будем путовођа и да им покажем мјесто гдје се они могу настанити. Једна је од мојих свештених дужности испаштања грехова да им дам моје савјете”. Прекидајући своју молитву, он се диже и упути се са њима у сусрет. Кад им се примакао на растојање да може с њима говорити повишеним гласом, он је стао да их пита од којег су рода и племена и шта их је покренуло да се обрету у овим далеким земљама. Хасо као најстарији, примаче му се неколико корака и овако му одговори: „Ми долазимо из земље Србије, колијевке словенског народа, гдје смо рођени. У којој смо трпјели многа зла и тамо се од њих не могасмо спасити па побјегосмо из ње, прелазећи кроз многе туђе земље, не бисмо ли нашли мирнију и срећнију земљу него што је наша драга домовина. Провиђење је нас довело у ова непозната мјеста, а ми не знамо, је ли нас судбина довела у сигурну и гостољубиву земљу или смо се обрели близу још ужаснијих опасности од оних од којих смо се хтјели спасити. Добро смо се обрадовали, добри и часни старче, што се сретамо с таквим човјеком који љуби истину и покајање. Ти нас можеш извести из неизвјесности и дати нам савјет шта да чинимо”. Свети испосник већ им се бијаше примакао и по њиховој спољашности познао је да они немају злих намјера.Њихови поште37
Томаш Кашанић
ни разговори дирнули су га и он им одговори: „Дјецо, мора бити да сте добри и зато од Бога благословени, ви газите земљу по којој нема људских трагова, гдје је рука створитеља скупила сва добра, нигдје боље земље не можете наћи. Овдје је природа дивно довела у склад брда, равнице и долине да човјеку дају са мало труда све што му је потребно за живот. Овдје су простране ливаде по којима вазда расте изврсна трава, згодна и богата пасишта за све врсте стоке коју ви можете његовати. Овдје, љубљена дјецо моја, ви можете имати мир и покој и бити срећни и богати само ако будете вазда сложни, ако се не усели неслога код вас, као што често бива у великим задругама у којима неискусна младеж нема старца и искусног старјешину којег је живот научио мудрости да млађима улива поштовање и послужност. Јесте, ви сте браћа, али сте још млади да можете укротити ваше страсти. Ваше младе жене, у жаркој љубави према вама, не желећи, чак непримјетно за вас, могу изазвати и свађе, домаће зависти и учинити да један другоме пркосити не можете, да заједно живјети не можете. Понављам вам: ви немате оца удржана, полете ваших умова, кад они вас вуку јарости и освети да умину препирке кад се оне зађену на вашем дому. Дуг живот ми је дао сурово искуство. Колико сам породица видио да су пропале од домаћих освета, мада је изгледало да не постоји ништа што би их разједињавало! Ужасне примјере могао бих вам навести из саме моје породице кад ми грло не би стезало бол на слично сјећање. Не мислим вас савјетовати, драга дјецо моја, да угушите вашу узајамну љубав, која је тако природна међу браћом, не желим да између вас поставим ледене печале које би охладили ваша срца. 38
ВАСОЈЕВИЂИ
Бог нека ме сачува од сличних помисли! Али послушајте: Три сте брата па на троје подијелите вашу стоку и сваки за себе населите у поједином крају ових широких земаља. Ја ћу вам сам мјеста изабрати и тако их подијелити да један другоме неће имати ни зашто завидјети. Растанак ће за прво вама пасти тешко на душу и у срцима изазвати јаку тугу, али ће то проћи. Тугу ће истиснути сигурно и трајно спокојство, узајамно пријатељство и природно узајамно поштовање, дужност да један другом притечете у помоћ кад устреба или сви скупа да се помогнете. Тако ћете и род ваш намножити. Не живјећи заједно, ваши синови неће се стидјети да се ожене из своје породице и неће имати потребе да дјевојке траже по далеким земљама од народа који имају друге вјере и друге обичаје. За сто година ваше плодно потомство образоваће много племена, која ће бити вазда међусобно уједињена и с поносом и благодарношћу носиће имена својих предака. Ти Хасо, иди и настани се онамо на истоку гдје се одавде виде брда која се благо спуштају к ријеци Лиму. Онамо има сваког чуда што је створитељ намијенио једној доброј земљи. Она је пријатна и због љепоте и сликовитости дјелова њенога склопа. Крлаш нека иде према сјеверу и нека се насели у оне раскошне ливаде које се виде одавде или на она многобројна брда која су обрасла храстовим и јеловим шумама које напомињу можда најстарија протекла доба света. А ти Васо, продужи свој пут док не дођеш спроћу западне стране овога виса гдје се сад налазимо, тамо ћеш наћи на широку равницу испресијецану брдима чије голе врхове покривају вечито сњегови и показују величанствене висине, заустави се и прегни да се окућиш јер ћеш онамо наћи благ 39
Томаш Кашанић
зрак, а и сама природа је благонаклоно расположена да те у твом роду спомене. На вашим лицима осмијех замијени клонулост духа, нада озиме у вашим срцима. Разум се бори против осјећања, мисао о болном растанку вас уздржава. Децо, будите храбри, поднесите ову тешку, али спасоносну жртву, једнога дана ви ћете благосиљати савјете једног осамдесестогодишњег старца, који вам данас замјењује оца и који вам жели сваку срећу која се на земљи може достићи”. О уважени старче, колико благости и истине избија из твојих мудрих ријечи - узвикне Крлаш. Ти нам показа пут мира и среће. Иако нисмо задовољни да напустимо ову земљу, која је довољна свима тројици, ти свакоме дајеш толико да сви ми можемо осјетити благодети посебног благостања и уживати плодове својих напора. Ми признајемо стварну корист твојих савјета за будућност и одајем њиховој мудрости признање и поштовање, али нас остави заједно као што бјесмо вазда у нашој отаџбини на огњишту наших старих. Немој нас присиљавати да се растанемо, то ће бити за наша братска срца неизљечива рана. Да би владао мир међу нама, да не би дошло до жалосних домаћих свађа, које се често дешавају због ситница, ја ти признајем највишу власт и ти ћеш бити вјешти и мудри старјешина који ће нас у свим приликама упућивати на прави пут. Кад се над нама провиђење смиловало и упутило нас на тебе у овој туђој земљи, пошто си ти нас примио с отвореним срцем правог оца, ослободио нас од страха и потиштености, - буди наш отац, стани над нама и управљај нашим пословима и нашим интересима. Ми ћемо те саслушати и испуњавати сваки твој савјет и сваку твоју за40
ВАСОЈЕВИЋИ
повијест с поштовањем и покоравати се њима. Ми те дакле бирамо за нашег оца и нашег господара. Ми ћемо бити твоји синови и твоје слуге, живјећи срећни и задовољни у ваздуху којим ти дишеш. Ово исто мисле и осјећају моја браћа, једнодушни смо за ово рјешење, остаје само да се ти одлучиш. Смилуј се и испуни наше жеље. Не, не мила моја дјецо, ја не треба више да остајем међу људима, остатак мог живота треба да правдам у самоћи и покајању, у шибању и мучењу мог тијела док ми божја милост буде даровала снаге е да би моја душа постала довољно чиста и безазлена да постане достојна да је Господ смјести међу блаженим на небу. Немојте ме рачунати за непријатеља људи, није ме на ово нашало нити очајање нити порочни напони, који често кваре људска срца, ово је једна моја жеља коју ја морам вјерно испунити, па ме од ње може само смрт отргиути. То што сам вас срео у овоме усамаљеном мјесту, гдје сам се склонио од додира с људима, имате захвалити ванредној околности која као све на свијету долази по вољи Господа, који ме је упутио да вам покажем стазе среће. Ја не могу више ступати у нове везе са људима, стварати нова пријатељства, ја нијесам више кадар испуњавати узајамне обавезе које налаже људска заједница. Не тражите од мене никакве помоћи, задовољите се савјетима мојим, је се надам да ће вам срећу донијети. Шта чекамо, браћо, па да поступимо гто савјетима овога светога човјека? Желите ли да не послушате заповијести које јасно долазе од Бога? Морамо бити чврсти у овом одређеном тренутку растанка и показати се овоме страшноме и новом искушењу. 41
Томаш Кашанић
Овако говораше, Васо, падајући на кољена пред испосника. То исто учинише његова два брата. Оче, додаде Васо, ми ћемо се растати, ми ћемо те оставити кад тако заповиједаш, дај нам твој благослов нека нам буде путовођа и заштитник на новим огњипттима. Ти, наш оче, ваљда нас нећеш заборавити? Моли се за нас оче. Удостоји нас по који пут и баци погледе на земље у које идемо. Кад се прамење дима подигне небу из храмова, које ћемо ми подићи Богу, сједини твоје молитве нашима да нам буде пријатније и да их он услиши. Сјећање на твоја доброчинства остаће урезана у срцима нашим и никад се неће изгладити. Ти си нам се јавио у тренутку кад бијасмо малаксали и изгубљени, као анђео утјешитељ, као најсветија звијезда с неба. Успомене на тебе до гроба ћемо благосиљати. А ви, наше младе - љубе, верне пратиоце наших мука и наших радости, кад постанете мајке, кад закмече наша дјечица за њежна мајчина миловања сјећајте се ком дугујете захвалност за вашу срећу. А кад она одрасту, научите ваше синове да никада не забораве часног и светог испосника као спасиоца и испосника њихових очева, како би за доцнија наша покољења била сачувана и благосиљана успомена на њега. Три се брата загрлише, заплакаше, зајецаше и растадоше сваки поведе своју жену, свој дио стоке и осталога што им бјеше претекло. Свак на своју страну, у земљи која им бијаше назначена, кретао се, обрћући се често са пуним очима суза један на другога. Једнога дана, кад се сунце спремало да обасја земљу, унапријед се појави на истоку једна Чудесна свјетлост. Људима јетакво прелажење звијезде непознато било, јер је свијетли круг био на небесима. Из 42
ВАСОЈЕВИЋИ
круга су слале сјајне варнице, сличне пламеновима које повија вјетар. Ово се десило на оној страни гдје је Хасо живео. Двије године су биле од онога дана кад су се браћа растала с испосником и узалуд су била њихова старања да га нађу, никада нијсу могли пронаћи његово скровиште. Прије пет мјесеци он је заспао у загрљају Господа, али за његову смрт нико није знао. Хасо мишљаше да га вара сан и да оно што он гледаше види само у свом ображењу па позва своју жену да се освједочи, да одиста има један дивни огањ, који стално стоји на једном истом мјести и да једнако расте његова сила и снага. Ах, ускликну он, нема сумње ово је неко чудо, ово је неки знак који нас мами к себи. Срце ми говори да треба ићи. Пођимо. Онамо на ономе мјесту гдје је свјетлост с неба падала на постел-»и од сламе лежао је непомично неки човјек, мјесгојастука под главом му је био камен, покривен је био црном хаљином од обичног сукиа у скрштеним на прсима рукама чврсто је држао мали крст од црног дрвета, лијепо ишараног жилама од злата као сјећање на Христово страдање. Поред њега су биле бројанице. Изгледаше као да се дрвеће наклонило да вас чува од невремена овога доба, а над дрвећем су летјеле птице свију врста и оданде се извијало њежно и слатко пјевање, као што је небесжо пјевање опела, како људи не могу ијевати. Из овогатрупа издвајао се пријатан и благ мирис, он не изгледаше као они мириси што их људи умију извући из свијећа, ово није био мирис јасмина или руже, још мање је личио на мирис зумбула или љубичице, ово бијаху њежни и опојни мириси који бацаху разум у једном лијепом заносу. Једна чудна свјетлосг опасивала је главу покој43
Томаш Кашанић
ника, она је личила на ону меку свјетлост која се шири кад сунце залази на северном врху. Али ко ли ће бити овај смртни човек над којим се збивају оволико чуда, а он се не буди да се наужива оваквим чарима? Из даљине одговори један глас: Ово је комски испосник благодарећи његовим добрим и свијетлим дјелима, која је чинио за вријеме свог живота у испаштању својих грехова, његова је душа данас ушла у божје царство у средини Господа Бога најмилијих праведника. На овоме мјесту подигни темељиту и трајну цркву гдје би људи долазили да одаду пошту сјени Св. Јована, кнеза из краљевске породице из Босне, чије су врлине и побожност побиједиле злобу и пакост ђавола и сва људска неваљалства.
44
О БАРЈАКУ КОД ВАСОЈЕВИЋА (8иг 1е с1гареаи ске?, 1е$ Vа$оје\г'и:л) учи су у морејском рату имали млетачку заставу. Али ни са које стране досада не знамо јесу ли ову млетачку засгаву имале и поједине кучке кнежине, као напримјер Васојевићи, који су били саставни дио племена Куча и „под кучки барјак”. По уопштеном предању и народном вјеровању први се пут јавља барјак код Васојевића, „у доба Џинове навале и васевичке разуре”, која је била за вријеме морејског рата. Овај први барјак Васојевића предање веже за име српског патријарха Арсенија Чарнојевића и васојевићког свештеника Петра Ковачевића, смјелог коњаника и јунака познатог под именом попа Катане. По том предању „паћарк Арсеније Чарнојевић позва попа Катану у Пећ и даде му свето знаменије да га носи пред Васоевићима у бој. Ово знамење - барјак попа Катане био је црвене боје са три крста, оперважен златном ’направом”\ Поп Катана је рвај барјак могао добити у јесен 1689. године када је патријарх Чарнојевић по свом повратку са Цетиња у Пећ ријешио да се стави на челу српског народа и помаже ћесаревце, који бијаху заузели Косово и већи дио Србије. Тада је и сам патријарх развио своју заставу са ликом распећа Христова и са истом дошао у Призрен, гдје је дочекао главног заповједника ћесарске војске, 6. октобра
К
45
Томаш Кашаник
1689. године. Ово је био знак за покрет и развијање српских барјака, које је патријарх и сам дијелио свештенству, па је ваљда један дао и попу Катани, односно Васојевићима, који су до тада ратовали под кучким барјаком за рачун Млечића. Под овим „светим знаменијем”, Васојевићи су исте јесени, „кад је поп Катана војевао на Босну”, узнемиравали сусједне Турке у предјелима Босне и Скендерије Патријарх Арсеније РЈ (Колашину, Бихору и Јовановић - Шакабента Плаву), што је био повод (родом из Васојевића) нападу скадарске и нароповео је друТу сеобу чито босанске војске, Срба са Косова пред пред којом је био и херШурском најездом цеговачки санџак Али паша Џин, „страшни Џин паша”. Поп Катана, је са Васојевићима „кано с војском под барјаком” прешао преко Комова и населио се у долину Лима (1700). Овај барјак пропао је када су Турци казнили Васојевиће и прогнали их у Метохију (1788), због њиховог учешћа у покрету патријарха Шакабенте. Поред прича о барјаку Попа Катане (1787) прича се о барјаку два његова унука, Мирчете и Милутина, који су у другој половини 18. вијека имали велики црвени барјак са три крста на обичном копљу. Овај 46
ВАСОЈКВИЋИ
барјак није имао „златне направе”, те је познат још и као „црвена крпа два брата Раичевића”. Како је кнез Мирчета Раичев вођство предао (1768) своме брату кнезу Милутину, то је овај барјак и везан више за име Милутина Раичева као доцнијега војводе. Крајем прошлог и почетком овога вијека причали су стари људи како је Милутин Раичев, „поглавар ове земље и праведни сударник”, имао црвену крпу са крстовима, коју је носио не само у борбама него и на скупштинама и зборовима, па ју је чак истицао и на своме чардаку „код Сокола”. Нарочито је позната прича о барјаку када је Милутин граничио своју кнежину, „ову земљу”, носећи собом свој барјак, који је побио чак на Мусину Јаму код Суводола, гдје је ударао међе и границе и закопао „ћускију” и два товара угљена. И овај је барјак пропао када су Турци напосљетку покорили Куче и Васојевиће (1791), кнеза Милутина погубили, а „капу Раичевића уклонили”. Везир Бушатлија, како у Кучима тако и у Васојевићима, постави за војводе своје присталице из истих племена. За васојевићког војводу поставио је Лакића Кастратовића а за барјактаре буду мисионари: Маријан Л. Драговић из Ђулића и Ново Ј. Вулевић из Трешњева. Ови „Лакићеви барјактари нијесу носили турске но наше српске барјаке, е ми, Васојевићи, вавијек смо носили српске барјаке па и кад смо турска војска били”. Ову традицију потврђује и један савремени надгробни споменик, који је веома значајан податак ове врсте. Барјактар Драговић погинуо је на Ћемовском Пољу у септембру 1796, а барјактар Вулевић умро је у Трешњеву 1802. године. На каменој крстачи барјактара Вулевића која се налази на сеоском гробљу у Трешњеву (срез андријевички), поред натписа исклесана је глава и застава са три крста (в. цр47
Томаш Катанић
теж). Са источне стране а при врху крстаче стоји натпис: Б а р Т к т р Ђ В у л в и ћ , а ниже овога је барјак са три крста на средини, испод којега се наставља натпис. С друге стране, при врху, израђена је глава са три коса крста испод главе и са по шест орнамената с десне и лијеве стране главе. Ови су орнаменти по форми као издубљене честице на „слову” „печату” којим се шарају Надгробни сиоменик у Трешњеву славски колачи. У Првом српском устанку Васојевићи су се одметнули од Турака, ступили су у „Карађорђеву параду” и прихватили његове барјаке, које им раздијелише војводе: Чолак Анта Симоновић, Хаџи Продан Глигоријевић и Рака Љевајац „на Видовдан” 1809. године, када су с војском дошли у ово племе и организовали га. Барјаке добише два барјактара: Вукадин Н. Вулевић и Ново В. Драговић, а затим Вели*1ко Томашевић из ЈТушца, Алекса Краговић из Петњика, Перко Пешић из Лубинца и један Лабан, предак Угреновића из Грачанице. Ови Карађорђеви барјаци били су мањих размјера и од по двије поле: црвене и бијеле или плаве и бијеле свиле, са по једним или два крста. Они су код Васојевића употребљавани до прве црногорске организације (1857) када су им дати нови барјаци црвене-вишњеве боје, које је добила свака чета народне војске. Један од ових првих барјака - Зарије Бакића, барјактара гарде, чува се и данас код Бакића, у Забрђима. Карађорђев барјак се једино сачу48
ВАСОЈЕВИ ЋИ
вао код Величка Томашевића, који је у наше вријеме понешен на Цетиње. Али Васојевићи, нарочито старије генерације, не само да нијесу могли заборавити Карађорђеве и своје раније барјаке него су све до данас сачували спомен и о Косовском барјаку Стева Васојевића, који народна пјесма овако описује: Сједе Стеван на коња ђогата, А слуге му барјак додадоше; На барјаку од злата јабука, И дванаст од злата крстова, И икона ангел Михаила Крсно име Васојевић Стева.
49
ГРАНИЦЕ МИЈГУТИНА КНЕЗА осле овога напада у Васојевиће је наступио мир. Изгледа да је кнез Мирчета затим умро, јер се више не помиње, а за војводу дође кнез Милутин. Он је одмах пошао на Скадар и протествовао код везира против насиља пећког паше. Везир Бушатлија нареди Махмутбеговићу да више не узнемирује Васојевиће, а затим регулише односе са кнезом Милутином. Тада му је везир поклонио планину Штавну, коју кнез Милутин ограничи. Ове границе се сада бране. Штавна није давала травнину, док су све друге давале, те према томе може се закључити да су Васојевићи морали плаћати харач, премда о томе нема поузданих података. Капетан Али бег Шабанагић из Гусиња помиње се као први представник на територији војводства васојевићког у доба Милутиново, док се за вријеме Мирчете он и не помиње. Да би се знао чист рачун предузима граничење својег војводства које је познато под именом Границе Мулитина кнеза. Како Васојевићи насељаваху Хас до ријеке Љешнице и развалина старога града Бихора, то су у саставу војводства ушле све класичне Будимске жупе, половина која је припадала Босни. Због тога се појавио спор између везира Босне и Скендерије око граница, те је услед тога долазило и до оружаних сукоба међу њима. Користећи се ферманом, који даје Васојевићима неку аутономију кнез
П
50
ВАСОЈЕВИЋИ
Милутин омеђи своју војводину и онај дио Будимље који припада Босни прикључи својој земљи. По причању Сава из Сућеске главне граничне тачке биле су у Међукомљу гдје је забо’ ћускију и закопао два товара угљена, па преко Мојана, остављајући пола овога себе, а пола Кучима до на Тројан више Гусиња. Одатле вододјелницом у Ругово на Кућишта, па на Мургаш, одакле је граница пошла и срела се у Мусину јаму на извору Љешнице, па Љешницом у Лим. На десној обали Лима означена је међа у Црвену стијену па у Криви до и правцем у Тару на Матешеву, прикључујући Баре и друге планине колашинске својој земљи. Доље је пошла граница на Островицу, па онда племенским границама с Морачом и Ровцима као и Братоножићима, док је дошла на Ножицу, а одавде право у Комове. Како је тада ограничено тако се и сада о томе прича. Кнез Милутин је после пошао на Скадар и кад га је везир упитао: како је свршио ствар, онје одговорио: - Ја честити везиру право и поштено: Богу небо, а цару земл,а, а Васојевић од Ножице до Љешнице, на вијек и амин (то је на мачу урезао). Други причају да је рекао: „Богу боговина, цару царевина, а мене моја војводина од Ножице до Љешнице, на вијек и амин”. Везир га похвалио и тада га наградио и дао му Штавну, ослобађајући је плаћања травнине. Чуо сам у Ровцима гдје причају како је некакав војвода Васојевићки када је граничио Босну и Скендерију хтио Ровца да прикл3учи Сжендерији, али 51
Томаш Кашанић
Ровчани нијесу хтјели него су и даље остали у Херцеговини.
Иако су Васојевићи остали на миру ипак су имали много трзавица, које су почеле 1768. године. Ове године прође кроз Васојевиће бјежећи од Турака патријарх Василије Бркић, он је ноћио у Божиће код попа Вукића Катанића. А сјутрадан појаше свога коња Брњаша и пође за Морачу. Кнез Милутин га испрати до на Комове, а патријарх праћен попом Катанићем и кнезом Бабовићем продужи даље са педест тјелохранитеља. Патријарх стиже у манастир Морачу гдје је био неколико дана па продужи онда на Цетиње, а пратња се врати. На Цетињу је почео да предузима са Шћепаном Малим, који позове представнике црногорских, брдских и приморских племена на неке договоре. Мехмет паша Бушатлија чим то осјети одмах предузе акцију да предухитри евентуалности. Чувши да је Бркић прошао кроз Васојевиће он нареди да Шабанагић испита све када је прошао, са ким је долазио у контакт и остало. Шабанагић све тачно дознаде и јави везиру о свему а овај му нареди да одмах добави попа Катанића и кнеза Бабовића и о свему испита. Поп Катанић није смио отићи а Бабовић пође. Дознавши све што се причало Шабанагић поново позове попа Катанића и поручи кнезу Милутину да га упути дајући божју вјеру да му неће ништа учинити. Поп Вукић онда пође на Гусиње, а Турци га подвргну испиту, па после тога одмах погубе и главу му од сијеку. Кнез Бабовић буде упућен у Скадар гдје је остао неколико недеља. Он све каже везиру шта је
ВАСОЈЕВИЋИ
чуо од патријарха Бркића, који му је чак даровао један крстић од дрвета Господњега као и то да се Бркић договарао са војводом да треба покренути Брђане на Турке. Везир Бушатлија журно спреми војску и пође на Брђане, а Бабовића посла у Васојевиће и поручи кнезу Милутину да одма покупи Васојевиће и са Али бегом пође на Брда. Али Милутин није хтио да пође на Брђане, те том приликом дође у препирку са Радојем који га поче опомињати да он мора да слуша везира. Везир иде на то да се Милутин уклони, а на његово мјесто дође за кнеза Радоје Бабовић. Н«
*
Везир издаде 1770. године наређење да се на какав било начин погуби кучки војвода Илија и кнез Милутин. Он најприје позва обојицу у Скадар да им бајаги преда плату и да дарове и регулише неке ствари, али они нијесу хтјели поћи. Онда везир пошље убојице које у Диношкој цркви преваре и убију војводу Илију, а Шабанагић у Гусиње поручи да превари и смакне кнеза Милутина. Шабанагића то аигажује Рама Ђалију из Плава, који је био у тјелохранитеље Милутинове, али Ђелија све то каже кнезу Милутину, те овај прекиде сваку везу са Шабанагићима. Кад се 1773. године поново одметнуше Кучи то везир пусти мито по племенима да би на тај начин разбио снаге. Поред неколико Куча на Скадар пође Бећо Савићев Мујовић из Лијеве Ријеке који прими мито и стави се везиру на службу Идуће 1774. године везир диже војску и 12 маја нападне на Куче које похара попали и погуби и растјера по свијету. Бећо је пред овом војском био путовођа и после овог свог успјеха
Томаш Кагианић
везир Бећа добро дарује и назове барјактаром васојевићким. Бећо дође у Лијеву Ријеку и почне да врбује људе за рачун везиров. Он се нађе са Радојем Бабовићем, па како су оба Новаковићи они се здруже и почну заједно да раде. Да би се још тјесније везали они се опријатељише међу собом. Бећо Савићев није имао мушке ђеце, већ само двије ћерке. Једну је био удао за Спаха Вешова Поповића, а ову другу Злату даде Радоју Бабовићу за његовим унуком Лакићем Кастратовићем. Јер мајка Лакићева Новка Крива - бјеше ћерка Радојева. **& У договору са Шабанагићем они једнога дана са по неколико чета продру у Нахију и ухвате кнеза Милутина, којега на мост злоречки најприје посијеку, свога расчерече, па му и тијело и главу баце у воду. Послије неколико дана главу Милитина кнеза избаци Лим на слатинске лугове, коју Слатињани нађу и сахране у цркви на Враници. Мехмед бег Шабанагић доцније Мехмет паша, син Алил бега Капетана, прогласи Радоја за војводу и објави покорење племена Васојевића царској власти. Које је ове године било не зна се тачно, али ми по неким знацима рачунамо да се догодило у доба Кочине Крајине и ратовања између Турске и Аустрије у 1788-91. године, јер се зна да је Бушатлија ове последње године са великом војском продро од Комова низ Рашку земљу, дубоко у Шумадију. *** Позивајући подручне паше и асане Бушатлија позове и Ђулбега Шабанагића, главара Васове нахи54
ВАСОЈЕВИЋИ
је, и војводу Сима који се придруже везиру. Када је Бушатлија дошао у Ниш, њему је дошло на подворење изасланство књаза Милоша, поздравило га и предало велике дарове. Војвода Симо је био у свити везировој, а са овим и духовник Мојсије. Чувши ту први пут да Бушатлија, не мисли ратовати и да он врло рђаво стоји код Порте, као и то: да је одређена комисија за повлачење граница између Турске и Србије - Симо и Мојсије ријеше да одметну Васојевиће и да се прикључе Србији. Како се обојица нијесу могли вратити, то ријеше да се Мојсије врати и ради на том послу, а Симо да буде уз везира. Прича се како је Мојсије у то вријеме био у Србији и разговарао са кнезом Милошем по тој ствари. Али му је Милош одговорио да је немогуће да Васојевићи приђу Србији, јер их не може захватити граница, пошто су и сувише далеко од исте. Изгледа да је то било тада када се Мојсије вратио и узгред свратио У Србију. Чим је Мојсије дошао у своје племе заметнуо је свађу с Турцима и напао на куле у Сућеској, које разури а посаду побије и растјера. Турци из Гусиња пођу да траже Мојсија па кад га не нађу у манастиру Ђурђеви Ступови спале му конаке и врате се натраг. *** Како су Клименти својом нељубазношћу досадили и самој турској власти; нападали су чак и Пећ, резиденцију паше Махмутбеговића, те овај ријеши да један дио расели и пресели у Пештер, близу Сјенице. Али Клименти се не могаше задржати на овом мјесту већ се вратише натраг. Преко љета 1707. године 55
Томаш Кашанић
војвода Ђека Климента крену из Пештери са већим дијелом насеља натраг у Проклетије. Клименти су се полако пробијале пролазећи рожајске планине и кад су избили на Мургаш, између Хаса и Ругове, гдје оставе жене, дјецу и велики мал који су са собом носили, гонили, спусте се у Хас, ту га опљачкају. Кнез Антоније ЈТужац јави попу Катани о нападу Климената и затражи помоћ. Поп Катана на брзу руку спреми Васојевиће, пређе Лим на Лукином Виру, па преко Навотине и Доње Ржанице, пође за њима у намјери да им пресијече пут. Али су Клименти узмицали уз данашње село Петњик са великим плијеном из Хаса. Поп Катана прикупи Васојевиће, пође уз Загорје гдје се на Крчеву сусрете са њима: 30. августа 1707. на сам дан Св. Алесендра. Поп Катана прихвати Бога и светога Александра у помоћ и са развијеном заставом и обнаженим мачем у руци полеће на свога коња у Клименте, а за њим и сви Васојевићи. Прича се да ниједна пушка није пукла, већ су се ове стране голим ножевима сјекле, бориле на живот и смрт. Послије подуже и очајне борбе Васојевићи побиједе Клименте, које су они просто крчили мачевима, то је по овоме мјесто названо: Крчево. Клименти су страшно изгинули, тако да је ту погинуо и сам њихов војвода Ђека Климента којега је погубио млад витез Јездимир Чукић. Народна прича истиче у овој борби јуначко држање Лазара Марка Дабетића - претка Лазаревића. *** Кнез Милутињ племе је окупљао на Андријевицу код цркве, пред којом је био један велики дуб, под ко56
ВАСОЈ ЕВИЋИ
јим је сједио на једном широком камену и судио. Кажу да је имао и неко црвено знамење, које је било мало, не велико: које је побадао на Мусину јаму кад је граничио земљу. %
^
5ј4
Са радом попа Катане на војном пољу иде упоредо његов рад на духовном пољу, просвећивању и одржавању вјере у народу. Како Васојевићи нијесу имали свештеника сем попа Катане, то је он своје синове, њих седам, редом слао у Пећ, гдје су они, пошто су се спремили за тај позив рукополагани за тај позив, тако да су они почев од најстаријега, па до најмлађега попа Михаила који је као монах умро у Острогу послије 1774. у дубокој старости. Док је у Хасу била цркава Шудиково и Ђурђеви Ступови дотле у Горњим Васојевићима није било. Поп Катана се залаже и за подизање цркава гдје су његови синови вршили службу и обреде. Чуо сам од Мира Дедовића, гдје говораше, да је поп Катана први пропјевао Св. Аранђелу на Андријевици, у цркви која је за вријеме његово подигнута, а била је ондје поред куће попа Сава Чукића. Изгледа да је та црква пребродила све иеволж од 1738. године и спаљена је 1862. године. З а њу се прича да је била од пра-вакта, старијег доба и да је била врло лијепа богомоља, саграђена од борова дрвета; само толико стара да је била сва црна и да је по крову било никло велико дрвеће и трава, а на стрехама и спољашњем платну обрасла дебелом маховином. Око цркве андријевичке било је старо гробље старога народа, прошарано великим дубовима, а 57
Томаш Кашанић
пред самом црквом је био велики хиљадугодишњи дуб, који се звао васојевићки дуб под којим су сједјеле поглавице Васојевића - од попа Катане до војводе Миљана, када је изгорио 1877. заједно са црквом. Та црква је била на мјесту старог манастира који се налазио на Грацу, Божиће, а коју је био подигао Андрија син Мирославов. Подигнута је поново на истом мјесту у доба два Раичевића. Она је била покривена троструким клисом, а више врата изрезао је своје име зидар, али ју је народ назвао Андријевна (Андријевина црква), по Андрији Мирославовом сину, па отуда и назив Андријевица. Спалио ју је Хусеин Паша 1862. године. Камен је био под дубом до 1854. године, а тада дођоше неки страни људи у црно ођело, учевњаци из свијета, који по мапама оферчише да је ту под тим каменом закопано благо, па ноћу преузму камен и ноћу ископају два ћупа (злата) дуката и отиду; камен је ту био дуго, па га после, кад се правила нова црква (1884-87) на Књажевцу, пренесу и ставе у темељ. Велики дуб су изгорели Полимљани у рату 18761878. године и изгорели на ватри. *** Војвода Симо је из Ниша био упућен за Софију и даље до Пловдива, заједно са Ђулбегом. Ту се многи поразбољеваше и помријеше а међу њима и Ђулбег Шабанагић и барјактар Радосав Вулевић из Трешњева, којему Чолак Анто Призренац и Рака Љевајац дадоше барјак када су долазили у Васојевиће 1809. године.
58
ВАСОЈЕВИЋИ
%* # Пошто је био закључен мир између Туреке и Русије, Порта нареди Бушатлији да врати војску, што овај и учини. Када се војвода Симо вратио у своје племе тамо нађе завађене Гусињане и Васојевиће. Видјећи расуло у Турској, неред и пљачку и нерасположење ТТорте према Бушатлији, а још вјековно незадовољство против Турака, порушене куле турске, спаљен манастир, Симо се одлучи на један смио корак: да одметне Васојевиће. У договору са Мојсијем и пристанку народа он пође Бушатлији коме изјави протест због самовоље гусињских Турака: - Честити везиру овако се више не мо*же, па макар ме твоја сабља посјекла - говорио је Симо паши Бушатлији. Јер ја подигох Васојевиће и пратисмо те на конаке, па кад се грдни уморни вратисмо кућама, ми нашу нејач нађосмо по збјеговима, која бјеше полегла од насиља турског. Пошто народ неће више да ггрпи насиља он се одметнуо од цара и с пушком у руци хоће да брани своја права и своју слободу.
59
МИРЧЕТА КРИВИ - КУШТРИМ И Ј1ИЈЕПА ФАТА јрије него је све ово било Мирчета је побиједио ј Клименте на Зелетину, који су му били посјекли ]сина Николу, у Николин жар, заробили свате, плијенили стада и запалили катун у Мирчетином потоку, под Штавном. Мирчета је боловао годину дана па када је оздравио, он се питао за све важније ствари, нарочито кад се тицало спољних односа племена са другим племенима или турским властима. Ово вријеме познато је у народу као доба два Раичевића који су били војводе, управљали и судили Васојевићима толико вакта. Када су се навршиле седам година (око 1750) и дошло вријеме да Васојевићи, по мишљењу паше пећкога, дају харач, паша пише књигу, како то пјесма каже, и затражи од кнеза Милутина да му овај пошаље 20 кеса блага, двадесет момака као таоце и још да му доведе Ивана Рабљена - Куштрима и његову Фату Шемовића, пријетећи му казном и нападом, ако то не учини. Књаз Милутин окупи племе на збор, гдје саопшти пашине поруке, свакако износећи своје мишљење, да паши треба да се пошаље нешто арача, а он ће се постарати да на вјешт начин пашу одврати да не тражи таоце, Фату и Куштрима. Племе му је ово одобрило, али војвода Мирчета није хтио да чуне. Он
П
60
ВАСОЈЕВИЋИ
прекори свога брата што му се мијеша у послове, јер је он - Мирчета - глава (рода) племена и војвода Васојевића и као такав он то неће никад дозволити: Ни Турчину руку пољубити, па да ће главу изгубити. Своме брату, отворено каже: да ако друкче мисли: да му ту одмах преда капу - мар и бињиш - знаке старјешинске власти. Он ако хоће, нека узме дренову мачугу и пође у Пећ: да паши љуби скуте и рукаве, да му чува врата на сараје. А овамо више да му се не враћа. Ту је било борбе и свађе између два брата, а и племе је било на муци, али ништа нијесу могли, јер Мирчета је био неумољив. Кнез Милутин је на крају попустио и два брата одговоре паши оштро тако да је овај одмах наредио да се купи војска и сиреми за полазак и напад на Васојевиће. Кариман паша позове у иомоћ Ђин пашу па са јаничарима, Арнаутима и чак са топовима удари на Васову нахију, коју прегази, поара и спали. Народ се склони у збјегове и пећине, те се спасавао, а много је и поробљено. Вук Рачић из Слатине, склонио се бјеше са народом из Слатине, Забрђа и Трешњева у пећину у Жаљевици, гдје су Турци бомбардовали из топова. Те Турци многе поробише и похваташе. Исто тако више Коњуха поробљено је много народа у данашњим Робовим лазима. Све то паше отјераше у Пећ. Али Кариман паши ово није било довољно пошто није ухватио Фату и Куштрима. Стога нареди да их траже и ухвате. Војска зађе кроз збјегове и нађе Фату и Куштрима гдје се бјеху склонили више села Трепче, данас звану Куштримску пећину. Ту их заробе, вежу и поведу до Ситне Луке на Лиму - гдје иско61
Томаш КашаниН
пају јаму и ту их живе баце и затрпају камењем - баце под гомилу. Када је Кариман паша задовољио своју ћуд, врати се у Пећ а Васојевићи се повратили на своје огњиште. ^ Ф^ Кариман паша није био надлежан да тражи харач, јер је то била ствар скадарских везира. Он је свој напад тако мотивисао а главно му је било да освети Ћоровића и погуби Фату и Куштрима. Чак се прича да је овај испад био све због ове несрећне Фате - Бог је убио. Као што смо напријед поменули у Будимљи су живјели Аге Шемовићи. Један од ових Шемовића имао је ћерку Фату: љепотицу какве није било. Она негдје видје Ивана Рабљена из Буча, званога Куштрима (јунака) од Васојевића и заљуби се у њега. Фату су просили многи познати бегови и оџаковићи, између осталих, и овај Кариман паша. Али она није хтјела ни да чује, већ је изјавила својим родитељима: да је вјеру оштетила. Ако је бабо не поклони овоме Куштриму: она ће просто-напросто зажмурети и скочити у Лим. А на баба нека остане гријех: да не види божега менета: ни гробнице Мухамедове. Шта су могли црни родитељи него да је поклоне Куштриму. Пећки паша се нашао увријеђен, једно зато, што је Фата њега одбила, а пошла за влашког чобанбашу: а друго што је то био уникум и нешто нечувено: да Туркиња буде Влаху љуба. Киптио је осветом све док се на поменути начин није задовољио.
62
ВЛСОЈЕВИЂИ
>ј<
Овај напад неки мијешају са нападом на Васојевиће 1738. године, иако је по свим околностима јасно да то није једини напад, јер је први напад био услед устанка Арсенија Шакабенде, а други, после седам година због данка и непокорности.
63
БЕГОВИ ЋОРОВИЋА ИЗ ЛОЗНЕ или су главари Бихорске нахије, имали су тимаре у Хасу и када су прикупљали царски харач од Ха_ шана они су то затражили и од ових насељених Васојевића. Ови му одговоре: „Ми смо Васојевићи и по ферману недајемо ни цару харача ни аги колача”. Ћоровићи се нијесу на то обазирали па су им узели и харач и приходе. Када су се пожалили Мирчети овај пође у Хас и нађе Шаћирбега Ћоровића на Полицу и ту га испребија тољагама „на мртво име”. Нарочито се подвлачи како га је тољагао буљукбаша Бабовић а Мирчета говорио у такту удараца: - Ето ти, бего, данка и харача од Васојевића, ето ти све што ти припада”. Послије овога Ћоровићи нијесу тражили харача од Васојевића за дуже вријеме. Онај напад на Шемовиће и њихово протјеривање из Будимље и поступак са Ћоровићем два су догађаја који говоре о првим односима између Турака и Васојевића, после повратка ових последњих на своја огњишта.
Б
*** Негдје око 1745-50 године „у доба два Раичевића”, догодио се један грабеж о коме се прича до ситнице. Уграбљена је била једна цјевојка на Товарницама од стране Турака али је одмах потом била ослобођена. 64
ВАС.ОЈЕВИЋИ
Шошкићи из Грачанице убију тројицу Климената из Ржанице, па одмах напусте (Ржаницу) Грачаницу и склоне се у Васојевиће у селу Краље. Када су Клименти дознали цпуе се Шошкићи налазе њих тројица крену у освету. Они су прешли Злоречицу, Крњач, поврх Вељег крша дођу на Товарнице гдје су се налазила краљска и божићка стада. Том приликом Клименти уграбе једног коња и дјевојку Шошкића која је чувала стоку, па побјегну натраг поврх Вељег крша натраг к’ Локвицама. Како су се у близини налазили сточари: Ђоко Ђуришин и Станко Вуликин из Краља и Бајо Дедов и Кадрија Милов из Божића то они пођу у потјеру и пристигну тројицу Климената на Локвици и отму им плијен. Тада је Ђоко Ђурипшћ премлатио једнога и отео му онога коња. Станко Вулин је пребио другога и скинуо му некаве токе, а Бајо Дедов трећега којем је отео и дјевојку. Када је о томе чуо Мирчета на Броду он пошаље буљукбашу Бабовића да види шта се то догодило и да га о томе извијести. Бабовић пође одмах и затече побједнике на Локвицама па са њима заједно дође на Брод гдје их је војвода Мирчета добро почастио и пофалио зато што су потукли Клименте и преотели дјевојку. Прича се завршава овом пјеванијом: Јесте ђого, ама под другијем, Под јунаком Ђуришићем Ђоком; Јесу токе ама на другога, На јунака Вулинић Станка; Јесу брци ама на Бај-Деда И он оте лијепу ђевојку Кадри Милу ништа не остаде.
65
Томаш Каиишић
^^ Бегови Ћоровићи из Лозне били су главари Бихорске нахије и имали су тимаре у Хасу. Када су купили харач и приходе од Ашана они сада затраже и од ових насељених Васојевића. Ови су им одговорили да су они Васојевићи и да су ослобођени свакога данка и арача или како се то лаконски каже: „Ми смо Васојевићи и не дајемо ни цару арача ни аги колача”. Ћоровићи нијесу на то обраћали пажњу већ су и од њих наплатили прихода. Када је за ово чуо војвода Мирчета он пође с буљукбашом Радојем Бабовићем и са једном четом од 30 људи у Хас нађу Шаћир бега Ћоровића на Полицу гдје га ухвате и испребијају тољагама „на мртво име”. Нарочито се подвлачи и како га је батинао буљукбаша Бабовић, а Мирчета секундирао говорећи: - Ето ти, бего, дуката и харача од Васојевића. Ето ти све што ти припада. Послије тога Ћоровићи нијесу тражили харача на дуго времена. Протјеривање Шемовића из Будимље и поступак са Ћоровићем који говоре о првим контактима Васојевића са Турцима послије њиховог повратка на огњиште. Када би Мирцети довели неког Турчина он би га упитао: - Јеси ли ага или фукара?” Јер ни сиротињу муслиманску није дирао, али је аге гонио тирански. Било је случајева да некога агу или угледног Турчина који је био познат као добар човјек и према раји пусти: „Нек’ поигра као мечка”. И кад би овај почео да игра као мечка Мирчета би му говорио: 66
ВАСОЈЕВИЋИ
- Не тако, не тако но окрени као мечка”. И ово је остало као пословица у нашем крају: удварао је и обигравао око њега. Вуле игра око њега ка’ мечка, ка’ Турчин пред Мирчетом кривијем. Тако је Мирчета познат као човјек који је тољагао Турке, па га тако карактерише и народна пјесма. А говори је Мирчета војвода: ... Око себе окупља ајдуке И на џаде дочекује Турке, Па им веже и ноге и руке, И бије их буковијем штапом.
67
ВОЈЕВАЊЕ И ОДБРАНА
УСТАНАК У ВАСОЈЕВИЋИМА 1875. И 1876. ГОДИНЕ устанку у Васојевићима 1875. године врло је мало писано у своје вријеме, те се и врло мало зна, јер је сва пажња била сконцентрисана на устанак у Херцеговини. Међутим, чим је пукла Невесињска пушка први су јој се одазвали Васојевићи. Али прије него што пређемо на ток устанка изложићемо укратко стање у Васојевићима које је претходило устанку. Прва граница која је повучена 1859. између Турске и Црне Горе и Брда осакатила је Васојевиће, јер два дијела остадоше под Турцима. Васојевићи ову границу не признадоше и племе је и даље живјело као цјелина а постављени капетани 1855. године и даље су вршили власт у име кнеза црногорског. Турска против овога није ништа предузимала, једно, зато што она није признавала Црну Гору као независну, друго, чекала је развој догађаја који би јој дали повода да с Црном Гором коначно расправи. Тај моменат је наступио 1862. када је Порта послала шест хиљада војске под вођством сердара Екрем Омер паше да Црну Гору прегази и покори султану.
О
* =1= Омер паша је извршио наређење прегазио Црну Гору и закуцао је на вратима Цетиња. Кнез Никола је молио Европу за интервенцију која је одмах посре71
Томаш Кашанић
довала тражећи да Порта врати војску, а кнезу Николи наредила да више не вршкара по границама због којих долази у стални конфликт са Турском. Граница између Црне Горе и Турске остала је као и до тада. Али док је Црна Гора у овом рату награисала, дотле су Васојевићи у овом рату сјајно прошли. Источни дио Омерове војске који удари на ово племе под вођством Хусеин Али паше и Селим паше Тетовца буду до нога потучени. Први је страдао у Горњим Васојевићима између Андријевице и Чакора, а други на Будимљу, на пољу Рудешу, близу вароши Берана, гдје су Васојевићи под вођством Војводе Миљана Вукова Раевића исјекли и растјерали војску турску од петнаест хиљада војника. Ту је и сам Селим паша нашао смрт, јер га одред Мира Дедовића ухвати жива и посјече. Граница између Црне Горе и Турске остаде по линији од 1859. године али Васојевићи и даље покушаше да буду заједно. Кад је Малесија преко љета 1863. године заузела планине ЈТиповицу и Мојан које захваташе турска граница, а које су биле својина Васојевића. *** Ту су поред слободних Горњих Васојевића одмах дошли Миро Дедовић са Доњо-Васојевићима и Ђоле Лабан из Полимља (Горњи Васојевићи), који су били Турски поданици. И овдје је било успјеха, јер Васојевићи попалише и протјераше Малисоре и плијенише преко шест хиљада оваца. Али послије овога напада дошло је наређење са Цетиња да се строго поштује и чува на граници мир а прекограничним Васојевићима поздрав и порука да су лојални поданици цареви а књаз их неће забо72
ВАСОЈЕВИЋИ
равити и увијек ће знати за њих. Од истакнутих вођа у народу остаде Миро Дедовић, Саво Масловарић и Ђоле Лабан. Турци покушаше да Дедовићу дадну субсидиву и уклоне из племена, али он их одби. Саву понудише сердарство над извјесним кулама али и он се није хтио примити. Али паша Шабанагић из Гусиња поново покуша Ксшешап Ђале Лабан да Масловарића и Лабана узме код себе у Гусиње бајаги да са њима суди и штити интересе свога краја, али они му поручише да ће доћи у Гусиње, али да неће заједно судити. Шабанагић онда постави вјешала и намијени их овима двојици, који никада не пођоше у Гусиње. Друга је ствар била у Доњим Васојевићима, тамо је околина била српска у већини, те Турци насред нахије подигоше варош и велику касарну гдје смјестише батаљон војске и надлеш гва. Затим образоваше меџлис и позваше да у њ уђе и један представник Васојевића, који послаше Мира Дедовића. Турци се томе обрадоваше јер су имали могућности да пазе на његово кретање. Да би га одобровољили још боЈве они га држаху у великој части, а вилајет нареди да без одобрења и печата Мирова ие може ни један акт поћи даље нити се извршити.
73
'ГомиIи Кашанић
* >[<* Али то није дуго трајало. Турци као Турци дуж границе подигли куле и довели посаду, они су на Србе гледали са презрењем, пљачкајући их и чинећи зулума и неправде. На то су Срби одговарали осветама убијајући Турке. У Васојевићима се онда истакоше поједини људи, организоваше се у четице и гдје су год осјетили зулумћара убили су га. Народ је највише почео да страда када је дошао у Беране за жандармеријског старјешину неки Малић-бег Реџепагић из Плава. Стари крвник Васојевића, Малић-бег је сада ријешио био да свећа своје многобројне рођаке које му побише Божићани. Како је брат Миров Радосав Дедовић био убио Хасанбега, а стриц Зако Дедовић Нурадин бега Реџепагића, то је Малић-бег мрзио Мира и гледао на разне начине да га изазове. Под предлогом да тражи хајдуке и јатаке он је ишао по селима и чинио зулуме. Лутајући по селима ово бијесно Туре хвалисало се како је он мали цар и Васојевићки светац. Народ се почео жалити на њега и Миро Дедовић протестова, али без успјеха. У јесен 1870. године дошло је било до скандала приликом купљења и одабирања десетка јер је субаше пратила жандармерија, која је по неколико дана ишла од куће до куће, бадава се хранила и извољевала. Дедовић је тражио да се са тим прекине, али кад Турци не послушаше он јави првацима да у име народа поднесу жалбу. Они су то и учинили, захтијевајући да се народ заштити од зулумћара у противном неће више признати турске власти нити ће се јављати суду за посредовање. Жалбу је потписало шест првака. Том приликом се нарочито 74
ВАСОЈЕВИЋИ
истакао својим протестом млади Панто Цемов Делевић из Буча, који је носио једну дебелу штапину. * * Добивши позив и чувши да је паша затворио Мира Дедовића позвани главари се не одазваше позиву већ са оружјем у рукама побјегоше у шуму, планине. Народ се узмути и стаде под оружје у очекивању даљег развоја догађаја. Симо Поповић из Берана одмах извијести црногорске власти писмом о свему што се догађало. Паша видећи да је учинио погрешку што је Дедовића притворио те је тиме поплашио главаре и народ он одмах пусти Дедовића на слободу. Затим нареди властима да са народом поступају лијепо, а Дедовића препоручи да утиче на главаре да не буне народ против турске власти. Повјерљиво издаде да се пази на Дедовића и да се о његовом раду извјештава. Али сиокојства није могло бити, јер су Турци увијек чинили испаде те чим се гора заодјене листом поче да пуца пушка одметничка. Нереди се појавише и на другом крају, у Кучима, који у априлу побише неколико Турака и отјераше мудира из Медуна. Идуће 1872. године ствар се погоршала, јер се одметници утростручише и отпоче јача четничка акција. Ове године се десио један случај који је био узрок великих несрећа за народ. То је погибија арамбаше Вучевића, којега посјекоше Турци. Урош Драгићев Вучевић звани Џоган, црногорски поданик, чувени хајдук, бјеше већ додијао Турцима. Он је крстарио по турској граници и прелазио дубље убијајући Турке. Једанпут се он склони код Брђаца у Побјеник, али Малић бег чуне, 75
Томаш Кашаник
пође ноћу, убије га, посијече му главу и донесе као трофеј у Беране. Весео што је уловио Вучевића који је некада, раније пре тога убио стрица његовог Елем бега, Диздара плавског, Малић бег побије главу на штап па спреми реферат и понесе медрилису извјештај. Миро Дедовић видећи главу Урошеву узе онај реферат и поцијепа, па трже пиштоље да убије Реџепагића усред турског суда, али присутни га спријечише у томе. Дедовић онда добаци Реџепагићу: „Ајде, ајде мали царе, сада ти је претекао живот, али знај добро да ћеш главу Уроша Вучевића, платит твојом главом, па макар ја моју изгубио”. Сукоб Мира Дедовића и Реџепагића није био лични сукоб, већ је то био отворени сукоб Васојевића са Турцима. Главари народни одмах дођоше у Беране и Миро их позва на конференцију гдје им објасни цијелу ствар напомињући отворено да је ријешио: он или Малић бег! Стога предложи из народа да се изаберу седам-осам људи који ће бити у непосредном контакту са њима и евентуално спремни да уђу у меџлис јер је он ријешио да се повуче са меџлиса. Турци у овоме видјеше спремање на отпор, а како је већ била бачена рукавица Реџепагићу то овај ријеши да предухитри и убије Мира Дедовића. Он одреди сејмене који једне ноћи пођу и кад се Миро у ирви мрак пео уз басамак у свој стан у крчми Кочановића, они пуцају на њега и теже га ране. Глас да је рањен Миро Дедовић узбунио је цијелу околину и преко стотину људи дође у варош. Али варош бјеше затворена и кордони војске их не пустише у варош. Панто Цемовић положи оружје и затражи да га поведу паши на разговор, те га кордон пропусти, а 76
ВАСОЈЕВИ ЋИ
отали остадоше да чекају. Цемовић изјави да су дошли да виде рањенога Мира и да се обавијесте о догађају и затраже да се прваци пуште, а он гарантује за ред. Паша даде дозволу и они уђоше у варош и пођу код Мира, којега је превијао војни љекар др Орилт Јерменин. Дедовић предложи да се изабере меџлис и да одмах у исти уђе Панто Цемовић, а он да одреди неколико првака да буду стално на смјени са њиме у варош. Чим је дошао глас у слободно Васојевиће да је Дедовић рањен власти извијестише Цетиње, које нареди да се Дедовић пренесе у Андријевицу што је и учињено. Паша предузе ислеђење и Реџепагић признаде да је послао убојице, које буду затворене, он суспендован и притворен. Али после кратког времена Реџепагић буде пуштен и враћен на дужност. Четничка акција после овога узе јачег маха, а Саво Масловарић поче да пријети Турцима и усред своје куће дозиваше сердара турског на кули у Сућеској да се чисти одатле. Реџепагић је продужио свој занат и са сејменима обилазио села и распростирао страх и бијес. Њега срета један Губеринић и пуцајући на њега лакше га рани, а овај га ухвати и објеси. *** Меџлис пошаље овај писмени протест валији, који одмах пошаље у Беране једнога пашу да ствар извиди, чим је паша дошао у Беране у фебруару 1871. узме на испитивање чланове меџлиса, команданта гарнизона, кајмакана и друга званична и утицајна лица. Миро Дедовић изложи сва турска недјела и обруши се на Реџепагића који је народу додијао. Али Турци, нарочито Реџепагић, изјавише паши да је за све 77
Томаш КашаниН
то крив Миро Дедовић који се понаша према Турцима као неки апсолутни господар, а раја се управља по његовим упутствима. Поред тога изјави како Дедовић подржава одметничку акцију, намигује Васојевићима из црногорске границе који у четама прелазе и убијају Турке. Сем тога додадне да Дедовић стално води разговоре с првацима из народа и угледним трговцем Симом Поповићем, који пише писма и о свему извјештава црногорске власти у Васојевићима. Паша се наљути и позове Мира на одговорност. Извиче се на њега тражећи да положи оружје и мандат. Дедовић се не препаде већ одговори да је оружје његова својина, а мандат му је повјерио народ, који му га може једино и одузети. Онда паша нареди Дедовићу да буде у притвор у свом стану и да ни са ким не може општити. ^
јЈј
Цијеле зиме уочи устанка 1875. прекогранични прваци су се врзмали по слободној Андријевици и Васојевићима и договарали се о свему и свачему. Главна фигура око које се све окреће био је Миро Дедовић, а око њега су знатнији јунаци Панто Ц. Делевић, Дмитар Вуковић, ,Васо Сајичић, Радосав Раковић, Голуб Ђокић, Марко Трифуновић, Иван Делевић, Радоје Ђукић, Радован Булић, Лабуд Рмуш из беранског краја и Шекулара. А из Полимља и Злоречице су Трифун Лабан, Раде Микић, Саво Масловарић и Лука Драговић. Симпатије Васојевића биле су на страни своје браће, готови да их помогну у свакој прилици. Сви су ови прваци имали у слободном крају својих блиских рођака, кумова, браће, пријатеља код којих су дола78
ВАСОЈЕВИЋИ
зили. Миро Дедовић је долазио код својих рођака у Божиће и на Андријевицу гдје су биле власти црногорске. Слободни Васојевићи су имали племенске капетане и начелства на Андријевици као површну војнограђанску власт. До 1973. године начелници бијаху три добро познате личности у Црној Г ори: Поп Зарија Протић, Зарија Бакић и поп Машан Пашивац. Двије Зарије су истински помагали своју браћу, па су они и уредили ствар да се убије Малић бег, а послије су прикривали и четнике, кад је Турска дознала она је протестовала и тражила да се казне за укривање Андрије Пећанца. Књаз Никола поменуте године ггошаље у Васојевиће војводу Б. Петровића и сенатора Б. Бошковића који смијенише Бакића и Протића, а на мјесто њихово поставише Милету В. Бабовић и Милована Делетића ЈТекића. Чим је прошла зима и наступило прољеће 1875. године прваци прекогранични почеше да се спремају за буну. Саво П. Масловарић отворено је говорио да оће да зарати са султаном и да он за то не пита ни књаза, ни седам краљева, велике силе. Како је властима било наређено да се пази да се не поремети мир на граници то ове извијести да је на граници неминовна буна и да се као најнеповјерљивији дух истиче Јово Перов. Књаз позва Сава на Цетиње и оштро га укори говорећи му да ако изазове буну на граници и посвади га са његовим најбољим пријатељем султаном: да ће га објесити на сред Васојевића. Саво на то одговори још оштрије и рече, каже књазу: да он ’оће да зарати. са Турцима - па нека буде што ће бити! Напомињући књазу да ако он жели при79
Томаш Кашанић
јатељство са султаном нека му дадне своје Његуше, а не његове Васојевиће. Грдно су се тада њих двојица посвађали и у тој љутини и умрли. Због овога Саво није клонуо духом, већ, чим се вратио са Цетиња почео је да ради на припреми за устанак. !ј«
ј Јс
Главару Шабанагићу из Гусиња буде наређено да се некако васојевички главари добаве у Скадар и принуде на покорност. Овај дође од Сјенице у Беране и приведе главаре који су га пратили преко својих територија. У Гусиње он главарима саопшти да их тражи царски комесар и везир у Скадру и они пођу тамо гдје их Осман паша стави под присмотру. Бојећи се њиховог бјекства он нареди Шабанагићу те овај покупи по Васојевића тридест младића, главарских синова које затвори у Гусињску тврђаву. Послије интернације главара и њихове дјеце Никола конзул је посредовао код турских власти и страних сила које су заступале Васојевиће, али је Порта, по обећању, то отезала, одуговлачила. Тек послије десет мјесеци наређено је везиру да пусти главаре и њихову дјецу што је овај и учинио. Тада је порта наредила да се пбшаље комесар који ће на племенској скупштини примити захтјеве Васојевића и његова тражења. Комесар Селим Реџић дошао је у племе и на великој племенској скупштини примио захтјеве племена и њихове будуће односе према Порти и гусињским спахијма, па се вратио натраг а Васојевићи остадоше као и раније. 80
ВАСОЈЕВИЋИ
Послије десет мјесеци пребивања у Скадру главари се вратише у племе 1844. године, са њима дође комесар Селим Реџић. По упутствима конзула Николе Васојевића, војвода Симо издиктира комесару да Васојевићи признају за основну власт султана и даће му харач непосредно у царску касу и преко скадарског везира. Гусињским агама не дају ништа, иити их признају за спахије пошто је племе слободно. Комесар Реџић прими тужбе противу гусињског спахије па се врати у Скадар, а Васојевићи остадоше да чекају мишљење Порте. Васојевићи су рачунали да је питање аутономије свршена ствар; како је конзул Никола помогао у свему овоме њему је порастао ауторитет међу Васојевићима. Главари који су били затворени у Скадру сада се груписаше око њега. Мојсије Зечевић видјевши да је његова популарност све већа јави о томе владици Раду који поручи Мојсију да конзул Никола има да се смакне. Али како је то било и тешко учинити у Васојевићима ријешено је да се то уради ван племенске васојевићке територије. Мојсије је ову ствар водио најтајније о чему је дознао Спасоје Алетић, њему је саопштила снаха Радованова Лекина Делетић Мара жена Радоњина. ИТумаи Мојспје Зсчевић 81
Томаш Кашанић
Алетић је ово саопштио главарима па и самом Симу и конзулу Николи, али они нијесу вјеровали у то. Под изговором интересовања како се ствар завршила између Васојевића и Порте владика у мају позове конзула Николу на разговор и заједничку акцију. Он се одазвао позиву, али кад је био у Загарачу, њега из бусије убију људи које је владика одредио (30. маја 1840). Убијеног Николу је описао и сахранио поп Петар Загарчанин. Са Цетиња је обавијештена јавност и загребачке новине доносе вијест о овој погибији. Друга вијест је удешена како владика предузима строге мјере и како је похватао двије убојице књаза васојевића а трећи који је побјегао интернирао му породицу. Преведено на бошњачки то значи да су се два перјаника вратила и реферисала владици о свршеном чину, а трећи Мићо Поповић познати извршилац... клонио се негдје, а породица му оста кући на Његуше „интернирана”. Нико за ово убиство није кажњен, ако није награђен, а Васојевићи категорички тврде, да је Николи конце смрсио владика, док др Томановић све то сваљује на Мојсија Зечевића, иако је то јавна тајна, јер је владика још поред Николе много других побио. Перјаници су били сродници владике Рада. Никола је преко Никшића и Мостара дошао у Сарајево гдје се представио везиру и послије тога вратио се у Н. Пазар. Преко љета исте године пошао је за Скадар и узгредно свратио у Васојевиће. Руски капетан инжењер Коваљевски срио се са њиме на Комовима и Никола му је дао да прочита једно писмо Енглеске упућено Васојевићима која тражи да Васојевићи признају Николу за свога кнеза, а он им обећава своју помоћ и заштиту. Према томе Никола се 82
ВАСОЈЕВИЋИ
овога пута приказао Васојевићима као њихов сродник и књаз, па је пошао за Скадар да о резултату својих посјета јави својим покровитељима. Из Скадра се је јавио Његошу и отворено му рекао да је његова сумња била неоснована, јер он Никола ради за свој народ и своје отечество. Никола је разумије се, послије чешће долазио у Васојевиће и припремао терен за себе. За њега је у Васојевићима терен био повољан. Васојевићи су били слободни; они су се одметнули при крају 16. вијека, а у 17 и 18. вијеку бранили су своју слободу на нож и због тога су често нападани и паљени, али ипак нијесу били покорени. Средином 18. вијека они су признали (1738) врховну власт султанову и ауторитет скадарског везира, али им је поштована унутрашња слобода. Тада је ограничена васојевичка војводина и на ове границе они су се увијек позивали као на нешто неприкосновено у Богу боговина, царевина, а сва земља од Ножице до Љешнице честитоме Милутину кнезу - који је ове границе и повукао. Милутин је одређени данак давао скадарском везиру, а у сваком другом погледу био је слободан. Имао је 100 тјелохранитеља. Милутин је пришао покрету Брђана и Црногораца за вријеме Кочине крајине, због тога скадарски везир по налогу Порте пође с војском на Васојевиће и прегази их, а кнеза Милутина посјече на мосту Злоречком. Васојевићи буду покорени, а аутономија одузета, а за главара им поставише Мемет пашу Шабанагића, а за племенског војводу везир истаче кнеза Радоја Бабовића бившег помоћника кнеза Милутина, а кад овај ускоро умре везир Бушатлија постави ЈТакића Кастратовића. 83
Томаш Кашанић
У последњој десетини 18. вијека Васојевићи постадоше турска раја, али ипак непокорна раја, зла која се свећа и бије представнике турске власти. Велики дио племена се одметну и настави борбу на све стране. Тако их је затекао Карађорћев устанак када одметници упадну у Нахију - убију двије паше и многе субаше и завладају њом. 1809. године сви се одметну, све племе и повежу се са Караћорђем. Послије пада Србије 1813. године Турци поново завладаше племеном-, побише и растјераше многе угледне људе и прваке, али су послије пристали и признали турску власт, али су имали неке привилегије. Тако је то било до 1825. године. Када је дошао за војводу Симо Војводић, син војводе Лакића. Он је окренуо други лист и у заједници са Мојсијем Зечевићем и другим спремао терен за коначно одметање. Мојсије хвата везе са владиком Петром I и као његов посланик одлази код кнеза Милоша 1827. године. Он је тражио од Милоша да помогне њихову акцију, али је овај то одбио јер није хтио Турцима да се замјери. И тако су Симо и Мојсије почели да раде и прво им је било да се сви потурчени (шарени) одрекну шаренила и то је изведено тако мудро и дипломатски да се том потезу треба дивити: 1829. године посвадили су се Васојевићи са Турцима и растурили су им куле, касарне у Сућеској. Како је Мојсије био ангажован око свега овога Шабанагић за освету удари на Ђурђеве Ступове које спали али му Мојсије умакне, побјегне. Када се војвода Симо вратио из Турске гдје је пратио везира Мустафу пашу Бушатлију и кад се вратио и кад је видио русвај пошао је одмах у Скадар код Мустафе и протествовао изјавивши да Гусињанима више неда 84
ПАСОЈЕВИЋИ
ући у кући, Нахију. Везир одобри Симу, али је захтијевао да Мојсије, ипак, напусти Нахију што је овај и учинио. Од тада па на 16 година Васојевићи су били слободни. Овакво стање конзул Никола хтио је да искористи па је у том смислу и давао извјештаје. Обавијестио је Енглеску о независности племена и у ту сврху, радио да њихов положај буде третиран као међународни, а не унутрашња ствар Турске. Кад је кнез Милош напустио Србију 1839. године Никола је или имао друге комбинације или му је Енглеска обећала или је сам напустио и отишао за Србију гдје је тражио службу, али ју није добио; изгледа да је он тада понио један мемоар српској влади, о стању племена око Комова, који се налази у архиви министарства спољних послова. И кад га нијесу примили у Србији пошао је на запад гдје се из Париза јавља писмом Авраму Петронијевићу. Пошто је посвршавао извјесне послове у Паризу, Лондону и добио одређена признања и обећања за потпору он је 1841. године дошао у Васојевиће гдје су га лијепо примили и признали за свог кнеза. Војвода Симо Војводић је са цијелим племеном прихватио ту идеју и на том послу радио је врло опрезно. Међутим, то се Његошу није свидјело и он је ријешио да га уклони и у том правцу је предузео акцију. Када је Никола 1842. године отишао у иностранство Владика је позвао Мојсија Зечевића к себи на Цетиње. Резултат ових преговора био је именовање Сава Поповића из Лијеве Ријеке за капетака, а попу Гаврилу Протићу је понуђено мјесто војводства Сима Војводића, али се Протић није хтио примити. Том приликом владика је Протићу дао једну сабљу која се 85
Томаш Кашанић
и данас чува. Владика је послао у Васојевиће игумана Мојсија који је 12 година био му сарадник да ствар омета око постављања за кнеза Николу конзула у Васојевићима. Почетком 1843. године Никола се поново вратио у Васојевиће гдје се стално настанио. Мојсије је одмах повео борбу против њега, али Николи није могао ништа. Никола се осјећао у Васојевићима к-ао прави владар. Али те године подигне се питање односа између Порте и Васојевића. Везир скадарски преко главара Шабанагића успио да прибави у Скадар 30 васојевачких главара као да их и притвори да би тим принудио их на признање турске власти, покупио тридесеторо њИхове дјеце и затворио их у Гусињу. Конзул је пуно урадио око пуштања затвореника из Скадра као и њихове дјеце из Гусиња и послије њиховог пуштања на слободу још је већи углед стекао у племену. Мојсије је сада почео јавно да води акцију у племену противу њега, али му није могао нашкодити ништа. О убиству Николином одмах се чуло у племену када је о томе јавно расправљено у кући Радована ЈТекина Делетића; то је чула мала снаха Радованова а жена Радоњина; она је одмах саопштила Спасоју Алетићу који је обавијестио Николу и Сима, али они у ово нијесу вјеровали, како да владика убије књаза једне земље. Никола се није обазирао на приче већ је на позив владичин одмах пошао на Цетиње. Али чим је прешао на територију Црне Горе буде из бусије убијен у Загарачу 30. маја 1844. године. Убијеног Николу сахранио је прото Петар Чупић са Загарчанима и на том мјесту био је подигнут неки бјелег са натписом. 86
ВАСОЈЕВИЋИ
Никола Васојевић је погинуо од руке тројице људи које су послали да изврше тај чин. Двојица су били перјаници владике а трећи је био неки Мићо Тороман с Његуша. Овај га је Мићо сва прилика, и убио и као хајдук „тобоже” побјегао, а перјаници су се вратили на Цетиње и реферисали о извршеном чину. Послије погибије конзула Николе, Мојсије је почео радити на збацивању Сима Војводића и истицању новог из круга присталица Мојсијевих. Мојсије одмах приступи томе послу и на скупштини оптужи Сима тражећи његову смјену, а предлажући за новог војводу Радована Лекина Делетића. Но племенска скупштина је одбила овај предлог и ту би дошло до крви да није било опет војводе Сима. Главари заграјаше на Мојсија и оптужише за убиство Николино и њега и Његоша. Душан Драговић је тргао нож да искасапи и њега, Мојсија и његовог кандидата Лекића, али војвода Симо прекине то све са једном ријечју: - Нека Вуксан не гријеши душу. А ко мене слуша, свак дома нека иде! Послије овога присталице Симове затраже да се Мојсије протјера из племена, али Симо ни то није дозволио и Мојсије је остао повучен у Манастир Ђурђеви Ступови. Од тада датира опозиција Васојевића против куће Петровића која је била баук и за Данила и за књаза Николе све до његове смрти. Васојевићи нијесу заборавили свога књаза и они су 1857. године трагали за његовим синовима. Једна депутација Васојевића долазила је у Београд и тражила његовог сина Александра „књаза Васојевића који је носио капут”, како причају стари Београђани који га памте, да се прими за књаза, али он није хтио, 87
Томаш Кашанић
већ је остао у Београду гдје је и умро оставивши потомство. Његов је син Тодор Васојевић виши чиновник Народне банке. Други син Николин Бранислав Васојевић долазио је у племе послије 1863. године и био једну годину код присталице свога оца Вукашина Бакића, па послије пошао у Русију и живио је, како сам обавијештен у Ростову на Дону. До 1880. године било је живо сјећање у племену на конзула Николу Васојевића, а тада је услед опозиције забрањено о њему да се прича. Негдје око тог времена наређено је са Цетиња да се изломи она надгробна плоча камена на Николином гробу. Ровински ми је причао да је 1913. године видио ту плочу и да је по наређењу краља Николе изломљена и уништена. Али ипак стари људи који су живјели до 1911. године, а који су памтили Николу, причали су увијек о њему и износили детаље који показују велики интерес племена и рђаве посљедице како за племе тако и за Црну Гору, јер Васојевићи су увијек били у некој вјечитој опозицији, а њима се није вјеровало те се прибјегавало подвалама, сметњама, истицања експонената, али све то није помогло. Никола није био никакав самозванац нити узурпатор ничијег престола. Он је био књаз Васојевића не по наследству или неком породичном праву, јер му нико није у породици био ни обичан кнез. Васојевићи у вријеме Николе Васојевића нијесу били под Турском ни под Црном Гором и они су могли признати и прогласити Николу за кнеза, али смрт његова и претензије Владике Рада су очигледно узурпаторске.
88
ВАСОЈЕВИЋИ
Н5 'ј' На Видовдан 1875. године окупише се прваци и рекоше да се одмах подигне буна и одредише реоне. Миро Дедовић пристаде, али напомену да треба о томе обавијестити књаза и сачекати његов одговор па тек онда да се почне. >!' ^ Н 4 Како су се у Херцеговини почели појављивати први симптоми опасног стања гдје је обраћена сва пажња књаза Николе, то он чим добије вијест из Васојевића одговори им да се спреми све за устанак, али да не почињу прије него добију његово наређење. Усташке вође се обрадоваше и свако пође у свој крај да се спрема. Али Саво Перов није могао да чека, јер му се то чинило дугачко, а хтио је да његова пушка пукне прва на Турчина. Како су Турци спремали клачницу на Сеоца и ужурбано доносили материјал за караулу иа Подима те -15. јула, рано ујутро Саво изађе из своје куће, опали пушку и нападе на низаме који су радили на караули на Нодима, које растјера и побије, а материјал сиали. Одмах затим он пређе на Андријевицу, гдје нађе Панта Цемовића, па пређе преко Лима и ударе на клачицу коју разруше, а посаду и раднике растјерају и побију. На овај начин устанак је почео у Васојевићима, а народ већ бјеше стао под оружје, да се отворено и јавко бори за слободу. Како се ствар била компликовала у Херцеговини, а чувши за покрет у Васојевићима, то књаз Никола пошаље војводу Миљана да организује усташе и отпочне формални устанак. 89
Томаш Кашанић
У августу 1875. године дође војвода Миљан у своје племе и нађе све спремно за устанак. У договору са усташима буде ријешено да 15. августа нападну и сломе куле које су сметале комуникацији. Рано ујутро Саво Масловарић, Драговић нападоше на куле у Сућеској које освоје до подне. Истога дана Панто Цемовић и Васо Сајичић нападоше куле са усташама на Трепчи које освоје и разуре, а војнике разоружаше и пустише. Чим је Цемовић разрушио куле на Трепчи на њега истога дана пођу два батаљона редовне војске са којом се усташе побише вративши је натраг са губицима. Сва лијева обала Лима у равном Хасу устаде на оружје, гдје главну улогу вођаше Панто Цемовић са помоћницима Дмитром Вуковићем, Сајчићем, Раковићем, Голубом Ђокићем из Горњих села. Десна обала са Миром Дедовићем и Шекулар нису били покренути на устанак 1875. године, јер је таква потреба захтијевала у том моменту. У Горњим Васојевићима (Полимљу и Велици), Трифун Лабан и Раде Микић организоваше усташе и опколише куле у свом крају. Микић нападе и сломи ове куле у Велици па се удружише са Лабаном. Чим је плануо устанак војвода Миљан мобилиса два баталзона слободних Васојевића и распореди на граници. Војвода Миљан нареди да батаљон Краљски - Зарије Протића и Зарије Бакића дају помоћ Цемовићу, а батаљон Комски Милуна Вешовића и војводе Лакића - усташима у Горњим Васојевићима. Када су усташе сломили куле у Сућесци они пођоше да ломе куле уз Полимље, које нападоше и освојише. Али бег Шабанагић диже војску из Гусиња и нападе 17. августа усташе гдје се заметне крвава 90
ВАСОЈЕНИЋИ
битка. Усташима прискоче у помоћ батаљон Комски и Турци буду потучени. Тога дана је задобијен велики плијен у оружју и муницији, којим се наоружаше усташи; иначе су били врло слабо наоружани. Како је ове карауле било тешко освојити без топова, које усташи нијесу имали, то се прибјегло нарочитим справама за постизање циља. То су била нарочиВојвода Миљан Вуков та покретна кола или чекрке. Ове је чекрке правио Јован Дедовић из Божића, од букових дасака које су биле дуже година на диму (на огњишту) и које ондашња пушка није могла пробити. На заповијест: - Ајде ко ће у чекрк? У кола су ускакали људи који се нијесу бојали очигледне смрти, јер је посао био врло ризичан. Они су са собом носили кесе напуњене прахом и оловом са фитиљима као и пачарвре умочене у гас и катран. И док су једни гурали кола у правцу карауле, заштићени чекрком, дотле су они у колима чим би дошли до куле убацивали кесе са упаљеним фитиљима у куле, али их гурали у пушкарице, а пачарве запаљене бацали на кров, што је све изазивало експлозију и пожар и на тај начин су се посаде предавале. 91
Томаш Кашанић
Све је то вршено са смјелошћу и јуначким пожртвовањем као да се ишло на весеље. *** Војвода Миљан о свему овоме извијести књаза Николу који се страшно расрди и позва га на Цетиње, а на његово мјесто постави Маша А. Ђуровића којему нареди да слободни Васојевићи не смију никако помагати усташе, нити прелазити границу, а оне који су то учинили најстрожије казнити. Војвода Ђуровић је такође био Васојевић, па му се стари одселили у Црмницу још у 17. вијеку. То је био човјек напрасит и чудноват, а како бјеше добио строга наређења, то он чим дође поче да се врло рђаво понаша. Он одмах издаде наређење да нико не смије помагати усташе, а за дотадашње помагање и учешће у борбама казни многе официре притвором и одузимањем официрских знамења. Командиру батаљона Комског Милуну Н. Вешовићу одузе чин и команду, а на његово мјесто буде постављен млади Тодор Вуковић, син војводе Миљана. Али Ђуровић оде још даље и издаде наређење да сви усташе положе оружје и донесу на Андријевицу. Васојевићи сви без разлике гракнуше на Ђуровића и направи се лом. Саво П. Масловарић донесе некакве кремењаче и баци их пред Ђуровића говорећи му: - Ево ти ове које ми је дао Господар. Носи их да се не потроши, а оне које смо за паре купили и отели од Турака те не дамо никоме. Миро Дедовић се отворено супротстави и каза му да он то што тражи, да је то немогуће: 92
ВАСОЈЕВИЋМ
- Нема те силе која ће разоружат’ Васојевиће данас кад се они кољу с Турцима. Мене се чини, војводо, да ти не знаш ђе си дошао, па се приповрни на Цетиње те упитај Господара: куда те послао и зашто? Ђуровић извијести Господара, који нареди да се усташи не разоружавају, па да ли је то било због протеста Васојевића или су то налагале друштвено-политичке прилике, не зна се.
РАТ 1877. ердар Раде Пламенац овако је описао операције на овом фронту: „Војвода Миљан са батаљоном Андријевичким, Бучичким и Поличким срете Мехмед Али-пашу с војском код Трепче 23.III и ту се побије с њим јуначки. Мехмед Алија са својим крилом захвати Ровца, Калудру и Шекулар, па посједне Баљ и упути дио војске у Марсенића Ријеку. Десним пак крилом заузме Горња села те војвода Миљан почне уступајући пред Турском бијући се са истом до предноћ. Мехмед Алија ологори се на Чеочај Глави. Сјутрадан 26. опали (ваљда попали, примједба: М. В), Забрђе и до Краљштице све с бојем, на се поврати на први логор. Исти дан Али бег из Гусиња скупи његову војску и ологори се у Машници. Војводи Миљану приспије ови дан батаљон љеворечко-коњушки и са њиме придружи се батаљон полички и полимски и уреди их изнад Божића да дочекају турску војску. Двадесет петог маја Мехмед Алија упути велики дио војске да заузме Бач, Ј1ису и Трешњевик. Ту је војску чекао поп Зарија батаљоном бучичко-виницким. Побију се са њом и бијући се оступају читав дан, док турска војска заноћи на Равни и изгори Краље и изиђи на Лису и Трешњевик. Мехмед Алија с другом војском изиђе на Андријевицу и тако и Али бег гусињски с војском низ Превију бијући се цијели дан. 28. маја турска војска заузе Баре Краљске, Врањештицу и Речине, гдје се побију на Буковој Пољани с пред-
С
94
ВАСОЈЕВИЋИ
водницом турске војске командир Зарија Протић с батаљоном и командир Панто Цемовић с батаљоном. На њих је напала турска војска и разбила их. Војвода Миљан, пошто се обрете турска војска преко Кома као што се он надао, још рано пошаље командира Мира Дедовића у Комове овој војсци у бој на Буковој Пољани, но овај није могао стићи да буде у помоћ, па се изгуби кроз гору. Послије похита и војвода Миљан са батаљоном љеворечко-коњушким и полимским гдје се срете са заштитницом турске војске. Удари јој јуначки, посијече чету до ноге (мисли се да су Турци имали губитака 8000). Турска војска заноћи и 23.У предани и заноћи у Речинама и Врањештици па 30. V сиђе у Колашин. Како је сила турска притисла све Васојевиће на један мах, а био је виши дио породице и њиховог имања код куће и у планинама тада се морало са свијем бјежати у унутрашњост Црне Горе. У томе тешком покрету многи војници морали су прискочити у помоћ нејачи малој и старој, заборављајући све при тој дужности да не попадну чељад у тешко турско ропство, које зло нема равнога на свијету. Зато нијесу могли бити у потпуности батаљони у овим тешким часовима него су се послије попуњавали. *** Овај бој на Будимљу био је 7. априла а извјештај је послан 9. априла и као што се види кратак је и не даје нам пуну слику. Дописник из Дубровника, онда најобавештенијег листа, „Нандереца” под 27.1У 1862. допуњава горњу слику потребним подацима. Турске редовне војске, по овим обавјештењима било је 12.000 Најприје је она продрла у 16 васојевићких се95
Томаш Каишнић
ла, та села је попалила и посјекла 19 васојевићких глава. И дописник каже да су Васојевићи изненадили Турке кад ,,ови мишљаху да су већ побиједили непријатеља” и напали их у зору. Колико је био жесток бој види се из тога што од једног табора бошибозучког из Ђакова, који је бројао 800, остало је њих петорица, тако исто остало је мало њих од другог табора из Призрена”. Он одређује турске губитке само мртвих око 2.500 глава, као што се види. Мисле да је одсјечених турских глава било 500, код Срба, муслимана и Арнаута, исто тако и код Црногораца. Сматрано је за велику срамоту оставити погинулог друта да му непријател. одсијече главу. Непосјечени изгинули Турци су морали много са собом однијети, али ипак ова цифра може изгледати преувеличано. Послије жестоког боја ках<е дописник „Обсервера”, који је као и онај код Крњице и Дуге Црногорци су прекрилили више околних предјела и цио хришћански предио до Бијелог Поља придружио се Црногорцима под војводом Миљаном. Каква је помира била код Турака показује судбина генерала Селим паше и његовог сина пуковника Ибрахим бега. Син му је погинуо у борби, а он, потпуно изгубљен у бјежању, склонио се био у некој колиби сам. Истакнути јунак Стеван Ћорац, Шуњевић из Дапсића опазио га је и у колиби отсјекао му главу, не знајући да је то Селим паша.
96
УСТАНАК И ВОЈЕВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА (1875 1880. Тодине) -
расојевићи су од вајкада били познати као једно от■упорно и жилаво брдско племе, које се јуначки боЦ рило са Турцима и бранило слободу свог огњишта. Први пут се Васојевићи помињу 1444. године у Кучима, крај града Медуна, као поданици Србије. После пада Србије они су се повукли на Комске горе, на Ножици, гдје остају неизвјесни све до пред крај 16. вијека. Хроничари који их помињу у ово вријеме, кажу. да не признају турску власт, већ живе слободно и независно иод управом својих кнезова. И у таквом с> стању они све до средине 18. вијека, водећи непрекидну борбу, како са домаћим сусједним потурицама, тако и са царском војском, која је не једанпут на њш нападала. Прешавши преко Комова у долину Ј1има окс 1700 Васојевићи долазе у контакт с Метохијом кадг су ишли на молитву у храм Дечане и Патријаршцјск} велику цркву дома Спасова... обитељ и пресвијетлс сунце, које сија и зраке пушта по свој српској земљи доље су се крепили не само духовним благом него г тјелесним, јер је ока жита у Пећи била одувијек јефтино. Али су они овдје и страдали као никада до тада јер су српске патнике увијек мислиле на ослобођење народа и предузимале покрете, који су се, како је тс познато, свршавали катастрофално за Србе. Јсдан о.г 97
Томаш Каиишић
тих покрета био је преко Зете 1737. године у ком Васојевићи примише најактивније учешће и продријеше са властитих седам хиљада Брђана дубоко у Мораву. Патријарх Арсеније четврти остави Патријаршију, пређе у Васојевиће, а одатле се упути к ’ Н. Пазару, гдје се прикључи ћесаровој војсци. Васојевићи се повукоше натраг у Комске (горе) планине, очекујући што ће Турци предузети. Турци су још исте године почели таманити рају, а идуће 1738. године Скадарски везир паша Махмудбеговић посла војску на Куче и Васојевиће. И док су Кучи успјели да одбију навалу Турака, дотле су Васојевићи били прегажени и попаљени и већи дио племена поробљен и отјеран у Пећ. Турци повјешају и казне многе прве људе из племена. *❖ * Кад повјешаху кнезове, свештенике и виђеније људе, а оно што претече иза турске сабље распореде по Метохији, гдје их почну силом турчити. О великим невољама Васојевића чуло се чак у Цариграду, па је, кажу, сам султан издао мејер Скендербегу пећком паши да овај врати Васојевиће на огњиште. После три године робовања врате се Васојевићи, који су сада имали неку врсту аутономије, признајући турску власт и ауторитет скадарског везира. Тако је то трајало до Кочине Крајине и рата Турске и Аустрије 1788. године, када се Васојевићи одметнуше и окренуше оружје против Турака. Скендер везир коме Махмут Бушатлија диже војску 1791. године, удари на Васојевиће, које прегази и покори својој власти. На мјесто погубљеног поглавице кнеза Милутина Раичева Катанића, Турци истакоше кнеза Радоја Ба98
НАСОЈЕИИНП
бовића, човјека лукава и амбициозна и још из раније наклоњена Турцима. Али овај се разбоље и наскоро умре, а одметници убију његовог сина и замјеника Милутина Бабовића, а Турци онда истакну за војводу Лакића Кастратовића, унука кнеза Радоја, по ћерки Новки Кривој.
Године 1738. они су поробљени и прогнани у Метохију, гдје су остали три године, послије чега их султан врати на огњиште, с тим да признају врховну власт турску и ауторитет скадарског везира, али да имају своју унутрашњу аутономију. При крају 18. вијека они се побунише и Турци их коначно покорише (1791), уклоне кнезове Катаниће, који су били поглавари племена, а за војводу истакну кнеза Радоја Бабовића, наклоњена Турцима, који је био врло кратко вријеме, па чим он умре Турци поставе војводу Лакића Кастратовића одивичића Бабовића који је до тада био на служби скадарског везира. ** Стога се искупе усташи и слободни Васојевићи и крајем новембра пођу на Гусиње, гдје ударе на турско село и катуне и плијене велику стоку и све што се могло узети. И док су Турци кукали по Гусињу, дотле су Васојевићи спремали печенице на Божић „за плијен смо плијен плијењали, а за главу главу узимали и свакога свога осветили, а Косово по стотину пута”. О овом гшијену и налету Васојевића чуло се не само на Цетињу, него и у Дубровнику, па чак и у Бечу, јер су аустријске власти о томе биле обавијештене. 99
УЧЕШЋЕ БРЂАНА У РА ТУ 1837. ГОДИНЕ
(Покољ и расељавање Васојевића 1837. Тодине) ада пошто је општи покрет пропао и наде на ћесаровце изгубљене, Брђани су имали сваки за себе да брани своје племе од турске освете. Прилике у скадарском пашалуку измијениле су се на њихову штету: међусобице Турака и Арбанаса муслимана престале су биле и на челу све турске снаге од Косова до Приморја стао је свирепи Ходаверди паша Махмутбеговић из Пећи. Особита његова свирепост донекле била је разумљива, јер је у рату био изгубио два сина. Он најприје, крајем 1737. године нападне на Куче. Овим су били притекли у помоћ Клименти и Братоножићи и на три мјеста код Орљева, Куња и куле Рашовића разбили их и повратили натраг. Следеће 1738. године Турци су спремили три јаке војске против Куча, Васојевића и Климената. По извјештајима которског провидура у јануару 1738. године из Албаније једни дјелови војске скупљали су се у Скадру, друш преко Светог спаса и Ђаковице окупљали су се у Пећи, трећа се војска купила у Херцеговини. Махмутбеговић је сада био добио скадарски пашалук и лукаво је манервисао да превари и изненадно удари на Брда: он бајаги упућује војску на Софију, па је онда враћа изненадно и опет напада на Куче и Клименте, али опет без успјеха. Зато је успјешно обмануо и похарао Васојевиће преко љета 1737. године.
С
100
В А С О .П ЈП Г В Н
Са каквом је свирепошћу ударио на Васојегшће ми можемо разумјети не само по очуваним црним успоменама у овом племену о овој, похари већ и по записима савременика и ономе што је наступило послије повлачења аустријске војске из балкансих српских зема,н>а. Никола копзул под 20. јануар 1738. године биљежи у својој л>етописци ово: „На 20. вељаче одоше Турци опет под Ужице освојише ју, Немцима допусте одступање, рају повешаше. исјекоше и у ропство иемило окренуше”. СкупљајућИ грађу за историју Вук Караџић љеговски снажно даје нам кратку слику ових крвавих покора: „Кад Турци виде што је, они ударе на народ и стану сјећи, робити, и који не продру и не утекну, они све људе исијеку, а жене и дјецу поробе, и села попале и поарају, а млози по планинама мало нијесу и од глади премрли”. Покајнички болно патријарх Арсеније на овај начин изразио се о овим страхотама, можда мало преувеличаним. Од лица не малога достојанства, каже архимандрит Ј. Рајић у својој историји које је чуло из патријархових уста, забележио сам ово: „На тражествени дан ражалества Христова дошли си његови придрочни служитељи и честитали његовом блаженству празник. Седећи и грејући се крај оџака, он им је захвалио и почео плачући да им прича сан који је те ноћи уснио: „Ове иоћи, бејући позван пред страшнога судију небеса и земље, гдје потражише од мене одговор за 80.000 људи који су изгинули ради мене. Не сачекавши даље мучење од тога сана ттробудио сам се. За овим отпустио је оне који су му честитали и остао је сам крај оџака плачући”. 101
Томсии Кишанић
Ова три кратка записа дају тешку слику: Турци су Васојевиће похарали, поробили, исјекли и што је остало у животу прогнали у Метохију. Успомене на њу још су живе у народу. Њих су забиљежили са доста једнакости неколицина писаца, што показује углавном, њихову тачност. По тим казивањима на Васојевиће је била кренула велика војска на челу с двојицом паша Кариман пашом и Џих пашом. Може бити да је преувеличан број турске војске али мора бити да је он био велики. На Куче исте ове године исти паша напао је с 15.000 војника. Са толико је могао и напасти на Васојевиће. Напад је био добро смишљен и још боље изведен. Васојевићи га нијесу очекивали .Једновремено напад је био извршен на Доње и на Горње Васојевиће. Андријевица је била одсјечена од Васојевића упадом војске од Пећи преко Ругове и Шекулара и Трешњева, Слатине и Забрђа гдје се била и улогорила ова војска, на мјесту које ее данас зове Пашина вода. Горњи Васојевићи били су одсјечени од Куча и Лијеве Ријеке јчшдом турске војске од Плава и Гусиња преко Превије и заузимањем Коњуха. Отежано је било и појединачно спасавање по шумовитим планинама. Народ је покушао да се спасава по пећинама, али му ни пећине нијесу помогле. О народу који је бјежао из Злоречице на Комове зна се: „Народ је бјежао, али сила савлада и потуче ову шачицу јунака”. Нешто се спасе бјекством преко Кома, а нешто се склони у једну пећину наврх Бродавца у Коњусима, због чега се назове Бродавска пећина, али су мноштво Турци стигли, те људе исјекли, а жене и дјецу одвели у ропство. То се мјесто стога назвало Робови лаз на врх Коњуха. Још горе су били прошли они 102
ВАСОЈЕВИЋИ
који су се били склонили у пећини у Жел>евици. Било их је око 500 људи, жена и дјеце. Кариман паша, биљеже Лалевић и Протић, позове ове из пећине да им се предаду, али му они одговоре да му се живи неће предати сматрајући да ће иаша с војском нападнути на пећину, па ће се моћи оружјем и камењем одбранити. Али паша је наредио да се у пећину бије топовима, те кад топовска зрна почеше пробијати у пећину, затворени тражише од Турака „бесу” да им животу неће ништа бити, па да се предаду. Турци им даду, те изађу. Било их је 120 војника, сем жена и дјеце (с којима је било око 500), а пред њима два Вука: Мариновић и Љевајац. Паша нареди да једнога од њих са 60 момака посијеку, а све остале узму у ропство. Трећи збјег за кога се зна, био је у пећини више села Трепче. И тамо је народ снашла иста судбина. Тамо међу народом налазио се легендарни човјек и јунак Куштрим Рабљен са својом исто тако легендарном младом женом Фатимом, сестром чувених зликоваца и зулумћара девет браће Шемовића. Рабљан је био искасапљен ножевима, а Фатима је затрпана камењем због тога што се није хтјела одрећи ни њега ни хришћанства иако је паша то од ње тражио с тим да јој поштеди живот. По њиховом имену пећина се сада зове Куштримова пећина, а мјесто гдје је Фатима затрпана камењем зове се Фатина гомила. Заробљени су били и, у оно вријеме чувена два брата Бојовића, Вуксан и Ђека, који су у ропству и главе изгубили. Обје се паше, забиљежили су Лалевић и Протић, с робљем и плијеном састану у Пећи, гдје робље којекуда распродаше, а Вука са његових 60 момака пошаљу у Цариград, гдје их одмах затворе у тамницу да 103
'Гомаш Кишанић
до смрти робијају. Али је након неког времена Вук успио да изађе из тамнице и да добије од цара ферман за слободан повратак, како свој тако и осталог робља. Цар на име изда наредбу да се све робљб мора скупити у Пећи, а Вука с друштвом упути Махмутбеговићу, с ферманом да се сви заробљени, као и они из Лијеве Ријеке, могу повратити. Ово је било 1741. или 1742. Онда јеједан дио Васојевића потпао под агаларштину појединих богатијих плавско-гусињских муслимана, али далеко не сви, као што кажу поп Лалевић и Протић. Враћеном народу из збјегова и ропства потребна су била средства да приступи обради земаље: алати, сјеме, стока. Муслимани, који као што се видјело, бијаху готови 1737. да се врате у хришћанство изашли су им у сусрет. Они Васојевићи који су били тањи непокретним имањем, немајући могућности да на вријеме исплате оно што су им муслимани позајмили били, споразумјели су се били да зајмодавцима плаћају четврти дио од житарица и тако многи посташе чивчије. На другом мјесту видјеће се, да су доцније Васојевићи из политичких разлога признали по којег угледног човјека, бега или пашу за свога агу. ** О овом кучком обнављању манастира не могасмо наћи ништа друго осим оно што је забиљежио у својим мемоарима прота Јосиф Бојовић по казивању свога оца попа Јанићија који је могао бити добро обавијештен о овом послу. Прота Бојовић биљежи да је рад на обнављању манастира почет био 1760 године 22године пошто 104
ВАС от виш
је био паљен и уништен. Он каже: „Пошто се Ваеојевићи мало опораве (после слома од 1738.) опомену се завјет и војевање с Кучима (ово би требало да значи споразум и савез) и пође поп ЈТука (Бојовић) у Куче, те су Кучи тражили мајсторе и давали милостињу за подизање манастира у Васојевиће рад и милостињу, тј. прилоге за грађење. То се дало поп Луки да он управља. Почело се са градњом и надодала се до звонаре. Пошто се црква поправи први калуђери били су из Херцеговине. Један се звао Јанићије Пивљак, једноме се не зна имена. Ту су били око три године, па један умре, а други утече у Дечани, те су манастиром управљали свештеници Поповићи из Лушца. Па је дошао Руфим 1700 године, он је био Братоножић и Јосиф Лекић од братства Делетића из Краља Васојевића. Манастир је више пута остајао без управе, те су долазили калуђери из Дечана те су стајали редом и одржавали манастир. Око 1802. закалуђери се Пајсије. Он је Куч и предузме власт и управу и манастир. Држао је 300 оваца, по 70 говеди и начинио је овај велики крст у Пећи. Дао је за њега 12 ћеса око 6000 гроша, који се данас сачувао. Поп Лука Бојовић, каже његов потомак Ј. Бојовић у споменутом рукопису, пође у Дечани, научи се и запопи”. О томе да се у Дечанима одржавала школа за калуђере и попове Ј. С. Јастребов ово каже: „У манастиру, по свему изгледа, била је у старим временима школа на хришћанске Дечане из околних села...” Ова дечанска школа давала је најшколованије свештенике и калуђере не само Васојевићима већ осталим Брдима и Црној Гори • Али се ни она у 18 вијеку није могла стално одржавати. У почетку 19 105
Томаш КаишниН
вијека игуман Хаџи Данило обнављач ове школе, није никога од ових калуђера нашао у Дечанима, а у манастиру живот није био сигуран, тамо су и калуђери и ђаци гинули. *** Потурица није било у Васојевићима ни 1738. штр се види из гшсма Шакабенте... послије 1738. године почеле су потурице, после страшне сјече, похаре и расељавање Васојевића.
106
ГОСПОЂИНСКИ УСТАНАК 1875. ГОДИНЕ устанку у Васојевићима краљ пише као о некој разоноди обијесних људи. „Потребно је, каже он, да нахијаши кулуче (на грађењу једне куле). Управитељ грађевине, који је можда био добричина, оглашен је одмах као велики зулумћар, да народ на кулуку мучи. Један Васојевић кулукџија, можда више од обијести, но од муке, потегне пушку и смртно рани управитеља. Турци повикаше одмах: „Поаси се раја”, зађоше да хватају виђеније Србе”. Ови утекоше у гору и устанак и ту бјеше готов. Већ 4. августа ударе се Васојевићи са Турцима на Сеоце и одметну се сви листом.
б
* * =1= Званични извјештаји о догађајима у Васојевићима слани су кнезу из његове пограничне канцеларије на Андријевици. Он да би алармирао оптттти устанакпокрет већину тих извјештаја објављивао је преко „Гласа Црногорца”. Нажалост нигдје не могасмо наћи „Гл. Цр.” за 1875. Други српски листови прештампали су ове извјештаје и ми се њима служимо у цитирању ових извјештаја. У прво вријеме, мислимо, извјештаје је писао тадашњи чиновник андријевачке канцеларије Гавро Сајчић. Доцније је то чинио Митар Бакић. За ово друго доказ је то што је он на Превији био рањен, а у извјештају о томе боју стоји да је и сам извјештач био рањен. М. П. С. Примједба: Из107
Томаш Каш анић
вјештач стално се служи и источним и јужним дијалектом. Чини и граматичке грешке. Ми ћемо га стално цитирати, онако како он пише М. П. Ц.
С прољећа 1876. године већ су се Црна Гора и Србија споразумиле на рат. Сад је било и у интересу Црне Горе да устану на оружје и она села с десне стране Лима, која су до сада мировала, али она, видећи да су усташи остављени сами себи и да Црна Гора мирује, нијесу хтјели. Напори Мира Дедовића да подигне Поличане на оружје били су узалудни, сам он од почетка устанка био је у чети Ивана Делевића као обичан војник. За устанак је био задобијен и Марко Трифуновић с Полице. Одсутно се бунио трећи ирвак са Полице Радоје Ђукић. Сад ни подстрекивања од стране Црне Горе нијесу помогла. У договору с Миром Дедовићем и Марком Трифуновићем, Панто Цемов ријеши да се „његовски” поступи према онима који неће да се дижу на оружје: он је једне ноћи пребацио неколико стотина усташа на поличка села. Сам је отишао кући свога кума Радоја Ђукића. Пристане ли Ђукић, Полица ће одмах устати. Требало је да се његова кућа запали као знак за устанак. Изненађен у пола ноћи посјетом вође устанка, војском, колима и коњима на којима је требало натоварити његов круг, он је свогз кума дочекао са овим ријечима: „Ц екаје ово несрећно куме, и за тебе и за мене!” Доиста и њима и народу устанак је донио само несрећу али на путу за слободу ова је несрећа вјековима пратила наш народ. Кад је из куће било изнесено све што је требало спасити. Панто замоли Радоја да сам запали своју кућу, он то није хтио учинити, али се ни108
ВЛСОУГ.ВИЋИ
је противио да то учини његов кум. Панто је додао сасушеном дрвеном крову огањ и велика брвнара у пламену дала је знак Полици да се устаје на оружје. Све је устало. >јЈ
$1
Сутрадан Турци су похитали да пале већ пусто село Поличко, а Руговци, Плављани и Гусињани, хитали су на Шекулар да га предаду огњу и да им нико жив не умакне испред пушке и ножа. Панто је пошао у помоћ Шекулару. Поличани, на челу с Миром Дедовићем, Марком Трифуновићем и Радојем Ђукићем, такође. Сад први пут и војвода Миљан Вуков прелази сједним батаљоном црногорских Васојевића у помоћ усташама. Истина и до сада поједини Васојевићи и понекад читава чета притицале су у помоћ својим прекограничним саплеменицима, али се са њима поступало строго. Страдању Васојевића, каже посматрач тих страдања Г. Вуковић, придодавато је одоздо још, и то: који је год старјешина из Књажеве границе послао усташима помоћ, био је свргнут, а гори на његово мјесто поотављен... Бој на Шекулару 8-VII 1876. био је крвав. То се види из извештаја војводе Вукова кнезу Николи који гласи:„Кад Турци Беранци све у цијелој нахији попалише онда то исто Шекуларом догодити се хтједе . До 4000Турака из предјела Ругова Плава и Гусиња, нападоше на Шекулар и почеше овај пу109
Томши Ксииаиић
стошити. Из Берана скупише се такође до 3000 Турака са 6 топова и ставише се на бријег Ржанице као резерва. Кад видјеше хришћански Васојевићи, Панто Цемов, Васо Сајчић, Миро Дедовић и Марко Трифуновић, видјеше да су Турци домове палити почели, не могаше се уздржати да са Турцима бој не учине. Полете на Турке, Турци утекоше-побјегоше на бријег од Шекулара, оставивши све гдје се такозвани Масларев крш налази који природни шанац сачињава. „Р1аше чете боја жељне не гледаше на број непријатеља ни на њихов тврд положај него нападну. Прескочише заклоне помијешаше се са Турцима и шчепаше један другога за прса, па тукоше се кундацима, пушкама, ножевима, најпосле и са камењима”. У том чуду и гунгули наступи киша и јака магла паде, да један другога нијесу познати могли. Бој трајаше непрестано и то много људи с обје стране погину. Ја нијесам, да батаљон Протићев на Шекулар удари, већ сам се бојао да неће Турци из Гусиња, може бити, на Андријевицу напасти. Овај батаљон задржа се за једно два сата натраг. Но, кад се мислило да из Гусиња нпкакве чете турске доћи неће, отиде и Протићев батаљон на Шекулар. Кад је код Ријеке Марсенића дошао, раздијели се на два дијела. Пола батаљона пође са мном против турског барјака на Ржаницу, а друга половина батаљона под Бакићем буде на Буче послан према Беранама. Тек што сам ја преко ријеке прешао, наиђем на Турке од резерве и тако роди се ужасан бој (са оно пола батаљона). И сад се случајно догоди пљусак кише и јака олујина што нас јако у забуну приведе али скупно (у исто вријеме) и непријатеља. Но, на то не сматрајући нападне пола 110
ВАСО.ЕВИЋИ
батаљона на Турке. Тек што Турци усмотрише црногорски барјак и зачуше звук наше трубе (сад први пут) те окренуше они нама леђа па побјегоше заједно са топовима. Панто Цемов и Миро Дедовић, код Васојевића, међутим, бој су с Турцима свршили, па су и они к брегу Расаници похитали, но они ту не могоше шта чинити, а Црногорци их гонише до год у Беране не утекоше. У оба боја код Шекулара и на Ржаници погибоше наших 25 и међу њима погибе добар јунак и добар Србин Митар Вуков. Шест Турака је убио, док су њега Турци убили. Рањених бијаше до 30, између њих Симо Радулов и барјактар Вуксан, који је последњих десет Турака убио око себе, брата свога и барјак бранећи, докле су му брата убили, пола барјака отели и њега ранили били. Бројасмо и мртве Турке код Шекулар, бјеше их 624, на Ржаници до 380 и рањених доста имаше. Пошто је Њ. В. књаз забранио да се главе мртвијема сјећи смију, као што је негда обичај био, те сам ја то учинио да се строго забрани. Ову заповијест нашега књаза сви су као свету чували, но заиста тешко бјеше младим ратницима гледати како Турци нашим мртвима главе сјеку, а при томе мртве Турке наши прескачу, па на стари обичај заборављају. Главе наше погинувше браће однесоше Турци у Призрен. *** Васојевички губици, уколико су забиљежени износе 315 мртвих и 251 рањена, свега 566, а турских мртвих 3356 и 767 рањених, свега 4003. Несразмјера 111
Томаш Каиишић
мртвих и рањених тадашњим разорним особинама пушчаних зрна. Васојевићки губици, понављамо, уколико су забиљежени, тачни су, а турски, наравно, нијесу могли бити тачно изнесени. Раније је било напоменуто да обично однос српских и турских губитака онамо износи 1:10. Ово зато што су Срби војевали на своме добро познатом земљишту и са много више хајдучке вјештине и са великом обазривошћу да не губе узалуд своје животе.
112
ОФАНЗИВА МЕХМЕД АЛИ ПАШЕ |А ад је престало примирје 31. марта (п. с. к.) 1877. и | \ поново почела непријатељства између Црне Горе 9 1 п Турске, ова последња је послала на Црну Гору велику војску, која је имала да удари са три стране. На челу западне војске, која јс пошла преко Гацка у правцу Никшића, стајао је чувени војсковођа Сулејман паша, а од јужне стране преко Подгорице и Спужа маршал Али Саид паша. Од истока, пак, имао је да наступа Мехмед Али паша Детроа, који је по општем плану требао да прегази источна Брда и да се састане у Бјелопавлићима са остале двије војсковође. Дивизијски генерал Мехмед Али паша, који је онда био у Сјеници, упути све своје трупе у Беране и Гусиње куда је придолазио и башибозук из Бијелог Поља, Рожаја, Сјенице, Метохије и Малесије. Његова је војска била састављена из 10 батаљона редовне војске (низама), четири батаљона резерве редифа и 12 батаљона башибозлука или бијелих Турака, у свему 18 хиљада војника. Поред тога Мехмед Али пашине трупе су биле наоружане добрим оружјем, Мартинијева система, изузев башибозлука, гдје је било свакојаких. Поред тога Мехмед Али паша је вукао са собом преко 20 топова, потребну храну и муницију и санитетски материјал. Противу ове војске стајао је војвода Миљан Вуковић са двије хиљаде и по војника који су били формирани у пет батал^она: три усташка и два слободних Васојевића. 113
Томаш Кшианић
На челу усташких батаљона стајали су опробане усташке вође и командири: Миро Дедовић, Панто Цемовић и Трифун Дука-Лабан, а на челу слободних Васојевића командири: Тодор Вуковић и Поп Зарија Протић; батаљони су се називали још и по имену мјеста као: Бучички, Полички и Полимски, Комски и Краљски код слободних Васојевића. Васојевићи су били врло слабо наоружани. Имали су свемогуће пушке почев од крњкова система, капсулача, а било их је са кремењачама. Храну су добијали од својих кућа, коју су им доносиле мајке, сестре (од својих кућа), жене, младићи, стари очеви, дједови и прадједови који су их лијечили кад би рана допанули разним мелемима и љековитим травама. Не знајући шта да раде без топова, без којих није лако било освајати турске куле у устанку 1875-6. и због тога су ријешили да сами праве топове. Стога Јован Дедовић посјече једну трешњу у Божиће од које направи топ, удари гвоздене карике (које је сковао ковач М. Весковић из 20 раоника), изнутра обуке и све што је требало па га пусти у промет и окрену на куле у Превију. Два пут топ пуче као гром, али трећи пут прште непажњом тобџије (бар Ивана Бојовић) који је пунио топ и пуцао, па у хитању преврнуо зрно. И тако Васојевићи остадоше и без тога топа.
114
БИТКА НА МОРАЧИ 11. И 12. ЈУЛА 1877. ГОДИНЕ
атовање између Турске и Црне Горе у 1876. години прекинуто је примирјем, које је почело 20. октобра исте године и трајало до 31. марта 1877, када су поново почела непријатељства. Турска је упутила на Црну Гору велику војску, која је имала да удари са три стране. На челу јужне војске, која се концентрисала у Подгорици, бјеше маршал Саид Паша, а од запада преко Гацка и Никшића, познати Сулејман паша. Са источне стране преко Васојевића имао је да наступа Мехмед Али паша који је требао да прелази источна брда и да се у Бјелопавлићима састане са остале двије војске. Ми ћемо овдје говорити о поступању Мехмед Али паше, како је он прошао преко Васојевића и дошао у град Колашин да одмах затим заглави у Морачи. Дивизијски генерал Мехмед Али паша, који је био у Сјеници, упућивао је своје трупе у Беране, гдје је и сам дошао око 15. маја. Његов је корпус био састављен из 8 батаљона низама, 4 батаљона редифа и 12 барјака Арнаута и Башибозука, у свему 17 хиљада становника. Трупе су биле наоружане турским острагушама и пушкама ханши Мартинирева система, снабдјевене са 24 топа, потребном храном и муницијом као и санитетским материјалом.
Р
Томаш Кашанић
Ове трупе биле су подијељене у три колоне: десна под командом Али паше, са којим је ишао Мехмед Али паша, имала је да пређе планине и најкраћим путем дође у Колашин, централна под Салик пашом право уз Лим и Васојевиће, и напослијетку лијева под заповедништвом Али бега Шабанагића, низ Лим у правцу Андријевице. Против ове војске стајао је војвода Миљан Вуковић са 2500 војника који су били наоружани кријкама, капсулачама, а многи су ратовали са кремењачама. Поред тога имали су два нека тогшића којима су се овог пута слабо користили. У муницији као и увијек, била је велика оскудица, хранили су се из своје домаће торбице, а о санитетском материјалу није било ни помена. Војници су поред дугачке пушке имали за појасом по једну или двије кратке пушке (пиштољи, кремењаци) и нож (јатаган, ханџар) а старешине су мјесто ножева имале официрске сабље. Револвера није било. Васојевићи су били формирани у 7 батаљона, пет усташких и два слободних Васојевића. На челу усташких батаљона стајале су онробане усташке вође и командири: Миро Дедовић, Панто Цемовић и Трифун Лабан, а на челу слободних Васојевића командири: Тодор Вуковић и Поп Зарија Протић. Било је још 4. полубатаљона усташа: Васа Саичића, Ивана Делевића, Радоја Ђукића и Рада Микића, али овог пута само по имену јер су били прикључени осталим усташким батаљонима, сви су Васојевићи били једна војска под командом војводе Миљана Вуковића. Када је Мехмед Али паша концентрисао трупе на Рудешу и Будимљи, Миро Дедовић прође са десне 116
ВАСОГ.ВИЋИ
стране ЈТима на лијеву и са Цемовићем држаше линију Ђурђеви Ступови - Буче, а Протић и Тодор Вуковић на Виницкој. Трифун ЈТабан је био на Превији. Војвода Миљан се налазио у Божићима, у свом војном стану, како се називао његов конак направљен од дасака. Секретар му је био Зарија М. Вуковић, учитељ. Напослијетку је Мехмед Али Паша преузео офанзиву. Централна колона Салик Пашина са јаким масама крену из Берана у правцу Ђурђевих Ступова и Буча 22. маја. Напријед су били башибозуци које Дедовић и Цемовић дочекаше ватром, али се одмах повукоше к Виницкој, доље се сјединише са Вуковићем и Протићем. Турци су палили села по равном Хасу и Ђурђеве Ступове, главна им се снага кретала у правцу Виницке, коју Васојевићи напустише и пређоше у Трепчу, држећи везу са Турцима. Десна и лијева колона нијесу се још кретале из Берана и Гусиња. Сјутрадан, 23. маја, Салих паша пође напријед и уђе у Трепчу, гдје га дочекаше са врло згодних својих положаја ова четири батаљона и заметну се бој који је трајао неколико часова. Турци су овдје страдали, нарочито први редови, који прођоше поред самог Лима и тјеснацем Трепче, гдје их дочекају Тодор Вуковић и Протић, и задрже их. Први редови су били просто десетковани и направљена је била таква пометња да је Салик паша обуставио даље напредовање ка Трепчи, повуче се из тјеснаца натраг и држећи се косама лијеве обале ријеке Трепче гдје заноћи. Васојевићи се исте ноћи повуку и Тодор Вуковић пође на Превију, јер је од Гусиња журно наступала Шабанагићева лијева колона, а друга три батаљона се повукоше уз Лим у правцу села Краље и задржаше се на 117
Томаш Кашанић
линији Богићка шума - Костреш. Салик паша сјутрадан 24. маја пође преко Трепче и изаће у Трешњево, гдје се утабори на Ситној Луци, а топове пласира изван Чоече главе гдје остане на овој линији до 27. мајаКако је Салик паша имао губитака преко хиљаду мртвих и рањених, то је Мехмед Али паша чувши то промијенио правац десне колоне која се 24. маја послије подне кренула из Берана и дошла на Трепчу гдје је и остала до 27. маја. 27. маја удари са Арнаутима и 2 батаљона низама и Редифа Али бег Шабанагић. Послије краћег окршаја Вуковић и Лабан одступе, а Шабанагић заузме Превију, где пласира топове, под чијом му је заштитом војска напредовала у правцу Андријевице. Лабан пређе Злоречицу и изађе на Кошутиће, а Тодор Вуковић одступи на Божиће гдје поврх Андријевице и Божића заузе бусије и ријеши да ту дочека претходницу Шабанагића. Турци су прешли Злоречицу и једни су јурили у саму Андријевицу, а други на Божиће: (чета Божићка која је била сакривена у шуми дочека оне који су први улазили у Андријевицу и са неколико плотуиа поздрави нарочито оне који су са алаком и тутњем улазили у варош, па се после повукла). Кад су Турци у масама пошли уз Брајотицу, Осредан и Премтеш, Тодор Вуковић са батаљоном отвори на њих пал>бу и ступи у огорчену борбу која је трајала неколико часова (Војвода Миљан који је напустио свој војни стан и са врх Божића посматрао овај двобој јако је био узнемирен. Видећи озбиљну борбу Шабанагићеве главнине са Превије пусти топовску и пушчану паљбу на Комски батаљон, али овај није узмицао. Он је два пут издавао наређење 118
влсотвиш
Тодору да се повуче, али овај није хтио; када је трећи пут наредио батаљон је одступио у правцу Великог крша. Турци су их стопу у стопу пратили, гонили и водила се борба за сврхом. Кад је батаљон био на Криљев До пристигоше Турци и опет се ступи у окршај, па се после тога одступило Пеховима. У борбама за Божиће наши су имали нешто мало лако рањених и два погинуше, међу њима храбри официр Радивоје Оровић. Међутим, Турци овдје страшно изгибоше. Гусињани учесници у овом боју причају да су они Турци, учесници који су били уз Божиће просто десетковани. Они су били толико изненађени да су се њихови редови поколебали, а многи су башибозуци побјегли кућама. Гусињани причају да је на Божиће погинулих и рањених Турака пало око 960 људи, док је на Трепчу претурило хиљаду. ЈТако рањене су упућивали у Гусиње, а тешке рањенике су смјештали у васојевићку сударницу коју претворише у лазарет (болницу), док су цркву Турци, спалили истог дана када је Шабанагић ушао у Андријевицу. После ове борбе сви батаљони су одступили у правцу планине Штавне и Трешњевика. Војвода Миљан истога дана изађе на Штавну гдје заноћи. Централна колона пође уз Краље и претходница изађе на Брехсине, а лијева колона на Велики крш гдје су ископали шанчеве и заноћиле. Сјутрадан 28. маја Салик паша изађе на Рудо брдо гдје се утабори са главнином и ушанчи. На тим позицијама су остали до 1. јуна, када се лијева колона крену напријед и пође у Штавну, а Салик паша изађе на планину ЈТису гдје се ушанчи. Око подне изађе Шабанагићева колона на Штавну и ту се ушанчи, а војвода Миљан пређе Љубан и паде на воду Маргариту. Мислећи да ће Мехмед 119
Томаш Кашанић
Али паша да га узастопице прати - гони преко Комова и војвода Миљан је ријешио да одступа до Лијеве Ријеке, а ту да дадне битку. Стога, још на Штавној је издао наредбу да се живаљ и мал повуче у Лијевој Ријеци и пребаци у Братоножиће, а војска да одступа полако и да се бије за собом. Турске позиције су биле Штавна-Пресло-Трешњевик, Лиса-Бач и Пивљен гора на којој бјеше дошао Мехмед Али паша и утаборио се. Војвода Миљан је будним оком пазио на Турке. 3. јуна. Страже су извијестиле да се лијева колона повукла с Штавне и пошла низ Развршја у Преслу и Трешњевик. Стога се тога дана Шабанагићева колона повукла на Лису гдје се сјединила са централном колоном и пошли су за Пивљан, а на Лису је остављена заштитница, Бајрам паша са Ђумурчинским батаљоном појачан са још друге три чете. Око подне 3. јула Бајрам пашина заштитница пође за хајком и запали Баре Краљске, изађу на Букову Пољану, гдје заноћи. Војвода Миљан чим чу да се турска војска повукла за Колашин хитно пошаље извидницу, која би ухватила везу с непријатељем, а он пошто окупи батаљоне спусти се ка Маргарити, низ Црњу и Реску у Баре Краљске. Пред вече кад добије извјештај да је Бајрам паша на Буковој пољани, он ноћу пође и видећи да су Турци заноћили распореди батаљон за напад. Сјутрадан 4. јуна, око десет часова, Бајрам паша крене на Колашин. У том моменту Васојевићи изврше јуриш на Турке и ту настане борба и сјеча, која се сврши турским поразом, јер на бојишту остаде око петстотина турских лешева. Васојевићи су имали око педесет мртвих и рањених. 120
ВАСОЈЕВИЋИ
Глас о нападу на Бајрам пашу дошао је Мехмеду кад је био на Речине, и овај нареди да му се пошаље помоћ састављена од башибозука, али који није хтио да иде. Једва упутише двије чете Бошњака који на путу срету Бајрам пашу са остатком са којим се враћао и побјеже за Колашин. Мехмед Али паша уђе у град Колашин, а војвода Миљан се са Букове пољане спусти на Тару гдје се улогори од Матешева до Јовине, пратећи куда ће и на коју страну окренути Мехмед Али паша. Чим је Мехмед Али паша дошао у Колашин одмах се спремио за напад на Морачу. Стога он пребаци трупе преко Таре и упути се к Црквинама са којих је лијеп поглед на Морачу. Војвода Миљан обавијести надлежне о намјерама Турака и затражи хитну помоћ пошто је ријешио да на Морачи дадне битку. На његово тражење буде наређено сенатору Петру Пајовићу, који се онда налазио у Дробњацима, да се стави на чело батаљона Језерошаранског и Морачког и да хита у помоћ Васојевићима. У Морачи је онда био цивилни начелник чувени јунак Божо Божовић, а старјешина манастира Мораче бјеше игуман Митрофан Бан, доцније митрополит црногорски. Они покупише на Морачи старце, младиће и организоваше одбрану манастира, а када се турске снаге концентрисаше на Црквинама обавијестише о томе војводу Миљана који пређе Прекобрђе и дође на косе изнад Доње Мораче. 10. јуна војвода Миљан распореди батаљоне поврх Равни и Доли, а Пејовић бјеше стигао више Доње Мораче на Мијоску. 11. јуна турска војска пође с Црквина у двије колоне: једна десно против Пејовића, а друга лијево преко села Равни низ Доњу Морачу у правцу манастира. Турци када се 121
'Гомаш Ксиианић
у масама разиграше низ Симаче, Баре Радовића и Ђурђевину, а нарочито низ ливаде Доли, Васојевићи с бока нападоше на лијево крило и послије успјеле пушчане борбе од које се турски редови поколебаше, нападачи предузеше јуриш и са голим сабљама и ножевима улећеше у турске редове гдје је настала једна ужасна сјеча и борба на живот и смрт. Битка се свршила погибијом Турака и одступањем у село Равни, гдје су и заноћили. Сјутрадан 12. јуна војвода Миљан поново изврши напад на Турке у Равнима гдје их примора и на одступање те се Турци у највећем нереду повукоше у Колашин. Пејовић није био далеко од васојевићке борбе, водио је брбу са десном колоном и учинио велику услугу тиме што је ову колону држао за себе и омео је да у одсудном моменту не прискочи у помоћ лијевој колони. Неке нарочите акције није могао развити услијед рђавог терена и слабе снаге, јер једва да је имао хиљаду људи у свом одреду, али је и он нанио непријатељу доста штете, јер је послије слома лијеве колоне, одступила и десна и на терену Вучју нађено је (доста) много рањених и погинулих Турака. Пејовић је био школован човјек, више дипломата него војсковођа. Његови помћници били су Дмитар Ћоровић, газдурина са Пирлитора, Лука Мијатовић, јуначина и сердар Божовић, који показаше овог пута чврстину и храброст. До Колашина Турци су избацили из строја око пет хиљада бораца, рањених и полеглих. Приликом напада на Морачу било је 12 хиљада раздијељених у три колоне: лијева са 5 хиљада, десна три хиљаде и главна резерва са три хиљаде, а једна хиљада била је болесна и заморена сједјела је у Колашин. 122
в а с о :е в и ћ и
Војвода Миљан је имао пет батаљона, свега 2500 хиљаде (војника) бораца. У пушчаној борби примили су учешће сви батаљони, а јуриш су извршили првог дана само три: Дедовић, Цемовић и Вуковић, а други дан и Лабан. Зарија Протић је првога дана први отпочео борбу пушчану, коју је водио са успјехом. Он је био на десном крилу Васојевића и на најопаснијем мјесту, те кад су остали батаљони извршили јуриш он није то учинио, јер је пред њим стајала највећа турска снага, која би га уништила. Мудри Зарија је врло добро схватио да користи нема нако штете, те се уздржао. Велику храброст показаше три усташка командира: Трифун Лабан, Панто Цемовић и стари јунак Миро Дедовић. Врхунац храбрости и прегнућа показа Комски батаљон Тодора Вуковића. Он бјеше састављен од 4 чете Љеворечана и двије чете Злоречана. Пошао је на репрезент Васојевића у Херцеговину и учествовао у бици на Вучјем долу 16. јула 1876. године, гдје је својом храброшћу надмашио све батаљоне црногорске. Како у борби на Морачи тако и у свим другим борбама одвајао је храброшћу и пожртвовањем. Збогтога је добио назив: „Бираници Табора”. Старешине су му биле: командир Тодор Вуковић, син војводе Миљана и подкомандир војвода Лакић Војводић; заповједници чета, официри: Божо Р. Катовић, Периша М. Војводић, Радован М. Томовић, Ристо С. Поповић, Мирко Л. Поповић и Радивоје Н. Оровић, који погибе на Божиће. Поред ових напоменућемо још неколико људи који су учествовали на Морачу: Иван Делевић, Радоје Ђукић, Станиша Вуковић, Васо Сајичић. 123
Томаш Кашаник
Васојевићи су имали врло мало губитака с обзиром на ситуацију у којој су се налазили. Погибе и рани се око 30 људи, а међу њима и млади поп Дмитар ГТоповић. >1: * * У моменту побједе на Морачи, књаз се налазио у Љешанској нахији код цркве на Врвцима, гдје доби писмени извјештај о побједи на Морачи, оптужујући двојицу Зарија као издајнике. После два дана дођу Зарије у штаб књаза Николе гдјс крваво оптуже војводу Миљана за подвалу и превару. Кад су ствар изложили књаз се наљути и пошаље два перјаника да ствар извиди на лицу мјеста говорећи: „Извиђите све тачно и кажите ономе игуману (који се потписао на извјештају) и не чудим се војводи Миљану, што ме вара него њему као духовнику и калуђеру”. ** Битка иа Морачи спада у ред најсјајнијих побједа које је добила српско оружје у ратовима 1876-7. године. Двобој између војводе Миљана и Мехмед Али паше који је почео у Васојевићима, а завршио се на Морачи сјајним успјехом српског оружја и иотпуним сломом турске источне војске, заслужује пажњу и интересовање многих стручњака и историчара, нарочито војних писаца историје наших ратова, тим јаче, што се о овој побједи до сада врло мало писало, па сасвим разумљиво, о њој се врло мгшо зна. У овом ратовгзњу Црна Гора је сву пажњу обратила на Сулејман пашу и Али Саид пашу, гдје су се у долини Зете сконцентрисале биле све снаге Црногораца, док је војвода Миљан, далеко на истоку преко 12.4
ВАСОЈЕВИЋ И
Комова, био потпуно заборављен и остављен својој судбини. Његов мали одред, састављен искључиво од Васојевића био је само по имену саставни дио војске војводе Божа Петровића, која је водила борбе око Подгорице, и најближа јединица који је надизао од Спужа, те војске био је одред војводе Марка Дурковића у Кучима и са којим овај није имао никакве везе. Немајући помоћи, а уз то (слабе) рђаве комуникације, Васојевићима није остало друго ништа него да се ноуздају сами у себе и своје мишице. Тако су они ратовали и у 1876. години, па ће тако и сада дочекти велику турску војску. Командир љеворечко-коњушког батаљона био је Тодор Миљанов Вуковић. То је био син војводе Миљана, младић од 22 године, лијепог мушког склопа, жудан јуначких подвига, љубимац свога оца команданта. Поткомандир у овом батаљону био је војвода Лакић Војводић, с великим породичним традицијама, бистар и одважан, с разумијевањем командовања. У састав овога батаљона улазила је Лијева Ријека, Коњуси, Божићи и Цецуни. Батаљон је имао око 500 бораца. На челу другог батаљона био је командир поп Зарија Протић. Он Тодор Миљанов Вуковић је један од оних 6 чуве125
Томаш Кашанић
них главара капетана из времена кнеза Данила. Доиста лијеп човјек. Висок, господског струка, мудар и лично храбар, али исувише опрезан у командовању, недовољно одлучан. Од њега је војвода Миљан Дуков највише зазирао у толико више што је Протић био школован човјек и син чувеног Васојевићког проте Гавра. Поткомандир је био Зарија Бакић. Он је тајкође био лијепог мушког кроја планинца, висок, прав, ватрених очију, строгог израза, типичан јунак који личи на копца који је готов сваког тренутка да се баци на жртву. Командир поличког батаљона постао је Миро Дедовић, већ из раније истакнути главар и јунак. Он је имао нешто више од 500 бораца. На челу горњосељског батаљона био је у устанку истакнути вођ устаничке чете Радосав Јелин Шћекић, којега такође писац не памти. Он је имао око 400 бораца. На челу Шекуларског батал>она био је Радоје Булић, којега такође ми не памтимо. Поткомандир му је био Радоња Рмуш. У шекуларски батаљон улазила су села Шекулар, Калудра и Ровца. На челу полимског батаљона био је Трифун Лабан, а поткомандир му је био Лука Голубов Драговић, који је убрзо погинуо. Имао је батаљон око 600 до 700 бораца. На челу Бучичког батаљона био је Панто Цемов Делевић, а поткомандир му је био Васо Сајичић (после боја на Морачи Станиша Вуковић). Вођ устанка задржао је под својом командом сва она села доњих Васојевића која су примала учешће у борби, првога дана устанка, Трепчу са Трешњевом, Марсенића Ријеку, Виницку, Ржаницу, Буче, Луге, Заграђе, Пешца, 126
ВАСОЈЕВИЋИ
Лужац, Долац, село Беране, Бијели и Црни врх. Овај батаљон имао је више од 1000 бораца. Свега војвода Миљан Вуков имао је у почетку рата под својом командом око 3800 бораца. По званичној статистици снага херцеговачких усташа у црногорској војсци 1877. износила је 4700 бораца, више но Васојевића свега 900 бораца. *** Од учесника битке на Морачи, још из свог дјетињства, ми смо слушали о тој касапници, Срба и Турака. Онда су се сјекле главе Турака и говорило се: „Ко на Морачу није посјекао главу грђи је од жене”. О повлачењу Мехмед Али паше из Колашина у „Гласу Црногорца” од 20.VI 1877. било је објављено ово саопштење: „Мехмед Али пашина војска, по најновијим извјештајима, очистила сву околину Васојевића, те се је оставивши посјед у Колашину и Беранама, повукла у унутрашњост Турске. Од свију турских војски ова је најгрђе пострадала, особито један бозибозук, кога су се остаци сасвим разбјежали и својим кућама утекли”.
127
НОВИ ДУХ ВРЕМЕНА
ВАСОЈЕВИЋИ У 19. ВИЈЕКУ
(Хроника доЈађаја) I 1Араје.м 18. вијека Турци коначно покорише племе ||\ Васојевиће. Мехмед паша Шабанагић буде одре(!ђ ен за главара васојевићког, јер се бјеше истакао приликом покорења Васојевића зашто је и добио и чин паше. Пошто је кнез Милутин био погинуо 1790. године, а његов се следбеник кнез Бацан бјеше склонио у Комове то Турци истакоше као војводу кнеза Радоја Бабовића, који је био врло кратко вријеме, па се и зато вријеме о његовом раду не прича ништа, већ мјесто њега фигурира његов брат Милутин Бабовић, који га заступао, а Радоје је одмах затим изгледа и умро, јер је био врло стар. Кад Турци завладаше Васојевићима они подијелише земљу и успоставише власт и као главне аге се истакоше Шабанагићи из Гусиња, бегови Реџепагићи из Плава и Хајдур паша Махмутбеговић из Пећи. Кнез Бацан се као одметник склони најприје у Лијеву Ријеку, па се мало после премјести у Комску гору и окупи око себе све оно што бјеше уз кнеза Милутина и за слободу Васојевића. Али иако Васојевићи потпадоше под Турцима они опет не падоше духом, већ оно што се одметну настави борбу и четничку акцију противу Турака. Склониште им бјеше 131
Томаш Кашанаћ
Комска гора, гдје кнез Бацан на Оман долу, сада Бацанско катуниште,1 подиже себи конак, око којега се дизаху висока јелова и букова гора. Око њега се најприје окупе сви они што су били око кнеза Милутина, као утицајне личности и тјелохранитељи. Међу њима се помињу Ђурета Обадовић, бивши старјешина тјелохранитеља код кнеза Милутина, Радуле Ђиновић, Раслав Бабовић, Шабан Фатић, Вук Масловарић, Никола Губеринић, Божо Вешовић, Стефан Саковић, Синан Масловарић, Фазлија Шарац, Вула Катанић и многи други. Пошто бјеху побјегли и у планине и многи кнежеви то се споразумјеше да се кнезови врате, како 1 Турци да би придобили за себе кнеза Бабовића и дали му воље да ради поклоне му Штавну, која је била кнеза Милутина Катанића, и који ју је омеђио у своје вријеме, те Бабовић подигне на њој чардак и заузме је. Божићани који су се били одметнули ријеше да се склоне у Комове и да истјерају Бабовића. Кад се Бабовић на поруке кнеза Бацана није хтио уклонити, овај пошаље Која Обадовића са четом и овај га треви на чардаку и ту га нападне, убије а чардак му спале. Б‘ацан се онда врати и подигне себи конак у Оману, а око њега се окупише и остали Божићани. Саво Перов каже: Бацан је син Мирчете кнеза, којег рани Бабовић, те Мирчета и даље суђаше с братом Милутином кнезом. Кад је умро Мирчета Бацан је постао кнез и иђаше с Милутином, јер је Бацан требао да га заступи послије смрти. Али у то вријеме завлада Турчин и кнез Милутин погибе, а кнез Бацан се одметну у Ком те Турци дадоше војводство Бабовићу. Миљан Лекић каже: Бацан је био војвода, али му Турци не дадоше, него хтједоше да га убију и он утече у Лијеву Ријеку, па се послије пресели у Ком, гдје је и умро на сред Металица. Њега је убио аловник с врх Кома сламком. Петар Алетић: Бег Јован Јовић: Војводство су носили два Раичевића из Божића, па послије пређу на Бабовића, а са овога на војводу Лакића Кастратовића. 132
ПЛСОЈГ.ПИЋЦ
Турци не би поставили и сами нове и на тај начин преко својих људи утврдили свој утицај над народом. - Али је било стављено у дужност кнезу Јову Тадићу са Кошутића, кнезу Васиљу Стојановићу из Трешњева и кнезу Ђуришићу из Краља да их извјештавају о свакоме раду, како Турака, тако и племеника. С почетка су Турци зазирали од одментика, па и од саме раје, јер су видјели да их они мрзе, те подстицаху Милутина Бабовића да буде строжији и ради у њихову корист. У томе се времену деси један случај, који је био од решавајућег значаја за даљу судбину Васојевића под Турцима. Једном преко љета дође Ђулбег Шабанагић код Бабовића, на Брод Коњушани, и пошто није било довољно меса за ручак, јер су овце Бабовића биле на планини Варди, то Ђулбег видећи чопор брава у добрим водама више Коњуха, нареди да се донесу два брава. Два сејмена пођу одмах, па кад су дошли горе они узму двије овце не питајући онога чије су. Сопственик тих оваца био је Лакић Кастратовић, унук кнеза Р. Бабовића, који је био раније тјелохранитељ кнеза Милутина Катанића, па се послије покорења Васојевића, те иако се не бјеше одметнуо опет није волио да се срета са Турцима. Кад Лакић виђе да му Турци узимају овце без питања онда он опали из пиштоља па убије оба Војвода ЈТакић Војводић 133
Томши КиШчнић
сејмена. Шабанагић који је све то гледао са чардака Бабовића, помисли да је све то Милутин удесио, па се препадне за себе, скочи и без ручка побјеже у Гусиње, а одатле у Скадар, гдје оптужи Бабовића као одметника. Карамахмуд паша одмах позове Милутина и узе на одговорност. Милутин се бранио и доказивао да је то случај за који одговара Лакић и нико више. Кад везир ствар испита и увјери се да Милутин није крив он нареди Милутину да Лакић одмах дође на Скадар да се правда изјављујући да му животу неће бити ништа. ЈТакић, који је послије убиства утекао био код Катанића у Комске горе, чим чује да је Бабовић узет на одговорност и да њега везир тражи, одмах се ријешио и пође у Скадар, гдје све исприча везиру како је било, као и то да власти чине сличне самовол^е и зулуме. Везиру се Лакић веома допао, па да би задовољио Шабанагића он га притвори, а после кратког времена пусти на слободу и задржа код себе. Лакић је око три године био у Скадру и везира увијек држао поред себе чинећи му све што је овај хтио и тако га придобије за себе. Године 1796. кад је везир спремао војску на Брда он позове Куче и Васојевиће. Кнезови пођу на Скадар и онда им везир саопшти да и они имају да се спреме и да буду као његова војска. Кнезови затраже да им се одреди војвода, пошто Милутин Бабовић бјеше погинуо, јер га одметници бјеху после повратка његова са Скадра осудили на смрт и Иван Која Обадовић га убије на Штавној, а чардак му растури. Везир Карамехмед изведе Лакића, постави за војводу и посла у Васојевиће. Кад Лакић дође у Васојевиће, то већ бјеше сасвим други човјек. Навикнут на угодан живот, одје134
ВЛСО.Р..ВИ п п
вен у чоху са саруком на глави и кратком сабљом, на појасу - ћемерлијом, он је у свему личио на турског бега.1 Чим Лакић дође у своје племе он одмах почне да купи војску, али је слабо ишло јер нијесу хтјели Васојевићи да иду на Брда и Црну Гору као турска војска, већ се уклањаху по гори: Везир два пута удара на Брда, па кад му све то не поможе, он се ријеши да и трећи пут нападне са великом војском. Онда он позове Ђулбега Шабанагића са муслиманима и војводу Лакића са Васојевићима. Ова се војска придружи везировој и овај удари на Бјелопавлиће. Тада су се и договорили, кажу, били Кучи и Васојевићи да када се отпочне бој да окрену оружје против везира и његове војске, што су и учинили, па се послије тога распрсли и одступили натраг. Везир је ту и погинуо гдје му одсијеку главу, скину оружје и дадну Владици Петру Цетињскоме (1796. 21. септембра), а тијело му спале. Лакић и Ђулбег такође оступе, па кад су бјежали Ђулбег запне у путу. Лакић нареди те га његова пратња изнесе, па кад су били подалеко сједну и почину. Онда је Ђулбег пребацио Лакићу и рекао му: „Ти си војвода Лакићу свему овоме крив, што погибе 1 Васојевићи, који се одметнуше, а пошто се Милутин Бабовић бјеше својим радом замјерио одметницима, још кад он направи чардак на Штавној и хтједе да је присвоји, то Божићани ријеше да га убију. Како је Бацан био кум с Милутином, то он и предложи да не учествује у то убиство, већ ствар узе на себе Којо Обадовић, који са неколико људи пође на Штавну и убије Милутина, а чардак му спали који је био на данашњем Бабовића Катуништу. Кад су се Васојевићи повратили кућама извршен је помир и Ивану Коју је понудио кумство те се и сада кумују Обадовићи и Бабовићи. 135
Томаш Кашанић
везир и војска” „Можеш ти сада да говориш шта хоћеш, само да мене није било и ти би прошао као оно везир и његова војска” - одговори му ЈТакић. У сусједној Морачи страдали су виђеније личности од Турака града Колашина. Асли бег Мекић још 1794. године погуби кнеза Радула Радовића, а 1797. помоћу некога Маријана Пешића превари сина Радулова Јована и посјече га, а сестру му узе и поведе у Колашин. Услед тога виђенији се људи одметнуше и држаху се на пушци, очекујући моменат да убију Мекића. После повратка Лакићева одметници ријешише да га убију. Кнез Јово и поп Лука Бојовић савјетоваше му да се сазове збор Васојевића па да племе ријеши да ли да он буде старјешина или Бацан Мирчетин. Лакић пристаде и збор се окупи на Андријевици гдје већина племена изјави да је првенство за Бацана. Бацан изјави да ће се вратити само тако, ако Лакић пође у Гусиње да живи, иначе не. Лакић на то одговори да он првенство не пушта и у објашњењу са Бацаном, који га укори да је турски удворица, дође међу њима до сукоба, и они један на другога. потегоше оружје. Лакић видјећи да ће тешко остати на положају одмах пође у Скадар и новом везиру Ибрахим паши све каже. Везир издаде бурунтију у којој позва Бацана да се слободно врати у племе и да заједно са Лакићем управља, а оба да њега слушају. Знајући да овај на то неће пристати, везир да би га домамио пошал^е свога брата Ћор Муста пашу да му преда бурунтију и поклоне од везира и том приликом ухвати и поведе у Скадар. Ћор паша дође у Гусиње и позове Бацана, али кад овај одби, Ћор паша бурунтију и поклоне предадне Лакићу, који је то држао неко вријеме, па 136
ВАСОЈЕВИЋИ
му једнога дана све то пошаље у Комске горе по некој жени Пери Ђоровој. После овога одметници се почеше договарати за акцију. У Доњој нахији се натаче Никола Сајчић, а у Шекулару Вуксан Војводић, син кнеза Даше Војводића, а такође и игуман Нићифор, старјешина Ђурђевих Ступова, Вуксан Војводић, Смајо Јован Чукић, Шабан Јован Фатић, Чукић, Зоњић, Арсо Ђурковић, Луда Црни Ђиновић, Ново Ћулафић, Никола Сајичић, Никола Делевић, и још многи други. Одметници почеше убијати по нахији бегларе и османлије. Арамбаша Григорије Млађеновић из Гусиња поведе Вула да убију Мемет пашу и Лакића. Кад су се ови враћали заједно из Скадра, Глигорије опали и рани лако Лакића, а Вуле теже рани Мемет пашу, као у освети за свога оца кнеза Милутина, кога је Мемет паша погубио. Ђулбег онда диже војску и дође у Васојевиће да тражи Вула. Он некако ухвати неког Вук-Вучину Вучевића, који се слицао (личио) са Вулом и мислећи да је Вуле објеси га, а кад чунеда је другога објесио он дадне као накнаду Вучинићима неке земље Вулине и Бацанове. Мемет паша је оздравио, али је остао неспособан од десне руке, и није се више појављивао већ се истаче његов брат Ђулбег. Око 1800. године дигне чету овај Григорије и Фазлија Шарац и побију девет виђенијих Гусињана, а међу њима и Асан-барјактара, сестрића Шабанагића. Шарац, који је лично убио овога барјактара, знајући да ће Шабанагић да га (сачека) свећа и под изговором да тражи јагње, да нападне рају, побјеже из Васојевића у Брда остала. Стање је у ово вријеме у Васојевићима било очајно, као и по цијелој српској земљи. Турци неми137
Томаш Кашаиић
лосрдно убијаху гдје су год кога могли ухватити. У Плаву нападоше четири калуђера манастира Дечана, од којих тројицу убише и кад нађу нека писма код њих они их искасапише, само се снасао духовник Гедаон Васојевић, који послије није смио ни у Дечанима да се осврне, већ побјеже у Мораву и склони се у Космај, гдје га је и устанак затекао. Из Мораве су долазили невесели гласови да се тамо чине зулуми. Да би се знало шта се тамо чини Бацан пошаље Радула Ђиновића, Николу Сајичића, Вуксана Војводића у Стари Влах код свога кума Максима Рашковића, да га обавијести што се тамо ради. У Морачу пође Стефан Савовић да јави обор кнезу Рашку Радовићу и калуђеру Шундићу да жели да се састане са њима. Кнез Рашко то прими и састанак је био на Зауглиии на ријеци Тари, гдје уговорише да се приступи убијању харачлија чим дођу да купе харач. Морачани одмах приступише к дјелу и на једном тајном договору виђених људи из Мораче и Роваца би ријешено да се пошто-пото погуби Асанбег Мекић. Мекић дође у Морачу и њега убије младић Мина, син Радула Радовића, који, затим побјеже на Цетиње гдје му владика Петар први дарова сребрну сабљу, чин војводе и читлук Микићев у Горњој Морачи. Сем тога учини војводом Коћу Мимића из Роваца, а сердарство даде Реџи Даничићу и Мијату Дуловићу. Кад се вратише Ђиновић и остали, они донесоше страшне гласове да Турчин пали и жари по Морави и да нема спаса народу. У јесен 1803. године врати се Шарац у Васојевиће. Бацан сазва збор одметника у Комовима на ком су
ВАСОЈГ.ВИЋИ
ријешили да се сви Турци који су се почели насељавати или који дођу у Васојевиће нападну или убију. Једнога дана она сађе (вјероватно чета?) у Трешњево и види неко сејмене доље како иду низ Лим. Он се упути за њима а они право у Будимљу код кнеза Николе Кнежевића, којег вежу и почну да га муче, да казује одметнике. Кад Шарац дође он нађе кнеза свезана за колац и у крви. Турци су чули да је устала раја па су пошли да испитају да ли раја зна. Шарац опколи кућу па похвата, повеже и побије. Некоме Реџепу делији посијече уши, нос и десну руку па му рече: „Ајде сада па се жали Ђулбегу и кажи да га је Шарац поздравио и да се не крије ево од њега, на нишан сам само што му не баста, већ овако мучки шаље сејмене да муче народ”. Он се спусти у нахију и презими у Слатини, и код свога кума Василија кнеза у Трешњеву, па кад прољеће дође он се повуче у Комове, на Варду, код свога побратима Шабана Фатића. Уз Месојеђе 1804. године одметници су били у контакту а чим се диже снијег у Жупи они се разиђоше по нахији, до виђених људи и пријатеља. Некако уз посте дође у манастир Ђурђеве Ступове неки калуђер по имену Руфим. Он каже игуману Нићифору да су Турци побили по Морави многе виђеније људе и кнезове и да је народ устао на оружје и бије се са Турцима. Пред народом је, кажу, неки Ђорђије, којег зову Црни Ђоко. Игуман чим то чује пошаље одмах Милоша Зечевића (Игуман Мојсије), ђака, код попа Бојовића, да дође у манастир. Кад овај дође, Нићифор му прича све и каже му да се обавијесте одметници. Поп Лука се одмах врати па узгред сврати код кнеза Васиља у 139
Томаш Кашанић
Трешњево и каже им. Сјутрадан он пође на Дулипоље код војводе Лакића па узгред сврати код старог кнеза Јова на Кошутиће. Он каже кнезу Јову што је чуо, а Јово га остави код своје куће, а он пође на Дулипоље, да види и испита да ли Лакић зна што о томе. Видећи да Лакић не зна још ништа он посједи, па се врати кући. Ту они ноће, па ујутру рано подране и пођу у Комове, гдје извијесте Бацана. Одметници се искупише у Комове и ријешише да ударе на Турке. Али да би тачно знали и колико је истина за устанак у Морави, Васојевићи пошаљу Радула Ђиновића у Сјеницу, гдје му кажу виђенији Срби да се народ устао листом у Морави и да је устало четрдесет кнезова од Мораве, а пред свијема је као главни Кара-Ђоко из Тополе. Радуле се врати и све тачно каже Васојевићима. Уочи Благовијести (7. април) сви одметници и многи виђени људи на Бацански чардак у подножју самих Комова и ту се уговори да се сјутра рано сви Васојевићи подигну на оружје. Војвода Лакић Кастратовић чим чуне за овај скуп одмах оде у Гусиње гдје је већ дошао глас да је устала раја у Морави. Да би се знали управљати, Шабанагићи и војвода Лакић пођу у Пећ код Хаџи-Нуман паше Мамутбеговића (Нуман паша пећки) који им каже да је раја устала противу султана и како треба добро пазити на рају обећавши им помоћ ако буде потребно. Кад се Лакић вратио он чуне да су Васојевићи устали на оружје. Устанак је почео с тим што су устаници напали на Турке који се бјеху нашли у Васојевићима. Радуле Ђиновић с дружином нападе на чардаке Али Муче Грујемаре на Мурву сеоцку (од Сеоце) коју спали, а Али Мучу и све његове исјече и посједоше 140
ВАСОЛ-ВИЋИ
мост на Лиму и тјеснаце у Сућеској. Иван Којо Обадовић пређе преко Превије и удари на Субашу Меха Смакочевића на Луке Полимске, посијече њега са два им сина, а петорица утекоше. Арамбаша Шарац пође у Хас и потражи субашу у Беране, али овај бјеше отишао у Будимљу и ту се у кући кнеза Николе Будимљанина разбашкарио, а кнеза везао за дуб и свега изубијао. Шарац побије сејмене, а субашу Јуса објеси за онај дуб. Бацан се спусти у Коњухе и запали чардак војводе Лакића, а фамилију и сав његов мал пошаље код своје фамилије у Ком, а он пређе на Кошутиће код кнеза Јова Тадића. Вуксан Војводић заузе мост на Лукин Вир, а Никола Сајичић, Смајо Чукић удруже се са Шарцем (и заузму Беран Крш) и запале хан у Беран Кршу гдје је била посада сејмена. Игуман Нићифор затражи да код манастира буде неколико људи стално те ови одреде Николу Делевића с Буча да се с обзиром на даље развоје нађе ту. Григорије Млађеновић са дружином од тридесет људи запали мост на извору Лима и убије једнога дана седморицу свата Реџепагића који вођаху ђевојку из Пећи за Плав. Тада је био у Гусињу неки луди Шемо, који је носио тољагу, гледајући како Турци доносе и мећу посјечене главе васојевићке на колац он је махајући тољагом говорио: „Фик, фик, рајо”. Али кад почеше Васојевићи да убијају Турке онда је и Шемо говорио: „Фик, фик раја, али фик, фик и Турчине”. Чим је букнуо устанак Лакић пође из Гусиња и спусти се у Полимље, он ту чује да му је чардак спаљен и фамилија поведена у Комове, те да и не покушава да иде међу Васојевиће, јер ће га убити. Шабанагићи му предложише да му дадну Турке да са њима 141
Томаш Кашанић
удари на устанике, али он бојећи се да му не погубе фамилију одбије тај предлог, већ ријеши да сам пође, па како му буде. Он пође и удари преко Превије, гдје га ухвати поп Лука Бојовић, који одмах извијести кнеза Бацана. По поводу тога би вијећање шта да се ради: да ли да се погуби или затвори. Већина ријеше да се пошаље у манастир Ђурђеви Ступови и одреде Николу Делевића да га чува, а игумана Нићифора да га савјетује да се придружи народном устанку. Али је Лакић одбио говорећи: „Нећу ја да се борим противу Турака данас, а сјутра да нас вјешају и ћерају у сургум као у доба Милутина кнеза. Ко ће се брате свијетли борити против Турчина и његове силе. Ја нити ћу противу Турака нити противу Васојевића, јер знам да ће сјутра Турчин са великом војском ударити и све тевдил учинити. Немојте послије да долазите код мене и да говорите: „Аман, војвода, спасите од Турка, јер нећу прстом мрднути”. Ако побиједи раја великога цара онда нека се и то чудо прича Васојевићи ће бити слободни и нека опет дође Кара Милутина за кнеза, а ја ћу чуват’ овце. Сад Турчин влада и сарук вам суди”. Кад кажу Бацану што Лакић прича он сађе у Ђурђеве Ступове да се лично увјери и чује мишљење Лакићево. Лакић је схватио да је овај дошао да га погуби: па зажели да види и породицу, напомињући Бацану да ће морати да им и конак подигне, кад им га је спалио. „Нијесам ја њихов конак спалио него твој, а твоја ђеца и жена су код моје жене и ђеце” - рекао му је Бацан. „А да па што си дошао?”, запита га војвода Лакић. „Дошао сам да видим јеси ли се научио и да кажем калуђеру Нићифору да ти прочита једну од вељих молитава, дако те пусти тај твој зор, јер ћеш 242
ВЛСОЈГВИЋИ
бојим се и ти једнога дана почет’ викати као Шемо луди: „Шемо ја, Шемо ти, фик рајо, фик Турчине”. Лакићу би криво па поче да се правда и убјеђује Бацана да се влада по бурунтији и да они двојица заједнички бране рају, јер другачије није могуће пошто је сила турска завладала. „Ништа од тога вашега бити неће, него ће се горе свршити него у доба Милутина кнеза. Ето, кажу устала раја, а знаш ли ти да су Турци исјекли све кнезове и попове, па сад рају тамане. Да знаш Бацане, шта ти мисли онај Хајдар паша. Он кад дође неће много мислити и тешко ономе кога он ухвати”. Бацан се наљути на ово и скочи па се окрену кнезу Јову: „Слушај побратиме, пошљите га Хајдар паши у Пећ, па отуда нека заједно дођу, да нас покоре”. Лакић је одмах упућен у Рожаје, а одатле у Пећ гдје све потанко исприча Махмутбеговићу, па пође за Гусиње. Турци нијесу хтјели да нападају преко Пећи, већ оставише на миру Васојевиће, па чим поче јесен они се спремише да купе хараче, узимајући у резерву више људи. Васојевићи знајући да ће бити сила турска јака, поруче Шабанагићу да ће они дати харач и да су они покорни, само што су одметници посјели све путеве и ћуприје и не примају Турке. Шабанагић се недаде на удицу, али Хајдар паша пође из Пећи са петстотина људи. Он удари преко Ругове и Мокре планине и спусти се у Шекулар. Шекуларци му кажу да га неће Васојевићи с војском примити, већ војску да распусти, а он пошто је дошао нека пође, а они ће га пропратити до Вуксана Војводића, који чува мост. Паша узе са собом 15 људи, а они се сви врате натраг, па са ових петнаест пође низ Шекулар и зађе код Вуксана који се зачуди кад га виђе. Не знајући шта да 143
Томаш Кашанић
ради, он понуди Хајдар паши да пређу на конак код кнеза Васиља у Трешњево. Паша затражи божју вјеру и Војводић му је даде да му он неће нигттта учинити. Паша дође код кнеза Васиља и кнез га врло добро дочека и ослободи га да се не боји, јер су се одметници повукли. „Није раји мило што оволико људи водиш са собом, јер људи хоће да једу и пију, а раја не може толики арч да има, па би добро било да се врате, само узми два чоека колико да ти прихвате коња, па иди честити паша куд ти је воља, ни глава те забољет неће” - каже му Васиљ. Ако је овако говорио кнез Васиљ је друкчије мислио, јер он одмах пошаље у Божиће и извјести кнеза Бацана, који је био код ЈТуке Обадовића. Бацан узме људе па пође у Трешњево и сврати код једнога Вулевића. Кад је паша вечерао и сједио он пође да спава у једну клијет, а кнез Васиљ пође на друга врата код Бацана ради договора. Ту они уговорише да пашу погубе други дан, сјутрадан. Он је имао да руча код кнеза Васиља, па послије ручка да пође уз Васојевиће. Бацан је чекао на дно Слатине код извора, на који се свраћа и пије вода. Кад је ујутру устао он је отпустио и вратио натраг још 11 људи, а само четворицу задржао за себе. Па пошто је ручао он пође из Трешњева уза силни ЈТим. Са њим пође и кнез Васил> и неколико Трешњеваца, па. кад су били на извор слатински, паша који је јео цицваре, месо и другу јаку храну сјаше са свога белца да пије воде. У тај моменат Бацан, који је био са дружином сакривен у густом врбљаку више извора, опали из своје гласите брешке и синџирлијом рани Хајдар пашу. Бацан му узе оружје и коња, а пашу остави, па га сејмени узму и понесу у Пећ, гдје је послије дужег боловања умро, јер га синџирлија ударила била у ра144
ПАСОЈГ.ВИНН
ме и сломило му руку, коју није било лако излијечити. ЈТакић и даље остаде у Гусињу, а његова фамилија у Комовима. Најстарији његов син Муса пређе на страну одметника и бранитеља слободе Васојевића. Из Мораве долазаху легендарне приче о успјесима и моћи Кара-Ђока из Тополе. Игуман Нићифор предложи да Васојевићи пошаљу депутацију Кара-Ђорђу и ова се спреми и пође. У депутацији су били сем игумана Нићифора још и: Григорије Млађеновић, Радуле Ђиновић, Никола Сајичић, Радуле кнеза Јова Тадића, Вуксан Војводић, Радован Лекин Делетић, Стефан Саковић, Павић Бакић, Божо Вешовић, Величко Томашевић и други. Са игуманом Нићифором пође и ђак Милош Зечевић, који ће доцније да игра главну улогу у борби Васојевића као игуман Ђурђевих Ступова. Депутација изађе пред врховног вожда која му изрази приврженост и поздрав свога племена Васојевића, који је такође устало на Турке. Карађорђе лијепо прими депутацију и по ријечима игумана Мојсија изјави: „Па и ја сам од куће Васојевића”. Тада се поведе разговор који и од којега братства и испаде да је Карађорђе унук Јована Радулова Ђуришића из села Краља. Овај Ђуро Ђуришић је имао девет синова девет Ђурковића, па кад Турци нападоше 1738. на Васојевиће, пећки паша Ходовер Авди паша Махмутбеговић, попали Васојевиће и много робља одведе у Пећ. Тада су поведена и четири сина Ђуркова, који као и многи најавише да пређу у муслиманску вјеру; међутим, они побјегну у Мораву. Васојевићи и данас причају да је Карађорђе старином Васојевић од куће Ђуришића, а ови кажу да је он Ђурковић и показују мјесто у Краљима, гдје је његовог дједе била кућа. Васојевиће је пријатно изненадило када су у 145
Томаш Кашанић
свити Карађорђевој и нашли старога духовника Гедеона Васојевића сабрата манастира Дечана, који је побјегао раније у Мораву и склонио се у неком опустјелом маиастиру Тресијама у Космају. За вријеме устанка к њему дође Јанко Катић, којег он благослови на устанак. А кад је чуо да је Карађорђе подигао Србе на оружје он пође од села до села па са крстом у руци проповиједаше и позиваше народ на устанак. Видјевши Карађорђа он себи представи да је то онај цар у опанцима, црни човјек, са тихога Дунава у који се и Лим стиче, за ког је прије педесет година прорекао старац Стањ Шћекић из Васојевића, да ће се појавити међу Србима и повести народ у борбу и ослободити га. Послије неког времена депутација се раздвоји, па једни остадоше у Мораву, а други се врати ше. Зна се да су остали игуман Нићифор, Радуле Ђиновић и Григорије Младеновић, а остали су се вратили у Васојевиће. Прича се да је игуман Нићифор и Ђиновић прешли доцније у Срем гдје се Нићифор склонио у неки манастир, а Радуле је постао погранични капетан у војној граници. Ово је било сигурно приликом катастрофе Србије 1813. године, кад су српске војводе са много народа прешле у Срем. Што се тиче Григорија Млађеновића, он је умро у Ваљеву, гдје му се, али се не зна тачно на ком мјесту, налази гроб са натписом. Он је више истицан као Глиша арамбаша и има потомство у Ваљеву од којих је и неки виши српски официр Глишић. Од браће Григоријеве има данас Млађеновића у Гусињу и Андријевици. Ове подробности ради тога, јер је овај арамбаша Григорије Млађенов био велики српски јунак и осветник. 146
ВАСОЈЕВИЋИ
Остали су се вратили у Васојевиће, причајуићи што су све чули и видјели у Морави. Погибија Хајдар паше и других Турака огорчила је Шабанагића и Хаџи Нуман пашу пећкога, те ови идуће године извршише напад на Васојевиће, али без успјеха. Турци су били у недоумици, јер се већина племена бјеше придружила одметницима. Али Турци нијесу чекали дуго већ нападну на Васојевиће и потисну их. Народ сав побјеже у Комске и друге горе. Лакић се врати у Васојевиће па да би му се народ вратио он учини да се Турци врате натраг у Гусиње. Бацан претури своју и Лакићеву фамилију у Љеворијечке планине, па се припремаше да се бије с Турцима ако они пођу у планине. Два брата Д1абанагића кад виде што се све уради гледаху да ухвате гдје кога год од одметника. Њима је то пошло за руком, јер ухвате Вук-Вучину Вучевића, мислећи да је Вук-Вуле који је ранио Мемет пашу и објеси га. Друга личност коју су они вребали то је био Фазлија Шарчевић. Кад они чуну да се он вратио и да поново чини чудо од Турака они ријеше да га се опросте. По несрећи он се разболи и боловао је на Варди планини код свога побратима Шабана Фатића. Шабанагићи дознаду па пошаљу чету преко Мојана на Варду, која га нађе и погуби, онако болесна у колиби. После се ко је хтио вратио кућама, а одметници остадоше по планинама. Лакић затражи фамилију коју ови повратише само ако Турци престану да чине зулуме по Васојевићима. Лакић је утицао на Турке и чинио све могуће да се ублаже репресалије само да избави, добави фамилију. Али Ђулбег Шабанагић поче поново да успоставља власт и чак дође он 1808. 147
Томаш Каишнић
нарочито у кућу Смаја Чукића и ту преноћи у друштву са неком женском. Смају то јаве још истог дана, те он причека Ђулбега и пуца на њега, кад је овај био подно Пода, те га рани. Ђулбег паде с коња низ онај цклад, до Лима. Његови га сејмени понесоше у Гусиње, гдје се лијечио и излијечио послије шест мјесеци. Ово је много утицало на Турке те они нијесу смјели да нападају и вршљају по Васојевићима. Осванула је 1809. година. Селим посла на Србију велнку војску са три стране с наредбом да је прегазе и покоре. Кнез Сима Марковић изађе на Дрину на сусрет босанској војсци, војвода Миленко Огојковић на Морави, војвода Милоје на Нишу, а сам Кара-Ђоко Петровић, цар у опанцима, узе неколико хиљада шијака и упути се к Рашкој землш. Са њиме бјеху војводе: Милан Обреновић, Чолак Анте Симеуновић Призренац, Рака Левајац, Хаџи-Продан Григоријевић Сјеничанин, Младен Миловановић, Антоније Пљакић, Вуле Илић, војвода Карамарковић и други. Око Ђурђевдана изађе на Јавор и упути се на Сјеницу. Чим је Карађорђе изашао на Кладницу он опколи Сјеницу. Затим пошаље Хатди-Продана у Взсојевиће, који изаће на Полицу прво као ухода, да види расположење њихово. Васојевићи га радо дочекаше и одмах се са њим упути неколико чета са Николом. Сајичићем. Када је пала Сјеница, Васојевићц се охрабрише, на се искупе на Андријевицу и донесу резолуцију да се придруже „паради Карађорђевој” - како су они називали овај поход на Сјеницу. У исто вријеме они позову Брђане, а владици Петру, Првоме пошаљу писмо у коме га преклињу да подигне Црногорце и Херцеговце и да иде на сусрет Карађорђу. Рад војво-
ВАСОЛ-ВИЋИ
де Лакића је за ово вријеме био пасиван. За њега се прича да је био на Жабљаку послан од стране Турака да види колико је акција Шибалија који су спремали ове године и који дођоше на Сјеницу. Али зато његов син Муса пристаде уз Васојевиће и пође на Сјеницу. Бацан се ове године не чује, па или је умро био или је болестан, јер га кошве ударило на Цмиљици по свој прилици на Петровдан или Илиндан (1808) када су сједјели Божићани, као обично. - Али зато се помиње његов најстарији син Томо, момче од 19 година који не само што се помиње већ почиње да игра улогу. Да би ослободио Сјеницу подиже се Аци Нуман паша Махмутбеговић са војском. Карађорђе га срете на Суводолу и ту 27. марта га потуче. У овој бици су били Васојевићи у великој већини, Карађорђе прибра Васојевиће и награди Васојевиће, старјешине. Причају да је разговарао са протопопом Луком Бојовићем, кнезом Томом, кога је назвао „Млади кнез с ољемезаном капом”, јер је Томо носио лијепу црвену капу са златним љемезима низ њу, а старом кнезу Јову видећи га одјевена у свили и злату, рекао му је: „Ти кнеже кад си тако одевен, не треба да тражиш другог господара”. Други пак кажу да је Карађорђе то рекао његовом сину Радулу који је са првом депутацијом (1804.) из Васојевића пошао пред Карађорђа. Васојевићи се силно показаше у боју те их Карађорђе похвали и награди. Сем Васојевића било је још других Брђана. На тражењу Васојевића, Карађорђе их прими под своју власт и постави им за војводе Чолак Анта Симеуновића Призренца и војводу Раку Левајца, ужичког војводу. Војводе пођу у Васојевиће са седам стотина људи којим управљаше војвода Хаџи-Продан и дођу тамо почетком јуна. Војска се отабори на 149
Томаш Кашанић
Краштици на плавском Блату и Царинама. На Превији више Бојовића Хаџи Продан ископа шанчеве, који се и данас познају и зову његовим именом. Изгледа да су војводе Чолак Анте и Рака Левајац имали налог да ухвате везу са Црном Гором те се крену преко Царина и оду у Куче, па одатле преко Брда дођу на Цетиње, одакле су се преко мора и Аустрије вратили у Србију. Арсеније Чукић причаше да је Рака долазио у Божиће и да је сједио на камен који је био под великом крушком бацанском ондје гдје је кула Божа Радулова. Карађорђе је на Сувоме долу, а други причају да су чинили то његове војводе, раздао Брђанима барјаке. Тада су добили барјаке у Васојевићима: Алекса Краговић из Петњика, Величко Томашевић из Лужца, Радосав Вулевић и Арије Чукић из Трешњева, Милош С. Вешовић из Лијеве Ријеке и Перко Пешић из Горњих Села. У Морачи: Милован Дажин Меденица и Ђуро Милошев Јанковић; у Ровцима: Асо Никин Минић; у Кучима: Савић Б. Вујошевић и Вуко Ч. Вуксановић; у Пиперима: Нешко АћимићМрка, други причају Тодор Аћимић и Токо Божовић са Стијене. Војвода Лакић се вратио са Жабљака, те када је војска српска дошла била, он се склонио у Мартиновиће, гдје је чекао да се српска војска повуче. * Тада је Карађорђе понудио барјак и Раду Томову. Када се Хаџи Продан вратио онда Лакић сиђе у манастир Ђурђеве Ступове. Ђулбег му пошаље писмо по Бају Ивову и упита га да ли може доћи да се успостави власт. Лакић му пошаље писмо по Пери 150
ВАСОЈГЗИЋИ
Ћоровој да дође, те овај дође да да амнестију и опроштај свима и успостави власт. Одметници добише помиловање и опроштај те се и они спустише из планине без мало изузетака. Божо Вешовић није хтио ни даље да се преда Турцима. Да би га уклонили они поткупе Која Обадовића из Божића, који бјеше прешао у муслимане, да га овај убије, обећавајући му војводство и читлуке. Којо се слакоми и узе чету Турака, позове на кумство Божа, па га пресретне у Комовима и из бусије убије га. Стефана Саковића убије Ахмет Мујагићуали га његов брат Зуле Саковић и Луда Црни Ђииовић освете убивши самога Мујагића којега је по Васојевићу водио његов пријатељ неки Бурда из Сјеножета. Војвода Лакић је имао још једну трзавицу са сином Бацановим кнезом Томом, који охрабрен борбом и учешћем на Суводолу истаче своје право на првенство у Васојевићима, приликом једног великог збора Васојевића, сакупљених поводом мирења крви Мрњице сина Милутина кнеза ког бјеху нехотице убили Бабовићи. Војвода Лакић није хтио ни да чује ни овом приликом, а кад поц Бојовић, кнез Јово и Вукић Зоњић изјавише да он на то по старини има право. Онда Лакић поново пође у Скадар и све каже везиру Ибрахими паши који позове Тома, издаде му бурунтију и пружајући му је рече: „Ти си Томо кнез, а ти Лакићу војвода, заједно да судите у Васојевићима, а обојица мене да слушате”. Томо је послије стално био уз Лакића као злоречки кнез, али је Лакић водио прву ријеч и помоћу Турка осигурао је и задржао првенство до смрти, а ово је послије прешло и на његове потомке као што ћемо даље видјети. Кућа Катанића која кроз цио 18. вијек вођаше прву ријеч у 19. вијеку по151
Томаш Кашанић
што се смири и врати из одметништва повуче се и не могаше више да стане на чело Васојевића, премда је свака генерација давала врсне људе и јунаке, који*су се рачунали међу првим јунацима у племену. Устанак Срба под Милошем Обреновићем одјекнуо је и у Васојевићима и познат је под именом „Бој на Дели Ендек”. Пошто скадарски везир није ишао на Србију то нијесу ни Васојевићи ни Гусињани већ су остали у миру, осим неких чета које су допирале до Старог Влаха и са Старовлашанима таманили Турке. Тек доцније 1821. године Васојевићи су били на Берат и Морију. То је оно вријеме кад се бјеше одметнуо од султана чувени Али паша Тепеменлија, а затим се бјеше појавио и устанак Грка у Мореји. У јуну 1821. године Куршид паши дође упомоћ Босна, Скадар и маћедонске трупе. Пред Васојевићима и Гусињанима били су војводе Лакић и Ђулбег Шабанагић и они су били како се прича на Морију и Берат, али појединости из овог похода слабо су познате. Зна се да је са војском био и калуђер Мојсије Зечевић, онај неки Милош Зечевић, који је још 1804. године као манастирски ђак пратио свог игумана Нићифора у Мораву кад се ова подиже на Турке. Тада је Мојсије имао прилику да се упозна изблиза са Ђулбегом Шабанагићем, којега овај својијем присуством, јунаштвом и речитошћу одобровољи па му је дозволио да може подићи у Ђурђевим Ступовима конаке. Али има једна епизода из овога ратовања која је врло карактеристична те је треба напоменути. Када су Васојевићи били на Берату и Морији био је са војском Илија Ђуров Бабовић. Овај Илија је учинио неку услугу која је заслуживала пажњу и награду претпостављених. Стога паша, који је чуо за то од152
ВАСОЈЕВИЋИ
мах позове Илију и понуди му да тражи од паше какву хоће награду. Овај метне прст на памет па каже: „Вала честити пашо, ја тражим да ме сва твоја војска зове стрико Илија”. Овај кад чуне зачуди се, али одмах је испунио жељу Илину и преко телала објави свој војсци да Илију Ђурова свак има називати стрико Илија. Кажу да је стрико Илија побиједио неког силеџију који је изашао из војске паше Тепененлије и тражио, односно звао на мегдан некога из Куршидове војске. Изашао је на мегдан Стрико Илија и побиједио. Али је стрико Илија опет био скромнији од његовог рођеног брата Алексе. Овај Алекса се такође за вријеме боја на Суводолу (1809.) показао и учинио неке услуге: пренио неко писмо шта би? (Алекса је послат у војску Нуман паше Пећанина кнезу Савићу који је био у Нумановој војсци и тражено од њега неко обавјештење, које је и послао био писмо Карађорђу по Алекси). Карађорђе то чује и позове Алексу и предложи му да изјави чиме жели да га награди. Алекса Дуров се дохватио за десни брк погледа преда се па пошто је смислио он одговори: „Вала Карађоко, ја бих најрадије да ми даш један лијеп топуз. Што је то и што овај тражи сада, гдје да ја нађем топуз и што ће му топуз сада? „Ма да нећеш овако нешто”, рече Карађорђе показујући му пиштоље и јатагане. „Не, не, нећу то, него топуз као онај што је носио Марко Краљевић, када је ишао по земљи, а ти богу хвала имаш топуза доста”. Карађорђе је морао као и везир да се чуди овоме настранитоме Брђанину, па је на крају крајева нашао негдје неки зарђали 153
Томаш Кашанић
топуз и предао га Алекси, који га пребаци преко рамена и пође у Васојевиће. Стрико Илија је остао вјечити „Стрико Илија”. јер га и дан данас послије сто година тако зову његови потомци, а топуз је до окупације био на тавану једнога официра Бабовића, па шта је било даље не знам. Оваквим настраностима ова кућа се одувијек одликовала те су Васојевићи то окарактерисали са ријечима: „Цио свијет литру памети, а кућа Дуровића пб оке!” Војвода Лакић Кастратовић је после овога живио око три и по године, јер је умро 1825. године иа Петровдан. Он је сахрањен на Дулипољу и духовник Саватије му изреже натпис на гробној плочи ове садржине: „И овје почивает раб Божи Лакић војвода, престави се јунија 29. дан на 1825”. Гроб је сачуван и у исту сахрањени његов син и унук војвода Симо и војвода Стојан. Иако је Лакић Кастратовић био постављен од стране Турака и као њихов експонент, морао да ради у њихову корист, опет је, треба признати то био човјек даровит, паметан и оставио је послије себе добре синове и унуке који се истакоше великим јунаштвом и као људи првога реда и војводе у Васојевићима и у њиховој историји играју главну улогу све до уједињења са Србијом (1918). *** Рат између Турака и Русије 1828. познат је у народу као војевање на Варни. Султан Махмуд зове у рат покрајине, у томе позове и скадарског везира Мустафу пашу Бушатлију. Али цар Никола први пошаље Бушатлији љубазно писмо са обећањем и добрим бакшишем, те овај одустане да иде против Руса. Али 154
ВАСОЈЕЧИЋИ
да би заварао као да ће поћи, Бушатлија је полако окупио војску и упућивао преко Албаније и Старе Србије која је ишла напријед и испљачкала све до Софије и Пловдива па се послије вратила натраг. У ову војску су пошли и Васојевићи под војводом Симом и Мојсијем Зечевићем и дошли су до Пловдива, гдје је умро барјактар Радосав Вулевић из Трешњева. Дознавши за игру паше Бушатлије и видећи неред, пљачку и расуло, војвода Симо се врати са својима у Васојевиће. Како турски главари Васове нахије и Гусиња, Ђулбег Шабанагић, бјеше такође умро у Пловдиву, а његов син Асан бег дозволи да посада са кула у Сућеској чине зулуме и пљачке, то војвода Симо, духовник Мојсије са кнезовима и угледним људима ријешише да се одметну од Турака и поведу борбу за слободу племена. Племе је на то пристало и 1829 године војвода и Симо ударе на куле у Сућеској, а посаде све похватају и побију. Турци онда дигоше војску и пођоше да ухвате Мојсија, који пређе у Србију и изађе пред кнеза Милоша тражећи да заштити Васојевиће и прикључи Србији, на што му овај одговори да он то не може да учини пошто је граница између Турске и Србије повучена, а Васојевићи су далеко ван границе Србије.
155
КАРАЂОРЂЕВА ПАРАДА арађорђев долазак у Сјеницу и његов контакт са Васојевићима привукао је пажњу и осталих Брђана, који су одмах пожурили да поздраве Српског Вожда и да му иољубе руку. На чело Брђана дошао је млади војвода Мина Радовић из Мораче. Одјевен у најљепше војводско одијело, са сјајним токама на грудима и сребрном сабљом о куку, војвода Мина се сретне и поздрави с Карађорђем, и крене да му пољуби руку али га Карађорђе предусретне са ријечима: „Нећемо, тако, војводо, него да се пољубимо и загрлимо као браћа и другови, јер си ти пре мене по-
К
Сиомен обиљежје у Краљима код Андријевице 156
ВАСО.П-НИЋН
чео”, и они су се цјеливали. Војвода Мина је потомак кнеза Рада Богићевца (и кнегиње Доспе 1720.), а син кнеза Радула, којега погуби Асан бег Мекић из Колашина, 1794. године. Мекић је погубио и брата Минина, Јована, а сестру му поробио. Мина је тада био младић, те кнез Мораче посгаде његов стриц Рашко Радовић. Још прије устанка Карађорђев Мина убије Мекића и одметне у Морачу. Он, затим, пође на Цетиње, гдје га владика Петар љубазно прими, назове војводом од двије Мораче, и дарује му сребрну сабљу. Карађорђе је о томе био обавијештен, с тога је тако срдачно и примио Мину. Када је Карађорђе саслушао војводу Радовића и Брђане, који су овом приликом тражили помоћ од њега - он - знајући да ови држе везе и са владиком Петром - није могао без договора са владиком ништа да им обећа, па је о томе писао владици и захтијевао да се што прије састану. У том писму Карађорђе му прво јавља радосну вијест о побједи на Суводолу и састанку са Васојевићима. „И слава Богу освојили смо све до Васојевића, који граниче са Брђанима, и чули сте како смо пашу пећкога разбили и сајединили се са Васојевићима...” Карађорђе је тада именовао Васојевићима војводе: Раку ЈТевајца и Чолак Анту Симеуновића и послао их у то племе. Са њима је пошао и Хаџи Продан са седам стотина људи, а Карађорђе је пошао за Нови Пазар. Са српском војском пођу Васојевићи и Брђани, који сада плијене и спале цио Бихор и изађу у васојевичко племе, и почину на Рудешу и Будимљи. Послије кратког одмора војводе са војском пођу уз долину Лима и дођу у село Трешњево, гдје војводе почину код кнеза Василија, а Хаџи Продан улогори 157
Томаш Кашанић
војску на Ситну Луку. На превији више Бојовића истакне своје страже гдје ове подигну шанац, које се мјесто и данас зове Хаџи Проданов Шанац. Када је требало приступити главном послу, то јест, да се војводе прикажу племену и да му раздијеле барјаке, Хаџи Продан пође са војском даље уз Лим и улогори се на ријеци Краљштици, гдје војводе такође дођу и одсједну у кући браће Салевића. Да би се што боље осигурали од Турака и дали могућности да српски живаљ из Полимља и Велике дође на велики збор, Хаџи Продан пошаље једну експедицију Шијака појачану са Васојевићима уз Полимље ради боље сигурности и заштите тога краја. Ова експедиција изађе на Плавско блато и овдје, на самом извору Лима, развије и пободе српску заставу. Ту одмах, на Брезојевичкој главици, буде подигнут шамац који се и сада зове Шијачки Шанац. На Видовдан окупило се сво племе Васојевићи на Краљштици да види своје војводе и чује њихову ријеч. На окупу дође мало и велико, старо и младо, а ту су били и Брђани који се вратише из Сјенице. Војводе су на свечан начин објавиле народу да су од стране Карађорђеве назначени као старешине племена, и да се као такви јављају и примају вођство над Васојевићима. Затим су војводе приступили диоби барјака Васојевићима, а после и осталим Брђанима, Васојевићи и Хашани добише пет барјака и то ова лица: Алекса Краговић из Петњика, Величко Томашевић из Лушца, Радосав Вулевић и Арије Чукић из Трешњева и Милош С. Вешовић из Лијеве Ријеке. Осталим Брђанима буде раздијељено седам барјака и то: Савићу Б. Вујошевићу и Вуку Ч. Вуксановићу из Куча, Миловану Дожину Меденици и Ђуру М. Јанкетићу из Мора158
ВАСОЈРЗИЋИ
че, Асу Н. Минићу из Роваца, Току С. Божовићу и Тодору-Тошки Мрки Аћимовићу из Пипера. Барјаци су били од разнобојне свиле на којима је било по један или два крста. Барјак Тока Божовића из Пипера био је у кући Баша С. Божовића, али је упропашћен пожаром, а барјак Томашевића и Вујошевића предали су њихови потомци краљу Николи, и они се, сигурно, налазе у музеју на Цетињу. Овај последњи барјак Вујошевића био је од двије поле зелене и бијеле свиле са крстом. О судбини других барјака није нам познато. Говор војвода и диоба барјака пропраћен је великим народним весељем и пуцњавом из пушака. Била је постављена велика племенска трпеза за све присутне, а војводе су сједјеле са главарима под великом трешњом браће Салевића. Причања народа о томе увијек прати једна епизода коју наводимо да се види како народ до ситнице памти и предаје поколењима све оно што је у вези са Карађорђевом парадом, па, макар, и не било толико важно. Када су војводе дијелиле барјаке они понуде један Раду Т. Миликићу из Лијеве Ријеке, који је био нека велика и крупна људина и јуначина, али човјек просте памети. Овај мјесто да прими барјак одговори: „Дајте барјак Тошку Мрки - који је стајао поред њега - а мене ћете нешто друго”. А ово нешто друго била је она црна тобџијска капа са перјаницом од коњског репа, која се необично допала Миликићу када ју је овај први пут видио. Када су војводе вцдјеле са ким имају посла збиља дадну барјак Тошку Мрки, а Раде остаде да чека нешто друго. Пошто су Рака и Чолак-Анте посвршавали најважније послове, они су пошли даље за Црну Гору 159
Томаш Кашанић
да се састану са владиком Петром којему су носили писма и поруке Карађорђеве. Стари Арсеније Јукић причаше да су Рака и Чолак-Анте, када су пошли за Црну Гору, свратили и обједовали код кнеза Тома у Божиће и ту сједјели и одморили се под великом крушком, која је била ондје гдје је сада кућа Бацанска. Одатле су продужили за Коњухе и прво свратили код старога кнеза Јова на Кошутиће, а затим прешли на Дулипоље и ноћили (у кући војводе Лакића) код Мусе Војводића. Сјутрадан су продужили пут Комова и изашли на Царине. Довде су их пратили Васојевићи и Хаџи Продан са војском, а одавде их примише Кучи и поведоше напријед. Праћени Кучима и Пиперима, војводе пређоше сва Брда и дођоше на брдо Планицу у Пјешивцима, гдје се састадоше са владиком Петром, који је тада стајао са војском према Никшићу. Хаџи Продан је остао са војском у Васојевићима, али се није овдје дуго задржао. Средином јула он се вратио у Сјеницу, а загим се повукао у унутрашњост, пошто је српска војска морала да се повуче натраг, да брани први шанац Србије. И док су Васојевићи, брижни и невесели, размишљали шта ће сјутра бити са њима, њихов љетописац је на еванђеоском листу биљежио ове језгровите ријечи: „Ведомо буди всјакому суду и правди када прифати Шијак Сјеницу и Пешчер и попали Пазар и остави Сјеницу и Пазар. И то лето одметну се Васовић и Хас и доидоше Шијаци Васоевиће, похараше Бихор и попалише Васоевићи и Хашани и остали Брђани”. Послије одласка српске војске, Васојевићи остадоше ни на возу ни на броду. Њихов положај је био веома деликатан, пошто се бјеху замјерили и Бихору, 160
ВАСОЈЕНИЋИ
и Гусињу и пећкоме паши. Али је војвода Лакић, који се сада појављује, узео ствар у своје руке и унеколико спасио ситуацију, бар за неко вријеме. Стари муслимани из Гусиња, нарочито Радоњичићи, који до детаља причају о доласку Шијака у Васојевићима, говоре да је војвода Лакић за све вријеме био у Гусињу и налазио се у селу Мартинићима. Чим је Хаџи Продан пошао за Сјеницу, Лакић је дошао у племе у Ђурђеве Ступове, гдје је вијећао с главарима о даљем држању племена. Тада је донешена одлука да Ђулбег Шабанагић, нахијски главар, може доћи у племе, али под условом да се нико низашта не узима на одговорност и да се пређе преко свега што је било, као и то да се толерише унутрашње стање племена, које је створено устанком Васојевића. У том смислу војвода Лакић напише писмо Ђулбегу, и пошаље му га по некој' Пери Ћоравој, и овај на све то пристане. Али је све то било кратка вијека, јер Турци послије пада Србије 1813. године, почеше да хватају, апсе и убијају старе своје противнике и непокорне Васојевиће. И први који паде као жртва њихове мржње и освете био је прота Лука Бојовић, храбри и неустрашиви прегалац и првијенац васојевичког племена у Карађорђевој паради.
161
ОДБРАНА СЛОБОДЕ
(ДоТађаји из 19. вијека) II очетком 19. вијека Васојевићи наставише још већу борбу са Турцима. Два Шабанагића, Мемет паша и Ђулбег, главари Васојевића, преузеше енергичне кораке да се војвода Лакић Кастратовић измири на неки начин са одметницима и да дође што у тјеснију везу са њима. Овај то покуша, али му одметници одговорише да никаквога мира не може бити међу њима. Кажу, да је војвода Лакић водио преговоре преко Попа Луке Бојовића и свога комшије кнеза Јове Тадића с Кошутице, али у томе није успио ништа, јер су одметници тражили такве услове које није могао примити ни војвода Лакић ни Турци. Ови услови били су следећи: Да се у Васојевићима успостави ред који је био у доба Милутина кнеза. Да се кнез Бацан, син Мирчете Раичева Катанића врати међу народ као његов војвода сагласно традицији и берату сачињеноме 1742. године чију смо садржину објаснили у опису 18 вијека. Да се војвода Лакић као турски слављеник на то место уклони из племена и да живи у Гусињу или Скадру. Да Шабанагићи врше само поруке везиране у споразуму са легитимним војводом Васојевића, па било то они сами, или преко војводе Лакића или неког другог лица, као што је то било у доба Милутина
П
162
ВАСОЈЕЗИЋИ
кнеза, када су били одређени два Реџепагића и Рамо Ђулија из Плава. Да нема спахија и да је земља слободна, народна земља. Да се свако може слободно кретати по Васојевићима у границама Милутина кнеза, и да Турцима суде Шабанагићи из Гусиња, а Васојевићима њихови главари, а спорове између Турака и Васојевића да рјешава мјешовита комисија. Да се одметници из Гусиња могу слободно вратити кућама и да се арамбаша Григорије Млађенов из Гусиња амнестира и прими с чашћу код паше у Гусињу, као представник свога краја и мјеста. Да се освете поравњају - глава за главу - а да Турци плате сваку главу васојевићку по адете иљаду и грош. Да је војвода васојевићки слободан имати своје тјелохранитеље и као у доба Милутина кнеза. Да се све опљачкано врати Васојевићима и да се земља коју су Турци одузимали од једних па давали другима врати сопственицима. Да се за све ово дадну гаранције и објави бурунтијом скадарског везира; и њој после да се врати поробљени и да им се дадне накнада за страдање. Шабанагићи као ни војвода Лакић нијесу на ово пристали и ствар се свршила на ништа. Војвода Лакић је бацио кривицу на кнеза Јова који је био побратим на крст и на књигу са Бацаном, и на попа Луку који је био пријатељ Катанићима, јер је његова сестра била са попом Вукићем, а рођака Његосава за Бацаном, а као свештеник првак куће Бојовића, он је био велики противник Турака. Овакви разговори од стране Турака са одметницима и ако се није ни до чега дошло дадоше повода раји да мисли на привременост и слабост Турака, па 163
Томаш Кашанић
се почеше још више одметати, а они главари, који остадоше код народа стајаху у непосредној вези са одметницима. Војвода ЈТакић је био на великој муци, јер имаше врло мало ослонца у племену и једино им је било остало да се одржи помоћу турске власти. Не знајући шта да ради он предложи Турцима да се Јово прими у великој части да би преко њега сузбили све утицаје његових одметнутих рођака арамбаше Николе Сајичића и Вука Масловарића који су они чинили на братство Миомановића. И све је тако било и са поп Луком као једним од знатних људи у Васојевићима. Али све то није помогло и Турци поставише јачу власт и строгост и наредише војводи Лакићу да се налази у племену. Напослетку, у прољеће 1803. године одметници донесу рјешење да се пошто-пото убију Мемет-паша Шабанагић и брат му Ђулбег из Гусиња, Хајдар паша из Пећи и војвода Лакић. Ово је било у вези са Морачом када је отишао и кнез Бацан Бератлија и састао се са морачким првацима обер кнезом Рашком Радовићем, који су спремали да побију своје аге и бегове и одметну Морачу. Стање 1803. било је несносно како у Васојевићима тако и у Морачи, што се најбоље види из ових договора, као и из прибиљешке: да је 1803. године била велика глад и немири у земљи, и да је био гори немир неголи глад. Морачани су одмах предузели акцију и они погубише Асанбега Мекића, из Колашина, спахију и главара морачког. Њега уби Мина Радулов Радовић, младић - јер му бјеше раније Мекић погубио оца кнеза Радула брата Јованова, а сестру поробио и одвео у 164
ВАСОЈЕРНЋИ
Колашин. Мина после тога побјеже на Цетиње са Мијатом Дуловићем и Реџом Даничин Булатовићем, Коћом Минићем из Роваца, који су играли велику улогу да се Морача одметне. Свети Петар их срете и назове Мину Радовића војводом, давши му сребрну сабљу, а Мијату Дуловићу дадне звање сердара. Реџо такође добије сердарство, Коћа Минић војводство. У Васојевићима су предузели акцију и извршили распоред, тако и задаће: да је Григорије Млађенов био одређен да са одметницима из Гусиња убије Мехмед пашу Шабанагића. Како је овај Мехмед паша приликом покорења Васојевића показао велику свирепост и својом руком погубио кнеза Милутина Раичева, зашто је добио и чин паше, те му је придодат Вуле Краишник, син Кнеза Милутина, са неколико друга, да би се спор што успјешније завршио. Вуле је, да би што боље подстакао Григорија, да му помаже осветити оца, дао Григорију - златну пушку кнеза Милутина, Која-Вук Обадовић бјеше одређен да са друштвом убије и разоре чардак Меха Смакочевића на Полимље, а Радуле Ђиновић Али Мучу Грујомирца на Сеоце. Цијелу јесен и зиму 1803. године одметници су се припремали и чим је наступило прољеће 1804. године, они су предузели акцију. Григорије Млађенов успије са дружином да теже рани Мехмет пашу, који је после тога био потпуно неспособан за сваку акцију као што и народна пјесма сведочи: „Ја не могу чете предводити, Е ме уби пушка од ајдука, Етонога Вука Крајишника И Глигора Млађенова сина. Вуле оде у Комске планине 165
Томаш Кашанић
Григорије Црном Ђорђију; Умријећу осветит’ се нећу”. Којо Обадовић напада на Полимље и поби Меха Бракочевића и његове синове, а Ђиновић и Вук Масловарић погубе Али Мучу Грујемирца и растуре му чардак на Сеоце. Затим, одметници пођу да ухвате војводу Лакића који им умакне, лакше рањен и оде у Гусиње, а одметници му запале кућу, а породицу и мал отјерају у Комове. Никола Сајчић нападе на посаду у Беранама и са игуманом Нићифором, старјешином Ђурђевих Ступова, предузме да се народ побуни и прихвати оружја. Ова акција била је у вези са устанком у Шумадији или како је Васојевићи зову Морава са којом су они били у сталној вези. Глас о томе да је устала Морава на оружје и да се шијак и нејак побунио, одјекнула је у Васојевиће као још што је више дјеловало у Васојевићима што се начуло да је на челу народа изабран некаки Карађоко Петровић подријетлом и старином Васојевић. Одметници се онда окупише у Ђурђевим Ступовима и ту ријешише одмах да се изабере депутација која ће поћи у Мораву да се представи Кара-Ђоку и да му изјави готовност заједничког рада и борбе за ослобођење. Истој депутацији речено је да о свему потанко испита ко је тај Кара-Ђоко, и ако је Васојевић, од којега је рода и братства. Пред депутацијом пође игуман Нићифор Млађенов из Гусиња, Радуле Ђиновић из Божића, Радуле син Божа са Кошутића, Никола Сајчић из Виницке, Муса Вуксан Војводић, Павић Бакић, и др. као и ђак игуман Мојсије Зечевић, један од највиђенијих српских свештеника прве половине 19. вијека. 166
ВАСОЈЕРИЂИ
По одласку депутације у Мораву, Турци предузеше кораке да угуше покрет и сузбију одметнике. Шабанагићи припремише да ударе низ Полимље, а од Пећи преко Рожаја Ајдар паша Махмутбеговић и дођу у Беране. Бојећи се да ће Хајдар паша побити народ, старјешине одметника ријеше да све старјешине народне изађу на сусрет Хајдар паши и изјаве лојалност, и да сву кривицу баце на одметнике. Пред пашом изађу старјешине и стари кнез Јово и предоче паши да је раја мирна и да су сва дјела починили одметници, које предводи кнез Бацан Бератлија. Да би пашу боље убиједили пред њега изађе кнез Василије Стојановић из Трешњева који изјави паши да су за све одговорни одметници. Паша му примијети да је он ишао на руку одметницима и да ће га казнити за то, јер су му врло добро познате везе са Бацаном. Али Васиљ приђе паши па му рече: „Слушај честити паша, ја сам оћерао за свагда моју жену Круну Раичевићку, сестру Бацанову, само да не би имао никакву везу са њим, а ти после тога ако рачунаш да сам крив ти ме и посијеци, само народ није крив ништа, него врати војску и прекини зулум а ми ћемо ти дати све што је царско и помоћи ћемо да гониш одметнике. Хајдар се одобровољи и врати већи дио војске, а један дио задржи код себе. Послије неколико дана паша се крену уз Васојевиће и пође на конак код кнеза Васиља у Трешњеву. Међутим, старјешине су се договориле да одметници убију пашу који су били у Божиће и поврх Андријевице. Када су одметници чули да је паша у Трешњево, они се спусте у Слатину и заузму лугове и врбаке испод Слатине обавјештавајући се шта ће и куда ће паша. Послије два дана боравка паша ријеши да 167
Томсии Кашанић
бајаги гони одметнике и пусти војску напријед а он са малом пратњом и кнезом из Трешњева пође пут Андријевице. Када је био ниже Слатини искоче из грма пред њим кнез Бацан, Вук Масловарић, Вуле Краишник и Раслав Бабовић, опале на пашу и убију га и паша паде с коња крај извора званог „Пашина вода” и коњ га повуче у врбак а сејмени се разбјежаше. Одметници се повукоше и наредише да се народ новуче у планине, па ухватише једног сејмена и кажу му да су га одметници убили да народ не дирају. У тој пуцњави рањен је кнез Васиљ и кадри Јоле Рачић из Слатине, те је пред Турцима било дошло оправдање. Шабанагић са војводом Лакићем дође у Васојевиће и остаде цијело л>ето и јесен. Он попали куће свих оних који су се били ангажовали са одметницима, а кнеза Јова строго посла у Гусиње због тога што му је син отишао у депутацију. У тако страшном стању прошла је 1805., 6., 7. година. Ђулбег Шабанагић је чинио зулуме и кажњавао и одметници ријеше да га поштопото убију. Како је Ђулбег дужан био Васојевићима много части, а Јовану Машовићу и сувише, те овај га срете и гађа од које је ране оздравио 1808. године. Те је године умро на Комовима од карље и кнез Бацан поручи да се борба продужи и да се слуша поп Бојовић и кнез Јово стари; а њима остави у амаиет сина Томаша да га иомажу и упућују у борбу против Турака и војводе Лакића. Оваква радња и Бацанове и његово по традицији првенство сачувано је код народа да је Бацан био војвода, али он то није био у оном смислу у коме је тежио и требао да буде, већ је до смрти остао одметник.
168
БОЖО РАДУЛОВ* самдесетих година прошлога вијека у Васојевићима настадоше немири прекогранични. Народ је био незадовољан турском управом, нарочито понашањем Малић бега Реџепагића. Миро Дедовић ријеши да га смакне, али не успије, већ га Малић бег предухитри и рани 1873. године. Дедовић буде пренешен на Андријевицу, а пошто је оздравио књаз Никола га позва к себи да не буни рају. Исте године у јесен убише Васојевићи Малић бега, те Турци похваташе прваке и зајмише у Сјеницу. Породица Мирова остала је била на Полици. Користећи се одсуством Дедовића као и незаштићеношћу његове породице, неки Абдул Сенов Ђукић узме и поведе Мирову ћерку. Кад се то чуло у слбодним Васојевићима, тамо је било велико узбуђење. Нарочито су се узнемирили Дедовићи којима је то било криво. Томо и Радош пођу код Божа за савјет, шта да се ради и шта он мисли? Али се Божо није предомишљао већ им саопшти да се спреме и пођу с њим у Беране да потраже зулумћаре. Божо Радулов пође с друштвом у Беране и ту напише писмо Ђукићу, пошаље му писмо и два фишека и позове га на мегдан. Али овај кад није дошао Божо и Дедовићима изађе пред народ гдје је била војска, извади сабљу и почне да зове на (двобој) на мег-
О
* Божо Радулов Бацановић 169
'Гомиш Кашанић
дан. Турци почеше да негодују, али му се нијесу примицали, па хитно јаве начелству у Андријевици које пошаље војску да их спријечи. Стотинаш Јован Бандовић и барјактар Алија Чукић са војницима пођу у Беране гдје нађу мегданџије и врате их натраг. Они су били стављени под суд и два Дедовића кажњени блаже, а Божо Радулов дупло зато што је као официр без питања прешао у турску земљу и понио сабљу под град и звао на мегдан (Пресуда у попа Машана протокол за 1874. годину). Како је Божио био кажњен ипак је његов гест био јуначки (подвиг) потез једног витеза који у одбрану части и породице Мира Дедовића био готов да се жртвује и потпуно свјестан свих рђавих последица, он је пошао преко границе и дошао у турску варош да потражи насилника и да освети. Разумије се, да је ова казна морала да буде, јер је Турска протестовала, те је начелство две Зарије морало да ураде иако су у души све то одобравали јер су начелници били главни инспиратори да се убије Реџепагић. После овог случаја Божу је још више порастао ауторитет, на овоме се дебатовало као о једном јуначком прегалаштву Божа Радулова. Исте године поче и Саво Перов Масловарић да кавџи с Турцима и поручи им да не граде кулу на Подима, јер то он иначе неће дозволити, спремајући се за то, он је Божу све повјерио, а овај њему обећао своју помоћ. „Слушај Божо Радулов, ’оћу да заратим са султаном, задајем ти частну божју вјеру. Не дам му правит’ крша на врата од моје куће, па да ћу погинут”. - „И ја ћу ти помоћ с Божићанима задајем ти сто божјих вјера, море Саво Перов. Кад твоја пушка пук170
ВАСОЈЕВИЋИ
не на Турчина и моја ће тај-час, па да ће ме књаз мушкетат”! Тако су се један другом зарекли два нераздвојна друга и витеза свога времена. Тако је у ствари и било, јер чим је Саво 1875. године опалио пушку уз њега је био и Божо Радулов. Све припреме које је чинио Саво Перов Масловарић 1875. биле су са знањем и учешћем Божа Радулова. А кад је већ устанак плануо тада је не само Божо Радулов него и сви слободни Васојевићи помагали своју прекограничну браћу. Када су у току августа и септембра оборене куле по Трепчи, Сућеској и Горњим Васојевићима и када слободни Васојевићи пређоше границу гдје су водили борбу заједно са усташима противу Турака, ово се не допаде књазу те он опозва војводу Миљана, а на мјесто њега пошаље Маша Ђуровића из Црмнице, старином Васојевић. Командира Микана Вешовића, заповједника комског батаљона, смијени - а официре казни са по четири мјесеца (затвора) притвора. Како је Машо, ваљда по наређењу са Цетиња, чим је дошао и почео не само да забрањује устанак и разоружава усташе, зашто је поред других за отвореног противника имао и Бож а Радулова. Божо га је отворено критиковао и предлагао да га нико не слуша. „Ми не вјерујемо да те књаз послао, да ти Васојевиће разоружаваш, данас, кад они траже помоћ и оружје да се бране од Турака, него то ти од своје радиш, па те нећемо ни слушат. Него ти видиш каква је овдје работа, па као војвода и брат Васојевић окрени на лијепе да ти се не смију. Нећеш ли, оћеш Машо Ђуровићу и ако нећеш, јер нит’ смо те звали, нит’ нам што требаш”. 171
Томаш Кашанић
Дуго је између њих била препирка, и они су се мрзјели. Доцније су се срели у Крајини, негдје у некој кући. Било је страшно вријеме и Божо нашао једну кућу да се склони са четом. Куцне на врата, али укућани нијесу хтјели да отворе. Божо је упитао ко је унутра и кад су му рекли да је Ђуровић он га позове: „Отвор Машо Андров”. - Не може, одговорио је Ђуровић. - К о’е не може”. Божо гурне ногом врата и уђе унутра. Цијеле ноћи нијесу проговорили ништа, а ујутру кад је Божо отишао, окренуо се и рекао: - Ја одо’ а ти Ђуровићу пази се други пут што радиш, јер сам ја дошао да те браним од Турака са оним истим Васојевићима што си ти хтио да их разорутаваш и које си ти сваки дан давијао књазу на Цетиње”. Када је објављен рат 1876. године батаљон комски пође у Херцеговину под командом Тодора Вуковића и војводе Лакића Војводића, гдје је на Вучјем долу учествовао у бици и сјајно се показао. У овој бици Божо Радулов се показао као један од највећих јунака Црне Горе. Са својом оштрицом он је гонио и разагонио турске редове. Прије битке када је овај батаљон дошао на изворе Црнице, Божо је учинио један гест достојан великог ратника и човјека: Батаљон је оступао са Заломе и прешао 60 километара за један дан, нечувено у историји ратовања, гладан и жедан дошао је у Корита на Црнце и ту је мислио бар да пије воде. Али се командир Вуковић испријечи на извор и није дао никоме бојећи се да војници гладни и уморни не попију воду. а с друге стране, бојали су седа извори нијесу затровани. Када је наишао Божо Радулов он се окрену и рече: 172
ВАСОЈЕВИЋИ
- Зашто не пуштиш ове паћенике да се напију воде па да иду? - Нема воде Божо Радулов, одговори оштро и набусито јунак и јуначки син Тодор Миљанов. - Али ћеш ти са њима сјутра у бој Тодоре Миљанов, па се са многима више видјети нећеш. Божо се наљутио и пошао даље а батаљон је починуо после пола сата. Вуковић, кад је батаљон пошао, напунио је своју чутурицу воде и пошао за батаљоном. Када је пристигао батаљон нашао је Божа Радулова гдје сједи на једном камену наслоњен на сабљу загледан у пространство, а крај њега била су два парчета љеба, два залогаја. Тодор је пришао и стао крај њега ништа не говорећи. Божо је узео оно парче хљеба преполови га и пружајући једно парче рече: „Ево ти тајин Тодоре Миљанов”. Овај је узео и почели су да гњаве овај залогај. Официри и војска бојећи се да не дође међу њима до свађе приближе се њима двојици да би спријечили евентуалну свађу. Тодор видећи да Божо не може да прогута залогај приђе и пружу му чутуру са водом: - На, ти па се напиј Божо Радулов. Овај узме чутуру, устане и окрене се к војницима па је проспе, а чутуру баци на ледину. - Шта учини то Божо Радулов? - рече Тодор Миљанов. - Ово што видиш Тодоре Миљанов! Просу’ воду, јер кад нема воде за моје војнике нема ни за (мене) Божа Радулова”. Овај се случај препричава и дан-данас са великим интересовањем. 173
Томаш Кишипић
Са Херцеговине батаљон је кренуо, пошао у Куче гдје је учествовао у бици и освајању града Медуна, а послије се вратио у Васојевиће. Идуће 1877. године предузе офанзиву Мехмед Али паша. Оди, нођу од Берана уз Васојевиће. На Трепчу га срете Дедовић, Цемовић, Протић и Тодор Миљанов Вуковић; и било је борбе и крви као на Косову. Нарочито је Комски батаљон показао храброст, па је сјутрадан 6. јуна пошао одмах на Превију да срета Али Пашу Гусињца. Када је 8. јуна пошла турска војска у наступање батаљон Комским је с Превије и Сућеске пошао преко Андријевице уз Божиће. Божо Радулов се скрије са четом више Андријевице. - Оћу да се поздравим с Турцима кад уђу у Андријевицу. Турци када су ушли и почели да вичу и алачу: - Еј војвода Миљан бре! Еј, војвода Миљан бре! улазећи и излазећи из цркве. Божо их је са једном мушком паљбом поздравио и многи су поладали испред цркве, па је оступио уз Божиће гдје је сустигао батаљон. - ГЈочините мало па заузмите бусију да причекамо Турке и да их поздравимо кад нам буду почели палит’ огњишта”, рече војсци и официрима Божо Радулов. Видећи његове намјере Тодор им се обрати и каже: - Ти као да се спремаш да се бијеш с Турцима Божо Радулов а Ман је наредио оступање. - Нећу да се бијем. Не могу да се бијем Тодоре, него само да се гласнем Турцима кад нам буду палили куће и уништавали огњишта. Онда су ти сви офи174
ВАСОЈЕВПЋИ
цири ријешили да сачекају Турке и кад су ови ношли уз Божиће, притајени батаљон изађе из бусије и ухвати се у коштац са изненађеним Турцима. Окршај је био крвав, многи Турци су изгинули и вратили се натраг. Божо Радулов се толико занио да је са исуканом сабљом јуришао у Турке и готово био заробљен. Војвода Миљан Вуков гледао је то све са Великог крша и тек на његову трећу наредбу Тодор је оступио с батаљоном. У овоме окршају који је забиљежен у анале ове битке, борбе овог рата као важан догађај; овдје погибе храбри и сваке хвале достојни официр Радивоје Н. Оровић, заповједник једне чете, а Божу погибе Ђорђе Масловарић и рани се брат му Вук и јоште неколико војника. У чувеној борби на Вуковој Пољани, Божо Радулов је исто предњачио, да се на крају крајева послије неколико дана прославио у бици на Морачи која се одиграла 24. и 25. јуна 1877. године. Овдје је Божо показао толико смјелости и прегалаштва да се то приповиједало као риједак примјер смјелости и прегалаштва и храбрости. Са извађеном сабљом он је витлао и сјекао Турке по Морачи. Када је један турчин убио Јоксимовића, његова добра познаника, па нагао да бјежи, Божо га је потјерао и тако снажно ударио сабљом по глави да је врх од исте одскочио. Народни пјевач који је опјевао морачке јунаке међу првима слави: „И сокола Радулова Божа, Што не носи јатагана ножа. Но челиком сабљу оковану За душмански врат начињену. 175
Томаш Ксиианић
Па с том сабљом у јуначке руке Он сијече и разгони Турке”. Народна пјесма: „Бој на Морачу” Са ораче се вратио Божо на попаљена огњишта са прослављеном браћом и стрицем Иваном који га од дјетињства прати у свим биткама и бојевима. *** Књаз Никола када је дошао у Васојевиће одликовао га је Даниловим орденом. Награђен је, такође, медаљом за храброст и златном колајном лика Обилића. Повод свега тога било је уплитање Илије Пламенца министра војног. Не зна се шта му је то требало тек он једно послије подне окружен Васојевићима на Алетином кршу уиита Тодора Вуковића ко је најбољи јунак у Васојевићима. Овај му каже да је то барјактар Иван Бојовић, но кад је за то чуо Божо Радулов пође на лице мјеста и затече Вуковића гдје се разговара с Пламенцом, а остали слушају и ћуте. - Ко је овдје казао да је Иван Бојовић најбољи јунак? - упита Божо. - Ја сам казао! - одговори му Тодор Вуковић и окрене се к њему. - Ти нијеси истину казао! - Јес’ ово је исгина! Што ја кажем и гром да удари не може сломит’! - А, ја кажем да није истина Тодоре Вуковићу. И ја сам гром који то ломим Дохватили су сабље и пошли један к другом. Пламенац је стао међу њих и позвао Божа Радулова да каже он ко је најбољи јунак 176
ВАСО.ЈЕПИЋИ
- Иван Бојовић је добар јунак, то му се не може спорит’. Али најбољи није. Нема најбољега. У Васојевићима има триста Васојевића одабраних јунака, али се не може одредити који је од кога бољи - одговори још љутито Божо. Војвода Пламенац је све ово доставио књазу и потанко му испричао догађај који се десио напомињући му да је Божо Радулов један између најбољих црногорских официра и да га предлаже за орден. Сјутрадан књаз Никола у присуству своје свите позове Божа Радулова да му пристане с четом. Кад је овај постројио чету он приђе књазу и рапортира свом господару. - А ти си Божо Радулов? - рече књаз. - Јес’, ја сам - одговори књазу Божо. - Јеси ли ратовао ове рате? Кака ти је работа била? - упита књаз...
(Текст даље нијесмо наилли у архиви). *** Кад се вратио из Херцеговине и са Медуна Комски батаљон се није дуго задржао у Васојевићима, већ је пошао на Приморје да осваја Бар и Крајину. Овдје му је умро брат Милета, мудар и паметан човјек, храбар исто као Божо. Сахрањен је у Мало Микулић крај чесме, и данас се тај гроб зове Васојевићки гроб. ТТошто је Бао и Улцињ освојен, пошло се на Ска дар и у моменту док су укрцавали топове у лађу дошло је примирје и Васојевићи су се вратилк у своје племе.
177
Томаш Ксиианић
*** Питање Плава и Гусиња држало је Васојевиће на ратну ногу док није дошло до борбе на Полимљу (Горњи Васојевићи) при крају 1889. и почетком 1880. године. Преко осам хиљада Турака нападе војводу Марка у Новшиће и потиснуло га, а затим 9. јануара (п. н.) (вјероватно ово у загради значи и по новом, нема шта друго него календару. 1880. Турци нападну на Васојевиће који их срету на ГЈепиће, поломе и поћерају до Брезојевице код Плава, се врате, И овог пута се јуначки показао Комски батаљон и његов заповједник Тодор Вуковић, са официрима. Божо Радулов је виђен и овог последњег пута са извађеном сабљом у првима како јуриша и гони Турке, и последњи је одступио кад је војска одступила (О овом боју а Божу Радулову писала је „Руска мисао” за 1880. Москва, књ. IV, стр. 4-9). *** Марко Миљанов је чекао Божа Радулова приликом рапортирања, кад није имао сабље у рукама: - Ја ти официру не виђо’ сабље! Божо је на то одговорио: - Ако ми је до сада нијесио видио војвода Марко, није потребно ни сад да је видиш! На то је рапортирао Тодор Вуковић који је објаснио војводи Марку ко је Божо Радулов и да је своју сабљу оштетио секући Турке, па је више не потеже него командује без ње. Војвода Марко је пришао, извадио сабљу Божову, прегледао је, па је онда пољубио говорећи: 178
ВАСОЈЕР.ИЋИ
- Аферим ти Божо Радулов! Имаш разлог што то чиниш. Нека и она почине, јер се заиста уморила и љуто рањена”. *** Саво Перов прича како Радуле није ишау у хајдуке, а што ти је било за неке јунаштво, већ је предложио да га војвода Миљан прими у гарду на мјесто погинулог му стрица Радоша Ђурова, што овај и одобри, те постане гарда. Носио је грб Радошев којег бијаше пушка окрњила. ** Стотинаш Бандовић, који је тада био старјешина и Божићана, изведе Божа Радулова пред војводу Миљана који му рече: - А да који то бољи Јоване Дмитров? Бандовић рече војводи Миљану: - Ево овај младић војвода, на моје очи, не само што је сјекао турске главе него је летио кроз Турке. Уочи Турчина, потјера га, па га послије посијече. Тако је двојицу убио и главе им посјекао, а сјекао би их још но му ја не дадох више, јер је млад и невјешт, па може погинут’. А ово му је први бој”. - Срећно ти било! рече војвода Миљан. - Само (немој) чувај то што си добио, јер се јунаштво тешко добија, а лако се може изгубити.
ПОСЈЕЧЕНА ГЛАВА СЕЛИМ ПАШЕ На сами Ускрс, окупи војвода Миљан војску пред Ђурђеве Ступове гдје се вршила смотра послије до179
Томпш Кашанић
бијене битке. Миро Дедовић поднесе главу Селим пашину као трофеј и јуначки подвиг његове војске, јер је Ћорац био из Дедовићеве војске. Затим, су редом показивали јуначка обиљежја: главе, оружје и језгровито износили своје прегалаштво пред другима. БОЖ О РАДУЛОВ И САВО ПЕРОВ МАСЛОВАРИЋ Кад су војници пошли на фронт он каже мајци Љубици да ће он да иде онамо без оружја. Мајка је осјетила и видјела да га не може задржати, она извади из скриње сакривене пиштоље, дадне му их и благослови га - и Божо оде у рат. Када је Божо дошао у Кос, он није тражио своју јединицу, јер није смио од Ивана (стриц који му није дао да иде у борбу) бојећи се да га не врати, него је пошао код Сава Перова Масловарића и ту је био док није отпочела битка. Једне ноћи бану Божо, прича Саво, - у моју стотину. „Добро вече Саво, каже он и нешто се обазире. - Бог ти добро дао Божо! А да како сте, како је Радуле и Иван? - Не знам ја за њих, ни они за мене, јер су ме оставили код куће; па ја без питања дошао. Не смијем код њих, но дођо ође. Немој им ништа говорит? - Како то, да они тебе бране, је ли? Остани, ти ође. код мене, па ћемо ми заједно. А они нека причају. Само се немој одвајати од мене: кад се заметне бој, него све са миром да будеш Кад се нападе на Рудеш Божо све уз мене. Како није имао пушке дугачке то чим се изврши напад на 180
ВАСОЛ.ВИЋИ
Турке сви побацаше пушке и он уграби једну. Видим да пуни пушку, пуца: и, што ти се не чини све од њега! Проћерасмо Турке до Полице и ту заноћисмо. Божо весео и прича како Турци бјеже - и како неће утећи пијућнога. Сјутрадан бјеше петак. Дође наређење да се спремимо за гоњење и јуриш. Постависмо стражу и ја узмем Божа и кажем му кад смо се вратили да спава, јер сјутра треба рано да устане, да је на ноге. Ујутру устасмо прије зоре и опремисмо се. Мислећи да ће са мном као до тада, ја му не реко’ ништа. Кад се изврши јуриш и војска зајми Турке уз оне главице и низ Бијор. Ја се окрену кад њега нема. „Божо Радулов, Божо Радулов”, ал’, ’оћеш нема га. А он чим је извршен јуриш остави ме и ојде напријед. Цио дан га не видјех”. Кад је Божо оставио Сава он је пошао и нашао своју војску, којом је заповиједао Војвода Стојан Војводић. Кад је ова капетанија извршила јуриш, Божо је полетио у прве редове. Уочивши Турчина гдје бјежи Божо му се залеће, убије га и притисне да га посијече. У то је налетио на њега његов стотинаш Јован Дмитров Бандовић видећи га стане и упита га, а који си ти”. - Ја сам Божо Радулов, одговори овај. н=* * „Ја сам са њима ратовао 1884,1858,1859,1862. и у свим тим бојевима био је добар војник”. „БожоРадулов послије ратова махом је бивао код своје куће на Андријевицу. По цио дан до дубоко у ноћ он је у крчми код Маре Радојеве”. 181
7 'омиш КатаниН
*** Дјед му је оставио свога коња, оружје које се састојало од једног широког кратког јатагана, двије Карађорђеве кесе кићанке, мазалице, арбоје, сребрие наргиле, које бјеше дједу даровао Али паша Гусињски. Сем тога, оставио му је своју рагу звану љемезачу и црвене чоје са златним пругама низ њу и велики огртач скадарске израде.
УЗ ОВУ КЊИГУ
'г
\Ј{с~иI
: 0$гА***~
к^*Шл*14им^ц 'Ј&г(г-еЛ у Л ^ / \ ) л Ј? 1 гц ђХ*Ј*^јА ^ Л А ј
-ш№ш**\>1$гмА4е44нА*грџ^ц. ///Ул/!^*'^ .*Ј4/ УшхГМј Ј сб, Ј/гј- /ЈуЈСЈ^ #Тг4А 3 ■ ?У<мЛ цј а СтТ ЈиЛАим, и ЦрСти^Кл.С< > ^ ■ ^ Ј , џч■<%* л, ^> с Ф ј^ Л ^ у6ј4*ч. 7 'Ј Ц ј , * » Ж * г7 ‘л - и ■*>Њи ву Л«А$ ђ & / '^ у '»*'■ •.- ✓ и. Т.:Ј>. 4-*/.».. ђм е& ^ Л<[^Јнг+Т 4 *иЛ јјУЗ-МТ ^ж Ј/уЛкЈјг\>~44{/г /
.С/Ут^с^- ^
^
п . Ш & 'У /}а+*у**&^**+*Аи? ^Јјџ •*~ј’ г &~гк & / 4/А&+Т-+и, --- " у^ГтЛЈт-^
Сажџ^ /^јц*Л% < и Ј & ^ ^ &(мл*л/1Јм*у*ј б1^иг&~ ЛГНгцј У&тлЛЦ, аЈ/^јЈ^ и^ .Ј//&' /^ХЈиАиЦ~и7/К* у т ^ и ^ . /Г*К ЊуЉЈ>*, Тиу\ Ј - .г 4РП&+-‘ *“ ■ „ , ■~* <ш~и Ји. кчиниЛ
л. г г - 4 « /
уТ ч и ^ђ , Ј^пуШ, 7 '
/и Ј т у и' *НгШ А*ли ^ ^ { ј Аљ П+-9Л*.X
’ џ#-*лкј
- /
\Ј > ///ј
Јј&#К'
■К ^АМ **^јГг/Јф~+*Ји Уг&Ј /€& 4«+ 45, д~ф 1 и Г * /\
*//^Л**Ј'Ш 0/*л’*'****->Ш4МГУсј&4иф П _1.„Л ,Г7с,. /у& а^ЈЈ '*]'Ј7ј*/Гхлјкиг с*-{Јф>&Ј*А^, Д_ ј/ г^Г'1**р ;Т♦*✓&/».• :.;. 1 ... ✓ *С>л»л>! <)4ац^цк, .-' /3 'Д?ЈЦ»-Лир4М)>х#)&/и т-гг^а Љк,/)уТ. Љиув&ш., Дј,- • К: -' / (' ‘ '1'Ј' ЈЈм ■
КО СУ КАТАНИЋИ атанићи су позната свештеничка и војводска породица, која је до средине 19. вијека дала неколи_ ј ко значајних генерација свештеника и народних главара. Катанићи су обновитељи „Васојевичког закона” из времена Николе Оташева, из чијег је огранка неколико познатих и бројних васојевичких братстава (Дабетићи, Протићи, Лалићи, Лашићи). Управо, кроз читави осамнаести а и прије њега, све до средине 19. вијека, како пишу хроничари, кућа Катанића водила је прву ријеч. Катанићи су од Раја (Рао) Раевићи (Рајевићи) потомка Васова, како биљежи Радосав Јагош Вешовић у књизи „Племе Васојевићи, Сарајево, 1935. године. Васо је имао три сина Ђура од кога су Лопаћани у Лијевој Ријеци, Даба (Дабету) од кога су Дабетићи и Угљешу Демир-Ковача, Угљешићи, Ковачевићи по Демир Ковачу, од кога су Ковачевићи, а Катанићи су Ковачевићи. „Три брата Васојевићи као ни њихови синови нијесу оставили о себи никакве приче нити пак трага у номенклатури. Изузетак чини Раслав Раов који се као патроним помиње у одређивању сродства Раевића, гдје се каже: „Ми Ковачевићи и Дабетићи, ми смо једна кућа, ми смо браћа Раславићи, а Лопаћани су нам стричевићи”. Тек њихови унуци три брата оставила су трага у номенклатури. Тако се по Дабети зове једно мјесто Дабетин бријег, а по Ковачу-Ковачеви лази, Ковачев поток и Ковачева ријека,
К
185
Томаш Ксшшнић
или Ковачица”, пише ичмеђу осталог Томаш Катанић о својим прецима. Са радом пона Петра Катане Ковачевића на војном пољу иде упоредо њихов рад и на духовном пољу, просвјећивању и одржавању вјере у народу. Како Васојевићи нијесу имали свештенике сем попа Катане, то је он своје синове, њих седам, редом слао у Пећ, _ гдје су они, пошто су се спремали за тај позив, тако да су они почев од најстаријега, па до најмлађега попа Михаила који је као монах умро у Острогу послије 1774. године у дубокој старости, били монаси, просветитељи и бранитељи свога рода и племена. „Поп Катана се залаже за обнављање цркава у Горњим Васојевићима, гдје су његови синови вршили службу и обреде”, пише, између осталог Томаш Катанић. Зна се да је геиерација Катанића била борбеног духа која је поред јуначких прегнућа на простору Васојевића и шире, оставила дубок траг и свој печат живљења и просвјећивања племена. Управо Катанићи су дали велике знамените личности наше историје, били су кнезови, војводе. Ту се помиње војвода БацоБацан, од кога су данас Бацановићи у Божићима, Вуле (Вулаш) од кога су Вулићи, Алета од кога су Алетићи у Краљима. Један од њих је и кнез Милутин Раичев Катанић који је убијен на мосту Злоречице, а глава му низ ЈЈим дође у Слатину, гдје је и сахрањен”, биљежи То.маш Катанић у својим стшсима. „Било је то давно у вријеме наћарха Арсенија, ка~ да је живио пои Катана из Божића. Родио се око 1560. године у Лијевој Ријеци и прво му је име било Петар. Учио је свештенички закон и запопио га цетињски владика Руфим Бол3евић. Носио је катанско одијело и оружје и јахао бијесна коња па га про-
ВАСОЖ Ш Ћ И
зову поп Катана и то му име остане. Био је кнез и владар у Васојевићима у доба турско. Водио је племе у бојеве и увијек је побјеђивао турке и латине. Био је силан човјек и велики јунак и викало се: ка’ поп Катана. Кад су прешли Васојевићи у Нахију тада је дошао и поп Катана и населио се у Божиће, на Питомаче, гдје се и сада познаје кућиште попа Катане. Подизао је дрвене цркве по племену и ону у Божиће, гдје је сад Црковина. Гонио је Клименте у Котор и преко планина, кад су нападали на Лијеву Ријеку и катуне. Побиједио је Клименте на Штавну, на Вељи Крш и Рајчића долу, на Сућеску и Полимље, на Побљеник и Крчево, гдје је погинуо војвода Ђека Климента. То је било на Св. Алесендреу, те га од тада Васојевићи славе. Паћарси пећки су га много цијенили и дали му знамење, златну капу, штаку и крст. Кад је паћарх отишао оставио је попа Катану у паћаршију (у Пећи). Бранио је Дечане, ђе је погинуо и посјечен. Глава му је отишла на Скадар, а тијело донешено у Божиће и тајно сахрањено у старо гробље на Дуге њиве. Поп Катана је имао седам синова, седам Катанића, који су били сви попови и кнезови па се по њима зове Поповића Бријег, гдје су шетали и сједјели. Око 1728. године усљед болести и старости поп Катана се повукао и кнезом се јавља његов најстарији син Раич Катанић. Преци попа Катане били су свештеници и он је десети поп у тој породици. Потомци попа Катане сачували су предање да се отац попа Катане звао Милутин, који је био син или унук Раича Угљешина Ковачевића по коме се једно мјесто на Ковачевићима у 187
Томаш Кашаиић
Лијевој Ријеци и сада зове Раичев лаз. Да су неки ближи преци попа Катане носили поменута имена потврђује се и тиме што је поп Катана по обичају најстаријем сину дао име Раич, а унуку Милутин, која су се имена понављала. Поп Катана се истакао као првак и јунак, војевао је на Бојану, гдје је показао велику храброст и задобио велики плијен, па се чак прича да је тада довео једнога човјека који му је доцније био коњушар. Али као веома важну ствар традиција подвлачи везе и договре са патријархом Чарнојевићем, који му је дао барјак да носи пред Васојевићима. Стари Коџа Саво о томе прича овако: „Чуо сам од старих људи ђе причају да су Васојевићи у доба попа Катане били војска под барјаком, који је пађарх Арсеније Чарнојевић дао попу Катани кад га је први пут позвао у Пећ на тајне договоре ради војевања. Овај барјак се звао још и свето знамење и то је била црвена крпа са три крста”. И краљани Микак Делетић Лекић и Радош Лабовић причали су ми да је поп Катана добио од патријарха свето знамење, за које они не знаду шта управо значи. Ово би био први помен о барјаку код Васојевића, које су они могли добити 1689. године када су се и сувише били експоиирали противу Турака водећи борбу у правцу Колашина и долини Лима. чега су и повукли на себе срџбу и освету турске војске у фебруару 1690. године. Слгзње Васојевића послије похаре њихове било је веома тешко, јер поред свих мука и несрећа најтежа им је била глад. Без обзира на све то Васојевићи су и даље остали велики непријатељи Турака и без сумње да су учествовали заједно са Брђанима противу Бушатлије”, биљежи у својим списима Томаш Катанић.
БИЉЕШКА О АУТОРУ ’омаш Катанић је рођен 1885. године у селу Божиће код Андријевице. О томе пише: „Парохија Божићка, број 6, Божиће, 29. јанаура 1904. године. Увјерење да је Томаш Катанић, син Вукоте Катанића и Јеле Милошевић, рођен је у Божиће 1. октобра 1885. године крштен и миром светијем помазан 9. новембра 1885. године при храму Светог Архангела Михаила на Књажевцу. При светом крштењу био му је воспријемник Милован Лазаревић из Андријевице”. Да је ово увјерење тачно на основу регистра рођених ове парохије својим потписом и печатом тврди Богдан Вуковић, свештеник. Основну школу Томаш Катанић је завршио у Андријевици, приправну учитељску школу у Београду, а Велику духовну семинарију завршио је у Житомиру у Украјини. Од 1910. године службовао је као учитељ у Морачи и Жабљаку, а затим у војном суду, интендантури и другим војним дужностима до краја Првог свјетског рата. Године 1916. повлачи се са српском војском преко Албаније. Исте године у Италији умиру му жена и дијете. Послије Првог свјетског рата радио је као полицијски писар. Пензионисан је 1924. године, и од тада је већином живио у Београду, гдје је и умро 22. фебруара 1956. ходине. Писао је текстове из историје Васојевића, народних обичаја и предања, а највише се бавио сакупљањем епских народних пјесама. Његова богата рукописна заоставштина од
Т
189
Томаш Кашанић
1957. године чува се у Музеју у Беранама. Радове је објављивао у листовима и часописима тога времена а највише је сарађивао у часопису „Трговински гласник”, „Политика”, „Правда”, „Венац”, „Живот и рад”, „Гласник етнографског музеја у Београду”, „Правни зборник”. О Томашу Катанићу библиографију је сачинио наш познати библиограф и стваралац Добрило Аранитовић и објавио у „Биографском вјеснику”, Цетиње, 2002, број 1-2-3. О Катанићу су писали наши познати етнолози, научници и ствараоци, међу њима издвајамо др Мирка Барјактаревића, Церовић Емилију, Милоша Вулевића, Милоша Остојића и друге. Његове списе користили су, а и данас користе, наши познати историчари како би расвијетлили одређене догађаје не само у Васојевићима него и на простору Црне Горе и Србије. Томаш је један од наших првих историчара-хроничара, а његови списи и објављени радови заслужују да се нађу на окупу јер, прије свега, расвјетљавају многе догађаје из 16. до почетка 19. вијека, указују на значајне личности и јунаке који су се жртовали за слободу свога народа и очување наше духовности и православља.
190
НАПОМЕНА: Издавач је из велике заоставштине (рукописане) Томаша Катанића, која се налази у Архиву и у Српској академији наука и умјетности у Београду одабрао за објављивање једну цјелину. Рукопис је подијељен према редосљеду збивања у неколико цјелина којима јб дат наслов као и наслов књиге. Унесени су фотоси значајних личности које се помињу у књизи. Такође дата је биографија Катанића за коју је коришћена изворна грађа аутора књиге. Сачувана је језичка и аутентичност рукописа.
191
ВАСОЈЕВИЋИ
САДРЖАЈ: БУДИМЉАНСКА ЕПИСКОПИЈА БУДИМЉАНСКА ЕПИСКОПИЈА............................................ 9 ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ................................................................. 14 МАНАСТИР ШУДИКОВА.......................... 16 ИКОНОПИСАЦ СТРАХИЊА ИЗ БУДИМ Љ Е.....................18 РАЗРУШЕНЕ ЦРКВЕ...................................................................21 ТРОЈАЧКИ ТРЕБН ИК................................................................23
ОТЕЧЕСТВО И БО РБА ЗА ОПСТАНАК ВОЈВОДА СТЕВАН ВАСОЈЕВИЋ...........................................29 ПОРИЈЕКЛО ВАСОЈЕВИЋА.................................................... 32 О ПОСТАНКУ ВАСОЈЕВИЋА................................................. 34 О БАРЈАКУ КОД ВАСОЈЕВИЋА............................................ 45 ГРАНИЦЕ МИЛУТИНА К Н Е ЗА ............................................. 50 МИРЧЕТА КРИВИ - КУШТРИМ И ЛИЈЕПА ФАТА........... 60 БЕГОВИ ЋОРОВИЋА И З Л О ЗН Е...........................................64
ВОЈЕВАЊЕ И ОДБРАНА УСТАНАК У ВАСОЈЕВИЋИМА 1875. И 1876. ГОДИНЕ....71 РАТ 1877............................................................................................94 УСТАНАК И ВОЈЕВАЊЕ ВАСОЈЕВИЋА.............................97 УЧЕШ ЋЕ БРЂАНА У РАТУ 1837. ГОДИНЕ........................ 100 ГОСПОЂИНСКИ УСТАНАК 1875. ГОДИНЕ...................... 107 ОФАНЗИВА МЕХМЕД АЛИ ПАШЕ..................................... 113 БИТКА НА МОРАЧИ 11. И 12. ЈУЛА 1877. ГОДИНЕ........ 115 193
'Гомаш Кашанић
НОВИ ДУХ ВРЕМЕНА ВАСОЈЕВИЋИ У 19. ВИЈЕКУ.................................................. 131 КАРАЂОРБЕВА ПАРАДА...................................................... 156 ОДБРАНА СЛОБОДЕ............................................................... 162 БОЖО РАДУЛОВ........................................................................169
УЗ ОВУ КЊИГУ КО СУ КА ТАНИЋ И.................................................................. 185 БИЉЕШ КА О АУТОРУ............................................................ 189
194
Штампање ове књиге обезбиједили су синови Новака Бојовића: Доброслав-Душко, ДрагославДраган и Добрашин-Баћо из Андријевице.
М Р " Ш М А С О М М Е К С Е ” В е о & га д РВ ЕШ Ш 612А У Н & И ! т м
Ш З С Ш У 0 .0 .0 .
Уи89*1»уи 11000 8«ввп4 Кжа М к Ш ТвИк: +3811М32-65-109, Ш-458; гге*: Ш2ШИ Е-таЛ: ђск?тфт!1уц
п т т и -т т т т
војошС
ПОЈ-со !а1:
087 - 243 - 918; 244 - 011, Гак* 243 - 423
С1Р - Каталогизација у публикацији Централна народна библиотека Црне Горе, Цетиње 929. 52 Васојевићи 949. 716 К А ТА Н И Ћ , Томаш Васојевићи: историјска збивања / Томаш Катанаић - Андријевица: Комови - 2004. г. (Покрет - Подгорица) - 200 стр.; 21 цм; (Библиотека Свједочанства / Комови, Андријевица) Тираж: 500 - Биљешка о писцу /ЈР. (Ратко) Делетић: стр. 194 - 198.
а) Васојевићи (племе) б) Црна Гора - Историја ТЈОБИСС. ЦГ-ИД 6982160
шшт (ИСТОРИЈСКА З Б И В А Њ А )
