Едиција ОНОМАСТИКА Милош ОСТОЈИЋ ВАСОЈЕВИЋИ У СВИЈЕТЛУ ОНОМАСТИКЕ
За издавача: Драгољуб Шћекић Главни и одГоворни уредник: Уредник едиције:
Мр Јордан Ристић Рецензенти:
Др Зоран Ђорђевић редовни професор Филозофског факултета у Нишу
Марко Шебек професор свјетске књижевности и упоредне лингвистике словенских језика ДезинГ и компјутерски
слог:
Небојша Вуковић Ликовна и Графичка опрема:
Студио - Ступови Штампа: ГРАФИЧАР - Ужице Тираж: 500 примјерака 2001 .
Милош ОСТОЈИЋ
ВАСОЈЕВИЋИ У СВИЈЕТЈГУ ОНОМАСТИКЕ
СТУПОВИ - Подгорица
УВОДНА РИЈЕЧ
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П
редговор
В
асојевићи су јединствена етногеографска област. Заузима простор, према старом обичајном праву, од Ножице до Бјеласице и од Бјеласице до цркве Брезовице чија јуриздикција досеже до Беса наврх Проклетија. Милош Остојић, пјесник, приповиједач и романсијер, деценијама је стварао дјело „Васојевићи у свијетлу ономастике“. Васојевићи, велико српско племе, припада трима сливовима Лиму, Тари и Морачи. У шумовитим оквирима Комова и зелена Лима населили су се „прави“ и „првобитни“ Срби, који су основни етноним Словена1. Сличну констатацију истичу К. Јиречек, Лубор Нидерле и други. Милош Остојић, ослањајући се на синхронично-дијахроничке, анализе са пуно маштовитости и талента, захватио је мноштво топонима и антропонима из три периода. Први период припада „старој вјери“ (паганизму). Други период односи се на појаву развијеног феудализма или „немањићког периода“. Трећи период везан је за прву и другу Деспотовину и почетне елементе турског кастијског феудализма. Стари Срби, крећући се на Балкан из предбалканске или закарпатске „родине“ донијели су на горње токове Лима и Комова (Ком - ороним пелашког поријекла - пр. аутора) свој језик, вјеру, обичаје и све „одреднице“ које су могле бити запажене у Западној Украјини, гдје су, како Лубор Нидерле тумачи, постојали Дуљеби, Волињани (Хоћимија), Бужани и Вислани, Кривићи, Кијевљани (Кујаве), Словинци, Драговићи, Мазови (Мазурија), Радимићи, Смољани и Северјани. 1
Трубачов - пр. аутора
-
9
-
Милош Осшојић
Главни бог на Лиму, односно Васојевићима, је Световида Перун. Он је бог грома, олује, кише. Коријен за Перун је „пер“, што у старословенском језику значи „прати“, „ударати“. Отуда испод Комова хидроним Перућица. Кад је Дајбог, врховни национални бог Срба у фази „interpretatio hristijana“ пао са свог пантенона, мјесто њега, искључиво компромисом, дошао је пророк Илија, бог грома и олује. Отуда, на некадашњем кумиру (дубу = X раст) јавља се Илијина Глава, што упућује на чињеницу да су идоли (пањ, стуб, соха, греда, стуб, аз (бог - Аз - Аас - руско: л сударв - пр. аутора) имали као „бован“ (,,баван“) елементе људског тијела. са златом, сребром и оружјем: сабљом или зеленим мачем („мач“ - знак врховног божанства - пр. аутора). Перуну, односно Дајбогу или световиду, приношена је „жртва“. „Жртва“ је „треба“. Њу јеизводио „жрец“ (народни старешина - пагански свештеник). Отуда Лимом топоними Трепча (Васојевићи - средње Полимље), Трепча (Плав - Стеван Дечански славио, сем св. А. Михаила и свету Мрату, па отуда, због пермутације: ра> ар - Мартиновиће - пр. аутора), Требачка Ријека (ЈТијева Ријека). Велик број топонима из Украјине примјетни су на Лиму. У Украјини, на примјер, Турија (Турјанск), а на Лиму Турјак (Загорје = Трансмонтана = „преко планина“ = онкрај), Турија (Предио Јеловице и Бјеласице), Турјак (Комови), Тиверци (племе) у Русији, а у Васојевићима „утјес“ Тивран (Тив = див: Донерстаг - пр. аутора), Турјачка Ријека (Лијева Ријека - хидроним гдје је напајано стадо „турова“: коза, јарчева, брави (руско: „боров“ = „стока“ = Сточица (ороним). Појавом хришћанства, односно Петра Гојинковића, горњи слојеви примају нову вјеру, забацују стару вјеру и хришћанство спиритуално иде к дубини. Имена типа Властимир, према постулатима грчког и латинског генса, добијала су имена ,,vasilevsa“ (,,vasileos“: ,,bazileos“). Тако је настало хришћанско име Василије. Василије је патроним племена Василије. Васо је хипохористик од имена Василије. Стварање именичког облика Васојевићи текао је овим процесом: Василије - Васо (хипохористик) - Васо+ољ-Васољ - Васој: љ>ј + ић (ич) Васојевићи. Сличне појаве се могу документовати у бројним примјерима: Вруља - Вруја, односно Вруја - Вруља (Љ>ј, односно ј>љ). Овај лингвистички процес могуће је трајао до краја XIII вијека (1282). У том времену помиње се Михаило Васољевић. У периоду владавине Василија I могуће да је са свог пантенона пао Перун. Појава је текла напоредно: У Кијеву је оборен „дуб“ (бован = баван) Перуну. Тада је, сигурно, и Перун замијењен пророком Илијом, који има исте атрибуте као Перун. Наравно, смјена -
10
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
„старе вјере“ и замјена исте са „новом вјером“, ишла је тешко. Крв се лила. Отуда у Морачком манастиру „Гавран храни светога Илију“. Ако се пође од руске ријечи Крачун, запазиће се код неких словенских народа да се именица доводи у везу са крт'. Из тог коријена Токарјев изводи руско „чортв“ С. А. Токарјев: Религ. вјеров. источнословенских народа, Москва, 1957 (1964); Српски митолошки речник, Бгд, 1970, Пали бог, Дајбог, у фази негирања је „даба“ („ђаво“). Код Словенаца крт значи „огањ“. У коријену крт' слово - р је слоговно, па се од кртл - крат' (р>ра) јавља Краст (ст'-шт) =што даје Краштица (=Крашчица = Крешчица2. Божић, у словенској давнини, је Крачун. Он, сем Божић, значи и Бадњи дан. У Галицији крачун је божићни хљеб. Слично се запажа и код Румуна (крачун). Код карпатских украјинаца је Керечун (в. Крешчица: Керештица). У руском језику Корочун значи „смрт“, а у сибирским говорима Карачун је „зао друг“ (враг=ђаво). Како је Карачун прослављан у вријеме зимског сунцоврата култ сунца био је изразит за вријеме зимског солстицијума. Тај зимски светац је Божић, Код Пољака, на примјер, жртва за божић је била овца, звана „катанка“. У Божићу, који је настао Крачун, постоји од давнина антропоним Катанић (Кнез Милутин Катанић и Мирчета Криви Катанић, који су били представници области Васојевића а признавали, по старом закону из доба цветања жупа, законску одредницу: „богу боговина - Цару царевина“. Овај поглед обухвата први дио књиге „Васојевићи у свијетлу ономастике“. Други дио књиге везан је за доба Немањића. То показују топоними (Будимља: „буда“ = изба = поземљуша = земљанка = бусара = кривача (в. Владимир Даљ - пр. аутора), Немањине (средњи Ј1им), Немањића Пут (Божиће), Првошевина - урочни дио Првослава Немањића, сина Мирослава Немањића. У Првошевини се јавља презиме Првослалић, Душаново кућиште (=Царево кућиште“ - Коњухе, Краље је одмаралиште краља Стевана Првовјенчаног (краљ, као титулатура, потиче од имена Карло Велики, а према кнезу Коцељу, из Паноније одржао се завршно-свршени глагол „накоцељити се“. Један топоним Тољен упућује на сина Мирослава Немањића (Лијева Ријека), а Баћин До (Маште) долази до „баћа“ или пак „батл“ што би упућивало на „бољар“ или пак „боготир" (Напомена: „боготир“ је старија бугарска ријеч - нап. аутора). Није искључено, да су у долину Лима, у доба I или другог аварског каканата Авари 2
X. Михал: Накрес слованскехо бајеслови, Праха, 1891; П. Ж. Петровић: СМР, Бгд, 1970, стр. 270. Исти: Крсно име, СМР, 1970, стр. 175.
-
11
-
Милош Осшојић
(Обри - Обров) стизали као и Протобугари. Аварска ријеч је „жупан“ (Напомена: У говору се чује, мјесто жупан, ријеч „шпан“, „жапан“, „џупан“. Отуда у близини Ђурђевих ступова Мали и Велики жупан (,,Џупан“). На Лиму, поред Обра (Ибра-Ибера) били су присутни и Сарамати. Они су „Сармети“ у Пољској“. У долини Лима налази се хидроним Шереметски поток. У близини овог хидронима је Мурина, а у азиској Скитији помиње, према бројним истраживачима, племе Мурини. Топоним Плав долази од инодевропског „клоу“ или „клеу“, што значи „плавати“ или „пливати“. У сваком случају „клоу“ и „клеу“ су у вези са сливовима. Слив ријека у Пољској, које гради Вислу, зове се Дукља. Очигледно, у коријену хидролошке области је ие. „клоу“ или „клеу“. Аналогно овом примјеру, на сливу Зете и Мораче, је Дукља, а нешто јужније Плавница (плавати: Плавница). Дукља, према овим „натукницама, била би Сливница или Плавница. Даља истраживања могу дати боља етимолошка тумачења. У доба Немањића крајем XIII и током XIV, у антроплошком смислу, јављају се за људе владоуштог слоја: име, име оца или краја (села) и презиме. Од 1285-1349 (даље: 1389) презиме Дабетић. То је, историјски речено, прво васојевићко презиме. Презиме долази од Дајбог - Дабижив - Дабо (+ ет) - Дабетић. Коњуси под Комовима (Добра Ријека) забиљежила је неколико соколара. Један је Лилијан (Љиљан = „гороцвијет = крин = Смиљ). Он је од 1285 - 1315 „соколар“. Од 1315 - 1349. године „соколар“ је Смиљ Дабетић, а његов брат Дабижив, син Лиљанов, је „енохијар“ све до 1362. године као царски „пехарник“. Овом старинском презимену на троуглу Коњухе (Добра Ријека) - Трепча (Плав) - Грнчар (Гусиње) припада презиме Лалић, који, опет, имају два „соколара“: Радославв Дебролаликв и Радославв Лшбвлаликв3 Кад се узме у обзир ова чињеница, онда је сасвим јасно да је „матица“ Васојевића Добра Ријека, Трепча (Плав) - Грнчар (Гусиње). Како се презиме Дабетић, а уједно и презиме Ј1алић, током XIII и XIV вијека (1285 - 1349), Васојевићи, онда Васојевиће ваља везивати као племе од краја XIII - XIV (1349). године. Отуда Лијева Ријека 3
(Мон. Серб 61 (Дечанска хрисовуља 20-21); Гласник књ. 15, 297 (Хрисовуља Стевана Душана); Гласник, кн>. 15. 299; в. Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД, 1880,3, стр. 43 - 45; в. Ђ. Даничић, Рјечник, 1, под „Д“ (Добра Ријека), в. Ђ. Даничић: Рјечник, под „С“ (Смиљ Дабетић, који је био соколар, када је „Добра Ријека“ и у њој узрочни Коњуси (који су) били у старе Краљице (Нон. Серб. 96,1330); в. Павле Ивић и Милица Грковић: Дечанска Хрисовуља (ДХ I, 67, ДХ II, 113 (Презиме: Лалић - пр. аутора), 132, ДХ III, 236, 237, 238, 240, 241, 242 - 243 ДХ III, 296, Нови Сад и 976 (Институт за лингвистику).
-
12
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
не би могла бити „матица“ Васојевића. Она је Јагњечарица (катун Пипера). Поред јагњади, катун је - Лијева Ријека - катун „брава“ (руско: ,,боров“). У Скадарском попису Лијева Ријека припада Пиперима. Она има статус тимара. Има 48 кућа. Међутим, у неким насељима (селима) Добре Ријеке - Зле Ријеке је 270 кућа (Коњуси, Цецуне, Ђулиће, Првошевина4, Анџелате, Поди, Божиће, Сеоце, Глуди (Краље Параносјеница), Слатина, Трешњево5. Кад се упореди 48. кућа према 270 кућа, онда је велика несразмјера између Добре Ријеке и Лијеве Ријеке. Иако су Лијева Ријека „Васојевићи“, ипак се не може прихватити да је она „матица“ племена. Она је само „збјег“ (збјежиште“). У дривошком уговору, послије одређивања српско - млетачке границе, као и уговора у Вучитрну о одређивање границе Срба и Млетака (1423-1426), стоји следеће: „Северно одатле беше Подгорица, седиште деспотова војводе, под којим беху област града Медуна и племена Пипери и ВАСОЈЕВИЋИ.“ Племе Васојевићи помиње се, дакле, сјеверно од Дривоста, најважнијег српског мјеста у скадарској околини Дривошка граница била је обезбијеђена утврђењима: рововима, пограничним камењем, могилама, дрвећем са урезима у кори. Од те границе, у Подгорици, под Алтоманом, намјесником Подгорице, су племена: Васојевићи и Пипери. Година 1444. кад се, наводно у дубровачкој архиви, помињу пресретачи каравана, је спорна. Племе се помиње 1426. године, а формирање племена, па и презимена по оцу, селу, крају, поред личног имена, иде доста споро. То доказује презиме Дабетић (1285-1349), као и презиме Лалић на троуглу Добра Ријека - Трепча (Плав) - Грнчар (Гусиње). Све податке видјети код истраживача6. Године 1614, у опусима Маријана Болице, у односу на Лијеву Ријеку, Зла ријека има: Цецуне - 47. кућа и 100 војника, Божиће 80 кућа и 200 војника, Ђулиће 33. куће и 67. војника, Слатина 37. кућа и 78. војника, Трешњево 29. кућа и 57. војника. Средишно село горњег и средњег Полимља је Трепча. Има 72. куће и 189. војника. Само село
4 5 6
Пр. Бојовиће не постоје у попису - нап. аутора С. Пулаху: Скадарски дефтер 1485, Тирана, 1974, стр. 112-119 (У састав ових села је Забрђе - напомена аутора 19. кућа, стр. 113). К. Јиречек: Историја Срба, књ. 1 ,1952, Бгд, стр. 370; види К. Јиречек: Историја Срба, II, Бгд, 1952, страна 322; види додатно: Ацта архиви венети II, „01 212,241 - 257,260 - 269, Љубић, VIII, 248 - 253, IX, 7 -17, види упутства за млетачког посланика: Ацта II, 223 - 238)
-
13
-
Милош Осшојић
Сеоце7има 40. кућа и 190. војника8. Очигледно је, гдјеје већи број кућа и војника, ту је и центар области, гдје су сабори (краштица) и слично. Лијева Ријека има 48. кућа, а село Цецуне 47. кућа и 100. војника. Значи, Лијева Ријека по овим одредницама је равна читавој Лијевој Ријеци. Кад се узму стални сукоби, ратови, четовања, освете, болести: колера, глад и слично, 90-92. куће нијесу у стању да заузму простор од Ножице до Бјеласице и од Љешнице до Брезојевице са бесом наврх Проклетија. „Васојевићи у свијетлу ономастике“ је ријетко ономастичко дјело. Оно обухвата Горње и Средње Полимље: хидрониме, орониме, топониме, антропониме, ктетике, топониме теофронон наслеђа, ојкониме и слично. Етимолошка анализа области Васојевића у пуном смислу показује многе слојевитости. Те слојевитости, служећи се сатемским и кентумским језицима, Остојић је маштовито и научно протумачио. Отуда је ово дјело, академског ранга, часно дјело. Д р Зоран Ђорђевић, редовни професор ФнлозофскоГ факултета у Нишу
7 8
Старешина - Оташ Николин - нап. аутора У овај преглед нијесу ушла села: Коњуси, Краље, као и друга насеља - пр. ауто-
ра -
14-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
јЗ^ ЈЕ Л О НАУЧНЕ ВРИЈЕДНОСТИ
ГШ
илош Остојић, по вокацији пјесник, приповједач, писац драме, романа, есеја, књижевне критике и репортажа без у Ш ШПреМца у новинарству, прије неколико деценија, од забиљешке до забиљешке, започео се уносити у једну тешку материју - ономастику - за коју је било потребно вријеме, знање и научно надахнуће. Његова стваралачка енергија: бујна, вишестрана, ослоњена на историју напоредних језика, на дијахронију и синхронију, одабрала је, уз упуте светских ономастичких имена ВАСОЈЕВИЋИ У СВИЈЕТЈ1У ОНОМАСТИКЕ. Ту материју досад нико, сем неких изузетака, без сивила и аматеризма, научно сигуран и расположен, Остојић је настојао да свака његова мисао може, у свакој прилици, на највишем нивоу, издржати „строгу научну критику“. Имао сам част да без предаха утонем у ово ономастичко дјело. Оно, сем обавјештења, тумачења, дјеловао је поучно. Оно ме обогатило знањем, научним цјелинама, дубоком прошлошћу, вишестраном балканском цивилизацијом. У многим хидронимима, оронимима, топонимима, ктетицима, ојконимима, теофроним одредницама, може се, захваљујући аутору, спознати душа Балкана. У питању су, прије свега бројне слојевитости. То су елементи византијске културе, варвара (Пелазга, азијско-европских Скита, Сармата, Срба). Интересантно је напоменути колико је аутор продро у научне закључке Шафарика, Сипријана Робера, Суровјецког, Милоша Милојевића, Порфирогенита, Кристијана етгена, Г. X. Крајсиха Нестпра Кијевског, Мојсија Хоренског, Валтер Виста, Апендинија, Халкокондила, Цвијића, Срејовића и других. Нема сумње да Васојевићи, у бити старо српско племе, по правилима грчко-латинских владара воде презиме од грчке ријечи ,,Basileus“ која означава господара или пак краља. Ш
-
15
-
Милош Осшојић
Милош Остојић је област Васојевића схватио као оним. Област, како се из књиге сазнаје, припада трима токовима. Најачи ток, као централна вена правих и првобитних Срба, који су основни етноним Словена, је „лимски слив“. На том „сливу“ одржана је „стара вјера“, односно мит и религија у Срба. Остојић је, у погледу напоредних доказа, лексике и осталих елемената: идола, божанстава, сукоба пагана и хришћана, назрио и обрадио вишевјековне цивилизације и напоредним проучавањем дошао до закључка да је Лим, око горовитих Комова, право српско језгро. Овај пјесник са Лима, боље рећи „Вождимир са Лима“, назрио је у топономастици Аваре, Протобугаре, Немањићку епоху, прву и другу Деспотовину. Све епохе ослонио је топониме: орониме, хидрониме, топониме и ктетике. Сва његова су убједљива, научна, напоредно протумачена. Отуда у многим цјелинама овог дјела доста ослонаца на ие. језик, санскрит, јерменски, руски, бјелоруски, украјински, чешки, пољски, лужичкосрпски, грчки, латински, немачки (хохдојч, итд.). Остојић, наравно, није искључио ни мађарски, румунски, влашки, албански. Добар дио тумачења ослоњен је на Ами Буеа, Хана, Хекарда. Језичке „загонетке“ решавао је помоћу бројних рјечника: Ђ. Даничића, Миклошића, Владимира Даља, Белића, Елезовића, Петра Скока, Јиречека и Лубора Нидерлеа, као и Ившића и Радосава Бошковића. Озбиљни истраживач, какав је Остојић, ствара увијек озбиљно научно дјело. Васојевићи у свијетлу ономастике је примјер како ваља, уз лингивстику и историју знати, на мјесту, уз одговарајућа објашњења, понешто узети и из етнологије и етнографије. Остојићу ниједна научна дисциплина, па чак и симболика, није страна. Он све доводи у „његовску“ симбиозу, која је једино исправна у процесу научног проучавања и закључивања. Наука о ономастици у Црној Гори добила је вриједно дјело које ће, начином обраде, разним прилазима, поучно упливисати на све оне који желе да се баве ономастиком. Остојић је успио да открије многе „петрифициране споменике“ области Васојевића и зато му се, у име науке као „арсеналу знања, достојно захвалити. Марко Шебек, професор свјетске књижевности и напоредне линГвистике словенских језика
-
16
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
^^И ТАО ЦИ М А
Б
асојевићи у свијетлу ономастике“ започео сам прије неколико деценија.
Почетни подаци о племену Васојевића били су сведени на бројне „забиљешке“. Мој професор, др проф. Миливоје Павловић, светско име у ономастици, уочавајући вољу сакупљивача ономастичког материјала, упорно ме, као професор лингвистике, подучавао како да радим на овом дјелу. Његове примједбе биле су плодотворне. Основни поуци су следећи: Истраживање почети проучавањем хидронимије, топонимије и етнологије западне Украјине, односно „предбалканске прадомовине“, односно закарпатске „родине“. Скренуо је пажњу на елементе „мита“ („старе вјере“) и упутио ме на богату литературу из ове области. Запазио је, као Јиречек и Лубор Нидерле, да су се „прави“ и „првобитни“ Срби, као основни етноним Словена, населили на горњем току Лима. Тај феномен, према њему, ваља топономастички и антропономастички објаснити. Све пронађене податке др проф. Павловић је прегледао и примијетио да у Васојевићима, око Лима и горовитих Комова, постоји очуван мит и религија у Срба. Несебичне упуте пружио је и проф. др Радомир Алексић. Он је, слично Јосипу Хаму, скренуо пажњу на појаву хришћанства и на Петра Гојинковића. Антопоним Василије, који је хришћанског поријекла, протумачио је овим процесом: Василије - Васо (хипохористик) - Васољ Васој - Васој+ев+ич (ич) - Васојевић. Напоменуо је да љ> ј, односно да - ј > љ (Примјери: Васољ - Васој: Васој - Васољ; Драгољ - Драгој, односно Драгој - Драгољ (1282), Вруља - Вруј, односно Вруја - Вруља). Није у поукама изостао ни Радован Лалић, почасни др Ломоносова у Москви. Име Василије везује за Василија I и Василија II (976 - 1025). У том раздобљу, у Кијеву, оборен је „кумир“ Перуну. -
17
-
Милош Ocuiojuh
Аналогно овом историјском догађају, на Лиму, пао је и Перун, а замијенио га, компромисом, пророк Илија. Остаци тог времена су хидроним Перућица (пер - прати, ударати) и Илијина Глава код Комова. која је настала на Некадашњем „бовану“ („дубу“: ,,Храст“) у част Перуну. Добар дио упута дао је и проф. др Јован Вуковић. Елементе „жртве“ (,,треба“) налазио је у Трепчи (Васојевићи), Трепча (Плав) и Требачка ријека (Лијева Ријека). Ослоњен на бројне консултације са лингвистима, историчарима, етнолозима и истографима, настојао сам да, поред жупанског периода, „утонем“ у доба Немањића, Прве и друге Деспотовине као и доба турског кастијског феудализма. Како су подаци, искључиво топономастички и антропономастички, скоро сви нађени у области Васојевића, посао на дјелу ишао је, уз пуно напора, поређења, и тешко и одговорно. Служећи се богатом литературом, речницима и студијама, наишао сам на презиме Дабетић (1285-1349), као и на презиме Лалић (1349). Како су оба племена Васојевићи, уз бројне консултације, закључио сам са пуно сигурности да су Васојевићи као племе бивали познати у XIII и XIV вијеку. У „урочним“ Коњусима, који су били у „старе Краљице“, јавља се „соколар“ Смиљ Дабетић, који је био син Лиљана (љиљ - Лиљан = „гороцвијет“: смиљ, крин - пр. М. О.). Његов брат, син соколара Лиљана, је и Дабижив. Како се ово презиме јавља у Доброј Ријеци, закључио сам, насупрот, неувјерљивим памтишама, да Лијева Ријека није „Матица“ Васојевића и да је она само предио Пипера под именом Јагњечарица. Касније, у доба навала Турака, Лијева Ријека је могла бити само „збјег“ (,,збјежиште“). Моје истраживање, поред бројних словенских старина, задржавао се ради историјске истине и на арапским и албанским подацима. Лијева Ријека, у Скадарском дефтеру1 има, као тимар, само 48. кућа. Супротно њој у неким насељима Зле Ријеке има 270. кућа2. Овај податак је значајан и опонира „мит“ да је Лијева Ријека „Матица племена Васојевића“. Испитивање о ономастици Васојевића доста пута је ослањано и на историјска документа. У Дривошком уговору послије одређивања српско-млетачке границе, а у склопу са уговором у Вучитрну (1423-1426), запажа се следеће: „Сјеверно одатле беше Подгорица, сједиште деспотова војводе, под којим бјеху област града Медуна и племена Пипери и Васојевићи. „Племе Васојевићи, дакле, сјеверно од 1 2
С. Пулаху: Скадарски дефтер, 1485, Тирана, 1974, стр. 112-119) Није једнако 48. кућа са 270. кућа у Злој Ријеци - пр. М . О.
-
18
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Дривоста, најважнијег мјеста у скадарској околини, су именовани као племе. То је, налазећи се под Алтоманом, наследником Подгорице, година 1426. Овај податак „ремети“ податак 1444. године када су могли бити, у дубровачкој архиви поменути извјесни пресретачи каравана од Приморја. Отуда је 1444. година историјски неодржива. Ако се овом још додадне презиме Дабетић (1285-1349) година 1444 била би ефемерна. Лијева Ријека, измишљена „матица“ Васојевића, у описима Маријана Болице, има 92. куће. Међутим, 1614. године у Злој Ријеци, изузев неких села, стање је овако: Цецуне - 47. кућа и 100. војника, Божиће - 80. кућа и 200 војника, Ђулиће - 33. куће и 67. војника, Слатина - 37. кућа и 78. војника, Трешњево - 29. кућа и 57. војника, Сеоце (Напомена: старешина - Оташ Николин), 40 кућа и 190 војника, Трепча, средишно мјесто горњег и средњег Полимља, има 72. куће и 189. војника. Историјски је исправно гдје је више кућа и војника, ту је и „матица племена“. Ту је, дакле, власт племена, сабори (Краштица), разни народни договори и уговори. Љеворечке 92. куће, кад се узму бојеви, ратови, болести (колера), глад, погибије, робљења, нијесу могле да заузму простор од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до Брезојевица са Бесом наврх Проклетија. Љеворечке памтише, махом „митомани", истичући своју измишљену надмоћ и вриједност, помишљали су, ваљда у доба „збјега“, да је Лијева Ријека „матица племена Васојевића“. Та чињеница „памтиша“ и „приповједача“ је историски нетачна. У току рада на књизи „Васојевићи у свијетлу ономастике“ трудио сам се, из године у годину, поред писања пјесама, прича, драме и романа, да према својим могућностима, опишем ономастичке чињенице на јединственом простору области Васојевића. Тако је у књизи обухваћено горње и средње Полимље. Плав и Гусиње обрађени су у књизи „Мит о огњу и сунцу“, па је овом приликом било сувишно да се тај ономастички материјал уноси у ову књигу. Добрим дијелом била ми је упутна студија Митра Пешикана3. Дјело „Васојевићи у свијетлу ономастике“ је само један научни покушај да се сагледа прошлост племена, његов развој, многе етнолошке слојевитости, митолошки епови и многобројне одреднице значајне српске области, која је „централна вена“ Рашке и Србије. Настојао сам да избјегнем замке: ранијих истраживача и у том погледу бивао сам друкчији јер је и материја - ономастика - друкчија од ра3
Митар Пешикан: Ономатолошки прилози, IV, Српска Академија Наука и Умјетности - Одјељење језика и књижевности (Одбор за ономастику), Бгд, 1983, стр. 195-210.
-
19
-
Милош Осшојић
нијих описа историје, етнографије, етнологије и слично. Радоваће ме као истраживача, ако се ко млађи, у Васојевићима, нађе да дјело настави, допуни или пак поправи. Читаоцима препуштам да, из свих углова, оцијене научну вриједност дјела, која ће бити од користи за будуће научне дјелатности, јер су топоними у долини Лима и около Комова „петрифицирани споменици“ многостране душе Балкана. Аутор
-
20
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О адржај
1. Уводна р и је ч ...................................................................................... 7 2. Проф. др Зоран Ђорђевић: Предговор........................................... 9 3. Марко Шебек: Дјело научне вриједности.................................... 15 4. Аутор: Читаоцима............................................................................17 5. В А С О ЈЕ В И Ћ И ...............................................................................27 - Васојевићи..........................................................................................29 - Гранична линија према Кучима и Братоножићима..................... 38 - Гранична линија према Р о в ц и м а .................................................. 39 - Гранична линија према Морачи......................................................39 - Гранична линија према Морачи......................................................39 - Граница Горњих и Доњих В асојевићим а....................................41 - Хидроними Васојевића.................................................................... 42 6. НАМАСТИРСКИ ЗАПИС СА КРЧЕВА С ПРЕВОДОМ 1349...................................................... 45 7. ПАГАНСКИ ИДОЛИ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИћА.................................................. 49 - Многобожачки идоли у ономастици Васојевића......................51 - Бован у ономастици Васојевића......................................................53 - Црни бог у ономастици Васојевића............................................56 - Старац и дјед у ономастици Васојевића.................................... 59 - Женски предак у ономастици В асојевића....................................61 - Старац и баба у ономастици Васојевића....................................... 63 - Соко и вила у ономастици Васојевића........................................... 66 - Обор у ономастици В асојевића......................................................68 - Мит сунца у ономастици Васојевића................................ 71 -
21
-
Милош Осшојић
- Мит и легенда у ономастици Васојевића....................................... 77 - Ђаво у ономастици Л и м а .................................................................79 - Крст у ономастици Л и м а .................................................................88 - В лаш ићи..............................................................................................92 8. ХИДРОНИМИ ИЗ ПРЕДЖУПАНСКИХ ВРЕМ ЕНА...................................................................................... 95 - Перућица..............................................................................................97 - К раш тица.......................................................................................... 100 - Б и с т р и ц а .......................................................................................... 104 - Т и ф р а н .............................................................................................. 106 - Љ еш н и ц а.......................................................................................... 108 - Топоними из доба И л и р а ............................................................. 109 - В рм ош а.............................................................................................. 126 9. СВЕТИ САВА У ОНОМАСТИЦИ ГОРЊЕГ ТОКА Л И М А ............................................................. 131 - Врховни бог у антропонимији и ономастици Васојевића . . 133 - Ступ или стуб у ономастици В асојевића.................................... 135 - Свети Сава у ономастици Васојевића........................................... 139 10. АНТРОПОНИМИ ЗЛЕ РИЈЕКЕ 1485 ................................. 143 11. ТОПОНИМИ ДОБРЕ И ЗЛЕ РИ ЈЕ К Е .................................147 - Крајиште у топономастици Васојевића........................................149 - Б о ж и ћ е .............................................................................................. 151 - Чечево..................................................................................................155 - Коњухе (Коњуе, К о њ у с и )..............................................................158 - К ош утиће.......................................................................................... 165 - Ђ у л и ћ е .............................................................................................. 170 - Ц е ц у н е .............................................................................................. 178 - Кути (К о у т и )................................................................................... 188 - Првошевина.......................................................................................198 - А н џ е л а т е .......................................................................................... 205 - П о д е ................................................................................................. 207 - Андријевица...................................................................................... 209 - С е о ц е ................................................................................................. 214 - Сућеска (Сућевска)............................................................................217 - П р и со ја..............................................................................................220 - П е о в а ц ..............................................................................................224 - С а л е в и ћ е .......................................................................................... 227 -
22
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
- Г л у ди ................................................................................................ 229 - Краље................................................................................................ 231 - Параносјеница.................................................................................. 235 - Сјеножета................................ 238 12. ЛИМЊАЦИ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА.............. 241 - Слатина.............................................................................................243 - Забрђе................................................................................................ 246 - Трешњево......................................................................................... 248 - Трепча................................................................................................ 253 13. ОД ШЕКУЛАРА ДО КОМНИНА ИЛИ БУДИМЉЕ . . . 259 - Шекулар у свијетлу оном астике..................................................261 - Н аво ти н а......................................................................................... 265 - Папратишта......................................................................................267 - Ровца и Калудра...............................................................................269 - Крчево и Загорје...............................................................................271 - П етњ и к .............................................................................................273 14. ОНОМАСТИЧКЕ НАПОМЕНЕ О П О Л И Ц И .................. 277 - П о л и ц а .............................................................................................279 - Маште - село на Полици................................................................ 281 - Тиходол.............................................................................................284 - Драгосава......................................................................................... 287 15. БИХОР (ЗАГОРЈЕ) И Р О Ж А ЈЕ ........................................... 289 - Б и х о р ................................................................................................ 291 - Савин б о р ......................................................................................... 296 - П о р о ч е ............................................................................................. 299 - Г одочељ е......................................................................................... 301 - А з а н е .................................................................................................303 - Петњица............................................................................................. 305 - Т у ц а њ е .................................................................................. 309 - Трпези.................................................................................................311 - В р б и ц а ............................................................................................. 314 - В р ш ево ............................................................................................. 317 - Дашча р и је к а .................................................................................. 319 - Јаворова............................................................................................. 321 - Р адм анци......................................................................................... 323 - Л а г а т о р е ......................................................................................... 326 - Муровец............................................................................................. 329 -
23
-
Милош Осшојић
Рожаје..................................................................................................331 16. ОРОНИМИ ИЗ ПАГАНСКИХ ВРЕМЕНА......................... 335 - Ороними из паганских времена......................................................337 - З ел ети н .............................................................................................. 339 - Виситор (Ш ти т)................................................................................341 - Турјак..................................................................................................343 - Голеш ..................................................................................................344 - П р о к л ети је .......................................................................................346 - Т р ескави ц а.......................................................................................348 - Ч а к о р ..................................................................................................349 - Ком (види у тексту Лијева Р и јек а)...............................................527 17. ЛИМ РИЈЕКА И БЕРАНЕ...................................................... 351 - Беране..................................................................................................353 - Врач и ж у п а н ................................................................................... 357 - Л и м ..................................................................................................... 362 - Д апсиће.............................................................................................. 365 18. СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ТОПОНИМИ У ОБЛАСТИ Б У Д И М Љ Е ............................................................. 371 - Будимља у ономастици Васојевића...............................................373 - Просине.............................................................................................. 376 - Загорје у о н о м асти ц и .................................................................... 377 19. НЕМАЊИЋИ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА . . .. . 379 - Немањићи у ономастици Васојевића........................................... 381 - Мусићи у ономастици В асојеви ћа...............................................386 - Штитари у ономастици Васојевића...............................................388 - З а о с т р о .............................................................................................. 390 20. ОКО КОМНИНА ИЛИ БУДИ М Љ Е.................................... 395 - Један поглед на историјску антропонимију Васојевића . . . 397 - К р ч е в о ..............................................................................................403 - Жито у ономастици В асо јев и ћ а.................................................. 405 21. ТРИ ОНОМАСТИЧКА П Р И Л О Г А .................................... 411 - Црквине и црквишта у ономастици...............................................413 - Црковна буква (кумир - К р а љ е ).................................................. 415 - Спасовице (бог) у ономастици В асојевића................................ 416 22. ОНОМАСТИЧКЕ СТУДИЈЕ О ТОПОНИМИМА ОД ВОЈНИЦЕ ДО ГОРЊИХ С Е Л А ....................................... 419 - Виницка..............................................................................................421 -
-
24
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике - Буче.................................................................................................... 427 - Лубнице............................................................................................. 429 - П р а ћ ев ац ......................................................................................... 433 - Б а с т а х е ............................................................................................. 437 - Село Вуча у Горњим селима......................................................... 430 - Рујиш та............................................................................................. 442 - Заград.................................................................................................445 - К у ри куће..........................................................................................448 - Г лаваца............................................................................................. 451 23. ОД ЗЛЕ РИЈЕКЕ ДО ОРОНИМА ЧАКОР (Полимље) . . 455 - Улотина............................................................................................. 457 - М ури н а............................................................................................. 459 - Шеремет............................................................................................. 462 - Грачаница..........................................................................................465 - Зориће.................................................................................................467 - М аш н и ц а..........................................................................................469 - Велика.................................................................................................471 24. ЕТИМОЛОШКА АНАЛИЗА ГЕОГРАФСКОГ ПОЈМА ВАСОЈЕВИЋИ.............................................................473 - Етимолошка анализа географског појма Васојевићи . . . . 475 25. АНТРОПОНИМИ У ЛЕГЕНДАМА И РЈЕЧНИЦИМА . 483 - Ономастички речник Васојевића.................................................. 485 - Један прилог...................................................................................... 487 - Мит и легенда у ономастици Васојевића....................................489 26. О АНТРОПОНИМА И ДРЖАВНОМ ПРАВУ ОД ПЛАВА, ГУСИЊА ДО ВУСАЊ А....................................495 - П л а в .................................................................................................497 - Средњевјековно право у ономастици долине Л и м а ................. 499 - Вусање код Г у с и њ а ........................................................................502 - Бујане................................................................................................. 506 27. ИМЕНА ИЗ ПРЕДЈЕЛА ГУСИЊЕ - ПЛАВ И ПЛАВСКИХ РИБАРА.................................................................509 - Имена из предјела Гусиње - Плав и плавских рибара 1485. . 511 - Имена из предјела вилаета Палв 1485........................................ 513 28. О ДУАЛИЗМУ, ЛУЖАНИМА И ГРЦИМА У О Н О М А С Т И Ц И .................................................................... 515 - Елементи дуализма у Васојевићима...............................................517
-
25
-
Милош Осшојић
- Лужани у ономастици В асо јеви ћ а...............................................520 - Грци у топнимији В асо јев и ћ а...................................................... 523 29. ОД ЛИЈЕВЕ РИЈЕКЕ ДО ЗАТОНА И БИЈЕЛОГ ПОЉА („ПРУШКЕ ВАСИ“) ................................ 525 - Лијева Р и је к а ................................................................................... 527 30. ЛИМ (д о д а т а к )............................................................................553 - Л и м ..................................................................................................... 555 31. БИЈЕЛО ПОЉЕ У СВИЈЕТЛУ ОНОМ АСТИКЕ..................557 - Бијело Поље.......................................................................................559 - Бијело Поље у свијетлу о н о м асти к е........................................... 579 32. ПЕДАГОШКИ ЕСЕЈИ ИЗ О Н О М А СТИ КЕ......................... 583 - Хидроними - форма рада лингвистичке секције.........................585 - Један облик рада лингвистичке секције....................................... 590 - Један топоним из долине Лима...................................................... 594 33. Предисловие................................................................................... 599 34. Произведение научнои ценности...............................................605 35. Читателлм.......................................................................................607 36. Preface..............................................................................................611 37. The literary work of scientific validity........................................... 616 38. To the readers................................................................................... 618 39. Б и о гр аф и ја................................................................................... 621
-
26
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ВАСОЈЕВИЋИ
-
27
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
В асојевићи
Б
асојевићи су огромна географска област (ороним) између Србије и Црне Горе.
Васојевићи, огромно српско племе, смјештени су „међу високим планинама и под огромним Комовима дубоко у унутрашњости српске земље“.* Васојевићи су вековима бивали ван старе Црне Горе. Они су се звали „Седмо Брдо“1 2. Васојевићи, вели енглески конзул Никола Васојевић, генерал квартирмајстор за сувоземну турску Европу (1836-1838) „су пресјечени на двоје височајшом гором Комом (Холми) на Горње и Доње Васојевиће...“3 . Ороним Васојевићи (област: племе) има веома дубоку историјску прошлост. Цвијић каже: „Најбројније племе Васојевићи врло је сложеног поријекла. Старо становништво, племенско језгро, настањено у Лијевој Ријеци (?), појачано је сјеничким ускоцима. Они су проширили своју територију, и тако асимиловали старо племе Лужане (Напомена: Црнци и Мрке су Лужани (Пипери) - пр. М. О.), затим становништво Лима, архаично становништво, које се бавило земљорадњом и себе звало Србљаци. Најзад, Васојевићи су обухва1 2 3
Јован Ердељановић: Племе Васојевићи (Предговор, 25. октобар 1934. године, Београд; в. Др. РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, 1935, Сарајево. Јован Цвијић: Балканско полуострво, Кн>. друга, Београд, 1931, стр. 52. Ђорђе Малетић: Историско-критическо описаније битке косовске“ Предговор Ђорђа Мушицког, Нови Сад, 1847; В. С. Караџић: Рјечник („Црна Гора и Црногорци“); Милош Остојић: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, ЈАЗУ, Загреб, Ономастика југославића 10, 1982, Исти: Мит огња и сунца, Б. Поље, Либертас, 1999., стр. 96 - 108) -
29
-
Милош Осшојић
тили старо српско племе Шекуларце, настањено у долини (Напомена: Настањени у једном просијеку између брда под оронимом Сјекирица (Секирица) - пр. М. О.) једне Лимове притоке. Ово мало племе, иако добро заклоњено рељефом, почело се стапати са Васојевићима“4. Васојевићи су независно Брдо („Седмо Брдо“: „Потлашње Брдо“). Старина Васојевића, из старе Холмије („ланциане Холмиа“) потиче чак од 499. године. Диоба на племена, пошто су Срби били велики племенски микрокосмос, почиње 1160. године. На том „Седмом Брду“ „сохранило“ се ,јоште до данас“ „езгро и благородство старо Србско...“56. Васојевићи, давнашње српско племе, има своју територију, односно област. Зато се они - Васојевићи - у овој књизи „Васојевићи у свијетлу ономастике“ узимају, с топономастичких расуђивања као ороним. Костантин Јиречек их везује односно помиње у 1444. години. Међутим, Јиричек је превидио једну историјску истину: У вријеме уговора у Вучитрну 22 априла 1426 и уговора у Дривосту од 11 новембра 1426. године, кад је обиљежавана византијско - млетачка граница између скадарске области и Дривоста, сјеверно од те подкеле, гдје је Подгорица, сједиште је деспотова војводе, под њим, сем Пипера, бјеху ВАСОЈЕВИЋИ. Значи, године 1426, према напоменутим 4 5
6
Јован Цвијић: Балканско полуострво и јужнословенске земље, књ. II, Бгд, 1931, стр. 53; види: Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 74. Чупићева годишњица, књ. XVIII, Биоград, 1897, стр. 166-191). Види: Ђ. Мушицки, предговор књизи Малетића, Сравни: Др Р Ј Вешовић: Навед. дјело, стр. 93 (Напомена: Имена Дабете, Ковача и других су у традицији појединих васојевићких братстава“. Они су „патроними“ за презимена Дабетићи, Ковачевићи, итд. - Пр. М . О.) Ђорђе Мушицки (У спомен књизи Ђ. Малетића: „Историко критическе описание битке Косово пољске“, VIII - X, Нови Сад, 1847, П. И . Поповић: Записи, Цетиње, новембар, 1929, Исти: Записи, Цетиње, 1929, Ami Boue: La turguie d' Europe, III, p. 199 - 200, Paris, 1840, Др. P J Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 94, Етнографски зборник: књига V, страна 536, Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 88. К. Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Нк, Бгд, стр. 77, К. Јиречек: Историја Срба, II, 1952, Београд, Нк, стр. 322 (Наведени текст (формулација): „Сјеверно одатле бјеше Подгорица, сједиште деспотова војводе; под њим област града Медуна и племена Пипери и Васојевићи...“ Уговори у Вучитрну и Дривосту („Ацта арехиви венети II, 201-212, 241-257; 260-269/В. ЈБубић, VIII, 248-253, IX, 7-17; в. Упутства млетачког посланика (Ацта II, 223-238).
-
30-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
историјским доказима, Васојевићи се помињу, у односу на 1444, 18. година прије Јиречекова податка. Они су, у ово вријеме, племе. Подгорица, сјеверно од Дривоста, како је наглашено, је „сједиште“ намјесника („сједиште“ = подручје српског намјесника - пр. М. О.). Намјесник је војвода Алтоман. Поданици су му два племена: Пипери и Васојевићи7. Алтоман (Олтоман), иначе војвода, сродник је великог жупана Алтомана, сина Војинова, оца познатог Николе Алтомановића. Исти се звао и „Ос“. Алтоман је уписивано и као Олтоманус8. Помињање Васојевића 1426. године у уговорима јасно упућује на закључак да се „племе“, какви су Васојевићи, нијесу зачас створили, односно 1426. године. Племе се дуже ствара. Васојевићи су у доба Немањића били жупе: Будимља, Зла Ријека, Плав. Међутим, појавом или надолажењем Турака, спојене територијалне јединице, назвате су племеном. Кад Турци и Млечани не помињу „жупа“ него „племе", онда ваља поћи од чињенице: Кад је „жупа“ стварана (Будимља - Зла Ријека - Плав), тада је постојало „племе“. Зато појаву племена Васојевићи никако не треба везивати за један податак 1444. годину. Податак из 1426. године опонира податак из 1444. године. А податак из 1426. године опонира презиме Дабетић, које је заједно са Ковачевићима и Лопаћанима, основно или централно племе. Оно се помиње од 1285-1349. У доба „краљице матере“, односно Јелене, којој припадају „урочни Коњуси - Зла Ријека, помиње се соколар Смиљ Дабетић. Прије њега је соколар Лиљан, па се соколар Смиљ Дабетић у документима из старих српских старина помиње и као Смиљ Љиљановић (,,гороцвијет“). Манастирске повеље, а потом и Законик цара Стефана Душана (у Травунији и Дукљи) истичу жупе. Те жупе су постојале на 7 8
Љубић IX, 214 и д.; Јорга: Нотес II, 407 (Судске књиге у Дубровачкои архиву пр. М. О. Стојановић, Записи I, бр. 136, 174 (Алтоман=Олтоманус - пр. М . О. Мих. Ј. Динић: О Николи Алтомановићу, Бгд, 1932, Мих. Ј. Динић: Један нов податак о Николи Алтомановићу, Гласник СК, и др. XII, Скопље, 1932, стр. 257, Јован Радонић: Ђурађ Кастриот Скендербег, Споменик САН, XCV, Београд, 1942, III-IV (Мијеша се Алтоман са Скендербегом - в. Млетачки љетописи у Љубића (commisiss et relat, 3 и Јорга: Нотес III, 227-228 (Напомена: Алтоман, о коме смо говорили, столовао је у Подгорици. Уз њега, који „столује, стоје Пипери и Васојевићи. Кад је српска Деспотовина обновљена (1444 -1445) претходног деспота замијенио је Алтоман (Потврде: У Ламента од 2 априла 1448 помиње се један спор „пре три године“ у ,,Curia“ Комненовој (Comje u Zeti i guando reccssit Comlin de Хепta, u ,,curia“ Altomana.
-
31
-
Милош Осшојић
Лимском сливу у Васојевићима. Чим су се на историјску позорницу појавили Турци, који су „рушиоци жупе“, која је творевина развијеног феудализма, односно немањићког феудално-правног развоја, чим су се, у „надметању“ појавили и Млеци, свака „жупа“ је „племе“. Већа „племена“, ко што су бивали Васојевићи, Немањићи су дијелили или „цијепали“ на „жупе“. Нијесу им одговарале веће области, односно Васојевићи као област. У Васојевићима се каже следеће: „Ми смо један род“, односно и ово: „Ми смо ко с вр'вреће ко са дна вреће“ (Изрека - војвода Миљан Вуков). Шта, у овом случају, значи за војводу Васојевића „род“. Род је за њега, као и у Немањино доба, „династија“. Отуда Васојевићи имају заједничку славу са Немањићима - св. А. Михаила9. Значи „племе“ је „род“101. И „генерација“ је „род“]1(). У краља Стефана „народ“ је као „племе“12. Код Бугара и Грка је „род“. У староруском (U Nestora ed Miklosich) „род“ je „племе“ („род“ = династија = народ = сродство). У црквенословенском језику „племен“ је, према „семен“, односно ,,soboles“ или ,,tribus“, „династија“. Кад се говори о Васојевићима, који имају три жупе, а које су током краја XIV и током XV вијека сједињене, онда је сасвим јасно да су Васојевићи били „племе“ већ појавом „жупа“. То одговара XII и XIII вијеку. Кад су жупе „атрофирале“, изнутра, појавило се првобитно племе. Тај случај запажамо и у научној интерпретацији познатих историчара. Отуда констатација: „Племенска су имена сасвим потиснула, од средњег вијека, многа имена жупа; тако су на пр.“племена“ Зупци, Никшићи, Марковићи потиснула имена жупа Врсиње, Оногошт, Папратна...“ Слично Зупцима, Никшићима и Марковићима десио се случај и са Васојевићима. Три жупе: Будимља, Зла Ријека13, Плав, изнутра, историски законито, створили су једно племе - Васојевиће. Ове „апострофе“, које су историјско-лингвистиче природе, а које стоје у непобитној корелацији, руше оне историјске описе, па и Јиричеков помен о 1444, јер нијесу у стању да издрже „строгу научну критику“14. Настанак племена Васојевића, онај истински почетак, ваља везивати са појавом „жупе“ као територијалне јединице.15. 9 10 11 12 13 14 15
Мон. серб. 49, 74 Споменик III, 7 Мон серб. 49 Народ као племе у краља Стефана, п. 22-пр. М . О. Лијева Ријека није жупа - пр. М . О. М. Остојић: Мит о огњу и сунцу, Либертас, Б. Поље, 1999, стр. 97 К. Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Бгд, стр. 377
-
32
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Срби, смјештени дубље у унутрашњости Балкана, на изворима потока, грља, вруља и кркора, покрај вреоца, бара и брља, наставили су, ослањајући се сјећањем на станишта из прадомовине, свој укоријењени живот. Тамо гдје су били „горњи токови“, живе и текуће воде, гдје су били огромни језерски простори, гдје је било жбуња, липове и дубове шуме, гдје је било равнина и равница, долина и травних брегова, створене су „приземљуше“ („буда“ - изба: Будимља), „криваче" („дубирог“: „саврдак - Коњуси, Горња Ржаница), брвнаре, плотаре, потлеушице, усјеке и дашчаре. Све куће, према топономастичком материјалу око Комова, Таре и Лима, личиле су на најстарију и најчистију словенску помјесну неменклатуру. Та помјесна неменклатура на Лиму, у продолинама и долинама, одговарала је насељима Западне Украјине, Пољске и „окресности Кијева“, Прикарпатја и Закарпатја. Тамо гдје су живјели Вислани, Волињани (Хоћимија), Дуљеби, Мазови, Драговићи, Кривићи, Бужани, Кијевљани, Новгорођани (,,Словинци“), Северјани и Смољани, племенски микросмос, насељен на Лиму, донио је отуда имена за ријеку (Бистрица), за село са Карпата (Чечјун = Нечјун = Цецуне), за име Перуна (Перун - Перућица), за Кути (Кути - Прут, Кути - Зла Ријека), за Птич (Птич - Русија, Птич - Лијева Ријека), за Љубан (Љубан - Русија, Љубан - Комови). Донијели су они, носећи прадомовину са собом, вјеру са „прагова Дњепра“, језик, обичаје, имена. Србин са „распоточја“ тражио је „распоточје“; Србин из неке „дебрице“ (долине=логовине) тражио је и настањавао „долину“ Србин са некогјезера тражио је, у току сеобе, неко „језерце“ или језеро. „Горњи токови“ Лима, уоквирени шумама, добили су „праве“ и „првобитне“ Србе, који су основни етикум Словена. Област „првобитних“ Срба обухватила је крајеве на Лиму; обухватила је шумовите оквире Комова16. Васојевићи, према традицији, воде поријекло од једног паоца (Властимир: Василије). Он је „патроним“ племена.17Васојевићи, у 16
17
Б. Шулек: Поглед из биљинарства у правијек Словена а напосе Хрвата, Рад, књ. 39, 1887, 1-64; К. Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Београд, Нк„ стр. 67; Ј. Ердељановић: Предговор (Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, стр. 9 - види цитат: „Велико и знаменито племе српско, Васојевићи, са својим сједиштем међу високим планинама под огромним Комовима, доста (се нашло) у унутрашњости српске земље...“ Лубор Нидерле (Напомена: У погледу насељавања Срба на Балкану, Нидерле, познати светски антрополог, помиње насељавање Срба (Словена) на ријеци Лиму - в. раније напоменути извор). Лалевић - Протић: Насеља II, 536, види: Марко Миљанов: Племе Кучи, Београд, 1904, 12, и д. -
33
-
Милош Осшојић
односу на друга племена: Озриниће, Његуше (Озро: Његовати = тежити = Њего) имају као и Ћеклићи (Ћеклићи: св. Текла) имају хришћанску основу за своје презиме. Василије - деминутив Васо (Васој: Васол>, упореди: Драгој: Драгољ<хипохористик Драго (Драгољ: Драгоој, Вруља: Вруја - Ј>ЈБ, односно Љ>Ј, људи: јуди, је настао у вријеме примања хришћанства. Василије, у грчком језику, је ,,paai?i£ios“. У грчком језику је ,,vaslevs“ је „цар“, а у латинском ,,vasileos“.18 Византијска формула за PaaiA.£ius се преводи „благовјерни краљ“ („велики краљ“, „превисокиј“, ,,преславниј“). На основу ових језичких података може се закључити да је „патроним“ племена био висока личност: велики краљ, „превисокиј“ и „преславниј“. Имена Владимир или Властимир (власт: волост), под упливима Византије, преводи се, као и код Руса, са Василије.19 Западњачки обичај „краљ“ је ,,dominus“ (,,рех“). Диктатор, врховни војсковођа, је „victor ас triumphator“ и одговара латинском „император“. У Србији пак за Стефана Првовјенчанога постоји титула „краљ“, „самодржац“, „самодржавни краљ“. Он је, једноставно, „круна“ (,,stefanos“ = круна).2021 У току претхришћанског периода, поред огромног броја жупана, постоји територија Комнен (Комнин). Комнин је постојао прије 1189. године. У једном извјештају Анзберта21, постојала је посада Комнена која је мотрила на српског владара. Нахију Комнин, по18 19 20
21
К. Јиречек: Историја Срба, И , 1952, Нк„ Београд, стр. 76, (види: К. Јиречек - Ј. Радонић: Историја Срба, II, 1952, Бгд, стр. 44), Смичиклас: Цод. дипл., II, 138, бр. 135; В, 77, бр. 594, (види: К. Јиречек: ИС, 1952, Бгд, стр. 13), Г. Островски: Автократор и самодржац, Глас CLXIV, Београд, 1935. године, стр. 95 - 188, (види: К. Јиречек: Историја Срба, И И , Н к„ Београд, 1952, стр. 13 Напомена: Василије, име хришћанског поријекла, првобитно се јавило у „унутрашн»ости“ српске земл»е. Када је, под упливима Византије, пагански владар дошао у додир са новом цивилизацијом, он се прилагодио „новој вјери“ и напустио „стару вјеру“. Како је „пагански владар“: жрец или народни старешина, одустао од Иеруна, врховног бога огња, олује и кише, како је одустао од „дубових кумира“ (бован: балван = греда = стуб = пањ = соха (соа: соја), он је свој „род“ (,,племе“), према новом имену Василије, на „грчки начин“ („грчки образ“), основно племе, око којег ће се окупити остали „родови“ (,,племена“), све скупа, полазећи од сродности језичке и територије, као и од осталих одредница, племе назвати Васојевићи (Поп Драгољ: Црнац Смиљ Дабижив, „завом Василије зли“, 1349, в. М . Остојић, Мит огња и сунца, Либертас, 1999, стр. 161-163). Напомена: Трећи крсташки рат - примједба М. О. -
34
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ред Анзберта, помињу истраживачи —прву епоху турских навала22 . О нахији Комнин видјети у дефтеру из XV вијека23 . ,,Rassija“ (Raxia, Rascia) први пут се помиње као Рас, односно Рашка („рашка земља“ - пр. М. О.) „Српског владара“ осматра „посада“, а она припада Комнину (Комнену). Комнин (Комнен) се замјењује са топонимом (жупом) Будимља). Име Комнин (Комнен) траје се до 1485. г. Током немањикћког периода јављају се три жупе: Будимља, Зла Ријека (Комска Гора - Ком: Голич) и Плав. То је, углавном, некадашњи Комнин (Комнен) у којој је Будимља идентична Комнену. У тој пространој територији, која се за доба Римљана звала Трансмонтана, а коју су Срби превели као Загорје (Субмонтана припада Приморју, а Трансмонтана (Загорје), полазећи од „вододелнице“ Адрије и Дунава, припада „Дунавском сливу“ - пр. М. О.), настали су Васојевићи, који су „творци“ области (оронима) Васојевићи.24 Првобитни народни владари: жрец или народне старешине, звали су се „берани“. Топонамастички троугао Беран Крш - Беран Село - Беране упућује на „бирањ“. „Бирањ“ и „бир“ је „народни краљ“ („бирник“: ,,берник“). Име „беран“ или „бирањ“ је чест назив код Хрвата. Онако како је текло код Хрвата, тако је бивало и код Срба. Жупан, односно „беран“, позивао је скупштину (сабор) и, често пута, одлучивао о „лапоту“. Тај церемонијал је обављао „мали“ и „велики“ жупан или „жрец“. У близини Беран Крша налази се Мали 22 23 24
Митар Пешикан: Зетско-хумско - Рашка имена на почетку турскога доба, Ономастички прилози IV, SKN U, Београд, 1983, страна, 196 (,,KW M NN“) Селами Пулаху: Дефтери... 1485 (Тиране, 1974), стр. 73 А. Џроуста: Н. Архив ф. алтаре деутсцхе Оесцх, 16,1801,511 и д (Из рукописа Анзберта - пр. М. О.), Ђ. Даничић: Рјечник, под ричју „рашки“, Мон. Серб., 29, 33, Др. Л. Талоцки (Thalloczy): Гласник земаљског музеја, 18, 1906, 406 = Wiss Mitt, 11,1909, стр. 245 (Напомена: Године 1180 извршено је уједињавање мањих територија у унутрашњости Србије. Како су Васојевићи били „дубоко у унутрашњости српске земље“, постанком државе под Немањом, послије уједињавања у већ поменутој „унутрашњости“, Срби (=Васојевићи) су племе (род = династија). Територија Комнин (Комнен) је, у новим историјским околностима постала Будимља. Имала је статус жупе, а касније постаје Будимска епископија, у којој се преписује, из Номоканона, Будимска Крмчија (=Морачка Крмчија). Све жупе, у основи племена, настала према родовском уређењу, постају као територијалне феудалне административне јединице, подручја „владоуштих“, који су, у родбинском смислу, били блиски Немањи и његовим потомцима чи рођацима (родити - род - родим). Ова „напомена је већ једном истакнута - в. испред.
-
35
-
Милош Осшојић
и Велики Жупан25. Поред именице „жупан“ сусједи у Бихору говоре „шпан“ и „жапан“ (fc>a). Облик „јирра“ постојао је 1070 године. Будимир, на примјер, тумачи да Шпањи су (жупан: шпан) подани „шпана“, односно „жупана“. Те првобитне жупе, као и њихове улоге у животу, објашњавали су многи научници26 . Кад су попуцали шавови старих и средњовјековних жупа, јавило се, како је напријед исказано, племе. Племе се постепено стварало: постојало је основно племе - то су, у Васојевићима, као први племенски савез, Раевићи (Рајевићи). Они су, дале, Дабетићи, Ковачевићи и Лопаћани. Други племенски савез су Новаковићи, а трећи Миемановићи (Сви савези су војно-сељачког карактера: они су спајањем као јединствена религијска заједница, имајући заједничког духовног вођу св. А. Михаила, свој дијалекат, своју вјеру, своју територију и народног владара (василеос: базилеос) назвати Васојевићи. Васојевићи су „рашка земља“. Они су ван „зетске јепископије“. Имали су, послије Косова, у току Деспотовине своје војводе. Један од њих, у првом дијелу Деспотовине, био је велики кнез Радич. Замијенио га Алтоман. Радосав Бошковић,27 филолог, каже: „Prib'c Al'altoman (тј. Алтоман = Алтоманов, Алтомановић (Предислалић). Потом, према првој повељи, каже: Прибвцв. Алћоманв Предислалићћ. Овакав лингивистички податак говори да, поред имена, имена оца, постоји и презиме. Ове случајеве запажамо у Дечанској хрисовуљи.28 Хришћанска имена, код кнезова, почињу тек са Мутимировим сином Стефаном, којега је године 891, са књажевства протјерао Петар Гојинковић. Петар Гојинковић, син Првослава, потпогнут Византијом из Хрватске, заузео је престо (891-917) и омогућио прво у врховима властеле, а потом по дубини: средње и доње слојеве, примање „нове вјере“29. 25 26
27 28
29
Стари су изговарали Мали Џупан и Велики Џупан - пр. М . О. С. Станојевић: Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Биографски завод, Загреб, 1929, страна 602; Томислав Антуновић: Бирањ у Каштелима, Хрватски књижевни лист, Загреб, бр. 11, 1979, стр. 6; А. Шкобаљ: Обредне гомиле, Свети Криж у Чиову, 1970, стр. 327 (в. Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, стр. 687) Радослав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, Црногорска Академија Наука и Умјетности, Титоград, 1978, 424, 427. Милоје Милјевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880, стр. 43-45. Презиме Лалић помиње се у Доброј Ријеци 1346-1349, а исто тако и у Трепчи-Плав и Грнчару - Гусиње (Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, 3, 1349, 43-45) Јосип Хамм: Старословенска граматика, Загреб, 1974, страна 40; К. Јиречек: IS, 1952, I, Бгд, 112 -
36-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Кад је у питању ороним Васојевићи (област), односно појава имена Василије, истраживачки је оправдано истаћи двије чињенице: Име Василије сејавља 867 - 886. године. Име Василије II, опет цар, јавља се 976-1025. године. Оба цара су имали титулу ,,vasi!eos“ 30. Ове историјске „натукнице“ имају своје потврде31. Током Немањићког периода све до 1285. године, поред жупа били су и „урочни“ посједи. Коњуси, село под Комовима, заједно са Плавом и Баром у Приморју, припадали су Јелени, краљици матери. У Доброј Ријеци јавља се презиме Дабетић. Соколар је Смиљ Дабетић а Смиљ и Дабижив су синови Љиљана (љиљан: ,,гороцвијет“), па се Смиљ Дабетић прозива и Смиљ Љиљановић. Смиљ Дабетић се помиње у многим документима српских старина32. Исти Смиљ Дабетић се помиње у Дечанској хрисовуљи, 20-21, Гласник, књ. 15, 297, в. Хрисовуља Стев. Душана, Гласник, књ. 15., 299. Исти соколар се помиње у Рјечнику Ђуре Даничића као соколар који је био у „старе краљице“ у Доброј Ријеци. Соколар, који се помиње, находи се у Дечанској хрисовуљи33. Помен презимена Дабетић је везано за вријеме од 1285-1349. године. Ако су Дабетићи Васојевићи, као што и јесу, јер припадају племену Раевића (Рајевића - Дабетићи, Ковачевићи и Лопаћани, онда је јасно да су Васојевићи постојали као племе крајем XIII вијека. Овај податак, изникао из старих српских записа, ремети Јиречеков податак да се Васојевићи јављају, према дубровачким извјештајима, 1444. године. Васојевићи су племе већ крајем XIII вијека. Да су Дабетићи (1285-1349) Васојевићи, доказује титула војводе. Године 1614. војвода Васојевића, на Кучком сабору, је Никола Оташев - Дабетић. Њега замјењује, послије сродника Томаша Батрићева 1633, син Руслан, 1658, као војвода и као представник Васојевића код Бернарда Антонија у Задру. Овог војводу замијениће Селак, војвода, син Русланов, који је посјечен у Скадру 1692. године. Он се још презива и као Селак Васојевић. Углавном, тој грани Васојевића
30 31 32 33
Vasileos: Василије, Bazeleus: Базилије - пр. М. О. Повеља Василија II: Byz. з. II, 1893,45 - в. Konst. Porph., III, 139,145,149,158; в. К. Јиречек: IS, I, Бгд, 1952, стр. 98 Мон. серб. 96 (види: Дечанска хрисовуља и Хрисовуља Стев. Душана (Мон. серб. 91) Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, 3, 1349, ГСД, 1880, Београд, стр. 43-45 -
37-
Милош Осшојић
(Рајевића), односно Дабетићима, припада „сабља“ или пак „главарство“34. Васојевићи, у ономастичком смислу, су ороним. У Васојевичком закону 1829, који је наслијеђен од Николе Оташевића (1614) и Катанића: Милутина кнеза и Мирчете Кривог (1765-1796), стоји: „Да се Васојевичко држи од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до Цркве Брезојевице и Беса наврх Проклетија". Значи, територија Васојевића припада трима сливовима: Морачком сливу, Тарском сливу и Лимском сливу. Сва три слива чине велику област Васојевиће35. Горњи Васојевићи, према земљишном положају, имају два дијела. Један п редио иде од Вјетерника до Трешњевика. У овом предјелу су села (топоними, ороними, хидроними, ктетици) Лијеве Ријеке, Бара Краљских и Врањештице. Други дио је Андријевички крај: Злоречица (Добра Ријека) Краштица и Полимље36 Трећи дио обухвата територију од Брезојевичке цркве до Тројана, Беса наврх Проклетија и Богићевице. Он се, друкчије звао, Горњи Крај, а становници „Горњокрајци“. Горњи Васојевићи се додирују са Климентима, Кучима и племеном Ровца. Гранична линија према Кучима и Братоножићима Полазна тачка ове грачке линије јесте КОМ (Комови). Они се помињу у 14. вијеку (1330). Јован Ердељановић наглашава да име Ком долази од Пелазга, односно да је „пелашког поријекла“. Профе34
35 36
види литературу: В. С. Караџић, књ. IV, Народне пјесме, 19-23; испореди: Пјеванија црногорска и херцеговачка сабрана чубром Чојковићем черногорцем, Лајпциг, 1837, стр. 19; види: П. П. Његош: Огледало Србско, стр. 489: види: Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 319-320; сравни: Старине (в. Никола Оташев), књ. XII, Relatione et deskriptione del Sangiacato di Skutari, стр. 108/ види: Павле Ровински: Черногорија, I, стр. 809 (Напомена: О Оташу Николину и Руслану видјети у „Нова Зета“, 1889, св. XII (Пјесма „Станојева Стана“). Сравни уз претходно: Јован Томић: Црна Гора за морејског рата, Прилози прибрани у Млетачкој архиви, I, L XX, стр. 290/v. Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи (Главарска звања), Сарајево, 1935, стр. 320-321) Др. Илија Јелић: Васојевички закон у 12 точака, СКА, књига LXXIII, Београд, 1929, стр. 1 Полимље захвата простор од Сућевске, Јерине Главе и Баља до Чакора, Зелене Баре (Плавско језеро) - Пр. М . О. -
38
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
сор др. Олга Луковић-Пјановић у књигама: „Срби... народ најстарији, књ. I и књ. II, јануар - март 1990, сматра да су Пелазги антички Срби, који су имали бога „ОГЕН“ Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1972, стр. (томП), 131. истичедајеКом од правословенског придјева „стрм“ (,,окомит“). Владимир Даљ: Толк. слов., С-Петербург - Москва, 1882 („холм „ = „горка"), стр. 131. У Дечанској хрисовуљи, везано за међе и „међице“ помиње се Ком37. Од Комова, полазне тачке, граница иде овако: Ком - Маргарита (семитског поријекла - лат. јез. ,,margarita“ (,,бисер“): грч.). Кажемо Маргарита, а у ствари граница је хидроним Маргаритска Ријека. Она извире испод Причеља (прича: такнути - забран везан са свађом, сукобом, бојем, препирком, ,,причељањем“38). Границе иде Турјаком, Ћуром, Козељом, Црном Планином на Планиницу и Јаблан (тур - Тур + јак = Турјак; ћуре - алб. види: видјети; коза: јарац в. Јарчица; црн+планина = Црна Планина; планина - планин+ица = Планиница; ,јаблан“ од ,јабланв“ (,јаболнв“:,јабука“ - Јаблан: Јабука - Лијева Ријека. Гранична линија према Ровцима Постоје, према Ровцима, три ономастичке синтагме. То су Јаворова Глава, Суводо и Висока Глава. Управни дио је „глава“ и „до“, а одредбени је „Јаворова", „Висока“ и „Сув“ са споним вокалом -о. Гранична линија према Морачи Гранична линија према Морачи састоји се од брда и травних и брдовитих коса. Линија иде од Требешице (треба: жртва), на Тузи (туземиј: урођеник), а онда на Тару, Јабуку (јаблан: јабука), Црни Вал, Стражарицу (Планиница). Даље се гранична линија креће према Пивљену и Кључу39. Горњи Васојевићи преко Комова Ороним Ком раздваја Тару и Лим. Оба хидронима, од вододелнице, припадају Дунавском сливу или Црном мору. Око Лима су 37 38 39
Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД, Бгд, 1880 П. Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, 40 (прича: такнути), стр. 429-430 Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 -
39
-
Милош Осшојић
ороними Штавна (штаваљ: кисео) - Пехови (пех-пеј-пе: Пех (Пе). Име долази од мађарске ријечи ,,peh“, „реу“, „реј“, што значи дорат црвеносмеђе боје, који је одгајан, у ергели, у Коњусима40, а затим Лиса, Рудо Брдо, Бач, Градишница. Благе падине су Патковица, Околишта, Рујишта, Велико Брдо, Бјелега, Превија (Трепча), Црвена Стијена. У основи ономастичких именица су ријеч: lys - ћелав, руд (руда, рудо): „риђ"41 (Напомена: Од именице „патер“ (отац) јавља се особено име Патко (хипохористик). Како је ово мјесто означавало „уговоре“ и „договоре“ између Лимског и Тарског слива, јавило се, уз суфикс - ица, топоним Патковица. Остали топоними имају ослонце у „около“, „руј“, „биљег“ („биљег“: обијелити коцем), „превој“ (,,пресло“), „црвенило“. На југоистоку су ороними Мојан (Мољан: љ>ј - Сточица Самоград - Јежин До - Смудирога - Јарчица - Липовица - Крст Остојина плоча (ктетик - Остоја Лалић (1783-1888). Према истом имену је хидроним Остојин Мост - Цецуне, Остојина Задница - Кути) - Гребен - Виситор. На ји„ ка долинама Злоречице и Полимља су Зелетин („зло“ + ,,тин“), Превија (,,превој“) и Јерина Глава (утврђење из доба Деспотовине). (Напомена: Мојан се налази у близини Илијине Главе. Она је настала нестанком мита о Перуну, богу огња. Испод Илијине Главе, односно кумира у славу бога Перуна, тече ријека Перућица (хидроним). Сјеверно од ушћа Злоречице у Лим су ороними Баљ, Сјекирица, Мокра, Приједо, Штит и Чакор, као и ороним Голеш изнад лијевог тока Лима. Испод поменутих оронима су топоними Сеоце, Грачаница, Велика са Горњом Ржаницом и Машницом, а затим Мурина, Горња и Доња Улотина и село Луге са Сућевском. Горњи Васојевићи, на ушћу Зле Ријеке у Лим имали су кумир (бован: дуб=храст=дрво: дријево. Отуда, уз префикс - ан, топоним Андријевица. Прасловенски идол; дуб са главом, у основи Дајбог или Перун, а можда и „пањ“, пламтио је с лијевог тока Злоречице и обасјавао зракама горњи ток зеленог Лима. Он је симболизовао „огањ“, „пламен“, „црвенило“. Дуб, односно храст, је „дријево“.42 Њему се приносила жртва. Појавом хришћанства он је био „вјештац“ („ђа40 41 42
Објашњење именице ,,peh“ - Ђ. Сремац: Посланица..., Бгд, 1987, стр. 270 П. Скок, навед. дјело, књ. II, 307 Исти: Навед. дјело, књ. III, стр. 165 Речник српскохрватског књижевног језика, Нови Сад - Загреб, 1967., страна 779 (дријево: древо-екавски)
-
40
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
во“). У новим приликама уливао је страх. Дрвени бог (,,пањ“) је бивао идентификован са „ђаволом“ („вјешт“: ,,вјештац“), односно са Иваноном, божанством огња уочи Бадње вечери и Божића. Отуда би и дјеца, видјевши и даље упаљен „пањ“ (кумир) у страху довикивала: Ањ, пањ, вјешт Иван“.43 Овај детаљ из игре, наслијеђен на прелому „старе вјере“ у „нову вјеру“, однијели су Срби к Сријему. Али, иако је ова узречица отишла далеко од ушћа Злоречице у Лим, ипак је остало „памтиша“ да наследнике опомену словенским идолом. Како је идол „дрво“ (,,дријево“:“дуб“) временом се стварао топоним, покрај дрвене цркве, Андријевица (Ан-дријево+ица = Андријевица). Напоредо са овим топонимом, пошто је кумир био „дуб“, појавило се, истим историјским током, Дубачка Глава, јер је „дуб“ био изграђен и од дјелова људског тијела.44У близини Дубачке Главе је топоним Божиће (бог (бох): бух-багха). Бог је „Аз“, а „Аз“ је и кумир: дуб, пањ, стуб, бован, грана, греда, колац, итд.45 Граница Горњих и Доњих Васојевића Граница према Доњим Васојевићима иде од Патковице до Љешнице. Она је означена планинама: Турија (тур - Турија), Јеловица (јела - Јеловица), Туста (туста - честоба: туста и тма) - Бјеласица (Бјела: бјеласати - Бјеласица - Рупа (јама-рупа) - Луке - Шишка (бјес: чорт - В. Даљ: Толк. слов., С-Петербург - Москва, 1882, IV, 637) Граница од сјевера и сјеверозапада иде ка сјевероистоку: Вучје - Говеђа Глава - Доњи Бихор - Црни врхови - Расова - Шестаревац - Остро. Десна страна долине Лима (Доњи Васојевићи) означава се оронимима: Мокра (мокар: мокра) - Цмиљевица (цмиље: смиљ) 43
44 45
Натко Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Логос, Сплит, 1981, дио VI, 381-382 (129-130), в. Мајнарић-Горски: Грчко-хрватски или српски рјечник, Школ. књига, 1976, Загреб (Напомена: У грчком језику „ „ значи - на, горе, горе на, па отуда Нандријевница (на+дријево+ица - Нандријевница. У говору Бихора се чује Нандревница (На - древо + ица = Нандревница. У говору Плава и Гусиња чује се остатак старијег именовања мјеста Нандријевница (Нандревица). У roвору Арбанаса (Врмоша) чује се Нандровица. У свим случајевима присутно је „ДРиЈево“, „древо“ и „дру“, што упућује на „дрво“, „древо“, „дуб“ - дрво = храст = грч. језик = „дрво“, „храст“. Наводи напомињу да узречица „Ањ (Ан), пањ, вјешт Иван“ значи кумир од „дуба“, а исти је „бован“ за горњи ток Лима, па отуда и Горњи Васојевићи - пр. М . О.), Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКА, 1973, Бгд, стр. 51, У словенским (и германским) језицима једна иста ријеч значи и идол и колац и пањ. Ријеч „асс“ (ссканд.) је греда, дирек и ас (аз). „Аз“ је, дакле, „бог“. У сј „соха“ значи „колац“ (,,батина“), у чешком „статуа“ (,,фигура“), а у српском, руском и пољском „балван“ је „греда“, „дирек“ и „идол“ - види раније објашњење).
-41
-
Милош Осшојић
Клисура (југозапад: Навотина. Граница ка сјеверозападу иде на Тивран, а потом, горња линија, се протеже брдима: Ровца - Шекулар (Калударске Капе, Мургач, Мокри До - Турјак - Љешница (Љешница је граница Васојевића и Бихора46. Граница од Мокре и Кукаљског Брда иде према Ругови: Глођија - Ваганица - Приедо - Лијепи До - Чакор (Напоменах: На водоници, односно Чакору, почиње граница према плавско-гусињској котлини: Тетредињак - Језерски врх - Јечмишта - Кодра - Криваче Штит - Приедо - Иванпоље. Даље: Суовара - Крњан - Зарепак - Голеш (изнад Мурине и Баће) - Виситор (Штит). Даље: Гребен - Крст Остојина Плоча - Липовица, а према Албанији: Сточица - Јежим До - Смудирога - Јарчица - Асанац - Црнагора Илијина Глава - Мојан Комови - ознака „х“ упућује да поменути топоними припадају Горњим а не Доњим Васојевићима - Примједба М. О.). Уз напоменухх се додаје: граница иде Батлани - Трепетљиш (кучка област) - Борови под - Балван (Бајван: Бован) - Међукомље Комови - Загон - Рогаме - Турјак - Ћура (Кучи) - Маргаритска Ријека, и даље - ознака „хх“ упућује да је аутор, иако је дошло, понегдје, до понављања, да „заокружи област“ Васојевића, која је, у историјском погледу, дио некадашње Рашке. Последње „напомене“ не односе се на Доње Васојевиће. Топоним Трепча са околином је граница између Г орњих и Доњих Васојевића. У митолошком погледу може се рећи следеће: „бијело“ се „пречишћа“ у Трепчи (треба: жртва). Ту, у Трепчи, је кумир па отуда „Стубица“, јер је идол пагански „стуб“. Одатле се улази у простор огња (пламена), а потом простор „плавети“ и ,,црнила“). Хидроними Васојевића Слив Мораче: Ријека (од Лопатске Ријеке и Ковачице) Ножица (доњи ток) - Љеваја - Ножица - Мала Ријека и Требешица. Слив Таре: Опасаница - Веруша - Тара - потом: Дрцка и Врањештичка Ријека (Напомена: У овом региону су били настањени Кричи и Врањеши, који су се отселили за Вранеш - пр. М. О.). Слив Лима: Вучји Поток - Скробатуша - Ва (Врмоша) - Грнчар (Гља, Доља и Грчар праве Вруљу) - Вруља (-Вруја: љ>ј) - Ључа Зелена Бара (Језеро - Плав). Језеро прима потоке с Гребена, Липови46
Васојевички закон у 12. точака, 1829, Краштица: види: Др. И . Јелић: Васојевички закон у 12. точака, СКА, књ. LXXIII, Бгд, 1929, 1, Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935), види: Др. И. Јелић: Навед. дјело, СКЗ, Бгд, 1922
-
42
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
це, Виситора, Сточице - пр. М. О.). У језеро се уливају: Ђуричка Ријека и Комаруша. Из Језера истиче ЈЈим. У Лим се уливају: Величка Ријека - Ржаничка Ријека - Зорићки Поток - Шереметски Поток Пишевска Ријека. марсенићка ријека од Шекулара и њених потока и поточића. Са лијеве стране у Лим: Брезовички Поток, Пепићки Поток, Муринска Ријека, Крушевачки Поток (Шеремет), Вођенички Поток (Напомена: Поток протиче покрај куће Арсенија Ђолева Радоњиша који је имао везе са Карађорђем и Петром I - пр. М. О.). Лим прима велику притоку Злоречицу у коју се уливају Перујћица (Перун: бог огња), Албушница (Лабушница) која се, поред старих назива, зове Куцкаја. У њу се улива Штицкаја испод планине Штита и Куцкаја, испод Липовице. Куцкаја има велик број врела, вреоца, кркора, грља, вруја, кључева, макава. Ту је на гласу знани водопад Кркор. Куцкаја прима многе потоке од Зелетина: Вукадиновића Поток (ушће овог потока је Остојин мост. У Куцкају се улива Бавански Поток (Цецуне), Цецунски Поток (Вођенички) од Зелетина и Стубица, потоци из Грабља, Црногоре, као и од Трноваче. Кад се састане ова валовита ријека са Перућицом прави се Зла Ријека (Добра Ријека), односно Злоречица. Перућица, коју смо споменули постаје од постаје од Десне Ријеке, Царинске Ријеке у Луцког Потока, Бабовог Потока, Брадавца. Обје ријеке: Перућица и Куцкаја губе своје име јер стварају Злоречицу која прима у даљем току потоке од Превије и Великог Крша. Злоречица се улива у Лим. Она је у средњем вијеку била жупа (Комска Гора: Чрногора). Друга Лимова притока је Краштица (Крашчица: Крешчица). Она настаје од Рајове Ријеке, Облобрдске Ријеке и Дурачког Поточића. Улива се у Ј1им, код Присоје, гдје је познато „гувно“ или „коло“ Дабетића: Никола Оташев (Станоје, Оташ, Руслан, Селак (Никола-Коле) посјечен 1692. у Скадру као војвода Васојевића. Лим прима Градишницу, Требачку Ријеку, Навотинско Врело, Шекуларску Ријеку, Ржаничку Ријеку, Скробатушу, Калударску Ријеку, Ровачки Поток, Љешевицу, Биједањ, Будимску Ријеку, Брњицу, Петњичко Ђатло, Загорско Врело, Ријеку од Љута и Виницке, Бистрицу, Сушицу, а онда Љешницу са потоцима са обје стране. ЈБешница је, према Васојевићком закону, доња граница области Васојевића.
-
43
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Н А М А С Т И Р С К И З А П И С СА К Р Ч Е В А СА П Р Е В О Д О М 1 3 4 9
-
45
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
a i.b р б у ш
W^н
Н-л }o;j н N*uHb jU jd p-bKsa'
Д ББрђ^ц
те л га Н ^ ш и д о и е т ... , _^ C b Н Д ^ Г Ј , НСВдјј b:MHbJ±JJJlG м A«.Bb Дб||Ц ; л
# S S s - S ™
:
nfl^6N%0Y nptBOte h i « M A T,1 b
I
® о Л .8 г т о р № н т р е ч -и м n „ . ,. ! S f b g K « « « H T t f l b П п аго л с Т ћ ' ' . P’'Ч е^Ж В л о а .Т Ј'н B'bcvИ О БР^. -
&
,lb
Б л а д м к ^ ! Н« П У
.
^
јГ
г
‘
^ O R »Кбј?0Д|>{цМС£ЛУ tteKOl'/ifc f.b HM't’M u
* № ч н и « «. в м № а ги 1 ,,,,
' ^
Ј fl Г-.-1 1
б о Р
' ^ " <
» т
т
1':
n ,& ; : i,
Ч f' Б М u.h с 'м !! А b ,P-, 0 C H-f' f : j ’
m
^ y
_
n
a
m , .u , - z i, , J.-у ; ■ u
Овај запис сам нашао на једном јеванђељу у архиви Протића 12. ст. 1912. Запис је писан угљевом. Поп богом Лалевић и госп. Протић рекоше да је запис нашао поп Милош Вуковић 1862. године на срушевини манастира у Чечеву испод Коњуха. Јеванђеље је остало у архиви и нијесам могао да га узмем Томаш Катанић, 1915, Женева.
-
47-
Милош Осшојић
(Т| (З а а ...) Ja царства ми. Ја речени Василије звани ђаво и црн цар од Кома у Дебреци од краја Плава. Од давнине до дан данас доље у Будимљи. Пишем читавом народу Дебреце у цркви Зла ријека. (Х М а ....) Родитељи наши дођоше из дрвећа и дрезге и овдје им је колац, дом и племе. У Дебреци. (С0П8....) Владика Радослав. Од давнине свемогући вијенац и вјера овдје веже и сажима три племена у прво племе. (Ш О Д ....) Друго и треће племе сажима у прво племе и сведржитељ говори по други пут власт свуда. Војвода Радослав вољом прозва народ именом владара на грчки начин. (COOft....) Народ села Секул са свим сјекирашима (брадварима) и са свим засеоцима је област (власт'је овдје дјед, отац ми и дијак Стубица и сињор Василица по дужности вјенчава на сабору. Скупља господар. И сабор удостојава племе. Црнац Смиљ Дабижив звани Васшш Зли
(1349)
-
48-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ПАГАНСКИ ИДОЛИ У О Н О М А С Т И Ц И ВАСОЈЕВИЋА
-
49
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
НОГОБОЖАЧКИ ИДОЛИ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
Н
апш преци били су многобошци. Они су вјековима држали стаРУ вЈеРУ- Њихова божанства су били Вид, Световид, Сварог, Сварожић, Дабог или Дајбог. На челу нашег Пантенона стојао је Дајбог (Дабог). Он је, све до краја паганизма, наш највећи бог или „суммус деус“. Дабог је наш национални бог, односно родоначалник цијелога народа, његов највећи пријатељ и помагач. Њега су замијенили хришћански свеци највишег ранга: свети Аранђео, Свети Јован, свети Ђорђе, свети Никола и свети Сава. Кад су стари богови, под притиском хришћанства, онемогућени и уклоњени, негирањем или пак компромисом, из цијелог старог пантенона, једини се Дабог, односно његови хришћански супститути, истиче као равноправни супарник Божји, који има исту снагу као што је посједује и Бог. Словени, односно Срби, одржавајући стару вјеру, имали су и идоле, односно фетише. Они су били сачињени од дрвета, печене земље или од камена. Они су се звали „бован“, „болван“ или „балван“. „Обично се сматра да топоним Баван указује на мјеста из времена многобожачких вјеровања на којима су били постављени идоли...“ У долини ЈЈима, односно у Васојевићима, Баван се јавља између Градине и села Виницке, затим Трепче и Трешњева, а онда у Цецунима (Бавански поток) и Баван наврх Комова. У Трешњеву, пак, идол је био представљен као „човјечија глава“. Отуда наврх Трешњева топоним Чоеча глава. Топоним Баван се помиње 1316. године у Бањској повељи која је писана у Зети. Име Бован помиње се 1395. године код Алексинца (Бованска клисура). Тврђава, ваљда од балвана, срушена је, према потврдама, 1413. године. У Црној Гори, између цуцких села Круга и Трњина, јавља се Бован као успомена из српске старине. Поред топонима Баван, Болван или Балван, постоје и топоними типа -51
-
Милош Осшојић
Баваниште и Бованиште. Многи писци, а међу њима Јиречек и Нидерле, сматрају да ти називи представљају некадашње многобожачке идоле. У словенским језицима, као и у германским, једна ријеч значи и идол и колац, и пањ. Ријеч асс, у старом скандинавском језику, значи колац, батину, а у чешком статуу и фигуру. Ријеч баван у српском, руском и пољском језику значи и греда, дирек и идол. У идоле се, дакако, убрајају и стожер, соху, ступ и грану. Гдје год је бивала соха као кумир, односно кип или идол, на та мјеста постављани су „крсгови“. Отуда Крстац у околини Берана, Крстац у близини Краштице, Крст на ЈЈиповици, са које теку потоци према Злој Ријеци. Доментијан, говорећи о раду Саве Немањића, каже ово: „Он украси своје отачаство сваким благовјерим и светим црквама, а поља удолија и брда, гдје не стиже цркве подигнути, ту крст постави, да се на сваком мјесту име божје прославља. „Архиепископ Сава је, постављајући крстове, уклањао многобоштво које је трајало дуго код Срба па чак до краја 13. вијека. Топоними, који су наведени, доказ су да је наша прошлост, а самим тим и култура, у коријену паганска. Иако је хришћанство примљено, иако је оно нова вјера, ипак из сваког хришћанина, а нарочито православца, вири паган.
-
52
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б ован у ономастици васојевића
Болван је паганско светилиште. У горњим токовима Лима јавља се доласком Словена или Срба у унутрашњост Балкана. Називи „Бован“ или „Болван“ („Баван“) крећу се од широких сјеверних територија Балкана ка ужим просторима према југу. Они чине један ланац који напомиње Словене у процесу једне валовите сеобе. Археолошка истраживања, међу којима се истичу научна сазнања К. Шухарта, В. Хвојке и Лубора Нидерлеа, поуздано су утврдила, уз Сакса Граматика, да су постојала паганска светилишта у Аркони, Ретри, Кијеву. Кијевско паганско светилиште, односно жртвени олтар, налази се под Десјатинском црквом у насељу Петровског. У овим мјестима јавља се кип словенског бога. У Аркони је постојао Свантовитов кип. Био је висок осам до девет метара. Данци су га оборили 1136, а потом коначно 1168. године. У Ретри, гдје је историјски смјештен словенски савез Ободрита, био је Сварожићев кип. У Кијеву пак био је кип Перуна, бога огња. Световиду је сродан бог Тројан. Он је један од манифестација Световиђа. Старац, у нашим приповјеткама, по коме постоје и поједини топоними, јаше као и Световид на зеленом коњу. По мишљењу Гаспаринија полицефални идол из Арконе је представљао лунарно и хтонско божанство. Коњ највећег божанства је, пошто путује ноћу, ноћни астрални коњ. Старински идол, односно „болван“, направљен од љесковине, је „дрвени бог“ или пак „бог од липе“. Такав идол постављан је гдје су Словени, односно Срби, наставили да живе на Балкану. Како су на горњим токовима Лима били бројни, са више војно-сељачких савеза, а сродни по језику и вјери, они су постављали и „болване“ (,,баване“). Кип, односно отесани дирек, греда, колац, па чак и камен тесаник, што значи „аз“ или „асс“, у Херцеговини се зове „болван“. Нема сумње да је „болван“ (,,бован“) кумир, односно кип. Ту ваља видјети и топоним Азане. -
53
-
Милош Осшојић
„Баван“ указује на мјеста из времена многобожачких вјеровања. Гдје год је назив Баван, Бован, Болван, тамо је некада, прије примања „нове вјере“ или хришћанства био збор, литија или сабор многобожачких Срба. Ријеч „Баван“ познат је у Бањској повељи 1316. године. У руском језику, како тумачи Владимир Ивановић Даљ, болван је идол: истукањ, статуја, јазическиј извајаниј бог. То тврди и Брикнер, пољски лингвист, који сматра према потврдама у српском, руском и пољском језику, да је баван идол: греда, дирек. Греда и дирек је „аз“ (асс), односно бог. Ријеч соха у српском језику је колац, батина, а у чешком је статуа, фигура. Према Де Фисеру идоли су и пањеви, коље, камење. Форма идола је чак и „човјечије главе“, односно „чоече главе“ („чоеча глава“: Чоеча глава - топоним, село Трешњево, Васојевићи). Топоним Бован јавља се код Београда као Бованиште, а код Крушевца као Бован. Тај топоним који се запажа у Србији, присутан је на Лиму. Бован (Баван) постоји на ивици Градине и Виницке, тј. између некадашњег града и садашњег насеља. „Чоеча глава“, топоним у Трешњеву, је „Бованиште“ или „Болваниште“. На њему је идол имао лик „човјечије главе“ или „чоече главе“. Ороним Тројан, између Врмоше и Гусиња, упућује на Световидовог наследника. Он се може назвати и Триглавом. Ослањајући се на скаске и на интерпретације појединих скаски, Тројан је, као и Световид, ноћни коњаник и бог рата. Сродан је, у овим димензијама, и са германским Воданом. Он је ноћно божанство или ноћни божански коњаник. Име је врховног бога, добија људску жртву, жртвује му се ован. Богови - коњаници су, сем Тројана и Триглава, и Дајбог (Дабог), а Дабог је име великог националног бога, односно врховни бог, ђаво, путник, проналазач, љекар, ковач, демон, божји брат, божји побратим. Сличну сродност показује и „старац“. У близини Плава (Метех) постоји дуалистички топоним Старац и Баба. Старац, у склопу ове анализе је наш врховни бог. Он је, уједно, и руски врховни бог, односно он је „пањ“ (,,старац“), тј. „домовој“ крај огњишта. Топоним Бован (Баван) јавља се наврх Кома. Тамо Васојевићи излазе на сабор. Кад је уклоњен са Кома идол, постављен је „крст“, па је по њему, у близини топонима Бован (Баван) настао топоним Крст. Овај топоним иде даље. Један крш између села Круга и Трњина зове се Бован. Он се, дакле, јавља у старој Црној Гори. То, свакако, потврђује и др. Јован Ердељановић. Овај крш „са именом Бован можемо сматрати за једно од таквих мјеста на којима су стајали идоли наших многобожачких предака.“
-
54
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Топографска имена типа Бован-Болван врло су распрострањена по свим нашим крајевима. Многи писци, међу којима Јиречек и Нидерле, сматрају да име Бован (Болван) је успомена на многобожачке или паганске идоле. Овај топоним, присутан на територији Васојевића, у језичком, религијском и историјском смислу, упућује на чињеницу колико је паганска вјера била јака у односу на хришћанство, које није посве елиминисало из својих норми оно народно. Функција Бована, народног светилишта, преношена је на Крст, гдје су се, као на Кому, одржавали васојевићки скупови, излети и сабори.
-
55
-
Милош Осшојић
1 |
рпм
БОГ У ОНОМ АСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
Б
елик број хидронима, оронима и топонима у Седмој Гори или Васојевићима упућују нас на име врховног бога из старе словенске или српске религије. То име је Црнобог. Он је присутан од Љешнице до Вјетерника и од Бјеласице до Тројана, Черена и Беса на Проклетијама. Јавља се на оси сјевер-југ, гдје боје прелазе, као симболи, овим редом: „бијело“ у „црвено“, а онда „црвено“ („огњевито“) у „црно“. Хидроним Краштица је полазни мотив наше анализе. Краштица се налази у изворишном дијелу горњег тока Лима. Она је јака притока Лима. Тече широком увалом између Штавне, познате у средњовјековним документима,1и оронима Трешњевик. Протеже се десет километара. Снажна је, носи дрвље и камење и нестаје у Лим код ојконима Краштица.2 Краштица је, очигледно, хидроним старијег поријекла. Он је могао настати током VII вијека. То, отприлике, одговара времену друге половине VII вијека када је био на „пријестољу цар Хераклије“.3 Словени, односно Срби, одвајајући се од предбалканске домовине, гдје је било ријека, језера и вода,4 понијели су прадомовину са собом: вјеру, језик, успомену на географску средину одакле потичу и населили се у сличним географским условима: удолинама, речним коритима, рупама или јамама, у дубравама и шумама. Нове средине
1 2 3 4
Fr. Miklosich: M onumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Beč, 1858., 96; Др. P-J. B. Вешовић, професор: Горњи Васојевићи преко Комова, Племе Васојевићи, Сарајево, 1930, стр. 29. Вјекослав Клаић: Повијест Хрвата, I, М Н, Згб, 1981, стр. 44; Ј. Разњадовски: Р Сл. VI, 39-58; -
56
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
одговарале су географским одредницама прапостојбине.5 Како је увала Краштице богата шумом, водом, жбуњем, гајевима и изворима, што одговара сливовима горње Висле, горњега Дњестра и Буга, односно западном дијелу дњепарских простора, то је природно што се једна скупина, одломак већег племена, населило покрај ове текуће воде.6 Краштица је мања ријека. Словени, у Румунији, великом дијелу притока, дали су своја имена.7Ту особину они су, свакако потврдили и на Лиму. Доказ су хидроними: Бистрица, Блато8 (Плавско блато), Љешница9, Луже (луг)10. Они, природно, нијесу заузимали само изворишни дио неке речне котлине него су се, слично у прадомовини, пружали или настањивали горњим, средњим и доњим током ријеке.11 Чињеница је да је „домаће становништво“ насеља придопшица, односно „дошљака“, називало именима која значе етничку припадност, донесену из прапостојбине.12 Тако Краштица, односно Краштичани, значе „етничку групацију", односно једну етнички сродну насеобину. Отуда, према Речани, имамо Злоречани, Доброречани, Љеворечани, Краштичани, Полимљани (Лемези: Полвшл, Будимљани итд.)13. 5
6
7
8 9 10
11 12
13
В. Јагић: Ein Kapitel aus der Geschichte der aud slavischen Sprachen, Arch. f. slav. Phil. XVII, 47-87; упореди-В. Јагић: Einige Streittragen-2. Verwandschaftsverhaltnisse innerhalb der slavischen Sprachen, Arch. f. slav. Phil. XX, 13-48; Др. Б. Шулек: Pogled iz biljarstva u praviek Slavenah a napose Hrvatah, Рад, књига 39, 1887, страна 1-64; види: К. Кадлец - Ф. Тарановски: Првобитно словенско право пре X вијека, Београд, 1924., страна 13. Н. Јерга: Ла плаце дес Роумаинс, 83; упореди - Т. Вукановић: Етногенеза Јужних Словена, Врање, 1981, стр. 26; Р. Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, И фонетика, Бгд, 1977, стр. 34; Рамовш: Славија, И , 1, 27-37; К. Кадлец-Ф. Тарановски: Prvobit. slov. pravo pre X v., Bgd, 1924,11; v. Jezik polski i jego historia I, Каркоњ, 1915, стр. 41; Dr. Wojciech Ketrzynski: Ein Beytrag zur Urgeschichte der W estslawen und Germannen, 1986 (Die Lygier), str. 119-121; P. J. Schafariks: SIawische Alterthumer, Erster Band, Leipzig, 1843, 131; K. G. Anton: Ceschichte der Teutschen. Er. Th. Gesch. der Germ., Leipzig, 1793, str. 384; Др Реља Новаковић: Одакле су Срби..., Бгд, 1977, стр. 77; Hermann Krauze: Zur Kritik des Cosmas von Prag un der altesten Gesch Boh., Ferschun. auf dem Geb. der deutschslaw. Geschichte in der ersten Halfte der Mittelalters (Schima, 1884), 7-8; Владимир Даљ: Толк. слов. Ш /П/, Петербург-Москва, 1882, 120;
-
57-
Милош Осшојић
Насеља Краштица налазе се, слично Склавима и Антима, једно за другим: Краље, Обло Брдо, Сјеножета, Гњили поток. Она се налазе уз ријеку Краштицу и на лијевој и десној страни потока од Кома и Трешњевика. Око њих је, углавном, шума. Има и „барљикавих“ мјеста. Та карактеристика, везана и за друге увале на Лиму, јасно говори колико је „дошљак“ везан са „прапостојбином“.14 Краштица је, заправо, хидроним који води поријекло од именице „крт“//* р>ра;*т’>шт15. Ако извршимо анализу апелатива „крт“ запазићемо да прелаз -т*>*шт је изразита особина старословенског језика, која се осјећа у бугарском и македонском језику ( стсл.“ ноштб “: ,,пештв“). Ова група ,,-шт“ пада у епоху „последњих вјекова живота северно од Карпата.16 Процес је текао овако: *Крт *Крашт + ица>Краштица. Кад се узме у обзир група -шт/Калиште: Моштаница /, њен настанак и одржавање, онда се може тврдити да је ојконим Краштица настао доласком Срба на Балкан.
14 15 16
Ст. Станојевић - В. Ћоровић: Одабрани извори за српску историју, Бгд, 1921., 29; Др. Иван Поповић: Историја српскохрватског језика, Матица Српска, Нови Сад, 1955, стр. 14-15; Leher Splavvinski: Poszatki Stovvian, Biblioteka Studium stivianskiego O. J., ser. B, Nr. 1-4, Karkow, 1946, 1-19, 56-72; види: Стјепан Ившић: Славенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр. 136-137; А. Белић: Прилози историји словенских језика, Јужнословенски филолог, Бгд, IV, 1924, 20-24/; види: Др. И. Поповић, исто, стр. 15; Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, НК, Бгд, 1977, стр. 84-85.
-
58
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О т А Р А Ц И ДЈЕД У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
тарац је многобожачка представа митског претка. Сви Словени имали су вјеровање о старцу и дједу. Старац је заслужни предак и за њега су везани вјерски обреди. Заслужни предак је и баба. На простору Васојевића налазе се три топонима који упућују на култ предака. један топоним је на територији жупе Будимља. То је Баба или Бабина (о). Други топоним је на лијевој обали Зле Ријеке. То је топоним Дјед (Дједово: Дједов лаз). Трећи топоним је Старац и Баба: они се налазе на територији некадашње жупе Плав, на којој се налази и Тројан. Ту је и топоним Бабино поље, гдје је био идол: Баба, бапка, житна баба, дивља баба, дјадинка. Стари Словени, идући на Балкан, понијели су са собом и вјеровање у женског и мушког претка. Топоним Стари Самбор налази се на изворима Дњестра и ријеке Сан. Бор је „бог“ и именица је одржана у архаичним говорима, народној поезији и топонимима као СвојХог или Својбор (Рашка). Чују се, на примјер, ови стихови из народне поезије: „Ој, ти, горо, бор те не убио, што у теби воде капи нема“, или пак „Ах, каква је, да је бор убије!“ И у заклетвама је очуван бор или бог. Једна заклетва гласи: „Ој, бора ти, стари господару“. Руси, на примјер, имају именице за „старац“. То су дједушка, дједушка домовој, дед заплећниј. Код Хуцула јавља се дид, код Пољака домовик, код Срба старац или сен, код Бугара стапан, код Македонаца старец и старац. Руси су кућног претка означавали у форми антропоидног идола. Географ Мас'удиу, X вијек, је саопштио да је руска краљица подигла, у Јужној Русији, на Црном брду, један храм. Око храма је била вода „чудноватог“ укуса. У њему је лик човјека „са изгледом старца“. Стари Срби су имали идоле које су називали „старац“ или „дјед“, односно „дед“. У Македонији дирек укопан у земљу зове се
С
-
59
-
Милош Осшојић
„старац“. Код Дебра, у Македонији, пријеклад на огњишту зове се „старац“. У селу Галичнику, опет у Македонији, камени међаш се зове „старац“. У Бањској повељи, недалеко од Новог Пазара, забиљежено је 1316. мјесто Дједц. У једном хрватском статуту, 1331, споменуто је брдо Старац. Старац се јавља код Смедерева (Азањи), Старац у Дробњацима (Сињавина), Старац (Пчиња), Старац (Чокешина), Старац (развође Дрима и Бистрице), Старац (жупа Плав), Старац (њих два у Кичеву (Малковец), Старци (крушевачка жупа), Старци (Старчиње) у Дебру (Житинан). Топоними типа Дед - Дедице - Дедовск јављају се у Русији и Чехословачкој. Код Београда је топоним Дедиње, у Подрињу (Борина) у околини Пљеваља Дједовак (Богомоља), на Ибру (Биљановац) јавља се Дедина столица, у Покрвенику постоји топоним Гост, који означава старца, просјака, убогог човјека, односно госта. Народни свештеник (поп) је „старац“ или ,ццед“. Он је жрец. Он приноси жртву или „требу“. По жртви, односно „треби“, је топоним Трепча (село на Лиму) и Трепча (село код Плавског језера). У XIII и XIV вијеку монаси су се звали дед и дид. У босанској цркви 1578 старац је мјесто дид и дед. Жреци се спомињу у X и XI вијеку, а послије Саве Немањића, народни свештеници, замијењени су црквеним људима. Дједом се називају виши свештеници у Србији, Македонији и Западној Бугарској. У предјелима Рашке, памтиша или познавалац народних предања, зове се старац. Мијаци (Западна Македонија) имају вијеће стараца. Такво вијеће имају и Црногорци. У Васојевићима, на гувнима, у виду круга, старчеви решавају многа питања из живота. Први старац саопштава своје мишљење: у виду „одалице“, с десна па налијево, старци саопштавају своје мишљење. Последњи, с лијеве стране од војводе или подвојводе, даје „задње мишљење“. Тада главни „дјед“, односно „старац“, тј. старјешина или свештеник, закључује или даје опште мишљење. Он каже: „Задња се броји“, што значи онај задњи старац са лијеве стране старјешине је паметар који све чини да се „улта броји“. Топоними Бабине, Дједов лаз и Старац и Баба су топоними који су везани за митског претка. Они се налазе по врховима брда, по пољима, насељима, око извора. Називи су настали по светилиштима, гдје су постављани „старци - идоли“. Тим идолима наши преци приносили су жртве и обављали молитве. Старина је, како се да закључити, доста дубока, јер су Срби на Лиму, као прави и првобитни етникум, дуго чували одреднице из прадомовине: вјерске, језичке, историјске...
-
60-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ж
ЕНСКИ ПРЕДАК У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
^ улт женског претка очуван је до данас у ономастици у многим гШ крајевима на Балкану, па и у Васојевићима. Тај женски предак ^ r јесте „баба“. Он означава, по свему судећи, дух покојника а можда и неко старинско божанство плодности. Топоним Бабино је насеље Полице. У састав Полице су познати називи/ Горажде, Заграђе, Бабино, Маште, Драгосава и Тмушиће. Топоним се налази у близини ономастичког троугла Турјак-Љешница-Врбица. У селу Бабино познати су микротопоними/ Црквина, Завршје, Бабинско поље, Бабинска Главица. Јаштак, Веље поље, Рујевица, Бијели поток, Букови до, Гајеви, Раскрсница и Стоке. У старословенским вјеровањима бабаје демонско биће. Она је, у ствари, страшило или „подручница сатане“. У руском језику она се зове Баба Јага, у пољском Језибаба док у чешком се зове Јежинка. Код Срба, пак, она има неколико назива/ Баба Рога, Баба Руга, Баба Марта, Баба Коризма и Кучибаба. У контексту поменутих „наказа“ познати су Бабини козлићи, Бабини јарци, Бабини позајменици и Бабини укови. Неки дани су чак везани за Бабино љето. Порођајни демони, који су познати у народном вјеровању, зову се Бабице, а рјеђе навије, наве и нав. Наве одговарају руској навки. Иначе, оне се чак зову некрштенице, свирачице, дрекавице. Баба је позната не само код Руса и Срба него и код Бјелоруса и Украјинаца. Код Бјелоруса назив „баби“ одговара украјинском „ђадинки“. Код Срба, у Кучима (Црногорска Брда), уочи задушне суботе, спремају се колачићи. Они се зову „бабице“, а коледари у Македонији, који упућују на духове предака, овдје-ондје, зову се „бабари“. У Србији, женска слава или „Патрица“ зове се „баба“. Сви наводи упућују да је „баба“ еуфемизам и да означава старо женско -61
-
Милош Осшојић
божанство. То је, углавном, словенска „Магна матер“, која је слична и Кибели. Срби, идући на Балкан, понијели су и вјеровање о женском претку. Успомена на њу очувала се у топонимима Македоније, Србије, Црне Горе и Босне. У Србији Баба је планина. Она се налази код Параћина. Баба се јавља и у Херцеговини, као и у западној Македонији. Тресибаба је позната код Тимока, Бабина чука у Горњој Топлици, Бабина глава у Дражевцу (Колубара) а поред ових топонима познати су Бабина гора, Бабин зуб, Бабино поље, Бабина ријека, Бабино језеро, Бабин дуд. Три села носе једно име/ Мучибаба (село Књажевац), Мучибаба (село - Гињилане), Мучибаба (поток и село лепенички Губеревац). Село Бабејавља се на Космају, а из 14. вијека, код Дечана помиње се и село Бабе. У долини Лима јавља се топоним Бјелобабе (Пријепоље) и Бабино (Бабине), као и Бабино Поље у близини Берана и старе српске жупе Плав. У Косаници постоји топоним Бабица, код Лесковца топоним Бабичко, Бабајић у Колубари, Пеленибабе у Штавици, Бабушница у Лужници, Дајбабе (,,Цомбабус“) у близини Подгорице, а у Босни Бабино Село, Бабетино, Бабешница, Бабинац, Бабине и слично. У Боки Которској, о бијелим покладама, мушкарац у женским хаљинама са дјететом у руци, је „дједова баба“. У говору Васојевића, кад се момак у женским хаљинама на чисти понедјељак, појави у поворци представља бабу која купи дјецу. Тада му се упућују и ријечи/ Испаде баби зуб“ и „он „Баци баке штап“. Баба која се јавља у поворци, личи германској Нерти, која се друкчије зове и Мајка земља. Она опет личи и на Херу код Грка. Баба је вазда у улози невјесте. Баба, дједови као и дједица су душе предака, односно божанства пољске плодности или „родимље“. Ово вјеровање није заобипшо ни долину Лима. Топоними од Пријепоља до Берана и Плава показују да је постојао култ Бабе. Отуда је, послије Бијеле недјеље, кад душе покојника шетају пољима, односно Вељим и Бабинским пољем, као и пашњаком, на мјестима гдје је топоним Стоке „баба“ или „поворка“ је добијала уздарје, као успомену на ту поворку, као и кумир, топоним је од Стоке добио име Бабино. Бабино је производ слободног народног весеља, шале, па и трговине стоке, игара без замјерања. Тамо гдје су младићи, у улози трговаца или купаца, узимали,јагњице“ или „јарице“, односно „стоку“, мјесто се, временом, назвало „Стоке“. Овај топоним потврђује улогу бабе, односно могућих баханалија, приликом извођења забавне приредбе или представе на отвореном пољу. То је основа за настанак топонима Бабино. Овај топоним у Васојевићима је резултат епифаније претка, односно демона вегетације. -
62-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
О т А Р А Ц И БАБА У ОНОМАСТИЦИ
У
горњем или изворишном току Лима налазе се два оронима: Старац и Баба, а затим два топонима Бабино Поље (Плав) и Бабино (село-Полица код Берана). „Старац“ је остатак многобожачких схватања о митском претку. „Старац“ и „дјед“ су, свакако, синоними паганске епохе. Стари Срби, на Лиму и око Кома, идоле су звали „старац“ и „дјед“. Код Руса се зове „домовој“ (=„запећниј“), код Пољака „домовик“, код Хуцула „дид“, код Срба, како нагласисмо „старац“ (=сен: алтер его двојник душе: двојник тијела), код Бугара „стапан“ („старец“-међаш), код Македонаца „старац“ („подупирач“, „камени или глинени стубић на огњишту“). У Тимоку, заправо, „старац“ је „поп“, у Дебру, пријеклад на огњишту је „старац“, у Левчу је „поп“ (=„поткровни дирек“), а у западних Македонаца, дирек укопан у земљи, четвртастог облика, је „старац"1. „Старац“, у долини Лима, значи и „отац“. У старом језику Срба и Хрвата „отац“ је „бабо“ (,,бабајко“). У алб. језику „отац“ „бабб“ а „очинство“ је „атни“2. У језику племена Бамбути „отац“ је „баба“3. У индијским језицима „отац“ или „дјед“ је „баба“4. На врхунцу брда, које се зове „старац“, односно Старац, приношена је жртва. „Дјед“ или „дједушка“ у руском језику (нврс: орнв) је „старик“5; у балтословенским и свесловенским језицима настало од ко1 2 3 4 5
П. Ж. Петровић: Старац, Дед, СМР, Нолит, Бгд, 1970, стр. 275 СД: Фјалор..., Приштина, 1953. стр. 364, 372 Паул Сцхебеста, Баба ња Бамбути, Ст. Габриел Верлаг, Модлинг беи Њиен, 1957, стр. 5 АШ: ОГ, 1970, стр. 149 ВД: ТС, Москва, 1880, стр. 34
-
63
-
Милош Осшојић
ријена „ста“ (,,стати“), што значи оно што је стајало, што чврсто стоји6. У санскриту ,,sthaviras“ је „стари“ (,,sthiras“ - ,,чврст“), у He.“stharos“, у cTHopfl.“gross“, у литванском ,,storas“ је ,,дебео“).7 Топоними типа „старац“ и „дјед“ јављају се у Бањској повељи (1316). Мјесто „Старац“ убиљежен је ,,Djed'c“ (Буцат-Н. Пазар), а у једном статуту Хрвата 1331. године именује се брдо - ороним - Старац. Негдје је он и извор („Старац“-Азања, Смедерево). Забиљежен је на врху Дробњака, код Пчиње, код Чокешине, на развођу Дрима, код пећке и дечанске Бистрице, у Малковецу, у крушевачкој жупи, у Житинану, на врху Проклетија. Код Београда се јавља Дедиње, у Подрињу (Борина) Дједовак, код Пљеваља Дедина столица, на Ибру (мјесто Биљановац), у Покрвенику (,,Гост“), у долини Злоречице Дједов лаз. „Старац“ или „дјед“ је жрец, народни свештеник. Он се јавља у претхришћанском раздобљу. „Жреци“, односно „старци“, помињу се у Х-Х1 вијеку. Они су, поред обреда жртве, имали дужност утврђивања граница земљишних посједа. Поп Дукљанин, љетопис из Бара, помиње их из средине XII вијека. Поред тога „старци“ су назив почасти. Ко је, рецимо, познавао народна предања у Рашкој, имао је назив „старац“. У племену Мијаци, Македонија, свако село има вијеће стараца. Та појава је запажена и код Црногораца8. „Баба“ је протословенско старинско божанство. Покрај оронима Старац (Starec) од Метеха према Бјелуси налази се, с обје стране Чакора, ороним Баба. Овај топоним може значити „дједова баба“, јер „баба“ означава женског претка међу „дједовима“. „Баба“ је сачувао свој траг у топониму Дајбабе („магна матер“: Kibela-Combabus, Kipapas, односно архетип „ке“ (,,ко-ба-ба“)9. Бабино поље код Плава и Бабино код Берана подлијеже истом тумачењу. У питању је, свакако еуфемизам, који је плод страхопоштовања. То женско божанство, познато као баби (Бјелоруси), дјадинки (Украјина), бабице (Кучи), бабари (Македонија) баба-патрица (Морава) је „женска слава“)10. Топоним „Бабино поље“, односно „Бабино“, као и ороним „Баба“, не могу се одвојити руске од „Баба Јага“, пољске „Језибаба“, 6 7 8 9 10
ПС: ЕР, Згб, 1973, стр. 328 АРЈ: 1,762. 9 ,2 5 6 -5 7 .1 1 , 25-26.16, 425-50. Рибарић, СДЗб 9 ,193. Белић, Природа 431 П. Ж. П.: СМ Р, Нолит, 1970, Бгд, 276 М. Ј. Мајзнер: Орање-оборавање, ГНЧ, књ. XXXV, Бгд, 1923,187: СМ Р, 1970, Бгд, стр. 10 СМ Р, 1970, Бгд, стр. 10)
-
64
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
чешке „Јежинка", од забавне ускршне игре и шале „Баба Јега“. Овом фонду припадају синтагме Баба Коризма, Кучибаба, дједова баба, Баба Марта, Баба Рога, Баба руга, Бабини јарци (позајменици, козлићи), Бабини укови, Бабино љето, Бабице (Нав: наве-навије). Ови топоними и ороними се могу објашњавати само у склопу мита и религије у претхришћанско вријеме. „Дједови", у митолошкој лексици, значе „преци“, а „старац“ је наш „врховни бог“. Он је, уједно, и врховни бог код Руса. Код нас је везан са огњем и огњиштем. Он је и култ и фетиш11. Празник предака је Бадњи дан. Он значи култ старцу. Он је, наиме, епифанија врховног бога12. Божић није хришћански празник. Он је старински српски празник. Везан је за врховног бога. Уједно, он је „старац“13. У апелативу „старац“, односно „старец“ запажа се прасловенско - „р“ и то око 1200. године14. Али, у облику „старци“, узимајући сигурније тумачење, „ц'ои“ - „ц'еи“ дало је ,,-ц'и“ (старац: старци15). Тако се тумаче ороними и топоними типа старац и баба.
11 12 13 14 15
R udolf Much, Holz und M ensch, Worter und Sachen, 1, 1909, 41; види: B. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 371 ВЧ: М РС, Бгд, 1973, 211, 263, 371, 421 ВЧ: Мит и религија у Срба, исто, Регистар, стр. 671 ЈП , I, 402; в. Вондрак ВГ I 181-187 види: В. Ј. Поржезинскиј: СГСЈ, Москва, 1914, стр. 50
-
65
-
Милош Осшојић
0
о к о И ВИЛА У ОНОМАСТИЦИ
анас ћемо говорити о појави имена Соко и Вила у ономастици Васојевића. Оно што ћете чути само је мали сиже и овећег рада Паганство и хришћанство у ономастици Васојевића. Дио овог рада је везан за дјело аутора: „Васојевићи у свијетлу ономастике“. Радио-Беране, овом емисијом, обогатиће наша сазнања о даљој историји Срба на Лиму. Вила је стар топоним. Он је везан за стару вјеру Срба у изворишним токовима Лима. Код источних Словена вила или русалка јавља се у XI вијеку. Међутим, код Срба, у XIII вијеку, према једној повељи о којој пише Шафарик, вила је споменута у склопу географске одредбене синтагме. Основни или главни дио је синтагме „извор“, а одредбени је „вилин“. То је, дакле, Вилин извор. Прокопије, на примјер, помиње нимхе. Оне се, обично, налазе покрај извора, усред шума и планина, подно и поврх облака, на преслима шумовитих превија, узвисина и лазбина. Оне су, по историјском редоследу, духови и бића природе. Народна предања у Васојевићима, слична осталим вјеровањима и предањима у српском народу, одржала су, у многостраним видовима, виле у причама и ономастици. У свим скаскама помиње се Комска вила. Она се не одваја од Комске Горе и њених точила, велевиља и горобиља, од њених јабланова и опорих и дивљих греда. Тако на Кому и око Кома, који је према миту „Ком планина - цар планина“, у склопу вјековних предања, јављају се Вилин извор, Вилино коло, Вилина пећина, Вила, Вилино гумно. Око Кома, гдје има вилистана и вилимана, живи непомућена пјесма: „Што год има Србина јунака, свакога је задојила вила...“ У завичају мојих земљака, по читавом горовитом гнијезду, помињу се виле баждарице. Оне, на Царинама, пресрећу момке од Зете ка Србији и од Србије ка „проклетој земљи Дукљановој“. Ту виле: загорки-
Д
-
66
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ње, планинкиње, облакиње, пештеркиње, подгорке, пригорке, надгорке, водаркиње и бажаркиње, а почешће и бродарке, наплаћују „царину“. Каква је „царина“, то нико не зна. То само зна Комски змај, који се не одваја од вила. Кад се, послије „вилина кола“, разиђу виле, а „змај“ са „вилом“ оде у своје подкомске дворове, чуне се треска, заљуљају поднебеске вилине којевке и уз пјесму „вучара“, некадашњих „вучјих пастира“, настану вилењаци који касније постају знаменити јунаци. На Кому виле вазда пјевају, играју, окупљају око себе лабудове и соколове. Са највиших врхова се дозивају. Отуда и пјесма: Вила вилу преко Кома звала...“ Топоним Соко не изостаје у Васојевићима за топонимом Вила. У Доброј Ријеци, на лијевој обали Перућице, чије име упућује на Перуна, налази се топоним Соко. Овај топоним је нешто млађи од топонима Вила. Он упућује на некадашње соколаре. Познати су под Урошем II, Стефаном Душаном и кнезом Лазаром. У XIV вијеку, из ове поткомске подгорине, познати су Смиљ Лилијановић, Добретко Ђулић или Гјулић. Они су, окупљајући соколове, вјежбајући их по Крајини, по Черној Гори или Галичу, исказивали своју младост, доброту, јунаштво. Тако, кад се каже „соко“, мисли се да је у питању ,јунак“, „младић“, „добар“, „лијеп“ и „красан“ човјек. „Соколар“, поред других чиновника у средњевјековној Србији, имао је свој ранг међу „владоуштим“. Он се према византијском, односно грчком, звао „ђерекар“ или „ђаракар". Како се према Дајбог јавља хипохористик Дабо, који теофроног поријекла, тако се према „ђерекар“, јавља и хипохористик „Ђерко“. Тако је, одржавајући успомену на некадашње занимање, настало и презиме Ђерковић, као и топоним Ђерекаре. Топоним Соко јавља се опет на саставу Злоречице и Лима. То је Соколовина. Она упућује на Соколовиће који су као Бајице, настали од Баљица, живјели у саставу некадашње Черне Горе, односно Галича, боље рећи Злоречице. Топоним Соко постоји и у близини Ђурђевих ступова. Он је истакнуто брдо над некадашњим луговима, доцима и пољанама. И овдје, око Ђурђевих ступова, као и око Кома, чује се пјесма: „У Комове наше свете/ђе орлови српски лете/Ту је соко, ту је вила/златна су јој оба крила/Једно крило, знат се мора/зове јој се Црна Гора/Друго крило, што се сија/зове јој се Србадија/. Топоними Соко и Вила имају, поред лингвистичко-историјске важности, и митолошку и духовну вриједност. Ту вриједност има, дакако и територија долине Лима или Васојевића.
-
67
-
Милош Осшојић
^ ^ Б О Р У ОНОМ АСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
О
бор“ је веома интересантан топоним у Васојевићима. Јавља се у долини Злоречице, Краља, Трешњева и Будимље. Наиме, један топоним је на лијевој страни Перућице (Кошутиће), други је у Краљима, лијево од Краштице, а трећи је Трешњеву1. Четврти, досад познат, је у Будимљи2. Легенда саопштава да је родоначалник Васојевића дошао у Злоречицу или Речицу. Он је, будући „дошљак“, узео дјевојку из старијег домородачког двора. Он је, својим доласком, наметнуо власт над старијим становништвом. Власт му се простирала око Кома, низ Злоречицу, а онда низ Лим до Ђурђевих ступова. Власт је имао и уз Лим до његовог изворишта. „Дошљак“ се звао Wass Ketschi3. „Дошљак“ је народни главар; краљ, цар, војвода. Етникум, који покорен, можда хришћанизован, нашао се под окупацијом Словена. Обичаји, мит и религија Словена били су друкчији од „хришћанизованих“. Они су их, будући јачица, прогонили. Чим су их прогонили по неприступачним и планинским мјестима, гдје је било судара, битака, бојева, жестине, супарништва, смрти, сукоба добра и зла, што свједочи ороним Зелетин (gelos: zelos), словенски војвода или краљ назват је „злим“ или „лошим“4. „Обор“ у Кошутићу налази се до „дрвене цркве“. „Дрвена црква“ - „лучевача“ - је на самом бријегу. Око ње је гробље. Чим је у питању „обор“, онда ваља исти доводити у везу са „двориштем“, а „двориште“ са „двором“. Нема двора да у њему није старешина: намјесник, краљ, цар, војвода, једном ријечју владајући. „Двор“, нор1 2 3 4
Напомена: Терен Стањево брдо - Чоеча глава - Обор Напомена: Обор се налази у близини бријега, у доњој Будимљи - Пр. М . О. Dr. Jur. Johann Georg von Hann, Albanische Studien, Jena 1854, 185-187 Љетопис Попа Дукљанина, Титоград, 1967, стр. 185
-
68
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
мално, има властелина. Он је, дакле, сједиште дворанина. Око „обора“, боље рећи „плота“ или „ограде“ налазе се ливаде, њиве, дубраве. Сваки манастир („Намастир“ - Кошутиће: топоним) имао је поменуту својину5. Ту, око „обора“, гдје је „двор“, могуће је рачунати до шест кућа. Кућа, односно двор, звало се село („кућа“ = „село“ = ,,вас“). Многи топоними на Лиму: „Село“ значе „кућу“, односно прије 12. вијека „вас“6. Одмах до Обора о коме је ријеч налази се Соко. Топоним нас упућује на соколара. „Соколар“ је „ђерекар“ („Соко“ топоним: „ђерекар“ (апелатив) = Ђерковићи (антропоним у Кошутићу). „Ђерекар“ је познат не само код Грка (rspaKapios) него и у нашем државном праву и управи7. У близини Кошутића је топоним „Столак“. Он нас упућује на „стол“, „престол“, „столицу“ или „столичицу“8. У селу Ђулићу био је соколар Стефана Дечанског Добретко Гјулић (гј>дј)9. (Ваља напоменути да постоји антропоним „Џолић“ („Џолицка“ = „Џолићка“: гј, односно -г = џ = Гјулич - Гјолич - Џолић: Ђулић<дј<гј10. Значи, анропоним „Гјулич“, познат у топономастици („Долић“ - „Џолицка“: ,,Џолићка“), је средњовјековног поријекла и везан је за говорно стање прије XII вијека11. Тамо гдје има дубрава, дрва, шума, шумовитих долина „обор“ је „плот“. „Ограда“ је сачињена од колаца и шибља. Сличну грађевинску културу показивали су Трачани за Ксенофонта12. „Стобор“, односно „обор“, је сједиште господара односно „стол“ или „столица“. Потврђена је у средњем вијеку13 . „Обор“ се налази и у Краљима14. У долини Краштице такође топоним упућује на појаву ограде, плота, обора, односно орања - об-
5 6
7 8
9 10 11 12 13 14
Споменик III, 38 Цвијић: Насеља I, стр. LXII - LXVI, види: Јагић: Арцх. слав. Пхил. XV, 1893, 109, види: Мон. серб. 11, в. Гласник LIII, стр. 24, 26 Урош II, Споменик 44, стр. 16, 20, 25 Рачки, Док. 15, в. Мон. серб. 48, види: А. Соловјев: Печати на Душановим повељама, Гласник Скопског научног друштва, II, 1927, Скопље, стр. 296 види: Ђ. Даничић: Рјечник, III, Бгд, 1975, стр. 543, в. Мон. серб. 97 Види: Д-р А. Белић: Фонетика (Латиница), 1960, Бгд, стр. 43 Белић, исто, Ћирилица, 1960, Бгд, стр. 40; ћ и ђ = т и д, упореди: Кетасцхи-Кетцхи-Кећи: ,,цељ“) Хепорћоп, Anabasis VII, сар. 4, 14 К. Јиречек: ИС, II, Бгд, 1978, стр. 158 Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 235 -
69
-
Милош Осшојић
оравања15. Као и Кошутићу, „обор“ је везан са апелативом „двор“, а следствено томе и са именима: кнез, краљ, цар, војвода. Присутна је, опет, магијска моћ бразде, рала, раоника, односно „оборовања“ око двора16. „Обор“ се јавља и у Трешњеву. Тамо је, као и у претходним примјерима, био кнез. Кнез се још зове и „оборкнез“17. Кнез је, дакле, „бог-човјек“. То је, „бокман“, од „бог“ и „ман“, гдје је-г прешло у -к: бокман или оборбокман. Тај „оборбокман“ који говори у првом лицу: ја-ми, јесте господар, ас, аз, јаз, ја-господар: ја-судар-јас-ас. Туђ етникум и њега је звао „зао“, а све то упућује на појаву „злих краљева“ од којих је један Was Ketschi18 . У Будимљи један равни дио села зове се Обор. Ту је, свакако, био „двор“, односно „забор“ (,,ограда“) је у етимолошкој вези са „плот“, „тин“ и слично19. Украјински говор очувао је именицу „буда“. Она значи „избу“. „Изба“ је, свакако, једна врста „јаме“, гдје је било огњиште и слично20. „Буда“, једним дијелом укопана у земљи, надовезивала се на плот или брвна са усјекама на угловима. Под тим „будама“ живио је „избар“ или „земљак“. Од апелатива „буда“ и наставка „ин“ створена је нова именица: будин. Крај, односно село, према кућама „буда“ добио је назив: Будиња - Будимља. Човјек једне куће или рода зове се родим, па аналогно тој појави човјек једне „буде“ зове се „будим“. Сви ти „будини“ били су везани за обор и двор. Обор у Будимљи изгубио је, током историје, свој ранији изглед. „Двор“ је, дакако, нестао. Али, мјесто њега, односно заједно са „дворем“ била је „лучева црква“. Око ње се јавило и насеље, које је настало „орањем-оборавањем“. Првобитно, без бразде, без магичног круга око дрвене грађевине, није било ограде или плота. Словени су, прије свега, своје куће правили од дрвета, а такође и храмове, односно светилишта. Углавном, „кућа“ је била на земљи: тамо се налазило огњиште - „кућа“ се, историјски потврђено, звала „вас“ до 12. вијека, а исто тако и „село“. Тако Обор у Будимљи спада у давне творевине нашег језика.
15 16 17 18 19 20
М. Ј. Мајзер: Орање-оборавање, Годишњица Николе Чупића, књ. XXXV, Бгд, стр. 187, 1923. година види: Кошутиће из Зле Ријеке - пр. М . О, В. С. Карацић: Српски рјечник, 1852., Беч, стр. 433 ћ-т, В. Белић: Фонетика, I, 1960, Бгд, 40 Даљ: Толков. слов. Москва, 1880., стр. 552, 617, том I В. Дал>: Толков. слов., том I, Москва, 1880, стр. 136
-
70
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
f
H
ИТ СУНЦА У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
олазак Словена на изворишне токове Лима. - „Прадомовина“ у новој ,домовини“. - Настанак водног имена Краштица. Корелативни однос топонима, антропонима и оронима. Прави и првобитни Срби населили су се на изворишним токовима Лима половином VII вијека1 . Населили су се покрај ријека, у удолинама и поред језера и усред шума. То нас упућује на констатацију да је њихова постојбина Буг, гдје има шума, извора, рјечица, блата, жбуња и гајева. О томе има повише историјских података23. Нови насељеници изворишних токова Лима дошли су као пагани и подуже остали као такви. О томе свједоче хидорними Перућица и Краштица. Обје ријеке извиру испод Комова: оне праве рјечне долине - једна је десно, а друга лијево2. Хидроним Перућица потиче од имена Перун. Перун је код Словена, односно Анта, „бог грома“ или „творац муње“. На Балкану, па и у изворишним токовима Лима, он је у епоси хришћанства за-
а
1 2
3
Lubor Niderle: La Race Slave, Paris, 1916, str. 149; види: K. Јиречек: Историја Срба, књ. I, 1978, Београд, стр. 5, 67 Трубачов: Древни Словени у етимологији и ономастици, Академија наука СССР, ВА, 5, 1982, стр. 14; види: К. Кадлец - Ф. Тарановски: Првобитно словенско право пре X века, Београд, 1924, стр. 11, 13); види: Др. Б. Шулек: Поглед из биљарства у правиек Славенах а напосе Хрватах, Рад, књ. 39, 1887, стр. 1-64) Др. Р. Ј. Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 28, 29; види: Л. Балдаћи: Минерални слојеви Црне Горе, Просвета, 1889, Цетиње, стр. 184, 229, 310
-
71
-
Милош Осшојић
мијењен светим Илијом. Отуда на Кому Брдо светог Илије или Илијина глава. Испод ње тече Перућица4. Срби у удолинама око Лима, поред Перуна, бога грома, олује и кише (упореди: HHT.“p e r k u n a s “ - гром, пруско ,,p e r k u n is “ - гром, пољско ,,p io r u n “ - гром: литванско ,,p e r k u n ija “ - олуја, староиндијско ,,p a r ja n y a - h “ - бог кише и олује, старословенско „п'рати - перон = ударати, прати, лит. „ p e r i u - „перти“ - ударати, прати, од коријена * n e p - , *пер-к - и *пер-г) поштовали су и бога огња. Бог огња на земљи је Сварог. Његов предак је Световид. Потомак је Дабог (Упореди: ватра: свар-ог-Сварог, огњена муња (=ватра=огањ) —Сварог; сунце Дабог). О овим упоредним елементима из лингвистике и митологије има повише научних доказа5. Перућица и Краштица су хидроними истог постанка. Краштица има двојак облик у изговору: Краштица и Крштица (Крештица). Скупина -шт је прасловенска иновација. Она је настала овако: *ti>*t'c'> *т’ш’> *т'ш'т'> *Ш'ч'>ШТ6. Коријен водног имена Крштица и Краштица, односно крештица, јесте „крт“. Ујезику Словенаца „крт“ је „огањ“. Он још има значење „небо“ („бог огња“: „небо“, „горње небо“: „доње небо“), као и именице „рај“. Радогост, један од главних богова западних Словена, означава се као „унук киртов“. У овој ријечи „кирт“ запажа се прелаз „ир“ у слоговно „р“: кирт - крт. Радогост је исто што и Сварог. Он стоји овим редом: Световид - Перун Радогост. Коријен ријечи је Рад или Рад ог. Исти се запажа и у имену цара Радована (=„ноћни огањ“: „Дабог“; „цар Радован“ = „Дабог“, „полазник“: „Радован“, „божићни полажник“: ,,во“). Божанство или демони доњега свијета имају епитет „цар“. Грци тим божанствима или злим демонима, који имају епитет „цар“, радо дају назив „василевс“. Како је „цар Радован“ ,,vasilevs“, односно „божићни полажник“, у томе се о гледа и епифанија старинског националног 4
5
6
Б. Д. Г реков: Борба Русије за стварање своје државе, М Н, Згб, 1949, стр. 54; види: А. Брикнер: О паганству старих Словена, књига о Балкану, II, Бгд, 1937, стр. 51, 56-57; види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 232-233 А. M eillet: RES, VI, Paris, 1926, str. 171; v. R. Trautmann: BSW, Gottingen, 1923, str. 251; v. W alde-Pokorny: VW DIS, II, Leipzig, 1928-1933, str. 42-43; v. A. Brukner: Slovnik etym ologizny jezika polskiego, Krakovv, 1927, str. 417; hrast-perkwo; v. Petar Skok: ERSHJ, JAZU, Zgb, III, 1973, str. 369; v. A. Brikner: O paganstvu kod starih Slovena, Kwiga o Balkanu, II, 1937, str. 51-61 Др. Иван Поповић: Историја српскохрватског језика, Матица Српска, Нови Сад, 1955, стр. 14; види: С. Куљбакин: СГ, Бгд, 1930; види: Ј. Хам: СГ, Згб, 1974, стр. 105, 109
-
72
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
бога (Дабог: Бадњи дан и Божић; Божић: Божиће-Андријевица). Тако у ријечи „крт“ ваља видјети елеменат мита о сунцу7. Удолина Краштице, у давнини, била је обрасла храстовом шумом. Храст је дрво „бога громовника“. У дубровачком језику нађено је да се „храст“ изговара као „краст“ (храст - раст - рас: Растовац - Ђ. Ступови; краст - крас: крстовина и крастовина). Храст је дрво (=дуб: Дубовик - Краље). Он је посвећен старом божанству Перуну. Остаци култа Перуну су „дуб оброчити“, „запис“, „бадњак“, као и „четвртак“ и „дуб освештани“. „Бадњак“ је „храст“ (дерево: дуб=храст). Има их два или три: један је „бадњак", други „бадњачица“, а трећи је „придавак“. „Бадњак“ је бог („бог“: „стари“; „старац“: „дед“; „придавак“: „Божић“ - Божиће код Андријевице). „Бадњак“ је идол (=„бадњак“: „балван“, „болван“, „пањ“, „стуб“, „стожер“, „старац“, „дјед“, „колац“, „крст“, греда“, соха“ или ,,сова“). „Храстова шума“ је и светилиште, гдје су држани идоли („огањ“: ,,ватра“). У долини Краштице било је једно такво светилиште8. Пођимо од ријечи „храст“ (=дуб=дрво=храст). У нашем језику, као и језику других народа, има потврда о овој сродности9 . Ријеч „краст“ се изговара и као „крас“, а у ријечи „крстовина“ запажа се апелатив „крс“. „Крас“ је „ватра“ или „огањ“ који се ложи на Ивандан. „Крас“ је „кријес“. Око таквих „огњева“ стари Краљани су, слично Србима на Лиму, пјевали: „У гори ми огањ гори, око огња коло игра“. „Крас“ је „огањ“, а огањ је „црвен“. „Крас“ је што „крес“, „кријес“ или „крис“. Они се („крес“: ,,кресови“) пале о Ивандану, Ђурђеву дану и Илијину дану. Ивандан је „Свитњак“, а „кријесавац“ је „свитак“ и „ватра“10. У руском језику „крес“, „креска“, „кресало“ у вези је са именицом „огањ“, који садржи и елементе „оживљавања“. „Огањ“ је у овом језику и „полимја“ („огањ“: ,,пламен“). У словенској „толкујућој“ лексици постоје вишестране потврде11 . 7
8
9 10 11
Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 170, 250; види: В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, стр. 446; види: Вук Врчевић: Низ срп. прип., Панчево, 1881, стр. 32; в. СЕ, 50,1934, стр. 51, 232; види: А. Abt: Die Apologie des Apuleius, str. 225; види: H. Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, ЈАЗУ, Згб, 1885-1890, Дио I, 46; види: Исти; Нав. дјело, Дио VI, стр. 382 СМР, Нолит, Бгд, 1970, 149-152; види: В. Чајкановић: Нав. дјело, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 51-55; види: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1901, свеска 21, стр. 469; в. краст=храст РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1884-1886, стр. 837-838 РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1901, св. 21, стр. 465, 536 В. Дал>: Толковиј Словар, Петровград-Москва, том II, 1881, стр. 190, 644; види: В. Даљ: Толк. слов., П-М , 1882, том III, стр. 120, 267) -
73
-
Милош Осшојић
„Храст“ је доминантан елеменат у овој студији. У руском језику „хворост“ је „дубњачек“. Он је „лешћиник“ (,,шибље“). У пољском је „хрост“ - шибље, а у чешком „цхраст“. У нашем језику је преко „хворст“, затим „хвраст“, дало „храст“. „Храст“ је био светилиште код западних Словена. Око храма, балвана или идола од храста, била је ограда (од храста) који су под окриљем громовника12. „Храст“ је краљ шума. Он привлачи гром, па је познат у аријским вјеровањима. Хелмолд је дао слику храстовог храма. Њему је сличан храм пелашкога Громовника у Додони. Кад су храстови шуштали, додонско пророчанство се оглашавало громом. Литвански Перкун имао храм од храста. Слично су имали и скандинавски Tkorr и германски Donar. У Macklenburgu, на некадашњој словенској земљи, помињу се такви храмови. Храст су поштовали и келтски друиди (грчко „друс“ стсл.“древо“=храст). Постоји и једно тако пророчанство и у латинској Пренести. У руским споменицима постоје у Кијеву и Новгороду дрвени кипови посвећени Перуну. У близини тог кипа је храм Хорса. Кип је, према реченом, од дрвета, са главом од сребра и брадом од злата (Перун: сребрни бог=Дабог). Он у руци држи „огњевити кремен“. Пред њим трајно гори ватра од храстових клада.13 Вриједно је истаћи неке топономастичке подударности. У Украјини, у области Вољиније, налазе се топоними Дубно и Дубровица. Између Турије, Турована и Птича, у шумама и рјечицама, јављају се поменута имена. На територији Васојевића, између Турјака и Турије, односно Турјачког поља у Лијевој Ријеци, налази се топоним Дубовик или Дубовици (Краље - Андријевица). У близини Новгорода налази се топоним Дубовик. Испод Дубовика тече ријека Керест. Нешто сјеверније је топоним Љубан. На територији Васојевића поред Дубовика тече Краштица, а у њеној близини је ороним Љубан. У Литванији, југозападно од Пскова, је Карсава. У близини је и Лубанас. У Малорусији су и Перунови Дуб. Овај топоним ће се јавити и код Бјалистока. У Полабљу се јављају два топонима: Даб и 12
13
В. Дал»: Толк. слов., П -М , 1882, том IV, стр. 545; види: Вондрак: Верг. слав, Грамматик, I, Готтинген, 1906-1908, стр. 375,378; види: С. Ившић: Старославенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр. 132; види: Helnold: Chronika Slavorum , 1 ,1, с. 83, Pertz, Mon. Germ. Hist. Script. T. XXI, H annoverae, 1869 H. Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, ЈАЗУ, Згб, 1885-1890, Дио VI, стр. 382-383; види: Т. Вукановић: ЕЈС, Врање, 1974, стр. 46; в. Ј. Ц х. -А. Гх: РС, М Х, Згб, 1983, 130, 197; Исти, Нав. дјело, МХ, Згб, 1983, 449, 738-740)
-
74
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Дабе - Дабезићи. На Балкану, у Хрватској, под планином Перун, налази се село Дубрава. У Васојевићима, крај Рикавачког језера, је Поруна. У Кијевској хроници XII вијека јавља се име „пороуна“. Испод Илијине главе, која је у VII - IX вијека била Перунова глава извире ријека Перућица (Перун: Свети Илија; перуника: „сабља“ = „богиша“ = ,,мачић“). У њеној близини је топоним Дубовик. Ту је и ријека Краштица14. „Сабља“ је синоним врховног бога. У легенди о диоби Васових синова један је добио „сабљу“, други „коња“, а трећи „стријелу“ (=„пушка“). Ова легенда је у вези са култом сунца у ономастици и антропонимији Васојевића. „Сабља“ је Световидов и Перунов синоним; „коњ“ је везан за „громовникове кочије“, а „стријела“ или „пушка“ за „стрелице муње“. Овај давни елеменат је редуциран. Др. Р. Ј. Вешовић је искључио претходне вјекове и легенду лоцирао за XIV вијек15. Ваља узети у расматрање руске ријечи: керечун, коречун, карачун, крачун да бисмо успјешније пришли апелативу „крт“. Ако скупине - epe-, о- opo-, -apa-, -ра- сведемо на самогласничко -р, ако руско -ч - замијенимо за -шт-, добићемо следеће: „керечун“ - кршт ица - Крштица, „карачун“ - кршт+ица - Крштица, „корочун“ кршт+ица - Крштица, „крачун“ - кршт+ица - Крштица. Шта овдје запажамо? Прво, „Керечун“ је Бадњи дан код карпатских Украјинаца. „Крачун“ је Бадњи дан и Божић. Друго, „корочун“ је „зао дух“. „Крачун“, такође, може значити „зао дух“, односно „ђаво“: Крачун крт<од литванског „керети“. Именица „крт“ је основа за „чорт“: „чарати“, „чарање“ од „цер“.16 14
15
16
Атлас свијета: Ј Л 3, Згб, 1974, карта 84, 89, 90; види: N. Nodilol: SVSH, Rad, Zgb, 1885-1890, Dio VI, str. 385; види: G. Krek: Einleitung in die slavische Literaturgeschichte, 2 Aufl., Gratz, 1887, str. 384-385; види: J. Иванов: Култ Перуна код Јужних Словена, известија, IV, 1903, стр. 5-9; види: Др. Р. Новаковић: Одакле су дошли Срби на Бал. полуострво, Бгд, 1977, стр. 386 (Даб-Дабе=Дабезићи); види: Историја ЦГ, I, Титоград, 1967, стр. 15; види: Н. Нодило, нав. дјело, Згб, Рад, ЈАЗУ, 1885-1890, стр. 384, фуснота 3 Др. Р. Ј. Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 179; види: ЗНЖОЈС, 19, 1914, 355, 373 („Световидов мач“: ,,сабља“); види: В. Чајкановић: Спасилац на белом коњу, Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 417 Српски Митолошки речник: Нолит, Бгд, 1970, стр. 174; види: Токарев С. А: Религиозние верованија васточнославјанских народов, Москва, 1957, Токарев: Религија у историји народов мира, Москва, 1964
-
75
-
Милош Осшојић
Етимолошка анализа водног имена краштица уводи нас у далеку паганску прошлост. У псковском и тверском говору „черњ“ је „дубовиј љес“. То је „дубова“ или „храстова“ шума. „Черњ“ још значи „црни народ“, односно „простољудни“ свијет. „Черњ“ је и „краска“. „Черниј“ је основа и за „чорт“. „Црн“ је епитет „ђавола“. Његов епитет је „зао“ и „лош„. У српскохрватском језику „црн“ је што старословенско „чрн“.
-
76
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ИТ И ЛЕГЕНДА У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
вака легенда има свој почетак или настанак. Она слично миту упућује на некадашњу историју. Како је легенда остатак једне цивилизације, она читавом садржином напомиње старину једног етноса. Срби су, селећи се на Балкан, на изворишне токове Лима, Пиве, Таре, Ибра, горње Босне и западне Мораве, сачињавали низ војно-сељачких племенских савеза. На челу племена су бивале старјешине, војсковође, вијећа и скупштине. Родовско-племенско уређење било је на највишем степену војне демократије. Срби, на изворишним токовима Лима, били су пагани све до Василија I. Хришћанство је, према потврдама, примљено 874. године. Тада је примљена и слава Архангел Михаила. Поуздано се зна да су хришћанска имена, у рашкој династији, постојала чак између 830 840. Испред њих је било шест генерација пагана, односно многобожачких Срба. У овом раздобљу јавља се и име Василије. Хипохористик од овог хришћанског имена је Васо. Василије, односно Васо или Васоје, је патроним за племе Васојевиће. Он се, у говору туђих етникума, назива Вас Кеч (Wass Ketschi), који је по имену хришћанин, а по презимену варвар, односно, из хришћанина вири паган. Васо, односно Васоје, има браћу. Они су потомци Кећа Понтина. То су, према предању, односно легенди, Красо, Пипо, Озро и Ото. Њима се придружује и брат Бон (Бан). Сви су, дакле Кећи (Ketschi). О томе постоје бројне потврде. Традиција је увијек привлачила путописце, историчаре и научнике. Године 1850. Ј. Г. вон Хан записао је, поред осталог, причу о поријеклу Васојевића. Васо и Красо (Кастро), према предању, отиду у Пећ. Оба се загледају у двије богате „насљеднице“. Красо „уђе у ку-
С
-
77
-
Милош Осшојић
ћу дјевојке у Дукађину“, а Васо „узме дјевојку у Речици“. Васо се изричито помиње као Wass Ketschi. ,,Ketschi“ (Кећи) долази од „кељ“, што значи „зао“, „црн“, „мрк“, „рђав“ и „лош„. Ове одреднице упућују на љетописну литературу XII вијека. Поп Дукљанин пише да су, послије Владина и Ратомира владали четири зла краља, који су разгонили христјанизоване старинце по планинама, гдје су градили куће, утврде, штитове, зидове, плотове и бране. Неки су се отселили, а неки су пали у ропство. У непосредној близини Рјечице, односно Злоречице, налази се планина Зелетин („зеле“-“зао“, „тин“ (келтска ријеч) - ,,зид“). На њему се налазе огромни зидови („зид“: ,,штит“), а испод њега тече Штитска ријека. Она, дале, извире испод планине Штита. Зелетин је, према томе, Зли зид или Зли штит. На њему су микроороними: Палача (Полача), Брањин до (,,бран“=„рат“), Градец (Градац), Церанско (Ћеранско), Пушка, Баљица (Баљ: батс = бац). Очигледно се запажа да се овдје, на Зелетину, збивала слична драма која је описана у љетопису Попа Дукљанина, као и да је Wass Ketschi, у односу на старице, био „злочинац“. Вријеме је, у овом случају, спорно: оно вјероватно може да буде од 840 - 874. кад је Wass Ketschi, сигурно неки Ратомир („рат“ = „бран“ - Брањин до) заиста био „зао“ према старосједеоцима. У Рјечици, односно Злоречици, налази се топоним Чечево. Чечево је што и К чево. Гутурални сугласник -к испред полугласа, по законима палатализације, прешао је у -ч, а полуглас, послије изједначавања, имао је гласовну варијанту -е, па је тако настао облик Чечево. Он упућује на К чево, на Озриниће, којима је патроним Озрина (XI в.), а који славе заједничку славу Аранђелов дан као и Васојевићи. Слава је, како је знано, примљена на прелазу паганства у хришћанство, а Озринићи и Црнци, највјероватније Лужани, као „сувишак“ отселили су се према Пиперима и старој Црној Гори послије намножавања старих Срба из Злоречице, Краштице и долине Лима, гдје су касније никле три жупе: Будимља, Плав и Горска жупа. Средиште племена, коме је Wass Ketschi патроним, чине насеља по долинама, долиницама, продолима и покрај ријеке Лима. Чим се на притокама Лима, односно око ријеке Лима намножило становништво, оно се селило у унутрашњост, у планинске предјеле. Тако је настала Лијева Ријека („Јеворечани“: „Јаворечани").
-
78
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
АВО У ТОПОНОМАСТИЦИ ДОЛИНЕ ЛИМА
У
долини Лима, односно на територији Васојевиће или Васојевићи, „ђаво“ је присутан у причама, пјесмама, пословицама и миту. Старији људи за њега употребљавају ријеч „бијес“ (бес: бвсв = ђаво = зао дух). Али, сем ријечи „бијес“, подједнако се јавља апелатив „враг“ („врагв41= „ђаво“ = „бијес“ = „зао“ - „зли дух“ = „непријатељ“ = „наопаки“ = „црни“, „лош,„ „сотона“, „сатана“ итд.). Често се он не назива именом. Мјесто имена чују се ове ријечи: налет, налетник, куси, репати, проклетија, проклетник, некрштењак, искршник, нечастиви, нечастивњак, нежид, брадоња, брадаило, натемник, свуђес („свуд“+“јесте“ = ,,свуђес“), свуђбив („свуда“+“бива“ = ,,свудбив“), матори, стари, луњо, воденичар, раскрсничар, цар, старешина, церекало, црнило, анђу, анђух, анђус (анђам: анђус = Анђуси). „Враг“, „бијес“ или „ђаво“ не спомињу се у говору. Име му се не чује. Мјесто имена „ђаво“ чује се „тамо он“. Чак и код жена, рођених прије 1900. године, мјесто „човјек“ каже се „ОН“ (Примјери: Запроси ме Он. - „Он“ ми је рекао да сам оваква. - Сад ће Он да дође. Сви се скупише: ови наши - све из села и Он...). Чим се његово име не чује (не-чути - нечув - нечуј) у говору, чим се оно избјегава, заобилази, онда је природан назив за „ђавола“ што се замјењује са „нечун“. „Нечун“, свакако, мора да постоји и у другим словенским језицима. Пођимо од ријечи „нечутв“. Зашто? Природно је да избјегавање имена „ђаво“ у говору, значи да се оно не смије чути. То је име за „нечувење“. У руском језику, у низу говора, „нечутв“ је „нелк>дим“, што значи „безљуђе“, „неблагонамјерност“, „човјек без људи“. Он је, уједно, и „настран човјек“, усамљен, непослушан, прост, неучтив.1 1
Владимир Даљ: Толковиј словар живого виликоруского јазика, том вториј, Москва, 1881, стр. 508, 522, 543 -
79
-
Милош Осшојић
„Бијес“, наравно, није само „зао дух“, „сатана“, „ђаво“, „враг“, „вражја сила“, „лукави“, „нечисти“, „нечиста сила“, „шејтан“, „ненавист“, него и „демон“, „цар ада“, „кнез таме“. Он је, дакле, „противник“, „супостат“, „недоброжелећи“, „недобар“ (,,лош„), „непријазник“, „зложељник“, „зломишљеник“, „злоумишљеник“, „злобни“, „пакосник"2. Поменута је именида „дракон“ у вези ријечи „враг“ и „бијес“. „Дракон“ је, у руском језику, „чортБ“=„диаволБ“ = „ о 6 л о м б “ 3. Г р ч к а р и је ч „ д е м о н “ је ш т о р и је ч „ ч о р т Б “ ( „ з л о и д у х Б “ ) . Т о ј е , у ј е д н о , и „ к а р а ч у ш И = „ к о р о ч у н Б 11 = „ с м р т “ ( с м е р т ) , п о г и б и ј а ( г и б е л ), а у вези са и с т и м је и „ к а р а ч у н и т ун и ш ти ти , уби вати . У гл а в н о м , „ к а р а ч у н в “ ј е „ з л о и д у х и “ 4.
Нас, послије изложених примјера, интересује ороним Зелетин, топоним Цецуне, затим Чечево, односно Васојевићи. Зелетин је ороним на десном току ријеке Куцкаје (Кутскаја-Ку (тс=ц+каја), Зле Ријеке или Злоречице. На Зелетину, орониму изнад Цецуна, налази се топоним Ћеранско катуниште (Керанско: Церанско). Погледајмо откуд овај назив Ћеранско (катуниште). „Ђаво“, односно руско чортв, или черти; чешко черт; пољско цзарт; лужичкосрпско черт (царт); полапско царт, је познат тек појавом хришћанства. Међутим, називи за „ђавола“ у словенским језицима су из претхришћанског периода и доводи се у везу са „чарати“ (чар: чаровање; мађиоништво: влховство; вражење: враг (непријатељ, ђаво), руско: в л б х в б - в л б с в и (волсви)). Ови „чаробњаци“ поткопавали су хришћанство у XI вијеку5. „Чорт“ или „ђаво“ су основа топонима Ћеранско. То долази од литванског „керети“, односно од коријена „цер“, што значи „чарати“ и „чарање“6. Топоним Ћеранско је настао на овај начин: керети од коријена „цер“ дало је „цер+ан+ско - Церанско. Африкат „ц“ дао је „ћ“ (,,ћ“=Т+с), па отуда од „керети“ - черети-церети-ћер+ан+ско = Ћеранско (катуниште).7 2 3 4 5 6
7
В. Даљ: Толков. слов., I, 1880, Москва, 157, 258-259 В. Даљ: Толков. слов., I, Москва, 1880, стр. 438, 489 В. Даљ: Толков. слов., I, Москва, 1880, стр. 91. 169 К. Јиречек: Историја Срба, I, Бгд, 1978, стр. 95., види: Мон. хист. јур. VI, 196; в. W iss. M itt. IV, V, 519, 436 С. А. Токарев: Религ. верован. восточнослав. народов, Москва, 1957, види: Токарев С. А.: Религија у историји народа свијета, Москва, 1964 види: M achal Н.: Nakres slovanskeho bajeslovi, Praha, 1914, види: Српски митолошки рјечник, Бгд, 1970, Бгд, стр. 174) С. Ившић: Словенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр. 43
-
80-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ороним Зелетин на коме се налази Церанско или Ћеранско од грчке ријечи „зелос“ („супарништво“, завист, жестина, љубомора), па преко латинског вулгарног облика ,,zelosus“. Основа и једне и друге ријечи је ,,gelos“89.Други дио ријечи је настао од „ограда“, „брана“, „штит“, „плот“, јер „ограда“ је, уједно, и „тин“+ Тако „зелос“+“тин“ даје Зелетин. На њему, поред топонима Ћеранско (Черанско = Ћеранско) има огромних зидова, преграда, боље рећи „трапова“. То су, свакако, погранична жупска утврђења. Она казују „крајишник“ (крајина-крај: жупа), односно жупан, по старом начину утврђивања граница, који је познат између Бугара и Византинаца, односно Срба и Византинаца за владе Комнена, штитили од разбојника Злу Ријеку, као и њој сусједну Добру Ријеку (Мон. серб. 64). Ту су, на Зелетину, бивале утврде, дрвене „пречаге“, куле од дрвета, односно град од дрвета или камена. Зелетин је био „затарабљен“. Он је имао изглед огромног планинског „тора“. На Зелетину се налази Градац (град+ац = Градец). Слични изговор се јавља код именица типа „старац-старец“. Зелетин је, заправо, „велики шанац“, гдје се увијек водио рат. Отуда топоним на Зелетину Брањин до (бран = рат). Ова утврђења нас упућују на осмишљавање српско-византијске границе101. Кад је у питању топоним Брањин до, онда се, само по себи, враћамо старословенским изворима (Јуријевско јев.), гдје у склопу улоге Кијева у развитку језика можемо запазити да „бранв“ значи „ратв“п. „Брањин до“ је, свакако, остатак „боја“. „Бој“ може да буде различит: свађа, сукоб, раздор, вражда, битка, поруга12. На овом простору је топоним Пушка, а затим Палача, што нас упућује на „пушку“, која је у спрези са „воинственошћу“, упорношћу, усправношћу у боју, војником, ратником, хуљењем, ругањем, несагласношћу, односно са Палача или Полача упућују, поред неке горске утврде, и на ријеч „палош,, или на „палошар“ (војник: ножар - нож: мач). Углавном, Зелетин је подручје гдје се пуном жестином сукобљавају двије супарничке стране: зло и добро. Преведено на популарни језик, с обзиром да под њим тече ријека Штитскаја (Штицкаја из Штита), гдје је било „штитова“, односно „штића“ или „заштића“, Зелетин је 8 9 10 11 12
Летопис Матице Српске: Трактат о зависти, Нови Сад, 1983. година, страна 960-972 Владимир Даљ: Толков. слов. I, Москва, 1880, стр. 552 Н. Радојичић: Природа виз. -срп. границе од XI - XIII вијека, Зборник, III конгрес. слов. географа и етнографа, Бгд, 1932, стр. 538-563 В. М. Русановскиј: Улога Кијева у развитку литерарних језика Кијевске Русије, Вопроси јазикознанија, Академија наука СССР, 4, Москва, 1982, стр. 36 В. Даљ: Толковиј словар, I, Москва, 1880, стр. 123
-
81
-
Милош Осшојић
Штит, који је првобитно имао „преграде“ од „брвана“, попречно искиданих. У „међицама“ манастира Дечане помиње се „Торлвцв“, односно да је „Доброј Ријеци ишла међа оу рвтћ оу Торвцв“13. Могло би се, у етимолошком смислу, поузданије заокружити значење имена Зелетин. У питању је, због жестине, супарништва, мржње, зависти, преграда, брана, плотова, зидова, трапова, борбе зла и добра, „зла штит“ (,,3елетин“). Испод Зелетина се налази село Цецуне. Оно се налази на десном току ријеке Кутскаје (Куцкаје). Првобитни назив је Кекјун, што је дало Чечун. Даљи ток је итттао овако: т + ш дало је т + с = ц14. Тако имамо Цецун<+Чечун<+кекјун: ке>ч, кј>ч (ч=тш). Мјесто Чечјун (Нечјун) налазимо у прикарпатској домовини15. У Босни, на примјер, јавља се у средњовјековним документима Цецена16. У XV вијеку село Цецуне је записано као Чачун. Има 36. домова, 1. бећара и 1. удовицу17. Кад се прихватимо анализе, запазићемо да Кекјун временом јесте Кечун. „Кеч“ је „кетшв“, што одговара старобалканском „цељ“ (зао=лош=кећ). Постоји антропоним Wass Ketschi. Он је родоначалник Васојевића. Везујем се за Злоречицу или Рјечицу која обухвата поменути етникум око Лима до Ђурђевих ступова18. Откуда појам „цељ“ (,,кећ=кећи“)? Првобитни Срби заузели су изворишну област ЈТима, затим садашњу Лијеву Ријеку и Медун. Он је био у територији племена Васојевићи19. На том простору је живио старобалкански елеменат. Срби, односно Словени, будући јачица, орођавајући се са њима, доживјели су да њихов „цар“, „краљ“, „господар“, „вођа“, „главар“, „намјесник“, добије, због односа већине према мањини, која се излаже асимилацији, коју и он као „цар“ хоће и упорно спроводи, име „зао“, „зли“, „лош,„ што одговара изразу туђег етникума „цељ“. „Зао“ и „зли“ је „враг“, „бијес“ или „ђаво“. Грци, на примјер, владара, цара или краља, називали су pacnAsv^, што је у митолошком смислу одговарало демону или божанству доњег свијета20. Ту,.ђем етникуму, па и грцима, словенски или српски цар, краљ, војвода 13
14 15 16 17 18 19 20
Мон. серб. 96., види: Ђ. Даничић: Рјечник из књижевних старина српских, Бгд, 1975, 3, стр. 302 С. Ившић: СПГ, Згб, 1970, стр. 43, в. Р. Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, I Фонетика, Бгд, 1977, стр. 82-88 А. Б. Греков: Борба Русије за стварање своје државе, Згб, 1949 Р. Ј. Šafarik: Pam atky d. p. Ji., Prag, 1851, стр. 80 Академија, Тирана, Дефтер 1485. године Dr. Jur. Johann Georg von Hahn, A lbanische Studien, Jena, 185-187 Марко Вего, Насеља... Свјетлост, Сарајево, 1957, стр. 73 В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 446
-
82
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
или жупан, био је „демон“, односно владар постојећег свијета. Отуда је он био „зао“, „црн“, „лош,„ „проклет“. Према новогрчком језику „цар“, који као „путник“ има власт над људима, јесте „демон“ („хроми демон“), односно „каликанцар“ или xovTco5aip.ova^21. Тај „хроми демон“ је наследник Дабога, а Дабог је национални бог и има особину хромости22. Дабог је, чак до краја паганизма, наш највећи бог. Он је, уједно, и родоначалник, односно национални бог највећег ранга на челу нашег пантенона. Њега су замијенили свеци: свети Јован, свети Аранђео, св. Сава. Сви богови су онемогућени и уклоњени. Једино је Дабог, укључујући његове супстрате, остао као супарник божји (зелос: супарник) и имао снагу бога23. У његовим „супстратима“ егзистира Дабог24. Када је настао компромис двију вјера, паганства и хришћанства, Дабог је са врха пантенона спуштен на ниво демона, односно назват је злим демоном, што код Грка PacnAsv^, тај „цар“, значи божанство и демона25. Срушени врховни бог је „црн“. Он је „црни бог“. Тај „зли демон“, хипокористички речено Даба, је „ђаво“, који је „црне боје“2627. Сви следбеници Дајбога у фази компромиса или „interpretatio christiana“, негирани, названи су црним („црн“: Черни од „цер“ или ,,керети“). Форма Даба стоји напоредо са формом „црн“: Черни, Црнци, Черњаци, Црне куће, једном ријечју Дабе, оне се јављају у западном дијелу Висле . Пошто литвански глагол „керети“ значи, уједно, „чарати“ (руско: чортв: чертв), онда би Цецуне могле бити у вези са Карачуниште28 ), односно према „чарање“ (чар: чарање-чаровање - упор. Wiss. Mitt. IV, 519). Тако би „чар+ан“ или „цер+ан“ био етимон топонима. Топоним Чараншково или церансхково (Церансхово) из Добре Ријеке, односно Зле Ријеке из 1485. године припомаже да се осмисли топоним Цецуне29. Углавном, назив Цецуне је донесен, са извјесним измјенама, из древљанско-дуљебског 21
22 23 24 25 26 27 28 29
Bernhard Schmit: Das Volksleben der Neugriechen, 153; J. C. Lawson, Modern Greek folklore and an cientG reek religion, 207, v. SEZ, 42, 1928, 256 J. Polivka, Vlči pastyr... Praha, 1927, 159 Вила, 2, 1866, 142 СЕЗ, 32, 1925, 381 A. Abt, Die Apologie des Apuleius, 25 ГНЧ, 41, 1932, 195 Дабе: Дабезићи - в. др. Реља Новаковић: Одакле су дошли Срби на Балканско полуострво, Бгд, 1977, 386 (Карта: Топоними и хидроними у Полабљу) 1348. године - пр. М . О. Дефтер, Тирана, 1485
-
83
-
Милош Осшојић
територија (Горњи Прут - горњи Дњестар, горњи Буг, горњи Дњепар, односно Прикарпатје)30. У једном документу помиње Греков Чечун („НсчјунД. Топоним Чечево је, дакако, објашњен топонимом Цецуне. У питању је „Кекј+ево“, гдје је палатализацијом -к> -ч, односно гдје је -кј>ч путем јотовања. Тако имамо Цечево. Ако се издвоји коријен „кекј“, запазиће се да -кј>ч, а -ч је африкат: -тш, па антропоним Ketschi31, односно Кећи, имао би везу са старобалканским „цељ“=зао и лош. Антропоним Wass Ketschi био би, по други пут, ономастички потврђен. Тако Злоречица или Речица гдје се населио родоначалник Wass Ketschi, гдје се ородио са аутоктоним свијетом32 и гдје је, према угзорилокалном браку, егзистирао још од VII вијека, каје добио име од туђег етникума: Wass Ketschi - зли цар или зли краљ, односно „црн цар“ или „лош цар“33. Ако се исконсултују мисли из Љетописа Попа Дукљанина, запазиће се да су, заиста, постојали „четири зла краља“, потомци из рода Ратомира, који су као владари прогонили хришћане. Хришћани су, будући у невољи, у планинским врховима и заштићеним мјестима подизали куће, подносили прогоне и одупирали се барбарима и њиховим прљавим обичајима почев од Владина, који је засновао села и засјеоке, преко Ратомира до злих краљева34. Ови подаци јасно нас упућују на села и засеоке Владина (Владин: владар-краљ, грчки:paaiAsv^ : краљ или цар) који је, сигурно у VII вијеку имао злог, грубог и обијесног Ратомира, а овај зле краљеве. Ти „зли краљеви“ су, према топономастици Зелетина и Зле Ријеке, вршили прогоне хришћана, који су имали прилике да се бране, као и да злог владара назову „цељ“ (Кећ-Кећи=Чечево, Цецуне). Уједно, кнежеви у Чечеву су постојали: некуд су се одселили - легенда тврди да су рало оставили у површици35. Тог владара Грци ће звати ,,PacnA,sv^“ . Према том хералдичком и титулатурном елементу, слично Грцима и Римљанима, шири и ужи етникуми, постепено саплемењени, везани територијом, обичајима и религиозним заједницама, прихватаће презиме према цару, краљу или владару. „Василевс“ је што и „базилеј“, односно „Василиф1*је ,,Bazilius“36. Име 30 31 32 33 34 35 36
- в. Греков, БР..., Згб, 1949 Др. Ј. Ј. Г. в. Ханн, исто, стр, 185-187 Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 96-97 Ономастика Југославица бр. 10, Згб, 1982., посебан отисак, ЈАЗУ, Згб, стр. 165-170 Љетопис Попа Дукљанина, Титоград, ГЗ, 1967, стр. 184-185 М . О. Кошутиће из Зле Ријеке, стр. 3 Ђ. Даничић: Рјечник, И , Бгд, 1975, стр. 104
-
84
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Василије долази од Б, а од њега се прави демитив Васо37. Ако се на деминутив Васо дода -ј, онда имамо Васој, што је дао Васољ (ј>љ; Васољевић38, односно -ј (Вруја: Вруља; тојага; тољага) је старији сугласник од 1284. године, који је дијалекатске природе (јуди; људи). Углавном, прелаз -ј>љ>ј је „честа појава у историји словенских језика“39. Вриједно је напоменути да је - ј већ 949. године - л' (Вврул'а = Ввучии: слап на Дњепру (pepovx^r|), уз чување полугласника, већ настало од - и>ј>љ, односно -љ>ј>и40 . Долина Лима, опет, топонимом Љуте подсјећа на „ђавола“. Основу овог топонима чине следећи апелативи: зло, зли, злобни, злодејски, свирепи, звјерски, крвожедни, неукротиви, жестоки. У питању је „злодви“41. Како је настао топоним? Прво, имамо „љут“, што значи „љутиј“, „неистовиј человјек“, „злодеј“42. На коријен „љут“ додато је „е“ као суфикс. Тако имамо Љуте. Интересантан је, у склопу изложеног, топоним Паклена. Овај топоним је изнад села Лужац код Берана43. Ако пођемо од придјева „паклен“, односно од „паклена“, запазићемо да је у питању „пакао“ или „ад“ (Пакао^ад44). Представа о паклу је, свакако, настала појавом хришћанства. „Стара словенска ријеч „ п б к л б “ , позната пре примања хришћанства, доводи се у везу са литванским ријечима „пикулас“, „пиктис“ - „ђаво“45. Ријеч „пакленик“ је „ђаво“46. Тако топоним Паклена нас напомиње на ријеч „ђаво“. Има два топонима у Трешњеву код Андријевице који се двојако чују. Један исти топоним носи два назива: Чопкеш и Чокеш47 . Чопкеш се налази испод Троглавице (три главе-Троглав: Три37 38 39 40
41 42 43 44 45 46
47
К. Јеричек: Историја Срба, I, Бгд, 1978, стр. 44 Div. Canc. II, 42 Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике совенских језика, Бгд, 1977, стр. 95 види: С. Ившић, Славенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр. 41,44,131; види: Српске народне пословице XXXVIII и Решетар 124, види: M eillet SC 87) Владимир Даљ: Токлков. слов., II, 1881, Москва, стр. 285 Исти, стр. 285 Д. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 159 види: Јосип Хамм: Старославенска граматика, Згб, 1971, стр. 99, 138 Митолошки српски речник, Бгд, Нолит, 1970, стр. 230 Српски митолошки речник, Нолит, 1970, стр. 230, 116; види: Гласник Етнографског института, кј. VII, Бгд, 1959 („Ђаво у нашим народним веровањима“) Др. Р Ј Вешовић: Трешњево, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 143
-
85
-
Милош Осшојић
глав=Тројан („трачки коњаник“=„ноћни коњаник“). Кад се анализира ова сложеница, запажа се основни дио „кеш„ и одредбени „чоп“. „Кеш„ је сведено од „кеч“ (-ч=тш) паје „т“, у говору, испало и задржан је облик „кеш„. Међутим, форма „чоп“ долази (т'с'=ћ, тш=ч) од „ћопавости“ или „шантавости“, односно „хромости“ („хроми“: „шантави“ - „ћопави“ - „кривељан“48. Тако Чопкеш значи „Ћопави враг“ или „хроми ђаво“. Узмимо у разматрање народни назив Чокеш. Овдје нам помаже топоним Чоеча глава. У атрибуту „чоеча“ долази до изједначавања -е са -о па-оо даје дуго -о. Отуда вокатив „чоче“. Често се мјесто „чово“ чује „чоко“. У Плаву и Гусињу се за „човјек“ чује „чек“. Облик „чоек“ дао је „чеек“, а онда тек „чек“. У долини Зле и Добре Ријеке жене рођене прије 1900. године за мужа („човјека") кажу „Он“. Не помињу му име. Ни ђаволу се не помиње име. Каже се „тамо он“. Тај „чоек“ (чоко: чен -он) је домаћин. Он је наследник огњишта. Први пали ватру о Бадњем дану. Он је, дакле, отац, а уједно је и наследник врховног бога. Врховни бог је, у компромису двију вјера, паганства и хришћанства, изједначен са „ђаволом“. У старобалканском „цељ“ је „зао“ или „лош„. Чим је „зао“, он је и „злод „: зао, злобан, свиреп, жесток, неукроћеник, рђав (цељ: зао-рђав49). Тако Чекеш (ketschi=3ao) значи зли човјек. Како је у Трешњеву и топоним Обор, онда је у питању ограда, плот, двориште, двор, кнез или владар, односно краљ, једном ријечју василеос, који је био зао. Зли краљ је присутан у топономастици Лима. У историји се, како смо напоменули, помињу и зли краљеви50. Интересантно је напоменути да гдје је топоним Обор (Кошутиће, Трешњево) да се тамо јављају, у близини, топоними Чечево, Чопкеш или Чокеш. Топоним Обор је још познат у Краљима и Будимљи. Дакле, четири топонима Обор. Напоменуто је да је Василије, грч., основа за деминутив Васо. У свим историјама словенских језика -ј- прелази у -љ-: Вруја-Вруља, Васој-Васољ. Презиме Васољевић је настало тако што је на деминутив додато -ј прешло у -љ+ев+ићи обратно51. Познато је да је „василевс“ што и „базилеј“. „Василевс“ је, уједно, цар или краљ. У 48
49 50 51
види: СЕ, 3 2 ,1 9 2 5 ,3 7 9 ,1 1 6 ; СЕЗ, 32,1925, 403; ЗНЖ ОЈС, 19,1914,147; СЕЗ, 16, 1910, 142; види: Д. Маринов: Народна вјера и религиозни народни обичаји, Софија, 1914, 521 види: ВД: ТС, Москва, 1981, стр. 285, в. Б Г: РСХ ш. слов., Титоград, 194-195 Дукљанин: ГЗ, „Ј1уча“, Титоград, 1967, стр. 184-186 Div. Canc, II, 42, в. Радослав Бошковић: Основи УГСЈ, Бгд, 1977, стр. 95, види: С. Ившић: Слав. поред. граматика, Згб, 1970, стр. 44, 131)
-
86
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
митолошком смислу он је божанство или демон доњега свијета52 . Антропоним је основа за ороним Васојевићи, чија се територија простире према обичајном праву53. Они имају, сем територије, славу, заједницу гробља, још и владара. Тај владар је Радослав, који потиче од владајуће лозе (Рачки, Док. 340). Он је везан за период 835-844. године. Будући жупан, краљ или цар, односно „василеос“, све саплемењавања војно-сељачких савеза под његовом владавином, условило је да се поданици: жупљани, који имају свог духовног вођу, своју славу, територију, свој дијалекат, прихвате презиме према титулатури свог владара. Углавном, у коријену презимена Васојевићи налази се етимон „ђаво“, „демон“, „дракон“, „василевс“, „базилевс“, „црн цар“, „зли краљ“ итд.
52 53
В. Чајкановић: Дабог, Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 446 Др. И. Јелић: Васојевички закон у дванаест точака, СКЗ, Бгд, 1922, 61
-
87
-
Милош Осшојић
РСТ У ОНОМ АСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
У
ономастици долине Лима, тачније, на територији Васојевића, присутан је и „крст“ као апелатив за топоним Крстац - крстача. Крст је познат по читавом Балкану. Он се јавља у Србији, Босни, Херцеговини, Македонији, Косову, Хрватској и Црној Гори. У Србији топоним Крст или Крстац јавља се на три мјеста. То је Крстац у Лучанима, Сјеници и Драгашу. У Босни, Крстац је присутан код Јабланице, Чајнича, Теочака (Угљевик). На Косову и Метохији, поред поменутог топонима у Драгашу, постоји топоним Крстовац. У Војводини код Новог Кнежевца је Крстур. У Херцеговини (Билећа) јавља се топоним Крстаче. У Хрватској, Сливно (Имотски), постоји топоним Крстатиће, а у Крстињи (Војнић) је топоним Крстиња. У Македонији код Прилепа је Крстец, код Битоља Крстоар, а код Криве Паланке (Дубровница) постоји Крстов Дол. На простору Црне траве је и топоним Крстићево. У Црној Гори топоним типа Крст - Крстац - Крстача јављају се у некадашњој жупи Бихор (Крстац), затим у жупи Будимља (Крстац - Јасиковац), а онда у Краљима, Крстац, кад и у Злој Ријеци Крст и Крстача. Овај топоним иде према Никшићу, Ловћену и Будви. У њима је познат топоним Крстац. На Кому, гдје се приређује народни сабор, један вис се зове Крст. То је територија Горске жупе (1245.). Прастари народи употребљавали су крст. То су, дакако, доказала археолошка и етнолошка истраживања. Египатска божанства, Озирис и Изида, имали су три крста. Колумбо је 1492. код урођеника запазио крст као амајлију. Џемс Кук, морепловац, на Новом Зеланду 1772. године видио је да урођеници стављају крстове на гробове својих саплеменика. Ту чињеницу могао је опет запазити -
88-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Камех Меха, родом из Мурине, који је такође био морепловац, стизао на Нови Зеланд, а који је касније, преласком у друге неиспитане свјетове, бивао и краљ и родоначелник краљевске династије. Крст је старословенски назив. Употребљаван је прије примања хришћанства. Крст, симбол хришћанства, настао је у трећем вијеку нове ере. Носио се као украс о грлу. То су такође радили и стари Словени. И Јужни Словени, а међу њима и Срби, током живота, употребљавали су крст. Срби су имали два крста/ један је био „Пагански“ - други, пак, је био „Часни“. Пагански крст је народни крст. На стећацима, код Сталаћа, запажен је крст. Он није био часни, већ напротив, народни и њега су чак признавале богумилске секте. Он није означавао припадање Христу. Означавао се као стилизована антропоидна појава покојника. Ако их је било више (Крст-Крстаче) онда је у питању више покојника међу којима и сам покојник. Крстови са главом, мјесецом, рукавима и слично, нијесу хришћански. Они су народни, њих прате атрибути претхришћанског народног живота. Крст није настао пуким случајем. Он је настао као израз општег народног вјеровања. Представљан је као „Соха“ или „Соа“, односно „Соја“, са раширеним рукама. Он је, у ствари, антропоидни Крст. Крст је супституција човјека и покојника. Петар Први (1747-1830) препоручивао је Црногорцима свештеника коме је дао свој Крст „Мјесто мене самога“. Ако је свједок био неписмен, а писар би га потписао, у Васојевићима је био обичај да свједок поред свог имена стави Крст. Отуда у очуваним одломцима стихови/ „Крст постави, па себе потврди - Крст је виша вјера од потписа“. „Соха“, као идол, замијењен је Крстом. Ту гдје је била „Соха“ појавио се Крст. Временом то мјесто названо је Крст, Крстац, Крстача, Крсташ. Тако су уклоњени, у фази интерпретације хришћанства сва светилишта паганска, која су у памћењу народа остала као света и која се радо посјећују. Крст се посјећивао наврх Кома. Познат је, у историји, равнокраки крст хумског кнеза Мирослава (1190.), а затим крст на надгробној плочи Кулина Бана (1204.). На крсту се заклињало. Дубровчани су се заклињали краљу Владиславу на часном и „животворешчем крсту“ (1234-1240.). Краљица Јелена (1273-1314) поклања Крст Манастиру Сопоћанима и проклиње сваког ко би га на силу узео. „Животворешчи Крст“ је прављен у цркви на саставу Краштице и Злоречице у ЈЈим, а ЈЈиповица је била гора за крстове. Под њом је Крстара. Животворешћи Крст је присутан -
89
-
Милош Осшојић
и у клетви Краља Милутина (1316) у којој проклиње Крстом сваког ко би оспорио права манастира Бањске. Он каже/ „И да га побије сила ч'снаго и животворештаго крста“. У оба Српска устанка, 1804. и 1815. Срби су се заклели на Крсту. Крст је имао различите улоге у животу Срба, па и у долини Лима. Он је прављен од прегорјелог бадњака и постављани су границом посједа као и гробови. Антропоидне идоле имали су стари Словени у области Балтика, који су постављани ивицама или границама појединих потеза. У нашем народу Крст је поштован као и гроб. „Биљега“, „Биљег“, „Биљези“ присутни су као називи на границама села или повећих територија. Ти „Биљези“ каквих има у Злој Ријеци (Кути, Липовица) и слично, нијесу ништа друго него гранични крстови или граничне ознаке. Података о овим „животворним крстовима“ има од 1192. (Атонска гора), у првој половини 13. вијека (Плавница Скадарско језеро, 1233.), у Дечанској повељи (1330), у Раваничкој повељи (1381), у повељи ИванаЦрнојевића (1489). Утврђено је даје почетком деветнаестог вијека било медњика на границама Потеса, „закрштених церова“, као и „биљега“ (закрштени камен). Топоним типа Крст, Крстача (е), Крстац, упућују на некадашња многобожачка култна мјеста. Хришћанство је замјењивало обреде Пагана, односно народа, па је на мјестима гдје је био идол (колац), „Соха“, „народни крст“ постављен је хришћански крст. Архиепископ Сава, према Доментијану (у првој трећини 13. вијека) је замијенио многобожачке идоле крстом. Отуда Крстац (Будимља Јасиковац), Крстац (Краштица - Краље) и Крст (Зла Ријека, Кути, односно Остојина плоча - Крст. Познати научник Петровић наводи и ово/ „Прво се постави на врху брда Крст дрвени, који по њему сада носи назив Крстац“. Око брда какво је брдашце Јасиковац и слично, формира се насеље или село. У тренутку оснивања насеља Крст је хришћански. Он је наставио или преузео улогу старог народног крста као заштитника поља и становништва. Топоним типа Крст - Крстац - Крстача упућују на период из времена примања хришћанства. Хришћанство је примано од деветог до 13. вијека. Коначну побједу Хришћанство (православље) доживљава када је Сава Немањић („украсио“ отачаство црквама и када је по пољима, долинама и брдима, немогавши подигнути цркве, поставио Крст „да на високом мјесту име божи (ј) е прослављает се“. Отуда ови топоними имају културну и историјску вриједност. Они су потврда да се хришћанство примило као нова вјера и да је нова вјера -
90
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
уклонила стару вјеру. Отуда и пословица прва вјера - потоња невјера. Крст се јавља у словенским језицима у овом облику/ македонски језик - Крст, Словеначки - Криж, руски језик - Крест, у српском - крст, у хрватском - криж. У француском језику је круа, у италијанском крое, у њемачком - креур, у енглеском - крос. У коријену ријечи присутно је слоговно р, односно у топонимима крст - Крстац - Крстача слоговно р има историјску вриједност, коју са сигурношћу објашњава и историја српског језика.
-
91
-
Милош Осшојић
^ЈлАШИЋИ
Б
лашићи су веома стар топоним. У долини Лима, у Васојевићима, топоним је скоро јединствен. Помиње се у Шекулару или на граници према селу или засеоку Спалевићи. У географском погледу Влашићи се налазе између оронима Сјекирица и хидронима Лим, односно између Баља и Мокре на коју се надовезује ланац планина: Глођија, Капе, Мургаш. У историјском погледу микротопоним је везан за име Шекулар. Шекулар је оаза једног старог племена, које се, будући „одељаци“ Васојевића, нашло у скровитој средини и у њој се постепено модификовало. Централна мјеста су Улица, орах, Мезгаље. Шекуларци славе светог Јована, а ту славу су такође, према народној пјесми, славили и Васојевићи. Дајбог је било „име великог националног бога“=„Врховни бог“ и „ђаво“ имају исте атрибуте. Кад су настале промјене у фази „interpretatio hristijana", функције Дајбога је преузео свети Јован и свети Аранђео. Свети Јован, слава Шекулараца, односно „епска слава Васојевића“, је „заштитник кумства и братимства“. Он је божанство крвног сродства. Његови атрибути су „капа“, огртач, штап или штака. Свети Аранђео је индентичан светом Јовану. Он је, исто тако, божанство крвног сродства. Он је преузео функције старинског српског бога мртвих. Дијели вуцима храну. Божански је кум и двојник светог Саве, кога славе Васојевићи - Лопаћани. Његови атрибути су огртач, штап, штака. Кад се све ово аналитички сагледа, изанализира напоредно и дијахронијски, јасно ће се уочити зашто су Шекуларци, у Васојевићима, „браћа одељаци“. Синтагма „браћа одељаци“ упућује на „мистично“ и „крвно сродство“, јер „братимство“ је везано за „област старинског бога мртвих“. Топоним, односно микротопоним, у народној етимологији се изводи од имена Власи. Ово народно објашњење је „секундарно“,
-
92
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике a то значи да је тај назив који се доводи у везу са именом Власи, неоригиналан, споредан, ,,secundarius“. Топоним Влашићи води поријекло из словенске старине. Он је, историјски посматрано, настао кад и Власожилишти, Власожелци, Волосини. У руском називу Волосожари Натко Нодило је претпостављао име Волоса, име словенског бога стада. Тај бог је, уједно, био и бог душа. У Срба се може наћи вјеровање да су Власи душе, што би могло упућивати на литванску ријеч велес у значењу „imagines mortuorum“. Велес (Велес - Македонија: (према) Велестово - Црна Гора) је сточно божанство. У Несторовој хроници он је „скотии бог“ и Заштита стада је његова област. Ту функцију ће наставити и свети Сава, па је свети Сава Заштитник оваца, стоке, пастира, словенски бог Велес, који је као божанство доњега свијета сличан грчком Хермесу, германском Водану, галском Диспатеру. Велес се често веже са именом староруског божанства у Слову о Полку Игорову. Даничић је Влашиће упоређивао са староцрквенословенским „власожељци“ (,,васожел'ци). Миклошич помиње Влашиће овако: власожелци, власожилишти, власожелишти (1499), власожелишти, власожалице, власожељск, руско - волосожари (,,Плејаде“), украјинско волосожар (,,Орион“). У староруском се налази и волосини и восјанка. У првом дијелу сложенице је „влас“ што је руско „волос“. Најстарија потврда за Влашиће је 1070. година. О Влашићима, који се овдје помињу, писали су многи научници: Маретић, Миклошич, Васмер, Мажуранић, Плетершник. У склопу ове анализе ваља споменути Власов дан. Он се, на примјер, слави у Лужици и Нишави за здравље волова. Колач се давао, уз присуство свештеника, а раније, можда, и жреца, воловима. У Пироту пак тог дана је весеље. По мишљењу Лубора Нидерлеа, у неким обичајима јужнижних, односно балканских Словена на светог Блажа (Блаж (према) Велес од Волос) пренесена је функција заштитника стоке старог словенског бога Велеса или Волоса. Старо је вјеровање, у Васојевићима, а према томе и код многих балканских Словена, да се Влашићи виде од Ђурђевдана до Петровдана. Они, својом појавом, отварају љето а затварају зиму. Наиме, ђурђевска зора Влашиће затвара, а видовданска зора Влашиће отвара. Они једно вријеме: Видовдан - Госпођиндан, путују дању па се од сунца не могу видјети. Помоћу Влашића одређује се вријеме. Ако се јаве на истоку, обично се говори: „Пробудила се квочка са пиладима“. Кад се они појаве, почињу послови. Влашићи се јављају и уз вршидбу проса. Просо се сијало у жупи Будимља: Просине - данашње Беране и у Злој Ријеци: Просине - топоним између Ђулића и Цецуна. Вјерује се да треба сијати (сијати = ,,садити“) кад се виде Влашићи. -
93-
Милош Осшојић
Ако се виде за вријеме сјетве, усјеви ће добро родити. У неким пак крајевима божићну печеницу стављају на ватру када Влашићи зађу. Сви подаци упућују на анимистичко - мађијске аграрне обичаје, на празнике о орању, сијању, жетви, вршидби. Обичаји су се, дакако, развили код мотичких земљорадника и одгајивача домаћих животиња. Влашићи, чини се, нијесу везани за име Влах: сточар, него за „Плејаде“, које су Влашићи. Микротопоним Влашићи у Шекулару, односно у долини Лима, везани су родовско друштво, на вријеме спајања земљорадње и сточарства, на настојање да се природа потчини потребама људи и заједнице. Влашићи су празник давних, односно старих, Срба у Шекулару, па према томе и у Васојевићима, који је везан за производњу из жеље да се на неки начин дјелује на мистичне снаге од којих, по схватању тих старинаца, зависе резултати и успјеси у производњи. Овај обичај је донесен из прадомовине и одржан на Лиму, односно Шекулару, у првим фазама насељавања. То, дакле, значи да су Влашићи настали од VII - XII вијека. У овом топониму, заједно са другим, истраживачи могу назрети и старину Шекулара, односно Васојевића.
-
94
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Х И Д Р О Н И М И ИЗ П Р Е Д Ж У П А Н С К И Х В Р Е М Е Н А
-
95
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Т Т ерућица
Н
азив Перућица је веома старог поријекла. То доказује њен коријен. Заправо, хидроним Перућицу ваља доводити у везу са глаголима „ударити“ или „прати“. Следствено томе, ослањајући се на сродни лексички фонд, на функционалност у језику, не изостављамо ни апелативне именице типа „гром“, „киша“ и „олуја“. Милет, познати славист и истраживач упоредних словенских језика, а нарочито балто-словенске заједнице, истиче да је код Словена бог грома Перун. Литванци, на примјер, за исто божанство имају име Перкунас. Општој словенској именици „перун“ одговара у литванском језику ријеч „перкунас“. У оба језика ове ријечи значе „гром“. Да би још боље објаснили поменуто тврђење, навешћемо још који лингвистички доказ из литванског језика. Ријеч „перкунија“, која је сличног постанка као и „перкунас“, значи апелатив „олуја“. Ријечи „гром“ и „олуја“, у сукцесивном смислу, су веома додирне и међусобно се преливају и обједињују. Углавном, језичари се држе ријечи „гром“ и сматрају да она може, у историјско-религијском континуитету, да издржи најстрожију научну критику1. Постоји, дакако, још мишљења која не искључују претходну констатацију. У словенским језицима постоји инфинитив „прати“ као и презент „перон“. У литванском језику постоји инфинитив „периу“ - „перти“, који значе „ударити“ или „прати“. Ови глаголи су постали од коријена „пер“, „перк“ и „перг“2. Брикнер, у свом етимолошком речнику, имена Перун и Перкунас доводи у везу са староиндијском ријечју „парјаниах“, што значи „бог кише и олује“. Ова ријеч, кад се консултује староиндијска ријеч, као и тумачења Милета, има свој коријен у поменутом „парг“3. 1 2 3
Milet, Res VI, 1926, 171 Trautman 251 i Valde-Pokorni II, 42-43 Brikner, Slovinik etimologicni jezika polskiego, Krakov, 1927, 414 -
97
-
Милош Осшојић
Полак, на примјер, полазећи од објашњења Перун - Перкунас - Парјаниа, помишља да је овдје у питању ријеч „бог“. Он наводи албанску ријеч „перенди“, која, опет, значи апелатив „бог“. У свему овоме Полак види илирско-словенску кореспонденцију па чак и стару арбанашку ријеч4. Ово мишљење побијао је Александар Брикнер. Он сматра да је тумачење В. Полака доста чудно5. Српска Књижевна Задруга, објављујући Мит и религију у Срба, опонирала је снажном упоредно историско - религиозно - лингвистичком анализом мишљење В. Полака6 . Стјепан Ившић, словенско-поредбени граматичар, поред истакнутих мишљења, наводи из пољског језика ријеч „перкво“, која значи именицу „храст“7. Храст је, ако се проучи култ дрвета и биљака, односно обожавање шума и гајева као сјеновитих оаза, само дрво бога громовника8. Н. Пантелић, везано за култ храста, истиче: „Храст је заузимао видно мјесто и у митологији старих Словена, а био је од особитог значаја и у митологији других индоевропских народа. Неки извори говоре да је храст био посвећен старом словенском божанству Перуну“9. Петар Скок, етимолог ријетког дијапазона, сматра да је брдо Перун добило име према богу Перуну10. Анте Шкобаљ, говорећи о обредним гомилама, помиње пуно топонима који су везани са именом Перун11. Уједно, Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, ослањајући се на Чајкановића, истичу да називи Перун, којих има у Истри, Далмацији, Босни, Македонији, означавају висове и изворе који указују на култ Перуна, бога грма и кише12. Некадашње паганско име Перун, у фази хришћанства, које је означавао врхунце, изворе или клисуре, замијењено је називом Свети Илија или Свети Јуре. Ови називи су наставак старосло4 5 6 7 8 9 10 11 12
Српски митолошки речник, Нолит, 1970., Бгд., стр. XXI - V. Полак: Словенске набоженстви, Праг, 1956 Брикнер, Митологија Словена, Бологна, 1923, стр. 8 Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 155,453,502, 503 С. Ившић, Словенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр. 13 В. Чајкановић, Мит и религија у Срба, исто, стр. 4 Српски митолошки речник, Нолит, 1970, Бгд, стр. 298 П . Скок, Долазак Словена на Медитеран, Југословенска Стража, Сплит, 1934 А. Шкобал., Обредне гомиле, Св. криж на Чиову, 1970, стр. 94,131,132 итд. СМ Р, Нолит, Бгд, 1970, стр. 232-233
-
98
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
венског паганског култа врхунца. Иначе, свети Илија је, по својим функцијама, мушки корелат старинског громовника Перуна. Отуда, на примјер, изнад Коњуха, у амбијенту Комова Илијина глава. Овдје, како свједоче записани документи, обавља се култ жртве у виду сабора и слично. Под Илијином главом тече Перућица. У манастиру Морачи постоји фреска Гавран храни светога Илију, а у народном стваралаштву, које је познато по Вуку Караџићу, налази се пјесма „Свеци благо дијеле“ у којој је Свети Илија, насупрот посестрими Огњеној Марији, бог грома. Сви ови елементи упућују, поред ријечи ,добра“ и „зла“ (Добра Ријека: Зла Ријека) да је паганство и овдје присутно. Посматрано са Кома, Перућица чини увод од свијетлости у таму, од добра у зло. Она је, по словенском зарострустизму, улаз у „доњи свијет“, који је одређен географски: Зла Ријека, гдје егзистира, сходно филозофији паганства, „црни бог“ насупрот „бијелом богу“ 13_
Садашњи назив Перућица, укључујући све научне напомене, постао је промјеном вокала „пра“: „прати“. Коријен „пер“ је, лексичким слагањем, историјски прибавио „у“ испред инфинитивног наставка „ти“ (Пер-Перу-Перут-јица-Перућица). Он има митолошко - језичко - историјску везу, односно континуитет, са именом Перун, који је врховни громовник у Словена.
13
Сетивиду, Дајбогу, Перуну и слично - А. Афанасјев, Поет. воз. Славјан, 1865, стр. 1., 92
-
99
-
Милош Осшојић
РАШТИЦА
раштица је веома стар хидроним. Он је настао током VII вијека. Основа или коријен ријечи је „крт“. *■ £ „Крт“ је прасловенска ријеч. Старословенско - V прешло је у групу - шт. У словенским елементима мађарског језика запажа се да је и -ст од прасловена - ког - V: пест^пешт1. У апелативу „крт“, поред прасловенског - V, постоји самогласничко - р, које је дало група -pa-, -pe-, -epe-, -opo-, -apa-, па je „крт“ дало Крт' - крат' (крет) - Крашт (крешт) - Крашт+ица (Крешт + ица) - Краштица (Крештица: Крштица)... Ови рефлекси познати су у словенским језицима2 . Апелатив „крт“ је елеменат многих анализа. У Словенаца, на примјер, ријеч „крт“ је „огањ“. Она може још значити „небо“ и „рај“3. „Бог огња“ код Словена је Сварог4. Он је познат у Русији, Родгошћу и Пољској као божанство ватре. Он прождире дрво (дуб=храст). Сварог је огањ или ватра на земљи и небу (=„огњена муња“). Дабог, његов син, је „сунце“. Тако је Сварог култно име ватре, а Дабог представља култ сунца, јер сунце је владар (упореди:
1 2
3 4
Др. Иван Поповић: Историја српскохрватског језика, Матица Српска, Нови Сад, 1955. стр. 14-15 Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике Словенских језика, I Фонетика, Бгд, 1977, стр. 66; види: Стјепан Ившић: Славенска поредбена гра - матика, Згб, 1970, стр. 76; види: Јосип Хам: Старословенска граматика, Згб, 1974, стр. 81, 90) Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, 174 Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, III, 369
-
10 0 -
Васојевићи у свијешлу ономасшике
грчко „helios Vasilevei“: алб.“(ИеИ perendon“). Сварогов син је и Кресник5. Српскохрватска лична имена, у латинским листинама 9. вијека, имају „крес“ и „креш„: Cresamuslo - Krešomysl - 892. година6. Именица „крес“ стоји у вези са „кресањем“. „ресачица“ (=„кријесница“) је „свитак“. Он је ономатопејски глас: (Пушка му крес). „Кресови“ су „кријес“. То су ватре или огњеви о Ивандану и Илиндану). У руском језику „крес“ стоји у вези са именицом „огањ“, односно ,,kresai“ или „Кресит“, тј. са именицама „креска“, „кресало“, „кресево“7. Словени, у изворишном току Лима путовали су бога грома и бога огња, као и планинске нинфе. О томе свједоче ороними и хидроними око комских удолина. У близини Рикавачког језера налази се ороним Проуна. У Кијевској хроници XII вијека помиње се бог „Пороуна“. И у једном и у другом примјеру присутан је Перун. Многи висови планина, некадашња саборишта, са „балванима“ или „болванима“, која су била везана за Перуна, у доба хришћанства добијала су име његовог наследника. Тако се изнад Перућице (перти: прати; Перун: перуника = „сабља“ = „мачић“ (Световидов мач) налази Брдо св. Илије или Илијина глава. Изнад Краља постоји ороним Вила, а на Комовима се налазе, поред Балван и Болван, Вилин извор и Вилино коло. Све ово говори да су Словени поштовали у једној речној удолини бога грома, а у другој, сличној „дебрици“, „дубрави" или „продолу“, бога огња8. Долина Краштице је била сва у дубовима. отуда топоним Дубовици. Дуб је дрво или храст. Он је, у доба насељења Словена, био „краљ шума“. Како је у прадомовини храст био дрво бога гро5
6 7
8
А. Брикнер: О паганству код старих Словена, Књига о Балкану, VI, Бгд, 1937, стр. 55-56; види: П. Скок: Етимолошки РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, том III стр. 361, 369; види: Ричард Кевендиш (приредио): Легенде свијета, Рад, Бгд, 1984, стр. 280 Р. Бошковић: ОУГСЈ, I Фонетика, Бгд, 1977. стр. 34 Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, св. 21,1901, Згб, стр. 465,536; види: В. Даљ: Токов. слов., П-М , 1881, II, стр. 190; види: СМР, Н „ Бгд, 1970, стр. 148-149 Историја Црне Горе, Титоград, 1, 1967, стр. 15; види: Т. Вуковић: ЕЈС Врање, 1974, стр. 46; види: СМ Р, Н „ Бгд, 1970, стр. 26-27, 82, 232-233; види: Кукуљевић: Аркив југ. I, 1, 1851, стр. 86-104; види: Н. Нодило: Рад, 91, 1888, 181-221; види: Ровински: Сборник рус. Акад. 69, 1901, 513
-
10 1
-
Милош Осшојић
мовника: Кијев, Новгород, Радогошћ, гдје су бивали храмови и светилишта од храста, гдје су купови бивали огромни „балвани“, он је то значење задржао и у долини Лима. према идолима „балван“, „старац“, „соха“, „крст“, „ступ“ и „бадњак“ настали су топоними Балван (=Болван = Балваниште - Ком, Цецуне, Трепча); Старац - горњи ток Лима (Чакор); Крстац - Јасиковац, Градина, Краље, Кути; Стубице Цецуни, Беране; Сова (соха - сова + ле = Совале) - Краље; Будимља (буда: будњак, бадњак: бдјети) - Беране. Тих примјера има доста9. У тој удолини гдје је „бадњак“ сјечен од храста, знало се, на примјер, за три назива „бадњак“: „бадњак“, „бадњачица“ и „придавак“. Главни „бадњак“ је „бог“. То, је, дакле, „старац“ (бог: идол). Обавјештење Бадњачица је „главња“ (,,Крља=пањ“). Отуда Крљице (Андријевица) између Краштице и Бажића. „Придавак“ је Божић. Код Украјинаца Бадњи дан и Божић се називају „Крачун“ и „Карачун“. Кад се слоговно -ере- и -ра- сведу на самогласничко - р, а сугласник - ч замијени, према руским редакцијама, са скупином - шт од - т, добиће се „крт“ (крт: Крашт + ица - Краштица). „Крт“ се изводи од литванског „керети“, односно од коријена „цер“, а у значењу „чарати“, „чарање“, „чародејци“10. „Бадњак“ је, како рекосмо, бог. Он је, у пјесмама, „стари“, а Божић је „дијете“ (=„Дајбог“ = Дабог = највећи бог = суммус деус). Тај „стари“ је „старац“, а „старац“ је наш врховни бог. Стари Срби имали су идоле који су се звали „старац“ и „дјед“. Он је многобожачка представа митског претка (огњиште: предак). „Старац“ или „дјед“ био је „жрец“. Он је, уједно, „владика“, а „владика“ је „господар“ или „владар“. Кад је врховни национални бог пао на пантенона, он је компромисом прешао, по функцијама, у св. Аранђела, св. Ђурђа, св. Јована итд. Али, ако није у „iterpretatio hristijana“ преузет компромисом, он је бивао негиран. Тако је Дабог („Дајбог“: „бадњи
9
10
Н. Нодило: Громовник Перун и Огањ, СВСХ, ЈАЗУ, Згб, 1885-1890, VII, стр. 385; види: А. Брикнер: О паганству старих Словена, Књига о Балкану, II, Бгд, 1937, стр. 57, 60; види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 13-15,19,183,271-272, 275-276, 149-152, 276-278 ШК: СМ Р, Нолит, Москва, 1964; Токарев: Рви, Москва, 1977; види: М ацхал X.: Накрес слованскехо бајеслови, Праха, 1891; види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. л174; Ђ. Даничић: Рјечник („крачун“: ,,крачуниште“), I, 1863, Биоград, 490; в. ГДСС, XV, 227
-
102
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
дан“; „старац“: „врховни бог“) постао „даба“ = „ђаво“ - „враг“ „чорт“ < од „крт“, односно „керети“и. Пали национални бог: „старац“ или „Дабог“, наједном је постало ниже божанство или демон доњег свијета. За њега се радо употребљава епитет „цар“ (грчки: ,,vasilevs“, латински: ,,bazileus“ = Базилије - Василије - Васо). Ова паганска поглавица: владика или вожд, односно владар, који је „некадашњи“ и „древни" („ан“ + „древни“ = Ј (ан) некадашњи - Ан + древни: андријевни-Андријевница-Андрјевица), владао је „милошћу императора“. Он је прихватио хришћанство, али је Мио и паган. Из хришћанина је вирио многобожац. Он је, временом, иако „зао“, „црн“ („црн“: „Црнци“ и „Черњаци“; „крс-но“: Красници“) и „лош„ (алб.“кећ“: Wass Ketschi) постао „цар“ или „краљ“1112. Краље је, дакле, настало појавом ријечи „цар“ и „краљ“. То је доба Карла Великог. „Цар“ или „краљ“ су „василевс“ који има своју територију и „крсно име“, односно „духовног вожда“. Тако је настало Краље, коме је претходио доста велик пагански период.13 Овако ваља видјети хидроним Краштица.
11
12
13
В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 440-451; види: А. Брикнер: О паганству код старих Словена, Књига о Балкану, II, 1937, 60; Петар Ђорђевић: Старословенски језик, Матица Српска, Бгд, 1975, 242 В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 446; види: А. Abt: Die Apologie des Apuleius, 225; види: K. Јорга: Балкан и византијско царство, Књига о Балкану, II, 1937, стр. 84 Речник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, св. 21, 1901, страна 450
-
103
-
Милош Осшојић
Б истрица
Б
истрица је веома стар хидроним у долини Лима. Коријен географске именице је „бистар“, односно „бистр“. Суфикс ове именице је - ица. Бистрица је, у географском смислу лијева притока ријеке Лима. Др. Радослав Ј. Вешовић, говорећи у дјелу „Племе Васојевићи“, истиче да Бистрица има свој извор у планинама „на територији Горњих Васојевића“. Извори овог хидронима су, према испитивањима, Дубоки Лази и Јеловица. ова ријека, боље рећи рјечица, је бујна и валовита, а у доњем току прави наносе. У горњем току Бистрица се зове Јеловица. Стари Словени обично су живјели покрај ријека, врела, рјечица, језера и брља. Кад су кренули на Балкан, они су из своје прадомовине, предбалканске или Закарпатске, донијели језик и вјеру, као и многе одреднице одакле потичу. једна од одредница је и хидроним Бистрица. О томе, поред осталих, пише и Татомир Вукомановић у књизи „ЕТНОГЕНЕЗА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА“. Један талас Словена ишао је према Словенији, други према Хрватској и Босни, а трећи према Србији, Македонији и Црној Гори. Тако ће се хидроним Бистрица јавити овако: Бистрица (Словенија) код Чрномеља, Крања, Лесична, као и код Марибора, Требње и Тржича. У Хрватској код Подравске Слатине, а у БиХ код Бања Луке, Градишке, Вакуфа, Јајца, Приједора, Жепче, Фојнице и Зенице. Ближе речено, Бистрица се јавља у Босни гдје су Дивчани, Сарачица, Орахова, Горњи Вакуф, Омарска, Жепче, Фојница и Немила. У Македонији се јавља код Битоља и Велеса. То су мјеста Бистрица и Богомила. У Србији постоје Бистрице код Црне траве, Лесковца (Грделица), Петровца, Нове Вароши, Лазаревца и Лепосавића (Сочаница), Пећи, Дечана, Призрена и Косова. На простору Лима јавља се код Цријепоља, а потом топоним (хидроним) иде уз ЈЈим. Јавља се -
104
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
код Берана као притока Лима. Бистрица постоји и код Мојковца, Липова, у Морачи, а потом у Голупцима (Подгорица - Зета). Код јужних Словена Бистрица се још јавља у Бугарској (Ћустендил, Марица, Струма). Коријен хидронима, како је поменуто, је „бистар“, а „бистар“ у корелативном смислу, је „бисер“. Сузе се пореде са „бисером“, као и капи „воде“ и „слане“. Налик на „бисер“ је „чистота“ и свијетлост, која се латински каже „флумен“. „Бисер“ је „бијел“ (,,био“) и „сјајан“. Бистра или бисерна вода зове се Бисер-вода. Има је на Комовима и код Ужица. На Комовима се зове Маргарита, која је опјевана у пјесмама: „Јеси л'воде с Маргарите пила...“, а друга код Ужица, у Србији, зове се Бисер-вода. „Бисер“ је „маргарита" (XIII вијек), а придјев „бисеран“ је „маргаритарум“. У овом контексту ваља видјети придјеве: „бисераст“, „бисерав“, „бисерар“, а потом и именице: „бисериште“, „бисерниште", „бисерник“, као и посесивне придјеве: „бисеров“, „бисерски“. Ријеч „бистар“, који се налази у коријену ријечи Бистрица, може значити „писераст“, „бисеран“, „свијетао“, „бијел“, „пламен“, „јасан“, а ријечи „бистрина“ и „бистрило“ су међусобом блиске. Кад бисмо тражили у латинском објашњење ових навода, запазили бисмо да је „бистар“ што и ,,Iimpidus“, а „бистрило“ и „бистрина“ „limpiditas“. Бистрица је бистра, бисерна, свијетла, бијела, ведра, јасна и, као пламен вода. Она је Бисер-речица, као што је на Комовима Маргарита Бисер-вода или пак Бијела вода. Хидроним Лим може се објаснити: лингивистички, ономастички, само у контексту са осталим хидронимима. Очигледно је да су Словени многим хидронимима дали словенско име а неке, као Лим и Маргарита, који стоје у блиској вези са Бистрицом, нијесу могли посве пословенити. Ово „пословењавање“ могло се десити од VII - XII вијека. Тако Бистрицу, око које је бивало насеље, односно њено име - настанак, ваља везивати за рани средњовјековни живот на Лиму.
-
10 5 -
Милош Осшојић
ИФРАН
ифран је високо брдо са шумама. Он је, уједно, и клисура. Има, поред назива Тифран, још и други назив - Тивран.
Т
Тивран је доста давни назив. Он је везан, најсигурније речено, за словенско племе Тиверце. Лубор Нидерле, словенски археолог, налази Тиверце између ријеке Дњестра и Прута. Аутор „Повијести давних времена“, убрзо по X вијеку, односно послије познатог описа Костантина Порфирогенита, поред многих племена, налази Тиверце код доњег Буга и Дњестра. Коријен топонима Тифран је „тиф“. Сугласник - „ф“, посматрано са становишта историје језика, настао је од сугласника - „в“. Тај процес запажамо у имену Трипун-Трифун-Тривун. Коријен топонима, који се запажа у етикуму Тиверци или пак Тиврани упућује на дрво, односно дуб, па чак и на божанство Тив. Почетно - „т“ у топониму Тивран, процесом оглушавања, настало је од сугласника - „д“. Тако је од ,,-д“, у говору, настало безвучно - „т“. Ријеч див је старословенска језичка творевина. Она је сродна иранској ријечи дев, индијског дева и латинској дивус. Све ријечи, а посебно дивус, значе божанство. Божанство је било и дрво, односно дуб или храст. Њемачки назив Диенстаг је уторак. Диенстаг је остатак од имена Тив. Иначе, Тив је у старонемачком језику див. Ове језичке потврде упућују нас на именице: Дивљан, Дивљани, Дикиј, Дивиј, Шудикова, која се налази испод Тиврана у Тивранској клисури. Иначе, на простору Тивран - Турјак запажају се топоними Дивљани, а Дивљани су, према потврдама, Лопаћани (Караџићи). Др. Радослав Јагош Вешовић, у дјелу Племе Васојевићи, налази да су Карацићи, са осталим братствима, Лопаћани. Караџићи, -
106
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
насељени у Васојевићима, а потом у Петњици (Дробњак), а онда у Црничком, Топличком крају, Санџаку (Старој Србији) и Босни прозивају се Дивљани. Топоним утиче на презиме појединих етникума, а такође и етникуми утичу на појаву имена неког мјеста. Владимир Ивановић Даљ, у свом дјелу Толковиј словар1 етимолошки објашњава као „дикиј“, „љесној“ као „дивиј“. Кад се пође од те чињенице, биће нам јасан етникум Дивљани (Лопаћани - Караџићи), Шудикова (Дикиј према Дикова - Шудикова), Љешница. У словенској митологији „пањ“ и „клада“ су идоли или дрвени богови. Тамо гдје је био кумир: пањ, клада, гдје је био неки дирек, греда или шуљ, то мјесто се могло назвати Шудиково. У објашњењу овог језичког феномена користимо се и овим потврдама: У украјинском и руском језику „шула“ је „клада“, а у грчком језику ^vtov („шула“) је „дрво“. Миклошич упоређује „кладу“, односно „пањ“, са литванским „Шулас“. Сви ови наводи ваља да опомену слушаоца и читаоца да се само упоредном анализом може доћи до тачног или бар приближно тачног објашњења појединог топонима. У бројним легендама Васојевића запажају се и дивови. Они се везују обично за клисуре: Тивран, Сућевска, Кркори. У питању су митски горостаси, људи огромне снаге и узраста, људи из гајева, дубрава, гвоздова, лугова, лијеса и гора. Има их чак и у пећинама, а тих пећина, свакако, има и у Тиврану, који је обрастао црногорицом, односно митским дрветом. Тивран или Тифран ваља доводити у везу са дрветом, односно са божанством: дивом, односно Тиверцима, који су били у закарпатској прадомовини ближи сусједи Древљана.
1
1880, Питербург, Москва
-
10 7-
Милош Осшојић
*b
ЕШНИЦА
ешница је гранични хидроним племена Васојевића. Он се по^ Т ^ м и њ е у обичајном закону Васојевића који је донесен 1829. го у дине на Краштици, а који је наставак ранијих обичајних регула од Немањића до војводе Николе Оташева и Катанића. Он гласи: „Да се васојевичко држи од Вјетерника до Љешнице и од Бјеласице до Беса наврх Проклетија“. Љешница је добила име према шумском духу који се звао „лесник“ или „љесник“. Он је, уједно, у Љешиј. У руским скаскама и пјесмама, посебно у старом црквеном језику, „дивиј“ или „дикиј“ је „љесној“. То је, дакле, „чудодеј" или мароруски „бис“. „Љесној“ и „бис“ очуван је у хидрониму Љешница, као и у топониму Бисовача. Љешница је, у корелативном смислу исказано, „Дивља ријека“ или „Дивљача". Становници око ње могли су се само звати Дивљани. Иначе, Дивљани и данас постоје. Они су један огранак Лопаћана, који са Дабетићима и Ковачевићима чине најснажнију грану Васојевића под именом Раевићи или Рајовићи. Име је везано са појавом именице „рај“, која је забиљежена чак од 1Х-Х вијека. Кад се све ово историјски, етнолошки и лингвистички сагледа, онда Васојевићки закон, који помиње Љешницу у својој територији, постаје сасвим јасан и историјски опредмећен. Љешница, у том односу, је ријека Васојевића, као што су и Дивљани, становници око ње, прави Васојевићи.
-
10 8 -
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Т О П О Н И М И ИЗ ДОБА ИЛИРА
Н
аше знање о Имирима, а нарочито о Аутријатима, доста је разнолико и неуједначено. Подаци о овом угледном и многобројном племену нијесу испитивани на простору Васојевића, иако топоними, хидроними и етникуми јасно говоре о њиховом присуству у предримском периоду. Наш покушај ће се свести на објашњење неколико назива из области земљишне номенклатуре, који ће нас упућивати на вријеме и простор живљења Аутаријата. Прошли су многи вјекови а остали су усамљени називи који буде истраживачку машту лингвиста, историчара и етнолога. Међу њима се налази и ороним Бинџа.1То је погранична планина, која се раније, највјероватније, звала Бенча. Она се, као што је познато, помиње у границама између Плава и Будимље у бањској повељи краља Милутина.2Иначе, ова планина, позната у прошлости, спада у области Васојевића.3 Бинџа је ороним илирског поријекла. Она долази од ријечи Бинд. Бинд или Биндус је бог воде или извора. Ово божанство, изгледа, припада још и Јаподима.4 Ово божанство, можда и локалног карактера, изједначавано је са Нептуном (Бинд Нептун), коме су приносили, на ширем планинском простору, за жртву јарца или јаре.5 Ово божанство се код Римљана идентификује са култом или божанством коња.6 1 2 3 4 5 6
ЈБуба Ковачевић: Племе Кучи у народној пјесми и причи (Лица и мјеста), стр. 230, Граф. завод, Титоград, 1967; Бањска повеља краља Милутина, Споменик IV, стр. 6; Др. Р. В. Вешовић: Племе Васојевићи, стр. 19, Сарајево, 1935, Томашек у Безенберговим (Безсенбергер) Beltrage zur Kenntnis der indogerm. Šprachan 9, 1884; Вулић: Један цармен Хорацијев (III, 13). Неколико питања из античке историје наше земље и римске старине, 55 и д.; Р. Марић: Антички култови у нашој земљи, Бгд, 1933, стр. 8 и д.
-
10 9 -
Милош Осшојић
Напоменули смо да се овом божанству приноси за жртву јаре или пак јарац. У ширем планинском простору Комова један ороним се зове Јарчица. Он припада више Злој Ријеци него пак Врмоши. Код Марка Миљанова у дјелу Племе Кучи у народној пјесми и причи, у одјељку „Лица и мјеста“, које је сачинио Љ. Ковачевић, Јарчица је „поток мојански“ који припада Васојевићима.7 Јасно је да је овом божанству, Бинду или Биндусу, приношен јарац за жртву. То мјесто, односно ороним, гдје су се обављале култне радње, назвато је Јарчица. Овај ороним још идентификују у Васојевићима са оронимом Смудирога. Иначе, Смудирога је био катун који се помиње 1330. године. Ваља напоменути још једну чињеницу везану за ова илирска светилишта. У нашим крајевима, приликом продирања Келта, дошло је до спреге између Илира и Келта. Племе Јаподи су, вјероватно, савез Илира и Келта. Јаподи, на примјер, имају божанство Бинд Нептун, на Комовима се налази ороним Бинџа (Бинд-Биндус), а Келти, поред локалних божанстава: вила и патуљака, поштовали су и „свете изворе са љековитим водама“.8 Овдје, заиста, има неких додирних елемената кад се има на уму да су Келти познато племе Аутаријата разбили9 или разметнули, односно уништили их једном за увијек. Топоним Бинџа (Бинд - Биндус) је вјероватно настао у доба највећег успона Аутаријата. Сјевероисточни дио Црне Горе, односно Комови са Полимљем и Потарјем, су дјелови простране територије Ауторијата.101 Поред оронима Бинџа, постоји и хидроним Тара. Јиречек каже:“Име Тара потицаће, по свој прилици, од њих“.н Наиме, по овој тврдњи хидроним, а самим тим и ороним, потиче од етникума. Али, иако је таква тврдња, донекле, прихватљива, ипак је, могуће, да Тара води поријекло по неком личном имену. Истраживачи сматрају да су многа илирска племена добила називе о именима људи или жена. Постоји име Аутаријеј. То је, у сваком случају, илирско име. 7 8 9 10
11
Љ. Ковачевић: Племе Кучи (Лица и мјеста), стр. 252, Г. завод, Титоград, 1967; Историја (Мозаик знања): Келти, стр. 326, Интерпрес, 1970, Београд; Јиречек: Историја Срба, стр. 10, књ. I, Научна књига, 1952, Београд; Фанула Папазоглу: Средњобалканска племена у предримско доба, здање Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине - Дјела, књ. 30. Центар за балканолошка испитивања књ. I, Сарајево, 1969, 83; Историја Црне Горе, I, страна 98; Боривоје Човић: О изворима за историју Аутаријата, Годишњак Академије наука и умјетности БХ, књ. 5, Центар за балканолошка испитивања, књ. 3, Сарајево 1967, страна 105, 111. К. Јиречек: Историја Срба, књ. I, стр. 10, Научна књига, Бгд, 1952.
-
110
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Наиме, Аутариеус је именица која се јавља напоредо са именицама Парто, Даорто, Дасаро, Дарданос и слично.12 Ослоњени на такву тврдњу Аутаријати би били племе патронимичног карактера. Чињеница је да се Аутаријати везују за хидроним или ороним Тара. Они су, како је већ утврђено, заузимали велику територију:13 Комови - Лим - Потарје - југозападна Србија. Али, иако су они, заиста, били многобројни, исти су морали да имају своју постојбину одакле су наметали своје име и ширили егзистенционални простор.14 Сасвим је оправдано мишљење да прапостојбину треба тражити око божанства. Божанство, у овом случају, је Бинџа (Бинд-Биндус). Овом богу приношен је јарац или јаре.15Отуда, у близини Бинџе, постоји Јарчица. Јарац или јаре је паљено, односно печено. Нарочито су печени или паљени, а можда и смуђени, рогови. Отуда и ороним Смудирога. То је влашки катун који је, како смо напоменули, и временски одређен. Поред поменутих оронима: Бинџе, Јарчице, Смудироге, постоји и ороним Сточица. Она је у непосредној близини Смудироге и Јарчице. Наведени подаци јасно напомињу да су Аутаријати имали своје божанство, да су приносили жртву јаре или јарца, да су можда имали и храм са ликом јарца или јарећим роговима, као и да су се бавили сточарством у овим планинским предјелима. То, наиме, тврде поменути ороними Јарчица и Смудирога. Међутим, ороним Сточица је словенског поријекла. Она је настала од ријечи стока. То је, заправо, општа именица и слична је ријечи брав. Код Руса, на примјер, именица тор је „скотн двор“, а именица стока или марва зове се скот. Руском језику, са овом основом, познате су ријечи скотина (стока, марва), скотник, чувар говеда, говедар, а затим „скотница“ (говедарка) и слично.16Наш језик, односно наши словенски сточари, насељавајући се уз Илире или на њиховим катунима, ријеч „скот“, пермутацијом, утврдио је, једном за вазда, општу именицу „стока“. Овдје је, јасно настала и палатализација: стокица = Сточица. Али, поред овог ваља напоменути да ријеч стока одговара руској ријечи боров (брав). По овим топонимима Аутаријати су били и сточари и имали су, поред коза, и овце и говеда, односно краве и волове. Даља анализа указаће и на овај моменат. 12 13 14 15 16
Appia, Iliyr. сар. 2; Мате Суић: О границама Аутаријата, Историјски записи, књ. XIII, св. 1-2, Цетиње, 1957, стр. 115. Боривој Човић: Нав. дјело, 106; Ж. Шћепановић: Одзиви, стр. 95., бр. 12-13, Обод, Цетиње, 1975.; Митолошки речник: Јарац, Нолит, 1970, стр. 156, Београд. Руско-српскохрватски рјечник: Граф. завод, Титоград, стр. 610.
-
111
-
Милош Осшојић
Овај узгредни опис важан је само као податак из кога се, донекле, може истакнути генеза појединих топонима. Али, овдје је и даље основно име Аутаријата. Има извјесних указа да италијанска област Таранто има исту основу са именом Тара.17 Овај податак може се историјски оправдавати кад се има на уму да су Илири око 1000. година, у вријеме своје разнокраке сеобе, прешли у Италију и, сва је прилика, освојили југоисточну обалу.18Али, без обзира што се Илири јављају овдје-ондје, ипак теренска и етномимска ситуација,19 као и називи долина уз ријеке, јасно указују да су Аутаријати од VI до III вијека имали своје златно доба.20 Напоменули смо златно доба Аутаријата. То доба, углавном, представља економски и културни успон племена. Само стабилизована племена, састављена од више заједница, у стању су да јачају, да су експанзивна, да имају своје опште култове и божанства па чак и скаске о тајанственим створовима. Није на одмет напоменути још једну чињеницу. У близини Комова налази се ороним Рикавац. Уједно, овдје се налази и хидроним - Рикавачко језеро. Овдје је, по старој скаски, живио водени бик. Имао јецрну боју и наличиојеназмаја. Увијекјеноћу бивао око језера. Он је, чувајући језеро, плашио и стоку и народ риком.21 Отуда име Рикавац. Бајку о воденом бику проучавао је Јован Цвијић. Он је запазио, не само у Србији, Бугарској, Босни и Далмацији ову причу, него и у Црној Гори. Та прича је распрострањена искључиво око језера или баруштина.22 Зато се с правом може сматрати да је овај топоним и ороним у вези са периодичним пуњењем и пражњењем језера, као и са појавом слободе лова. Иначе, он по свему упућује нас на доба Илира, односно Атаријата. А тај „црни бик“ није ништа друго него прапредак каснијег говечета, које се звало „тур“. Ваља још нагласити да се Рикавац „први пут помиње у бањској повељи краља Милутина (око 1314).23 Рикавац се још помиње 1444. године у млетачкој архиви у вези са Васојевићима.24 Поред топонима Рикавац, 17 18 19 20 21 22 23 24
И. Поповић: Berkungen uber die vorslavichen Ortonamen i Serbien, Zeitschrift tur slavische philogie band XXIII. hert I, Heidelberg, 1959, 111; Енциклопед. лексикон: Илири, стр. 256., Интерпрес, Бгд, 1970; М . Павловић: Јужнослов. филолог, књ. XXX, св. 1-2, Бгд, стр. 492-3, 1973; А. Пецо: Јужнослов. филолог, XX X , св. 1-2, стр. 509. Глас 54. (1897), 98-100; Јиречек: Историја Срба, књ. I, Научна књига, страна 9, Бгд, 1952; М . Миљанов: Племе Кучи у народној пјесми и причи, Граф. завод, Титоград, страна 270 (Лица и мјеста - ЈБуба Ковачевић), 1967; Lamenta de foris 1444. f. 124 (Дубр. арх.) -
112
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Рикавачко језеро (хидроним) постоји и Рикавачка шкала.25 Зато је, овом приликом, потребно обратити пажњу на основну именицу свих ових топонима. Ороним Рикавац је постао од именице рик или рика. Вук С. Караџић сматра да је Рикавац „некаква планина“.26 У српскохрватском језику рик је, заправо, продорни глас или крик говечета. Именица рика је, у суштини, скуп неартикулисаних гласова и звукова. Овај глас се запажа код волова, крава, телади и магараца. Постоји још и именица „рикавац“ (кашаљ).27 Овај кашаљ, односно „рикавац“, лима удвојен глас. Један је нижи, а други виши. Први „рик“ је затворен, а други „рик“ је отворен и висок. Наиме, један је декрешендо“ а други је „крешендо“. Вјероватно је, прије појаве топонима, основа удвојеног гласа „уа“, „иа“, а можда „ии“, била одлучујућа за појаву садашње именице, која је, у сваком случају, ономатопејског поријекла. Код Јиречека Рикавац је село и брдо.28 Код М. Миљанова Рикавац је планина. Раније је била васојевићка, јер је и Медун био у подручју племена Васојевића,29 а касније је била диношка. Сад је Рикавац кучка планина. Рикавац је познат и у Светостефанској хрисовуљи под именом „Рикав'цз“.30У народним пјесмама такође је позната ова планина: „Полећела два голића врана, од Рикавца зелене планине“.31 Уједно, запажа се са именицом „рика“ и овај податак из народне пјесме: „Мушкет виче а кобила риче, пустога му коња уплашише“.32 Значи, и „рика“ је паралелна, у овом случају, са глаголском именицом „рзање“. Потребно је, уз објашњења о овом орониму, као и уз именицу рик и рика, навести сличне ријечи из низа индоевропских језика: рик-рика (српскохрватски), руски језик: рвш, рвканне, рвпсат (рика, 25 26 27 28 29
30 31 32
Р. Вешовић: О постанку и развитку племена Васојевића, Племе Васојевићи, стр. 77, Сарајево, 1935. година. В. С. Караџић: Српски рјечник, Нолит, Бгд, 1972, стр. 650.; Матица Српска: Речник, Нови Сад, 1973, стр. 537-538.; К. Јиречек: Историја Срба, Научна књига, књ. II, 1952, Бгд, стр. 46; М. Миљанов: Племе Кучи у нар. пјес. и причи (Лица и имена - ЈБ. К.), Граф. завод, Титоград, 1967. стр. 270. Упореди: М. Вего: Медун (Насеља босанска средњовјековне државе, Свјетлост, Сарајево, 1957, стр. 73 („Медун је био у подручју племена Васојевића у Зети“); Вешовић др. Р: Племе Васојевићи, стр. 76; В. С. Карацић: Српски рјечник, Нолит, Бгд, 1972., стр. 650; В. С. Караџић: Српски рјечник, Нолит, Бгд, 1972., стр. 650.
-
113
-
Милош Осшојић
рикање, рикати),33 италијански језик: urlo (рика), urlare (рикати),34 албански језик: petere (рикати: букати),35енглески језик: rear (рик-рика),36 немачки језик: briillen (рикати).37 Кад смо већ раније нешто напоменули о воденом бику (језерском или речном - пр. М. О.), онда смо дужни погледнути како се он зове у другим индоевропскимјезицима. У италијанском језику бик је ltore,38, а на енглеском језику је taurus; bull.39У немачком језику глуп као во значи ,,đei Ter“. Међутим, има ријеч капија (вратница) што значи и „струга“ која се зове ,,das Tor“.40 Насупрот немачком језику у француском пак налазимо ријеч ,,toril“ што значи ограду за бикове на арени. Уједно, борац са биковима је „тореадор" или „тореро“.41 Заправо, бик је на француском ,,taureau“, а во је „boeuf‘,42 Сав овај језички материјал је основа за низ топонима, односно оронима. Именица „рик“ и „рика“ је полазни апелатив за ороним Рикавац. Међутим, поред овог оронима, налази се ороним Курлај.43 Овај ороним - Курлај - је што и ороним Рикавац. Ороним Курлај изискује извјесно објашњење. Он је, јасно, старији по постанку. Анализом се може доказати да је он илирско романског поријекла. Поставља се питање шта је у њему илирско а шта романско? На албанском во је kau.44 Он, дакле, риче. Међутим, у топониму запажамо инфинитив ,,urlare“ (рикати), односно његов остатак. Напоменули смо да urlare значи рикати, да је urlo исто што и рика, да је урлатор, заправо викач. Међутим, важно је напоменути и наш заповједни начин „не урлај“: „урлај“ (не ричи: ричи). Почетно 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43
44
Б. Грујић: Руско-српскохрватски речник, стр. 585, Граф. завод, Титоград, Италијанско-српскохрватски речник: Обод, Цетиње, 1974., стр. 614; С. Доброши: Речник српскохрватски-албански, Приштина, 1953, стр. 33,564; Мортон Бенсон: Речник, Просвета, Бгд, 1974., стр. 555; Ристић-Кангрга: Речник, Бгд, 1928, стр. 893; Италијанско-сх. речник, исто, стр. 419; М. Бенсон: Српскохрватско-енглески речник, исто, стр. 24.; Ристић-Кангрга, исто, стр. 357 (dasTor=KanHja, вратнице), dei Тог=глупан; Француско-хрватско-српски речник, Ш. кн>., 1974, Згб, стр. 869; Б. Грујић: Српскохрватски-француски речник, Просвета - Обод, Цетиње, 1966, стр. 17, 321; М. Миљанов: Сабрана дјела 4, Племе Кучи у народној пјесми и причи (Лица и мјеста која се у овој књизи помињу: стр. 255, Графички завод Титоград, 1967. године - Регистар имена је Л>. Ковачевића, а нека објашњења „међу косим заградама“ су „дата према казивањима Тома Ораовца, као и у првом издању дјела“) Сокол Добрасхи: Фјалуер Сербекроатисхт-схљип, Приштина, 1953, стр. 564, 43 -
114
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
слово у орониму Курлај је задржано послије низа гласовних промјена. То је, отприлике, текло овако: кау + урларе, односно кау + урло. Самогласник а се нашао у слабијој тонској позицији. Надвладао је двојни звук у. Отуда, кау + урларе>к + урларе>курларе. У ријечи, односно орониму Курлај, јавља се наставак ј. Он је, ваљда, дошао по принципу именица гај: крај, рај: змај. Међутим, не треба искључити и могућност да је овдје постојао и наставк ај,45 уздисати: уздисај, залагати: залогај). Чак и инфинитив урлати, уз додавање наставка ај, условљава ријеч „урлај“. „Урлај“ може бити мјесто гдје се чује рика (урлање). Језеро, поток, брдо и слично, не могу бити искључени од ових ономатопејских звукова. На овако већ створену именицу, односно апелатив, додавано је „к“ или „б“. „К (ау) „ је дошло из илирског језика. Отуда ороним курлај. Међутим, слово б, у ријечи бурлање (Поток бурла: Извор бурла - пр. М. О.), ускочило је из германских језика (бруллен-рикати: булл (енглески) -бик), а можда и из неких романских етничких група (француски: боеуф=во); буд (буо) итал. во).46 Курлај је, као ороним, сложеница. Он у себи садржи синтагму: кау+урларе=во+рикати. Углавном, ороним је илирско-романског поријекла и представља спој двије антагенистичке цивилизације. Сва досадашња загледивања у етимолошко биће овог оронима показује да су се Аутаријати бавили сточарством, односно говедарством. У читавој тој привредној грани во се истиче сасвим јасно. Отуда топоними Курлај, Рикавац, Турјак, Волујник и слично. Во је, неоспорно, како је то и доказивано, нека врста оца или анђела.47 Во је „полаженик животињски“.48 Постоји, дакле, и „воловска богомоља“ 49А шта је, заправо, она? Она је, у ствари „говеђа богомоља“.50 Во, углавном, посједује високи углед у митораистичкој и браманистичкој религији.51 Он је код нас нека врста „божанског демијурга“.52 Али, кад већ имамо на расположењу ове научне чиње45 46 47 48 49 50 51 52
Маретић: Граматика, стр. 307, 340, Мат. Хрватска, 1963., Загреб; Италијанско-сх. речник, исто, стр. 668. Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 603; Ш. Кулишић: Митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970., стр. 72; Фотографија: Мит. речник, исто, стр. 76. Н. Пантелић: Митолошки речник (ватра и „говеђа богомоља“ - фотографија), Нолит, Бгд, 1970., стр. 54-57; В. Ђурић: Белешке о Чајкановићевим радовима из религије и митологије, Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 603 (Једна божићна легенда - 1931); В. Ђурић: Једна божићна легенда (Белешке), исто, стр. 604.
-
115
-
Милош Осшојић
нице, а заинтересовани смо етимоном Тара (Аутаријати), онда наша истраживања, хтјели то или не, морају се окренути прошлости: лингвистици (ономастици), религији и другим помоћним научним дисциплинама. Ослоњен на то, а унесен у далеке вјекове етимона Тара (Аутаријати), настојаћу да, у сплету других истраживања наших лингвиста, изведем, по мом дубоком сазнању, могући етимон Тара (Аутаријати), који су заузимали доста велик простор. Позната је историјска чињеница да су Илири, бар према археолошким испитивањима, прије насељавања Балкана, бивали на простору средње Европе. Значи, додиривали су се са многим племенима индоевропског поријекла пошто су и сами један индоевнарод. Они су, дакле, у вријеме велике миграције, која је постојала крајем другог миленија, доспјели чак до Епира, а затим су око 1000 те године прешли у Италију (југоисточна обала). Има Илира који су стигли до Пелопонеза, као и по данашњем српскохрватском земљишту до Дунава. Илири су, а самим тим и Аутаријати, донијели из средње Европе многе особине: идолопоклонство (вјеру у бога), а затим све остале елементе једне културе.53 Илирска етногенеза пада почетком првог миленија прије нове ере.54У склопу те етногенезе, вјероватно за три вијека, односно од VI-III, ваља тражити Аутаријата.55 Интересантно је напоменути да у вријеме стварања значајних политичких организација у III вијеку прије н. е., настаје прекид Аутаријата.56 Сва је прилика да су Аутаријати били ван већих политичких савеза. Можда у њима, бар по вјеровању, односно божанству, има неке илирско-средноевропске мјешавине, односно средноевропско-нордијске мјешавине. То се, наравно, може и језички документовати, односно индоевропско поријекло потребно је, бар у неколико, ако хоћемо да допремо до етимона Аутаријати, свеукупно подцртати. Илири су, као што знамо, индоевропски народ. Аутаријати су, како ће анализа показати, доста архаично племе те огромне етничке групације. Сви хидроними: Тара, Потарје (хидроним и топоним) произилазе из етникоса. То се огледа у следећем. Позната је чињеница да је постојбина Веда била источни Авганистан и сјеверозападна Индија.57 Риг-Веде су писане, као најста53 54 55 56 57
Илири (Мозаик знања - Енциклопедијски лексикон (историја), Интерпрес, Београд, 1970., страна 257. Илири, Мала енциклопедија, Просвета, Бгд, 1975. књ. I стр. 543; Б. Човић: Наведено дјело, 112-116; Никола Вулић: Први илирски рат, Глас С К А 160, Бгд, 1935., стр. 40 и даље; Авдијев: Историја старога Истока, Бгд, 1952., стр. 309.
-
116-
Васојевићи. у свијешлу ономасшике
рија библија човјечанства, на староиндијском језику. Он је, углавном, био сличан староперсијском језику, који се звао „пахлеви“. На овом језику писане су и Авесте.5859Ко год је знао језик Веда, могао је да схвати и разумије језик Авесте. А то, ипак, значи да постоји заједничко поријекло Индо-Аријеваца и старих Иранаца. То, свакако, осјећа и у сличној митологији и религији. Имена богова заједничка су и Риг-Ведама и Авестима. Истина, дешавало се да се имена богова мијењају, да преузимају један другоме функције, да се чак и напитак божански у гласовном смислу, донекле, модификује, али остајало оно заједничко: општа функција и слично. Тако, на примјер, назив напитка „сема“ мијењао се у „хема“ код старих Иранаца. Узгред да напоменемо и још један податак. Имена биљака, животиња, ријека, људи итд. постали су основа да се одреди и мјесто настанка Веда. У њима су означене и ријеке Авганистана.60 На Риг-Веде се надовезују, зависно од развитка, Сама Веде, Јаџур-Веде и Атхарва-Веде. Овај четврти зборник је назван по свештенику ватре „атарвану“.61 Испадањем гласа „х“ у ријечи Атхарва добија се ријеч атарва. Основа ове ријечи је атар. На индијском атар је ватра. У Јаџур-Ведама она је „први покретач свијета“.62 Ове напомене су потребне за будући ток наше анализе. Узимамо, дакле ватру као основу за етникум Аутаријати. Нормално, кад је она још у Ведама „први покретач свијета“ сасвим је разумљиво што Аутаријате, који су вјеровали у ватру или у њену чинкарнацију, односно атрибуте, доводимо у везу са авганистанско-индијским простором. На том простору, који смо већ истакли, јављају се божанства или богови који, својим коријеном, подсјећају на Аутаријате. истина, Аутаријати као индоевропски етникум, односно полуномадска маса, која је живјела на степана јужне Русије, уклопила се у једну огромну мјешавину из које су никли кентумски и сатемски језици. Сатемски језици су индо-ирански, јерменски, албански, као и балтичка и словенска група језика62а. Отуда, заиста, проистиче и овај прилаз етни-
58 59 60 61 62
Др Павле Јевтић: Индија - ризница мудрости, Бгд, 1930, стр. 12; Salemon Reenach: Otpheus - Histeire generale des religions, Paris, 1918., п. 69; Авдијев: Историја старога истока, Бгд, 1952. стр. 309; Ш. И. Жуљевић: Религија Индије, Науч. књига, Бгд, 1953., стр. 9.; Вера Крмпетић: Антологија инд. књижевности (Хиљаду лотоса), Нолит, Бгд., 1973., стр. 76 (Jaxur-veda XXXII, 1-12). 62a Радосав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика. I, Фонетика, Београд, 1968. -
117
-
Милош Осшојић
куму Аутаријати. Историја словенских језика, као и упоредна граматика, наводе нас на ово ономастичко испитивање.63 Ватра је објекат наше пажње. Кроз ватру се јавља божански нумен Агни.64Он је бог ватре. Заправо, Агни је ,један од главних владарских богова“.65 Али сем тога он је „занимљива еволуција од персонифициране ватре (жртвеничке) до универзалног појма свјетлосног жара, који се јавља као сунце, муња и земаљски огањ. Као најчистији елеменат неопходан је приликом свих важнијих светковина и обрада; он је свједок људских дјела и поступака, и стим у вези јавља се обичај „кушње у ватри“. Агни је, дакле, уздигнут до Свебога, јер „он је једини бог који се јавља у ликовима свих осталих богова.66 У једној химни или славопјеву се каже: „Агни је свијетлост, свијетлост је Агни...“.67 Легенде и митови, поред многих атрибута, придају му вриједност да је „јурио међу дрвеће као бик“, као и да је „господар куће“. Отуда је бог представљан као бик, односно у виду бика.68 Уједно, во или бик су, уствари, анђео или отац. Са свим овим стоји у вези ријеч ватра, односно огањ, огњиште, као и друге ријечи које ће се анализом објашњавати. Вриједно је истаћи још неколико напомена. Стари бог небеске ватре је Diaus-Pitar. У овом оцу многих богова, а у првом реду ватре (огња), запажамо дио из ријечи Атхарва. Наиме, у питању је елизија „тар“ (Диаус Питар: Атхарва - Веде и атарван - пр. М. О.). Очигледно је да је ватра везана са култом предака или са породичним животом.69 Ријеч „тар“ запажа се и у властитој именици Твастар. Он је, наиме, ковач који богу Индри „блистави гром исковао“.70 Исту појаву запажамо у ријечи Матарисвана. Матарисвана је, слично Прометеју, донио са неба ватру људима.71 У индиској филозофији и религији постоји проблем „аватаре“72 (силажење натприродног у природни ред - пр. М. О.). У вели63
64 65 66 67 68 69 70 71 72
О. Хујер: Увод у историју словенских језика, Бгд., 1935., Андре Ваилланти: Граммаире цомпарее дез ланггуес славес, том I; Енциклопедијски лексикон: Српскохрватски језик, Интерпрес, Бгд, 1972., стр. 142); В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973., стр. 21); X. С. Робинсон: Митови и легенде, Рад, Бгд, 1976., стр. 67; В. Крмпетић: Хиљаду лотоса, Нолит, Бгд, стр. 119, 1973.; В. Крампотић: Наведено дјело, стр. 55.; Авдијев: Наведено дјело, стр. 309; Др П . Јевтић: Индија - ризница мудрости, исто, страна 48. Ш. И . Жуљевић: Наведено дјело, стр. 12; Исто, стр. 12; Сарвепали Радакришнан: Индијска филозофија I, Нолит, Бгд, 1964, стр. 529 -
118
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ком спјеву Марабхрате, у поеми Арђуна и Кришна, у шестом пјевању о медитацији и знању, постоје стихови који су исказани у том проблему, у очовјечавању бога. Ево њих: „Кад наступи сумрак врлине, кад злоћа на свијету свиће, ја себе сматрам тијелом. Сваког се стољећа враћам на добро добрих људи, на пропаст зла и гријеха, за ускрснуће правде“.73 Овај проблем је, заправо, један из безбројних инкарнација посвећених крави као светој животињи.74 На индијском језику ватра значи атар. То је, углавном, староиндијска ријеч. Она је значила пламен и свету ватру. Ријеч је, дакако, позната и старим иранским књигама Авестама.75 Али, у космогенијским химнама Веда помиње се, поред имена Датар (Dhatar) још именица „жар“. Тај жар је „зачетна енергија и ферметација од које се свијет почиње „грушати“ и обликовати. Тај жар је менталне природе, близак је топлини коју ствара интензивна мисаона концентрација јогија и трапљеника (трапас).76 „Јег“ је жар. Данашњи Роми за ватру кажу „јаг“ а за жар „Ангара“. У овим ријечима егзистира ријеч Агни. У првом случају испред „аг“, из ријечи Агни, развија се „ј“, па тако добијамо ријеч јаг. У другој ријечи пак - ангара - настала је пермутација. Основна ријеч Агни, услед разноразног живота, добила је од агн коријен анг. Али, ове напомене су само дио потврда да једна ријеч, у овом случају атар, има два своја еквивалента: ватра и огањ. Једна, дакле, потиче од атар, а друга од Агни. Углавном, „аг“, из ријечи Агни, гдје је „а“, првобитно, јавља се „ј“.77 Прасловенска језичка заједница не може се тачно одредити. Језик ове заједнице је био сличан или приближан осталим индоевропским групацијама.78 Крајем другог миленија доћи ће до обликовања етничко-језичког језгра, који је обухватао поречја Одре и Висле, сјеверно од Карпата. Даљи развитак језика огледа се у ширењу према истоку: Дњепру, Дњестру и Дону.7980Узгред да напоменемо Илири су половином другог миленија прије н. е. досељени на Балкан. Али, ако се узме у обзир развој „лужичке културе“, њен развој и растирања, онда са језичког становишта прасловенски језик би обухватао период, у неком смислу, до 1500. године прије нове ере. Зна73 74 75 76 77 78 79 80
Антологија индијске књижевности (Хиљаду лотоса), Нолит, Бгд, 1973, стр.__ Ш. И. Жуљевић: Наведено дјело, стр. 57; Срп. мит. речник, Бгд, 1970, стр. 55; Хиљаду лотоса, исто, стр. 82. Јосип Хам: Старословенска граматика, Школска књига, Згб., 1974., стр. 83. В. Т. Лехер-Сплањински: О пецходзениу и праојезизние Слоњиан, П оздањ .__ Ј. Хам: Наведено дјело, стр. 3; Мала Енциклопедија, Просвета, Београд, стр. 543, 1975;
-
119
-
Милош Осшојић
чи то би био краћи или „уводни“ период. Друга два главна дијела падају у вријеме од 1500, односно 1300, до V. вијека п. н. е.81 Тада су Аутаријати, сигурно, распрострањени од мањих или већих заједница82по овом простору: Лим, Тара, југозападна Србија. Трећи период словенског језика иде од V. в. п. н. е. до III вијека н. е.8384Ова периодизација је потребна из више разлога: један је да се схвати да су Илири, а то значи и Аутаријати, већ 1300 године прије нове ере, или од тада до 1500 године прије нове ере, заузели западни дио Балканског полуострва - друго што је, опет, важно то је чињеница што су они на Балкан дошли прије формирања другог и трећег периода прасловенског језика, а онда, као треће, Илири су из средње Европе донијели старије форме језика, које су присутне у ономастици. У прасловенском језику, кад се упореди са индоевропским и балто-словенским, вокализам је полазна тачка која нам омогућава да тврдимо да су Илири напустили ранији простор живљења у средњој и сјеверној Европи, прије формирања балто-словенске језичке мјешавине. То, заправо, доказује, монофтонгизација. Двогласи су на словенском тлу, који су раније били карактеристични, прешли у просте гласове вишега реда. Тако, на примјер, дифтонг „ау“, који се запажа у властитој именици Аутаријати, прешао је у глас -у. Ова појава се, дакако, млађа и није захватила илирски етникум који је употребљавао дифтог ау у ријечи Аутаријати. Значи, у ранијој епоси није владао језички закон о прелажењу оу, ау, еу у у. Он је био онакав какав се и осјећао у говору. Такав је, дакако, пренесен на Балкан. Успио је, свакако, да се одржи у хидрониму, топониму и орониму, односно етникуму Аутосрш.таф85 Овај дифтонг сачуван је у илирским ријечима. Ево неколико примјера: Аурелиус Пларес, Аурелиа Тата, Аурелиа Титулла, Аурелиа Тесто, Аурелиа Тритано, Аурелиа Вендо и слично.86 Многи примјери свједоче да је тај дихтог, од праиндоевропског језика, задржан у литванском, латинском, готском, а прасловенском језику је, како смо већ рекли, прелазио у дифтонг -у. Тако, на примјер сув и ухо имаће у латинском дифтонг ау, постао, опет од праиндоевропског ау.87 81 82
83 84 85 86 87
Ј. Хам: Наведено дјело, стр. 4.; Б. Човић: Наведено дјело, стр. 112-116; Ж. Шћепановић: Најстарије становништво Доњег Колашина, Одзиви, Међурепубличка заједница Пљевља, односно Бијело Поље, стр. 97., бр. 12-13., 1975. године; Јосип Хам: Старословенска читанка, Школ. књига, Згб., 1974., стр. 4. Ј. Хам: Наведено дјело, стр. 82; Историја Црне Горе И, Титоград, 1967, стр. 97; Н. Вулић: Споменик, СКА, LXXI, 118; Р. Катић: Жива антика X II, 2,254 и д. Хам: Наведено дјело, стр. 84. -
120
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Проблем, око овог дифтонга, сасвим је јасан. Међутим, одвајајући се од индоевропске мјешавине народа, балтичко-словенска група именицу огањ, односно ватра (атар-ватра: Агни+бег огња (ватре), изговарали су као ,,ugnis“. Заправо, Литванци за ватру кажу ,,ugnis“.88 Анализа историјска, односно језичка, јасно указује на чињеницу да -а преко а дало у, односно -у89 (Агни-угнис: бог ватре (жар, огањ) - угнис (ватра, огањ). Наравно, ова промјена је везана и са религиозно-филозофском компонентом. Онај ко живи у знаку Агни (жара), према чему је направљена ријеч „угнис“, разликује се од оних који живе у религиозно-филозофском проблему „аватаре“ (ватра). Једни, на примјер, представљају бога огња у виду вола или бика, а други бога огња представљају у виду краве. Боговима принесе жртву отац породице. Али, власници крава су, па и вође племена, „гепати“. Уз ово ваља додати и назив хидронима Agatiris (Буг).90 Он, свакако, потиче од ријечи Агни. Анализом се може доказати да је -а у ријечи Агни прешла у -у. Отуда у ријечи коријен „уг“. Словенска племена, изговарајући „угнис“ и „уг“, задржала су исти у ријечи Буг. Слово б је, вјероватно, ономатопејскогпоријекла. У италијанскомјезику во је „bue“, у језику Рома во је guruv, у енглеском језику во је bull, у немачком бик и биво су bull и buffel (Buffel). Иначе, во се изговара као Oshs (е), у француском во је boeuf, а у нашем језику има пуно ономатопеја које су везане са именицом бурук. Значи, слово „б“ у именици Буг, чији је коријен „уг“, од „угнис“ настало је, искључиво религиозним путем. Ватра је, у нашем језику, и букара.91 Углавном, све је, у суштини, везано са религијом или обредом око приношења жртве. Назив „букара“ је прастар. Она означава ватру која букти. Иначе, обичај је код нас запажен у Срему негдје уз Месојеђе или при крају њих кад се прижељкује снага сунца и његове врелине.92 Литванској групи атар (ватра) је познат као угнис док други Словени угнис изговарају огањ. Посматрајмо ту ријеч на нивоу напоредне граматике: староиндијски атар (ватра), литвански „угнис“, латински ignis,93македонски огин, словачки огањ, руски огонв (изговара се, зато што је о испред акцента, у „переударном слогу“, као -а агоњ, у француском feu, у италијанском fuece, у немачком Feuer, у енглеском fire.94 88 89 90 91 92 93 94
Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 54-57; Ј. Хам: Граматика, Шк. књ. Згб, стр. 82; Хередот: Историја, В. в. п. н. е. Речник српскохрватског језика, МС-МХ, Нови Сад-Загреб, 1967, стр. 229; Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970., стр. 202. Н. Пантелић: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 55; М . С. Лалевић: Синоними и сродне ријечи схј., Лек. завод, Бгд, стр. 481; -
121
-
Милош Осшојић
Запазили смо да литванско ,,ugnis“ стоји према руском Овдје се десила ова појава: слово -у преко у дало је -и и -о, односно, од ријечи Агни, а је прешло у -у, а -у је прешло у -о.9596Примјер: Агни - угнис - огонб (агоњ)95 - огин - огањ - оген (Ријеч се изговара у Васојевићима -пр. М. О.). У руском језику императив „пали“ каже се „агоњ“. Очигледно, коријен „аг“ је сачуван у говору, а говор је, кудикамо, старији од писма. У Васојевићима, а то значи код Срба, чује се ово: Оген к огњу - месо к месу (ватра се ватром вади или лијечи). Ми на њега оген отворисмо, а од њега Даруљине скачу.97 Удрио је оген на оген. Овај чоек је живи оген: Овај човјек је жива ватра. Иначе, жива ватра је остатак многоврсних култних радњи.98 Уједно, ради будућих осветљавања, важно је напоменути како се и ријеч „огњиште“ у којем језику изговара. На српскохрватском се каже огњиште, на македонском огниште, на словачком огнишће, на француском fouer (фоуер), на италијанском faolare, на немачком Herd, на енглеском heart, на латинском ignis (огањ-ватра), на албанском voter, vater.99 Иначе, ватра на албанском, код Гега и Тосканаца, има овакав изглед: „Албанци Геге имају ријеч vetr (е), voter са значењем огњиште, а као старију форму Албанци Тоске имају ријеч vatre, vater, што значи прва ватра, згариште, оно што је горе. На основу ових чињеница, неки лингвисти су мишљења да су реч ватра преузели Власи од Албанаца, а Срби од Влаха. Други претпостављају да је директна позајмица од Албанаца, овом се донекле прикључује и С. Тројановић, али он не искључује и старије порекло речи ватра у Словена.100 Ово мишљење јасно постаје под ударом научне истине. Ријеч ватра није примљена од Влаха, нити су је Срби директно примили од Албанаца. Ријеч ватра и огањ су једног постања. Она је, заиста, иранског поријекла, али у исто вријеме и ријеч сјеверо-западне Индије. Ако извјесне етничке нјелине живе у религиозно-филозофском проблему „жара“, односно Агни, онда они, захваљујући некадашњем култу, подржавају ријеч оган, односно ,,ugnis“, ,,ignis“, огањ (Руси, Словаци, Македонци, Срби и Хрвати - пр. М. О.), а ако пак извјесне етничке групе живе у религиозно - филозофском проблему „атар“, ,,avatare“ и слично, онда оне подржавају ријеч ватра. Огањ, ипак, ваогонб .
95 96 97 98 99 100
Ј. Хам: Старословенска читанка, стр. 82; Авењесев: Ударењие и преизнашеније, Москва, Наредна пјесма: Миљан Вуков и Пашо Шеховић; Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 56-57; Сокол Доброши: Fjaler Serbekreatisht-anqip, Приштина, стр. 328, 1953. г. Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 54;
-
122
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ља везивати са ријечима отац, громовник, грмљава и грмети. Ево неколико упоредних посматрања: У српскохрватском отац (тата, родитељ, бабо, ћаћа), у македонском татко, у словачком оче, у руском отец, у француском pere, у италијанском padre, у немачком vater, у енглеском frather.1”1 Значи, обликом и изговором, албанска ријеч ватер (Ријеч је присутна код Тоске - пр. М. О.) одговара обликом и донекле, изговором, немачкој ријечи vater. Чак и енглеска ријеч frather је, у том погледу, слична претходним двјема. Очигледно је, заправо, да овдје осјећамо германско-келтско присуство. Оно је посебно видљиво јер код Гега, Тосканаца, Немаца и Енглеза имамо употребу „ер“ (на геге-језику voter, на тосканском језику vater, на немачком vater (отац), на енглеском frather (отац). Ријеч „матер“, што се може и доказати, такође има оно карактеристично -ер: прасл. мати, латинско mater, литванско mote, gen. moteres (moteres), долази од praie матер.10102 Значи, отац, мати, родитељ су основа за ријеч ватра. Наравно, почетак је бог. Овај језички феномен, односно синоним, изискује и даља расматрања. У том расматрању, односно анализи, доћи ћемо до сазнања да народ народу нешто додаје, боље рећи језик језику нуди ријечи које вјековима трају као симбол. Узмимо ријеч грмљава: На македонском грмљава се каже грмеж, на словачком грмење, на руском грохот, на француском tonnere, на италијанском, поред тонаре (грмети) имамо ријеч и rinbombo dei tuoni, на немачком, поред donneren (грмети) имамо и ријеч Donner, Donnervater, на енглеском thunder.103 У вези са овом ријечи ваља се, ради комплексности, задржати на ријечи громовник, громобија, муњобија, горолом, гороломник. Ова синонимика откриће нам, опет, извјесне потврде да су огањ и ватра два истовјетна религиозно-филозофска проблема. Поменуте ријечи изложићемо овако: Громовник је на српско-хрватском, македонском и словачком потпуно индентичан. На руском језику он се каже громовержец, на француском tonnant, на италијанском altionante, на немачком Donnerer, а на енглеском thunderer. Сав овај лексички материјал приморава нас да се обратимо и миту и легенди. Они ће нам помоћи да дођемо до праве суштине, која нас интересује о Аутаријатима. То, отприлике, изгледа овако: Питар (Diaus - Pitar је индијски бог небеске ватре,104 Атар, персијски гениј ватре, Агни, индијски бог ватре, Тор, бог грома и муње код 101 102 103 104
М . С. Лалевић: Синоними, Лексик. завод, Бгд, стр. 512; Ј. Хам: Старословенска читанка (ријеч ,,мати“), школ. књ. Згб, 1974, стр. 84. М . С. Лалевић: Наведено дјело, исто, стр. 198-199; Ш. Жуљевић: Наведено дјело, исто, стр. 9;
-
123
-
Милош Осшојић
Нордијаца,105код старих Немаца Донар.106На немачком језику грмети и грмљава је donnern и Donnerwatter107 (Доннер-отац грома). Ријеч „грмљава" потстиче нас да именицу атар посматрамо у вези са именицом отац, као и са именицом „во“. На немачком vo је изједначен са ријечју будала. О њему имају три ријечи. Једна је, на примјер, Тор.108 Сви ови елементи су повезани са етникумом Аутаријати. То, наравно, изискује наредну анализу. Галско национално божанство је Dis-Pater.109 Ово је са латинског раније преведено, тј. латински превод потиче од грчког.110У келтској религији божанство домаће стоке је Dis-pater.111 Сточно божанство, сем Dis-patera, на примјер код Германа, је Votan (Vodan-Weidegott). Он чува стоку од вукова. Значи, он је пастир.112 Ваља уз ово истакнути још и следеће: „сточар је своје богове најрадије представљао у виду бикова, а богиње у виду крава“.113 Уједно, поред те старе индијске истине, Торје, на примјер код Германа, клао јарчеве од глади.114Уједно, Тор је учио људе да ору. У склопу овог слиједи и чињеница: жртву, у слободној природи, тј. вјерске дужности око обреда, обавља отац породице (Упореди: отац (Water: vater (албански-ватра) - пр. М. О.).115 Поред овог, што је, дакако, карактеристично, ваља поређати неколико напомена да бисмо схватили суштину атимона Аутаријати, као и дифронга „ау“ :“Ау“ је ономатопеја за рику вола, краве, за грмљаву, гром, вјетар (енглески: лаерате пр. М. О.). На албанском во се каже kau, ka (qet), kuh (немачки - крава), cow (енглески - крава) корова (руски - крава), крава (српскохрватски језик). У свим ријечима је присутан глас -к и одговарајући дифронзи: ау (а, у, о). Наиме, самогласници су, у овим случајевима, по свој прилици, дифтонзи. Нас овдје интересује етимон, етникос, хидроном и топоним. Апелативне именице Агни (ugnis, ignis, огањ), као и атар (vater: Va105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
Милан Вујаклија: Лексикон, Просвета, Бгд, стр. 959; Исто, стр. 959; М. С. Лалевић: наведено дјело, стр. 198-199; Исто, стр. 85. Чајкановић: Наведено дјело, страна 223 и д.; М. Будимир: Carmen Arvale, СКА, 61, Бгд-Земун, Прилози, VII, 1927, 327-329; Мас Culloch, The Religion ofAncient Celts, Edinburgh, 1911, 37 и 384; E. H. Меуег: M ythologie der Germanen, Strassburd, 1903, 389; Авдијев: Историја старог истока, Бгд, 1952, стр. 309; X. С. Робинсон - К. Њилсон: Митови и легенде, Бгд, 1970, стр. 95; Ш. И. Жуљевић: Наведено дјело, стр. 26-27: Срп. мит. речник, стр. 127.
-
124
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ter), условиле су због религиозно-филозофских проблема појаву етникоса Аутаријати. Прво се, значи јавио апелатив па етникум. Развојем људске мисли, као и појавом сточног божанства, јавио се дифтонг „ау“, односно култне радње, везане са ватром, учврстиле су дифтонг уз именицу у једно цијело. Тако је постао назив Аутаријати (Наставак „ати“ дошао је према многим ријечима тип а „гопати“ (власник крава) - пр. М. О.). Међутим, населивши се на Балкану и живећи до најезде Келта, Аутаријати су, својим присуством, дали имена ријеци Тари (хидроним), Потарју (албански: potere - рити: букати), планини Тари (ороним). Међутим, најездом Келта, који су, иначе, условили стварање илирско-келтског племена Јапода,116 Аутаријати су унишћавани од Скордиска,117 а уједно, ваљда преко свештеника Друида, наметали и поштовања у свете изворе и лековите воде, односно у Ком, комске изворе, језера и ријеке (Рикавац - Рикавачко језеро - Курлај - Тара и сл. - пр. М. О.). Многа имена из Васојевића, коју извјесни немотивисано преиначавају из разних разлога, илирског су поријекла. Ту, прије свега, ваља имати на уму ороним Ком, Чакор, Будимља, Батун (е), Ђатло, Беране, Цицибан, а можда и Лим. Из илирског, односно Аутаријатског времена, потичу топоним Турјачко поље (ЈТијева Ријека), Турија (ороним) и Турјак (ороним). Поменути подаци јасно упућују на чињеницу да су се Аутаријати простираи од Кома низ Лим и Потарје до планине Таре. Појединачна анализа показаће колико су наше тврдње на научној основи. Углавном наша пажња ће се окретати и илирско-романским топонимима, а затим и илирско-романско-келтско-дакотрачким елементима. Један дио топонима поред старонемачког значења, посједује и аварско-словенско присуство, као и многе мјешавине на овом простору. Бурна историја оставила је вјечне трагове и живе наследнике.
116 Ен. речник: Келти, стр. 362, Бгд, интерпрес 117 Ф. Папазоглу: Старобалканска племена у предримско доба, Дјела К 9. 30, књ. I, Сарајево, 1969, 87-90. -
125
-
Милош Осшојић
Б
рмоша
Б
рмоша је веома стари топоним. Он потиче из раног и развијеног српског феудализма. Он је риједак „временик“ који у себи одражава, насупрот утамничености, историјске и етнолошке вриједности. Врмоша је, у географском смислу, удолина, продолина или пак јама. Она припада плавогусињској котлини и са њом чини једну цјелину. Налази се између Комова, Проклетија и Жијева. Око Врмоше су ороними (називи брда и планина) Тројан, Илијина глава и Гребен. Има три назива: Врмош, Вермош, Врмоша. Врмоша има бројне хидрониме. То су Рикавац, Вучји поток, Јарчица и Бијели поток. Унутар Врмоше, која је предмет ове емисије, вема је важно истаћи њене микротопониме. То су Будач, Лепуша, Велипоље, Вељан, Широкар, Скроботуша, Јарчица, Самоград, Смудироге, Јежин до, Сточица, Пределец или Прделец, Поглед и слично. Сви називи су настали од VII - XII вијека. Врмоша је старије српско село. Помиње се у хрисовуљама од 1313 - 1330 и 1336. године. Урош II Милутин наводи Смудироге више Врмоше са 108. кућа. То су, највјероватније, били „станови“, односно љетње колибе. Године 1330 Стеван Дечански даје село Врмошу манастиру Дечанима. Даровну повељу потврдио је и његов син Душан (1335). Само Врмоша, не укључујући друга насеља у њеном саставу, има 26. кућа и 105. мушких глава. Житеља, према потврдама, има 182. Има, дакако, шест јачих домова. Једна задружна кућа броји 16. мушких глава. У Врмоши живе чисти Срби. Имена људи, речено са 90% процената, су српског поријекла. Навешћемо имена из хрисовуље: „Драгчуј, Радун, а син му Велоје и Радоста, и Гојислав, и Лихомил, и -
126
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Хранислав, а брат му Храное, а син му Ђуроје и Рако и Радослав, а дјед им Радомир...“ Коријени ових имена су „драг“, „Рад“, „Вел“, „гој“, „лих“, а наставци или суфикси су „чуј“, „ун“, „оје“, итд. Све је дакле, српско у истакнутој антропонимији. У Врмоши Стеван Дечански је имао соканике: један се зове Толоје - други је Хранота. Како се Врмоша први пут помиње у Бањској повељи, катун Смудирог, Крушево и Гусиње не припадају Дечанима већ Бањској, а Врмоша, Грнчар (Грнчарево), Требча (Мартиновиће), Град (Плав), Рибари (Плав), Коморани (Коморача), Велика и Добра Ријека Дечанима. Врмоша припада жупи Плав, а жупа Плав Дечанима. У доба Деспотовине, а потом све до 1738. године, онаје нераскидиви изворни дио Лима, односно Васојевића. Могуће је да је Медун имао упливе на ову географску зону. Како је, наједном, Врмоша постала клименачка! Ово питање, ослоњен на причу и епску пјесму Куча и Васојевића, објашњава војвода Марко Миљанов. Он каже: „Врмошу и Велипоље узели су Кучи и Клименти Плављанима, који су љетовали са стоком у своју планину. Но једно љето сваде се пастирчад плавска и клименачка и надјачају плавска. У то викне жена клименачка: „Ко је јунак!“ Климента Дјед Гера, клименачки јунак, који је вра пшеницу на гувно, чује жену ђе кликује и рече јој: „Да бог да, жено, ако викаш без невоље, вазда викала и кукала ако ли је од невоље, Бог те избавио!“ Дјед Гера је засука црну браду, која му је до паса била, узја на коња, а за њим Клименти, па удари на катуне плавске. А кучка од 18. људи, која је била ниже Пољаница, крај Бинце, удари с друге стране на Плављане, здружи се с Климентима, и прећерају плавске Турке преко Грнчара и Гусиња, бијући и сијекући. Катун поарају и стоку плијене а Врмошу и Велипоље подијеле овако: Куче дође Велипоље и од Врмоше до на Грудицу и потока од Мојана (који се зове Јарчица) и Пољаница, а Клименте све друго што је плавско било. Кад су Турци погинули потлашње Орљево, кулу Рашовића и Куњ златички, тај ма' су дошли у помоћ Кучима 60. Климента, од којих је погинуло 30, и укопани под дубове фундинске, ђе се сад зове Клименачко гробовје. За ту помоћ Кучи су Климентима даривали речени дио Врмоше, који Плављанима узеше. Ово су међе тога дијела: Од потока вучјега до потока од Мојана (Јарчице) и до склада, од Велипоља па до Грудице насред Врмоше. Тако су Кучи дали Климентима Врмошу, а Велипоље себи оставили, али су га понеку годину давали Климентима под травнину, те су га пасли преко љета са -
127
-
Милош Осшојић
стоком и плаћали Кучима за испашу по 500 гроша годишње, а гору која је око Велипоља Кучи су брали за своје потребе, колико је коме воља...“ Врмоша се неколико пута разграничавала са Добром Ријеком (Злоречицом) и Гусињем. Прије Октобарске револуције Врмошу са реченим територијама разграничавала је Русија. Позната је „граница Патапова“. патапов је доста времена провео у Кутима. Био је гост куће Остоје Лалића. Он је, без обзира на нагодбе кучко-клименачке, Врмошу додијелио Црној Гори. Од 1913-1920. у Јежин до и Самоград, односно у Смудироге, издизали су Васојевићи из Кошутића (Вучељићи). Касније, послије Фанолија, а доласком Ахмет-бег Зоге на власт, Врмоша је припала Албанији. Овој одлуци одупрли су се Васојевићи и оружано је освојили. Словени, идући из предбалканске и прибалканске прадомовине на Балкан, разбијајући својим бујицама одбрамбени гранични систем, издијељени у велик број скупина, састављених од дјелова старих племена око Буга, Прута, Дјестра и Дона, населили су се у унутрашњости садашње Црне Горе. Основне оазе биле су изворишне области Лима, садашњих Васојевића, Таре, Пиве, Ибра и Западне Мораве. Изворишна област Лима, некадашња Трансмонтана или Загорје, била је дио Рашке или Серблије, односно Србије. Срби, који потичу из поменуте прадомовине, зауставили су се на ЈТиму и одатле ширили своја кретања. Огрмни шумовити крајеви, богате ријеке и извори, као и Комови и Проклетије, очарали су „дошљаке“. Они су се, према бројним потврдама, сродили са старим становницима и потпуно их амалгамисали. Тако је стара крв била преливена у нови суд и у њему и данданас траје. Врмошаје долина, продолина, јама. Ту, крај потока, подизане су куће. Оне су се звале „буде“. Отуда и топоним Будач. Како је „буда“ „нора“ или „нура“, односно „земљанка“, што значи,јам а“, то нас све ово упућује на Неуре или Норе, дакле Невре, који су Словени. Они су се кретали према Пољској као и према Балкану. Мјесто Нурићи, у Босни, чува успомену на њих. И код нас, у глаголу „њирити“ или „њурити“, присутна је успомена на Неуре. Они, Неури, становници Скитије или Припјата, имали су обичај да се претварају у вукове. Овај обичај јавља се опет код нас. Он је, дакако, био жив код Куча. Они су се претварали за вријеме свадбе у „вучаре“. Уз све ово ваља напоменути да се једно мјесто у Кучима зове Кариман, што нас подсјећа на „вук“ или „хрт“, као и Вучји поток. Иначе, „вук“ је синоним за Србина. Постоје, уједно, и легенде о Лопаћанима, о светом Сави и вуковима. Они су „вуку“, тотему, приносили жртву која је „вучја вечера“. -
128
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Како је Врмоша „долина“, односно „јама“, то нас упућује на грчко „то ормос“, на литванско „врмо“, на талијанско „вермо“ и старословенско „рвен“, које је, дакле, само „врен“. „Рвен“, односно „рвен“, је ,јама“. Топоними типа Врм, Врмац, Врмоша су, према Константину Порфирогениту, словенског поријекла. „Рвен“ од глагола „рвати“ (,,ревети“) стоје у контексту са „буда“, па према томе и са топонимом Будач у Врмоши. Око главног потока у Врмоши биле су „буде“, „земљанке“, „норе“ или „нуре“. Оне су, свакако, биле новије у односу на оне из височко-јасионовске културе. Како су у Врмоши бивале „приземљуше“, „избе“, дакле „роваче“, „њираче“, „нураче“, „понураче“, то се временом од „врен“ јавио облик „врм“, односно Врмоша.
-
129
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
С В Е Т И САВА У О Н О М А С Т И Ц И Г О РЊ Е Г ТОКА Л И М А
-131
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
В
рхо вн и бо г у а н т ро п о н и м и ји и
ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
У
АНТРОПОНИМИЈИ и топономастици Васојевића јавља се врховни национани бог.
Врховни национални је стојао на челу нашег пантеона. Био је, до краја паганизма, наш највећи бог („summs deus“). Он је, као национални бог, родоначалник цијелог народа. У доба хришћанства стари богови су уклањани. Дајбог, односно његови ,,supstituti“, имали су, као супарници божји, снагу Бога1. Функције Дајбога пренесене су на Светог Аранђела, Светога Мрату, Светога Ђорђа (в. Свети Сава) и Тројана. У Васојевићима, поред хипохористика Дабо - Даба = Дабетић, постоје топоними Дабетин Бријег - Лијева Ријека; Дапсиће2; Трепча (Мрата - Марта Мартиновиће - Плав; Савин стуб и Савино село - Плав. На територији Плава налзи се и ороним Тројан. Функције Дајбога пренесене су, како је речено, на св. Ђорђа, Дајбог је „бог вукова“. Он је, уједно, „вучји пастир“. Свети Ђорђе је и „вучје божанство“. Он је замијенио „старинског национаног бога“. Ове функције је замијенио и Свети Сава. Он је „заштитно божанство вукова“. Научио је људе „ковачком занату“. Света Мрата (Мрата-Марта-Мартиновиће3, као и св. Ђорђе, св. Сава, „дијеле вуцима храну“ (Вук=„Лопус“=Лопаћани). Отуда антропоними Дабетићи<Дабо: Дабижив<Дајбог), Лопаћани (вук=„лопус“), Ковач („ковач“: „ковачки занат“ - ,,чаробник“) Ковачевићи (Ковачица: Ковачевићи). Дајбогје, како је поменуто, бог вукова. Вук јетотем Србина. Он је екваленат човјеков. Првобитни облик Дајбогов је „вучји об1 2 3
Вила, 2, 1866, 142, в. СЕ 2, 1925, 381 види: Дабовача - Будимска жупа Некадашња Трепча - Плав - пр. М. О. -
133
-
Милош Осшојић
лик“. Свети Ђорђе, св. А. Михаило, св. Сава су „божанства вукова“. „Ђаво“ је, уз наглашено, наследник „врховног бога“, „божји брат је побратим“, проналазач је „ковачког заната“ и воденице, а уједно је „црн“ и вјечити „путник“. Ђаво и „врховни бог“ имају заједничке атрибуте. Топоним Божиће (бог: Божић и Бадњи дан значе „жртву вуку“, а уједно (Бадњи дан) је „велики празник предака“, „епафанија врховног бога“, а „старац“ (,,Старац“) је наш „врховни бог“. Код Руса је „врховни бог“. Старац - „врховни бог“ - везан је и за „огњиште". Онје, на огњишту, „дјед“ а „дједо“ („дедови“: „дједови“ („Дјединце“ ЈТијева Ријека) значе претке уопште. Аналогне представе Дајбога су у вези са Световидом, германским Воданом и Трачким коњаником. „Ноћни коњаник" је Тројан (Тројан (ороним) - Гусиње - Проклетије). Док је Дајбог највећи национани бог, родоначалник цијелог народа, док је „вук“ његов пратилац ( „ в б л к б “ - Србин)4, Тројан је „ноћно божанство“, „ноћни божански коњаник“, сличан Световидовом коњу са вјештинама прорицања. Он је, уједно, и пророк. Божанство - Тројан - има „три главе“. То је, углавном, једна манифестација Световида. Триглав је један од његових епитета. Трачки коњаник са „три главе“ идентичан је са Световидом - Триглавом, као и са Тројаном, германским Воданом, гаским Диспатером и заштитник је (Херој: коњаник) стада. Као коњаник спада у исту категорију као Водан, Световид, Дајбог. У фази компромиса и негирања Дајбог је, поменутим „негирањем“ (Компромисом се јављају св. Јован, Св. Сава, св. Аранђео, св. Ђорђе, св. Никола, св. Мрата) оглашен „ђаволом“ („даба“ = „хроми Даба“ = ,,ђаво“). Код Руса је „чорт“ и Тројан5. Топоними и историјски антропоними, У Васојевићима, упућују на јединствени мит и религију у Срба.
4
5
види: К. Јиречек: Stat inđ Gesellschaft im m ittelalterlischen Serbien, Wien, 1914, 3, 17 упореди: СЕЗ, 31, 1924, 113. H. Вулић: Трачки коњаник, Глас Ц. к. академије, 114, 1925, 88, види: Ramasy: Aberdeen Stud., 20, 1906, 270, идд., види: О. Gruppe: Bericht. 243, i Richardvvunsch, ARW, 14, 1911, 518, види: Roscher: M ythol. Leh. I, 2551, v. Sam Wide: Chthonische und himmllische Goter, ARW, 10, 907, 263, види: B. Чајкановић: Мит и религија у Срба, 1973, СКЗ, 6 7 0 ,6 7 1,672,673,674, 676,682-683,684-685 види: Регистар: Исти: Навед. дјело, 1973, Бгд.
-
134
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О т У П ИЛИ СТУБ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
туп или стуб, у ономастици Васојевића, остатак је преднемањићке српске или словенске религиозне културе. Стуб или Ступ су апелативне именице и настале су као епоси многобоштва или паганства. Оне су, заједно са коцем, стожером, сохом или пак гредом, били идоли. Како се, у горњим токовима Лима, на садашњој или давној територији Васојевића, јављају топоними типа Стуб - Стубови, Стубице, односно Ступ - Ступови - Ступе, то се може поуздано тврдити да су првобитни Срби, насељени долином Лима, живјели у родовској војно-сељачкој племенској организацији или заједници и да су, обично на „гувнима“ имали табу - коце, табу - сохе, табу - стожере, табу - стубове или пак запис дрва. Историчари су ове чињенице заобилазили и нијесу понирали стваралачки у првобитне заједнице на Лиму. Међутим, лингвисти, у овом случају ономастика, нијесу одстранили ове потврде и помоћу њих доказују развој досељених и насељених и стварање сеоских заједница које су имале заједничко гробље, вјеровање и опште поштовање идола. Топоним „Ступови“, а следствено њима и „Стубови“, крећу се од сјевера према југу. Они су доказ да Словени, идући према Лиму, Тари, Пиви, Ибру, Дрини и Западној Морави, носе идоле са собом. Чим се родови нађу покрај каквог извора, крај врела, крај језера, по гајевима и долинама, покрај рјечица и потока, они су постављали „стуб“ или „ступ“. Тај „стуб“ или „ступ“ значио је да је неки род (братство или племе) заузело земљу. Оно племе, које заузима земљу, поставља „ступове“ и „гранама“ или „сохама“, дакле „ступовима“, одређује границе. Ступ је могао бити греда, итд. Али, он је бивао и „стубац каменити“. Општа српска, односно словенска светилишта, означавана су неким већим дрветом или каменом. Та светилишта су зачеци храмова. На српском „стубу“ или „ступу“ подигнут је хри-
С
-
135
-
Милош Осшојић
шћански манастир Ђурђеви ступови. Он је испод оронима Храстовац или Растовац. Храст на земљи, у овом сучају више Ђурђевих ступова, је светилиште. Он симболише огањ, ватру, Перуна на земљи. Хришћански манастир Ђурђеви ступови, настао на многобожачком идолу, на лијевом току ријеке Лима, историјски упућује на чињеницу да је Дајбог, национани словенски бог, замијењен светим Ђорђем, а свети Ђорђе је замијењен светим Савом. И свети Ђорђе и свети Сава су заштитници вукова: дијеле вуцима храну, вучје су божанство, замијенили су старинског националног бога, божански су заштитници ситне стоке. Светог Саву славе Лопаћани. О светом Сави, вуцима и лопатским чобанима на Комовима постоје легенде. Кад је све ово исказано религијском логиком и историјом, природно је нагласити да се Лопаћани - Васојевићи налазе око „ступова“ и да је табу-ступ њихов фетиш. Ова чињеница напомиње да су Лопаћани стари становници око Ђурђевих ступова. Вук Караџић, Лопаћанин, односно Лопаћанин - Дивљан (див: бог), славио је светог Ђорђа и св. Архангела Михаила. У Бихору има чак и топоним Дивљани или Дивљаци, а у истој жупи постоје и микротопоними „Ступови“. Све ово напомиње да су Васојевићи живјели у жупи Будимља и жупи Бихор и да им је крајња граница била обиљежена „сохом“, односно „ступом“, на ријеци Љешници. Отуда у обичајном закону Васојевића: Да се васојевичко држи од Ножице до Љешнице... Како је постављен „ступ“ на данашњем темељу Ђурђевих ступова, околина око манастира: њиве и слично, звале су се Ступе. Оне се и данас тако зову, иако су урбано угрожене. Тај микротопоним ваља, у овом времену, симболички одржати, јер има културну и историјску важност. Да је ту бивао на извору врела „ступ“ (,,стуб“), односно „Соха“, потпомаже нас хидроним Сушица. основа овог хидронима је „соха“. Кад се на коријен именице дода суфикс -ица, долази до палатализације и јавља се именски облик Сошица. Настала је замјена: мјесто Сошица, преласком -о у -у, појавио се облик Сушица. Овај прелаз је потврђен у језику. Истиче се само један примјер: Расова (Расоха), односно Расоја. У даљем тумачењу о прелазу -о у -у служи податак: расохе - расухе, па нема потребе за евентуалне забуне. Хидроним Сушица је Сошица. Покрај ње, потока, биле су сојенице. Ријеч „соја“ је „соха“ или „соа“. Генитив од „соа“ је „сое“. Кад се, уз ово дода чињеница да је „камен“ уједно и „крш,„ да је „камен“ бивао идол, онда је природно што је уз Беран крш, уз природни камени идол, гдје се „бирао“ старјешина - избирник, односно „беран“, постојао и дрвени идол, који је значио да је долина Лима била заузета... Топоним Стубице је настао од ријечи „стуб“ и наставка -ица. Топоним је познат и у Србији и Хрватској. Има доказа да се овај об-
136
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
лик јавља од 1080 - 1293. Стубице, топоним у Злој Ријеци, је земљишни посјед. Дрвени „ступови“ или „стубе“ су „острво“. Они су били, такорећи, имагинарни идоли који су штитили посјед од помјерања граница. Границе посједа су стално мијењане. „Грана“ је била, уједно, и ознака за границу. Како су се границе почешће мијењале, како је било „лажљивих свједока“, који се нијесу држали „гране“, односно истине, у народу је остала изрека: „Лаже - гране не држи“, што значи да је свједок „кривоклетством“ (лажом) мијењао границу. „Острва“ није бивала сва окресана: остајали су шпарови - онај који нагледао поље, пашњак, међу, морао се пети уз „острву“ и са висине осматрати околину. Околина, коју осматра „ступар“, је родовска, заједничка, недјељива и неотуђива. На то је, свакако, утицала култна улога ступа. Уједно, ступ је постојао и на гробовима, који су бивали на главицама, покрај путева и слично. Стубице су познате и у Дечанској хрисовуљи. Постоји још и топоним Совале. Он више припада котлини Плава и Гусиња но ли Злој Ријеци. Ријеч је настала од ријечи „соха“, „соа“ или „сова“. „Соха“ или „сова“ је „стуб“, односно „ступ“. „Сова“ је, временом, била замијењена „крстом“. Отуда топоним Крст између Зле Ријеке и жупе Плав, између Крста и Совала је ороним Гребен. Он упућује на „гребни стлп“, што значи да је на том вису бивао „гроб“ или „гробље“ и да је Гребен настао од „гребни“, уметање -е између -б и -н.“Како се поменути топоними налазе на истој линији, може се претпоставити да су сохе замијењене крстом па отуда топоним Крст. Како је Гребен, у ствари, „гребни стлп“ у близини Совале, то се може схватити да су „сохе“ биле постављене на ступу за неколико идола. На ту помисао упућује и сам множински облик. У Лијевој Ријеци, на простору Горске жупе, постоје два топонима: један је Мали Ступ - други је пак Велики Ступ. И у овом случају „велики ступ“ („велики стуб“), везан за заузету земљу, није што „мали ступ“. „Велики ступ“ је везан за „заједницу“, а „мали ступ“ за мању „заједницу“ која је настала диобом“, односно „раздробљавањем“ земље. Сви ови топоними су везани за насеља, поља, врхове брда. Тако, на примјер, село Ступ (Стлпези) помиње се код Пећи у Жичкој повељи 1222-1228. Године 1330, кад су основани Дечани, граница је ишла поред Стлпа. Године 1336, за цара Душана, помиње се Другов стлп. Код Цетиња је Лешев Ступ, а у Кучима један вис се зове Ступ. Тако се зову два насеља код Сјенице. У селу Совалама (Босна) такође се помиње Ступ. У питању је брдо. На источним падинама Јавора, село Медовине, постоје Ступске ливаде и Сту пска чесма. На планини Јухори, гдје је темнићко село Обреж, четири ступа су дјелови пла-
137
-
Милош Осшојић
нине. Има у топонима и дуализма. Поред топонима, посвећених добром божанству, јављају се топоними намијењени злом божанству. Тако се код Никшића помиње Злоступ. Слични називи (Злоступ), поред Никшића, налазе се на Оштрику (Пријепоље), Косјерићу (Злоступ - вис код села Тубића), код кањона Пиве (Дробњак) један врх је Заступ, у Подрињу једно насеље је Зластуп, у Шумадији (Рудник) нека села се зову Злоступ. Сви подаци говоре да су „ступови“ били побадани по насељима, покрај извора, по висовима планина. Два хидронима у Васојевићима (Горска жупа, 1245): Добра и Зла ријека упућују на дуализам - напомињу добро и зло божанство. На десној страни тока ријеке је Зелетин, а то је „Зли зид“ или „Зли плот“, „Зла брана“ или „Зла ограда“, односно „Зла преграда“. У том контексту је и „Зли штит“. Отуда и Штитска ријека, која извире и планине Штита. У близини ње је Крст, који је замијенио топоним „Стуб“, односно топоним „Соха“ или „Сова“. Топоними, произашли из коријена „стуб“, нијесу ријетки. Они се јављају у свим крајевима гдје су стизали Словени. У Србији се јавља Стубал (Краљево), Стубал (Врање) и Стублине (Обреновац). У Црној Гори Стубице (Зелетин - Васојевићи), Стуба и Стубице (Никшић), Стубао (Бијело Поље). Слични топоними су познати у Босни, Херцеговини, Хрватској, Косову (Ђаковица и Гњилане). Суфикси, додати на основну чријечи су -ал, -аљ, -ица, -ина, -ло и слично. Сви називи су насељена мјеста. Ступ је балтословенска, свесловенска и прасловенска ријеч. Јавља се у руском, бугарском, украјинском, пољском, чешком, словачкочешком, словеначком и српскохрватском, литванском и балтословенском језику. Ступ је у етимолошком смислу што и „стуб“. Ријеч је посуђивана од Румуна, Арбанаса, Мађара. Иначе, њен је коријен у индоевропском језику.
-
138
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О в Е Т И САВА У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
С
рби, најстарији ентикум Словена, послије вишевјековних сеоба с различитих страна, нашли су се, према историјским и лингвистичким потврдама, и у „унутрашњости“ Балкана. Прави и првобитни Срби, долазећи са бројним Војносељачким одредима као етнос ријека и вода, „пољесја“ или шума, нашао се у шумовитим оквирима лимскога краја, међу „високим планинама и под огромним Комовима“, на вододелној области између Адрије и Дунава.1. Срби су као јак индоевропски народ имали своје паганске или претхришћанске богове. Долазећи у „унутрашњост“ Балкана, они су донијели „стару вјеру“. На челу паганског пантенона стајао је Дајбог. Он је био највећи национални бог, односно „summus deus“ или духовни родоначелник цијелог народа, који је присутан и у религији и народној поезији2. Бог старог српског паганизма посједовао је своју област, затим култ и своје легенде, односно функције. Њему су упућиване молитве и приношење жртве („треба“ - „жртва“: Трепча - Андријевица, Плав, Лијева Ријека). Ту су, у истом контексту, вјеровања и култни обичаји. Дајбога, највећег бога, замијенили су свети Сава, Архангел Михаило, свети Ђорђе, свети Марта и свети Јован. Дајбог је, под притиском хришћанства, компромисом и негирањем, онемогућен и 1
2
К. Јиричек: Историја Срба, I, Бгд, 1978, стр. 5. 65, 67; види: Ј. Ердељановић (Предговор) Племе Васојевићи, Сарајево III, 1924, 207-209 В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 440; види: П . К. Булат: Из живота речи, ЈФ , 2, 1921., стр. 274; види: Исти, Нав. дјело, 3, 1922-1923, стр. 41; види: Б. Крстић: Окултни мотиви у нашим народним пјесмама. Прилози проучавању народне поезије, 1, 1934., 65; СЕЗ, 31, 1924, 119
-
139
-
Милош Осшојић
уклоњен. Доживљавајући ту судбину, он јеу фази хришћанске интерпретације и даље живио. У сваком Србину, новонасталом хришћанин, вирио је паган. Дајбог је, односно његови хришћански супстрати, постао супарник божји (Дајбог: Дабо-Даба - „ђаво“: чорт), који има „исту снагу као и бог . Свети Сава, који је предмет ове ономастичке студије, је „заштитно божанство вукова“ и на њега су пренесене функције „вучјег божанства“. Сличан му је Аранђел Михаило, који као и Сава, дијели „вуцима храну“ и, историјско-религијски тумачено, он је двојник св. Саве“. Ове функције имају још св. Ђорђе и свети Марта. Они, дакако, имају „област“: територију, религијску заједницу, духовног вођу или „владара“. Тај „владар“ је „господар“ или „господин“. Све ове титуле су у корелативном односу са „василевс“ и „базилеус“, што је основа за антропоним Василије и његов хипокористик Васе. Не губи се из вида чињеница да Лопаћани (Васојевићи) славе светог Саву, да Васојевићи на својој области имају „крсну славу“ Аранђела Михаила, да је Стефан Дечански, на свом метоху, славио св. Марту (св. Марта: „мартинци“ - „вукови“ - „растураћи“; „Мартинци“: „мартин“ + ев + ић + е. Мартиновиће: Трепча), да у Шекулару постоји слава свети Јован. Све ове „натукнице“ упућују на чињеницу да је у Васојевићима „вук“ тотем Срба, митски предак Србина, инкарнације душе, пратилац св. Саве, као и да је митски еквивалент човјеков. И Дајбог је „бог вукова“. Његов првобитни облик је вучји. Он је, уједно, божанство мртвих или „бог доњег свијета“34. Ови историјско-митолошки елементи условили су појаву топонима који напомињу светог Саву. То су, углавном, топонима од Турака, а до Комова и Проклетија. Ево њих: Савин Бор - срез Беране, Савин до (Савин: Сави - Савин до) - срез Андријевица, Савина чесма - село Машница (Мурина), Савино камење (Бабино поље Плав). Савина вода или Савино око - Гусиње), као и Савине воде (Жлијеб), односно Савина столица - Будимља). Поред поменутих топонима и хидронима за светог Саву су везане и многе легенде које имају црте претхришћанског доба или су пак везане за вријеме одбаченог паганизма и наступајућег хришћанства5. 3
4
5
Вила, 2, 1866, стр. 142; види: СЕЗ 1925, стр. 381. види: Johannes Geffcken: Der Ausgang des griechisch - romischen Heidentums, Leipzig, 1920. стр. 322 Јиречек: „Stat und Gesellscahft im m ittelalterlichen Serbien, Wien, 1914, стр. 3, 17 и види: СЕЗ, 31,1924,113; Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 262 - „Свети Марта“; види: Др Р. Ј. Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 243,391,393) Атлас свијета: СР Црна Гора, Згб. 1974, карта 43, Е-3; види: Лалевић - Протић: Васојевићи у турској граници, СКА, -
140
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ономастичке синтагме Савин бор, Савино камење, Са - на вода (,,око“), Савина чесма (,,извор“) упућују наријетко очувани мит у Срба у Васојевићима. Синтагма Савин Бор је састављена од управне ријечи „бор“ и одредбене ријечи „Савин“, „Бор“ је ријеч која је позната свим Словенима. Он је, наиме, свето дрво. Има значење апстрактне именице „бог“, а „бог“, од староиндијске ријечи ,,bhages“ или иранске ,,baga“ често значи „небо“, односно богатство, обиље (Дајбог: давалац), господар (,ја судар“ - руски: „ас“ - господар), као и „бог“. У народним пјесмама је очувано: „Ој, ти, горо, бор те не убио, што у теби воде капи нема...“ У заклињању се такође јавља: „Ој, бора ти, драги господару! ...“ Има помена и у екскламативним реченицама: „Ах, каква је, да је бор убије!“ У близини Новог Пазара на једном врху постоји топоним Својбог или Својбор. Очигледно je, дакле, да су у питању трагови вјеровања у врховног небеског бога старе религиЈе који су се преносили линијом Световид - Дајбог - Свети Сава.*6 Топоним Савино камење се налази у Бабином пољу (Плав). „Камен“ („камен“: ,,камење“) је „небо“ од староиндијске ријечи „асмен“, а „небо“ је, како је истакнуто, „бог“. „Камен“ има и магијска својства и представља средство за везивање душа“. Како је топонима у Бабином пољу („бабини хукови“: „бабина јарад“), онда нас макротоним Бабино поље упућује на „дједова баба“ („дједова баба“ - „магна матер“). Склони смо да се упустимо у компаративну анализу: „баби“ - бЈелоруски: „ђабинки“ - украјински; „бабари“ - кучка задушна субота; „баба“: „женска слава“ „бабини укови“: „бабина јарад“. Овом линијом ишао је и Будимир и запазио је да је у питању Кибелин култ7. Слиједећи топоними: Савине воде, Савина чесма (,,Извор“) као и Савина вода ССавино око“) спадају у домен доброчинства, давања и даровања. Свети Сава, поред осталог, отвара животне и љековите воде и уједно је „сребрни цар“, односно божанство или демон рудника“. Ова особина припада Дајбогу и светом Сави. Забиљежено je пак да се у Гусињу и Плаву прича легенда да је од отпадака гвожђа постало сребро и злато. То нас подсјећа на „сребрног цара“ који je једна од хипостаза Дајбогових.8
6 7
8
В. СЕЗ, Насеља, Књ. II Бгд, 1903, стр. 94; Др Р. Ј. Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935. стр. 138,142,165, итд. П. Ж. Петровић: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд. 1970, стр. 26; види: В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, Бгд, 1973, стр. 13,307-308,364 Др. Олга Луковић - Пјановић: „Срби... народ најстарији, Београд, 1990, стр. 238; В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, Бгд, 1973, 14; Српски митолошки речник: Нолит, Бгд. 1970, стр. 10, 22, 163, 228 В. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр. 314, 407; М. С. Филиповић ГЕМ, 8, 1933, стр. 100;
-141
-
Милош Осшојић
У Васојевићима постоји традиција о светом Сави. Он има своју област. Та област је његова религијска заједница. Он је, уједно и духовни господар, који је двојник светог Аранђела. Светог Саву славе као „крсну славу“ ЈТопаћани. Она је податак када су Лопаћани из пагана прешли у хришћане 1018). Има чак и легенда: Изишли Лопаћани на Ком. Чим су изишли пао је снијег о Савину дану. Појавили су се вуци и узели своју „нафаку“ или своју „вучју вечеру“. Очигледно је да је у питању стари мит о светом Сави који вуцима као „вучји пастир“ дијели храну. Ових потврда има подоста у различитим мјестима код Словена или Срба89. „Крсно име“, односно „славу“, Срби око Комова и на горњим токовима Лима славе различито. Лопаћани славе светог Саву, Васојевићи од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до цркве Брезојевице и Зелене баре славе светог Аранђела Михаила, а Шекуларци, као „одјељаци“, истичући кумство и братимство, славе Јовандан. Око Плава и Гусиња се славио св. Марта. Ово „крсно име“ је остатак из времена примања хришћанства. Свети Сава, самостални српски архиепископ. Оснивач аутокефалне српске цркве и Будимљанске епископије, извео је реформу „Крсне славе“ почетком XIII вијека. Он је забранио гозбе, крвне жртве, уклонио идоле („балван“: ,,колац“), поставио крстове и одредио „да се у црквама може обављати чисто хришћанско слављење Светог, са бескрвним, са евхаристичним жртвама и поменима“.10 „Крсно име“ упућује на примање хришћанства, које је могло бити крајем X и почетком XI вијека око Комова и у шумовитом оквиру лимског краја. Како се свети Сава и света Марта, односно Јовандан, слави и данас на Лиму као и да им је Архангел Михаило двојник, јер Васојевићи у овој области славе светог Архангела Михаила, то се може закључити да су садашњи становници постојали на Лиму у претхришћанском времену као и у времену приликом примања хришћанства. 8 9
10
Carl Gustav Jung: Психологија и алкемија („Извор“ Згб, 1984, стр. 68, 128, 141) В. СЕЗ, 7, 1907, 225; V. F. Krauss: Slavische Volksforschangen, Lepzig, 1908, 143; Willelm Hertz: Der W erwolt, Stuttgart, 1862, 15 Миленко Филиповић: Крсна слава, о крсном имену, Просвета, Бгд, 1985, стр. 15; види: Радослав Грујић: Црквени елементи крсне славе, О крсном имену, Просвета, Бгд. 1985, стр. 483) Вл. Скарић: Постанак крсног имена, ГЗМ , XXXII, Сарајево 1920
-
142
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ИМ ЕН А ИЗ Н АХИЈЕ ЗЛА РИЈЕКА 1485
-
143
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Андрија Бељак Бовица Богавац Богдан Божидар Бозхиљкос Бојко Бојо Брајан Брајица Брајут Брајчин Бранислав Бранко Брата Влад Владислав Влајко Влатко Војнаш В (о) љуко Вук Вукадин Вукашин Вукосав Вукослав Вукота Вуксан Вукша Вуло Вучерин Вучета Вучић Гојан Граку Дабижив Дабко
2 1 1 1 3 2 1 2 1 2 1 1 1 2 2 2 1 4 1 1 1 1 7 1 9 2 1 6 8 2 1 4 2 7 1 1 1 1
Дамјан Дмитриј Добрашин Добривоје Драгаш Ђин Ђон Ђура Ђурашин Ђурађ Ђурко Ђуро Живко Живо Иван Ивањиш Јован Кисха Лајич Леш Малчин Марђин Марко Милан Милашин Милен Милија Милица Милко Милобрат Миловац Миоко Михаил Младен Ненада Никола Новак Новко -
145
1 4 2 1 1 1 1 1 1 2 1 2 3 1 3 1 1 1. 1 1 2 1 7 2 2 1 1 1 2 1 2 1 1 1 1 9 8 3 -
Обрад Оливер Остоја Пава Павл Пепа Петар Петко Прејак Прогон Продан Радач Радашин Радеља Раденко Радивој Радич Радман Радован Радоња Радосав Радосла Радослав Радохна Радош Радоша Рајан Рајко Селак Степан Степки Степо Стоја Стојан Сусха Тодор Трексха Угљеша
1 3 1 1 2 1 1 1 1 1 2 2 1 2 1 3 15 1 2 13 5 1 8 2 1 1 1 6 1 7 1 1 1 5 1 1 1 1
Милош Осшојић
265 особа Прилог састављен према: Митар Пешикан, Ономатолошки прилози IV, САНУ, Одјељење језика и књижевности, Одбор за ономастику („Зетско-хумско-рашка имена на почетку турскога доба“). На основу реферата академика Павла Ивића, дописног члана Фануле Папазоглу, др Митра Пешикана и проф. др Љиљане Црепајац примљено на скупу (V) Одјељења језика и књижевности од 11. окто.бра 1983. године. Главни уредник Павле Ивић, Бгд, 1983, Прилог 44, стр. 90 (и. д.).
-
146
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ТО П О Н И М И ДО БРЕ И Л И ЗЛЕ РИЈЕКЕ
-
147
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
РАЈИШТЕ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
Г
оворићемо о топониму Крајиште. Назив, дакако, није нов: потиче из средњег вијека - присутан је у свим граничним мјестима или на граничним линијама између Срба и Виз антије, као и у жупама које имају страже, војнике или војно-сељачку организацију. Топоним Крајиште налази се надомак Коњуха, под огромним Комовима. Овај топоним је остатак некадашње жупе. У склопу те „крајине“ су села: Ђулиће, Цецуне, Кути (Коути), Кошутиће, Коњухе, Аље, Мимиће, Јошаница, Јупан или Јапан, Крајишта, Првошевина, односно (Бојовиће), Божиће и Анџелате. Кад је овај топоним настао, послужићемо се историјским и лингвистичким потврдама како би слушаоцима било јасно колико је стар топоним и каква је била наша прошлост, која је, у недостатку писаних докумената, остала у именима нашег краја или пак области. У IX и X вијеку Византија је према Србима увела једну прозно-римску институцију крајишника, насљедних војника или граничних посједника. У вријеме Комнена, у нашем крају, погранична територија или предио звао се крајиште. Пишући о природи византијско-српске границе од XI до XIII вијека Н. Радојичић констатује да је она била утврђена рововима, наслаганим деблима, утврђењима или кулама од дрвета или камена. Остаци те крајине, краја или крајишта нијесу избрисани међу Србима. Остали су у називима мјеста. Тамо гдје је бивала гранична или крајишна стража ове подавне жупе, гдје је „вардиште“, народ је назвао „варда“. Отуда топоним у близини Крајишта, односно Коњуха, Варда. На прелазима, превојима или у кланцима та стража је водила рачуна и о царини. Отуда и топоним Царине између Куча и Васојевића изнад Коњуха, који су, наиме, дио крајине. Крајином је управљао крајишник. Он је био погранични жупан. Тај жупан, у ранијем језику -
149
-
Милош Осшојић
звао се ,јупан“, односно „Шпан“, „жупан“ и слично. Он је господар или господин. Он је, уједно, чувар и заштитник. Носи као коњаник бич из почасти. Отуда у Коњусима, гдје је постојао и високи коњушар, односно властелин, топоним Јапан, Бичорда, итд. Ова жупа имала је, поред коњушара, још и соколаре, ђерекаре, штитаре. Отуда, на примјер, село Коњухе, топоним Соко изнад Перућице, као и антропоним Ђерковићи, који упућује на старе становнике Добре Ријеке, а који су Миомановићи, односно Васојевићи, што значи да су ови жупљани били, тј. Васојевићи, постојали прије 1070. године када се жупа, заснована на племенском уређењу, као стара словенска или српска административна јединица, звала „јупа“ а њен „комес“ или „жупан“ звао, како је поменуто, јупан. У овом крају, на Зелетину, постоје утврде, зидови, некадашњи помени градова, палача, пушчаних гласова, ратних сукоба и, у склопу свега, и штитара. Отуда, на примјер, у овом планинском простору који се међи са другим жупама, топоним Палача, Пушка, Градац, Штит, Штитска Ријека, Брањин до (бран=рат), итд. Крајиште је, будући погранична племенска територија, имало основну дужност да чува „границу од непријатељских упада и разбојничких банди...“ Душанов закон, чланом 49 и 143, прописао је строгу одговорност за крајишника као и жупу. Како је у питању горски крај, сав у шумама, односно дубравама, Крајиште је првобитна Дебреца и касја Горска жупа све до 1245. године која је дио жичког властелинства са Голичем, односно са Гјућићем или Ђулићем на саставу планинских поткомских ријека.
-
150
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б ожиће
опоним Божиће је древни језички споменик ране словенске културе. Првобитни облик топонима је „Бож“ (,,божиј“). Он одржава давно словенско „вож“ („Боз“ „Бож“; „вож“, „вожд“=рех). У коријену ријечи спроведена је палатализација која је већ јасна у IV вијеку. Јордан је, на примјер, записао код Анта име владике „Боз“. То је најранији податак, ваи меморизације, који језапажен у туђем језику. Како је „Бож“, наводно „воз“ или „вож“, онда топоним Божиће има прасловенску језичку, историјску и етнолошку вриједност1. Топоним Божиће је изведена именица. Састоји се од апелативне именице „бог“, суфикса „ић“ и наставка за оклик „Е“. Наставак „ић“ има функцију и значење одредбене ријечи. Тако, у овој синтагми, Божић („Божиће“: ,,Божићи“) има значење деминутива. Он, према томе, значи „мали бог“ („бого“, ,,божо“) или „боов син“2. Именица „бог“ у топониму Божиће, је позајмица. О томе су писали Е. Бернекер, Р. Таутман и А. Меилет. „Бог“ у староперсијском језику је „бага“. У индијским Ведама ,,bhagah“ је мање божанство. Индоевропски назив за „бога“ је ,,diewos“. Он је сачуван у литванском језику као ,,diewas“. У осталим језицима стање је овако: староиндијски ,,devah“ - идол, демон, ђаво; у авестијском ,,daeva“ - идол, демон, ђаво; у латинском ,,deus“ - бог; у грчком ,,dios“ има више значења: свијетао, частан, божански, диван, красан, племенит,
Т
1 2
О. М. Трубачев: Древни Словени у етимологији и ономастици, Академија наука СССР, ВЈА, 4, Москва, 1982, стр. 10 М. Стефановић: Синтаксички однос делова изведених именица. Ившићев зборник, Згб, 1963, стр. 335-339, види: А. Белић: О двојини у словенским језицима, СКА, ХСИ, Бгд, 1932; види: Ф. Миклошић: Die Bildung der slavischen Personennamen, Wien, 1860, стр. 13
-
151
-
Милош Осшојић
врстан; у старословенском „див“ је „чудо“, док у персијском ,,dev“ је „демон“ и „ђаво“. Словенска ријеч „бог“ има двојако значење: „обиље“ и „богатство“. Обје именице „бог“ и „див“, кад им се дода наставак „ић“ и ,јан“, уз палатализацију и енпететско „л“, добиће облик Божић и Дивљан. Кад се, на примјер, на именицу Божић дода „ко“, добиће се „Божићко“. Како је „девах“ идол, демон, ђаво, који је „црн“ или „мрк“, онда име може бити Божићко Црнац. Тај антропоним („црн“: „мрк“; „Црнци“; ,,Мрке“) познат је у потврдама из етнологије. Чињеница је да су Божићи, црнци и Мрке напустили овај поткомски крај. Једни су у Пиперима: Црнци и Мрке, други су у Паштровићима: Дабковићи, а трећи су Божићи отсељени према Далмацији и Хрватској. Топоним, како се види, има везу са антропонимима: Дивљан (Лопаћани), Црнац, Мрке, Дабковићи, Божићи3. Топоним Божиће налази се између Крадан), Перућице („перти“: ,,Перун“). Коштице („крт“: „огањ“, „крес“: Ивањмова, Злоречице и Лима. Сви називи су познати у старијој литератури4. Топоним Божиће, током историје, припадао је у доба Римљана покрајини Трансмонтана (транс - преко или онкрај, монтана гора). Он је, према тврђењу историчара Ђукана Јоксимовића, припадао Загорју, Рашкој или Србији. Исти је тумачио да је Божиће било дио Комске жупе. Добре или Зле Ријеке, Деспоптовине, Скадарског санџаката 1485. године и Брда Др Радован Лалић је сматрао да облици „Божиће“ и „Божићи“ означавају период до 14. вијека и од 14. вијека до краја 17. вијека, када је дјеловала двојина. Миодраг С. Лалевић узимао је Божиће у саставу „Злоречке нахије“. Исто насеље није, по њему, улазило у састав вилајета Плав. Др Радомир Алексић је истицао да је у Скадарском дефтеру 1485. године Божиће звато 3
4
Стјепан Ившић: Славенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр. 12; В. Франјо Миклошић: Die Christtiche Ter m inologie der slavischen Spraschen Wien, 1875, стр. 35; види:. A. Fick: Vergleichendes der indogerm anischen Spraschen II B. Gottingen, 1986, стр. 584; види: C. Накићеновић: Бока, СЕЗ, XX, 602; види: П . Шеровић: Повеља о оснивању манастира св. Николе у Прасквици и њени додаци И Ч, САН, V, 1955, 327-328; види: Државни архив, Котор, СН, VI, 935-936; види: Др. Ј. Вукмановић: Паштровићи, стр. 84-89 Ђ. Даничић: Рјечник, I, Биоград, 1863, стр. 385, 468; види: П . Будмани: Рјечник, ЈАЗУ, св. 19, Згб, 1899, стр. 232; види: Л. Балдаћи: Минерални слојеви Црне Горе, Просвјета, 1889, Цетиње, стр. 184, 229, 310
-
152 -
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„Бозхил." и да је у нахији Зла ријека постојало име „Возхиљкоз“. Сва тумачења су истинита и могу се потврдити научним дјелима.5 Прави и првобитни Срби, населивши се у доба Ираклија у горњем току ријеке Лима, донијели су из прадомовине митове о Виду, Световиду, Сварогу, Сварожићу (Сунце=Дајбог=Божић=мали бог=богов син). Божић је празник наше старе вјере. Он је инкарнација митског претка. Божић је „дјед“ и ,дедо“, а уједно и „старац“. Наши преци имали су идоле „старац“ и „дед“. Они су бивали паганска представа митског претка. „Старац“ или „дјед“ је био и „жрец“. Тај жрец је био старешина или народни свештеник. Он је обављао обред жртвовања. У Божићу је, својевремено, спреман и колач „овчарица“, а уједно и приношена овца за жртву. Та овца се звала „катана". У пољском језику „божја овца“ се зове „катанка“. Како је „старац“ наш врховни бог, који има атрибут „сабљу“, он је, уједно, демон или „ђаво“. Он је хром, црн (црн: Црнци), ковач (ковач: Ковачевићи). Тај „дјед“ (дјед: дед+ов+ич) - Дедовић), који приноси на Божић „божју овчицу“ (катанка: катан+ич - Катанић) је „владика“, „племенски старешина“, наследник је врховног бога. Наследник врховног бога је и „ђаво“. Он је бог доњега свијета. Има вучји облик, а бог вукова је Да-бог, који је, послије пада са врха словенског пантенона у доба хришћанства негирањем оглашен за „ђавола“. Топоним Божиће (Божић: Божиће) у вези је с „бадњаком“ („будњак“: „бдити“, „бдети“: „будан“, „Будин“: „Будко“, „буда“ - кућа гдје стоји дрво насред села, а види се у свакој изби“: „Сунце=давач топлоте=Дабог=давач). „Бадњак“ је главни бог, бадњачи-ца-мати („мати“: ,,материце“) а „придавак“ је „дијете“ уз „главњу“ и „бадњак“. „Дијете“ тај Сварогов син, је Божић. Како је Божиће држало Божић за српски старински празник, то се мјесто гдје су обављени обреди на идолима, кладама и главњама, назвало Божиће, које је у вези са антропонимима „дедо“ и „катанка“, односно са през именима
5
Љетопис Попа Дукљанина, Луча, Гз. Тг. 1967, стр. 194, 197; види: др Ј. Ердељановић: Етнографски зборник, књ. VIII, стр. 57; К. Јиречек: ИС, I, Бгд, 1952., стр. 77; С. Паљуха: Скадарски дефтер 1485. Тирана; Љ. Ковачевић: Кучи, М. Миљанов - Сабрана дјела, 4, Гз, Тг, 1967, стр. 205-209, 234-277; А. Белић, нав. дјело 1932; Енциклопедијски лексикон: српскохрватски језик, Двојина, Београд, 1932, 79; види: Митар Пешикан: Горње Полимље, САНУ, Ономастички прилози IV, Бгд, стр. 84, 90
-
153
-
Милош Осшојић
која и данас у Божићу постоје: ковач: Ковачевићи, дедо: Дедовићи, катанка: Катанићи6. Бадњак је „стари“, а Божић „млади бог“ Топоним Божиће је међу најстаринскијим топонима у Васојевићима. Он је прапочетак многим топонимима и антропонимима. У томе је његова научна вриједност. Он је плод прве историје Словена или Срба у изворишним токовима Лима.
6
Н. Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Рад, Згб, ЈАЗУ, 1885-1890, стр. 203, Дио III; види: ШК: Бадњак, СМ Р, Нолит, Бгд, 1970, 13-15; Миклошић: Билд. дер слав. Персоненн, с. 13 -
154
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^ * 1
е ч е в о
ечево је стар топоним. Настао је доласком Словена, односно Срба на изворишну област ЈТима.
Ч
Наши преци, идући на Балкан, стигли су до вододелнице Адрије и Дунава. Они су, долазећи из предкарпатске и прибалканске прадомовине, донијели и вјеру, језик и успомену на своја ранија станишта или просторе. На простору територије Тивераца, који су у сјсједству са Древљанима и Дуљебима, као и са другим словенским племенским микрокосмосом, налази се тврђава „Чечјун“. Александар Греков, истакнути руски историчар средњег вијека, објашњава „Чечјун“ са географском именицом „Нечјун“. Како у поменутој помјесној номенклатури находимо коријен „Чеч“, онда за истраживаче и лингвисте, историчаре и етнологе, то представља значајан податак. Словени су, како је знано, обично насељавали долине ријеке. Дуљеби су, на примјер, стизали и до Новог Пазара, гдје се налази топоним Дуљебе, који је успомена на словенско племе Дуљебе, који су се кретали према Словенији, Хрватској, Босни и Србији. Тиверци, сусједи Древљана и Дуљеба, односно Пољана, као и других антских племена, стигли су као војнички савез и на горње токове Лима. Њихово прво станиште је, дакако, Зла Ријека или Злоречица, односно ријека Перућица. На десној обали Перућице налази се топоним Чечево, а на десној обали Лабушнице или Кутскаје и Куцкаје је топоним Цецуне. И у једном и у другом случају запажа се коријен „Чеч“. Кад су у долину Злоречице стигли Словени, односно Срби, они су једно вријеме, чак за владавине четири зла владара, били веома опаки према старом аутохтоном становништву. Старо становништво, махом Римљани и поромањени Аутаријати, дошљацима су -
155
-
Милош Осшојић
дали име, према „зао“, „црн“, „лош“, „кећ“ или „Кећи“. Они су, будући опаки, зли, проклети, силом и милом амалгамисали старо становништво, са њиме се ородили и као јачи наметнули своју културу, језик и вјерске одреднице живота. Чечево је настало од облика „Квчево“. Испред полугласа сугласник „к“, који је гутуралног поријекла, прелазио је по законима палатализације у „ч“. Како су се нашли два сугласника (,,ч“) један до другог, први сугласник је отпао и остао је облик „Чево“. Тај облик, скоро паралелно, понијели су Озринићи, рођаци Васојевића, на Чево које је и „Квчево“. Међутим, кад је полуглас () добио елементе „е“ или а које нагиње ка е, односно е које нагиње ка а, почетно к прелазило је у ч, па је од „Квчево“ добивено „Чечево“. Зашто је топоним Чечево значајан за историју и етимологију, односно за етнологију? - Он је, дакле, важан по томе што „К чево“, из долине Злоречице, путује према југу, ка катунима Горње Зете. Срби, сродници или рођаци садашњих Васојевића, кад су се намножили, опет су кренули на сеобу. Населили су се у катунима Горње Зете. Од њих су данашњи Озринићи, који славе светог Аранђела Михаила као и Васојевићи. Иначе, слава је примана у периоду од IX - X вијека. Она је основни податак о старини и сродству племена. Један дио Словена, односно Срба, кретао се према Јагњечарици, садашњој ЈЈијевој Ријеци, као и према Зети и Скадарском Блату. Од њих ће настати Пипери и Хоти. Иначе, и једни и други, у историјском памћењу, миту и легенди, су рођаци Васојевића. Сви потичу од „Кћећа“. Тако постоји сљедеће: Васо је Кћећов, Пипо је Кећов, Хоташ (Ото) је Кећов. Значи, у питању су (Кећи), који су, дакле, зли према стариначком свијету, који је, према описима Попа Дукљанина, био изложен многим притисцима од словенских или српских дошљака. У долини ЈЈима, односно у продолини Краштице, живјели су и преци данашњих „Црнаца“ у Пиперима и Краснићи у данашњем Крастенићу или Крснићу. Легенда, односно прича, не одваја Краса од Васа, који су патроними за Красниће и Васојевиће. Васо и Красо су браћа, као и Озро, Ото и Пипо. Они су се одвојили од „прве куће“, од своје матице, од главног племена. Једни су, временом, чим су одустали од паганства, постали православни. То су Озринићи и Пипери. Други пак имају другу вјерску судбину. Као пагани прелазе у православље, а потом примају, нешто касније, католичку вјеру, а кад су дошли Турци, они послије 16. вијека примају или католичку или мухамеданску вјеру. То се десило са Хотима и са Краснићима.
-
156 -
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Легенда о сродству Васојевића, Озринића, Пипера, Хота и Краснића нипошто није историјски нестварна. Она је, све у свему, истинита. Уз топоним Чечево, она је још једна потврда, укључујући ту и заједничку славу, да је српска оаза или сродство ових племена било на горњим и шумовитим токовима Лима. Овај лингвистички податак јасно упућује на чињеницу да су Васојевићи, односно Срби, старо српско племе, да је живјело на Лиму и да се из њих, из њених огранака, односно „трбушчића“, а затим братстава и племена, развили Озринићи, Краснићи, Хоти и Пипери. Пипери су, наравно, спој Лужана и Мугоша. Иначе, Васојевићи су, као војничко-сељачко племе, апсорбовали и Лужане, као и аутохтоне етникуме, односно Србе, у једну нјелину. Ко није био пастир као Лопаћани, ко није био мајстор као Ковачевићи, ко није био сељак као Дабетићи, који чине Рајевиће, први племенски савез; ко није био коњаник као Новаковићи или војник као Миомановићи, он се, наравно, послије саплемењавања морао отискивати, селити, удаљавати. Кад се, у ранијем периоду, племе уобличавало, кад је била присутна „стара вјера“ или „паганство“, односно Дајбог као врховни словенски национални бог, старјешина је бивао Властимир. Име потиче од „власт“ или „волост“, односно од „Волод“ или „Владимир“. Међутим, појавом Василија I и Василија II, који су византијски цареви, односно краљеви, Словени или Срби, примили су име, према владару, име Василије. Хипохористик је Васо. На овај облик додаван је суфикс ,је“, па је добијено име Васоје, а онда од XII - XIV вијека, развојем „ев“ и „ов“, јавило се етникумско име Васојевићи. Кад је жупа, административна средњовјековна заједница, атрофирала, изнутра се, насупрот административним регулама, јавило старије племе. Чечево по томе има као топоним велику историјско - лингвистичку вриједност и у свему је полазни елеменат за објашњавање поријекла и старине Васојевића, који нипошто нијесу „Љеворечани“, како су неки или досадашњи истраживачи тврдили, него напротив Срби са Лима и његових притока, који су и до данас одржали мит и религију у старих Срба и који су одржали у ономастици, топонимији и антропонимији, митове о огњу, муњи и сунцу. Без ономастичких анализа, без лингвистичке синхроније и дијахроније, нема праве историје Васојевића. Све друго и другојачије је нагађање или „бабологија“. Назив Чечево, насупрот многим промјенама, насупрот прохујалим вјековима, остао је на нашу срећу као вриједан историјско-језички податак који нас подстиче на праву и потпунију анализу о поријеклу Срба на Лиму, односно Васојевића, који су, дакако, велико српско племе. -
157 -
Милош Осшојић
ОЊУХЕ
Н
ајстарије насеље, у Васојевићима, јесте Коњухе. Оно се, поред садашњег облика, звало Коњуе. Тај облик се одржао до данданас. Сем топонима Коњуе постоји и Коњухе. Облик Коњуси је настао у доба двојине као у другим случајевима (Божиће - Божићи, Ђулиће - Ђулићи, Цецуне - Цецуни, Салевиће - Салевићи, Бојовиће Бојовићи (Првошевина: Првош - Првослав) од 14-17. вијека. Коњухе (Коњуси: Коњуе) припадало је жупи Добра Ријека (Добра Ријека: Debreca). Раније жупе: Guisemi, Debreca, Ком знане су, у љетопису, XI - XII вијек1. Топоним Дебреца („дубрава“: Дуб; Дабар: Добар (в. Добрун) није историјска измишљотина. Она као топоним траје чак половине XIV вијека (Запис попа Драгоља)2 ). Током XIII - XIV вијека јављају се жупе: Горска жупа („Комска гора“), Плав и Будимља. Горска жупа је „Последње“ („Потлашње“) Брдо. То је, наиме, Седмо брдо (в. Ђура Даничић: Речник 1, Бгд, 1975., стр. 85, 220). види: Ђура Даничић: Рјечник 3, Бгд, 1975, стр. 308). Жупа Дебреца („долина“:„дебарв“; „Дубрава у долини“: „долинска дубрава“: Горска жупа (ком: Комска Гора) занимала је и Ердељановића. Зашто? Горска жупа, у којој су Коњухе, је, као и Медун, у подручју Васојевића, налазе се (оба топонима) „ван горњозетске области“. Отуда је Ердељановић с правом констатовао да је
1 2
Љетопис Попа Дукљанина, Титоград, Луча, 1967, страна 228 Мит о огњу и сунцу (М. О.), Б. Поље, Либертас, стр. 163; види: М . Динић: Српске земље у средњем вијеку, СКЗ, Београд, 1978, стр. 229
-
158
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Горска жупа долина Перућице, па и Лима до Андријевице, јер је иста под самим Комом.3 Име Коњухе (КОЊУЕ: КОЊУСИ) је старословенског поријекла. У Дечанској хрисовуљи помиње се „Добра Ријека и у њој урочни Коњуси који су били у старе краљице“. „Стара краљица“ („магна матер“) је Јелена, жена краља Милутина. Она је имала „урочне“ дјелове земље у Бару, Плаву и Коњусима. У Доброј Ријеци је соколар Смиљ Дабетић (напомена: У другој прилици зове се Смиљ Љиљановић (,,гороцвијет“). Име се помиње тачно 1349, у доба проглашења законика Цара Душана). Monumenta serbica spektantia historiam Serbiae, Bosnae Raguslii, Беч, 1858 (напомена: Мон Серб), 96 (1330).4 У Коњусима је одржавана ергела царске коњице. На челу ергеле био је „коњушар“, који је имао веома велико звање у немањићкој држави (1260-1457). У Коњусима, као и у Грнчару (1346) и Трепчи (Напомена: сада Мартиновићи од св. Мрата - Марта - Мартиновићи - пр. М. О.)5, помиње се, поред имена (личног), име оца и презиме Лалић6 . Ако су Дабетићи: Смиљ Дабетић, односно Лалићи, Срби, а помињу се крајем 13 и у првој половини 14. вијека, онда су Васојевићи стара српска племенска организација која се помиње читав један вијек од датираног помена 1444/45. године, па према томе „матица“ Васојевића би била долина Лима, а Лијева Ријека само „издиг“ или „збјег“ за вријеме навале Турака7. Да су Дабетићи Васојевићи, ваља се ослонити на чињеницу: Први племенски савез Васојевића су Дабетићи, Ковачевићи и Лопаћани (Раевићи: Раовићи - Рајевићи). Старина ових племена досежу до 495, а диоба на племена се може датирати 1160.8 3
4 5 6 7 8
Литература: Владимир Даљ: Толков словар, Москва, 1978, том I, стр. 240,249; види: Милош Остојић: Васојевићи у свијетлу ономастике (Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, Ономастица Југославица бр. 10, ЈАЗУ, Загреб, 1982, стр. 167) види:. Марко Bero: Насеља... Свјетлост, Сарајево, 1957, стр. 73; види:. И. Јастребов: Јепископија зетска, Гласник СУД XLVIII, 1880, с. 403; види: Ј. Ердељановић: Етнографски зборник, књ. V III, стр. 57 види: Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСД, 3, Бгд, 1880, 368, 683 (Лалићи=Дабетићи) види: К. Јиречек: Историја Срба, књига I и II (в.“коњушар“), Бгд, 1978 види: Милоје Милојевић, Нав. дјело, стр. 43-45 К. Јиречек: Историја Срба, св. I, стр. 54, 99; види: К. Јиречек: Историја Срба, II, 151; IV 89 види: Др. РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 93, 179
-
159
-
Милош Осшојић
Срби, селећи се на Балкан, у унутрашњост Балкана, на горњи ток Лима, поред вјере, језика, религијске заједнице, духовног или народног главара (војвода: жупан - јупанус/Јапан: јуппаниа донијели су и имена из закарпатске или предбалканске домовине. Та имена, знана су Западној Украјини (Дуљебија: Дуљеби). Тако се један талас имена креће преко Србије до Лима и старој Црној Гори. У Србији се јављају: Коњско - Смедерево, Коњско - Ушће, Коњуси - Јагодина, Коњуша - Крагујевац, Коњуша - Подриње, Коњско - Васојевићи (орони) Коњиц - Цецуне, 15 б., Коњуси (Добра Ријека), Кобиљи до Кобиљи до - Грахово - Кобиљ тор - Ловћен9, а затим и друга имена: Кобиљдолци, Кобиљске продоли, Кобиљска Уба10. Именица коњ припада прединдоевропском супстрату. „Ком онб “ , у руском језику, је важан за етимологију. У лит. кумеле = куме (куме) је кобила према старопруском „камнет“. „Камнет“ је „коњ“. Именица коњ настао из превоја *комнв||, -а развијено из - б, како се види не само из прасловенског „кобила“, него из каријеске (не-ие језик Мале Азије) као облик „пастух“. У галском се јавља „cabal1оз>лат „са ballus“ (Напомена: јавља се овај облик у свим романским језицима па и у албанском - пр. М. О.), у грчком ,,caballos“ (KapocA.A.r|Q, латинском ,,cabo“ - пастух. Углавном, именице „коњ“ и „кобила“ (Њих је на пасишту, под надзором коњушара, било и једних и других) су од сјеверног предидоевропског супстрата. Име Коњухе не долази од алб.“каН“ него од коњ - коњух - Коњухе (1260-1457)11. У Коњусима има, у погледу микротопонимије, преко 200. помјесних назива. Карактеристични су „Намастир“ (Спаљен у току 14 вијека - очуван, донекле, до 1861. године - пр. М. О.), Перућица (хидроним: Перун (бог огња, буре, кише). Перућица је остатак мита о огњу и сунцу (Бога Перуна замијенио, у фази „interpretatio hristijana“, пророк Илија (Перун: Илија). У Велико Русији је Перун боггрома, муње, „гроз ,„ а у Бјелорусији је огроман (Дуб-идол-бован), са златном брадом, са луком у десној руци, а са стријелом у лијевој. Он језди небом у својим каруцама и пушта огњене стријеле. Он испрашитељ, односно истребитељ. Углавном, он је „молнија“ (Молнија-мољнија (љ>ј) -Мојан. Тамо гдје је био бован (идол Перуна) појавила се Илијина Глава (напомена: И глава је бивала, својевреме9 10
11
види:. Повеља Ивана Црнојевића 1485, стр. 407 види: Јован Гавриловић: Речник Србије, 1846, у Београду, стр. 81; Др РЈ. Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 137; види: Др. Ј. Ердељановић: Стара Црна Гора (Регистар), Бгд, 1978, стр. 822 види:. Петар Скок РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, т. II, стр. 142-143
-
160
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
но, идол - пр. М. О.). Перун је „громоваја стрела“. Тако је Перућица, у склопу осталих топонима, остатак мита о огњу, муњи, олуји, киши12. Дулипоље долази од словенског племена Дуљеби. (Напомена: Процес настанка је текао Дуљеб - Дуљеп - Поље („П“ је испало), па се јавио топоним Дуљепоље - Дулипоље крај хидронима Перућица (Перун: Перућица). У околини Новог Пазара има топоним Дуљеба, а у Словенији Дуљепа. Значи, Дуљеби су ишли на Балкан у разним правцима. Свуда је задржан „бован“ (,,болван“) као идол, а који је срушен тек у IX вијеку13. Топоним Чечево је настало од КБчево. Полуглас (в), по првој палатализацији условио је промјену па је - к, гутурални сугласник, прешао у - ч. Полуглас је прешао у - е (двбр: ,,дебар“). Тако је, лингвистички уобличен облик Чечево. Иначе Чечево је, на Лиму, „матица“ најближих рођака. Најближи рођаци Озринића, насељеник на Квчсву (Кчеву) су Васојевићи14. Топоним Мимиће је везан за пролазак. „Мимо“, у језику Руса, значи проћи „мимо“, без опажаја, проћи мимо за часак. Мимиће упућује, дакле, на неки тајни пролазак. Он је, свакако, био везан да „верхоглед“ не би могао уочити15. У Коњусима се помиње топоним Аље (Аљски поток - Виницка, Аље - Коњуси). Аље је везано за „радити којекако“: неуредно, неспретно, аљкаво, за „лелијајући се“16 . Топоними Царево кућиште везано је за боравак цара Душана (1349-1355). Има тврђења да су ту „становали царски чобани“. Топоним Сребреница је, сигурно, рудокоп гдје се тражило за Уроша сребро, а вјероватно и нека друга руда, која, заиста, по новом истраживању, и постоји. Јошаница (јоша + ница) је везана за дрво ,јова“ (јоха: соха; јова: сова, соа). Топоним Јапан долази од жупан (,jupanus“ или ,,iupanus“ = шпан = пан (стчеш.“хпан“). На Лиму има топо12
13 14 15
16
Владимир Даљ: Толк. слов. Живога великоруског језика II, Петровград - М осква, 1882, стр. 103; Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970 (в. Перун); Др. Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, страна 137 (,,Намастир“) види: Натко Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Загреб, 1885 види: Др. Ј. Ердељановић види: Владимир Даљ: Толк. слов. великорускога јазика, Петровград - Москва, II, 1881, стр. 327-328) види: Др. РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 138 Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, т. I, стр. 30, 31; види: Др. ВЈ Вешовић: Аље (Коњуси), Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 138
-161
-
Милош Осшојић
нима овог типа: Мали Џупан, Велики џупан - Доњи Васојевићи (Долац). поријекло води од аварског (каганског) „бан“. Тако Јапан, имајући свог „крајишника“ (крајишник: чувар крајине - Крајиште (Крај: Крајиште - 12. вијек), је старијег поријекла и није везано, тобож, за некакав рат са Јапаном (1905).17 Топоним Црвљак долази од етнонима Срби. Сугласник -С код писаца који говоре на латинском сугласник -С су замјењивали са -Ц. Тако према Серви јавило се, сем Серби (б>в) јавило се Црвљак (р је слоговно: ер - ре - ере. Сличан процес обрађен је у Црвљавинама (Доњи Васојевићи (в. Црвљавине). Топоним Варда долази од стражар (,,вардати“), Робови Лаз од избјегнутог робља, поубијаног од Турака. То је доба Кариман-паше, а Бјежаниске пећине су везане за „бјежање“ од турске навале. Топоним (хидроним) од „Брд (р>ра) дало је Брад+ац - Брадавац. Поток извире из брда (брд-брад+Брадавац)18. Топоним Мојан (молнија-мољнија (љ>ј) - Мојан (Нап.: То је остатак мита о огњу), а Царине је остатак „царине“ из средњег вијека кад је наплаћивана превожена роба19. Микротопоними, којих има веома доста у Коњусима, а који ће ући у Ономастички рјечник Васојевића, показују, поред осталог, и правну ситуацију у „крајишту“, односно јачање правне функције Краја (Крајишта) и владалачког или дворског апарата. Топоним „Тепчија“ (,,Тебџија“) указује (XIII вијек), службу над оружаним људима, односно над „тјелесном стражом“. Ф. Рачки је сматрао да „тепчија“ (,,Тебџија“) представља дворског жупана20. Овај значајни податак, чисто као споменик једног времена, доводи се у везу са ,,iupanus“ (comes curialis: iupanus palatinus). Отуда топоним Јапан води своје поријекло од ,,iupanus“21. 17
18 19 20 21
види: Петар Скок: Навед. дјело, III, стр. 687; Др. Р Ј Вешовић: Навед. дјело, стр. 160). види: Исти: Навед. дјело, стр. 138). види: Ј. Ердељановић: Етн. зборник, књ. XXXIX, стр. 375-377, 462, 464). види: Крајишта - Н . Радојчић: Природа византијско-српске границе од XI до XII вијека, Зборник радова III конгреса словенских географа и етнографа, Београд, 1933, стр. 363; види: Др. Д. Јанковић: Универзитет у Београду - Историја државе и права феудалне Србије (ХП-Х1У в.) II изд., Н К , Бгд, 1957, стр. 75 види: Др Р Ј Вешовић, Наред д. 1935, стр. 138 М. К. Ивановић: Сп. СА, XLVII, Бгд, 1948) Рачки: Доцумента, 52, 53, 62 Рад, ЈА, Џ Ц , 1881, 141, 152 -
162
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„Тепчија“ (,,Тебџија“) у Коњусима, као жупи, означавао је чиновника који води надзор над „тепцима“. „Тепац“ је, по значењу, млад момак22. „Тепчија“ (,,Тебџија“) је, на прилику, и „скиптар“ „Тебџија“, према топониму у Коњусима, долази од ријечи „теп“. „Теп“ је „владалачка палица“. До је, дакле, „скиптар“. Он носи „скиптар“ и додаје је, по потреби, владатељу. Кад, на примјер, није био присутан владалац, службу старешине имао је Тебџија (,,Тепчија“) над оружницима и тјелесном стражом23. У Дечанској хрисовуљи, гдје се јавља Смиљ Дабетић, соколар, поред звања војвода, ставилац, казнац и слуга, помиње се и „тепчија“. Коњуси су дио Дечанског метоха. У њима - Коњусима поред „крајишника“ (Душанов законик, члан 143), постојао је и „тепчија“. Многи микротопоними, у наредном дјелу, откриће путем историјске и етимолошке анализе суштину живота ове жупе, која је током Деспотовине престала да се зове жупа, а мјесто ње-жупе-јавља се (упореди: руски језик ,,сотвол“). Вријеме нестанка жупе је везано за вријеме 1428-1459. Тада и Коњуси, поред Крајишта, постају у Деспотовини „власт“.24 Ваља напоменути, поред улоге жупана - крајишника, јавили су се „крајишки зборови“ у виду судских скупова и скупштина које су објављивале наредбе. Такви скупови и скупштине бивале су веома дуго у Коњусима. Оне су одређивале и територију „власти“, издијељену у „смјесне жупе“25. Када је пала Деспотовина (1459) године, Васојевићи доживљавају многа турска насиља. Запаљен је Манастир („Намастир“ = ,,брвнара“) Св. Вазнесења. Иначе, Васојевићи су били под управом војводе Олтомана (Олтоман: Алтоман) и обухватали Медун до Подгорице. Бивали су у то доба ван горњозетске области. Читав Крај (Крајиште = Коњуси) био је доста промјенљива граница26 22 23 24 25 26
Ћ. Туфлека: Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, XIII, 1901, стр. 105 С. Новаковић: Византијски чинови и титуле у српским земљама XI-XIV вијек, Глас САН, LXXVIII, други разред 47, 1908. стр. 200 К. Јиречек: Историја Срба, II, 129, 130 (IV) види: К. Јиречек: Историја Срба, II, 1952, стр. 5 види: Марко Вего: Насеља... Свјетлост, Сарајево, 1957, стр. 73; види: Др РЈ Вешовић: Помен. дјело, стр. 137 (в. Намастир); види: К. Јиречек: Историја Срба, IV, 129-130); види: С. Новаковић: Крајишници (пронијари), Стара српска војска, 75-76; види: О „пронији“, какво је било и Крај („Крајиште") писано је у правној литератури: С. Новаковић: САН 2, 92; Т. Тарановски: Историја српског права, I, 35; Острогорски (Пронија, 135, Т. Флорински: Баштинско право, Памјатники, 19). -
163
-
Милош Осшојић
Коњуе (Коњухе: Коњуси) су некадашњи Крај или Крајиште, односно „крајишна жупа“ на челу са „крајишником“ и са „соколарима“, итд. a. Poslije 26. godina, tačnije 1485. godine, Konjusi se, napriliku, zovu ,,Kotosi“. Kotosi imaju 44. domaćina. Može biti da su Kotosi vezani sa korijenom (sveslov, ,,kont“, slov.“kot“ (vidi: Kot + i + si), bug. kat poljsko kat. Po ovoj analizi ,,cot“ dolazi od sveslovenskog i praslavenskog ,,kont“ (ugao: Kouti - Kuti). Ovo tumačenje, zasnovano na analizama Miklošiča 128, SEW 1, 602; Holb-Kopečny 183; Brucnera 225, ZSPh 4. 216, Mladenova 268; Zubatya ASh 16, 396; Gunterta, WuS 11,1139, Uhlenbecka, PBB, 30,285; Boisaclja, 406, WP 1,351. REW 1616, DE 728,729), objasnio je etimološki balkanski lingvist (v. Petar Skok: REHSJ, JAZU, Zgb, tom II, 1973, str. 248). Po tome Kotosi mogu biti, kad je u pitanju kut ili ugao da se opis odnosi na Kuti. (Cvijić Kuti naziva ,,Nakuti“). b. Selami Pulaha, u Skadarskom defteru, 1485, pominje na arapskom jeziku u nahiji Zla Rijeka Kotosi (arap. jezik - KWNWSY. Dr. Mitar Pešikan protumačio je ovaj oblik kao Kotosi (Konjuhe). Imena iz popisa Skadarskog sandžakata su ova: Vučeta i brat Nikola, Gojan i brat Vučeta, Vlajko Božidarov, Radić i brat Drug, Vukota i Vlajko, Branislav Siromah i Bogavac Radosalić, Radosav i brat Dabiživ, Obrad i brat Radonja, Vujko i brat Božić, Vukač i brat Obrad, Milen i brat Radić, Radman Bogdanov, Vukić Bratonović, Vlajko Siromah (Napomena: ,,skom“ - albanski jezik je ,,siromah“ - saopštenje Dr. Radovan Lalić). Otuda, po njemu, toponim „Skomov Krš„ (Skom - Skomov Krš = Skomovići). Dalje u popisu stoje imena: Radoslav i brat Nikola, Radosna i brat (biri) Mima (,,Mim-s). Po tumačenju Vladimira Dalja ,,Mimo“ je, sigumo, Mima. Dalji tok imena iz popisa: Vukota i brat Prić, Radić Bobžić, Radovan (,,i vellai i tij“), Radak Siromah, Vukosav Bratanović, Vojo i brat Brajin, Radonja i brat Vlajko, Nikola Stjepanov, Ivaneš i brat Stoje, Raivoj Stojanov, Radosna Siromah. ,,Ispendža“ je dosta velika. Ona iznosi 1750 (Napomena: gjit-bsej: fshatra 12 shtpi 228, beqare 30, te veja 12, te ardhura 15837 - Selami Paluha: Defteri i regjistrimit te sanxhakut te Shkodres i vitit 1485, Akademia e shkencave e RP. te Shqiperise, Instituti i historise, Tirane, 1974, str. 118-119). Godine 1614. Marijan Bolica pominje mjesto KORMASI. Riječ dolazi od sveslovenske i praslovenske „кврма“ = hrana. Korma imaju i svog glavara (kneza). O riječi Kormasi (krma: Kormasi) vidi kod Petra Skoka: REHSJ, JAZU, Zgb, kw. II, 1972, str. 205). Selo Konjuhe, sa brojnim naseljima, pripadalo je Dečanskom metohu i bilo je, kako je napomenuto, ,,uročno“. Pripadalo je „kraljici materi“. Kraljica mater je Jelenakralja Milutina. Onaje ,,uročne“ Konjuhe imala od 1315-1349. godine. (Mon. serb. 96, 1330) -
164
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОШУТИЋЕ
ошутиће су најдрагоценији лингвистички податак за историју | писане ријечи у долини Лима. Ово насеље припадало је, својевремено, Трансмонтани (онч Kpaj”: ,,Загорје“), Загорју и Рашкој. Ту, у изворишној области Лима, којој и Кошутиће припада, населили су прави и првобитни Срби1. Ово, поред осталог, доказују топоними. Село се зове Кошутиће. Налази се на лијевој страни Злоречице. Кроз њега пролази Перућица. Она је комска ријека или Комштица. На десној страни Перућице је Чечево и Црногора (Црна Гора: Чрна Гора). Помиње се у документима, „међицама“, средњег вијека2. Ту је и Манастир (Намастир). На лијевој страни Перућице раније званој Комштици, је село Кошутиће, које је предмет нашег интересовања. Село Кошутиће има неколико интересантних микротопонима. То су, поред Црногоре и Чечева, Обор, Улица, Соко, Талановци, Малеш. Полазни мотив за објашњење топонима Кошутиће јесте микротопоним Обор. Зашто? Прво, очувана је легенда: „Били у Чечеву кнежеви. Имали су имања и дворове. Једном падне снијег о Ђурђеву дану; они се спреме на сеобу - један од њих, на крају свега, узме рало, упрегне волове и заоре бразду у снијегу. Била је, веле, површица. Рало је, разумије се, остало у леду док није окопнило. Нашли су га дошљаци“. Од тада па до данас постоји изрека: „Окренуло је невријеме - одселићемо се ко кнежеви с Чечева. Рало ћемо и ми у површицу...“ Легенда нас упућује на рало, раоник, орање и „оборавање“. Чињеница је да је ово најстарији помен орања, рала и плужења на из1 2
Константин Јиречек: Историја Срба, Књ. I, Бгд, 1978, стр.67, види: Ономастика Југославица, бр.10, ЈАЗУ, Згб, 1982, стр.165 Ђуро Даничић: Ријечник, 3, Бгд, 1975, стр.472
-
165
-
Милош Осшојић
вориштима Лима. „Орање“, дакако, је у спрези са „богињом матером“. То је, без сумње „магна матер“. Она је праматер, односно „ђедова баба“, боље рећи „баба“, првих орача. Они су , само по себи, просветитељи народа, „који га упућују у земљорадњи, у вјери и уопште у цивилизацији. Прототип овог цивилизаторског хероја била је каква богиња мати...“ . Ралу, раонику и плугу придаје се магијска моћ. Ратарство, наиме, пада у доба кад су мађије у успону. Заоравање рала у снијегу, односно прво орање, бразда или сјетва, одјек је мађијских елемената борбе са недаћама34. Орање и оборавање је, у ствари, мађијско средство, односно обред, код многих народа. Владало је вјеровање у свемоћ плуга и бразде. Нека села чак носе име из тог времена („бразда“: Бразда-соло5). „Прва мађијска брана или ограда, на којој ће се доцније подизати плот или зид, била је скромна раоником повучена бразда обор...“6. Шта је, дакле, Обор у селу Кошутићу? „Обор“ долази од „оборавати“. Белић је у тимочко-лужичким говорима дошао до закључка да је „оборавати“ = „ограђивати“. Јасно је да је „оборавати“ изведена ријеч „обор“. Апелатив је временом постао микротопоним Обор. Првобитни зачетници ове ријечи били су подстакнути обредом („оборавање": ,,Обор“) мађијског карактера, вјером у „бразду“, у њену моћ да одврати зло7. „Обор“ нас упућује на упоредну етимологију. У југозападним руским говорима „плот“ је „заплот“, „забор“, „забор досчатиј“, „ограда“. „Плот“, наравно, повезујемо и са ријечима „перх“ и „перхот“. Опет у јужним говорима оне значе што „забор“: тин(а), који се, пошто значи исто што „ограда“, не може искључити од ријечи „двор“ или пак од ограђених, узнесених мјеста89. „Обор“ је „двориште“ . „Двориште“ је „стобор“ или „стоборје“ (=плот око двора). „Стобор“, на примјер, значи столицу војводе. Она напомиње „столно мјесто“ (=„стол“: „двор“, ,,престол“). „Столно мјесто“, зна се, није ништа друго него „престоница“ (=двор). Двор је могао бити испод тврђаве на брежуљку103 4 5 6 7 8 9 10
М. Ј. Мајзнер: Орање - оборавање, Годишњица Николе Чупића, књ.ХХХУ, Бгд, 1923, стр.187 Етн. зб. XVI, 257-260, в. X VII, 13-17; XIX, 357-359; види: Зборн., II, 412 види: Етн. зб. В И И , 335 М.Ј.Мајзнер: Нав.дјело, стр.1945 Rejnach Cultes, M ythes et Religlous, III, 107 В.Даљ: Толков.слов.Москва, 1880, том I, 552, 617; том I I I 1882, Москва - Петебург, стр.103, 128 Етн. зб. VII, 330 К.Јиречек: Историја Срба, књ. I, II, стр.70, 158, Бгд, 1978 -
166
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„Ограђено мјесто“, поред двора, је град (=H H TaB .“ v i r b a s “ = прутић, шиб = лат. u r b s , u rb is ; енглеско ,,town“ = плот (оплетена ограда); Заун, новонемачка ријеч, је „ограда“ (=плот, оплетена ограда) = „врбена“ (=гранична бразда: грч.“орос“, итал.“игуо“, стслов.“врба“). Око сваког „двора“, односно „града“, плужило се, орало (оборати = обор = урво, убро (урвум, урбум). Тако се, углавном, тумачи топоним Обор11. Легенда помиње кнежеве из Чечева. Нас, у овом случају, интересују апелативи „кнез“ („господар“ = владар = кнез = цар = краљ) и топоним Чечево. Првобитни облик Чечево долази од „Кече+во“. Чим се „к“ нашло испред „е“ прешло је у ч - „Чечево“. Али, сем овог, нас интересује старији облик: Кекеј“ - Кеч („ч“ = ,,тш„) = Ketschi. Грци су краља или цара звали „василевс“, што у митолошком смислу одговара демону или божанству доњега свијета12. Илири су тог демона, црног или злог, можда и лошег, називали „Сељ“ (зао: лош), што одговара презимену „Кећи“ (,,Ketschi“). Отуда код Хахна легенда: Васо (Wass Ketschi) упозна богату дјевојку из Рјечице (Redschftza). Ту дјевојку је узео, остао у њеној постојбини и од њега су се народили Васојевићи у Рјечици, „која пада у Лим“13. Они су из предјела Рјечице населили до Ђурђевих ступова (Напомена: Nahn у предио Рјечице подразумијева простор до Ђурђевих ступова14. Новогрчки језик даје одговор на антропоним Wass. Преведено на популарни језик „вас“ (Wass) би, дакле, значило „цар“ или „краљ“ односно Wass Ketschi - „цар црни“ или „цар зли“ („зли цар“: „проклетник“15. Туђи етникум назвао је дошљаке злим, проклетим, црним16. Тако је Wass Ketschi, поред царског, краљевског, војводског, владарског или књежевског звања, још и божанство или демон доњега свијета17 . Остаје, дакле, још ороним Црногора (Чрна Гора18) и топоним Кошутиће да се лингвистички објасне. „Обор“ не иде без „дво11 12 13 14 15 16 17 18
М.Ј.Мајзнер: Нав.чл., Годишњица Н .Ч., књ.ХХХУ, Бгд, 1923., стр.199-201 В.Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.446 Dr. Ј. Joh. Georg v.Hahn, Alban.Studien, Jena, 1854/Sr.IIIyr.-AIban.Forschungen. 1.69, Munchen und Leipzig 1916 v.Dr.Jur.Joh.Georg von Hahn: Alban, studien, s.185-187 види:“Од проклете земље Васојеве“, ВС, СНП II, Бгд, 1976, стр.86 Р.Новаковић: Одакле су дошли Срби на Балканско полуострво, Бгд, 1977., стр.77 В.Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.446, види: A.Abt, Die Apologie des Apuleius, 225 види: Ђ.Даничић, Ријечник, 3, Бгд, 1975, стр.472
-
167
-
Милош Осшојић
ра“: „двор“ се неда замислити без владара (намјесника, цара, краља, кнеза, војводе, владара), а владар без територије (добро: жупа). Чрна Гора долази од „чернолесје“. „Чернолесје“ је дебр“ што би значило „логовина“, „долина“, „ложбина", „лог“, „балка“, „овраг“, „увала“19. „Дебар“, проистекло из поменутих именица, упућује на дрво“. „Дебар“, односно „дрво“, упућује на топониме типа Дебрец, Дебре, Дебреста20. Очигледно је да је у „чернолесју“ у Доброј и Злој Рици било становника у дрвеним кућама. То доказује топоним Кошутиће. „Кошута“ значи, у великоруским говорима, „плот“, „перхот“, „перша“21. „Плот“ је, према истакнутом, „забор“ итд. Дакле, село Кошутиће није добило назив према кошутама22 већ по Црногори (,,чернолесју“), односно према апелативима „плот“, „ограда“, „обор“ („двор“: „престол“ - „двориште“: ,,обориште“). Изворишни ток Лима, слично средњем и доњем, припадао је Рашкој. Средњи и доњи дио зове се Дабар. Ономастички елементи у Доброј и Злој Ријеци напомињу да жупу Дебрецу треба тражити у „чернолесју“, коме припадају „Коњуси који су били у старе краљице“23. У овом „чернолесју“ (дебар-шума или гора) био је, посије дрвених кућа и тврђава, и зидина или грађевина. Тамо је, свакако био и град (Напомена: „Ходи цар ау Арбанасе на Скендера, теже и град сзида Коњух“24). Овај крај слави Алесендров дан (Александар - Алесендр - Лесендр - (Александар) = Скендер, па је највероватније да је град Коњух зидан кад је извршена посјета цара неком Александру25. Како се, поред „чернолесја“ (Чарна Гора - Црногора) и „обора“ јавља и град Коњух, онда се намеће појава Кошт - Коштон - Коштун, што нас упућује на дрвени град или „цаструм“ (дабар: цастор). „Плотара“ или „плетара“ је, сигурно, везана за рани средњовјековни период, кад се, рецимо, јавља у IX вијеку и титула кнеза, која је потврђена 1050.године. Апелатив „дебр“ (,,дебри“) није, у нашем случају, посве исцрпљен. „Дебр“ значи и тајанствено мјесто („не зна се“: враг би га 19 20 21 22 23 24 25
Владимир Иванович Дал>: Токов.слов.Москва - Петербург, 1880, стр.424 Историја Ц Г, Тг, 1967, стр.346 В.Даљ: Толкслов.том II, Москва, 1881., стр.183; вИДИ: ВД: Толк.слов., III, Москва, 1882, 103 Др.Р Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр. 138 Ђ.Даничић: Рјечник, 1, Бгд, 1975, стр. 457 Р.Ј.Шафарик: Паматку...“ Праг, 1851, стр.81, види: ГДСС, X, страна 274 П.Скок: Рјечник етимологиски хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, 1973., стр.259
-
168
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
знао“ = „непознато“ = ,,тајанствено“). Уједно, „дебр“ у волгоградском говору значи „брођагу“ (=„шатуњ“ = „скитница“ = „чорт“ = „ђаво“ = зао). Овом фонду припада и „страшник из раскољников“, што значи „путник - отпадник“26. Чим под појмом „дебр“ налазимо и „чорт“ и „зао“ односно „путник-отпадник“, „бијес“, „сатана“, „шајтан“, па чак и „коза“, појам Чечево ће нам бити јасан а нарчито антропоним ,,Ketschi“. Очигледно је супарништво: „зло“: „добро“. Отуда Злоречица од грч “zelos“ („завист“, „мржња“, ,,зло“), naT.“zelosus“ („супарник“, „љубомора“, ,,ненавист“). Није „зло“ нипошто „зело“ = словеначком „зело“ (,,добро“), није произишло из ,,gelos“27. „Добро“ се јавља у српскохрватским личним именима не као „зело“ већ као „добро“: „дабра“ = „добро“ (Dahramuscio = Dobromysl, 850-896.године28. Отуда код нас, на Лиму, Добра и зла Ријека. Појму „зло“ и „цер“ (,,zelos“: „нечун“ - ђаво - чорт) припадају ороним Зелетин и Цецуне. Топоним Кошутићеје, у језику наших предака, био присутан већ у VII вијеку. Тако и легенда постаје историја, јер нема легенде која није била историја. Ономастика Кошутића јасно показује етникум, његову територију и народног владара. Ту је основа нашег територијалног назива. Он је етимон или колијевка нашег имена.
26 27 28
В.Дал>: Толков.сов. том I, стр.224; Исти, том IV, 623 Летопис Матице српске, књ.431, св.6, јун 1983, Нови Сад Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, I Фонетика, НК, Бгд, 1977, стр.34
-
169
-
Милош Осшојић
Ћ
УЛИЋЕ
улиће је доста старије село у Злој Ријеци. Није историјски |Оправдано рећи: „Најранији помен о њима је код Маријана ЈБолице...“ Тај помен је трећеразредан. Отуда је тврђење Др РЈ п Вешовића, о Ђулићу, доста једнострано и без дубљих историјских и лингвистичких анализа1. Ђулиће, у виду антропонима, помиње се у Дечанској хрисовуљи. Јавља се име и презиме: Добратко Гјулић (Гшлић)2. Други податак је везан за опис Маријана Болице из Котора. Опис је датиран 1614.године. Село Ђулиће, у узбурканим војним приликама и навалама Арсалан-паше са седам санџакбегова од Призрена, Пећи, Дукађина, Качаника, Елбасана, Задрима и Скадра, има ЗЗ.куће. Старешина је Лако Милов (Напомена: Свака кућа имала је повише мушкараца - војника. Обично се цифра војника из једне куће кретала до 6, 8, 12 и 14 „пушкароша“. У Сеоцу, гдје је старешина Оташ Николин, хајдук и четовођа, има 40.кућа и 190.војника. У Ђулићу пак има, исте године, као и у Сеоцу ЗЗ.куће, а војника би било око 170. „пушкароша“. Стратегијска „грла“: Сеоце, Цецуне и Ђулиће била су пуна бранилаца Васојевића. Тако Сеоце и Цецуне (190 + 100) има 290.војника. Аналогно овој чињеници и Ђулиће је имало, из ЗЗ.куће, доста бранилаца - Пр.М.О.). Податке о Ђулићу користи и П.Ровински3. Трећи податак, односно 96.година послије Косова везан је за 1485.годину (Напомена: Отуда се, у овој студији, опонира свеобухватно описивање Др РЈ Вешовића - пр.М.О.).
т
1 2 3
Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.138-139 M onum enta serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusli, Beč, 1858,96 П.Ровински: Черногори , књ. I, страна 811
-
170
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У Скадарском дефтеру („Fshati Gjuliq, varet nga ajo; hass i te siperper mendurit“) уписани су следећи житељи Ђулића: Evo tog redosleda: Stepani, i biri i Novakut, Shllaku i biri i Vujkos, Stepan Grubani, Vuksan Popi, Radic Mirilani, Stepko Vojno, Stojan Radosaliqi, Radla, i vellai i tij, Radic Radonja, Zhivo, i biri i Radonjes, Stepani, i biri i Vukut, Nikolla, i biri i Radakut, Vuciqi, i biri i Radonjes, e veja Tihja, Radonja, i biri i Ramices, Vukashini, i biri i Radakut, Milivaci, i biri i Pljakut, Rajko, i biri Nikolles, Radoshi, i vellai i tij, Brajcini, i biri i Vlases (Vlasa), Radonja Dubko, Zhivko, i biri i Ibshikos, Radla Vukca, Radici, i biri i Popit, Radoslavi, i biri i Radicit, Pljak Siromah, Radici, i biri, i Grubacit, e veja Mara, Oliviri, i biri i Stojanit. Ostali pregled: Đuliće ima 30.kuća: shteepi - 28, te veja - 2, ispemche - 718, grure (barre 14) - 420, thcker (barre 4) - 80, tagji (barre 2) 28, elb (barre 1) -16, lini 20, mel (barre 2) - 40, (taksa e) perimeve 16, mullinj te rajave: 1-15, taksa e druve - 56, bidati i derrave - 12, taksa e bleteve 22, shuma 1583.x Превод: кућа - 28, удовица - 2, испенџе - 718, товара пшенице 14 (акчи - 420), ражи 4 товара (акчи 80), трица 2 товара (28 акчи), проса 2 товара (акчи 40), лана - 20, млина 1 (акчи 15), кошница 22 (акче), поврћа 16, дрва 56, сијено 140, новотарије 12. Сума (збир) - 1583. У односу на Ђулиће Цецуне има задужење 2093. Топоними Ђулићахх (макротопоними) су Равно Ђулиће, Ковачица, Столак, Црногора, Закршница, Крњеч, Бријег (Миловића), Џуклин Бријег, Клекавци, Ј1уке, Ђонца, Грбавице, Малеш (ороним), Ђедов Лаз (ктетик), Талановци, Караџице, Трноваче, Максимовића Жар, Зла Ријека = Злоречица (хидроним) (Два топонима: Талановци и Ђедов Лаз припадају Кошутићу - Пр.М.О.). Име Ђулиће (арапско - QWLYQ: Gjoliq)xxxима своју старину. Научници: Елезовић, Младенов, Скок (,,Славија“), а прије њих Вук Стефановић Караџић, према налазима са Косова (,,ђумље“), Невесиња и Херцеговина (,,ђунле“) везује за „топовско тане“ („танад“: - ићи - Ђулићи). У питању је персиско „гола“ што је дао турско ,,gulle“ у домену војног живота, а румунском језику је ,,ghiule“, у бугарском „гјуле“, у арбанашком ,,gjule“. Има тумачења да име долази од „ружа“. У Ђулићу постоји микротопоним „Ружини усови“. „Ружина вода“, у турској синтагми, је ,,gulsuyu“. Поменути истраживачи: Младенов (Етимолог.и правопис.реч.на бвлгар. књиж. езикв, Софија, 1941, стр.117); Елезовић (Реч. косов. метох. дијалекта, 1932, 1935, Бгд (2 voll-СДЗб 4,6) стр.1, 168; Korsch (Arh.fiir slavische Philogie, Berlin, 9, 519); в. Речн. хрв.или срп.језика, Ед.ЈАЗУ, Згб, 1880, 2, 153; 3, 11; 12,B.G.Meyer: Etymolog. -171
-
Милош Осшојић
Worterbichderalb.Sprache, Strassboug, 1891,142)тумачедајеупитању „балкански турцизам“: перс.јез. - gul, тур.јез. gul, бугар.јез. „гјул“, an6.“gjul“. У лингвистичкој науци - ј или - ги (на истоку) прелази - ђ („гј>ђ: упореди бугарско: Гјоргов ден. На католичком западу - ђ од ги замијењено је са - ј. У романском изговору -ги се изговара тројако: - з, - ж - џ. Упореди истраживаче: Храсте, Брајковић, Чајкановић, Лопашић, Рибарић, Стефанић, Плетершник, Рамовш, Штурм4. Како је - ђ настало од меког - д', односно од - r', то је сасвим јасно да је Гјулић дало облик Ђулић (Напомена: Према романском и Золић, Жолић и Џолић - види горе објашњење: Пр.М.О.). Стеван Дечански, знајући за територијално име Черне Горе, које су, у напоредном контексту, за одређивање имена у топонимији и антропонимији, а према некашњем Галић, уписао је у Жичку повељу топоним Голич. Коријен „гол“ је исто што и „гал“ („гал“: „головран“). Прасловенски рефлекс узлазнога дифтонга - л, произашао из индоевропскога - л (рефлекса) запажа се код Грка као - ал, а код Латина -ул/-ол/. Код Германа је - ул. Слична појава запажа се и у литванском језику (-ул). У Мирослављевом јеванђељу (17.јун 1290) правопис је везан за двије језичке етапе. У њему се, свакако, осјећа читава културна историја српских земаља. Правопис Јеванђеља, па према томе и читаве долине Лима крајем XII вијека, је рашки или хумско-зетски, односно зетско - хумски и рашки. Ко имало улази у ортографију словенских споменика, запазиће да се писмо надовезало на ортографију словенских споменика. Ваља истаћи да су вокали јотовани. Постоје оба јуса (велики и мали), јат, ђерђев (умекшано - г). Дебело - јер је уклоњено, а полуглас је сведен на танко јер у корист народног говора, који има основу и говору долине Лима. Полуглас, односно танко јер, има двојаки рефлекс е и а. Чак је - еајаче истакнуто, мада је и ае палеонтолошки приближан кашубском изговору. Главни писар замјењује јери иза „гутурала“. Ово је само једна уводна напомена кад се говори о правопису, а који је, дакако, бивао присутан и у жупи Албушница (Алба:бијел) и Лабушница (пермутација), однос у Доброј или Злој Ријеци. Напомињемо да је правопис Глигорија Дијака, и то баш у долини Лима, искључиво раски. Он ће, свакако, утицати и на правопис у Хуму и Зети. Замјена јери, како је од раније (почетка) познато, је стара особина глагољских текстова ствараних у Хуму (Загорје: Захумље: Гора = хум = холм = брдо (,,гора“) и Зети. Научници - лингвисти, односно теолози - лингвисти, се слажу да је овај право4
види: П.Скок: ЕРХСЈ, Згб, 1971, ЈАЗУ, стр.Том И , стр.559-560
-
172
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
пис био под утицајем руске рецензије и руског правописа. Може се размишљати да је Глигорије Дијак, као и св.Сава, био у Светој Гори и да су оба бивали под утицајем руске вјерске и научне средине. Нови говор (1330) произилази из старог говора. У том говору није се осјећала разлика између јата и - е. Јусова није било, а мали јус, под утицајем средине, осјећао се као „шуштави“ самогласник - а. У Глигоријевом правопису, иако неуједначено, а и правилно, употребљавали су сејотовани вокали - ја и - ју. Употреба - је билајеријетка. Ћерђев је искључен и замијењен с а - к и - г и т о у значењу - ћ и ђ (к - ћ: Ћел+еш = Ћелеш: г - ђ: Гул - гол < гал - Гулић - Гјулић ( - r') - Ђулиће (Напомена: Ово тумачење је наслоњено на провјерене ,,Биљешке“5). Мирослављево јеванђеље је производ културних прилика у Хуму. Оно је симбиоза старословенских традиција и западних културних утицаја. Иако је све ово бивало временом присутно, ипак се осјећа нова црквена орјентација, зачета од Немање и св.Саве. Она је настала крајем XII вијека у Рашкој, односно на Лиму, и уочава се очигледни прекид са Западом и дотадашњим књижевним традицијама. Писменост, односно култура на Лиму, па према томе и Рашкој (Србији), окреће се к истоку и традицијама руске књижевности. Ово православно јеванђеље, од апракоса или јеванђелистара, исписано је према перитомима или „зачелима“. Он припада дјелима потпуних апрокоса. Текст Јеванђеља је од два дијела: пасхалног и календарског. У њему има алилујара и мјесецослова. Арфетип јеванђелистара односно заједнички предак Мирослављевог јеванђеља, јесте ћириловска књига Савина из XI вијека. Она му је, свакако, најближа. Потом, за Савином књигом, може се сматрати Остромирово јеванђеље (1054) и Асеманово јеванђеље из XI вијека. Територија Зле, односно Добре Ријеке, која је бивала као „Крај“ или „Крајиште“ према византијској граници на вододелници Адрије и Дунава, није била ван утицаја, па чак и у антропонимији, ван зетско-хумске редакције и рашког правописа. Под утицајем тог правописа су Кулинова повеља (1189), Хилендарски типик (1199), Повеља манастиру Хилендару (1199), као и Хилендарска повеља краља Стевана Првовјенчанога (1200-1202). Писмо је, заправо, стварано у духу новога рашкога, светосавског правописа. Добратко Гјулић (1330) се јавља као живи и пише поп Драгољ на троуглу: Добра Ријека - Плав - Гусиње. Драгољев Споменик је писан зетско-хумским правописом. На зиду звоника архијепископске цркве у Жичи, везано за Жичко властелинство, постоји најстарији фрагмент. Он представља закон Стевана Првовјенчаног. У оригиналу се уочава „оу Горско ГОЈ1ИЧБ“. Јован 5
Миливоје Остојић, „Биљешке“, Цетиње, Богословија, 1939
-
173
-
Милош Осшојић
Ердељановић6 сматра да се Комска жупа простире од Кома, низ Перућицу и Злоречицу.7 У вријеме појаве имена Добратко Ђулић, везан за Ђулиће, у Доброј и Злој Ријеци је соколар Смиљ Дабетић, који је био „старе Краљице“8. Зла Ријека, састављена од две поткомске ријеке, помиње код низа научника9, Добра Ријека10. Планине Грнчарева (Плав) граниче се са Добром Ријеком11. Антропоним „Ј1алић“ (Грнчар - Трепча) је старо презиме12. Име са Жичког звоника - Голичв - који је предмет различитих анализа, ваља схватити као Голеч (Голеч:Голеш) - Голећ< од Голетјв (упореди: Стипеч - Стипећ < Стипетјв : Матеч - Матећ < Матетјв, и даље: Јанеч - Јанећ < Јанетјв). О сличним језичким промјенама13. Језичке промјене, везане за 12. вијек (Дебреца: Дабар (Добрун) - Добра Ријека напомињу прелаз е у а и - о. Дебри или Дебрица („долина“, „логовина“, „дубрава“, „црногорица“ (,,чернољесје“14), упућује на топоним (ороним) Черне Горе или Црногору на њено „чернолесје“. кад се расчлани одредбена синтагма као и сложеница (Черне Горе: Црногора) запазиће да „црн“ значи „гал“. Од њега су начињена презимена Галик, Галић, Галеш, Галичић и слично. Презиме Галеч (Галећ:Галић), у дијалектима гал је гол (галовран: головран, галеш - во црне длаке, галја (гала) - црна овца, галин (гаљан) ован црнога руна, Галац (Гале) - дјечак црне косе, Галић - гавран, галин - вранац.15 Запажа се придјев „црн“. Језичка археологија указује да је Зла Ријека у контексту са Црногора (Черне Горе), јер „црн“ је „зао“, односно „зао“ је „црн“. У топониму Ђулиће, који је настао од антропонима, од „зол“ (зао: „црн“, „лош,„ „зликовац“, односно 6 7 8 9
10 11 12
13 14 15
Јован Ердељановић, Кучи, СК, СЕЗ, Насеља, књ.УШ , Бгд, 1907 види: Др. Јован Ердељановић: Кучи, Братоножићи, Пипери, Бгд, 17, 1911 Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСД, бр.З, Бгд, 1880, стр.43-45 Р.Ивановић: Дечанско властелинство, ист.часопис, СА, Бгд, 1954, 174-226; види: Митар Пешикан: Ономастички прилози, IV, 1984; види: Ђура Даничић: Рјечник из књижевних старина српских, Том I Смиљ Дабетић, Добра Ријека, Том II, III, IV Ђ.Даничић: Навед.рјечници, Том 3, 319 М.Милојевић: Деч.хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880, стр.43-45; види: ГСУД, Бгд, XV, 292; види: Даничић: Реч.Ш , с.528, Бгд, 1864; Ономастика Југославица 10, ЈАЗУ, Згб, стр.165-170, 1982 Радосав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, Ц АН У, Tr, 1978, стр.422-423 Владимир Даљ: Толк.слов., С - Петербург - Москва, том I, IV, 1881, 1982 Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1981
-
174
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„жол“ (жол: Жољевица), џол - Џол (еч>ећ<етјв), услед јотованог вокала (К) —> I-Y < I X,), rj дало је ђ, па отуда Ћулиће (Ђулиће су, заједно са Мојановићима, прешли у околину Подгорице. Отуда топоним Ђулиће код Везирова моста. Од Ђулића је штампар В.Вуковић, везан за Цетињску штампарију. Иначе, Мојановићи су (Мољан: Мојан: љ>ј) су насељени у Зети, гдје је и топоним Мојановићи). Многи топоними и хидроними нијесу обухваћени овом студијом (Мал+еш - Малеш: мал-брдо; Перућица („прати“: „Перун“ = бог огња, буре, кише, олује). Замијенио га Громовник Илија (Илија: Илијина Глава16. У персијском језику гдје су запажени елементи материјализације „зла“ и „добра“ у топономастици, на лијевој страни ријеке, потока или речице, налази се „добро“, а на десној „зло“, „црно“, итд. У Персији, на примјер, Маздерон је на лијевој страни („престоље мудрог владара“) а на десној страни, како вода тече од извора, је Кара-Дах, што значи „Црно брдо“ („предстоље владара таме“). Тај дуализам осјећа се и у Поткомљу: Зла Ријека: Добра Ријека17. Топоними Ђулића су многобројни. Они ће ући у „Ономастички рјечник Васојевића“. ЂУЛИЋЕ - Ономастичка радио-емисија Ђулиће је веома старо средњовјековно насеље. Настао је у шумовитој поткомској удолини, на саставу планинских ријека и међу огромним дубравама и подмашитим горама. Ђулиће се налази на Међуречју Перућице, Куцкаје и Злоречице. Око Ђулића су орними Црногора (Црна Гора), Превија и Пехови. Сви ороними су познати још од XIV вијека. Присутни су у хрисовуљама и манастирским међицама. Ђулиће, у историјском и лингвистичком смислу, може се пратити чак од 12. и 13. вијека. Стеван Првовјенчани, на зиду звоника епархијске и архијепископске цркве у Жичи, у веома значајном фрагменту повеље, помиње, приликом оснивања Жичке епископије, шест група црквених посједа. Међу њима помиње се и Голич у Горској жупи. 16
17
види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, види: С-Доброши: Речник сх - алб (Малесија: мал - брдо, зи - црн), Приштина, 1953, стр.29, 729 види: А.Шкобаљ: Обредне гомиле, Логос, Сплит, 1970, страна 458
-
175
-
Милош Осшојић
Ђулиће је насеље или село у Доброј Ријеци. Добра Ријека има 1330 године 71.кућу, 497.становника и једног попа. У саставу Добре Ријеке је и Коњухе (Коњуе), који су „били у старе краљице“. А ко је стара краљица? - Стара краљица је Јелена. Она је, сем Плава и околине имала на уживање и села у Доброј Ријеци. Отуда у хрисовуљи Дечанској израз „урочни“. Наиме урочни значи земљиште дато на уживање, на одређено вријеме, односно „на рок“. Добра Ријека, за вријеме Стефана Дечанског, дата је манастиру Дечанима. У Дечанској повељи помиње се Добратко (Добретко) Гјулић (Ђулић). Уједно се, поред истакнуте историјске потврде, помиње „Зла Рјека“, а Ђура Даничић додаје и објашњава - „планина којој је име Црне Горе међу Плавом и Будимљом што је краљ Стефан Дечански дао Дечанима...“. Ђулиће има, поред оронима Црна Гора, топониме као што су Караџица, Ковачица, Столак, Крњач, Грбавица и Ђонца. Топоним Столак упућује на „стол“ или „стоно мјесто“, на жупана или на неког властелина или „владоуштег". Остали пак топоними напомињу на војнике - гониче, средњовјековне казне или крњење, као и на мајсторе: коваче, вођеничаре и саврдаке. Углавном, средњовјековни живот у овој крајини, којој припадају Кути, Цецуне, Црногора (Обзовик), Цецуне (Цецун), Главица, Столак, Грбавица, Брод, Дулипоље, Аље, Јошаница, Јапан, Мимиће, Саврдак, Кошутиће, Чечево, Талановци, Ђонца и Крајишта, био је веома богат. Познат је, према манастирским документима, Смиљ соколар у Доброј Ријеци, а потом, послије управе Младеновића и Бранковића, и казнач Дабко (1485-1497). Послије пропасти Деспотовине Плављани и Зла Ријека, за вријеме султана Мехмеда хана, поправљали су и обнављали град Медун и дванаест села Зле Ријеке плаћало је 110 акчи годишње. Једно вријеме је Зла Ријека је имала статус филурџија и ииједавала, по обавези, дјецу у јаничаре. Иначе, Злоречка нахија је била Гусињска нахија. У 17.вијеку Ђулиће има ЗЗ.куће, 67.војника и старјешина му је ЈТако Милов. Током неколико вјекова, а нарочито у 18/19.вијеку, истакнути су Катанићи - Милутин и Мирчета Криви, а потом и „турске војводе“ из племена Ковачевића. Прије њих војводство имају Дабетићи и Лопаћани (Бојовићи), које је било производ старог средњовјековног војводства, односно времена кад је главно племенско језгро давао војводу. Кад пониремо у етимологију Ђулића, које је дао Поп Драгоља и познати Драгољев споменик, као и одсељеног штампара Вуковића, везаног за Цетињску штампарију, потребно је, прије свега, да пођемо од неколико чињеница. Прво, Ђулиће је насеље у ували, котлини, долини, боље рећи у једној продолини. Оно је, етимолошки речено, „дебреца“. То је, дакле, Дабар. отуда, послије преласка полу-
176
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
гласа из варијанте е у а или о називи Дебреца - Дабар - Добрун - Добра Ријека. Ове језичке промјене су везане прије 12.вијека. „Дебри“ или „Дебрица“, у значењу долина, логовина, дубрава, црногорица, односно „чернолесје“, упућују на постојећи ороним Черне Горе или Црногору. Кад се рашчлани одредбена синтагма као и сложеница (Черне Горе:Црногора), запазиће се да „црн“ значи „гал“. Од њега су начињена презимена: Галик, Галић, Галеш, Галичић и слично. У коријену презимена Галић налази се коријен гал, који се, у дијалектима, може наћи као гол (галовран : головран). Прасловенски рефлекс узлазнога дифтонга (1), произашао из индоевропског рефлекса (1), запажа се код Грка као ал, а код латина као ул(ол). Овај рефлекс код Германа је ул. Слична појава запажа се и у литванском језику (ул). Како је „ђ настао од меког д, односно од г, то је сасвим јасно да је Гјулић дао облик Ђулић, па чак и Жолић или Џолић. Стеван Првовјенчани, ослањајући се на топоним Черне Горе, које су доминантне у одређивању назива једног мјеста, према некадашњем Галић, уписао је у Жичку повељу топоним Голич, јер „црн“ је што и гал. Овоме ваља додати ријечи као потпору овој етимологији: галеш - во црне длаке, гала (гаља) - црна овца, галин (гаљан) - ован црнога руна, Галац (Гале) - дјечак црне косе, галић гавран, галин - вранац итд. Велик број научника настојао је да идентификује гдје се налази Голич у Горској жупи. Тумачења су бивала различита. Ниједан од тумача није пошао од језичке археологије, од топонима Ђулиће, који није ништа друго него Галич, односно Голич, а који стоји у етимолошкој вези са Черна Гора или Црногора. Језичка археологија, односно ономастичка анализа, јасно указује да је и Зла Ријека у вези са оронимом Црна Гора или Црногора, јер и „црн“ је „зао“, односно „зао“ је „црн“. Испада, послије бројних поређења, да је Јован Ердељановић био у праву кад је Горску жупу везивао за Перућицу и Злоречицу до Андријевице. Голичје, по свим језичким доказима, Ђулиће испод Комова, гдје је спомињана све до 1245.године Горска жупа. Иначе, та жупа је била Крај, Крајина или Крајиште. Не би се погријешило кад бисмо убудуће говорили да је на Лиму, у садашњим Васојевићима, било три жупе: Будимља, Плав, Горска жупа и да је Горској жупи центар Ђулиће гдје је и Столак, а он, како је поменуто, није ништа друго него успомена на жупана Горске жупе. У студији о „Васојевићима у свијетлу ономастике“, ван ове радио-емисије, читаоци ће моћи да се упознају са многоврсним и напоредним тумачењима овог топонима, који је првобитни Галич или Голич. -
177
-
Милош Осшојић
1 1 ЕЦУНЕ
ецуне је старије насеље или „вас“ у злоречком дијелу Васојевића. На лијевом току ријеке Кутскаје (Куцкаје) и Злоречице пружају се Дјевојачки крш, Биогради, Добра Ријека и Божиће. Прије доласка Словена у доба Ираклија, према неким етимолошким причама, Добра Ријека се звала Бона, а извирала је испод Холма или „краља биља“. Словени су Бону, на свом језику, назвали Добра, а Холми или Холм Комови или Ком. а десној страни поменутог тока налазе се топоними, ороними и хидроними: Зелетин, Цецуне, Зла Ријека и Злоречица. Поменуто подручје или Комска жупа нас упућује, према распореду топонима, у дуалистичку вјеру старих Словена. Дјевојачки крш, према Заратустриној науци, а следствено томе и према Јану Пиескеру и М.Шуфлају, је у вези са богом који се зове Дева (Дива, Дјева, Д'ва). Назив Биогради значи Бијели градови и, опет, су остаци дуализма. Биогради су светилишта „бијелог бога“ или „бога свијетлости“. У непосредној близини је Добра (1330) Ријека, која је имала из тог времена повелик број села (Овдје су „села“ звате „куће“ пр.М.О.). Добра Ријека је била удиони посјед (,,узрочни“) краљице Јелене, жене краља Уроша, као што су били и село Плав и нека мјеста по Приморју. Ово је, поред бројних налаза, доказ да је у овој области, у ранијој прошлости, постојао Бог Добра или Бог Свијетлости. Тако, дакле, на лијевој страни се налазе светилишта бога свијетлости или бога добра. На десној страни, рекло би се по једној линији, Злоречица, Зла Ријека, Цецуне и Зелетин посвећени су Богу Зла, односно Богу Таме. Зли Бог, Црни Бог или владар Таме, одговара смрти, злом духу или ђаволу. Ђаво је црн, хром, вјечити путник. Има моћ претварања: проналазач је, љекар, ковач, наследник је врховног бога, божји је брат или побратим. (У Цецунима је увијек вођено „братство" или
Ц
-
178
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
„побратимско“ коло, које се звало „братско“ (Братски бријег) пр.М.О.). Црни Бог, о коме је ријеч, је мрк, таман, црн. Те боје су везане за божанства и демоне доњега свијета. Животиња у којој је инкарниран Световид јесте црна. Црна боја је, поред осталог, и боја жртве. Најглавнији ђаво је Даба, Дабо, односно Хроми Даба. Овај национални бог, примањем хришћанства, постао је демон и ђаво. Његова особина је и чарање. Она, дакако има спрегу са ријечју ђаво. Гледано с Кома, који дјелује као дрво свег сјемења, као бивољи рогови или Бијело дрво (Бијела Хаома), топоними су, опет, распоређени према бијелој или црној боји. На лијевој страни су Ком, Илијина глава (Брдо св.Илије: Перун), Перућица, Добра ријека, хидроними, Добра Ријека - село, а затим Божиће (Божић - светац; Божиће - село, гдје прослављан стари српски празник - пр.М.О.). На десној страни су Кариман, који одговара персијском Ахриману, боље рећи Друју или превари. Он има војску демона или даева. О Криману, дакако, има пуно етимолошких скаски у долини Злоречице. Кариман је владар таме, бог зла, поглавар злих духова. На истој страни је село Чечево и ороним Црна Гора (Црногора). Старији људи Црногору зову Карадаг (Kara-Dagh), што значи Црно Брдо. То, опет, има везу са дуализмом, односно са персијским језиком. Све ове напомене, укључујући ту да сјевер значи црну боју, а запад бијелу боју, као и појаву хришћанског манастира на црном, односно Чечеву, уводе нас у топониме који значе равноправну супротност. Међу њима историско-етимолошку важност има Цецуне. Цецуне ваља везивати за граничне и поречне просторе предбалканске домовине. У Историји древних времена, писаној на освиту словенске државности, помиње се у Карпатима мјесто „Чечјун“ (,,Нечјун“). Он је, својевремено, од VI - IX вијека, припадао јачем па чак и тешко савладљивом племенском савезу. Тај савез, прије свега, може бити везан за Древљане, који су се мијешали час са Дуљебима, а час са Улићима и Тиверцима (Тивр + ан - Тивран - примједба М.О.). То укрштање, помогнуто експанзивношћу Анта (Атншочев, Анти: Атар, геније ватре; Агни, бог ватре; огањ - српски; латински игнис, литванско - угнис, староиранско „атар“, албанско - вотер, вотр-е (Геге), ватре, ватер (Тоске), немачко - ватер (отац - примједба М.О.) покренуло је Словене према Византији као и према Балкану. Тако, на примјер, мјесто „Чечјун“ (опоним: ,,Нечјун“) у доба прве и друге палатализације: „к“ испред „е“ прешло је у „ч“, а „кј“ дало је „ч“: Кекјун - Чечјун. Уз ову напомену ваља додати следеће: глас „к“ се асимилирао са гласом „ј“ - он је, дакако, прелазио из задњег подручја у предње, па се дешавало различито мијењање у појединим језицима и „кј“ је давало „т“, а оно је даље испољавано као „тј“. Отуда, -
179
-
Милош Осшојић
на примјер, у старом балканском језику ријеч „кељ“ (зло - зао). Опоним „Нечјун“ је, у ствари, ђаво или демон доњега свијета. Ћаво се није смио поменути из страха. Како се за вјештицу каже „тамо она“, тако се за ђавола каже „тамо он“. То је, заправо, оно далеко „Нечјун“ из Историје древних времена. Словенска сеоба представља мјешавину племена или појединих заједница које су се, у походу, сједињавале са племенским савезима. Очигледно је, на примјер, да је „Чечјун“ (,,Нечјун“) био територијална заједница. Она, наравно, није била мала. Један њен дио, прелазећи Дунав, задржао се у близини Жиче. У доба С.Првовјенчанога помиње се у манастирским документима „Чечина“. И у овом случају је важио закон прве палатализације. Други дио ове карпатске заједнице нашао се у Босни. У доба краља Дабише помиње се мјесто „Цецена“. Овдје је, такође, присутан ранији гласовни закон из прве регресивне палатализације. У Скадарском дефтеру 1485.године јавља се село „Чачун“. Овај назив је дошао, опет, по црној мантији неког дијака, односно узет је из латинског језика. У једном дубровачком извору из 1306 помиње се ,,des Comes ,,Moian“ caconus comite Constantin“ (Афспф, 22, 174). ,,Caconus“ je дијак (дииак). Један судија или логофет на двору Стеф. Уроша зове се „Богдан Цецун“ (1330). Како се касније, током XIV и XV вијека, помињу логофети: Богдан (1405), Богдан (1428), Богдан (1445), то је вриједан пажње следећи навод: У селу Добра Ријека, гдје се налазе „урочни“ Коњуси, „који су били у старе краљице“, помињу се дословно: „Богдан Станислалик, а брат му Ходислав и Драги и Радован. У Богдана син Драгослав и Радослав...“ Ово је податак из 1346.године. У Скадарском дефтеру, који је поменут, налази се син Радославов. Он се зове Богдан. Тај Богдан, који је предметан у Дефтеру, носи име свог дједе Богдана, логофета из прве половине петнаестог вијека. Овај, дакле логофет је син Радославов, коме је отац Богдан Станислалик. (Архив Т.Катанића: Богдан-Радослав-Богдан-Радослав-Богдан - Примједба М.О.). Кад се, на примјер, сваком кољену, којих има пет, дадну 33-36.година од рођења оца до рођења сина, онда ћемо видјети да је множењем добијено 185.година. Ако се одузму ове године од л1485, кад се појављујеСкадарскидефтер, ондаћемо добити 1300.година. Зато „судија жупски“ Богдан Цецун, који је утврђивао пољске међе манастира Дечана 1330.године, имао је на тој дужности својих тридесетак година. Сав овај опис је потребан да се објасни да је страни пописивач, Турчин, са знањем арапског писма и језика, знајући да је то село некадашњег манастирског ђакона или судије манастирскога, односно некадашњег судије ђакона, свештеника или протовистиара, који је имао потомке логофете, село назвао Чачун. Али, ако то, рецимо, није -
180
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
у питању, онда је преписивач познавао словенске језике и употријебио је ријеч која је настала по законима друге регресивне палатализације (Ке - че - ча + кј? из И палат. + ун - Чачун). Објашњења, ослоњена на претходну анализу, на процес насељавања Словена, јасно нас напомиње да је преостали дио Словена, дошавши са неких водених рукаваца, нашао себи, у приближним односима сличну домовину (Цецуне: Чечево - Чечјун: (,,Нечјун“). Selo Cecune ili Čačun iz 1485.godineima36.kuća,jednuudovicu,jednogbećara. Selojeobavezano na 931.ispenxe, 390 za 13.tovara pšenice, 240 za 12.tovara raži, 160 za lO.tovara ječma, 28 za 2.tovara stočne hrane, 15.za proizvodnju lana, 13.porez za povrće, l.porez na pčele (20), rajinih mlinova (15), drvarine (72), travarine (180), bidat na svinje (10). Iznos je 2393 poreza za čitavo selo. Antroponimi iz Deftera 1485.godine jasno nas upućuju da su sva imena srpska i da nema, ni u kojem slučaju, neko vlaško ime. Doslovni prepis imena je ovakav: „Nikola Ivanov, Dobroj(e), njegov sin, Vučrin, njegov sin, Radič, sin Kostadinov, Vuksan, sin Brajanov, Radosna, sin Novakov, Nikola Radosna, Pavle, njegov brat, Novak, sin Pribojev, Milobran njegov brat, Božićko, sin Prinkov, Stepo, sin Kostadinov, Bojko, sin Ivanov, Mioko, sin Stojin, Radonja Siromah, Bogdan, sin Radosalev, Vukadin, sinRadičev, Đurišin, sin Božidarev, Grako, sin Đurašinov, Radonja, sin Radanov, Rajko, sin Stepov, Vuk, sin Marašev, Novak, sin Dabkov, Đorđe, sin Obradov, Živko, sin Stojin, Uglješa, sin Đorđev, Jovan, sin Mladenov, Damjan, sin Dabkov, Voljo, sin Bogdanov, Đuro, njegov brat, Vukašin, njegov brat, Vučrin, sin Đorđev, Vukač, sin Marašev, Marko, sin Radonjin, Mladen Vićo, Rajko, sin Božidarev, udova Župa“. U ovom dokumentu su poređani sinovi, a zatim njihovi očevi. Sinovi su, razumije se, domaćini ili vlasnici zemlje 1485.godine. Ako se od 1485. oduzme 33-36.godina, onda bi rođenje očeva bilo negdje oko 1445-1449.godine. Po toj logici očevi su se zvali ovim redom: Ivan, Kostadin, Brajan, Novak, Radosna, Priboje, Prinko, Stoja Radosal (Radoslav), Radič, Božidar, Đurašin, Radan, Stepo, Maraš, Dabko, Obrad, Đorđe, Mladen, Bogdan, Radonja, Vićo. Постоји, како ce види, паганско име Дабо. Име води поријекло од Дабог. Дабог је национални словенски бог. Коријен ријечи потиче из времена када је Дабог био бог. Међутим, кад је Дабог био срушен, кад је пољуљана паганска или стара словенска вјера, кад је хришћанство потиснуло стару вјеру и наметнуло нову вјеру, „бијели бог“ је претворен у „црног бога“. „Црни бог“ је Даба. Он је, дакле ђаво. Отуда је име Дабо теофорног карактера. Везано за Цецуне, то би био Дабун (Дабун-Дапсиће-Дабетин бријег-Дабетићи - примједба М.О.). Име Дабун егзистира у ријечи Чечун (Нечјун), а затим и у ријечима Чечина, Чечево, Цецина, Цецу-
181
-
Милош Осшојић
не, а и у топонимима Карачун, Керечун, Корочун. Потребно се вратити на старобалканску ријеч „кељ“ (,,кећ“). „Кећ“ је „зло“, „зао“, „ђаво“. Кад се ова ријеч језички разложи, запазићемо да „к“ испред „е“ није прешло у „ч“. Јасно је, на примјер, да ову ријеч није захватио гласовни закон као што се то десило са ријечју „Чечјун“, гдје је, понављамо, „к“ испред „е“ прешло у „ч“. Глас „ћ“ у ричи „кељ“ (,,кећ“) води поријекло од „кј“, које се изговарало, у овом случају, као „т'„ и затим као „тј“, што је дало „ћ“. Ослоњени на ову анализу село Чечјун (Нечјун), односно Дабун, није ништа друго него село „Злун“. Тако, на лијевом току ријека, били би топоними Зелетин, Злун (Чечјун-Нечјун: Цецун-Дабун), Зла Ријека, Злоречица. То је, у овом случају најсигурније решење. Село Цецуне је, по свему, драгоцјен топоним за етимологе, историчаре, етнографе. Оно је археолошки податак наше прошлости. Ако пак, поштујући овај окамењени споменик, загледамо идејну или митолошку страну језичког проблема, који је, у ствари, историја, запазићемо да Цецуне (Чечјун-Нечјун: Дабун-Злун) има везу са топонимом Карачуништа (1348). Ријеч „карачун“ се запажа у Галицији и Украјини. Он значи „божићни обредни хљеб“. Код Украјинаца (Карпати) постоји божанство „Керечун“. Он је Бадњи дан. Ако консултујемо латински језик, ријеч „цератио“ је „рођење божје“. Овоме треба додати да словенски народи знаду да је Крачун што и Божић. Напомињемо да је у Историји древних времена записано на Карпатима, поред низа мјеста, и Карачунов камен. Има мишљења да он, Крачун, означава божанство зиме и смрти. Такво мишљење има А.С.Токарев. Владимир Даљ записује да је „корочун“ што и „карачун“. Он објашњава да је „карачун“ пропаст, крај, погибија, смрт, штета, коб, мучење, истребљивање, уништавање, убијање, грђење, зли дух је „карачун“. Ако се, у вези са овим, погледају топоними Цецуна, запазиће се давни звук једне свеукупне смрти. Зелетин (Зле + тин < Зли + тин < Зили + тин), Палача (Палача: палош,,, Пушка и Церанско (Ћеранско је, сигурно, новији назив - прим.М.О.), уз присуство великих зидова, преграда, штитова, да су на овом простору бивала велика зла. Топоним Церанско (Цер + ан + ско) указује на Микаљево извођење ријечи: литванско „керети“, од коријена „цер“, што би значило „ђаво“ као и на „чарање“ или „чарати“. Овај коријен налазимо у словенским језицима: полапски - царт, лужичкосрпски царт и черт, пољски - цзарт, чешки - чертв, руски - черт ), изговор „чорт“ - пр.М.О.), словеначко - крт. Чајкановић сматра да ђаво, поред низа карактеристика, има функцију Дабока, а то је, заправо, „чарање“. Нидерле, опет, скреће пажњу на епиклезу „чарати“, која је везана за Дабога, бога „чарања“. Чаролије су, у бити, особине „даво-
182
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ла“: он осваја, очарава, он „није црн као што људи говоре“. Коначно ваља извући закључак: Зелетин значи „зла штит“ (зили-зао + отин-зид, штит, преграда, ограда, плот - отуда планина Штит и ријека Штитскаја код Зелетина - пр.М.О.), Цецуне - Дабун: Злун, Церанско - Вражји катун (Вражје воденице се налазе у једном дијелу Зелетина - пр.М.О.), Зла Ријека (опоним Злој Ријеци је Добра Ријека пр.М.О.) и Злоречица (хидроним). Даљи докази употпуниће наше тврђење о етимологији топонима као и етимолошком значењу садашње територије Васојевићи. Обраћамо поново пажњу на „обредни колач“. Он, у нас, има неколико имена: васиљица, васуљица, чесница (басила: василопита). Он се спрема за Бадњи дан, јер је он празник предака, као и за Божић, јер је он старински српски празник. Уједно, везано за епифанију предака, постоје и васиљићари (василичари). Овај језички материјал, односно митолошка лексика, изискује дубље расматрање: све ријечи су везане за ријеч „базиликв“ („змвевикв"), „василекв“, које јесу „дракон“ или „змај“. Змајеви, рецимо, могу бити тројаки: метеори, змајеви - људи и змајеви - змије. Змај је, дакле, дракон (латински - draco, немачки - Drache). У вези са „василекв“ је и Васиљев дан (Нова година) кад се спрема „васиљица“ као и за Бадњи дан и Божић („Васиљица“: ,,Чесница“). Владимир Даљ, поред ријечи „василекв“, помиње и „лихођви", што значи „Злотвор“ или „Злочинац“, а „драконв“ је „диаволв“ или „чортв“ („крилати змај из прича“ - пр.М.О.), односно „ђаво“ је „зли дух“, „бјес“ (,,бијес“), нечастиви, лукави. У Цецунима (у Цецуну), а и другдје, за вола се спрема хљеб. Он се први уводи у кућу, ставља му се хљеб на рог, а он исти баца мање или више - то је знак каква ће бити година: добра или лоша. Во се друкчије зове Радован. Тај „цар Радован“ је индентичан са Радованом (Радован: во - полажајник). Сви, дакле, подаци упућују на следеће: Даба или Дабо је ђаво, односно демон доњега свијета. Тај „доњи свијет“ је „црн“ као и ђаво. Отуда није без разлога топоним у Цецунима, који се зове Црна Гора, који је познат у манастирским документима XIII и XIV вијека. У њему су живјели Дабовићи, Дабковићи или Дабетићи. Лашићи су Дабетићи, а један топоним у Цецунима се зове Лашића до (Има топонима по њима у Сјеножетима и селу Ками. Предак им је био, из новијег времена, Дмитар Јованов, односно Јовов (1614) - пр.М.О.). Дабковићима припадају Черњаци или Црнци, тј.Дабковићи, Дабовићи или Дабетићи су Черњаци. Један дио Черњака одселио се за Паштровиће (Кажанегри, Црнци, Черњаци итд. пр.М.О.). Они су 1412.године, у Паштровићима, били насељени са Новаковићима из Васојевића. Учествовали су у мирењу Новаковића и Групчевића. Они, Черњаци, су ујаци Петру Цетињском. Игуман Данило је Черњак и умро је у Дечанима 1820.године. Он је, дакле, -
183
-
Милош Осшојић
најближи сродник са Петром Цетињским. Черњацима припадају Маројевићи, а Маројевићима Андројевићи. Они су одлазили пут Црне Горе, враћали се назад у ранији завичај и бивали су, примањем мухамеданства, управљачи Васојевића1. Отуда Черњаке и Мрке, односно Мркетиће, ваља видјети као становнике долине Злоречице. Презиме Бонкећи се формирало, по свему судећи, у долини ријеке Боне (Добра Ријека) и у Злој Ријеци (Кећи) по којима је, према изложеном, и Цецуне добило име. У Паштровићима, заједно са Дабковићима, налази се и племе Анђуси. У Цецунима, на примјер, има топоним Анђуша (Анђус + ја: Анђуси). Додајемо ради разумијевања и различите облике антропонима Кећи: Катсцхи, Кетсцхи, Wass Ketschi, Wassevich. Ово презиме је везано за Злоречицу (Редсцхитза), којој је припадао предио до Ђурђевих Ступова2. Топоним Цецуне изискује још нека објашњења. Видјели смо да у упоредној словенској и индоевропској лингвистици долазимо до решења, ослоњеног на језичке и митолошко-историјске постулате, да је Цецуне везано са ријечју „базилик „ и „вастилек „. Отуда је потребно, ради објашњења етимологије једног војно-сељачког савеза, његовог поријекла и организације, какви су Васојевићи, узети у расматрање ријечи - „базилика“, „базилеј“, „василеј“, а следствено томе и антропониме типа: Васиљ: Василије, како бисмо што сигурније, изнутра, објаснили давнину топонима Цецуне, као и антропоним који је изједначен са огромном територијом од Вјетерника до Љешнице и од Бјеласице до Плава и Гусиња. Остављамо, за тренутак, Мрке и Мркоњиће (мрак-мрк: Лазар Марков - Оташ Марков - Дабетићи пр.М.О.). Удубљавамо се само у синониме националног словенског божанства _Дајбог-Дабо - Даба (Цецун: Дабун-Злун). Ту нам, дакако, помаже ријеч „базилика“. „Базилика“. „Базилика“, поред других објашњења, везана је „архонта“. Између девет архонта јесте „архонт базилеј“. „Базилеј“ је „цар“ или „краљ“ (Базилије: Василије). У вези са ријечју је грчка ријеч, произашла из грчке титулатуре, „Василевс“ ([3aai/.svQ. Епитет „василевс“ радо је даван божанствима и демонима доњега свијета. Дабог је, дакле, било божанство, а онда, када је главни хришћански обрачун био уперен на националног словенског бога, укључујући ту и негирање Дабога, од Дабога је начињен ђаво или Даба („Даба“: Цељ-Кећи, Базилеј-Василевс-Василије-Васољ-Васиљ (Васиљевићи) - Васо (Васојевићи). Тако је Дабог (Цецуне: Кећи) постао демон доњега свијета. Отуда је „цар таме“ или „краљ таме“, односно „василекв“, „базилеј“, „василевс“ (Василије: Васо-Васојевићи). 1 2
Старине, XII, 180: Ровински, Черногориа, I, 807 Хан: Алб.-Студ., С ,185-187, Јена, 1854. -
184
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Анализа показује да је садашња етничка територија Васојевићи доста стара и да војно-сељачки савез, без обзира на жупе: Будимља, Плав, Зла Ријека („Комска жупа“), које су их административно дијелиле, посједује у себи „ехо“ паганства: дуалистичку филозофију, сукоб паганства и хришћанства, негирање словенске, паганске, вјере, односно божанства, као и одржавање паганства (Дабог-Дабо-Дабетићи-Васевићи-Васојевићи) под наметнутом вјером. Тај сукоб, испољен на релацији „бијели бог“ - „црни бог“ (,,Даба“) одвијао се на територији јаког војно-племенског савеза од VII - XI вијека. Презиме Дабетић, поред извора из XIII и XIV вијека, посједује старину, која се испољава у топонимима предбалканским прибалканским и балканским. Све ово говори следеће: Васојевићи су у периоду VII - IX вијек били јаки војно-пагански племенски савез - он се, баш зато што је био јак, административно дијелио на жупе, а кад су оне почеле да слабе, племе се, изнутра, јављало као организам. Судбинајехтјела да се оно дијели на жупе, а затим на санџаке, као и на друге видове администрације, али је чињеница да, кад год је администрација слабила, племе се јављало: окупљало, збијало, постајало експанзивно, а затим доживљавало претходно и увијек, у себи, гајило паганску отпорност и виталност. Тако, узимајући у обзир да се Васиљевићи јављају у Плаву 1346, као и Лалићи у Злој Ријеци, Грнчару и Трепчи (садашње Мартиновићи) исте године (1346), а потом Драговићи и други, онда је сасвим јасно да је „епицентар“ Васојевића био „горњи грај“ (горњокрајци“: Плав и Гусиње - пр.М.О.), „Доњи крај“ („доњокрајци“ - Будимља - пр.М.О.) и „Злоречапи“ (,,Доброречани“), а Лијева Ријека („Севоречани“ су одбјегли, непокорни, бунтовни „Злоречани“, као и други „доњокрајци“ и „горњокрајци“, који су сачињавали неку врсту збјега - примједба М.О.). Топоним Цецуне, у овом случају, сем етимолошко-лексичке вриједности, има и археолошку или историјску вриједност. Он је дјело вајара старине, који су вјековима отискивали себе: свеукупно, почев од прве „црне куће“ (Црнци: Кажанегри - Дабковићи), у један исконски назив, у једно „село“ (кућа: вас), које је током историје имало сукобе са Климентима, учествовало у бојевима XVII, XVIII и XIX вијека, које на Зелетину објавило балкански рат, а 1941. устало на устанак (Андријевица - Зелетин - Кути) и које је, захваљујући својој „предачкој“ крви, омогућило да се З.маја 1943. формира Васојевићки батаљон на Зелетину.
-
185
-
Милош Осшојић
ЦЕЦУНЕ Цецуне је, у етничком и лингвистичком смислу, веома старо. Има мишљења да је оно постало од „центурија“ или „центурион“, што би значило „одред од 100.војника“ или „командант центурије“. У ово се, дакако, додаје да је село могуће добило име „по подјели становништва према имовинском цензусу“. Међутим, кад се ово истиче, заборавља се да су Словени, колонизацијом Лима, сатрли све што је туђинско, у овом случају римско, односно легионарско, и сами дали име селу по својем ранијем пребивалишту. На територији Древљана, у првој инвазији антскословенских племена, укључујући ту Тиверце и Улиће, поред низа утврђења, помињу се Карачунов камен и Чечун (Чечјун). Овај податак је значајан и односи се на период јужнословенске сеобе. Уједно, два помјесна имена: Карачунов камен, Чечун итд, доводе се у везу са ријечју ђаво, као и са ријечима „чарати“, „чарање“, „чарнути“ или „чачнути“, односно „цец“ или „цецнути“. Историски, односно лингвистички, могу се истаћи три имена села Цецуне: Чечун (VII вијек), Чачун (XV вијек) и Цецун-е (XVII вијек до данас). Тако, на примјер, „карачун“ код познатих светских етимолога или тумача живога језика значи „зли дух“. У тијесној вези су следеће ријечи: смрт, погибија, уништавање, убијање, уништавати се итд. Ту потврду налазимо у митолошкој лексикографији свих словенских народа: черт, чарт, царт, чорт, крт. Микаљијев, на примјер, се ослања на литвански коријен „цер“ или „керети“, а Токарјев, уз остало, сматра да је „карачун“ божанство смрти. Тамо гдје се рачвају воде, гдје је запажено име Чечун (Чечјун), поред обредног хљеба, „карачун“ је, уједно, и Бадњи дан. Има случајева да је он и Божић. Обредни колач-васиљица-василопита-басила-чесница-васуљица-, сем за поменути празник, спрема се и за Васиљев дан. Овоме, свакако, треба додати да, сем Карачунов камен, постоји Корочарево и Корочански, а Крачуниште је забиљежено 1348.године као култно мјесто. Напомиње се још да је „ђаво“ и „змај“, односно „дракон“. Обје ријечи су у вези са ријечју „василек“ и „базилик“, односно са ријечима: базилеј, василеј, Василије, Васиљ и слично. Поред још недотакнутих индентичности, значајних за научно истраживање и расветљавање чињеница, задржаћемо се на два језичка феномена. У питању је, рецимо, талијанско ,,caccia“ или „сасciare“ и наш глагол „цецнути". У првом случају имамо лов, хајка, ловити, протјеривати и гонити, а у другом „убити“, „погодити“, -
186
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„уцмекати“. Међутим, кад није у питању завршно свршена радња, кад је доминантна пунктуалност, онда имамо глаголе „пасти“, „бупнути“, „треснути", „лоснути“. Глагол „пасти“ можемо довести у везу са увиком „цец“ (пада). Сви глаголи су везани са заподијевањем, подстицањем и оружаним сукобом, битком, мањом чили већом, са пушкарањем, зађевицом, свађом. Отуда је, у бити ових описа, присутан глагол „чарнути“ (џарнути - заподјенути мањи бој), као и „чарка“ и сличне ријечи. Ђаво који „чара“ (чарати-подстицати) који хоће да „чарне“, да „џарне“, да „чарака“, да је „чаракаш,, и „чаракач“, односно „чаркар“ или „чаракаџија“, изазива несрећу или смрт. Он, подстиче на гоњење или протјеривање, на убијање, на истурање пушке као и на потрзање ножа, односно палоша. Отуда у оближњим мјестима више Цецуна (Зелетин) Пушка, Ћеранско катуниште, Палача или Палача. Везано за име Цецун(е), лијевим током ријеке, налазе се називи Цецуне (карачун - ђаво - смрт - чарка - Чечун: Чачун-Цецун), затим Зла Ријека (село 1346), Злоречица (хидроним). Уједно ваља додати и ороним Зелетин (Зле и тин - зла ограда или штит - иза Зелетина је планина Штит и ријека Штитскаја - пр.М.О.) који још оснажава тврђење да Цецуне ваља везивати, не за „сто“ или „стотина“, јер 1485.године има само Зб.кућа и толико домаћина, а тек 1614.године 47.кућа и 100 војника. Зелетин је, по свему судећи, био прилично настањен браниоцима, штићеницима, стражама. Многе зидине, које су остатак старих „трапова“ или преграда, плотова и слично из доба Алексија Комнена, из доба борби са Византијом или под Византијом, недвосмислено нас упућују у вријеме које је било испуњено борбом између „пагана“ и „хришћана“, када „бијели бог“ постаје „црни бог“. „Црни бог“ је „ђаво“ а опоними његови су „зао“ (Зелетин-Зла Ријека-Злоречица). Тако се долази до етимона Цецуне.
-
187
-
Милош Осшојић
УТИ
ути су крајње село Зле Ријеке. Налази се између оронима ЗелеЈ ^ т и н и планине Штита, Липовице и Сточице са Јарчицом и каf њона Кркор, изнад ког су огранци оронима Ком. У Кутима се стичу два хидронима: Штитска Ријека и ријека Куцкаја. Село је равно: пуно биља и ковиља, разних трава и цвјетова. У народу је, због изузетне љепоте села, остала узречица: „ЈБепше Кути но дукати жути...“ О Кутима су писали истакнути истраживачи1. Кути нијесу нов топоним. Он се јавља на Пруту (Украјина), Хрватској (Кути - Кутина), Васојевићима (Сеоце - Кути), Кучима (Кути) и Приморју (Бока Которска - Кути). Топоним су, селећи се на Балкан, донијели „прави“ и „првобитни“ Срби2. Топоним Кути долази од апелатива „кут“. „Кути су, у ствари угао Зле Ријеке („угао“: ,,нугао“). У свесловенском и прасловенском језику „кут“, који је основа за крајевно име Кути, се изговарао „клтв“ - * „ к о т б “ . Глас - у, у апелативу „кут“, настао је од назала - о. У староцрквенословенском језику јавља се „ к о н т б “ , у слов.кот, у буг.кат, у полском кат. У семантичком погледу одговара литванском „кампас“, у грчком ,,%avo<^“, у чешком „коут“ („коут“: „коути“ - Кути). Ријеч „угао“ (,,кут“) према староцрквенословенском оглб (,,ћошак“), одговара грчкој именици yrao(ay%(Jbv), односно „нугао“3. 1 2 3
види: Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.139-140 види: Костантин Јиречек: Историја Срба, књ. I, Бгд, 1978, стр.67 види: Петар Скок: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1972, том II, стр.248; види: Петар Скок: РХ С Ј, ЈАЗУ, том III, 1973, стр.536; види: J.G leichov (A.Jenikova): Serbocharvasko česky slovnik, СПН, 1982, стр.39; види: Мајнарић-Горски: Грчко-хрватски или српски речник, ШК, Згб, 1976, стр.З -
188
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У Кутима, према апелативним именицама зид (зад), лаз, поље, кључ, крстача, лука, бара, чардак, затон, греда, хајдук, јела, јазавац (јазбавац), топ, погибија, равнина, соба, крш, врело, кркор, конак, гласник (чауш), брод, осредак, штит, кут, глава, липа, гаревина, орница, стражар, прло, скок (слап=шлап), паљ, крш, главица, маква, жар, усов, пећина, точек, стаја, град, брдо, кубе, плоча, плочица, ружа, сточица, јарац, јега, рог, мицан, воденица, бик, чело, страна, грумбуљица, поток, пчела, гром, биљега (белега), поглед, заграда, куњ, шкала, јаблан, јавор, јасен, гумно (гувно), јаребица, шут, риг (ригљати), канице, гребен, крст, ћунта, катун, грлица, извор, шкала, катун, чукар, струг, стан, станиште, овца, гаљан, лом, кора, коса, сметина, мулови, караула, гроб, глава, шанац, торине, тепсија, гробље, луг, качак, почивало, мрамор (запис), кокот, сачињени су топоними. Сви топоними су српског поријекла. У синтагмама (одредбеним) основна ријеч је српска. Неке синтагме, атрибутски или одредбени дио су везане за агалук и беговат, као и сталне сукобе са Арнаутима и потурчењацима (Пале: Палево катуниште), које је везано за 1861-1863.године). У периоду 1837-1838.године познате су године Хасан Хота. У времену од 1838-1854.године, када је настала „Полимска војна“, историјска имена из Цецуна, Ђулића и Кошутића убијају Шабанагу (Драг-Ј1ала, први барјактар на „ову страну Кома“), Асанбега, агаларе: Шеа (Шеов гроб-Пеовац), Садију (патрним: Садијићи), Сена и Сејда (чобанбаше Гусиња), Рама (гласника = чауша), ЈТеш-Марка (1856 - убијају Остоја Лалић и Јован Остојин за освету Симона Остојина), а онда и његовог брата Сали-Марка (Самарка). Леш-Марко је био војвода села Врмоше, Селце, Никче и Вукле. Нешто касније, 1863. Војвода Миљан, Шујо Шћепанов, Миро Дедовић убијају, на Липовици војводу Пала и у „огањ туре“ два катуна са 80 станова (Горњи катун: Доњи катун). Од тада се, у народу, каже „Ко на Палево катуниште“. Арбанаси, за убијеног Леш-Марка, убијају Стефана Остојина, бираног у васојевићкој експедицији 1861.године за одлазак за Србију, чији је вођа био Шујо Шћепанов. Бираници су били „од најбољих кућа и оџака“. Војвода Мирко Петровић им је, послије проласка преко Гиљеве, и према пјесми и лично, предао „Данилов крст“. Потурице Гусиња биле су збуњене „Полимском војном“ (Напомена: Од Лалића у „војни на Полимљу“ учествују двојица: Стефан Остојин и Јаков Радојев - умро у Ивањици 1861 .године као и многи из васојевићке експедиције. Исте године на Рудсшу против Селим-паше учествују опет двојица: Драг-Лала (Убијен „озади“ у боју по наговору војводе Мирка Петровића) и Јован Остојин, носилац -
189
-
Милош Осшојић
ордена „за јунашство". Убио Мирелај-бега и до краја живота јахао његовог коња. Ово дјело је учинио у тренутку кад је његов стриц Драг-Лала пао са барјаком на бојишту. Најближи рођак: Никола Митровић (Дмитровић) успио је да придигне барјак и да му остане при руци и у наслеђе. Присуство „потурица“ из Гусиња одразило се на топономастику Кути. Тако су, краткотрајно, настали називи: Шеово Поље, Асанбегов До, Шабанбегов Луг, Ибров Луг (Ибро Лаличић: Ибров Луг - Бара Лаличића. Ибра Лалицу, необично снажног човјека, убио Милета Вуков, па је звани Ибров ЈТуг припао Милети Вукову. „Потурице“ Гусиња су јадиковали за Кутима. Кути су, послије убијања ага и бегова, свакодневно нападане. Тако су се десила два боја: Бој на Кутима (1861) и Бој на Липовици (1862/3). У првом боју посјечено 40. „потурица“. Војску, послије гласа Миличка Одова о походу на Кути срели 9.чобана и јуначки издржали налет 300. потурчењака, који су, раније, пјевали „Гдје су били ани и дућани, ту су њине овце и чобани...“ Главни бој је настао доласком Шуја Шћепанова и Стојана Симова и Коњуха. У боју ка Липовици убијен Аграјакић Дуле (Напомена: Богдан Р.Остојић (информатор) каже: „Аграјакића Дула убио је Вучић Савов из Кошутића, коме је Остоја Лалић уступио звану Рамчаушеву Ливаду. Иначе, потомци бегова и ага за јефтине паре продавали су имања по Кутима. Продаја је коначно извршена прије 1854.roдине). Други бој на Кутима је 1863.године. Учествују Љеворечани. Њих води војвода Миљан (Информатор каже ово: „Раније смо Љеворечане звали Јаворечани и Јеворечани - напомена Б.Р.О.). У боју је „прискочио“ Миро Дедовић. Тада је погинуо Новак Марнић, барјактар. истог дана, у огњу, погинуо је војвода Пале и арнаутски јунак СаМарк, брат војводе Леш-Марка. Леш-Марков гроб се налази на негдашњој земљи Сали-Марка (Самарка: Самаркова Лука). Тврди се, у народу, да нико није остао жив у „горњем“ и „доњем“ катуну. Убијено је 80. чобана. Тада је, како информатор напомиње, настала пјесма: „А у доба војводе Лакића (1796-1820) и светога Петра Петровића (кад смо турска раја постанули (Гусињска Нахија - Зла Ријека), нијесмо се Турцим' поклонили: за плијен смо плијен плијенили/, а за главу двије одсјецали/ и свакога свога осветили...“ Ову пјесму оставио је у наследство Остоја Лалић (1783-1888). Пјесму је, у Бечу, сазнао и В.Караџић. Исте дјелове пјесме (одломак) забиљежио Томаш Катанић4. 4
Томаш кнез Катанић: Заоставштина, Архив, П М , Беране; види: Михаило Лалић: Лелејска гора -
190
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Централни топоним словенског поријекла јесте Зидница Зиданица Задница. Сугласник - а = ае („зад-Задница: д бн б - дан даен). Овај облик постоји у стеслав.ЗБДБ, у чешком зед', у руском језику зо дб . У питању је, како информатор - памтиша каже да је ту била „зграда“, а под дрвеном грађевином била је стаја за огромни буљук оваца, коња и говеди. Ту зиданицу потурице су, послије погибије својих бегова и ага, продали. Она је купљена. Тако се Задница зове Остојина Заедница5. Остали топоними: Чушевица долази од имена „чауш„ (Чаушева Ливада), по Садији - Садијин лаз (Јовановића Лаз - Јовановиће, због високог раста, слично трави на огорелицама, гаревинама, огорелим орницама, паљевинама или паљевима, гдје расте, с љета, висока „ћипровина“, звали ЋИПРАНИ. Они су, живећи на огорелицама и гаревинама, расли као „ћипровина“: веома снажни, високи, лутити и, ко ватра на дрво, исказивали дубоку „свароговост“. Између себе „загложени“, а према другоплеменицима сложни: несавладљиви, осветољубиви, брзи, тврди на ријеч, чак и под буквом гостољубиви. Освету сматрају као какво божје правило и обавезу. Освета им не траје ни недељу дана. Веле, из мртве руке ће те убити и себе осветити. Слични су, у том погледу, Ђиновићима и Дедовићима, а понајвише Арнаутима. Зову их и Дикелезићима (дика = лијеп, леза = лијеп - у питању је једна билингвистичка чињеница: спој двије исте ријечи (српско-албанске) дало је презиме ДИКЕЛЕЗИЋИ, јер је мајка Дикелезића звата Дикелеза, коју су Арнаути хтјели отети у вријеме номађења по Сточици, Јежином долу, Смудироги и Јарчици (Напомена: Кад већ истичемо Остојина Задница, додајемо да се по имену Остоје Лалића зову Остојин мост (хидроним) и Остојина плоча (ороним). Остојин мост је настао, не трагајући „Афизову границу“ („Афис-пашину границу 1864.године). Направљен је мост на граници и, чим је он настао, почело се у „турску“ територију (Крушку и Кути) ускакати из Цецуна и Ђулића, као и из Кошутића. Послије 13-15.године Милун Јованов, народни јунак, уочи Васојевићког устанка 1875. убија за освету Стефана Остојина (свог стрица), Лулаш Баца и Ђек Мартина. Освета, мало одложена, на крају крајева се остварила... Одликован руским ордењима и леворвером у срми... Остојина плоча, испод некадашњег идола (Крст) настала је доказивањем јунаштва. Неки Так Бећир, можда Пјанчор („Пљанчор“) у Гусињу се, крај тегара, уз камиш, хвалио да је убио 37.Васојевића (Срба = Влаха). На пушци је, послије убијеног, правио 5
види: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, страна 653-654
-
191
-
Милош Осшојић
„зарезотине“. Гусињани, и Срби и потурчењаци, су га приупитали: „А јеси ли се, Так Бећире, сретао са Остојом Лалићем?... Наравно, Так Бећир је одговорио: „Нијесам се са њим сретао, а кад се сретем са њим донијећу му у град гусињски главу“. Ова прича стигне у Цецуне. Остоја, једног четвртка, узме овна биранога, поведе у Гусиње на пазар. Навале трговци да купе овна, али тешко долази до погодбе Остоја „заскупио“ овна. Није, видјело се, да је ован за продају. Гусињани, опет, око тегара са Так-Бећиром. Обавијесте га да је Остоја на пазаришту и да продаје овна, али га пуно „заскупио“. Гусињани га опомену на оно што је једном рекао: „Донијећу му у град гусињски главу“. Дигне се и оде из Гусиња према Досуђу и планини Гребен. На последњој окуци пута је Так-Бећирова бусија. Остоја Лалић, знан по лавовској куражи, јунаштву и митској снази, викне: „Чекај, Тако!...“ Тако искочи из бусије и рекне: „Остоја, ти јунак - ја јунак!... Боље је да смо обојица живи!... Остоја, знајући како се Тако хвалио у Гусињу да ће му донијети главу град гусински, рекне: Не, Тако!... Боље је погинеш, но да живиш!... Удриће те Гусиње на алаук!...“ Остоја опали, као познати стријелац, који убија под зарок у састав луле и камиша затнутог иза врата или грлицу на рогу овна у 105/6.години, кубуру и намјерно га погоди у уво. Уво оде образ се окрвави!... Врати се Тако у Гусиње без ува. Гусињани, Срби и потурице, дигну га „алаук“. Због тога је морао да побјегне из Гусиња и да у Дапсићу тражи жртву због којеје изгубио главу. Од тог времена камена лит - плоча - зове се Остојина Плоча (Напомена: Остоја, у Васојевићима, симболизује човјека са тврдим убјеђењима, вољом, самосталношћу, тврђом)6. Топоним Топчилук упућује на топовско складиште, на „тобџију“. У ар.“топчински забит“ (,,официр“), „тобџибаша“ је „топчијски пуковник“, а уз употребу суфикса „лук“ добија се, од „тобџија“ „тобџилук“, односно топоним Топчилук7. Штитска Ријека (хидроним) извире испод планине Штита. Штит је свесловенском и прасловенском језику војнички термин. У доба немањићко прављени су штитови. Именица (сложеница) штитоноша јавља се 1069.године. Именице на - ар (Штитар: Штитари) везане су првобитно за апелативну именицу „даска“. У литванском 6
7
види: Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.204; пореди: у руском језику: Остоичими - Остојчивиј види: Владимир Даљ: Толковиј словар живого викорусскаго јазика, Том II, I - О, С-Петербург - Москва, 1881, страна 703-704 види: Д р.РЈ Вешовић: Навед.дјело, стр.140; види: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, Том III, 1973, стр.481
-
192
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
језику skietas у noT.skiets, у старопруском staytan. Ие.коријен је sqei, у CTHp.seiath. Штит је, углавном келто-словенски лексем. У близини Штита је ороним Зелетин (зла преграда - тинб = утврђење = град (Град: Градац - Граце - Зелетин)8. У Кутима има, према информатору, преко 160 микротопонима. Историјски ороним је Липовица. Она се помиње у Дечанској хрисовуљи9. Топоними Хајдучка (Ајдучка) Вода, Коначине, Чардачка гора, Мицанова Гора, Погибија, Качачка пећина, Кркор, Греда, Крст су у вези са појавом хајдука (ајдука), за збјег (конак: Коначине), за чардаке (Чардак-Драг-Лалин): Чардачка Гора, „мицани“ („медвјед“ риља: арб.ријеч - Мицанова Гора), Погибију (Погибија Леш-Марко, војвода Малесије, убио са четом Симона Остојина 1856.roдине. У тренутку „издисања“ Симон, мислећи да се ухватио кубуре, тргне свиралу и са њом намотри убицу. Спасила га снаха Дикелеза, бранећи га сјекирицом. Арнаути опомену Леша овако: „Мо се корит, Леш - уби те жена“. Снаха је дјевера снијела у Топчилук и узаслонила у лијесци у којој је био камен у облику пирамиде. Кад су Остоја, Драг-Лала и Јован Остојин, који је нарезао зрно „начетворо“ убили Леш-Марка, он је, погођен насред паса са зрнима изрезаним „начетворо“, кроз јове и врбе, гоњен судбином, дошао до камена гдје је Симон био с горње стране узаслоњен, узаслонио се с доње стране камена и почео се, при издисају, лијевом руком крстити. Чета је успјела, послије испаљене Лешове кубуре, која је ранила једног рођака Лалића, да буде Леш-Марко посјечен. Гроб му се налазио на Сали-Марковој Луци, а СаМарка 1862/63. убијају Остоја Лалић и Јован Остојин за убијеног Стефана Остојина. Тако је мјесто „погибије“ Симона Остојина, прозвано Погибија. Како је „бачен камен“ у Перућицу да не долази до пљачке и погибије између Васојевића и Арбанаса, изведен је без обзира на „бачен камен“ Јован Остојин на мушкетање. Мушкетање треба да обави војвода Миљан, јер Васојевићи су под његовом влашћу, а земља је само књаза Данила (Зека) и војводе Мирка. Војвода се нашао у чуду: очекивао је да ће бити убијен истог часа од Остоје и Драг-Лале, који је „први барјактар на ову страну Кома“, а барјак је добио од Чолак Антића, који је „благословљен“ у Студеници и Жичи, појавили су се у том трену главари Дабетићи: Ђоле Милетин и Ђоле Лекин. Ђоле Лекин је пресјекао конопац са руку Јована Остојина, а Ђоле Милетин је пред војводом забо нож и ре8 9
види: Др.РЈ Вешовић: Штитска Ријека (Кути), Навед.дјело, стр.140; види: П.Скок: Навед.дјело, 1973, III, стр.415, 471) види: Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880
-193
-
Милош Осшојић
као: „Ако ова два лава рикну, овдје ће се триста вукова обрести!... Иди, жутаљу, одакле си дошао“. Овај случај подстакао је војводу Мирка да 1861. у бици на Рудешу, „озади“ убије барјактара из Шумадије. Последице су, касније, биле велике: Зарија Протић, рођак Остоје Лалића „заводио“ је војску на Превији 1876/7 и у боју на Морачи, како би се „осветио“ за мучку погибију барјактара Драг-Лале10. Поред Липовице, историјског топонима, који се помиње у Дечанској хрисовуљи, а међа је са Досуђем и Грнчаром, гдје се помиње име личности, име оца и презиме Лалић, постоји Кекино брдо. Кекино брдо, по законима прве палатализације, морало је у говору XIII и XIV вијека мијењати сугласник - к, у средини Кекино брдо, а находећи се испред - и, прелазило је у - ч = Кечино брдо (а-ч у -шт' (шћ) = Кећино брдо, које упућује на Јарчицу, у близини Смудироге11. Топоним Градец (Градац = Граце) везано је за појаву у утврђења, преграда зидова, плотова на Зелетину (Зелетин<Зло (зел, зла) + тин = Зла преграда. Топоним је у вези са именом (оронимом) планине Штит12. Топоними типа теп, бељ, о - града (за - града) присутни су у топонимији Кути: Теб< теп + сија - Тепсија (Напомена: Тепчија је главар над оружаним момцима). На коријен бео: бељи - забјел = Зајел, у питању је разграничење „објељивање“ земљишта (види: Српски митолошки рјечник, Нолит, Бгд, 1970)13. Многи микротопоними ући ће у Ономастички рјечник Васојевића. Сва микротопонимија је, донекле, напоменута. Основу топонима, односно апелатив, чине српске ријечи. Нешто ријечи: ћунта, мицан, катун је арбанашког поријекла, а један мали дио у равним Кутима и према пасиштима, уз управну српску ријеч у синтагми, протирчењачког је карактера, јер је Гусињска нахија захватала и село Кути14. 10
11
12
13 14
види: Душан Костић: Путопис: „Као да их ни земља неће“, Политика, Бгд, 1966; види: Д р.РЈ Вешовић: Драго Вукајлов, барјактар (Лалићи) у дјелу „Племе Васојевићи“, Сарајево, 1935, страна 203 („И делију Милетина Ђола (вазда сам га у боју гледао) гдје разгони и сијече Турке“), 204 (Драго Вукајлов и Ђоле Лекин, јунак у одбрани Ђурђевих Ступова, стр.202) Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880, стр.43-45; види: Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, Фонетика, I, Бгд, 1968, стр.82, 85 види: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, т.Ш , стр.471 (в.415); види: Рјечник ХСЈ, ЈАЗУ, Згб (под словом ,,град“) види: П.Скок: Н .д., III, 1973, стр.642 види: Др.Драгослав Јанковић, Историја државе и права, Н К , Бгд, 1957, стр.55 види: М.Миљанов: Сабрана дјела, Луча, Титоград, 1967 -
194
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Кути су, углавном, насељени Цецуњанима, Ђулићанима и Кошутићанима. Цецуњани: Ђукићи (Радоњићи, Павићевићи, Јаснићи, Новчићи, Миљићи, касније Грашићи). Лалић: Остојићи, Драглалићи (Вуксановићи), Вукашиновићи (Заријићи), Рековићи (Марковићи). Ђулићани: Ђоковићи (Лекићи - Столак). Иначе, (Драговићи). Кошутићани: Вуковићи (Милета Вуков, Зако Вуковић) и Суровићи (Вучељићи), Јововићи (Ђокићи и Савовићи (Џолићи), а уз њих и Нововићи. Антопонимијски поглед: Лалићи - Остојићи: Остоја - Јован Симон - Стефан - Иван - Обрад - Оташ. Јовановићи (Ћипрани = Дикелезићи): Милун Јованов, народни осветник, Максим - Мартин (Носилац 4. „Бијела орла са мачевима“ и „Челични ратни крст са палмом Француске“ - предао му га Франш де Пере) Ортодоксни „Апрсовац“, Мајор, Солунац, - Матија - Марко и други. Радуле Јованов (Официр пређашње црногорске војске, командир Цецунске чете, а у „Новодобитку“ (Метохија) командир чете, носилац „Албанске споменице“, први ђак из Цецуна (1882), „пјешак“ у Никшићу, официр са завршеном официрском школом на Цетињу) - Богдан - (Миливоје - Радош - Милош - Владимир) - Радуле - Небојша - Срђа - Богдан - Милош - Душан (Вук, Неђељко, Михаило, Никола - пресељени у Виницку). Божина (Бојо Јованов), водник народне војске, учесник у осветама, народни кмет у Цецунима и Кутима) - Богић - Драгић (Драшо) - Савић (Саво) - Милован - Радоман и други (Голуб). Мирко Јованов, четни трубач (,,Трубо“) - Костадин (Тале) Ђоко - Стеван (Јован - Милун - Милоња (и други) - Милан - Марко Никола); Милутин - Мирко - Драгутин; Милун - Мирослав - Бранислав. Радивоје (Ј1ука-Ј1уле): Миличко - Веко - Милорад (Милић Милета), (Мика - Радослав), Божо - Радојица - Раде - Радивоје, итд. Лалићи (Остојићи од Ивана): Радован - Раде (погинуо 1898 Гребен - Милоња (матурант, погинуо 1911 на Кодри - Велика). Драглалићи (Драг-Лала, барјактар) - Вуксан (Вуксановићи: Вусановића Луг) - Вукосав - Милутин (Носилац 4.бијела орла са мачевина и ордена француског лава, потпуковник, „солунац“, командант мјеста Андријевица, 1918).
-
195
-
Милош Осшојић
Лалићи (Заријићи): Радоје - Јаков (Биран са Стефаном Остојиним у Експедицији 300 Васојевића за Србију 1861. Умро у Ивањици) - Зарија (браћа: Мијаиле и Димитрије - Крушка и Цецуне). Од Зарије - Никола (Радоња, Радоје, Леко) - Новица (Душан - Миливоје, Добрашин - Љубо) - Саво (Радомир - Илија) и други. Лалићи (Марковићи): Марко - Милан (топоним: Милановац) - Вешо (-Ника) - Богић, Вукић, Радомир (Напомена: Остали Марковићи: Ника (Марко, Бранислав, Влајко - Цецуне), а онда и остали Марковићи: Пуниша и Илија - Цецуне). Ђукићи (РАдоњићи): - Радоња (Радисав - Новак - Радуле Жујо. Од Радисава: Вукман - Радослав (Лајо), од Радула (Вуксан Лексо - Вук - Вукашин (Вујо)... Миљићи: Стојан (Стањ) - Радоје (Раде) - Јагош - Милош Милић - Мило - Милинко. Павићевићи: Павић - Радован (Милоња - Драго - Којо (Никола) - Милић), Дмитар (Вукић - Вучић - Дмитар); Божина (Љубо Ђорђије - Владо (Солунац, носилац 4.“бијела орла са мачевима“, потпуковник, ,,бјелорукац“) Од Љуба: Станко - Раде; од Ђорђија: Зеко - Павић. Новчићи: Милован - Милош - Милија (Напомена: Од Милије Мирко - Милутин, а од Мирка: Петар, Милија, Милорад и други. Јаснићи: Стефан - Вуко - Богдан - Милован (Од Милована: Јован - Војин (погинуо у априлском рату 1941, З8.пешадијски пук). Од Јована: Здравко, Вуксан, Зеко, Бранко; од Војина (Светозар, Милета, Јездимир; од Стефана: Богић - Илија; од Вука: Марко - Лазар Мило; од Богдана Ђукића нема порода. Погинуо у Лумбраји 1907.roдине. Опјеван у народној пјесми заједно са Радуном Лалићем (Одломак пјесме: „Том-Ђекина мајка закукала, Радунова мајка запјевала, ој, Радуне, вазда ти пуцала...“ Вучељићи (Суровићи - Кошутиће): Суро (Ђорђије): Никола Веко - Мишо. Од Века: Милета (Божина - Миливоје - Ђоко - Петар); од Микете: (Богдан, Новак, Марко, Војо); од Крста: Јован, Радован, Милован; од Миша - Маријан - Пуцо - Мушо; од Пуца Вукадин и Вукајло; од Муша (Зарија и Милија; од Зарије: Божо, Васо, Милић, Бранко; од Милије: Милан и Саво) од Николе: Пуниша, Велиша, Милун и Станко (Напомена: Кад је Милета Вуков продао Ибров Луг из Кошутића су се населили на њему Веко Суров. Крстача је добивена за рану добивену 1858. на чардаку Ћоровића). Помињу и Тома у свом родослову (1861). Ђоковићи (Драговићи) и Лалићи (Вуксановићи) продали су Шабанов Луг Вучељи Милованову - Мамурезићи: Скомовићи. Иста -
196
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
земља продата Вукашину Ђукићу послије 1925.године. Од Вукашина Ђукића, познатог јунака, су наследници: Иван (Вујица - Вукашин и Александар) а од Милана и Милована нема наследника; од Вујице Милан, од Александра: Божина, Борислав, Милован. Ђокићи: Некад настањени у Кутима (Иван: Иванова школа) земљу продали Лалићима и Вучељи Милованову. Настањени, иначе, у Цецунима. Јововићи (Вујовићи - Савовићи из Кошутића: Саво (Никола и Вучић). Од Вучића (Аксо, Милија, Бацо, Радун); од Акса (Лакић, Трифун, Мијајло (Потомци: Радоња, Саво, Светозар, Стојан, Драго, Будо; Велимир и Владо; Вукић, Вучић и Јагош; од Милије: Никола и Ника; од Баца: Дмитар (Божо); од Радуна (Милован и Павић), а од Милована Милић и Батрић са садашњим потомцима). Поред презимена Савовићи зову их и Џолићи. Сви Кућани су Васојевићи. Славе Аранђелов дан. Имају завјетину „Руслану недјељу“ = Тројичин дан. Тада имају и сабор који окупља Цецуне, Ђулиће, Кути, Грнчар, Досуђе, Заграђе. Имају посебне „трпезе“ (,,софре“). Цецуњани имају своју „софру“, а Кошутићани, опет, своју. За вријеме славе Аранђеловдана иде литија од куће до куће. Цецуњани представљају посебне „Аранђеловштаке“, а Кошутићани, опет, посебну литију Аранђеловштака. Кути су опјеване у пјесмама: лирским, епским, као и пословицама: Ако си био у бојевима на Кутима, добићеш пушку, а ако нијеси био у бојевима на Кутима, нема пушке. Кућани, као становници Зле Ријеке, подржавају закон Милутина кнеза, као и закон од доба Деспотовине (Богдан Р.Остојић, информатор, Забиљешке (,,Теке“).
-
197
-
Милош Осшојић
П
рвошевина
рвошевина је старије средњовјековно село. Налази се између Зле Ријеке (хидроним), Превије (ороним), Ђулића и Анџелата. У близини села је некадашња тврђава из првог дијела Деспотовине. То је Јериња Глава. Тврђаваје, углавном, грађена по принцип средњовјековног „градобљуденија“ и „градозиданија“. Становници жупе Зла Ријека, сем страже (стражиште: вардиште) чували су у планини, град или кулу и, уједно, одржавали тврђаве. Полазни мотов за објашњење имена Првошевина јесте топоним „Старешина“. Топоним се налази усред села. Старешина, по коме је топоним добио име, јесте Првош. То је хипохористик од имена Првослав. Потврде, о имену, очуване су од XIII вијека. Мушко име Првосав је паралелна форма имена Првослав. Име Првослав је наслијеђено од имена Првослав Немањић, који је подигао Ђурђеве Ступове, а који је као жупан, односно „владошти“, својим родственицима (род.:родим) давао на услугу извјесне посједе. Посједи су се, обично, давали „ујацима“ (ујо:дајо) или „стричевима“. Од тога потичу и презимена у Злој Ријеци. Име Првослав је имао свој хипохористик Прво. Поред имена Прво постојао је и Првоје. Првослав, син великог жупана Тихомира, који је ктитор Ђурђевих Ступова (1219/20) имао је „ближику“ која је, вјероватно, била или ујак или, по некој генези ,,стриц“. Отуда презиме ПРВОСЛАЈТИЂ. (Прво: „лала“ = стриц = ујак). Презиме Првослалић је записано у XIV вијеку. Презиме, у рјечнику Ђуре Даничића, произилази из хрисовуље цара Стефана. Имена Брато, Будислав, Драгослав, имају презиме Лалић: Братослалић, Будислалић, Драгослалић1.
П
1
Гласник II, 12, 11, 46); види: Рјечник Хрватскога или Српскога језика, Југословенска Академија Знаности и Умјетности (Обрада: Т.Маретић) Дио XII, Загреб, 1952, стр.527 (Рачки 41, име из XI в.), 559 (Првоје - мушко име одмила од Провлсав. Исто се -
198
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Првобитни насељеници Првошевине су ЈТалићи. У доба Деспотовине помиње се „Приб' св „ Алтоман (тј.Алтоман = Алтоманов, Алтомановић) Предислалић (80); прва повеља: Прибвцћ .Ал'томан Предислалићв*2. Послије 1692.године на позорници се јавља, након сјече Селака Русланова (Селак = Никола (име по дједи) = хипохористик Коле), Петар Бојовић (Године 1692., заједно са 300 Васојевића, попалио Бихор, Рожаје и све до Новог Пазара - „Кучи“ од Растислава Петровића - Пр.М.О.). Током XVI вијека, тачније 1527/28 на Морачком збору за покретање борбе против Турака и пресретање Турака са Мохача, истиче се, према народној пјесми, Марко Вујов (Вујичин). У пјесми се каже: „Што год има на Кому хајдука, то дочека турке са Моача...“, односно, из исте пјесме, се „апострофира“: „Кад сам бојно копље оставио, дохватих се љутога ханџара...“ (Напомена: Никола Оташев је унук Марка Вујова, харамбаше од Комова до Романије. Никола Оташев је „први“ старешина на Кучком збору 1614.године. Његов „подстарешина“, према Ровинском, односно Маријану Болици, је Лале Бојов, који је „Горњокрајац“ и помиње се као старешина у околини Плава (Трепча. Године 1633. Николу Оташева замјењује Томаш Батрићевић-Дабетић (Предак Лекића). Године 1658. јавља се као војвода Руслан Николин и представља Васојевиће код Бернарда Антонија у Задру. Крајем 17.вијека јавља се Селак (Никола-Коле), син Руслана Николина, који је посјечен 1691/92. у Скадру као војвода Васојевића. Војводство, како документи говоре, припада Дабетићима (Николићима: Станоје - кнез, Оташ - кнез и четовођа, Руслан - војвода, Селак (Никола=Коле), војвода. Примједба (заснована на историјским подацима) - М.О.). Током XVII вијека, потомци Лала Бојова прелазе у Трешњево, а потом у Првошевину. Јављају се, послије спајања савеза Васојевића, Куча и Братоножића кнежеви Ђека и Лека Бојовићи. Успомена на кнеза Ђеку је Ђекина Бара (ктетик). Оба кнеза имају трагичну судбину, јер су стигли до Јелице Планине у помоћ Аустрији. Ту, на Јелици, налази се гроб Станка Вулинина (предак Зоњића - пр.М.О.).
2
налази у Ивековићеву рјечнику, види: Рад, 26, 56; У XIV вијеку в.Мон.раг., 1, 134 и др. види: Јиречек спом. 10, Светостефанска хрисовуља 36; види: Гласник II, 12 и др.) види: Радосав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, титоград, Црногорска Академија Наука и Умјетности, књ.1, Уредник - Радован Зоговић, 1978, стр.425 -
199
-
Милош Осшојић
Један кнез страда у Пећи, а други у Скадру. Тако се завршава кнежевство Бојовића. Кнежевство прелази на Катаниће: Милутин Катанић је кнез. Његов брат је, опет, кнез. Звао се Мирчета Криви (Катанић - Ковачевић). Након 1796.године, преузимајући кнежевство Бабовићима Коњухе, уз помоћ Турака, а прије свега Гусиња, јављају се опет Ковачевићи (Кастратовићи: Лекић, Тевабија, војвода Симо (турски војвода), Стојан, капетан и на крају Лакић Војводић, капетан и војвода - пр.М.О.). Топоними Бојовића,а односно старе Првошевине, су Старешина, Ђекова Бара, Расадници, Бегари, Осредак, Цигењак, Бук, Дуб (Дубка - Дупка - Дуперачки Поток, Лаина Лука, Лука (Иван Бојовић, јунак Васојевића на Превији). Делибојлија је настала у XVIII в. у доба Турака. Важан топоним је, поред Допропољске Главице, која раздваја Бојовиће од Анџелата, још и КАРАЂОРЂЕВ ШАНАЦ. Чолак Анто Богићевић, заједно са 300 Васојевића, учествовао је маја мјесеца 1809. у боју на Суводолу. Чолак Анто је био војвода Васојевића. У боју, на Суводолу, истакнуту улогу је имао Радован Лекић са ближим рођаком из Васојевића. Тада је убивен Јусуф барјактар и „сјекирицом“ посјечен Нуман-паша из Пећи. Васојевићи су, у боју успоставили контакт, са Лазаром Мутапом, „е је Лазо из Васојевића“3. Карађорђева војска, уинат Тафир-паше из Скадра, ради „сојуза“ са П.П.Петровићем I, стигла је у Васојевиће: Ситна ЈТука, Краштица, Ђулиће, Превија. Из тог времена је Карађорђев шанац. Карађорђева војска се кретала уз Лим и на Зеленој Бари (Плавско језеро) побола устанички барјак4. Godine 1485, poslije 96.godina od Kosova, pojavio se Skadarski defte, koji je, pored nahije Plav i kaze Bihor, popisao i ZIu Rijeku kao nahiju. Žiteqi Prvoševine su sledeći: Rajko, i biri i Vishes,... i vellai i tij, Rajani, i biri Dobrashinit, Staniša Siromah, Nikolu, i biri i Rajkos. Nakon ovog popisa pod broj 292 (sa ar.jezika) su sledeći: Marko Vukca, Bogdani, i biri i Kostadinit, Vukota, i biri i Vukashinit, Milija, i biri i Ivanit, Vucrini, i biri i tij, Vuksha, i biri i Vukashinit, Radonja Rajani, Vuksani, i biri i Miloshit, Melko, i biri i Rajces. Ostali pregled: shtepi -14, ispemche - 350, grure (barre 3) - 90, theker (barre 3) - 60, elb (barre 1) -16, mel (barre 1) - 20, lini - 15, taksa e perimeve - 16, mullinj te rajave: 1-15, taksa e druve 28, taksa e barit - 7, bidati e derrave - 14, taksa e bleteve - 16, shuma 710 (Selami 3 4
В.С.Караџић: Рјечник, 1818 Лалевић - Протић: Васојевићи у црногорској и турској граници, Насеља, II, СКА, 1903, стр.51 -
200
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Pulaha: Defteri i regjistrimit te Sanxhakut te Shkodres i vitit 148 5, Akademia e skhenclave e RP.Shqiperis Instituti i historise, Tirane, 1974, str. 117). Садашњи топоним Бојовићи je млађег поријекла и сви топоними одговарају, сем топонима Старешина, времену од 18 - 19.вијека. ПРВОШЕВИНЕ Првошевине су старије име села или насеља у долини Злоречице. Село, односно насеље, настало је од VII - XII вијека. Ономастичка анализа показује праву старину овог словенског или српског имена. Првошевине се налазе између оронима Превија, хидронима Зла Ријека или Злоречица и топонима Крњеч и Анцелате. Главни топоними овог поткомског насеља су Првошевине, Старешина, Дубка (Дуберачки поток - хидроним), Добро поља, Добропољска Главица, Превија (ороним), Јерина глава (ороним), Ћекова бара, Карађорђев Шанац (или Чолак-Антов шанац), Село, Осредан, Бук (клисура), Клекова коса, Расадница, Бегари, Лаина Лука (Лајина Лука) и Цигењак. Један дио ових микротопонима настао је током VII - XII вијека. То су Дубка (Дуберачки поток), Старешина, Првошевине, Главица, Добро поље. Други дио топонима је везан за XII - XIV вијек. То су Лајина Лука, Превија (XIII-XIV). Током XV вијека јавља се Јериња Глава. Нешто касније јавиће се и Легенда о Ђурђевој Јерињи, жени Деспота Ђурђа, која гради утврде изнад клисура, крај превоја, изнад ријека и котлина путем „кулука“. Та прклетница, иначе Гркиња, током трајања Деспотовине по легенди, хјеа је да гради „немогуће“, односно мост између Јериње Главе и Баља. У легенди се осјећа огрмно огорчење на кулук, као и мржња према Турцима у покосовској наваи према Злоречици, Плаву, Гусињу, Краштици, Лијевој Ријеци и Медуну, који пада у турске руке 1455.године. Стари Словени, долазећи из Закарпатске или предбалканске прадомовине као војно-сељачка племенска маса, имала је своје племенске старешине. Те „старешине“ биле су народне и вјерске поглавице. Они су, како је, својевремено, утврдио Бркнер, пољски историчар и лингвист, били „жреци“. „Жреци“ су обављали „жртву“. Стојали су на челу Литије и обављали обред. Обред је обављан на гомилама или Главицама. Из тог времена потиче Микротопоним -201
-
Милош Осшојић
„Старешина“, односно „Главица“. Она се још зове Добрпољска главица. Кад су се прави и првобитни Срби населили у изворишној области Лима, односно од Тиврана до Кома и Проклетија, односно Пилота, насељеници су подизали, крај потока и бара, али обавезно у близини речнога тока, своје „дубке“. „Дубке“ су биле „дубице“ или „саврдаци“. Отуда топоним Дуберачки поток. Он чува успомену на прве словенске насељенике у Злоречици (VII-XII). „Старешина“ овог насеља био је „Првош,,. „Првош,, долази од имена „Првослав“. Име „Првослав“ долази од броја „први“. „Први“ је, у ствари, онај који пред сваким другим у бројању, у реду у простору и времену. То је, уједно, онај који је пред сваким другим у власти, части, угледу, јунаштву, богатству. Он је првак. Наиме, првак је, хипокористички казано, Прво. Име прво везано је, према потврдама за XI вијек. Поред имена Прво, које је настао од Првослав, јавља се, опет од миља „Првоје“. Паралелна форма овом имену је и Првосав. Првослав је син великога жупана Тихомира 1220.године. Он је подигао манастир Ђурђеви Ступови. „Првош,, је, дакле, у етимолошком смислу „Први“ према историјским чињеницама Првосав Немањић, односно Првосав (Првоје или Прво), или Првош је брат од стрица Стефану Првовјенчаном. Брат од стрица је „Стричевић“, а „стриц“ је „Лала“ или „Лало“. Отуда презиме Првослалић. Чак и данашње презиме Лалић, које припада грани Дабетића, није ништа друго него „стричевић“, односно очињић (отац-Лало, стриц-Лало, ујак-Лало, дајо) Дајбог-Лало. Топоним Лајина Лука или Лаина Лука упућује на презиме настао од „Лала“/ стриц, отац, ујак, дајо. Сугласник - ј, током 13.вијека (1284) прешао је у - љ. Отуда и презиме Васољевић, што је, дакле, Васојевић. Да би ова појава била јасна, наводимо неколико карактеристичних примјера/ вруја-Вруља (ј-љ), тојага - тољага (ј-љ), Васој-Васољ (ј-љ), Драгој-поп Драгољ - 1330-1344 (ј-љ). Овај податак упућује да су у Првошевини живјели Првослалићи. Ова сложеница није нова. Позната је, према документима из средњег вијека презимена (БратосЛалић, БудисЛалић, ДаросЛалић, ПредисЛалић, МиросЛалић). Коријен топонима Првошевине, које је од Првошев+ина, је од индоевропског коријена-про и -пр. Коријен значи „пред“ и „напријед“. У староиндијском језику први је „пурва“, у авестинском језику први је „паричва" (предњи, пређашњи), у грчком језику је „први
-
202
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
пртос“, у литванском језику први је „пирмас“, у старословенском први је „прч. “, у руском „первии“. Сви наводи упућују да је старије становништво било српско,односно словенско. Тамо су живјели Првослалићи јер презиме произилази из имена Првош или Првослав. У току времена, први дио сложенице је отпаол, а други је наставио своје историјско трајање као Лалић у склопу презимена Дабетић. Иначе, овај етникум је захватао један дио Зле ријеке, данашње Сеоце, Прљаније, Краштицу, Краље. Углавном, заузимао је ушће Зле ријеке и Краштице. Презиме је теофроног карактера и етимон му је у божанствима Дајбог и Хорс. На мјесто некадашњих Првослалића, одмах послије 1614.roдине, који су растурени због крвничења са Турцима, дошли су Бојовићи. Бојовићи су били насељени у околини Гусиња. Године 1614. помиње се Лале Бојов у Досуђу као старјешина. Лале Бојов је био подвојвода а војвода од старине је Никола Оташев Дабетић. Године 1690. помиње се у бечким архивским документима, Петар Бојовић. Он креће од Ђурђевих ступова, преко Бихора, Рожаја и Новог Пазара. Тада је „васојевићка експедиција“ попалила читав крај који се већ нашао у првом и другом кољену у превјери... Бојовићи су, због распри, пресељени у Првошевине, које су биле „опустјеле“. Отуда, у новије вријеме село Бојовиће. Топоним Ђекова бара упућује на Ђека Бојовића, војводу из 1738.године. Он, заједно са братом Вуксаном, учествује у познатом походу или покрету војводе Радоње из Куча према Јелици планини. Они су били прваци и вође у племену, дизали су чете и били су ухваћени од Турака, спроведени за Скадар и Пеш и објешени. (Аутор ове студије посједује све варијанте епских пјесама о Леки, Ђеки и Вуксану Бојовићу 1737.) Епска личност Ђека Бојовић, војвода из Првошевине, имао је много сукоба са Али-Мучом из Плава и Гусиња. Постоје многе анегдоте о сусретима Али-Муче и Ђеке Бојовића. Киван на Ђеку Бојовића, због презија, као и због изазивања на мегдан, Али-Муча је спремао освету. Али, није успио. Али-Мучу, усред Лима, убио је хајдук Лека Мали са рамена Вука Брајотића. На Превији, која се помиње у Дечанској хрисовуљи, налази се Карађорђев шанац, односно „Чолак-Антов шанац“ или „проданов шанац“. Овдје су Карађорђеве војводе, предвођене Радованом, Лекиним, јунаком са Пештери и Суводола, стигле на Превију и наставиле поход према Плаву, гдје су на зеленој бари - Плавско блато,
-203
-
Милош Осшојић
поболи устанички барјак. Тада су, 1809.године, Васојевићи добили барјакте из Србије. Топоним „Село“ у Првошевини, упућује на 14.вијек кад су се „Куће“ односно „домови“ или „Димови“, изједначавали са „Село“. Тако, кад се каже „Село“, мисли се на „кућу“, или „Дом“. Садашње Бојовиће памти расељавања низ Лим, ка Пештери и ка Србији. У расељеним Бојовићима у Србији, истакнуто мјесто заузима Маркантна војничка и војводска фигура Петар Бојовић, ђенерал из балканског и свјетског рата, који је послије Солуна, на челу изнемоглих Срба са Крфа и Бизерте, ослободио Београд 1918.године. Уједно, говорећи о Првошевини, која припада старијем времену, говорили смо, не кидајући историјску нит, и о топониму Бојовиће, које носи име према патрониму Бојо.
-
204
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
2 | н џелате
а
нџелате је старије село у Горњим Васојевићима. Налази се између Зле Ријеке (Злоречице, Јериње Главе и сусједних насеља Првошевине и села Поди. На арапском језику се записивало Anclat (Инџхилат)1. Др.РЈ Вешовић, у опису Анџелата, није настојао да подробније врши анализе појединих сеоских топонима. Један дио Анџелата зове се Село, што значи да је кућа или група кућа (,,село“) већ постојало у 14.вијеку. Назив „Село“ (,,Села“) јавља се у Забрђу и Цецунима („Више села“: ,,Селиште“). Поред назива Анџелате у народу се чује напоредо и топоним Смољевице. Топоним упућује на смолу, глиб, блатњавост. Смољевице, односно Анџелате, налазе се на „стрмом нагибу Јериње Главе“ о којој постоје и легенде1 2. Анџелате се називају по прављењу „лијеса“: грабуља, вила, рала, алата. Топоним „Ђелат“ (Анђелат: Анџелат) упућује на „ђелат“3. Andželate pripadaju Zloj Rijeci. Godine 1485. izvršen je popis Skadarskog sandžakata. U Defteru stoje upisana imena: Vukashini, i biri i Hirilanit, Stepani, vellai i tij, Dimitri, i biri i Dabzhivit, Gjurko Kovači, Vukashini, i biri i Pavlos, Rajko Doshlac, Dmitri, i biri i Brajanit. Poreske obaveze: shtepi - 7, ispemđie - 175, gure barre 3-60, theker (barre-2) - 40, lini 10, mel bare 1 - 20, taksa e perimeve 4, taksa e druve 14, taksa e barit 70, bidati e derrave 2, shuma 395.4 1 2 3 4
Митар Пешикан: Ономастички прилози ИВ, САНУ, Бгд, 1983, 85 Б.Лалевић - И.Протић: Васојевићи..., СКА, СЕЗ, Насеља, српских земаља, Књ.П. 1903, стр.51 М.Пешикан: Нав.дјело, стр.85 Selami Pulaha: Le cadastre de Uan 1485 du Sandjak de SHKODER, Akademie des sciences de la R.P.D' Aibanie, Institut D' Historie, Tirana, 1974, str.116. -
205
-
Милош Осшојић
У току прве половине XIX вијека помиње се, према путопису Николе Васојевића, козуле, и кнез из Анџелата 1843. У другој половини XIX вијека, тачније 1882.године, један од ђака Андријевичке школе је Јанко Спасојевић, који је био, послије Немање и дугог турског ропства, 1918.године први жупан Рашке и један од истакнутих политичара за уједињење Два Васојевића и Метохије са Србијом, као и један од оних народних представника Подгоричке скупштине за уједињење Црне Г оре у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно у Југославију. У језичком смислу запажа се да - гј даје - ђ (упореди: Гјурко: Гјулич).
-
206
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П оД Е
оде се налазе између Зле Ријеке (Злоречице), Лима и Јериње Главе. То је мало насеље од неколико кућа. У близини села су Анђелате и Сућевска1. Поде припада Горњим Васојевићима. То је, углавном, Горње Полимље2. Село Поде нема много топонима, који би изазивао вишестрана етимолошка размишљања. Постоји у памћењу, скоро изблиједио назив Соколовина. Топоним упућује на чињеницу да је ту, у близини Граца (Граце - Градац) постојао „соколар“, који је „набљудавао“ град са лијеве стране Лима. Изнад Пода је Јерима Глава. Топоним потиче из доба прве Деспотовине, када су Срби, одмах послије Косова, правили кулуком поједина утврђења. Углавном, овај топоним је био познат 1427.године и од тада се може рачунати, чак и прије тог датума, да је настао као успомена на „проклету Јерину“. Постоји живо памћење да су овдје, као соколари, били Баљице (љ>ј - Бајице, које су одсељене према Босни (Вишеград). Из те „соколарске“ средине никао је Мехмед паша Соколовић, као и његов брат, са мноштвом рођака у турској служби, као дипломате и црквени велекодостојници у Пећи (Макарије Соколовић). Godine 1485. Podi sudio ZleRijeke.U Skadarskom defteru sepominju sledeći Srbi: Bovica, i biri i Rajkos, Radici, i biri i Bogdanit, Radosavi, i vellai i tij, Radosav Vukosavi, Prodani, i biri Vukashinit, Vukashini, i vellai i tij, Radonja, i vellai i tij, Stoja Siromah, Ivani Siromah, Marku, i biri i Nokut.
П
1 2
Б.Лалевић - Иван Протић: Васојевићи у Црногорској и турској граници, 1903 (Карта Васојевића), СКА, СЕЗ, НАСЕЉА, књ.П, в.Уредио Др.Ј.Цвијић Митар Пешикан: Ономастички прилози, IV, САНУ, Бгд, 1983,84 -
207
-
Милош Осшојић
Shtepi -10, ispenxhe - 250, gure barre (4) -120, ltheker barre (3) 60, mel barre (1) - 20, elb dhe tagji barre (2) - 32, lini 5, taksa e bleteve 12, taksa e primeve 6, taksa e druve 20, taksa e barit 50 bidati i derrave 5 shuma 580. Svi naseljenici, u ovom selu, su Srbi.3
3
Selami Pulahu: Defteri i regjistrimit te Sanxhakut te Shkođres i vitit 1485, Akademia e shkencave e R.P. te SH Q iperise, Instituti i historis, Tirane, 1974, str.116 -
208
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
НДРИЈЕВИЦА
T J k ндријевица, центар горњег тока Лима, налази се између Лима и ^ ^ Комова, Краштице и Добре Ријеке, некада зване Дебреце1. *■'r Васојевићи, поред Морачког и Тарског слива, заузимају простор на горњем и средњем току Лима. Доњи Васојевићи су „становници доњег краја“. Опозиција „становницима горњег краја“ су „горњи“. „Дољнаши“ или „долинци“ имају опреку Горинци јер пребивају у „Горињи“2. Андријевица је топономастичка сложеница. Састоји се од три дијела: (Ј) ан, дријево и суфикса - ица. Јекавском „дријево“ одговара екавско „древо“, а „древо“ (,,дријево“) је „дрво“3. У данашњем штокавском, ијекавском и екавском дијалекту настао је облик „древо“, као назив за „дрво“. У бугарском језику је ,драва“ (,,драво“), у чакавском и кајкавском „дриво“ < лпревој од прасловенског „древо“> сцслов.“древо“ (дрвва: дрва), у руском „дерево“ (,дрова“), у чешком „дрво“, у слов.“древо“. У штокавском (аналогијом) према неутрими плурала „дрва“ створен је синг.дрво, који је потиснуо „дерево“. У балтичко-свесловенском и прасловенском је дерево, лит.“дерва“, у галском (келтско) „дерво“ (,,храст“). У ие.језику, као и у словенском дрБ, у раширењу са - м (упореди: шума) дало је руско дром (прашума) = грч.језику 5pvpa > македонски „дрма“ (шума). Слог „дре“ настао је по закону ликвидне метатезе: руско
1
2 3
Љетопис Попа Дукљанина: Титоград, 1967, стр.228; види: Михаило Динић: Српске зеиље у средњем вијеку, СКЗ, Бгд, 1978, стр.229; види: Ђура Даничић: Речник из старина српских, I, 1975, Бгд, 85, 220 види: Жуберак... Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I, ЈАЗУ, Загреб („Дољани“: ,,Д6лац“), стр.419 Речник српскохрватског књижевног језика, Нови Сад - Загреб, 1967, стр.770, 772, 779 -
209
-
Милош Осшојић
„дерево“, алб.“(!ги“ („druja: druri - Toske, druni - Gege, санскр-dru, авеста dru. Галске изведенице су drullia> drille, кричкороманско Drosclo (Крк), ap6.“drushk“. Словенски су - уо није само за „древо“ него и за „дрвво“4. Горњи ток Лима, око огромних Комова и шумовитих оквира Лима населили су „прави“ и „првобитни“ Срби. Једни у горњем току, а други у средњем или „доњем“5. Народни говор, чувајући старину, прапочетке и почетке, има изузетну моћ подстицаја, јер земља је народ, а народ је земља. Васојевићи ће, у говору, рећи ће Андријевица. Старији пак људи, рођени од 1830, као и они који су рођени од 1850, а живјели су до 1933-1938, казаће „Нандријевница“ (дријево: дрво). У Плаву, такође чује се „Андријевница“. У Рожају (Бихор) старије особе: мушкарци и жене кажу „Андревница“ (древо: дрво = дријево). Арбанаси, нарочито Клименти (Келменди) кажу „Андровица“ („Андрувица") Ауторско истраживање уочило је ове напомене. Иначе, кад је у питању ријеч „дријево“, које је значајно за нашу етимолошку анализу, важно је напоменути бројне ауторе који поткрепљују једну научну истину6, своје анализе исказали су и други7. -
4
5 6
7
Речник хрв.или срп.јез., ЈАЗУ, Згб, 1888, 2, 771, 772, 779, 820; Г.Елезовић: Реч.косов.-метох.дијалекта, Бгд, 1932 (1935), 1, 125; Рибарић: СДЗ, Бгд, 9, 144; Miklošič: SEW (Bernerker Е. Slav.etymoIog. W orterbush, Heilderberg, 1908 1913, 1, 185, 232; види: Holub - Кореспу Etym .slovn.jaz.čes„ Prag, 1952, 108; види: Bruckner: Slow.etymolog.jezyka polskiego Krakow, 1927, 101; види: Anz.fur slav.Phil.W iesbaden, 39,1-2; B.Vasmer: Russ.etym olog W orterbouh, H eilderberg, 1950 (1958), vill. I, III, 342, 371, 372) види: К.Јиречек: ИС, 1952, књ.1, Бгд, 1978, стр.67; види: Митар Пешикан: О П IV, САНУ, Бгд, стр.83-90, 1984. Младенов: Etymolog. i pravopis. rečnik na balgar.kwiž.ez„ 1941, стр.156; види: Trautmann: Balt.-slov.W orterbouh, Gottingen, 1927, 52, 61; види: A.Valde: Verg.W orterbouh der indoger.Sprachen, 1929-1932, voll I-III, str.l, 806; види: Jokl: Lin.-kultur.Unter aus dem Bereiche des Alban..., Berlin, 1923, 222-320; види: Meilet: Etudes... 1902-1905, 360; W.Meyer-Liibke: Rom an.etym olog W orterbouh, Heilderberg, 1935, str.2778 a; види: Скок, Хурт, Флајшханс, Боисацљ; види: РСХКЈ, НС-Згб, 1967, стр.720, 779; види: Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба (дрво-стан божанства и демона), Бгд, 1973, 6, 7, 95, 627
-
210
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Андријевица од Лима до Кома, као и од Краштице до Добре Ријеке, гдје је Перућица (Перун: бог огња, кише, олује) и Божића (крачун : корочун = крачун = Бадњи дан (Божић), простиру се „дубови“, долине и долинице, испресијецане потоцима, речицама и ријекама. Извори и врела, текући од Кома ка Лиму, натапају шумовите продолине својим снажним бујицама. Тако је комска подгорина пуна „блатина“, влаге и подземних кључева, вруља, грља и кркора. У Поткомљу, оснажени сунцем и водом из дубина, простиру се подмашити „дубови“8. Изнад Андријевице, почев од Злоречице и Лима, су „дубови“. По њима се пола насеља Божиће (багха: див) назива Дубачка Глава. Она остатак паганских времена. Идоли, посвећени Перуну (Перун: Перућица) били су дуб, колац, соха, греда, пањ. Балван или „бован“ био је познат у Кијеву и посвећен је био од давнина Перуну. Око „бована“ бивало је царство „дубова“. Дуб је, иначе, сјеновито дрво. У руском, пољском и српском језику „бован“ (,,балван“) је идол: греда, дирек. „Бован“ се налази у топономастици долине Лима на многим мјестима, па чак и наврх Комова9 . Срби на Лиму су имали фетише. Они су могли бити или од камена или од дрвета. Идоли су, прије свега, били „пањеви“, потом коље или камење. Они су „бојани“, дотјеривани. Неким идолима је, поред руку, стављана глава, која је симболизовала Перуна. „Дуб“ је био идол. Он је, иначе, сјеновит. На окупљене око идола дјеловао је као живо божанство10. Дуб, који је подстицајни елеменат за објашњење Дубачка Глава, је врста храста (Примједба: Храст је посвећен Перуну пр.М.О.). Он је, заправо, дрво (упореди: грч.јез. 6pvQ. Дуб је веома раширен топоним. Отуда, у Васојевићима Дубачка Глава. Вокал - у (дуб) је настао из о (стцслов.добБ (5sv5pov), буг.даб,доб, пољ.даб (гетив дебу (По деклинацији - у - пр.М.О.). Ријеч је, према упоредним 8
9 10
Владимир Даљ: Толк.слов., живаго великорусскаго јазика, Том второј, С-Петербург - Москва, 1881 (види: „карачунћ", стр.91,169 (Напомена: „корочунћ", поред Бадњи дан и Божић, има разна значења у Русији: смрт, погибију, зли дух (,,ђаво“), па чак и „огањ“. Доводи се у везу са ,,cereti“ (словеначко „крт“: „Карачуниште“ - види „Краштица“ Милоша Остојића) Carl Klemen: Die Reste der primitiven Religion im altesten Chistentum, Gissen, 1916, 58; v.W.Wundt: Mythus und Religion-3, Leipzig, 1923, 3, 322 De Visser: Die nicht menschengestaltigen, Gotter der Grichen, Leiden, 1903,29; види: R.M.Meyer: Altgermanische Religionsgeschiche, Leipzig, 1910, 431; види: O.Weinreich, Antike Heilungswunder, Giesen, 1909, 144; v.J.Geffcken: ARW 19, 1919, 286
-211
-
Милош Осшојић
лингвистичким анализама свесловенска, прасловенска и можда балтословенска. У стпрус.је dumpbis. Ријеч се не налази у литванском нити пак у лотишком. Тумачи се да је из разних ие језичких елемената. Ие.коријен dheu раширен је с - бх као галско dubrum (в.дебар:дабар) и назализацијом као у готском dumbus (ствњем тумб-думм). Напомена: У пољском је даброва, у украјинском и руском је даброви (,,храстов“). Изведеница добр одговара стчеш.дубра. Истиче се, између осталог, и ово: У пољском је дубрава (шума), а „дубраван“ (17 и 18.в.) а „дубравски“ (17 и 18.в.) су придјеви. Тако и Дубачка Глава је Дубравна Глава. С уметнутим - м постоји думбок и думбров (Напомена: Павле Ивић ауторитативно истиче, чкад говори о Дубровнику, да је према - дум - Думбровник - пр.М.О.). Домброва је код Јужних Словена била општа ријеч (апелатив). У румунском је думбрава (деминутив ,,думбравиоара“). Ријеч, у алб. је думбре. Није излишно напоменути да „доб „ стоји према „дубра“ („дуброва“) и да је, у ствари „дубрава“. Брускнер истиче да „домбр „ се не може дијелити од „дуб“, а битно му је значење „дрво уопште“. Изведеница - р, у овом случају, је придјевска. Мацхек мисли, кад аналише имена дуб и дубрава да је ријеч прединдоевропска. Ова напоредна анализа је у контексту, уз остале топониме, и паганским топонимом Дубачка Глава.11 . Ријеч „Добар“ је чест топонимастички придјев. Он је у вези са разним топонимастичким именицама. Постоји Добри До, Добро Поље, Дуб, Добра Вода, Добросело. Овај свесловенски и прасловенски придјев изведен је из коријена „доба“. За придјев добар има изведеница у литванском „дабар“12, а према већ поменутом „дуб“ је „дебар“ (,,дабар“). У чешком, пољском и руском добар са уметнутим о од дбар (ген.дебри), јавља се, чак у Хрватској Крајини (15 в.) ,Дабар“. Вокал - а, настао из палаталног полугласа -, јавља се у 14.вијеку (в.Двбрв - Раваница, „Двбрв14- епископија св.Саве. У Македонији, на полуглас - в, упућује, сем Метохије, топономастичка именица „Дебар“. Арбанаси „Дебар“ изговарају као „Дибра“ (Дибра: Дибра11
Ф.Миклошич: Etymolog.W orterbouh der.slavishen Sprachen, Beč, 1886, str.48;
12
види: Holub-Kopečny: Etim olog.slovnik jazyka českoslov., Prag, 1952, str.105, 109; види: Bruckner: Slow.etymolog.jez.polskiego, Krakow, 1927, 85; види: Vasmer: Russ.etim olog.W orterbouh, H eidelberg, 1950-1958, Voll.I-III, 85; M ladenov: Etim olog.i pravopis.reč.na belg.kwiž.ezike, Sofija, 1941, 158; ostali etimolozi: Skok, Tiktin, Godin, Vuković, Elezović, Iqinski, Jokl, Capidan, M ilevski, L.Splavinwinski, W.Wijk, Uhlenbeck... П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, I, 1971, стр.420-421
-
212
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ни). Постоји Марулићев облик „Дебрц“ (Шабац). Код Коњица опет „Дбар“ (ген.Дабра). У сјеверним словенским језицима добарв (провалија) одговара руском „дебрБ“ ген.“дебри“ - шумска долина. У хрватскосрпском језику, поред слов.“дебер“ је уклоњена због хомонимије са „дабар“ (Дебреца, коју помиње Поп Дукљанин 12.вијек), као жупа, заједно са Гуисемом и Комом13, упућује на „добар“ („добар“: Добра Ријека). Како се Добра Ријека налази у близини Дубачке Главе, гдје је био прасловенски, односно пагански кумир (идол: ,,пањ“), као и узречица: „Ан (Јан-бог огња), пањ, „вјешт Иван“ (бог ватре, огња), сасвим је поуздано да је према „долина“ („шумска долина“ са огромним „дубовима“ = ,,храстовима“) била одлучујући елеменат, као „дријево“ (дрво, дуб, храст) за настанак топонима Андријевица (Андревница: Андријевница - Анровица). О етимологији „дабар“, који упућује на „дебар“, односно долину, логовину, шуму (дуб, храст, дрво) писали су Миклошич, Бруцкнер, Васмер, Траутманн, Новаковић14, апелативна именица „дуб“ (Дубачка Глава) стоји као „дрво“ или „дријево“ за одређивање топонима „Андријевица“. Горњи „пањ“, односно кумир дуб, који се налазио на раскрсницама путева, је у функцији „бована“. „Бован“ („Бован“, дрвени бог, познат је и у Кијеву при крају КЗ.вијека - пр.М.О.), утицао је, временом и на појаву „горње територије“, којој је духовни вођ био бог огња и сунца. Околни топоними и хидроними: Краштица, Перућица, Добра Ријека (опоним: Зла Ријека) појачавају тумачење да је „дријево“ основа за топоним Андријевица. Кад се - ан+дријев+ица (суфикс) лингвистички и митолошки протумачи, доћи ће се до напомене да је, на некадашњем „дубу“, настала „дрвена црква“ у доба хришћанства. Њен настанак је, сигурно, везан за „iterpretatio hristijana“, када је врховни национални бог пао са свог пантенона. Компромисом је пренио функције на св.Аранђела, а негирањем је постао „даба“ (,,ђаво“).
13 14
(Летопис Попа Дукљанина, Титоград, 1967, страна 228, види: М.Динић: Српске земље у средњем вијеку, СКЗ, Бгд, 1978, стр.229 Arhiv fur. slavische Pfilologie, Berlin 28, Skok, M atzenauer
-
213
-
Милош Осшојић
^ЕО Ц Е
еоце је старије средњовјековно село. Да је, заиста, старије доказује прелаз - л у -: сел+це-сео+це = Сеоце. Село је, на Лиму, „кућа“ или група ,,кућа“', Поједини двор, заједно са земљом за обрађивање, звало се село12. Топоними Сеоца су Мурва, Цијепци, Гуњаје, Убао, Кошарина, Оклади, Грабови, Сува Чесма, До (Саковићи), Бојови Лази, Кути, Суке, Сеочки Крш, Рашће, Кошаринска Врела, Провале, Стране, Орлујак, Теферич3. Ороним Сеочки Баљ, над Сеоцем, у Дечанској хрисовуљи помиње се „одв Лима... оу Бвхнв, одв БвхнА, по ртоу у Пртввв1е...“4. У XV вијеку Сеоце има ЗЗ.куће, а 1614. 40.кућа и 190 војника. Старешина је Оташ Николин - Дабетић, кнез и харамбаша5. Топоним Баљ од укрштене старогрчке и трачке ријечи „балиос“. Она је везана са ие.коријеном - бха (,,сјати“). Трачко „бала“ без придјевског суфикса о потврђена је и код Прокопија6. Није искључено да овај топоним има везу са придјевом „шаренкаст“ (Шаренкрш - Цецуне: Баљица), што упућује на помисао да се у селу гајио „баљаст во“ или „баљаст коњ“7. Напомена: У грчком језику (сгрч.јез.) ,,Balios“ значи „шарен“, а исто тако и у стфр.језику ,,baille“
С
1 2
3 4 5 6 7
Цвијић: Насеље I, LXII, види: К.Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Нк„ Бгд, стр.82, 283, види: С.Новаковић: Село Глас 24, 1891, види: К.Јиречек: ИС, II, 1952, стр.157 Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.144 види: Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880., страна 43-45 „Нова Зета“, 1889, св.ХП (Народна пјесма „Станојева Стана“ П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1971, стр.103-104 П.Скок: Навед.дјело, стр.103 -
214
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
(„cheval baillet“ је „коњ бјелаш“, односно коњ „црвенкасто бијел“. „Баљаст“ се може односити и на осталу стоку: овцу, козу, итд. пр.М.О.). На Баљу су топоними: Ступе, Јаворовице, Ковчези (Ступе - њиве, Јаворовице - шума јаворова, Ковчезиков: ковач, Мурва - греда за прелаз, Гуњаје - спремање гуњева, Убао - убли (извор), Кошарарина - стаја за стада, Теферич - мјесто за разоноду, забаву, разговор8. Село Сеоце припада Злој Ријеци. У Скадарском дефтеру 1485.године исписана су следећа имена сељана: Рера, i biri i Pavlos, Vukota, i biri i Vukces, Dragach, i vellai i tij, Melko Nenada, Dobrashini, i vellai i tij, Ostoja, i biri i Nikolles, Andrija Nikola, Rajko, i biri i Pavlos, Bogdan Ivani, Radici, biri i Stepiqit... U Defteru, pod brojem 290) upisani su sledeći stanovnici Seoca: Radashini, i biri i Nikolles, Vukota, i biri i Manit, Cjura, i biri i Andrijas, Margjini, i biri i Vukces, Milani, i biri i Vukotes Vuciqi, i biri i Ollivirit, Vusani, i biri i Nenades, Vlatko Stoviqi, Zhivko, i biri i Cspes, e veja Stoja, Stojani, i biri i Gervicit, Progoni, i biri i Radicit, Vuku, i biri i Stovishes, Novaku, i biri i Ivanit, Vukac Stepani, Noku, i biri i Vujes, Ivani, i biri i Radicit, Radonja, i biri i Stojes, Laici, i biri i Vukces, Gjuro, i biri i Vujes, e veja Vuja, e veja Radosava, Vuciqi, i biri i Dragashit. Ostali pregled iz Skadarskog deftera: shtepi - 30, te veja - 3, ispexhe - 768, gure (barre 15) - 450, theker (barre 8) - 160, tagji (barre 5) - 70, mel (barre 2) - 40, lini 15, taksa e primeve -18, taksa e bleteve -16, taksa e druve - 60, taksa e barit - 150, bidati i derrave - 15, shuma 1762.9 ( Сеоцеје преживјело турске навале 1614.године. Имало је јаку концентрацију војника под кнезом Оташем Николиним, који је очекивао поход од Плава и Гусиња низ клисуру Сућевску. Отуда има и 190 војника. Испада да је свака кућа, њих четрдесет, давала 3-4.војника. На клисури - Сућевској - Ота Николин, кнез и харамбаша, чекао је, на најтежем мјесту, огранке Арслан-паше, који је водио седам санџак-бегова од Призрена, Пећи, Дукађина, Качаника, Елбасана, Задрима и Скадра. То је онај четовођа који убија кнеза Иваниша у Ровцима што је продао Стану и Станоја, кнеза, бегу Љубовићу, кога убија Оташ Николић са одабраном четом Васојевића10. Политичке и војне прилике запљуснуле су ово село у Васојевићима. Живо су, а нарочито Никола Оташев и Оташ Николин, као и кнез Станоје, учествовали и на Морачком и Кучком договору (Никола Оташев, 8 9 10
Напомена: Елезовић, Тиктин, Пасцу и Шкаљић су подоста писали о овој етимологији - пр.М.О. Selami Pulaha: Defteri... 1485, Tirane (1974), str.115. Напомена: Станојеви потомци: Ђоровићи, Маројевићи и Драгнићи - пр.М.О. -
215
-
Милош Осшојић
војвода) одупирући се огромној војсци од 50-60 хиљада оружника. Било је и православних уз Арслан-пашу. Примјер: Доста Губеринића примило је ислам и пришло Арслан-паши. Елементи издаје, у нешто каснијим временима, присутни су и код Зека Губеринића, који је био турски барјактар на св.Петра Цетињског (Турски: барјактар ћелеш), а који је, заједно са Куртом Обрадовим, убио хајдука Божа Вешова, дједу војводе Миљана Вукова11.
11
види: Михаило Лалић: Лелејска Гора, објашњења на крају првог награђеног романа Његошевом наградом), види: Старине, XII; сравни: Ј.Томић: Политички однос Црне Горе према Турској 1528-1684; х) види: Епска пјесма Марко Вујичин(1527/28) - „Што год има на Кому хајдука, то дочека Турке са М охача (Моача)“. Стихови су опоненти пјесми књаза Николе „Од када ти Данилова рука први барјак даде...“ види: (,,x“): Јован Томић: Црна Гора за Морејскога рата“, Прилози у Млетачкој архиви, 1, LXX, стр.290. -
216
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О
ућеска
ућеска је подавнији словенски или српски топоним. Поред поменутог назива, зове се још и Сућевска. У новије вријеме чује се, под утицајем недавне ратничке пјесме, и Сутјеска. Изворно речено овај топоним је само двоје: Сућеска или Сућевска. Сућевска или Сућеска се налази између оронима (назив планина) Превије, Јериње главе и Баља. Између ових, некада црних, планина протиче ријека Лим. Сућеска је дио некадашње Черне Горе, Добре Ријеке и Злоречице. Она је, својевремено, била шумовита. Припадала је, као и остали дјелови око изворишних крајева Лима, римској провинцији Трансмонтани. Касније, доласком Срба на Лим, она улази у састав Загорја, Рашке и Сербије, односно Србије. Током средњег вијека, ван жупа Будимље и жупе Плав, Сућеска је припадала Горској Жупи, односно Доброј Ријеци или Злој Ријеци, која је, у ствари, дубрава, долина, дубодолина или дуљебица. У периоду Деспотовине, почев од 1427-1457, јавља се топоним Јериње главе. Он упућује на Гркињу Јерину, од рода Кантакузена, а која је жена деспота Ђурђа. Ова Гркиња, према подацима, удата је за деспота 1414.године. Српски народ, односно Васојевићи, који су живјели на домак Соколовине, односно у близини ушћа Злоречице у Лим, правио је огромна утврђења по горовитим главама. Он се спремао, махом кулуком, да се одупре навали Турака. Како је кулук био тежак посао, народ је све тегобе приписивао Јерини. Она је, у схватању народа, била обијесна, зла, проклета. Људи су, у овом судбоносном тренутку, градећи шанчеве или трапове, односно утврде, радили о свом „круху и руху“. Иако је очекивала свирепи бич Турака, иако су јој сина ослијепили освајачи непрегледног „Аравијског мора“, народ јој је појачавајући мржњу према Турцима, знао уз гусле запјевати: „Зло чинила Ђурђева Јерина, зло чинила, горе дочекала...“ Једна легенда из Васо-
С
-
217
-
Милош Осшојић
јевића, која је поприлично изблијеђела, везује Сућевску, односно Јериње главе, за погибије Срба приликом покосовске навале Турака на Лим. Ко је тада пао у боју са Турцима, а припадао је Деспотовини, односно Јерини, мјесто се назвало „Јериње главе“. Наравно, овај податак упућује да се то могло десити негдје око пада Медуна, кад је, вјероватно, пала под Турке и Зла Ријека (1455). Сућевска или Сућеска, поред Јериње главе, има још један значајни топоним. То је Соколовина. Раније, у доба Немањића, у близини Граца (Божиће), гдје су били и Младеновићи или Бранковићи, овдје је живио соколар Андрија. Ту, у Соколовини, потомци Бранислава или, по народном памћењу, Баја или Браја, живјели су, Бајице или Брајоте, односно Брајотићи. Одатле је, стицајем прилика, одсељено доста Соколовића. Његов брат је патријарх Макарије, заслужан за обнову Пећке патријаршије. Његово потурчавање спада у вријеме кад је и настао и топоним Реџов луг__. Реџо је био сродник Соколовића, а исту земљу наслиједили су Масловарићи, потомци лозе Брајотића. Сућеска или Сућевска је историјски топоним. У Сућевској је Саво Перов Масловарић - Брајотић, вођа васојевићког устанка 1876.године, рушио турске куле по Сућевској, Сеоцу и Превији. Тај васојевићки јунак, потомак опјеваног хајдука Вука Брајотића, односно Јована Брајотића који је „посјекао пашу у Дољане“, познат је као главосјеча. Он је „посјекао 18.турских глава“, а његов предак, Вук Брајотић, у разним сударима са Турцима и Климентима, посјекао је 74.главе. За његово име везано је Крчево у близини Берана (1709). Сућеска или Сућевска, гдје живе Масловарићи, Перовићи и Стијовићи, који су насљедници главосјече Милована Николина, који погуби 14.Турака у борбама, је клисура, тјеснац или кланац. То је тијесно мјесто, уско, дубоко, доста дугачко. Коријен топонима Сућеска је тесан или тијесан, односно тјесан. Како је мјесто Сућеска или Сућевска ждријело: сутијесно или сутјесно. Васојевићи су, послије 17.вијека, у фази подмлађеног јотовања, ово гротло, усјек, усјеклину између планина и окомитих литица, ову гудуру, процијеп, шкрип, шипило или богаз, назвали Сућевска. Тај процес, поред изложеног, текао је овако: Сутјес + наставак ка, уз прелаз тј у ћ, дало је Сућеска. У случају другог назива Сућевска, с из коријена тесан, као дијалекатска појава у васојевићком говору, је отпало и мјесто њега се јавља - в, па отуда и Сућевска. Кад говоримо о топониму Сућеска, која је у вези са поменутим синонимима, природно се намеће обавеза да, на упоредан начин, лингвистички, дамо поглед на сличне ријечи у индоевропској језичкој заједници. У руском језику клисура (сутеска или сутјеска) је -
218
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ушћелије или теснина, у словеначком сотеска, у српскохрватском језику сутеска или сутјеска је теснац (тјеснац), кланац, клисура, ждрело, гротло, усек (усјек), усеклина (усјеклина), богаз, гудура, продол (продолина), шипило, шкрип, процеп (процијеп). У француском језику је пассаге етроит или дефиле. У италијанском је стретто, а у њемачком Енге, Клаусе, Кламм, док је у енглеском нарроњ пассаге. Ова анализа показује да је Сућевска или Сућеска топоним словенског или српског поријекла. Сућеска, у Васојевићима, није једина клисура или тјеснац. Постоје неколико њих. Једна клисура је Кркор, друга Сућеска, а трећа је Тивран испод Берана, на домаку ријеке Љешнице, која је крајња граница територије или оронима Васојевића.
-
219
-
Милош Осшојић
РИСОЈА
рисоја је, као и остала насеља на Лиму, веома старо. Село је „опосуно“, окренуто сунцу. Налази се између Краштице (Крашчице), Слатине, Краља и Кобиљ Горе1. Постоји најранији период у топономастици Присоје. У области Трансмонтане, кад су по Загорју живјели Латини, оставили су спомен на своје доба. Тако, у Присоји, постоји Латинско гробље. Кад се већ одржало „гробље“, може се тврдити да је насеље бивало, с обзиром на окренутост сунцу, доста велико2 . Присоја, село покрај Краштице и Лима, односно ушћа Злоречице, припадало је Комској жупи, а раније, највјероватније, у доба јачања Срба, који су бивали прави и првобитни, живећи крај потока, у долинама и дубравама, настањивали су жупу Дебрецу (Даб: Дабар -а> о-Добар (Добра Ријека)3. Присоја, село опосуно, окренуто је од лијеве стране краштице и Лима према десној страни. Углавном, Присоја је пуна сунца, сјаја, светлости, неба. Она је, заиста, насеље топлине, сунчаности, наопослености, сунчевитости. На Присоју „удара“ вјетар источник, односно вјетар испод сунца са истока. Својевремено, у разговорима, Присојане су називали „сунчевићима“. Може се тврдити да је овдје владао мит огња и сунца4.
П
1 2 3
4
Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.137 Љетопис Попа Дукљанина, Титоград, 1967, стр.228 види: М.Динић: Српске земље у средњем вијеку, СКЗ, Бгд, 1978, стр.229; види: К.Јиречек: Историја Срба, књ.1, Бгд, 1978, стр.67; види: Милош Остојић: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, Ономастица Југославица, 10, ЈАЗУ, Згб, 1982, стр.165) види: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.361-362
-
220
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Кад вршимо етимолошку анализу, нешто друкчију од досадашњег угледног монографа и истраживача др РЈ Вешовића, ваља се задржати на многим лингвистичким и етнографским подацима. У рјечнику Микаљину „присој“ је „мјесто према сунцу“; у Волтиђијијину је „присој“, у Стулићеву исто „присој“, у Даничићеву „присој“5. Присоја је „село у Васојевићима"6. Постоје, дакле, ријечи: присојац, присоја, присојанин (напомена: У Белина и Вука - на присоју: присоје). Топографска имена облика Присоја нијесу ријетка. Присоја се јавља у Босни и Херцеговини7, Присоје - Кучи (Црна Гора8), Присоја сунчано мјесто у Кутима (Васојевићи); Присоје - Дробњак9; у Далмацији (Сињ, Сплит, Корчула); Пољица (Присоје10); три мјеста у Србији (Јагодина, Рудник, Ужице, Гласник 61, 153)11; Присојина - Истра, Немањић, 1884, 54; присојкиња - змија, присојница - змија; у народним пјесмама често се спомиње присојкина12 (присојница); у Светостефанској хрисовуљи 9; село Присојник - исправе деспота Стефана. Чим се, дакле, јавља то име у многим мјестима у XIV вијеку13 (код Даничића), природно је да је село Присоја, на Лиму, у Васојевићима била уобличена баш током тог вијека или нешто раније14. Топоним Оканића Бара не зове се Окомића Бара („М“ - је неодговорно уметнуто - пр.М.О.). Оконића Бара долази од ријечи „ока“. Зашто истичемо именицу ока? - „Оканица“ (,,Оконица“) је суд од оке. То је мјера већа од литре. Ријеч „окаш„ је „кантар“, који мјери на оке. Лан се, у Присоји, обично продавао и товарио по окама. Од Кома, на Присоју, биле су „товарнице“. Отуда два топонима: Товарница - Краље (Вјетрошевице) и Товарница (Присоја). Товарнице су биле познате током XIV вијека, а нарочито у доба цвјетања Дечанског метоха. Мјерење за товаре „бастаха“ вршено је „очимице“. „Окон „ се налази у руском, чешком, словачком, пољском. Мјерење на оке није било тајно. Срби су се, у току „товарења, налазили на „испомоћи“, односно на „скупу“. Отуда од очигледних мјера (,,ока“) и 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Гласник 11, 135 Гласник 40, 21 - Етнографски зборник 5, 606 Ет. збор. 5, 1281 Гласник 40, 21 Е т.збор.4,393 Збор.за нар.живот, 8, 191 Исти 4, 191 Вук I, 553; Вук, Народ.пјесме 1, 282 Гласник 11, 135 види: Рјечник хрватскога или српскога језика (обрада Т.Маретић), Дио XII, ЈАЗУ, Загреб, 1952, стр.139-140
-221
-
Милош Осшојић
топоним Оконића Бара15. Риба, нарочито слатководна, била је заштићена и товарена је од мора па чак и од Плава. Ријеч „јесетра“ упућује на „слатководну рибу“ која је хватана у Лиму, Злој Ријеци, Плавском језеру, Краштици. Све је „кантарисано“ очигледице на оке16. У Присоји су Срби сијали овас. Отуда топоним Овсине. Апелативна именица „лаз“, настала у току М.вијека, путем „крчења“ основ је за топоним Лазине (лаз+ина: лаз+ин-е - Лазине). Брежине долазе по именици брег+ине = Брежине (г испред и даје - ж).17. Именица Клече долази од „клека“, Барице од „бара“ (бара: болото - блато), а Кобиљ Гора упућује на кобан: пољско-Та1пу, zlowieszczy: руски језик - коб - зло = hudee.18 Антопоним Оконић, нагледивач или кантарџија товара робе: рибе или пак осталог, није никакав Климента. Ту се Др РЈ Вешовић „пребацио“. Он није пошао од имена Ђуро. Ђуро је хришћанско име и од Ђура потичу многа српска, хришћанска, презимена, Лопаћани, на примјер, по једној записаној елаборацији, имају свој патроним. Он се зове Ђуро. Дакле, није Ђуро Оканић Климента. То је измишљеност извјесног неупућеног памтише - информатора. То би испало, према 1935.години, када је Вешовић писао „Племе Васојевићи“ негдје 1635.године. И ту је направљена историјска грешка. Кнезови Дабетићи јављају се 1614.године. Оташ Николин је кнез Васојевића. Тада је Лале Бојов из Досуђа (1614) био „подвојвода“, „горњокрајац“, а војвода Никола Оташев (1550-1633) кога замјењује Руслан, војвода и представник Васојевића код Антонија Бернарда у Задру (1658), а коме је син Селак (Никола - Коле), објешен 1692 у Скадру, наводи о 9.пасова др РЈ Вешовића нијесу тачни. Да нијесу тачни, служи податак: Томаш Батрићев, предак Лекића (Делетића, односно Томашевића или Батрићевића (Батрић - Батрићевићи) јавља се 1633.године и на Косову и Биограду као покретач отпора против Турака. Он је 1614. био кнез Параносјенице (Глуди - Гладе Краље). Тачно је, заиста, да су Дабетићи: Оташ, Руслан, Станоје, Томаш Батрићев, убили и разурили Ђура Оканића али не прије 9.пасова (Рачунај: 9 х 33,33 = 1635). Тај податак или истраживачка „оплаза“ 15 16 17 18
П.Скок: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, књ.И, 550-551 види: П.Скок: РЕХСЈ, том I, стр.776 Радослав Бошковић: Основи граматике (упоредне) словенских језика, фотика, НК, Бгд, 1968, стр.82 види: Владимир Даљ: Толк.слов., Петровград - Москва, 1881, 126-127, види: Јан Њиерзбицки, Њарсзава, 1985, стр.67
-
222
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
има штетан утицај на образовање човјекаЈер је у својој бити „обмана“19. У Родословним „читуљама“ Остоје Лалића испада слелдеће: Остоја Лалић (1783) - Вукајло (Вокајловица - Присоја) рођен 1741 Радоња (1699-1692), Манојло (1650), Стањ (Станоје - 1612) - Оташ Николин, кнез и харамбаша 1573, а Никола Оташев 1550-1633. Овај родослов јасно указује да је погрешно уписано 9.пасова и да се разур Ћура Окоњића десио много раније. Разур Ђура Оконића обавио се у доба Оташа Николина и погибије његовог брата Станоја, кога је издао кнез Иваниш из Роваца Љубовићима из Мостара. Догађај опјеван у пјесми „Станојева Стана“. Постојала је извјесна спрега Оконића и Иваниша са Љубовићем. Та спрега је условила да Оташ Николин и Комнен Колев изврше освету: Убију Иваниша и Љубовића у Мостару. Присоја, село у Васојевићима, од давнина је, као у Злој Ријеци насељено Дабетићима, када се помиње Смиљ Дабетић, соколар (Лиљан - Љилановић), 1285 - 1349 (Напомена: љиљан = „гороцвијет“. Он је, углавном што „крин“ и „соколар“ га носио на прсима као знак „владоуштога".
19
Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело стр.137; види: Старине књ.ХП. Relatione et.đescriptione del Sangiacato si Scutari, 1614, str.108. сравни: П.Ровински: Черногорија, I, стр.809
-
223
-
Милош Осшојић
П
еовац
ело Пеовац је старији топоним испод Комова. Налази се између ријеке Краштице, топонима Краље - Божиће (Дубачка глава) и Пехова, који дијеле Коњухе (коњ: Коњуе - Коњухе (14.в.) - Коњуси (14-17.вијек) и Вјетошевице (Краље - Обло брдо). Пехје историјски топоним. Помиње се у Дечанској хрисовуљи у фази „замеђавања“ (међа: „међице“ - међаш). У Васојевићима, поред „међаш“, говори се и „медњик“. У Дечанској хрисовуљи, поред многих мјеста, помиње се „А
С
Комами мегју Вјетрошевице... Велии ПехБ44.1
Пех (Пео - Пе: соха - сова - соа) јасно упућује на чињеницу да је - х прелазило у - о. Отуда Пео+ов+ац = Пеовац. Ова појава (соха сба (сое) = соја (,,Сојеница“) = „сбха“ запажа се у - ие, балтслв., свеслав. и прасловенском језику2. Оближње село (топоним) је Конуе (Коњухе: Коњуси)* имало је ергелу краљевских коња. У селу су се хранили и тимарили коњи. Коњух је, заправо, старословенско име. Али, како је „пех“ (=„коњ“) мађарског поријекла, у сваком случају „туранског поријекла“, добивеног из персијског језика, пасиште испод Ставне, односно Комова, гдје су, свакако, тимарџије (храниоци коња) бивали и Мађари, коса (ороним) назват је Пех. У земљишним књигама налази се презиме и топоним Пеовић и Пеховац (Главица - Црквина - Трешњево). У истом селу Расоје може бити и соха - пр.М.О.)3. 1
2 3
M onum enta serbica spectattia histiriam Serbiae, Bosnae, Raguslii, Beč, 1850, 96; види: Др P J Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.136-137) П.Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, 3гб,1973, стр.301 види: Етног.зборн.УШ , стр.57
-
224
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У великоруском језику „пехатБ46се дово ди са „толкатБ“. Не може се, у етимолошком смислу, искључити „насил но“ нити пак „соватБ силои,,. ,,IIexb“ „вв1ражает“ и име „толчка“. У пољском језику „пех“ (,,пецх“) је „малер“. „Толк“ („пехатв“: П ех) значи „зло на зло“ и „врагна ђавола“ („толк“: „тлак“; тук: ,,утук“). У објашњење именице „пех“ (=коњ) ваља напоменути „трљење“, које се обично дешава уз „жуљеве“ на гумнима помоћу коња (вршидба: трљење). Ово трљење вршио је „тлачитељ“ (в.праслав.“толка“: ,,тлака“). У свим сеоским радњама (употребљавани су, за вријеме мобе, кулучења, коњи (,,пех“). Кулучари, руководећи коњима (пех: Пехо - Пео - Пеовић Пеовићи - Пео (Пех+ов+ац) је основа за топоним Пеовац.4. Топоним Товарница (товар: товарница - Товарница везана је за радњу товарења. Кад наиђу „бастаси“ („поносници“, они истоварају једну робу (товаре), а другу опет „товаре“ и иду даље на одређена мјеста која се зову Товарнице. Товарница има у близини Вјетрошевице и Пеовца (Товарница) и Товарница - Присоја (Краштица). Товар је терет за коња (=пех), магарца (,,осла“) или пак за кобилу. Товарнице, које напомињемо, су „складишта“ (товарник: Товарница). Напомињемо неколико имена везаних за топоним Товарница: товар - терет за коња или магарца; товар Товор) - терет уопште; товар - магарац (осао); товарица - магарица = товер; тбварски - магарећи, товаруша - кобила; тар - (мађ.јез.) - терет, тарнок (мађ.јез.) - складиште; лит.товоорас - посуђеница из словенског језика; рум.јез.“тар“ - терет, итд. Све ове напомене наћи код Елезовића, Миклошича, Бруцнера, Младенова, Тиктина, Boisacqa, Меуега, Васмера, Korscha, Педерсена, Иљинскога, Елкина5 . Топоними Зулев жар (зул: зулум (буг.јез.) упућује „зло“ (,,зао“) на нешто рђаво, опако, злобност, злобивост, злоћу (ђаво), на нешто косо, стрмо, грубо6. Постоји и један топоним муслиманског поријекла. То је Шеов гроб. Кад је Злоречица била Гусињска нахија, Шео од кога су Шеовићи, одузимао је земљу раји и скупљао десетак и четвртину. Он је у Кутима (Зла Ријека) имао своје „поље“. То „поље“ зове се Шеово поље. Као му је бивало мало да купи десета и трећину по Злој Ријеци, 4
5
6
Владимир Даљ: Толк.слов., П-М ., II, 1882, стр.106; види: П.Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Загреб, 1973, стр.518; види: Jan Wierzbicki: srpskohrvatski rečnik, Varšava, 1985, s.94 Етимологические иследованија 2, 1962, 116-129; види: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.485-486; види: Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело, стр. 136-137 П.Скок: Нав.дјело, стр.642, 665 (насиље...). Др.РЈ Вешовић: Нав.дјело, стр.136-137 -
225
-
Милош Осшојић
настојао је да данак купи све до Пеовца. У вријеме похода Хасан Хота хајдучке дружине из Зле Ријеке убиле Шеа (Шеово Поље: Шеов Гроб), Асан-бега (Асанбегов Луг) и Шабан-бега (Шабанбегов Луг). Тада, убијајући харачлије из Гусиња, настао је на правцу Цецуне Кути топоним Остојин Мост. Тврди се, према памтишама, лако су се купиле тада Кути, које су већ 1854. биле „овчарско насеље“ Цецуна и Ђулића. Насред села била је подигнута Зидница (Зиданица = задница - Задница). По убијеним беговима су презимена: Садијићи, Шабанбеговићи, Шеовићи, Асанбеговићи, Лаличићи (Ибровићи = Лаличићи)7. Ранији назив (топоним) је Дуваџик. Касније се назвао Радуновац (Радун+ов+ац = Радуновац). Име топонима долази по имену (патрониму) Радун. У родослову (саопштио Михаило Лалић) се истиче родословна лоза: Михаило-Тодор-Нико (Никола-Ницо) - Тодор - Радун - Оташ - Радоња (Лала). Некадашњи Дуванџик (отета земља од чипчије Радуна) године 1838. прешла је у посјед Радуна Оташева. Иначе, Оташ је син Радоњин (Лала), а брат му је Вукајло (Вукајловица - Присоја). Радуновац је преименован у Књажевац гдје се налази црква (саборни храм) посвећен светом Архангелу Михаилу8. Има мањих топонима и они ће ући у Ономастички рјечник Васојевића. То су, углавном, микротопоними.
7
8
Д р.РЈ Вешовић: Топоними села Пеовац и Кути, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.140 (Кути), 136-137 (Пеовац); види: Марко Миљанов: Сабрана дјела (Злоречица - Г усињска нахија), „Ј1уча“, Титоград, 1967.године види: Др.РЈ Вешовић (Андријевица) Племе Васојевићи, Сарајево, 1935., стр.137
-
226
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
О
алевиће
алевићи су веома раније село. Налази се између Краштице (Каршчице - Кршчице), Присоје, Пеовца (пех: коњ) и Краља. Оно Салевиће - је „мочварно“ земљиште. Краштица увијек на тај дио земљишта наноси, у вријеме поплава (*клеу: *клоу) муљ, блато. „Сал“ је првобитно означавало „блатну боју“ (,,блатно-жуту“) . Како су Салевићи средишно мјесто двију продолина (Зла Ријека: Краш тица), ваљало би поћи од свесловенског „свл“ и „сал“. „Сал“ је поствербал од „слати“. У питању је „Поклисарство“, односно „посланик“ (,,посланство“). Од поменутог није далеко „гласник“ (,,објава“).12 Одавде, из Салевића, путем „товара“, слате су објаве за „со“, која је стизала преко Комова, Вјетрошевице, Пеовца, Присоје. У сваком случају „обЈаве је слао“ (,,шиљао“) писмом или посланицом „пошиљалац“, односно „началник“3. Неприхватљиво је тумачење Др.РЈ Вешовића да је село добило име по Сали-аги из „чивчијског доба“ или пак из појединачних и краткотрајних упада Климената. Име Салевићи је старије и односи се на доба трговачких веза Рашке са Приморјем, јер је од тада, низ Лим и од Медуна, преко Комова ишла стална трговина4. У топономастици, односно ономастици, према имену Саво постоји хипохористик „Сале“. Али, Др.РЈ Вешовић, искључујући Србе (Васојевиће) са Лима, све подређује једном центру (Лијева Ријека) која је једном звата „Јагњечарица“5.
С
1 2 3 4
5
види: П .Ј .“одлекаћ“ Потврде: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, I, стр.565; Исти: РЕХСЈ, ЈАЗУ, 3гб,1973, т.Ш , str.280 (,,slati“), 303-304 (stas-салт - močvara, storus.sal, lot.sal, lat.sal) П.Скок: Нав.дјело, стр.280 Рад, књ.37, 1876, стр.18 види: Ст.Новаковић: Брсково, Дан, Царина у св.Спаса...: К.Јиречек: Историја Срба, књ.1, Бгд, 1978, стр.75 Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.36 -
227
-
Милош Осшојић
Топоними Брежине (од „брег“: Није ,,Бријештине“), Барице (блато: бара) Лазине (лаз - 14 в.), Вотњаци (вотњак: воћњак), Свилаје (Салевиће, Присоја) долази од продаје „свилених тканина“, од крпа које се мећу на ране, од „свилених кошуља“ (свила: свионица свилница). У питању је, кад се говори о Салевићима, да је то трговачко мјесто. Етимологију „свила“ (буг.јез.) објашњавали су многи етимолози6. Има и других топонима које Вешовић занемарује. У питању је типоним Крбла, Круг, Бандовића Мост. Крбла долази од „велики кабао“7. Круг је „заокружена земља“8. У питању је предсловенска и предримска ријеч9. Док Дураци (Ђураци: Ђурачки поток-хидроним) упућује на Ђураке (Ђуро - Ђурак: Ђураци). Тај појам, захваљујући пантишама (1935) аутор „Племена Васојевићи“ могао је објаснити или упутити макар на „нароцку етимологију“ (Глагол „брецати“: Брецина Њива - Присоја могао се исто тако протумачити. Он је остао без етимолошког објашњења као и топоним Ђураковац (Ђурачки Поток). А у питању је „осорљивост“, односно викати (брецати: брекати (-к>ц) на кога. То је, дакако, доба кад је кмет, у доба Немањића (меропх или отрок) морао радити и кад се над њим морао неко „натрескивати“. „Брека“ долази од глагола свесовенског и прасловенског „брекнути“. (Напомена: Узгредна напомена се излаже како би се указао колико др РЈ Вешовић површно радио макро и микро топонимију појединих села са горњег тока Лима10). Топоним Бандовића Мост има историјско и лингвистичко значење. Историјско значење: Први војни старешина на ову страну Кома је Јован Бандовић, а први барјактар, опет, на ову страну Кома је Драг-Лала. Звања су им дата од Чолак Антића. Лингвистичко значење је, уједно, везано и са историјским. Вили са Кома се каже: „У кога се понајбоље надаш? У два брата, у два Дедовића, у два брата, у два Бандовића. „Банд“ је у вези са „страном (банд: застава = барјак). Топоним, односно топоним - хидроним је настао од „бан“ (тал.“бандо“ - 13.вијек; Бандо је од старолатинског ,,banum“ (986). Многа етимолошка значења у вези „банд“ (13-16. вијек) дали су Кушар, Рад 118, 24 (25); Храсте, БЈФ 8,26; Плетершник 1,11, 300; Миклошич 7, 36 НЖ, 7,315; Крониа, ИД 6; РЕЊ 292.СЕЊ 1, 42. ДЕ 424, 425. ГМ 26; Слањски, ПФ 8, 527-35 (цф.РС 8, 355); АРЈ 1, 60.171.172.8,306). 6
7 8 9 10
Лескин: ИФ 31, 46; Елезовић 2, 208; Миклошич 331, 339; Младенов 572; Локотсцх 1878; Тхумб, И Ф 14, 357); види: П.Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.372 ( t.III). види: Код Бруснера, Јокла, Баилланта, П.Скока: РЕХСЈ, стр.194, т.П П-С, II, 213; Мецојевица (meces: maces) упућују на цер (ариш) АР, 6, 548; СЕЊ 2,1 види: Петар Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Загреб, том I, 1973, стр.206 -
228
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Г
ЈГУДИ
раље, под Комовима, поред топонима Равно Краље, Сјеножета, Обло Брдо, Вјетрошевице, Костурница, Гњили ПоF tok и Чука има и топоним Глуди1. Топоним Глуди долази од именице Гладе (а - о - у) што је дало Глуди. Дио села Краље је Глуди гдје се, у чобанским колибама, покривеним лубом, односно кором, клала стока. Коријен „глу“, унакрштањем од „глава“ (,,глубања:лубања“) упућује на „костур“, а он може бити и људски и животињски. Отуда, код ЈТалевића и Протића, топоним Глуди (Глуде: КОСТУРНИЦА). О овом етимологисању видјети: Рјечник хрватскога или српскога језика.2 Топоним Костурница упућује на инфинитив „глодати“ (о>у), односно на презент „грбђем“3. У великоруском језику „ оглодбн “ су остаци од „ ђдбл “ , односно „обједи“, од „гриска“, од „одглодане кости“4. Није нимало спорно да су Глуди некадашња „костурница“. Она је, свакако, везана за пастирску колибу у којој се клала стока и обављало заједничко обједовање, у којој је било кости од главе, затим огрисци и многобројне кости (кост: оглод - пр.М.О.). 1
2
3 4
Лалевић - Протић: Васојевићи..., Насеља, књ.У, СЕЗ, СКА, књ.П, (уредио Др.Ј.Цвијић), Београд, 1903, стр. 55.; види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.135-136 Ед.ЈАЗУ, Загреб, 1880, 3 и 141; види: W.Mever - Lubke: Romanisches etymoIogisches W 6rterbuch, Heilderberg, 1935, 1983; види: Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, II, 1972, стр.322. види: Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, И , 1971, 571 Владимир Даљ: Толковиј словар велико русского језика, С-Петербургв - Москва, 1881, стр.571
-
229
-
Милош Осшојић
У руском језику присутан је прелаз самогласника - а у - у (Нура: нура; Нори: Нури. Нора, углавном, одговара именици „мурн“5. Podaci о naselju Gludi о kome је dato etimološko objašnjenje poznati su iz 1485.godine. U Skadarskom defteru stoje ove potvrde: Imena žitelja i njihovih obaveza: Dabzhivi, i vellai i tij, Vuku, i biri i Vukashinit, Branko, i biri i Progonit, Vuku, i biri i Vlatkos, Radic Stepani, Brajoti, i biri Nikolles, Vuksani, i biri i Prebilit, Prajaku i biri i Andrijas, Radici, i biri i Nikolles, Vucrini, i biri i Stojanit, Vladislav Ujku, Susha, i biri i Vukmanit, Stepani, i biri i Gojakut, Vuksha i biri i Stepanit, Milica Siromash, Radosla vi Siromah, Radici, i biri i Vukashinit, Milovaci, i vellai i tij, e veja Olivira, Bajca, i biri i Pljakut, Radonja Stojani, Brajani, i biri i Jovanit, Plava, i biri i Lleshit, Andria i biri Llešit, Stepani, i vellai i tij, Radosav Pepsalilji, Milashini, i vellai i tij, Mihaili, i biri i STepiljit, Radivoi Siromah, Radona, i biri i Bojkos, Treksha, i biri i Stjakut, Vladislavi, i biri i Nikolles, Radonja, i biri i Mihailit, Vukaci Siromah, Lleshi, i biri i Rajkos, Dimitri i biri brajces. Ostale obaveze: shtepi - 30, te veja - 3, ispenxhe - 768, gure (barre 15) - 450, theker (barre 8) - 160, tagiji (barre 5) - 70, mel (barre 2) - 40, lini-15,taksaeperimeve- 18,taksaebleteve 16, taksa e druve 60, taksa e barit - 150, bidati e derrave 15, shuma 1762. Gludi su svojina Lekića: Vaso-Stefan-Božina-Đole - Leka-Miloš-Deleta-Otmič-Tomaš-Batrić (Nakon Nikole Otaševa Tomaš Batrićev se 1633.godine javlja kao pokretač borbe protiv Turaka u Srbiji (Beograd i Kosovo (Gračanica). Nakon njega dolazi Ruslan, vojvoda (1658).
5
Примједба: Објашњење дато у топониму Мурина - М .О.
-
230
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
РАЉЕ
З
ко говоримо о Васојевићима од помена до данас, као великом српском или црногорском племену, онда нам, са становишта лингвистике, односно ономастике, топоним Краље постаје један од основних споменика духовне културе на објашњавање оронима Васојевићи. Срби, поникли из прасловенског простора око Поружја, населили су се почетком VII вијека на „вододелници“ Адрије и Дунава. Ту, на „вододелници“ прави и првобитни Срби дошли су у додир са Диоклитијом и утврдама Византије. Источна граница Диоклитије била је, у односу на Србе из унутрашњости, „у шумовитом оквиру лимскога краја“. На том простору, крају или области, постоје Васојевићи „међу високим планинама и огромним Комовима“. Тај ороним, географско-лингвистички речено, припада трима сливовима: Лиму, Тари, Морачи1. На том „крајишном“ простору постоји топоним Краље. Он се састоји од апслативне именице „краљ“ и суфикс „е“ (краљ+“е“ Краље). Постоји и други облик: Краљи („краљ“ + „и“ - Краљи) као „капетанија“2 . 1
2
Трубачев О.Н.језичке везе и култура Словена, Келта, Иранаца и Индоаријаца, БЈА 5, Ан СССР, 1982, стр.14; види: К.Јиречек: ИС, 1 9 7 8 ,1 том, Бгд, стр.5, 65, 67; види: Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.9, 13; види: Милош Остојић: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, ЈАЗУ, Згб, Ономастика Југославика, 10, 1982, 165 Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, свезак 21, Загреб, 1901, стр.459; види: Власник, 40, 21; види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935
-231
-
Милош Осшојић
Топоним Краље је веома стар. Он је настао од XI - XII вијека. Постоје два периода у стварању овог топонима: први је везан за претхришћанску титулатуру Срба: „владика“ („влад“, „власт“; „поглавица“, „старешина“ - „жрец“ од „жрти“ - „славити“, „старац“, „дјед“ - то је раздобље VII - X вијека када су наши преци, расути по котлинама „вододелнице“ Адрије и Дунава, били пагани, вјерујући у божанства и идоле).3 Ова титулатура наставља се на старосрпску властелу: „челник“, „чело“: „челик“, „начелник“, „војвода“, „војсковођа“ (,,стратег“) „господин“ или „господар“, „владимерас“ Владимир Велики 980-1015). Да би се погодио срећан израз за претхришћанску словенску титулатуру, који би се прилагодио дотадашњој словенској управи, било је потребно осигурати и смислити ријеч која ће имати права да уђе у језичко благо4. Топоним Краље је продукт друштвене и државне терминол о ^ је Срба од IX - XII вијека. „Владика“ или „владар“ („волођ“: Владати) је грчки „арџонт“ (=„басилевс“ = „краље“ = „кнез“ = „војвода“ = „краљевић" = „господа“ (=„Ја=судар“ = ,jac“ = „ас“ = „аш„. „Архонт („Басилевс“: ,,Краљ“) одговара периоду VIII-X вијек. „Владика“ или „владар“ на латинском је „дуџ“ (=„доминус“). Српска ријеч „властел“ одговара ријечи „арџонт“ (=„кнез“ = ,,бодар“). То доказују многе потврде историјске и лингвистичке природе) Мајнарић-Горски.5 3
4
5
А.Брикнер: О паганству код старих Словена, књига о Балкану II, Балкански институт, Београд, 1937, стар.61; види: П.Ж.Петровић: Старац и дед, Српски митолошки речник, Нолит, 1970. Бгд, стр.275-276; види: Успенски: Извјестија рх. инст.6, 1900, 216 и 10, 1905, 198 К.Јиречек: Словени, ИС, 1978, I, Бгд, стр.42; види: J.Rozwadowski: О Piervotnqin stosunku wzajemnyum jezikow baltiekich i slowianskihh, Krakow, V, 1912, стр.35; види: Никола Радојчић: Властел у Закону градском Номоканова Св.Саве, Глас САН, SSXCIII, 96, Бгд, 1949, стр.7 Грчко-хрватски или српски рјечник, Ш К Згб, 1976, стр.75; види: Братољуб Клаић - Рјечник страних ријечи, Матица Хрватска, Згб, 1978, стр.79; види: Владимир Даљ: Толковиј словар, С.Петербург - Москва, 1860, стр.27, Том I; види: Соловјев: Тесалијскије арцонти в IV вијеке. Бизантославица, IV. 1,1932, стр.150-174; види: Zachariae von Lingenhal К.Е.: Geschichte des grlachisch - romischen Rechte, 1892, стр.235-265-267, 335; види: F.Rački: Dokum enta historae chro - aticae periodum antiquam ilustrantta, M onum enta spectantla historiam Glavorum meridionalium, VII, 1887, str.89; види: П.Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, III, ЈАЗУ, Згб, 1973 стр.604-606). -
232
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Топоним Краље својим „коријеном“ или „основом“ уноси нас у средњовековну српску историју. Зашто? Одговор је јасан: долина Лима припадала је великом броју краљева - то су наиме, Стефан Првовјенчани („вељи краљ“: „први краљ“), краљ Милутин („дечан ски краљ“), као и цар Душан („млади краљ“: ,,цар“). Територија Васојевића, за и Краље, које је „оборио“ мјесто (Краштица), била је подуже „погранична земља“. Остаци те „пограничне земље“ према Диоклитији и Византији су топоним Крајиште („крај“, „Крајишник“) и утврде од зидова на орониму Зелетин („зеле“=„зао“, „тин“ = „зид“ = „плот“ - ,,преграда“). Титулатра у сличним областима означавана је називима из народног и каснијег државног права: владика, крајишник (кнез, жупан, господар: краљ = арџонт). Ова институција је, могуће трајала и у вријеме Комнена6. Топоним Краље (схј.“Краљ“, руски - корољ, чешко - крал, пољско - кол, стслов,- краљ) упућује на апелатив „цар“. Именица „цар“ („цар“: ,,cesar“) у старословенским документима замењује назив „краљ“. Грци су титулатуру ,,cesar“ која је уобичајена мјесто „краљ“, преводили са „Басилевс“. Грчко ,,basileus“ односно „базилеј“, није ништа друго него „краљ“. „Базилеј“ или „Базилије“ је властито име, које значи „краљ“. „Базилије“ је „Василије“ (,,Basileus“ ,,Василије“) има деминутим „Васо“. Име ,,Basileus“ у значењу „Василије“ представља старину и везује се од VII-IX вијека. Име „Василије“ познато је код Грка 867.године. Васојевићи, који произилазе из хришћанског патронима Василије (,,vasilenos“), односно деминутива Васо (=Василије) упућују на одговарајућу именицу „Васиљ“ (=Василије“ = „Василије“ = ,,Василмус“). У говору Васојевића - „ј“ прелази у „љ“: Јеворечани - Јеворечани - Љеворечани; Вруја; Вруља; тојага тољага). У презимену „Васољевић“ из 1284.године запажа се појава сљедеће процесуалности: Василије - Васо - Васој (-“ј“>„љ“) - Васољ Васољевић (<„љ“ < ,ј “ < Васојевић). Очигледно је даје овај антропоним настао прије 1284.године и да произилази из „Басилевс“ (=цар = краљ). Име топропонима прије 1343.године у Доброј Ријеци, Трепчи код Плава и Грнчару. То презиме нас овим редом: Лалић - Дабетић Раевић) = Раовић -= Гајевић) - Васојевић. Ако су Лалићи, који се помињу 1346.године Васојевићи, као што они јесу, онда су Васојевићи, чије је средиште (власт, моћ, царство, владавина, надмоћ) Краље, живјели на Лиму у доба цвјетања жупа. Кад су жупе изнутра атрофи6
Ђ.Даничић: Рјечник I, 1863; Београд, стр.452, 486 - 487; види: Н.Радојчић: Природа византиско-српске границе од XI - X III вијека, Бгд, 1932, стр.538-563; види: К.Јиречек: Историја Срба II, 1978, Бгд, стр.6; види: Петар Скок: Етимолош.рјеч.Ш, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.687-688 -
233
-
Милош Осшојић
рале, појавило се племе Васојевићи са својом територијом и правом народним: „Да се васојевичко држи од Ножице до Љешнице, од Бјеласице до наврх Ржанице, и црква Брезојевица која цвили међу турским градовима као љута гуја међу огњевима“7. Топоним Краље настао је од именице „краљ“, а ороним Васојевић потиче према ономастичким чињеницама, од 1Х-ХП вијека и његово „средиште“ се налази на Лиму, гдје постоји топоним Краље.
7
Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, с.21, Згб, 1901, стр.449-450; види: Братољуб Клаић: Рјечник страних ријечи, М Х, Згб, 1978, стр.155,1888; види: М.Вујаклија; Др.Радомир Алексић, допуњено, проширено и редиговано III издање; Лексикон, П , Бгд, 1980, стр.97, 104; види: Др Радомир Алексић: Речник страних ријечи и израза, Бгд, 1978, стр.44; види: В.С.Карацић: Српски рјечник, Виеннае, 1918, тл.82; види: Стјепан Ившић: Старословенска граматика, Згб, 1970, стр.44, 131; види: Div.Canp 12, 42; види: Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880, стр.43-45; види: др.Илија Јелић: Васојевички закон у дванаест точака, СКЗ, Бгд, 1922,61 -
234
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
П
а ра н о с је н и ц а
араносјеница је наследно добро у долини ЈТима. Добро, као првобитна територија, припадала је српском племену Дабетићима. Она је била својина читавог племена. Временом, заједничко добро је издијељено намножавањем рођачког становни штва (род: родим). Параносјеница је „дједовина“. Насељена је доласком Срба са простора Западне Украјине (Напомена: Два топонима: Дабе и Дабезићи упућују, уз скаске1 од Дабогу, у Русији, а следствено томе и наслеђивање идола („Бован“: „Балван“ -' „Бован“2 се налази изнад Краља (Карло Велики: Краљ - Краље) да су Дабетићи предбалканско племе, које се на Лиму, у мноштву племенских микросмоса, населило. Наравно, име Краље може доћи из подунавског простора када су се Срби, у овом случају Дабе (Дабог - Дажбог - Дабижив - Дабо Дабета - Дабетићи) упознали са навалама франачке војске. Остала је изрека: „Ко напада“, пита Карло? Добија осматрачки одговор: „Нападају Чеси!“. Карло Велики наређује: „Мобилиши пола војске!“ Међутим, долази тачнији извјештај: „Не нападају Чеси!... Нападају Срби...“ Карло Велики, у страху од Срба, великих ратника, којима припадају Дабе, наређује: „Мобилишите читаву војску!... „Сличну наредбу издао је у сусрету и са Лужичким Србима).
П
1 2
Arsh. slaw. Phil.5., 1881, s tr .ll, 166; K. Јиречек: ИС, 1952, књ.1, Бгд, стр.92 (упореди: Назив „бован“ у старим српским повељама, јавља се за дјелове земљишта, као и за села. Отуда и изблијеђела васојевићка пјесма (дјелић): „Биће боја кад баванаш дође. Гром га чува, а гром му помаже. Еј, ван грома другог бога нема...“А ко је тај „гром“?! - То је Перун (Перун: Перућица), врховни бог огња, грома, сунца. Чак и кад би се стари Васојевићи нашли пред пограничним Византинцима, клели су се овако: „Истина је!... Кунем ти се громом са небеса!...“ -
235
-
Милош Осшојић
Параносјеница је, у првобитном смислу, заједничка баштина (башта = отац). Она је, углавном, родитељско добро, што одговара „баштинцу“3. Родитељско добро, каква је била Параносјеница, имала је доста ледина, лазова, крчевина. Њива, на примјер, могла је бити лаз. У Краљима постоји топоним Двориште. Кад је очуван топоним „Двориште“ послије толико вјекова, сасвим је природно тврдито да је постојао и „двор“. Поједини двор, кућа за становање, коме припада и земља, звало се „село“. „Село“ је „насеље“ (латински језик: ,,sessio“). Ораница, у грчким законским споменицима, је ауро«;. Ta „ораница“, на којој је подизана „сјеница“ на већ издијељеном земљишту била је „изба“ са кровом од љемезја, које је прекривано думачом или сијеном са „сјеножета“, односно „сјеница“ је покрована „вршевином“ или „млаћевином“. „Изба“ (рус.“буда“) лијепљена је глибом, који је помијешан са „пљевом“ (,,млаћевином“).4 У околини Котора јављају се за село друкчији називи („вила“ = ,,nasale“). У старим српским повељама, као у Пољичком статуту, „село“ је земља једног иматника, што значи да „родитељско добро“ издијељено5. У Васојевићима, почетком XX вијека, кућа је „село“. Отуда у Забрђу топоним „Село“, Аџелате - „Село“, Цецуне - Више ,,села“). И мале куће (групе) звале су се село6. Мали или затурени дјелови села су се звали „заселије“ или „заселак“, што значи „иза села“, „више села“, „повише села“. Код Срба, односно у Васојевићима, ,двор“ није ,,curtis“. Има један податак чувен у околини Берана (Полица). Каже се ово: „Замаглио се вас“. Могу се изрећи два тумачења: „ввс“ - „село“ („вас“: ,,село“). Уједно, ако гледалац из Доњих Васојевића баци поглед на Ком, на маглу око њега, на вјетрове или пак „муње“, па каже: „Замаглио се вас“, онда постаје јасна пјесма: „Ком планина“ - цар планина (цар: vasileos: василевс). Код Словенаца је „вес“ и „вас“, у Чешкој „вес“, У Пољској ,,vies“. У давнини је сродно са „стткод“ - ,,vikus“7. Сјеница (Параносјеница) је „Прасјеница“ или стара, диобом од родитеља, колиба од грања. Колибе од грања, покривене сламом 3 4 5 6 7
Панченко: Извјестија арх, инст.1904, стр.112 и д. Сва лексика очувана доскора - види: Б.Лалевић - Иван Протић: Васојевићи, СКА, Насеља, СЕЗ, књ.11, 1903, стр.15 (,,кућа“) Јагић: Бањска хрисовуља, п.15, 23, Mon.hist.jur.IV, 65 ( 53) В, 29, А.З: V I, 201 Цвијић: Насеља 1, LXII и д. Рачки, Доц.1; M on .serb .il; Wiss, M itt.3„ 1895, 480
-
236
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
или сијеном, а у већини случајева думачом, личиле су на „гладе“, односно на пастирске колибе8. Поред пастира, овдје је било сељака везаних за земљу, сељака на удио“9. Маријан Болица 1614.године помиње Параносјеницу. Народне старешине, са бројем војника и кућа помињу се од Досуђа и Трепче (Мрата: Мар - Мартиновиће) до Трешњева. У Параносјеници је старешина Томаш Батрићев. Помиње се 1614-1633.године. То је вријеме Кандијског рата. Активно ради на побуни Срба против Турака. Стиже до Београда и Косова. (Параносјеница (Томаш Батрићев)10Активни родослов (Лекићи - Краље) помињу: Васо - Стефан Божина, Ђоле (Радован Лекин) - Лека - Милош - Делета - Чаран Отмич - Товаш - Батрић (брат: Вујо-Вујица) - Дабо (млађи) - Радич Рајич - Дабо (Дабижив - Смиљ (,,гороцвијет“) - Љиљан („гороцвијет“) - Дабижив (Дабо: Дабета - 1285-1315-1349). Активни родослов, састављен од „читуља“: саопштио Тодор Лекић, предсједник општине Пећ, 1922.roдине, познат по љепоти у народним „попијевкама“. Параносјеница је поткомско село. Припада сливу ријеке Краштице, која се улива у Лим заједно са Злом Ријеком11.
8
9 10 11
види: Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, III, 1973, стр.250; види: Др.Ј.Ердељановић: Стара Црна Гора, С.Љубве, Бгд, 1978, стр.794, 98-582; види: Регистар (Напомена: У Краљима постоји засјелак Глуди (а - у). Гладе (Глуди) су „сјенице“ (=колибе пастирске) С.Пулаху: Скадарски дефтер 1485. Тирана (1974), с т р .__; види: К.Јиречек: ИС, 1952, Бгд, стр.165, књ.П П.Ровински: Черногорија, I, 811 види: Краље - „Слобода“, Иванград; види: „Параносјеница“: „Слобода", Иванград - пр.М.О. -
237
-
Милош Осшојић
0
Ј1И О Ж 1Л А 1
С
ело Сјеножета је старије насеље у Васојевићима. Налази се испод горовитих Комова, Трешњевика и ријеке Краштице.
У XIV вијеку Сјеножета су значила „село“, а село, насељије или вас су кућа. Значи, кад се јавља „село“, у значењу кућа, тада је настало и насеље. У Сјеножетима главни микротопоними су „Села“, а затим, надомак Пелиновачке Главе, Жуњака и Јаворовог Брда, и „Мацурски пут“. У горњем дијелу Сјеножета је и Лашића Брдо. Ови микротопоними су од посебне лингвистичке важности јер упућују на Мацуре (VII - XII вијек), на кућу или село у М.вијеку, као и на ЈТашиће, огранак Дабетића, који се селе, према топономастичким потврдама, на правцу Цецуне - Сјеножета, Лијева Ријека. Ономастичка важност топонима ЈТашића Брдо је у томе што оно упућује да су се Васојевићи, у овом случају Дабетићи, селили са горњег тока Лима према Лијевој Ријеци и да је Лијева Ријека само насеобина Васојевића са Лима. Овај податак, у склопу других, указује да је колијевка Васојевића, у раном и средњем вијеку, као и за вријеме турског кастијског режима, била у долини Лима; у Злоречици, Краштици, око Плава, Гусиња и Врмоше, као и да је тај простор некадашња Дебреца или Дабар, односно Горска жупа. Сјеножета нијесу усамљен топоним. Она имају два облика: један је Сјеножет - други је пак Сјеножета. Године 1348. цар Стефан дао је цркви светог Аранђела у Призрену село Сеножештани. Углавном, Сеножештани је „село у старој српској држави“. Топоним Сјеножета, поред изложене потврде, јавља се у Босни, односно у Вишеградском старом Влаху као село и као земљиште над селом. У Истри Сјеножетица је поље, а у Босни, у селу Горанима височког котара, налази се један травни до или травник. Он се зове 1
Из студије „Пољопривреда у ономастици Васојевића“ -
238
-
Басојевићи у свијешлу ономасшике
Сјеножетва. Сличан топоним се јавља и код Увца као Сјеножета, а поток, који утиче у Увац, зове се Сјеножетски поток. Сви топоними имају своју старину, који за науку представљају изузетне споменике словенске језичке културе. Сјеножет, лингвистички казано, је сјенокоша, сјенокос, сјенокош. У украјинском језику синожат је косидба сијена; у руском језику сенокос је сјенокоша; у пољском сианозећ је косац или косач, односно сјенокоша или ливада, у словеначком језику сеножет је сјенокоша, у бугарском језику сенокос је косач сијена, а у чешком језику сеносеч је кошење сијена. У свим нашим крајевима има топономастичких доказа о Сјеножетима или сјенокосима. Најближи синоними, поред сјенокос, су косидба, косац, кошење сијена, травник, ледина, ливада, лука, острићи, откос, откосина, поткошан, стог и слично. Углавном, брдске ливаде зову се сјенокоси или сјеножета. Међутим, ниске ливаде, које се косе, које натапају (као око Берана) речице и потоци, зову се баре и обарци. Сјеножета, у Васојевићима, је манастирско власништво. У овом селу, слично у другим, живјели су сељаци. То су били себри и меропси. У повељи краља Владислава, године 1234., говори се о обавезама меропха. Они су, према повељи, морали „сено да косе док га не ставе“, а то значи док га не „сађену“. У повељи краља Милутина, 1320-1321, помиње се бедба која је што и моба. Изричито се каже: меропси ,да косе бедбу накосицом и спласте и здену. „Поред мобе или бедбе била је и замница. То је колективни рад сељака или меропха који обрађују властелинство о свом трошку. ар Душан, чланом 68, говори о обавезама меропха на манастирском властелинству. У овом члану се истиче: меропси су дужни да пронијару „замницом косе сена један дан“ и што „меропх уради, то и да држи...“ Сјеножета су косачко насеље. Ко је био баштинац, тај је косио - сточари нијесу били дужни да косе сијено сем ако су постали баштинци. Сточари, каквих је било око Комова, као говедари Вардиштани или Тудоричевци, чувари лакимије коња и кобила, имали су, поред осталих обавеза, као војници и ћелатори, да „косе сена три дни“. Ове обавезе су произилазиле из Светостефанске повеље. Међутим, у каснијем времену, Стеван Дечански, на свом властелинству или метоху, коме је припадала Добра Ријека, ослобађао је сточаре „од свију краљевских работа и преноса“. Пренос је значио товар, а мјесто гдје се преузима товр, гдје се растоварује, звало се товарница. Отуда топоним Товарница у Краљима, којима припадају и Сјеножета. У Сјеножетима, који су били надомаку сточара, говедара и „кобилара“, званих лакимијаша - војника или лакимијаша - ћелато-
239
-
Милош Осшојић
ра, односно ,јаћима“, ћерка сточара није се могла удати за ратара себра или меропха. Ако се нека дјевојка, стицајем прилика, удадне за ратара који оре, коси, жање или сије овас, просо, грах, раж или пшеницу, ратар не иде у сточаре: ћелаторе - лакимијаше. Његова жена, која је добјегла у село или кућу ратара, не поврће се сточарима, него се настањује у земљорадничко насеље. Тако су сточарке или чобанице кршиле закон и постајале сељанке. Оне су, свакако, биле одушевљене сеоским момцима - косачима. Када је бједба или моба, сјеножет или косач, коси узак откос или откос скољена, а кад није бједба или моба, кад је сјеножет на својој баштини, он шири откос. Из тог времена потиче и пјесма: „Једна коса ћера три окоса...“ Живот је, дакако, наметао и друга правила: Сјеножећанка, односно себарка, би, обично, опомињала чобанина својом пјесмом „Чобанине, питома планино, ол' сиј ноћас у вас по ђевојку...11 Ови производи народног духа присутни су, послије тока вјекова, и данас. Сјеножета су косачко насеље. Ко је био баштинац, тај је косио - сточари нијесу били дужни да косе сијено сем ако су постаи баштинци. Сточари, каквих је било око Комова, као говедари Вардиштани или Тудоричевци, чувари лакимије коња и кобила, имали су, поред остаих обавеза, као војници и ћелатори, да „косе сена три дни“. Ове обавезе су призилазиле из светостефанске повеље. Међутим, у каснијем времену, Стеван Дечански, на свом властелинству или метоху, коме је припадала Добра Ријека, ослобађао је сточаре „од свију краљевских работа и преноса“. Пренос је значио товар, а мјесто гдје се преузима товар, гдје се растоварује, звало се товарница. Отуда топоним Товарница у Краљима, којима припадају и Сјеножета. У Сјеножетима, који су били надомаку сточара, говедара и „кобилара“, званих лакимијаша - војника или лакимијаша - ћелатора, односно ,јаћима“, ћерка сточара није се могла удати за ратара себра који оре, коси, жање или сије овас, просо, грах, раж или пшеницу, ратар не иде у сточаре, ћелаторе - лакимијаше. Његова жена, која је добјегла у село или кућу ратара, не поврће се сточарима, него се настањује у земљорадничко насеље. Тако су сточарке или чобанице кршиле закон и постајале сељанке. Оне су, свакако, биле одушевљене сеоским момцима - косачима. Када је бједба или моба, сјеножет или косач, коси узак откос, или откос скољена, а кад није бједба или моба, кад је сјеножет на својој баштини, он шири откос. Из тог времена потиче и пјесма: „Једна коса ћера три окоса...“ Живот је, дакако наметао и друга правила. Сјеножећанка, односно саборка, би, обично опомињала чобанина својом пјесмом „Чобанине, питома планино, ол сиј ноћас у вас по ђевојку...“ Ови производи народног духа присутни су, послије тока вјекова, и данас. -
240
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Л И М Њ А Ц И У О Н О М А С Т И Ц И ВАСОЈЕВИЋА
-241
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОлАТИНА
латина је веома старо село у горњем току Лима. Она је, својевремено, била у саставу провинције Трансмонтана, а касније, појавом Словена, односно Срба, припада покрајини Загорје. Углавном, Трансмонтана и Загорје су једни те исти синоними и међу њима нема суштинске разлике, сем оне која је присутна у самим облицима. Слатина је била својина неког думвира Луција Луцинија. Углавном, он је могао бити, покрај лимитатеса, неки ислужени легионар, војник, официр или племић. У сусједном селу - Забрђу - била је, по прилици, нека декурија. Према томе, Лициниус Монтанус, чије презиме подсјећа на гору, планину, загорје, односно брда, или пак холмију, јасно указује да је Загорје дио брда и да је и сам римски грађанин био брђанин. Садашња Слатина не води поријекло од тих старијих насеља. Она је чисто словенска ријеч. Поставља се питање шта је то Слатина? Неки помишљају да њено име посједује етимон у синтагмама „слатка земља“, односно „слана земља“. Међутим, то је заблуда. Слатина је древни топоним. У Русији постоји мјесто које се зове Солотина. Та Солотина је, у ствари, Слатина. Самогласничка група „оло“ дала је на југословенском простору, по законима метатезе, односно ликвиде, групу „ла“. Ту, заиста, лежи читав чвор нашег објашњења. Сеобом Словена селила су се и имена из предбалканске домовине. Кад је, на примјер, талас Словена стигао у Румунију, становници из некадашње Слатине дали су име двјема Слатинама у Румунији. Али, како је се село, у ствари, група родова, то су се они, због етнолошке блискости, као и због будућих експанзија, прилично намножени, одабирали различите правце одвајања од основне масе. Тако се, на примјер, појавила Слатина у Подравини. Ово село, си-
С
-
243
-
Милош Осшојић
гурно, су формирали они Словени, односно Бужани или Дуљеби, који су се кретали према Хрватској и Словенији. Слично су учинили Словени из подунавског региона. Они су прошли Дунав и у данашњој Бугарској формирали село Слатину. Углавном, то су два крака, који су одвојени од основног стабла. Основно стабло кретало се према југу. Оно ће се опт дијелити: један „млаз“ ће кренути према Босанском Шамцу, Бања Луци, Сплиту и Дреновцу. У свим овим мјестима јавиће се села Слатине. Углавном, ова имена говоре да су Словени имали продор према мору, односно Сплиту. Главна бујица Словена, боље рећи словенско стабло, оставиће траг код Београда (Слатина), Ваљева (Слатина), Чачка (Слатина). Значи, поједини родови су заостајали и давали имена својим селима према селу или крају из прадомовине. Али, то није био разлог да словенски токови не крену даље. Они су стигли до данашње Рашке: ту су се и подвојили - један је пошао према Косову и продужио према Македонији. Отуда Слатине на Косову и Македонији. Други талас је отишао уз Ибар. Отуда Слатина на Ибру. Трећи талас је кренуо према Дрини и Сарајеву. Отуда Слатине код Фоче и код Сарајева. Четврти талас кренуо је уз ЈТим. Отуда Слатина код Пријепоља и Слатина код Андријевице. Касније, овај талас кренуће преко Кома. Отуда у Лијевој Ријеци Слацко крај села Птича. Затим ће, преостали етникум, кренути к Зети и оименити село Слатину у Бјелопавлићима. Све ове Слатине имају заједнички коријен у прадомовини и веома су сродне. Оне су једна етничка цјелина, без обзира што живе или постоје у различитим словенским подручјима. Сличне појаве десиле су се и са именима Вес, Рибница, Острог, Бијела рква, Самбор, Виница, Барановићи (Барановка-Барања-Беране), Косово, Драгобич (Драгобија), Кијево, односно Кујава, Васка и Бихор. Карактеристично је, у разним помјесним номенклатурама, појава топонима Вес. Вес је, научно речено, село, кућа, имање. Запажа се, слично Слатини, у Румунији код Бихора, као и током Тисе (Тисавасвари). Овај талас иде и к Словенији, Хрватској и Србији, па чак до Херцеговине. Значи, Словени су носили имена из своје прадомовине. У овом случају ваља истаћи топониме Стараја Вес, Нова Вес, Горња Вас, Доња Вас, Дуга Вас, Мања Вас, Прушка Вас, Глува Вас, или пак само Вас. Оваквих потврда има доста и оне су од значаја. Позната је чињеница да су Словени, идући на југ, сваком мјесту, гдје су имало застали, дали име из прадомовине. Према томе прадомовину Слатине, или пак мјеста (Вес/Вас), односно Острога или Рибнице, Бијеле ркве и Барановича, треба тражити на горњим токовима Буга, око Прута, на Дњесту, као и према Дњепру. У запад-
244
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ним дјеловима Русије, такође, има потврда за насеља са коријеном Буд или Буда, што, углавном, значи да је буда доње село, односно кућа, која је супротна горенки, горњем селу, односно горњој кући. У нашем случају, Слатину ваља схватити као једно војно-сељачко село, које се, насупрот тематском и пронијарском систему, до данас одржало. Етимон Слатине се налази у глаголу слати. Значи, у питању је мјесто одакле су ишла писма, посланици, такозвани „солоти“. Иначе, има Солот или Селак (Никола Оташев-Селак је, уједно, и Солот 1614 - пр.М.О.) су дубле које значе једно име. Топоними су, дакле, својеврсни археолошки материјал. Језик је, а нарочито у повјесној номенклатури, поуздан елемент, ако нема археолошких доказа, поуздан елемент за научне анализе, аналогије и интерпретације. Језик је, у овом случају, историјски извор или споменик. А то, ипак, значи, да је ријеч „слатина“ као и (,,вес/вас“) наша звучна постојбина. Тако, ослобођени племенског и грађанског интерпретирања историјских факата, треба тумачити село Слатину.
-
245
-
Милош Осшојић
АБРЂЕ
TW абрђе је старије село у долини Лима. Налази се између Лима (флимен: пол имија), Трешњева, Слатине и оронима Грдишнице (градити: град). Горњи дио Забрђа, који је под „градом" (оградом, плотом) је почетни дио насеља. Хидроним Градишница, који је изнад села, на височијем мјесту, је прасловенског и старословенског поријекла. У старословенском је „градв“, руском „градв“, чешком храд, пољском град. У санскритском је hraduni, латинском grando упућује на град (лед: дажд). Међутим, иако је и овај третман могућ, Град (Град: Градишница) је прасловенска ријеч город, старословенско град , (мурус, хортус, стабулум, цивитас), руско город , чешко градБ, (apx.castrum), пољско gorod, зенд.гередха (пећина), алб-gerd (плот: ghardh, glhordh), грчко - hortos (обор). У свим речницима: Даничићеву, Стулићеву, Волтиђијину, Јамбрешићеву, Белинову, Бјелостјечеву, Ванчићеву, присутно је постојање града, тврђаве (urbus- castrum=civitas, арх)1. Топоним Забрђе (за - брдо - брд+ је (ђ-ђ), поред непоменутих поређења, има и „латинско гробље“. Оно, у ствари, припада области Трансмонтана, која значи Загорје, односно Срби су Трансмонтану превели на свој језик, па је од „транс“ и „монтана“ (преко горе) настао ороним Загорје. Тада је настао и топоним Забрђе.2 Поред „Латинског гробља“ у Забрђу постоји и „Латинска кула“. То опт упућује на присуство Латина у области Трансмонтана која је обухватала и Рашку иБосну3. 1 2 3
види: РХСЈ, ЈА ЗУ , Згб, под словом Г (град-градоти) Љетопис попа Дукљанина, Титоград (Луча), 1970 види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи (Забрђе), Сарајево, 1935, стр.142 Љетопис Попа Дукљанина, Луча, Титоград, 1970.
-
246
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У Забрђу има неколико знаних топонима: Гумно, Поља, Село, Површе, Брод. „Село“ (насељије: вас) јавља се, по Новаковићу, током 14.вијека. Село је свесловенска и прасловенска ријеч: кућа. „Село“, одређено насеље, углавном покретно, било је кметовско насеље и припадало је феудалном господару. Раније је „вас“ и „васи“ потиснуто и мјесто њега се јавило насељиље (село: Село). Потврда за село има у чешком, пољском, балтичком, источнолитванском, источно-лот., лангобардском. Миклошич је „село“ држао и као седло, а коријен ријечи је, по њему, сед прасловенско. Selo Zabrđe, u Skadarskom defteru 1485.godine, pominje se kao Zabrda i pripada nahiji Zla Rijeka („Nahija Izla Rjeka, varet nga Plava, nga kazaja e Bihorit“). Ima, na priliku, 31 .stanovnika. U jednom dijelu Zabrđe ima 9.seljana, a u drugom dijelu ima 21.naseljenik. Selo plaća Sandžakatu ,,ispendžu“. Imena, sa korijenom Dab, je 3; imena sa korijenom Rad (8); imena sa korijenom Vlad (3); imena sa korijenom Nov (1); imena sa korijenom Milo, Mila (3), imena Branko (1), Stojan (1), Nikola (2), Dmitar (1), Vuk (vuk: Vučić - Vucić (2), Marko (1), Brat (1), Rok (1), Kaluđer (1). Javqa se i ime Gjini (Đin -1, ai brat mu je ,,Radashinit“ (Selmani Pulaha: Defteri i regjistrimit te samđiakut te Shkodres 111485, Tirana, 1974, str.113). Забрђе, по Др.РЈ Вешовићу, доста је оскудно обрађено. Аутор се није унио у предио села Површе, затим Градишницу, Село. Изостала су му бројна тумачења. Углавном, није успио да се унесе у област Трансмонтана и да, на основу латинских топонима, проучи антрпоним „Монтанус“ (монтана: планина-гора). Овај прилог је само друкчији и новији прилаз објашњењу села Забрђе> он је само мали покушај да се пође даље у објашњавање и макро и микротопонимије.
-
247
-
Милош Осшојић
Г РЕШЊЕВО
ршњево је старије српско село у Васојевићима. Налази се између Трепче („треба“ - жртва), Забрђа (село), хидронима Лима (Лим: флумен - руско Пол имија) и огранака оронима Градишнице (град: градити). Трешњево је веома богато топонимима и микротопонимима.12 Основни мотив за етимолошку анализу јесте историјски Сеranshkova. Овај облик топонима записан је 1485.године и припада нахији Зла Ријека (Nahija Izla Rjeka, varet nga Plava; nga kazaja e Biho-
Т
rit“).
Топоним Трешњево ваља, у анализи, објашњавати веома критички. Костржевски сматра да је ријеч „трешња“ позајмица из латинског језика. Ријеч је у латински језик ушла из грчког језика (Керасион: керасос). У грчком језику ,,K £pam av“ „квраао^“ (керасос-керасион) крије се првобитни српски назив. Дјелује као дијалектичка форма. Грци, који су били без - ш и - њ, довијајући се да означе биљку, учинили су да очувају српско поријекло „трешња“3. Ако се пође од етнонима Срб(и), може се запазити да је писац на латинском - С писао као - Ц. Спој - РБ, промјеном консонанта - Б, дошло је до - РВ (ЦРВ - Цре + - ш, према претходном тумачењу, а потом - Б, мијењањем и у - Њ, уобличило се име, према Срб(и), Црешњево. Словенско „С“, у многим примјерима није „3“, већ слово „Ц“. Ова појава се запажа и у немачком језику. Поуздано је пак да се 1 2 3
Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, страна 143 види: Selam i Pulaha: Defteri i regjistrimit te Sanxhakkut Shkodres i vitit 1485, Akadem ia e shkencave e R.P. Shiqip., instituti i historise, Tirane, 1974, str.112 Проф.др Олга Луковић - Пјановић: Срби... народ најстарији, Бгд, т.Н, стр.165; види: Јозеф Костржевски: Срби Балкана били су заиста најстарији међу Словенима, Париз, П .У .Ф ., 1949, стр.189.
-
248
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„Б“ замјењује са „В“. Тако топоним Трешњево упућује на Срби (Серви: Certvi или Cijertvi). Тумачење према Шафарику4. Поред истанутих тумачења ваља се задржати на заједничку именицу тресак (,,тријесак“). Тријесак је свесловенска, прасловенска и старословенска ријеч (,,трескБ“). Ако је у питању „ивер“ („треска“: „ивер“, онда „трешевина" значи „крчевина“, а ако је у питању „тријес“ или „тресак“, што упућује на „громот“, онда се може поћи, у анализи, од именице „гром“. У овом случају именица „трешња“, значила би ономатопеју: грмљавина, удар, гром. У литванском језику има ономатопејско значење а у Славинама „гром“. Отуда, поред Трешњево, топоним Трешта (Краље) и Трешњевик (Ограна Комова). У овом случају присутан је мит о огњу, грому, олуји, гломоту, топоту, штропоту (рум.ј. „траснет“ - ударац, гром; мађ.јез. - „тарац“ - ватрено оружје). Упоредо са истакнутим „тришћат“ значи ,јако горети и сјати“. Од именице „тријесак“ (тресак) настали су топоними: Трескавац - Македонија, Треска - Македонија, Трештеник - Ловћен (вода), Тријеска - „главица“ у Рудничкој нахији, Трескавица - Босна, итд.5 Кад желимо бар неколико да продремо у етимологију топонима Трешњево, онда ваља, по нашем мишљењу, почети од топонима Главица. Код В.С.Караџића, у српском језику, Тријеска је главица (можда на зидинама - пр.М.О.). На истакнутом брежуљку, гдје је топоним Црквина (црква: црквина) налази се Главица. То је, у ствари, топоним од огромног камења. Главица, у Срба, па и Хрвата, је Гомила (Гомила - Гомилица: могила - Могилица - Цецуне). То је, крај цркве св.Спаса, гробље. Гомилица је, у ствари, што и Тријеска. У близини Трешњева је Трепча (треба = жртва). Народни главар: свештеник, односно „жрец“, овдје испред литије изводи прасловенски (пагански) ритуал. Уједно ваља истаћи: Треб долази од Срб (р ре, б - в = Серви). Овакво тумачење познато је науци (Напомена: 06редне гомиле и главице, према А.Шкобаљу, Хрватска, су мјеста као „кургани“ у Русији, јер „курган“ је „ х о л м б “ (цркв.комБ = „куча“ ) .6 Топоним Троглавице упућују на словенско божанство са три главе. То божанство је троглаво. Отуда ороними Триглав - Словени4 5 6
види: Проф.др.Олга Лукић - Пјановић, Нав.дјело, стр.45 (по А.Пикту), 43,45 (по Шафарику). види: Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, И И И , 1973, стр.502-503 Речник српскохрватскога књижевнога језика, НС-Згб, 1967, страна (брег: брежуљак: врх бријега) 487; види: Владимир Даљ: Толк.слов., С.Петербург - Москва, 1881, стр.337). Куча, коју спомињемо, је груда, громада, чак и збориште, односно, скуп стријелаца види: В.Даљ: Навед.дјело, том II, стр.229
-
249
-
Милош Осшојић
ја, Тројан - Васојевићи (извор Лима), Троглавице (тро-три: глава) Трешњево (Васојевићи).7 Топоним Чоеча Глава је остатак прасловенског кумира (идола) који је имао облик „људске (,,чоече“) главе“, а истој су се приносиле жртве8. Топоним ЧОКЕШ (Чопкеш - погрешно записано - пр.М.О.) везан је за име човјек. Чокеш се налази у горњем дијелу Троглавице. Тај „човјек“ (Чоко - Чок (Чек) + еш) је у ствари троглави идол. Иначе, идол може бити бован (болван), стуб, греда, соха. Он се у нордијским земљама назива „Аз“ („Бог“: Багха - Бох - Бух).9 Топоним СТАЊЕВО БРДО долази од имена Стањ. Име Стањ, по Ердељановићу, јавља се током 14.вијека. Доказ да се јавља име у 14.вијеку јесте наставак - ев (ов). Иначе, именица „стањанин“ се помиње и у Душановом законику. „Стан“ је балтословенска, свесловенска и прасловенска именица. Значи, антропоним Стањ или Станоје, који има своје боравиште, кућу, насеље пастирско, насеље као настанитељ, топоним је добио, коначно, облик Стањево Брдо. Наводимо неколико паралела: У лит. је ,,s t o n a s “ , у санскритском ,,s t h a n a “ , авеста (стперз.) - „стана“, у дор. 5 v a x a v o < ; , у арб. ,,s t a n “ , у цинцарском ,,s t a n e “ (<нгр.„то a x a v i “ , у дакорумунском и трако-илирском ,,s t a n a “ , староирански ,,s t a n a “ , у p y M . “ s t a n “ . Углавном Стањево Брдо, по свом постанку, је веома старо српско пастирско насеље10 . Топоним Мантаури је у вези са „сном“ који је уступљен неком високом звању. Исти су посједовали плашт без рукава (Мантија: „манта“ + (ур) + и = Mantauri. То су, по свему судећи, монаси, каваљери, штитоноше11. Топоним Раковац (Раковац) је, по поријеклу, од имена Рач. Рач је „краљевска потврда“. Рача је „војничка горња хаљина“. Та „војничка хаљина“, према Стулићеву рјечнику је од сукна12 . Рача се 7 8 9
10 11 12
види: Н.Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Сплит види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.143. види: Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ 1973 види: Д р.РЈ Вешовић: Навед.дјело, С, 1935, 143, види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1973 (бован: идоли); види: Веселин Чајкановић: Мир и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973; види: Петар Скок: ЕРСХЈ, ЈАЗУ, Згб, т.1, 1973, стр.336-337 види: Др РЈ Вешовић: Нав.дјело, стр.143; Петар Скок: ЕРСХЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, Т .Ш , стр.326-327 види: Владимир Даљ: Нав.дјело (Толк.слов.), т.Н, страна 298 (мантија: манто - манта види: Петар Скок: РСХЈ, ЈАЗУ, III, 73, стр.359 -
250
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
доводи са именом сајо (рача, сајо). Рачац је, уједно, и „мали рат“. Војници су, на превоју према Трепчи, ишли четвороношке. Ићи четвороношке, односно опрезно, значи да је у питању „рачиј ход“. Он је, уједно, и „раков ход“. Од Рак+ов+ац створен је топоним Раковац. Потврда постоји у Бјелостјенчеву рјечнику13. Свесловенско и прасловенско „рак“ од староцрквенословенског „ракнонти“, према ие.коријену ,,req“: ,,req“ значи „заповиједати“. У превоју дужине ,,roq“: ,,roq“ добија се праслов “рак“14. Ићи „рачице“ уз какав поток, до, бару, њиву или ногу (нога: Ног+ица = Ножица (Лијева Ријека - Васојевићи) значи „рачимице“, односно „четвороношке“. У вези прилога „рачице“ = четвороношке“ ваља узети у обзир и (к) рак. Слово - к је путем дисимилације (дисимилаторно) испало, па је тако остала именица рак на који се додавао суфикс - ац: Рак+ов+ац (у топонимији) - Раковац15. Топоним Расоје долази од имена Рас (Рас: Рашка). Расоје је, у ствари, Рашанин, односно човјек земље Рашке. Рашанин је, па према томе и Расоје, етник, а Рашка је ктетик. Рас (Рац: Расоје) је „Србин уопште“16. Постоје у Трешњеву, много микротопонима. То су, поред Ковачице (Краџице), Ситна Лука, Пискавци, Аферими, Голубињаци, Жољевица (г - ж), Плани, Локва, Ружавац, Љетине, Велика Долина, Ријека (хидроним), Долина, Пећина Марка Краљевића, Јастребич, Цвијетнице. Караџице упућују на Дивљане (Караџиће), Ситна Лука на њиве (сита: њива), Пискавци (писка: плач), Аферими на узвик: похвала, одобравање, честитање, Голубињаци на голубове (голубињаке) Жељевица (Жољевица) је огољело каменито узвишење, Плани су „голет“, Ружавац је вис гдје има, по стијенама, шумских ружа, Локва упућује на вртаче, дубодољине, Љетине на пастирско љетовање, Велика Долина и Долина на долине, Грдаишница на градити (град), Пећина (подземна камена јама, пештер), Јастребич на јастребове (јастреб+ич = Јастребич), Цвијетнице (цвијет: Цвијетнице). Итд. изворна прла - прло црвено. Потврда за ову врсту топонима има поприлично17. У Трешњеву, поред осталих топонима, интересантан је назив Црвена Прла у историјском и лингвистичком смислу. У пољ.је13 14 15 16 17
види: Т.Милетић (обрада): Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Дио XII, Згб, 1952., стр.847, 848, 850 (раков: рачии ход) П.Скок: Нав.дјело, т.Ш , стр.93 види: П.Скок: ЕРСХЈ, ЈАЗУ, 1973, т.Ш , стр.101 види: П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, стр.111; види: Др.РЈ.Вешовић, Навед.дјело, стр.143 види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.143 -
251
-
Милош Осшојић
зику „црвен“ (czerWony), црвенити (czerv/ienieć), црвенило (czenvien), црвенити се (czervvienić sie), црвенкаст (czerwonawy), црвењети (czenvienieć). У балтословенском, затим старопруском, као и у Супрасал. зборнику „црвен“ је „чрввљен“18. Трешњево, старо српско село, уобличено је, послије преджупанског доба, потпуно у периоду 12-14 вијек. Топонимија указује или упућује на паганско и хришћанско вријеме. Оно је, углавном, село „старине“. Godine 1485. sa imenom ,,vuk“ (Vuk: V bikt - Srbin) ima 9.imena. Imena sa apelativnom imenicom Dab (Dab: Dub) ima 3.stanovnika. Imena sa ,,rad“ (Ra d) ima 9, a sa korijenom bog (2). Imena tipa Nov+ak (Novak -3), a sa Stoj+an - Stojan. - 1; dok sa „гај“ (IX v) ima 4.imena. Ime prema ,,dobar“ samo 1; imena sa Ivan (3), imena tipa Nikola (hriš.ime) samo 2; imena Đorđe - 2; imena Todor (3); imena David (2), imena tipa Jan (+ko) - Janko (1), imena Marko 2, imena Oliver (2); imena Ilija (1), imena Kiša (1), imenaPetko (1), Pavle (1), Noka (1), Župa (1). U popisu imenajavlja se l.pop i ć.siromaha. Ima, izgleda po ocu, prezime (Kiša: Kitchići). Ove potvrde vidi: Selami Pulaha: Defteri... Tirana, 1974 (prema defterima 1485), str. 113). Године 1614 Маријан Болица помиње село Трешњево. Село има 29.домова и 57.војника. Старешина је Андрија Бојо. Родослов: Андрија Бојо - Илија Бојо - Бојо Илијин (напомена: Овај родословни ред чуо сам од једног памтише из Цецуна - Кути. По том родословном памћењу Вулевићи су били становници Трешњева 1614.године. О описима Маријана Болице видјети у дјелу Черногорија19. У Досуђу (Dossango) помиње се Лале Бојов. Село је „горњокрајско“, односно „васојевићко“ и има 80.кућа и 190 војника. Љубомир Ковачевић, говорећи о збору у Кучима 1614. помиње подвојводу Лала. У елаборацији је напоменуто: Лале Бојов - „Васојевић“20.
18 19 20
види: Петар Скок: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, I, 1973 стр.275-276 види: J.VVierzbicki: Slovvnik, srpskohrvatsko poqski, Warszawa, 1985, стр.14 П.Ровински: Черногорија, том I, стр.811 види: Марко Миљанов, Сабрана дјела, 1967, Титоград, издање Луче -
252
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
РЕП Ч А
И
ма топонима који најприродније говоре о непоречном јединству Јужних Словена. Један од њих је топоним Трепча. Трепча се налази између ријеке Лима, падина Бјеласице и Чоече главе (Трешњево) и Баваништа (Виницка). Топоним је стар колико и Словени на Балкану. Основа или коријен имена је „трјеб“. Топоним Трепча помиње се 1485. и 1612.године. Он је у почетку XVII вијека повеће насеље. Кад би, према процјени етнолога, свака кућа имала 25.чланова породице, село би имало 1400 душа: дјеце, жена, младића, дјевојака, стараца и војника1. Сличан назив има Требча код Плава. Она се помиње 1346.године, гдје се јавља презиме „Лалић“. Исти антрпоним из Душановог доба може се документовати у Доброј и Злој Ријеци. Овај податак је значајан за историју. Он иде у прилог Ст.Новаковићу да су Васојевићи, изнутра, истиснули „стар приједјелно име“ жупе Плав и да су живјели на Лиму прије доласка Турака2. Коријен „трјеб“ нас упућује на предбалканску домовину: Средњи Дунав - Буг - Висла и Одра. У близини Одре налази се топоним Треблин и Требнитз (Трепчане). Топоним се, сеобом Словена на Бакан, креће у три правца. У Словенији се јавља Требчане, Требија и Требче; у Хрватској Трибник, Требиште и слично; у Србији Трепча Чачак, Трепча - Косово, Требча - Чабић у Метохији, Трепча - Васојевићи, Требча - Плав, Требешица - Лијева Ријека, Треболе - Зета, Требиње - Херцеговина3. 1 2
3
П.Ровински: Черногорија, Москва, 1889, T-I, стр.811; види: М.Пешикан: Ономастички прилози, IV, САНУ, Бгд, 1983, стр.79 Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД, Бгд, 1880, стр.41-45; види: Ђ.Даничић: Рјечник, 2, Београд, 1863, стр.38; види: Ст.Новаковић: Рад, Згб, 1876, књ.37, стр.18; види: К.Јиречек: Историја Срба, Бгд, књ.П, 1978, стр.46). Атлас свијета: JJI3, Згб, 1974, регистар, 92; Др.Р.Новаковић: Одакле..
-253
-
Милош Осшојић
Коријен топонима Трепча упућује нас на топониме око Одре. То су Требин и Требнитз. У питању су, наиме, Требинци. У основи топонима је словенски апелатив „треб“. Слично се запажа и у топонимима у Словенији: Требчане, Требче, Требија итд. У Хрватској, на примјер, јављају се помјесна имена: Трибник, Требиште и слично. У Србији „б“ прелази у - „п“: Трепча - Чачак, Трепча - Косово, Трепча - Чабић итд. У долини Лима до вододјелнице Адрије и Дунава има три топонима: Трепча - Васојевићи, Трепча - Плав, Требешица - Лијева Ријека, Треболе - Зета. Ово име „тече“ и ка Херцеговини: Требиње, Требишница и слично4. Долину Лима, гдје се јавља топоним Трепча, населили су првобитни Срби5. Карл Готолб Антон сматра да су Срби, као и друга племена: Јазиги, Роксолани, Удини и Амазони преци Словена. Они су веома стара етничка групација. Чак су, по њему, један од најславнијих народа. Њихово име прелазило је у Анте и Венде. Име Јазиги прелазило је у Словени. Они су, на Тиси и Дунаву, били грана једног великог народа, који говори једним језиком. Иначе, ,језик“ је, по истом, само „народ“6 . Овај етникум, према О.Н.Трубачеву, је рани словенски етноним са Побужја са староаријским везама7. О.Н.Трубачов, велики словенски етимолог, везује Словене за Горњи Дунав, Прикарпатје, као и са просторима Одра - Висла Буг - Дњепар. Кад се има на уму та чињеница, онда је јасно откуда исти топоними на Одри и топоними код Јужних Словена. На том „острву“ словена јављају се и Неври, које је описао Херодот и који су у вези са тотемом „вук“. „Вук“, тотем Невра, синоним је Србина. Дајбог, највећи национални бог, је заштитник вукова. Његове функције прелазе на св.Ђурђа, а функције светог Ђурђа на Светог Саву. Свети Сава је „вучји пастир“ или заштитник вукова. Светог Саву, заштитника вукова, славе ЈЈопаћани, који су настањени скупа: Трепча - Трешњево - Лукин Вир8 4
5 6
7 8
JJI3: Атлас свијета, Згб, 1974, регистар 92; Др Р.Новаковић: Одакле су Срби дошли на Балкан, Бгд, 1977, стр.386; Рад.Ивановић: Дечанско властелинство, И Ч, књ. IV, Бгд., 1954., стр.190; Др.Р.Ј.В.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.122, 143 К.Јиречек: Историја Срба, Бгд, 1978, стр.67 Karl Gottolb Anton: Erste Linien eines Ver. iiber die Alten SIawen Ursprung, Sitten, Gebrauche, M einungen und Kenntnisse. Ausgearbeitet von KGA, Leipzig, 1783, str.13-14 О.Н.Трубачов: Неки елементи у индоаријском супстрату сјевернога Кавказа у античко вријеме, ВДИ, Н-4, 41-2 О.Н.Трубачов: Древни Словени у етимологији и ономастици, ВЈА, Москва, 1982, стр.11-12;
-
254
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Топоним Трепча, рекосмо, има у коријену именицу „треб“. Шта је „треб“ или „треба“. „Треба“ је паганска жртва. Она је, свакако, везана за VII-IX вијек. Срби, етноним Словена, нашавши се на Лиму као пагани, приносили су „жртву“ богу. Тај религијски обичај су донијели из предбалканске и прикарпатске домовине. Мјесто на коме се приноси „треба“ било је означено идолима. Оно се звало „треба“, а касније се, додавањем наставка - „ча“, појавила властита именица Требча, што је дало Трепча9. Пагански идоли, везани за раздобље VII-IX вијек, су веома различити. Једни су, на примјер, „балвани“. Има доказа да су и „човјечије главе“, боље рећи фигуре глава, биле идоли. Између Виницке и Трепче постоји топоним „Балван“, док између Трепче и Трешњева постоји топоним „Чоеча глава“. Човјеча глава (signa: фетиш) је „антропоморфни кип“. Он је, у Васојевићима, могао бити од печене земље, дрвета или камена. Гдје год је био фетиш, односно идол, „балван“, „човјечја глава“, „колац“, „пањ“, „ступ“, „соха“ или „сова“, „крст“, „бадњак“ или „будњак“, „аз“ или „греда“, та мјеста су се временом, слично „треб“ - „треба“, односно „триба“, назвала Балван, Чоеча глава, Колац („стојак“: ,,Стојак“), Крст или Крстац, Пањ или Пањевац, Ступ или Ступови, Соа или Совала, Аз или Ас („Ја бог“: „Ја - господар“, Греда, Буда („изба“: „дубица“ = храм), Старац, Стожер и слично . „Треб“ или „треба“ у вези је са словенским многобожачким олтаром. Он се називао „требником“. „Олтар“ је, уједно и „требиште“. Оно је што и „храм“, а „храм“ је „кућа“ или „дом“ (Српски митолошки рјечник, Нолит, Бгд, 1970, стр.286; в.Рјечник сх к.језика, МС, Нови Сад, 1976, стр.273; А.Г.Матош: Кућа, Сабрана дјела, ЈАЗУ, Згб, 1955, III - „Зато, јао кући, што није храм“). Гдје је постављан „стуб“, „брвно“, „балка“ (бревно: балван), ту је ницао „дом“, „изба“, „хата“, „двор“, „насеље“, „жилиште“. Све ове именице потичу од
9
10
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.394-395,368, 319, 226, 449; види: Војин Матић: Заборављена божанства, Бгд, 1972., стр.71; Др.Р.Ј.В.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.395 Петар Скок: Етимологијски рјечник, Згб, ЈАЗУ, 1973, 501-502; Сима Тројановић: Главни српски жртвени обичаји, старинска српска јела и пића, Бгд, 1983, стр.7-8; Б.Д.Греков: Преткијевски период, Борба Русије..., М Х, Згб, 1948, стр.54; Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр.286 R.M.Meyer: Altgermanische Religienschichte, Leipzig, 1910, 431; Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.51-56; Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970., стр.19, 151, 270, 277
-255
-
Милош Осшојић
„треб“п. То се да запазити на следећем доказу: „тријеб“, „триб“ и „треб“ у литовском је „троба“ - „изба“ (,,хата“); у ср.-ирл. „треб“ је „дом“ (,,поместие“), у др.- англ.“треб“ је „дорп“ или „дроп“ („двор“ „село“ - „насеље“ = ,,кућа“); у др.-фриз. ,,therp“, ,,thorp“ (,,кућа“); у др.-в.-нем.“ћогГ‘ ло“ (,,деревња“); у aaT.“trabs“ је (,,trabes“: „Трапани“), „балван“ или „бревно“, односно „балка“ или „греда“; у др.-брет.“треб“ је „жилиште“; у старословенском „треб“ од „туерб“ или „турб“: turbe - грчки, латински ,,turba“ (,,torbaid“ - ср.-ирл.: „тњрф“ - шум (кимр.) не одваја се од етимолошког значења „трјебити“ (=руско: ,,теребит“). Владимир Даљ, руски етимолог XIX вијека, налази да је „треба“ следеће: „жртва“, „требник“, „трениште“, „капиште“, „идолиште“, „жришће“, „поганишће“, „кумирња", „божница идолопоклоника“. „Треба“ је мјесто за приношење жртве божанству, која се различито огледала. „ртвиште“ је „требиште“, а оно је, уједно, и „капиште“. Трепча, по свему судећи, долази од именица „треба“, односно „жртва“. „Балван“ или „колац“ („Плети котац гдје ти отац“) је антропоморфни кип. Он је имао изглед „бога“ („бог“: ,,отац“), односно „човјечије главе“. Ту, гдје се јавља „балван“, ствара се и „плетара“ (=„дом“ = „вас“ = „кућа“ = „изба“ = „буда“ = „хата“ = „земљанка“ = „дубица“ = „јама“ = ,,мурја“). Ту се, дакако, створило насеље (=„село“). О „треби“ у руском језику има прилично доста потврда1112. Стари Словени, односно Срби, приносили су различите жртве. Саксо Граматик из XII вијека описује да су Словени на Рујану приносили покојег брава а онда приређивали обредну гозбу. Приносио се „во“ и „ован“. Тврдили су да богови воле крвне жртве. Потом је жрец преливао жртву крвљу („жртва“: „крвава кућа“) да би могао боље на „жртвишту“ да прориче. Онда би наступила гозба и весеље. Сличне обичаје имали су и Бугари 865.године. „Капиште“ (=„треба“) је бугарска ријеч13. „Треба“ се изводи под покровитељством „жреца“. „Требу“ приносе „приносиоци“. У тверском дијалекту „жерц“ је „жрец“, који 11 12
13
Г.Б.Џаукан: Индоевропска форма „б“ и питања реконструкције индоевропскога консонантизма, ВЈА, Москва, 5, 1982, стр.62 В.Даљ: Толковиј словар, Петербург - Москва, 1882., t .IV, стр.427; Исти: ТС, П -М , 1880, т.1, стр.535 - 536; Српски митолошки речник: Капиште, Нолит, Бгд, 1970, стр.164 Српски Митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970., стр.127; види: Стјепан Ившић: Старославенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр.6; види: Ст.Младенов: Vestiges de la langue des Protobulgares, RES, I, 1921, стр.38-53) -
256
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
са глаголом „нушћерит“ значи „жрат“ или „лопат“14. Глагол „жрат“ је „лопат“, а „лопат“ је ,јеђа“, „бјед“, „пир“. Ова ,јеђа“ је несита. На обреду се једе много, жедно. То је „тризна“. На њој „ждере“. Жрец је замјеник свештеника. Он је духовно лице идолопоклоника. Он са „приносницима“ жртве носи „црну капу“. „Црн“ је боја жртве, боја божанства и демона доњега свијета. Црна боја животиње је инкарнација Световита. Његов наследник је Сварог. Дајбог је наставак Сварога. Функција Дајбога прећи ће на св.Ђурђа и св.Саву. Оба су божанство „вукова“. У „вукове“ су се једно вријеме прерушавали Неври који се јављају на Подунављу - Вољинија - Висла. „Вук“ је тотем („Вук“: „вучја вечера“; „вукодлак“: „вучари") Србина15. Топоним Трепча подстиче нас да објаснимо појаву „жреца“ и глагола „славити“ (,,жрти“) на паганском светилишту („бревно“: ,,балван“-“болван“). Најстарији у породици је „отац“. Он је, а следствено њему и племенски главар, зват „владика“ („влад“: „власт“; „власт“: „Властимир“; архонт: василеус (=„базилеус“); „цар“ или „краљ“: „Василије“ и „Васо+ј“ од „василевс“. Он је био на челу литије. Приносио је „требу“ богу. Учесници или „приносници“ су потом ,јели“ и „пили“. Они који једу „жртву“, вола или овна, који „ждеру“ као вуци, галаме, изазивају буку, шум, ударе и слично. На том „позоришту“ једни претварају „бивалицу“ у „небивалицу“ или „небилицу“. Према „жрат“, које је и „лопат“, учесници обреда: ,јеђе“, „ждрања“, „пировања" су „лопати“ („лопат“: „лопати“+ја>лотија Лопатија; лопат+јан>Лопаћан+и>Лопаћани). У вези са „лопат“ стоје именице и глаголи: разрив, врун, пустомеља, као и „лопнут“ и слично16. Трепча се јавља на лијевом току ријеке Лима: Трепча - између Лукина Вира, Трешњева и Виницке, а затим између Плава и Досуђа гдје се 1614.године помиње презиме Бојовић. У Лијевој Ријеци је присутан апелатив „треб“ у хидрониму Требешица и топониму истог назива. Јавља се, очигледно, троугао: Трепча на Лиму - Трепча на Плавском Блату - Тебешица у Лијевој Ријеци. У свим мјестима, сада и раније, живјели су Лопаћани са „сродницима“. Др.Р.Ј.В.Вешовић види у топониму Требешица глагол „тријебити“ или „чистити“. То је 14 15
16
В.Дал>: ТС, П -М , I, 1880, стр.536 В.Даљ: ТС, П -М , 1880, стр.456; види: В.Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.285,350,351, 371; О.Н.Трубачов: Древни Словени у ономастици и етимологији, ВЈА, Академија наука СССР, 5, 1982, стр.12 Брикнер: О паганству старих Словена, Књига о Балкану II, Бгд, 1937., стр.61; види: В.Даљ: ТС, П-М , 1881, II, стр.267 -
257 -
Милош Осшојић
дјелимична констатација. Поставља се питање: Који је топоним први по постанку: хидроним Требешица или топоним Требешица? Хидроним је, свакако, старији. Тамо је топоним „Вилина вода“. Он је и везан за период паганства. Код Руса ријеч се јавља у XI вијеку, а код Срба тек у XIII вијеку. Значи, није топоним млађег поријекла како то Вешовић тумачи. Греков наводи Прокопијеве описе: Словени „почеше приносити жртве Роду и Рођеницима прије Перуна, њихова бога; а прије тога су жртвовали вукодлацима и вилама“17. Како је Требешица ријека, то је сасвим јасно, пошто Словени поштују ријеке, виле и друга нека божанства, пошто на њима приносе жртве и том приликом гатају, да је топоним могао настати за вријеме егзистирања многобожачких светилишта. Ту је још и хидроним Оманов поток. „Омани“, познати у седам Тацитових и Птоломејевих племена: Маними (Омени), дио су Лигијаца. Они су, по оцјенама научника, преци Лужана18. Слично мишљење има и Њ.Кетризински. Отуда Лопате, у Лијевој Ријеци, које су близу Требешице, а ослоњени на изложене чињенице, оправдано је ослонити на елементе паганске жртве („треба“: „жртва“, „жрат“: ,,лопат“). Кад се ово има на уму, како онда прихватити тезу да је Лијева Ријека „колијевка“ Васојевића?! Зар та „колијевка“ не би била Трепча код Плава или Трепча на Лиму? Можда је боље рећи да је на том троуглу „колијевка“ Трепчана. Топоним Трепча, укомпонован са другим ономастичким налазима, који су у корелативном односу, има посебан значај за схватање јединства код Јужних Словена. Садашњи антропоним Лопаћани, свакако, је у вези са апелативом „треба“, који је условио појаву топонима Трепча. Она је, углавном, насеље око паганског светилишта.
17 18
А.Б.Греков: Борба Русије за стварање своје државе, М Х, Згб, 1949, стр.54; види: Вјекослав Клаић: Историја Хрвата, Н ЗМ Х, Згб, 1981, стр.43 Др.Р.Новаковић: Одакле су дошли Срби на Балканско полуострво, Бгд, 1977, стр.253 -
258
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОД ШЕКУЛАРА ДО КОМНИНА И Л И БУДИМЉЕ
-
259 -
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ш
ЕКУЛАР У СВИЈЕТЈГУ ОНОМАСТИКЕ
И
ма мјеста у долини Лима која коријеном ријечи збуњују, заводе и опомињу својом итекако дугом језичком тамницом. Једно од њих јесте и Шекулар. Шекулар је давнашње село. Помиње се у историјским документима средњег вијека (Светостефанска хрисовуља, Споменик IV, страна 6). Нешто касније, у другој половини XV вијека, забиљежен је у турским административно-земљишним описима (Скадарски дефтер, 1485.године). У доба Арсенија Јовановића, српског патријарха из Пећи, коме је долина Лима била под црквеном јурисдикцијом, одмах послије друге сеобе Срба из Пећи 1737.године, не јавља се облик „Шекулар“, него пак „Шекуларци"1. О Шекулару ће писати многи наши и страни историчари. Постоје два упадљива тумачења топонима Шекулар. Хан, на примјер, име Шекулар везује са апелитивима ,,saeculum“, односно са албансим ,,šekul“, што значи „свијет“, „народ“, „људи“2 . Др Р.Ј.В.Вешовић сматра „да није искључено да је тако названо насеље и по мушком имену Секула“3; Др М.Р.Барјактаревић претпоставља да име долази од ријечи ,,saeculum“ коју су прихватили Арбанаси, а онда ће, током историје, хришћани утицати да ријеч добије име „паган“, односно „световњак“4. Цвијић не иде у етимологију имена Шекулар. Он толико истиче да су у питању стари Срби5, а Шпиро Кулишић не спори српско поријекло мада осјећа романске утицаје .6 1 2 3 4 5 6
Љ.Стојановић: Записи и натписи, књ.П, бр.2720 Han: 111. - alx.,I, 69 Р.Ј.В.Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.151-154 М.Р.Барјактаревић: О црногорским племенима..., ЈАЗУ, Згб, стр.60-5-83 Цвијић: Балканско полуострво, II, стр.53, Бгд, 1931 Кулишић: О етногенези Црногораца, ЦАН У, Титоград, 1980, стр.75 -
261
-
Милош Осшојић
Сва тумачења су спорна. Етимолошка анализа, основана на лингвинистичкој синхронији и дијахронији, изводи друкчије закључке. Ако пођемо од мита и религије, што је сасвим нормално, запазићемо да назив Шекулар има дубоко српско и словенско поријекло. Који је, у овом случају, полазни мотив? Прво, изнад Шекулара налази се планина Сјекирица (сјекира - с'екира+С'екира Секирица). Одмах испод ње, на међи Шекулара и Калудре налази се опет топоним (ороним) Секира. А онда, у склопу поменуте истине, долази име Шекулар. Два оронима са истим коријеном (Секира Секирица - Сјекирица) подстичу истраживача да име Шекулар посматра и проучава у склопу са глаголом „сјећи“ (,,секти“). Топоними типа „сјекира“ (Секира: Сјекирица) у Шекулару, доказ су насељавања на планини и под планином. Чим је насеље постајало експанзивно, оно се спуштало све ниже и ниже. Тако је Шекулар трећа етапа у насељавању у шумовитом простору7 и, према геометрији топонима, приближних и повезаних, Шекулар би само могао бити у вези са глаголом „сјећи“ (,,секти“). Други елеменат који је запостављен приликом објашњења топонима Шекулар, јесте микротопоним Улица. Улица је, према народној традицији и неким истраживачима, најстарије насеље8. Вешовић није пошао од ове ономастичке чињенице. То нијесу урадили ни други. У свесловенском и прасловенсом језику „улица“ је „авлија“, „двор“, „обор“, „двориште“, „стобор“9. Онаје, поред осталог, још и „сокак у селу“. Али, како је село било шумовито, што је одговарало инстикту Срба, прокрчени или исјечени пут у шуми, у тој „сјечи“, која је у суштини „сјечина“ (сјек, сек, осијек), временом је унасељу, продртом у дубини шуме, тај „просијек“, пролаз или „кланац“ добио име „Улица“101. Наредни доказ веома је интересантан, Владимир Даљ је успио да пронађе стару словенску ријеч „шек“. „Шек“ је обвод“ (,,обод“), односно мјесто у шуми. „Обвод“ је, уједно, и „ограда“ или „плот“и. Насељеник, односно пронасељеник „сјечине“, био је „дрвар“, „сјечар“, „брадвар“ (брадва - сјекира). Овдје, дакле, лежи етимон за топоним Шекулар. Иначе „ул“ није латинитет, него „ул“ или „ула“ (улица). Потврда има у многим словенским језицима (чешком) као и код Вука (југозападни крајеви). „Улица“, дакако, је у вези са 7 8 9 10 11
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1894, Бгд Р.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.153 П.Скок: ЕР, ЈАЗУ, Згб, III, 542, 543 П.Ившић: Упоредна граматика словенсих језика, Згб, стр.1-20 Владимир Даљ: Толк.слов.Москва -
262
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„пролазом у дубини“, а тај пролаз у дубини је „просјек“ или „шумовити кланац“, пун „завала“, „ломова“12. Није без разлога што је народни пјесник назвао Шекулар „ломни“ Шекулар. Ову „крајину“ боље рећи „крајиште“, ово „заклопито мјесто“, насељавао је „дрвар“ по поријеклу. Он је, свакако, Древљанин. Не треба губити из вида да је на територији Вољиније, гдје се граниче Вревљани са другим словенским племенима, западна Украјина. Овај топоним, измијењен као што се десило са Шекуларом у Васојевићима и Шекуларом у Дражевини (Љешанска нахија) јавља се у антској територији, на разним антским дијалектима, као „Шексана“ и „Шек“ (,,Шеки“). „Шексана“, на примјер, подсјећа на „шек“ (,,сјек“) и „сан“ (,,добро“). Сасвим је језички јасно: синхронијски и дијахронијски, да је Шекулар старије српско насеље, а објашњење за име налази се у апелативима сјек, сек, шек, с'ек, гдје је „с“ отврдло и постало „ш,„ а „ул“ је само управна ријеч у географској синтагми. Шекулар је, дакако, пун ономастичких података. Гробља на бреговима или висовима, елементи дуализма, положај цркава са ове или оне стране тока воде, јасно напомиње да је становништво, досељено на Лим, донијело своју „звучну домовину“ па и коријен ријечи за Шекулар... Fahati Shekullar, varet nga Budimija, has sanxhakbeut Ilia, i biri i Radicit Dropjaku, i biri i Vojnojes Vojnani, i vellai e veja Bjelosava Vukashini, i biri i Grubacit Radosavi, i biri i Vujashinit Zivko Siromah Nikolla, i vellai i tij Branko, i biri i Dmitrit Miloi, i biri Radosavit Raosavi, i biri i tij Bozhidari, i biri Slavit Gjuraqi, i biri i Bogdanit Vukota, i biri i Vukut Micaci, i biri i Grubacit Vuksani, i vellai i tij Radici, i biri i Vukosalit Strezmani, i biri i Radicit Marko, i biri i Radashinit Vukmani, i biri i Prebilit Petrodan Petko Milashini, i biri i tij Pokrajci i biri i Dmitrit Ra donja, i biri B ezhanit Dobrashini, i biri i Gjures Radaku, i biri i Olivirit Ivani, i biri i Radicit Miraku, i biri i Olivirit Nikolla, i biri i Pernikit Zagoraci, i biri i B rankos Miraku, i biri i Ivanit Vladisavi, i biri i Miladinit 12
П.Скок: EP, исто, стр.543
-
263
-
Милош Осшојић
Petri, i vellai i tij Rajko, i biri i Olivirit Melcin Bezhani Vukota SiromahVuksani, i vellai i tij Radosna, i biri Vojnojes (Vojnoja) s h te p i
30
Taksa e primivere 40 takasa bleteve 28 bidati i derrave 17 mullinj te rajave 35 taksa e barit 150 taksa e druve 60 shuma 7460
b e q are 10 v e j a te 2 is p e n x h e 1 0 1 2 g r u r e b a iT e th e k e r b a rre
15/450 5/100
ta g ji d h e o k e r b a rre e lb b a rre
Pava, i biri i Steepanit - Bjela e veja Jilla - Nila Petri Siromah Mioko, i biri i Gropshes (Gropsha)
30/420
8/128
lin i 2 0
Превод: ispexhe - 1012 grurre barre 15; 15 товара пшенице (акчи 450); tlheker barre - 5 ражи акчи -100; tagji dhe oker barre 30/420, трица јечам,раж 30 товара (акчи 420); б.товара проса 128.акче; поврће 46; кошнице 28; новотарије 17; рајински млин 35; лан 20; сијено 150; дрво 60. Укупан збир прихода за Шекулар је 7460 акчи.13
13
Selami Pulaha: Le cadastre de Гап 1485, du Sandjak de [koder, II, Akademia des sciences de Ia R.P.d'Albanie, Institut dhistorie, Tirana, 1974, str.74) - Defteri i Regjistrim it te SAHXH AK UT TESH O DRES I VITIT 1485 AKADEM IA E SHKENCAVE E R.P.TE SH Q IPERISE INSTITUTI I HISTORISE -
264
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
Н лВО ГИ Н А
Н
авотина је омање село над ријеком Лимом. Село је настало у доба „Васојевићког устанка“ 1876-1977. године. Оближње село - Марсенића Ријека - „сувишак“ својих братственика - послије диобе, истиснула је и Навотина је на тај начин и настала. Навотина је „водопоље“ или „водопољ“. Лим се разлива, бије „бријега у бријег“. Он се прелива преко обала а нарочито кад се снијег отапа, кад надолазе потоци и притоке, кад су обилне кише1. Топоним Плужине упућује на старије орачко становништво. У руском језику „плужит „ значи „орати плугом“. Облик именице Плужњаче - напомиње не једну но повише њива, односно ораница2. Топоними Навотине нијесу бројни: Крчевине долази од „крчити“, Потоци од неколико потока, Подови („издигнута раван“ или „издигнуте равни“), Росуље (ливаде пуне ,,росе“), Рудина од „рудјети“ (Припадала некад неком Млађену, па се зове Млађенова Рудина). Неки топоними као Клисура и Мали Крш везани су за именице „клисура“ и „мали крш„. Ктетик Ракетића Главица везан је за етникум Ракетиће. У Лијевој Ријеци постоји Попова Главица, названа по Луки Ракетићу. Између два топонима постоји веза. Одсељени из Лијеве Ријеке, носећи име из завичаја, нијесу одустајали од топонима „Главица“. „Главица“ их је посјећала на поријекло и на „Ракетића Цркву“3. На територији Навотине била је турска „кула“. Она је настала између 1864-1876.године. У „Васојевићком устанку“ је порушена до темеља, као и остале куле у Васојевићима, и из деценије у деценију, од турске ријечи „кула“, настала је „кулина“, односно топоним 1 2 3
види: Владимир Даљ: Толк.слов.Петровград-Москва, II, 1881, стр.387 Владимир Даљ: Толк.слов., С-Петербург - М осква,III,1882,стр.131 Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.125, 167
-265
-
Милош Осшојић
Кулина. Топоним Шарени Камен, назван по спољашњем изгледу (шарен: шарени) одваја Доњу Ржаницу од Навотине, кроз коју тече, према називу насеља Навотинска Ријека4.
4
Др.Р.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.167 -
266
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
п
АПРАТИШТА
Fshati Papranishta, varet nga Budimilja; hass i te siperperm-ndunt Radashini, i biri i Rajkos Vuk Prishlic e veja Olivira Ivani, i biri i Gjurashinit Dimiter Brajani Radashini, i biri i tij Prajak Rajko Radosavi, i biri i Novakut Petroku, i biri i Radicit Radonja, i biri i Radicit Novaku, i biri i Milovani, i biri i Popit Radosna, i biri i Vukosavi, i biri i Gropces (Gropca) Radosavi, i biri i Popit Bogdani, i biri i Radenkos Jovani, i biri i Popit RAdici, i biri i Gruhanit Radic Siromah Dimitri, i biri i RadashinitRadaku, i Radosavi, i biri i Radashinit biri i Gjeraqit Ivani, i biri i Radovanit Oliviri, i biri i Radici, i biri i Radonjes Nikolla, i biri i Radsalit Radovaci, i biri i Popit Radici, i biri i Radovacit Radici, i biri i Bogosalit Vuksani, i biri iRedicit Vuksani, i biri i Vukotes Ivanshi, i biri i Vukashinit Vucrini, i biri i Dimitrit Vladisavi, i biri i Dimitrit Stepani, i biri i Dimitrit Vladisavi, i biri i Dimitrit Marko, i biri i Dimitrit Dolina, i biri i Azdrijes Radsavi, i biri i Andrijes Oliviri, i biri i Radonjas Vuksha, i biri i Radonjes Vucli, i biri i Radonjes Ivanshi, i biri i Radovaces (RadovaRadaku, i biri i Mihailit ca) Radosna, i biri i Mihailit Mirashini, i biri i Mihalit Radmaku, i biri i Rudakut Millaci, i biri i Mihailit Vukca i biri i Oliviri, i biri i Bozhidarit e veja Stoja Bozhdari, i biri i Rajkos -
267
-
Милош Осшојић
e veja Raja
Radosav Prishlic
shtepi 39 beqare 12 te veja 3 ispenxhe 1293 grure barre 15/450 theker barre 15/200 elb barre 15/240
tagji dhe oker barre 17/238 taksa e perimeve 36 taksa e bleteve 52 bidati i derrave 35 mullinj te rajave 1-30 taksa e barit 195 taksa e druve 78
(241) lini 60 mel barre 2/40
shuma 29485
5
N e k e r e r a s te s h te s h k r u a r p a s h e ^ t'^ 'fr itik e . shkruar ne form e ne Praijak - o L j I^j
-
268-
N efaq en 41 eshre
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Р
ОВЦА И КАЛУДРА
овца је пастирско насеље. Име долази од „ровити“. Према руском језику насеље би било „ни гора ни долина“. Називи Роваца су Луке, Вајмеши (Дробњаци досељени зову се Вајмеши пр.М.О.). Сем њих, у Ровцима, су и Васојевићи. Топономастика је нова и оскудна. Ту су Ровачка Брда (ороним - ктетик), Јанкова Глава (ороним - ктетик), Црни врх припада десној страни ријеке Лима. Он упућује, у склопу већ исказаног, на елементе дуализма. У топономастици је забиљежен 1771 (Црни Врх1) (в.црн = старословенском придјеву одговара stprus.“kirsnan“, у литванском (ријека) Кирсна, у ие.основа „љерс“, у санскриту „крсна“ = црн = таман). остали топоними су Сјекира, Пештер, Борја, Буче, Папраднице. Топоним Сјекира настао је, сигурно, пресељавањем из Шекулара гдје се налазе ороними: Сјекирица (брдо - ороним) и Сјекирица (ороним - Шекулар). Топоним Пештер, можда, упућује на „пештери“, Борје (<бор борић - бор+је = Борје), Буче („ситна шума“), а Папраднице (<папрад: папарађе). Калудра је дотично насеље Ровцима. Она је, у ствари, мање „монашко обитавалиште“. Топоними Калудре су Калударске Ћелије, Калударске клисуре, Равни, Марашева Брда. У селу има „Латинско гробље“ и „црквина“. Земља се, по схватању насељеника, сматра „црковном земљом“. Црква, у Калудри, посвећена је јевађелисти Луки, а завјетина је свим Лучиндан. Калуђер је, уједно, и „црнац“23.Како је Калудра „црквиште“ (рус.јез.: Црквишће може се тумачити да је, у селу, био ,језическиј храм“, „капишће“, „требишће“, „идолишћс“ . Кад се говори, према Даљу, о „требишћу“ јавља се помисао, пошто је
Р
1 2 3
П.Скок: ЕРХСКЈ, Згб, 1971, И, ЈАЗУ, стр.227 види: П.Скок: ЕРХСКЈ, ЈАЗУ, Згб, 1971, страна 277 (види: Владимир Даљ: Толк.Слов.живого великорского језика, С-Петернург Москва, 1882, III, стр.576 -
269
-
Милош Осшојић
Калудра „црквиште“, да је према „жрјети“ (жртва: треба) постојало „требиште“, односно „требник“, што значи да је „требник“, гдје постоје „чернодејци“ по номоканину (Номоканон: Будимска Крмчија = Морачка Крмчија) бивало мјесто за „жртвовање“4. Napomena: Godine 1485. Rovca imaju, prema Popisu Skadarskog sandžakata, sledeće stanovnike: Novaku, i biri i Drugit, Radachini, i vellai i tij, Bozidarri, i biri Radkoit, Radenko, i vellai i tij, Radashini i biri Radanit, Radici, i biri Radonjas, Radosavi, i vellai i tij, Melku, i biri i Radicit, Radosavi, i biri i Stojanit, Vukota, i biri Stojkos, Dobrachin Siromah. Rovca ima 8 - shtepi, 3 - begare, ispenshe - 275, grure (barre 5) 150, theker (barre 2) 40, tagji dhe oker (barre 15) 160, mel (barre 2) 40, taksa e perimeve 10, taksa e bleteve 9, bidati i derrave 4, taksa e barit 40, taksa e druve 16, shuma 7445. Selo Kaludra, o kojoj je bilo riječi, slično Rovcima, imalo je, prema originalu, sledeće stanovnike: Stepan Koshiqi, Radici, i biri i Gropces, Melku, i biri i Radivoit, Radosavi, i biri i Stanishes, Milovaci, i biri i Radicit, Jovan Bozhidari, Radonja Oliveri, e veja Dobra, e veja Radosava, Dimitri, i biri i Grošces (Gropca), Stepani, i biri i Brankos, Radivoji, i biri Rajkos, Radici, i biri i Radivoit, Milani, i biri i Radivoit, Paveli Siromah, Radosna, i biri i Radivoit, Radonja Siromah. Iako je selo pastirsko, isto je, kao i Šekular, Rzanica, Rovca (itd), davali ,,ispedžu“. Ona izgleda ovako: shtepi -11, begare - 4, te veja - 2, ispenxhe - 387, grue (barre - 10) 300, theker (barre 5) 100, tagji oker the te tjera (barre 20) 280, taksa e primeve 20, taksa e bleteve 24, bidati i derrave 13, mullinj te rajave 1-30, lini 21, taksa e barit 55, taksa e druve 22, shuma 1380.
4 5
иди: .К.Јиречек: Историја Срба, I, Београд, 1952 (Паганство и Хришћанство, страна 95 S.Pulaha: Defteri... 1485, Tirane, 1974, str.76-77
-
270
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
РЧЕВО И ЗАГОРЈЕ
рчево и Загорје су два дотична топонима. Крчево је познато по Ј ^ о т п о р у Васојевића 1707-1709.године. Васојевићи, супротста* вљајући се 1Слиментима (Крчево - Клименачки Лаз - Зелетин) однијели су побједу. Погибија Климената, гдје су „побијени“, „покрчени“, „раседлани“, гдје су „усмрдјели" на бојишту, гдје је доминирао васојевићки јунак Вук Брајотић, појавила су се топономастичка имена Побјеник, Крчево, Седларица, Смрдњи (Напомена: Многи лешеви остали на бојишту - пр.М.О.). Гранични топоними према Калудри су Дивљак и Баровац. Крчево, висораван, је између Калудре и Загорја. Поред поменутих топонима у Крчеву истичемо још микротопониме: Борје (од бор), Јанкова Глава (ктетик), Шеховића Крш (ктетик - „Често Пашо иде у Шекулар, пржи коке а љуби ђевојке“), Планиница (планина = гора), Видоњин Камен (Вит: Вид = Витоњин Камен. Топоним упућује на Вида, односно Световида. Ту, поред заклетве на Побјенику, ЗО.августа на дан Александра Невског, Васојевићи, са ријетким бројем Ашана, заклели су се, поред заклетви од 1242-1263, да ће славити („прислужак") св.Александра Невског (Алесендров дан или св.Алесендро). Ову славу, ко је учествовао у боју, поред Васојевића, слави Новгород (Русија), Православна светосавска црква и племе Васојевићи око Ковова и ријеке Лима1. У саставу Крчева су и Капе са висом Усовиште (усов:утрг)2. Загорјеје најближе насеље топониму Крчево. Оно не долази од имена Трансмонтана (Словени су „транс“ и „монтана“ превели „преко планина“). Све до 1445.године Трансмонтана се звала Загорје, које је заузео Мехмед II („Прими Мехмед II Бихор у Загорју3). ^ /4
1 2 3
види: М.О.: Мит о огњу и сунцу, Пегаз, Б.Поље, 2000, стр. 12-20. В.Др.РЈ Вешовић Племе Васојевићи, 1935, 170 Ђ.Даничић: Рјечник, Бгд, 1975
-271
-
Милош Осшојић
Постоје три дотична топонима у Крчеву, Загорју и Лугама. То су Главице. Главице упућују на српска, односно словенска гробља („могиле“:гомиле = Гомилице: Цецуне). Загорје је заклоњено горама и брдима и заузима омањи простор „за горама“. Отуда име Загорје, које, према топонимима: Буковац (од буква), Почивало (починити: почивало), Вудерине (вук: драти), Подосоје (осоја - испод осојног гаја), Подбуковац (земљиште испод букава), Међуглаве (земљиште између главичастих брегова), Љути крш (љут: крш), не показују неку старину. Топоним Ковачуље долази од „ковач“, што значи да је у Загорју бивало неко „ковачиште“, односно свако насеље, бар о Бадњој вечери, морало је три пута ударити чекићем у „наковањ“, како се „ђаволу“ не би излизао оков. Овај навод присутан је у Васојевићком закону од 12.точака (1829).
-
272
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П
етњ ик
П
етњик је насеље које је припадало нахији Комнен, односно Будимљи. У селу има „стара црквина“, „старо гробље“, „старо мраморје“, и, по казивању, „латински град“. У Петњику постоји пећина Ђатло. Из Ђатла и његоврела отиче Петњица (хидрним). Топоними су Градитица (град: Градиштица), Авлија, Подгаја, Мршина Бара, Јусово Брдо, Докина Клисура, Дуе, Подбуковац, Подгај, Петњичке шуме, Готовуша, Сјенич-До, Јагњило, Расоје и Крстац. Топоним Крстац је настао на некадашњем кумиру (идолу) пагана. Свети Сава, стварајући аутокефалну цркву, односно Будимску епископију, уклањајући идоле: колац, пањ, греду, дирек, односно балван или бован, постављао је, мјесто цркава, крстове. Отуда топоним Крстац. Он је простонародни српски крст. Балван је, у свијести пагана, било антропоморно божанство. Кад се том идолу још додадну руке, што је био наследни религијски обичај, крст је личио на „страшило“. Ту, крај незнабожачког идола, Срби су имали процесије. Дрвени идол (=Дрвени бог - пањ и сл.) прављен је од липе („липов крст“). О томе има доста описау литератури1. Доментијан каже: Свети Сава - Он украси своје отачаство всаким благовјернијем и светими црквами поља и удолија и брда, иђеже не достиже цркве створити, ту крст постави, да на всаком мјесте име Божије прослављает се“2. (Напомена: Један такав топоним, поред многих других, налази се на орониму Липовица - пр.М.О.). 1 2
Б.Шулек: Зашто Словени поштују липу, Рад, 43, 1878, 172, види: П.К.Булат: Из живота речи, Југословенски филолог, 2, 1921, 283 РЈА, 5, 634; види: Митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, 149-152, 195-196 види: Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973,3-4,51-55 М.Остојић: Мит о огњу и сунцу, Пегаз, Бијело Поље, Либертас, 1999, 117) -
273
-
Милош Осшојић
Године 1485. (Попис Скадарског санџаката 1485, објављен 1974. у издању Историјског института Академије наука Народне Републике Албаније (француски: албанскијезик)3, овај топонимјеуписан као Пекник („Fshati Peknik, varet nga Budimlja, has i te siperpermendurit“). Хидроним Петњица извире из пећине Ћатло. Из пећине избија врело. Из истог отиче ријека Петњица. Ако се аналогно пође од топонима Ипек (Ипек: Пећ), коријен „пек“ би значио „пећ“: пећ - пећина). Ако се пође од чињенице да су куће имале „петицу“ („петњицу“) и врата отварали на „петици“ (,,петњици“), онда би могло бити упутно и ово интерпретирање за објашњење топонима Петњик. У овом етимологисању ваља имати на уму мјеру „пед“. Ник би био суфикс (Међа - медњик = Међњик). Сугласник - д на „конце слов“, по „оглушенију“, изговарао се као - т, па је према свему изложеном могао настати топоним Петњик. Село Петњик, у доба Будимљанске епископије, знало је мјеру „пед“. О томе иде следеће размишљање: Мјера дужине био „лакат“ (cubitus, brachium - 5pyvio), а старосрпски „лакат“ (комол), подијељен на 9 'А педаља, значио je у старосрпском језику „педБ“. Када је полуглас у 14.вијеку на крају ријечи () отпао по закону историјске фонетике, самогласник - д се изговарао као - т. Тако је, уз суфикс њик настао топоним Петњик. Лакат је био што,и висина човјека обичнога раста до палца издигнуте десне руке. То је био ,,растегљај“. Оваквих мјера - лактова - било је у Молдавији, Пољској, Дубровнику, Млецима, па чак и у Солуну. Мјера „пед“ има основу и у римско - византијским мјерењима. Ни балканске земље, па према томе ни Будимљанска епископија, није бивала без мјерења „пеђу“4. О „лакту“, поред Јагић (Бањска повеља, изд.Јагића 24) и Новаковића (Законик 2 изд., 266) постоји тумачење дубровачког лакта који је раван % млетачког лакта = 0.21255 м (100 млет.лаката = 133 дубровачка лакта)5. Пед је дужина од малог прста до палца. Она је мјера од пет прстију. Диоба земље, слично у Новгородској области, дијељена је на „пнтв частен“, на „ п н т и н б “ . Како је у питању „пет“, то значи да се владаоцу давала „петина“, мјерена „педима“б Садашњи становници Петњика нијесу Ашани. Они су „досељеници“ из Лутова. Нијесу чак ни Кучи ни Братоножићи. Презиме3 4 5
6
приређивач Selami Pulahu (,,Le cadastre de l'an 1485 du Sanjak de Shkoder, II, Academ ie des sciences de la R.P. d'Albanie Institut dhistorie, Tirana 1974,76) види: Dr.J.Nistor: Handel und Wandel in der M oldau bis zum Ende des XVI, Jahrh, Czernovviz, 1912 (M asse und G ew ichte str.139 i d.) види: Freidrich Noback: M unz-M assund G ewichtsbuch, 2 izd.Leipzig, 1879, 752; Решетар: Дубровачка нумизматика I, Београд, 1924, 100-104, 108 Владимир Даљ: Толк.слов., С-Петербург - Москва, иии, 1882, 554 -
274
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
на: Шошкићи, Станковићи, Чаричићи, Кељановићи, Бутрићи, Бисмиљаци, Вељићи, Баректаревићи нијесу потомци Братови и са њима нијесу у неком старом сродству. Чак и међу собом нијесу сродни. Углавном, старије су становништво. Истраживачи сматраЈу да су то, заједно са Вујовићима и другим, Букумире78. Stariji stanovnici Petnjika, koji mogu biti Ašani, 1485.godine su opisaniu Skadarskompopisu (1485.godine). Navodimo originani dokumenat: Radosavi, i biri i Vinomirit, Miloi, i biri i Radicit, Stepani, i biri i Radicit, Branko, i biri i Races (Raca), Miloshi, i biri i tij, Deposhi, i biri i Bojes, Vuku, i biri i tij, Milani, i biri i Trenushit, Bojko i biri i Prenushit, Pop Dragashi, Vukashini, i biri i Ivankos, Strasna, i biri i Ra dasalit, Radona, i biri i Plakut, Novaku, i biri i Stojes, Vukosavi, i biri i Gllakes, e veja Radosava, Nikolla, i biri i Radonjes, Gjorgji, i biri Bogos, Vuku, i biri i tij, Radosna, i biri i tij, Vukca, i biri i Mikles (Mikla), Voia, i vellai i Vlajkos, Bogdani, i biri i Rajkos, Novaku, i biri i Rajkos, Vukashini, i vellai i tij, Smolani, i biri i Todorit, Radici, i biri i Spandanit, Radonja, i biri i Radmilit, Radici, i biri Radicit, Nikolla, i biri 1 Gojes, Radonja, i biri i Radsait, e veja Daba, Radici, i biri i Bices (Bica), bashtina e Vukosavit, i biri i Gjurashinit. Obaveze za stanovnikei kuće: shtepi - 23, beqare -10, te veja - 2, ispemche - 838, grure (barre 15) - 450, lagji ahe oker (barre 25) - 350, elb (barre 5) - 80, mel (barre 5) -100, taksa e primave - 58, taksa e bleteve - 29, theker (barre 10) 200, bidati i derrave 29, lini 10, mullinj te rajave 2 - 45, taksa e barit 115, taksa e druve 46, livadhe: 1-40, shuma 2339 . Досељеници (Бокумире) у Петњику, „затурају“ да су „досељеници“, и истичу да су Ашани. Нијесу, дакако, у праву. Напомињемо: „Has koy“ > Хасково је „царско село“. (X ) ас (17 -18 в.) значи оно „што припада цару“. Сви пописани припадају „цару“. Топоним Азбуковица (Подриње) има у коријену „аз“ што означава „хас(ас)“. У Бугарском, како је истакнуто, Хасково долази од „Has koy“ - царско село. „Асовина“ је „царско и државно добро“ (синоним: „мукаде“ и „еминлук“. Ас се јавља на територији Ђаковице (племена: Крастениће: Гаши). Изведеница ,,hassegi“, према Палмотипу, је „хасећија“, што значи „човјек који стоји уз самог турског цара и служи га...“ Он је гардист, а бити „гардист“ је част. Хас је турцизам арапског поријекла и упражњава се у турској феудалној (кастиској) администрациЈИ. У румунском се јавља као „хас“, у бугар.“хас“ и значи, прије свега, феудално добро у турско вријеме9. Павлиновић, у Средњој Далмацији, „јасити се“, односно „бацати се као од силе“, помиње именицу „мрша“. У Петњику, поред 7 8
Др.Ј.Ердељановић: Насеља, књ.Ш , стр.420, 490, види: Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.235, 248 Selami Pulaha: Defteri i regjistrimit te Sanhakut te SHKODRES i vit 1485, Akademia e shkencave e RP.te Shqiperise Instituti i historise, Tirana, 1974, 79
-
275
-
Милош Осшојић
других микротопонима, постоји Мршина бара. „Јасити се“ значи „хаснити се“. У склопу изложеног истичемо „хасас“. Елезовић, без - х уписује као „асас“, што значи „ноћни чувар“ чаршије или пак „авлиде“. У Петњику се налази такође топоним Авлија што упућује на „пасоана“ (пасванџија = турски полицајац). Ас је, углавном, знао за ноћне полицајце. Човјек у Хасу звани „асан“ скупља или користи „хасну“. Он се налази у „припомоћи“ за скупљање „хасне“ (Напомена: Ове појмове из области етимологије објашњавали Миклошич, Решетар, Елезовић и др. - пр.М.О.)910. У Петњику, поред „бајрак“, чује се именица „барјак“. Тако се јављају двострукости: Бајрактаревићи и Барјактаровићи. У бугарском и албанском језику јавља се именица „оајрака а долази од турске ријечи баирак“. Именица је производ турске племенске организације11. Ваља се задржати још на именици „ас“ („ас+кер = аскер“ је војник који припада султановој војсци. Аскерија је војна такса и војна служба. У арапском је „аскар‘ , у турском „аскер“, у pyM.ascher (војник), у арбанском асљер, цинцарском ,,aschere“, у персиском „аскар“ (глава војске). О етимологији оверијечи писали: Младенов, Скок, Lokotsch, Елезовић, Пасцу - пр.М.О.). Хас се јавља на Дрини (Хоча), у турском законодавству (манастирски хасови), у жупама (,,Has-koli“), у столачком и дримском крају. Јастребов је истицао да je то отпорни и привилеговани род. О Ашанима, досада, има повелика литература12. Досељеници у Петњику нијесу Ашани. Ашани су се одселили по разним мјестима и ни по чему нијесу данашњи брдски досељеници који су, у Васојевићима, у особитим историјским приликама, стекли „допцију" да буду, овдје - ондје, становници на територији племена. Насељавање Брђана у Васојевићима је настало искључивим одобрењем племенских сабора и народних главара. 9 10 11
12
Петар Скок: Етимологијски рјечник СХКЈ, ЈАЗУ, Згб, I, 1971, 658 види: Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб,1971,1, стр.659 Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, I, 1971, стр.94. види: Г.Елезовић: Речник косовско-метохијског дијалекта, Бгд, 1932,1,стр.26; види: Младенов: 14; види: G.Meyer: Etym olog.W ortebuch der alb.Sprache, Strassbourg, 1891, 23 ГГД, св.11, 1925, 94; види: Др.Ћ.Туфлека: (Гласник земаљског музеја, Сарајево, 1915, XXVII, 109-161-218) стр.158-149; Г.Божовић: Политика, 1931, бр.8216, стр.4; М.Карановић: ГЗМ Х1Л11, 84 (Напомена: Поред Туфлеке, и осталих описа, о „асу“ има помена у Народној енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца (1,818); Рјечнику мјеста БХ, Сарајево, 1918, 101; код Јастребова (Споменик XLI, II, стр.3-4, 20; види: .Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1971, 66 види: Славија, 15, 182 (аси: „одметник“, ,,побуњеник“) - пр.М.О.). -
276
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОНОМАСТИЧКЕ НАПОМЕНЕ О ПОЛИЦИ
-277
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
П оЛ И Ц А
П
олица је издигнуто насеље Будимске жупе. Има шест села: Маште, Драгосаву, Бабино, Горажде, Заграђе и Тмушиће. Има, према монографским подацима, 405 кућа: Васојевића 295 кућа, а „досељеника“: братоношко-кучко-ровачких, као и србљачкоозринићких 170.кућа. Највеће село је Горажде. Васојевићких кућа има 120, а озринићко-кучких 15.кућа. Полица долази од „поличје“ (,,поличие“). „Старци“, „вјеровни чловјеци“, „старци добри људи“, „поротници“, „старци жупљани“ („старинцц“: ,,свједоци“) обављали су доказивање „кривице“. Овуда су пролазили трговци, разни путници, Латини, Грци (итд), па је бивао пуно „почињених штета“. „Старчев пут“, у Драгосави, указује којим путем су могли долазити „старинци“ на мјесто „пороте“ са „иновјерцима“. Важила је и „заклетва“. Ако би „заклетва“ била неистинита, важила је, по члану 160 (в.чл.153 и чл.154), строга казна1. Остали подаци2. Топоними села Маште су Лази (Дедовића и Пођана), Тифран, Јејевац, Баћин До, Бакињак, Маква, Грчки До, Пријеко Брдо, Јабука, Скривена, Јасиковац, Кочине3. Godine 1485, odmah poslije zauzimanja Bihora, koga ,,primi“ Mehmed II (Bihor u Zagorju - pr.M.O.), Mašte ima 18.kuća, a među njima 3.bećarske i 2.udovičke. Ispendža (suma) iznosi 2086 akči4. Toponimi Dragosave su Srebmica, Čelkov Grob, Korita, Pavićev Do, Kiševci, Brdine, Dublje, Kovačka Dolina, Laništa, Starčev Put, Aluge, 1 2
3 4
види: К.Јиречек: Историја Срба, II, 1952, нк.стр.127-128 Шафарик: Пам, чл.190, стр.49; Новаковић (Варијанта уз законик, чл.162); Шафарик: Повеља краља Уроша III, 1327 (о границама), Пам ., 94-46; Новаковић: Законски споменици 397-398) Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, 1935, Сарајево, страна 175 S.Pulahu: Nav.djelo, str.81
-
279
-
Милош Осшојић
Janji Do (Lazi), Aluge, Belevo Buče, Todevav5, Markićeva Voda, Bukova Voda^Bakinjak, Jordan, Stupče Brdo, Lokva, Radoša, Lazi, Reljina, Bukovik, Cemema poljanina, Hreljina Poljana, Pogor, Srednje Brdo6. Dragosava 1485.godine, prema Skadarskom deftem, ima 15.kuća ameđunjima2.bećarskeijedna(l)udovička. Ispendža iznosi 1335 akči7. Selo Din (,,Dejn“) ima 6.kuća od kojih 1.bećarska i 1.udovička, a zaduženje, prema Skadarskom deftem iznosi 7308. Selo Babino ima toponime Završje, Babinsko Polje, Jaštak, Babinska Glavica, Velje Polje, Rujevica, Bijeli Potok, Stoke, Bukovi Do, Raskrsnica, Gajevi. Selo ima ,,crkvinu“. Na Trojičin dan iznose krste9.
5 6 7 8 9
види: Тиходол - пр.М.О. Споменик IV, стр.4; Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело, стр.176 Селами Пулаху: Навед.дјело, стр.85 С.Пулаху: Навед.дјело, 1485, стр.730 види: Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.176
-
280
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
АШТЕ - СЕЛО НА ПОЛИЦИ
емљишни карактер једног предјела, па само по себи и Полице, открива помјесна номенклатура, која је не само језик но и историја тог предјела. Полица је повећа насеобина у Доњим Васојевићима. Налази се између Љешнице и Будимље, Турјака, Тиврана и ријеке Лима. На овој поблажој узвисини су шест села. То су Маште, Драгосава, Бабино, Горажде, Заграђе и Тмушиће1. Маште је једно од села предјела Полица. У историјском погледу село је бивало дио провинције Трансмонтана, затим Рашке и Србије, Загорја, а онда, у склопу осталих мјеста на Лиму, и дио Деспотовине, Скадарског санџаката и племенске територије Васојевића2 . Маште је оближње село средњовјековне жупе Будимља. Етимон овог топонима је „машка“. Машка је „мачуга“, ,,буздован“, „батина“, а „буздован“ је и „тојага“ (,,тојага“). Како је свака жупа у средњем вијеку имала штитоноше („штитоноше“: ,,Штитари“), добошаре („бубањ“: ,,Бубање“), мачоноше („мачоноша“: „maccicharius comitissae“; „мачуга“ (,,машка“): ,,буздован“), то је и жупа Будимља, поред добошара (бубњара) и штитоноша (штитара), имала и „мачоноше“ јер је у Србији, у вријеме Немањића, убојно оружје била и „палица“ (,,мачуга“). Она је „мачуга-топуз“ или ,,macia“, односно „мациа де ферро“ („macia ferrea“ = ,,ferrata“). Многа историјска документа, у Хрватској и Србији, почев од 892-1326, помињу „оружаре“ са палицама или са мачугама3. Т
1 2
3
Ј
др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.175-177 Др.И.Јелић: LXXIII, Бгд, 1929, стр.1; види: Вуле Томовић: Нешто из васојевићког обичајног права, Живот и рад, Бгд, 1933) М.С.Ј1алевић: Синоними и сродне ријечи српскохрватског језика, Бгд, 1974, стр.13, 338, 343;
-281
-
Милош Осшојић
Топоним Маште оличава једну од најстаријих особина старословенског језика. Наиме, уз т' се развио спирант ш' (т'ш'). онда је антиципацијом ш' т' ш' дало ш'т' и коначно шт. У руском језику, на примјер, т' ш дало је ч, а мјесто - ч (1307.година) пише се у споменицима с почетка 14 вијека - шт које се изговарало - шч. Значи, Машче Мштше - Маште*4. У селу Маште, поред повеликог броја микротопонима, најкарактеристичнији су топоними Грчки до, Боговч (Баговч) до, Баћин до, Трговиште, Бурмути, Бождарица, Ђеркаче и Селиште. Грчки до упућује на Јелине, а Боговч до на дотицаје са Бугарима (багатур: боготор - IX - X вијек). Топоними Трговиште, Бурмути, Бождарице (Баждарице) и Ђеркаче напомињу трговину, продају дувана, баждарење. Та уједно присутна је помисао на „ђерекара“ (,,соколара“). Многе сеобе Срба условиле су и појаву „селишта“, што значи да је село било једном „напуштено“. Зна се да је одавде из Шудикове (Чудикове) 1737. Арсеније Јовановић Шакабенда повео са собом многе Србе са Лима према Дунаву5. Топоним Баћин до је ономастичка синтагма. Именица до је главна или управна, „Баћин“ је одредбена ријеч. Она казује да до (долина: ливада, њива) припада Баћи. Баћа је отац, а можда и брат. Топоним упућује на наследно добро, баштину, дједину, очевину. У бугарском језику отац је „башта“, у руском језику отац је „батја“ и „батко“, у српскохрватском је „башта“ (,,баћа“) је отац. О поријеклу ријечи „баштина“ има различитих тврђења. Углавном, Баћин до је остатак баштине. Он је војничко, оружарско, наследно добро6.
4
5
6
види: К.Јиречек: Историја Срба, Бгд, 1952, стр.20, 107; упореди: Рачки: Унутарње стање Хрватске, прије XII вијека, Рад, 91, 1888, стр.152; упореди: М.Лаиновић: Уставно право Хрватске народне државе, Рад, ЈА, књ.265, 1938, 167-242 и књ.266 (1939), 167-168 V.Vondrak: A ltkishenslavische Gram atik, Berlin, 1912,str.314; види: Исти: Verg. slav. G ram m atik I, Gottingen, 1906, стр.366; Шахматов A.A.: Очерк соврем.рус.лит.језика, С.Петербург, 1913, стр.32,34; види: С.Ившић: СПГ, Згб, 1970, стр.136), види: Р.Кошутић (Редакција Р.В.Лалић); Гласови, I, ГРЈ, Бгд, 1963-1969, стр.19) К.Јиречек: Историја Срба, I, Бгд, 1952, стр .1 5 ,109 (багхатур - монголски - „јунак“), 259 (тђерекар); Исти: ИС, II, Бгд, стр.89, 90, 190); види: Речник схј. НС-Згб, 1967, стр.309 (,,бурмут“), 124 („На водици вила баждарица, те узима тешку баждарину, од јунака оба црна ока“), види: В.С. Караџић: Српски рјечник, Београд, 1935), види: И.Јастребов: Гласник X LIX , 1881.стр.365) К.Јиречек: ИС, II, Бгд, 1952, стр.54;
-
282
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ономастика села Маште је производ природе сеоског земљишта. Мозаик имена везан је за лазове, њиве, вртаче, стране, кршеве и брдине. Нијесу запостављене ни ономатопеје („јеј“ - „јеја“ Јејевица). Има у селу росуља, макава, буковаца и забарака. Нијесу искључена пландишта, блатине, рупе, крчевине и расадишта. Нађу се њиве (,,стублине“), цијепци, загробља и подгробља. Помињу се у говору паљевине ограђенице и провалије. Негдје испане и топоним Ковач: није новог поријекла - задире он у средњи вијек као и топоним Калуђерице. Оне су, Калуђерице, према потврдама, њиве и ливаде. Ту су, свакако, калуђери обитавали на црквеном властелинству напоредо са световном властелом. Доказ за ту напоредност живљења су Баћин до и Калуђерице. Властела је, према ономастичкој грађи, била „потпонац“ жупе Будимља. У овом селу има два топонима муслиманског поријекла: један је Куртов гроб - сигурно је да се налази у близини каквог брдашцета и да му је ту скончано живљење. Други се зове Селмановиће; антрпоним Селман је патроним - он, помало, упућује на „ковачлук“. Иначе, овдје има и микротопоним „Циганице“, што може значити да су у питању „ковачи“, јер и код овог топонима, у непосредној близини, се налази топоним Ковач. Маште има и топоним Беглук, што значи да је у питању „бегова земља“ или „бегов посјед“. На овом посједу, односно крају или подручју, управљао је бег, гдје се, дакако, бегучило или кулучило. Углавном, топоним Беглук је остатак некадашње беговине. Топонимија села Маште прати, донекле, историјски развој. Осјећа се присуство Грка, Словена, Бугара и Турака. Словенска или српска микротопонимија је доста богата и веома мали микротопоними чувају старину. Они су, мјесто археолошких налаза, најбољи докуменат за историју једног предјела.
види: Berneker: Slaw.etimoIog, W orterbuch, sv .l., Neidelberg, 1908, 46; Ст.Новаковић: Баштина и бољар и југ.термин.средњег вијека, Гласник 92, 1913, стр.210 - 225; види: Речник схј. НС-Згб, 1967., стр.146, 149).
-283
-
Милош Осшојић
Тиходол Н
еколико мјеста у нахији Комнен (Будимља) остала су у Скадарском дефтеру нелокализована. То су Папратиште, Забарана (Беране), Подстрана, Госхин, Черноглавина, Парица и Тихо-
дол'.
Тиходол се у попису налази одмах послије Горажда (Полица). То је први „агенс“ да се ово насеље потражи, помоћу топономастике, у једном дијелу Полице. Г оражде, у дјелу Др.РЈ Вешовића не даје индиције да је тамо био Тиходол1 2. Сличну ситуацију истраживач неће наћи у селу Маште, Бабино и Заграђе3. Село Драгосава, поред бројних топонима, који ће бити предмет у наредној студији, има упутно крајевно име Тодевац4. Топоним Тиходол је сложеница. Састоји се од балтословенског, свесловенског и прасловенског придјева „тих“. Између придјева и апелативне именице „до“ је спојни вокал - о, па отуда Тиходол (Напомена: сугласник - л је одржан из 12-14.вијека и крајем 14.вијека нијепрешло - л>о, него је, по традицији, остало до краја 15.вијека. Петар Скок наводи „Тјешен долац“5. У Поваљском картулару (Сплит, 1080), поред „Те“ помиње име Тессен. Скок скреће пажњу на неке хипохористике под Теодор и Теодосије6. Од имена 1 2 3 4 5 6
Митар Пешикан: Зетско-хумско-рашка имена на почетку турскога доба (други дио), Ономастички прилози IV, САНУ, Бгд, 1983, стр.79 Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.176 Д р.РЈ Вешовић: Навед.дјело, стр.175-177 Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело, стр.175 Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб, 1973, III, стр.468 П.Скок: Нав.дјело, стр.438
-
284
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Теодор су бројни хипохористици. Један од њих јеТоде (1673). Уз овај хипохористик наводи и презиме Тоделић. Тако у презимену находимо „Тоде“. У Драгосави у топониму (Тоде+ев+ац) Тодевац запажа се - ев, које је настало, означавајући посесивност као - ов, у Н.вијеку. По том етимолошком расуђивању Тодевац је у корелацији са придјевом „тих“7. Владимир Даљ наводи, под „тихиј“ топоним „Т иходолб“8. Тиходол је, по Даљу „мјесто заклоњено од вјетра“ („мвсто закрвггое о т б вветровБ“). Тиходол, који локализујемо у Драгосави, је мјесто у затишју, скривено, тајно, безметежно, спокојно, ћутљиво, мирно, скоро нијемо, без крика, шума, смирено. Јасно је, дакле, да је тај топоним давнашњи и да има ослонце у свесловенској старини. Tihodol, u Skadarskom defteru, ima sledeće stanovnike: Radici, i biri i Bojkos, Rajcin Doshlac, Vukashini, i biri i Vucres (Vucra), Radici, i biri i tij, Vuksan Vucriqi, Javko (Pavko:Tavko?), i vellai i tij, Vuksani, i biri i Dobrajes (Dobraja), Vuku, i biri i Radoflcit, Radosav Radonja, Dimiter Radenko, Radonko, i biri i tij, Vuciqi, i biri i Vukashinit, Vuku, i biri i Brankos, Vukashini, i vellai i tij, Radovac Doshlac, e veja Radosava. Ostali podaci: shtei 14, beqare 1, te veja 1, ispenxhe 381, gure (barre 5) 150, tagji dhe oker (barre 10) 140, mel (barre 2) 40, elb (barre 5) 80, theker (barre 5) 100, taksa e perimeve 28, taksa e bleteve 32, bidati i derrave 17, thjerza (barre 1)30, taksa e barit 70, taksa e druve 28, mullinj te rajave: 1 - 25, shuma 1151 (Napomena: Za ime Janko slijedi originalno objašnjenje: ,,Leximi nuk eshte i sigurtvs^ c Mund te lexohet edhe Pavko, Navko, Tavko 3.<+ &/ &J “). Ovaj onomastički prilog samo je pokušaj da se, bar donekle, uđe u tajnu gdje bi mogao biti Tihodol. Ostali toponimi koji nijesu lokalizovani: Papratište - ima kuća 39, bećarskih 12 i 1 udovička. Suma ispenxe je 2948; Zabarana (Berane) ima 8 kuća, 3 bećarske, suma ispenxe 773; Pođstrana 26 kuća, 5 bećarskih, 2 udovičke, a suma zaduženja iznosi 2424; Parica: 8 kuća, bećarskih kuća 2, udovičkih 1, suma zaduženja 862; Gošin: 4 kuće, te ardhura 436; Černoglavina: 5 kuća, 1 bećarska, 1 udovička, „shuma 738“. Ovaj dodatak se unosi uz traženje i lokalizovanje toponima Tihodol9. 7 8 9
k o k : Навед.дјело, стр.458-459 Владимир Дал> (Толковиј словар живого великорусского јазика, С-Петербург-Москва, III, 1882, стр.437 Selami Pulahu: Defteri i regjistrimit te sanxhakut te SHKODRES i vitit 1485, Akadem ia e skkencave e RP SHQIPERISE, Instituti i historise, Tirane, 1974, str.75,77,79-80,84,87,90; v.Mitar Pešikan: Naved.djelo, SA N U ,B gd, 1983, str.79
IL C
-
285
-
Милош Осшојић
Село Горажде, у старој жупи Будимљи, према Светостефанској хрисовуљи краља Милутина, а које је „приложено“ Бањској, има следеће топониме: Горажде, Градац, Сумина Врела, Главицу (Дин:Диња - в.горе), Јодоле, Јаштак, Костијево, Букови До, Симоваче, Огорелице, Орашковину, Тикову (Напомена: Тиковски дио пр.М.О.), Ступче. Село има три (3) црквине и „старинска гробља“ш. U Skadarskom defteru Goražde ima (1485) 37.kuća od kojih 10 bećarskih i l.udovička. Zemljišne iznose sumu 2688 akči1011. Selo Babino, u blizini sela Goražde, ima 1485.godine 27 kuća, 10 bećarskih, 2 udovičke. Obaveze stanovnika iznose (suma) 2205'2. Село Заграђе (град: иза града - Заграђе) има следеће топониме: Обетишта (објет = завјет), Мандића Брдо (ктетик), Гегељско Брдо (Напомена: Нијесу у питању Гегељи, него је у питању процесија од „гигаље“ (Гигача: гигача = гигаља) - пр.М.О.), Голо Брдо, Звечка, Кобиља, Брезовци, Плавшин До, Црвјенац (Црв - Серв + јак - Сервјак - Србљак - Србљаци), Остре (остар: оштар) Јеле, Горње Заграђе, Медведо, Рајдолина, Губавач поток (губа: убијање = погубљење), Прокоп13. U Skadarskom defteru, koji počešće pominjemo, Gomji Zagrad (Napomena: U Zagrađu postoji toponim Gomje Zagrađe - naselje iz Graca (Grad: Budimski grad) - pr.M.O.) ima 24 kuće, devet bećarskih i jedna udovička. Zemljišne obaveze (suma) iznosi 2353 akči14 . Selo Tmušiće je novo naselje i ono nije zapisano u Skadarskom popisu iz 1485.godine. U Tmušićima je 34 kuće starijih naseljenika i 6.kuća iz Kralja (Gomji Vasojevići).
10 11 12 13 14
Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело, Сарајево, 1935, с.176 Selami Pulahu: Defteri i R egjistrim it te SanhHakut te Shkođres i vitit 1485, Akadem ia e shkencave e RP.te Shqperise, Tirane (1974), str.84 S.Pulahu: Navedeni popis, 1485, str.83 Др P J Вешовић: Навед.дјело, Сарајево, 1935, стр.177 Selami Pulahu: Navedeni Skadarski popis, 1485, Tirana (1974), str.85-86
-
286
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
^^РА ГО С А ВА
Д
рагосава је топоним у предјелу Полице. Основа топонима је Драгослав. Имена типа Драгослав, Првослав и слично изговарала су се и као „Драгосав, Првосав. Позната су, иначе у историји презимена: Драгослалић, Првослалић, Берислалић, Будислалић. Сва су записана у хрисовуљама цара Стефана и односе се на XIV вијек1. Драгослав је мушко име као и Првослав. Основа ових имена је драги и први. Антропоними се налазе у речницима Даничића и Ивековића и, сигурно су настали прије 1220.године. Углавном, током XIII и XIV вијека честе су потврде за поменута имена у Србији Немањића2. Драгосава је дио некадашњег метеха. Маште су, на примјер, војно или оружарско насеље. Оно је, уједно, и црквени посјед или „црквена баштина“. Међутим, Драгосава је нешто друго: она је ратарско насеље - отуда у селу и топоним „Ораће ливаде“. Чим су у питању орачи, онда је јасно да су овдје живјели себри меропси, који су, почев од 1234.године, па све до 1320-1330.године, као на примјер на властелинствима Бањске морали радити, односно обрађивати, од 7,5 - 9 мати властелинске земље3. Топоними Старчев пут, Сребрнице, Село, Лаз и Селиште упућују на старце - поротнике (1327.година), односно на старце-богумиле (1323.година), као и на експлоатацију сребра. Ваља напоменути да се „село“, мјесто „заселија“, јавља током 14.вијека и оно се може 1 2
3
Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, 1952, стр.536 Гласник II, 12, 7, 14; види: Стојановићев споменик 10; види: Старине 13, Светостефанска хрисовуља 30, итд. Историја државе и права, Бгд, 1964, стр.55
-
287
-
Милош Осшојић
идентификовати са „кућом“, као што се „лаз“ (,,лазина“) може довести у везу са крчевином. Отуда у нас и пословица: „Нема очевине без крчевине“4. Топоним Јордам или Јордан је турског поријекла. Он долази од турске ријечи јурдам или јордам. У питању је турски јордамџија: охол човјек, горд, кочоперан. Старији људи у Васојевићима кажу за јордам лош и „охолица“. Значи, Јордан на Драгосави је Охолица. Може се претпоставити да је Јордан старији топоним. Ако је старији, он би се односио на појам „краљевине“ какав је, рецимо, био Јордан, гдје је св.Јован крстио Исуса Христа. У сваком случају топоним би упућивао на азијско-арабијске утицаје. Могуће је да су „старци“, односно монаси, по којима је, изгледа, настао и Старчев пут (били богумили који су у Србији Немањића имали поприличне ослонце) у сусретима са властелом један метех називали Јордан по Јордану у Азији. Топонимија Драгосаве је доста богата. Има неких топонима као Радоша и Рељина (Хрељина) који су чак постојали пуном изреком у XIV вијеку. Они су записани у Светостефанској хрисовуљи (а о истим има помена у научној литератури5. Топоними Закршће и Ступче брдо упућују за одређивање границе, односно међе, путем „закршћавања“, а „стуб“ је везан за планину Турјак, гдје су могући били пагански кумири или идоли. Они би се везивали за преджупански период у Загорју или „некршћеној Серблији“. Срби су имали „постонародни крст“ у виду „страшила“ па је сигурно да су прије хришћанства имали крст и крстом „обијељавали“ или „закршћавали“ земљу. У хрисовуљи о манастиру Бањској постоје још два топонима: један је Буковик - други је Чемерна пољана. Поред њих записани су и Погор и Средње брдо. Драгосава је, како рекосмо, властелинско добро. Оно је припадало Драгославу или Драгосаву, односно Драгосави, по коме је и село добило име. Не би се прихватило мишљење да је име села настало „по добром квалитету земље и љепоти положаја“.
4
5
Јагић: Арцх.слањ.Пхил.15, 108; види: Рачки, Доц.46.; види: Цвијић: Насеља, I, LXII, и д.; И.Јастребов: Гласник (о лазу-крчевини) XLIX, 1881. страна 365 Споменик, IV, страна 4; види: Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.176 -
288
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б И Х О Р (ЗАГОРЈЕ) И РОЖ АЈЕ
-
289
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Бихор Ш ноги називи наших мјеста везани су, по свом постанку, за \ митове о сунцу, пламену и огњу. Један дио њих условљен је у ™ *-вјером и прадавним симболима о камену, грому у сјекири. Не изостају, наравно, у „митолошко-топономастичком“ епосу, ни боје. Оне појачавају мозаик или орнаментику долине Лима: „свијетло“ или „бијело“ прелази у „пламен“, „гром“ или у „огањ“ - све боје, потом, уливају се у „црно“ или „тамно“, „вражје“ или „ђавоље“. Један од њих, који је везан за мит о сунцу, јесте Бихор. Бихор се, географски речено, налази источно од Доњих Васојевића1. Он се простире између коритско-пештерске висоравни, планине Бјеласице, Куманичке и Тивранске клисуре. Дијели се на Горњи и Доњи Бихор2. Бихор је у средњем вијеку био жупа. Његова граница досеже до Љешнице и до Турјака. Турци су га заузели током јуна 1455.године. О томе постоји и историјска потврда: „Прими цар Бихор у ЗагорЈУ 14553. Име Бихор није усамљено на географској карти свијета. Јавља се у Индији под именом „Бихар“, затим у Румунији као „бихор“, а онда на средњем Лиму источно од Доњих Васојевића4. Бихор има своје значење. Народни израз за Бихор јесте Бијор. Откуда, дакле, Биор или Бијор? Ако узмемо за анализу именице „вихор“ и „вихар“, запазићемо да се оне изговарају „вијор“ и „вијар“. Сугласник - х прелази у - ј. Отуда - ј у топониму Бихор5 . ГШ
S
1 2 3 4 5
W
Љуба Ковачевић: Лица и мјеста, Регистар, Сабрана дјела 4 од Марка Миљанова, ГЗ, Тгд, 1967. страна 231 Мала енциклопедија Просвета, А-Љ, БИГЗ, Бгд, 1968, стрЛбЗ Ђура Даничић: Рјечник, I, Биоград, 1863, стр.42 Атлас свијета, Југослов.лексикограф.завод, Згб, карта 53, Ц-3 и 105, Ф-2 види: Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, Том III, 1973, стр.588
-291
-
Милош Осшојић
У топониму Бихор сугласник - х је од индоевропског - а6. Тако је „бис“ коријен топонима Бихор. Поставља се питање: Шта је, заправо, апелатив „бис“? Даничић, у Коријенима, истиче да „бис“ долази од „бхи“, што значи „страшити“. У вези са глаголом „страшити" је именица „страх“ („Страор“: ,,Страхиња“). Страх и пријетњу стварају „вихори“, који „бијесне“, односно који означавају „пријетњу“ (српскохрватско страх: руском - остратака.7 Миклошић именицу „бијеси“ везује са глаголима „бити“ и „тући“. „Бијеси“, према истом, долазе од „би“8. „Бити“ („ударити“: ,,тући“) долази од индоевропског ,,bheye“ или од „бхи“ (,,bhi“: ,,bhoi“ - „бити“: „бој“9Малоруси знаду за ријеч „бис“. Она значи „враг“. Он одговара литванском ,,besas“ (,,baisus“ - враг), руском „бес“ - враг, пољском ,,bies“ („биесић“ - враг), готском ,,busundi“ - враг, схј. „бес“ и „бијес“ = враг = ђаво, македонском „бес“ - враг, словачком „бес“ срд = ђаво10 . Љешница је граница Васојевића и Бихора. Један топоним у Љешници подсјећа на малоруску ријеч „бис“. То је „Бисовача“. Коријен овог топонима је „бис“ („бис“ = бес = бијес = ђаво = враг). То је, заправо, Враговача или Ћавољевача. На словачком језику „ђаво“ је „дивји“. Бисовача, према томе, била би Дивјача11. Топоним Бишево је истог постанка: Бис+јево - Бишево. Он се, како је познато, налази у Горњем Бихору. „Дивиј“ или „дикиј“ је што „љесној“. То је, дакле, „чарођеј“. Он се запажа у руским скаскама и пјесмама, а посебно у црквенословенском језику. „Љесној“ је „шумски дух“, а „љесник“ је „шумски де6 7
8 9
10
11
види: Др Јован Вуковић: Историја српскохрватског језика, Бгд, 1974., стр.185; упореди: Јосип Хамм, Старословенска граматика, Згб, 1974, стр.101 види: Н.Нодило, Стара вјера Срба и Хрвата, Логос, Сплит, 1981, страна 234; упореди: Ђ.Даничић, Коријени, стр.195; види: Петар Скок, Етимологијски рјечник хсј. ЈАЗУ, Згб, Том III, 1973., стр.340-341 Миклошић: Etym ologisches W orter-buch der Slavischen [prahen, W ien, 1886 види: Е.Бернекер, Slavisches etym ologisches W orterbuch I, H eilderberg, 1908-1913, стр.117; види: Стјепан Ившић: Старословенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр.88 Н.Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Логос, Сплит, 1981, стр.234; упореди: Јосип Хам, Старославенска граматика, Згб, 1974, стр.100-101; види: М.С.Лалевић: Синоними и сродне ријечи српскохрватскога језика, Бгд, 1974., стр.21-22, 167, 748, 859 М.С.Лалевић: Синоними..., Бгд, 1974, 22
-
292
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
мон“. Љешница је настала од „љесн+ица = Љесница = Љешница12, односно од шумског демона: Љешак-лешиј: љес-лес-Лиесник. Бихор је настао од „бис“, што значи „бес“. Вихори се „бију“: Вихори се „туку“, односно и ово: Вихори „бијесне" су мисли из народа. Оне казују да вјетруштине, вихори и вихари су „стухе“ или „демони“. Они су, углавном „бес“ или „бијес“, „враг“ и „ђаво“, „страх“ и „пријетња“. Тако је настао топоним Бихор.
БИХОР Многи наши топоними везани су за митове о сунцу, пламену и огњу. Један дио њих условљен је прадавним симболима о камену, грому и сјекири. Не изостају, у нашем митолошко-топономастичком епосу, ни боје. Осјећају се, наиме, прелази бијелог у пламен, у гром и огањ, гдје је огањ што и змија, а онда као збир свих боја, јавља се црно, тамно, вражје или ђавоље. Топоним Бихор је један од елемената мита о сунцу. Бихор се налази источно од Доњих Васојевића, тачније одређено између коритско-пештерске висоравни, планине Бјеласице, Куманичке и Тивранске клисуре. Дијели се на Доњи и Горњи Бихор. Постоји разлика између „горњег“ и „доњег“, јер да нема разлике: етничке, етнолошке, географске, не би се узалуд један крај звао „горњим“ а други пак „доњим“. Бихор је у средњем вијеку био жупа. Имао је град. Таквих градова било је у раном и средњем вијеку поприлично. Припадао је Рашкој или Серблији. Кад је Деспотовина почела да се смањује, Турци су Бихор заузели 1455.године. Тада је пао и Медун, кључ од обје Зете, а бранио га Милош Бјеломужовић. Постоји тачан историјски податак о паду Бихора под Турке. Налазимо га, поред осталих историјских потврда, и код Даничића. Дословно пише у потврди“ Прими цар Бихор у Загорју 1455“. Срби у Бихору, почев од 15-18.вијека преживјели су све мијене историјске под турском влашћу. Кад је настала Чарнојевићева сеоба, Бихор је био прилично проријеђен. Пејо Станојев, Братоножић, пријатељ Скадра и Цариграда, потпомогнут спољним упливом, настојао је да одвоји Васојевиће од Рашке. Он је опустјелим српским оазама насељавао своје саплеменике: Куче и Братоножиће, који су постепено примали, неки прије, а неки касније 12
Владимир Даљ: Толковиј совар, Том I, Петровград -М осква, 1880, стр.435; види: Српски митолошки рјечник, Нолит, Бгд, 1970, стр.194 -
293
-
Милош Осшојић
и ислам. Иначе, иако поисламљени, држали су до своје генеалогије са својим исходиштима, која је жива и данас. Име Бихор није усамљено. Јавља се у Индији као „Бихар“, затим у Румунији као „Бихор“, а онда тај назив путује према југу Бакана и регистрован је као територија источно од Доњих Васојевића као „Бихор“. Ова кривуља јасно показује да називе мјеста дошљаци носе са собом из ранијих станишта. Они, свакако, чувају успомену на своју прадомовину, па ту успомену искључиво чувају и давањем имена неком насељу: селу, ријеци, територији. Уједно, знајући за зов предака, они и у свом родопису, на трећем или четвртом кољену или пасу, дају имена предака како се траг не би изгубио и како би преци увијек били живи у новим или млађим нараштајима. Народни израз за Бихор јесте Бијор. Некад се чује само Биор и између самогласника - и и - о нема сугласника - ј, а некад, па чак и често, између поменутих самогласника јавља се сугласник - ј, па зато имамо и Бијор. Ако пођемо од изворног топонима Бихор, запазићемо да сугласник - х прелази у сугласник - ј. У томе нам помаже упоредна граматика. Узмемо ли именицу „вихор“, запазићемо да „вихор“, односно - х у тој ријечи, изговарамо као „вијор“. Ову појаву можемо документовати још и именицом „вихар“. И она се, дакле, изговара као „вијар“. Отуда у говору Бихораца Бијор. Скреће се пажња 'на чињеницу, која је искључиво лингвистичка, да - х у топониму Бихор води поријекло од индоеврпског - с. Коријен овог топонима, према изложеном је, „бис“. Кад то већ знамо, онда тражимо потврду у другим индоеврпским језицима. Шта је, дакле, „бис“? - „Бис“ код Малоруса или Бјелоруса значи „враг“. Ријеч одговара литванском „бесас“ или „баисус“ што опет значи „враг“. У руском језику „бес“ је „враг“, у пољском „бијес“ је „враг“, у готском „бусунди“ је „враг“, у македонском „бес“ је „враг“, у словачком је „бес“ тројако исказан: срд, враг, ђаво; у српскохрватском језику „бес“ је „враг“ или „ђаво“. Сви наводи из напоредне лингвистике упућују нас и на топоним Срђевац, који је у близини града Бихор, гдје је „срд“, што значи враг или ђаво, додавањем - ев, наставка од 12-14 вијека, као и крајњег суфикса „ац“, дао „Срђевац“ и коначно „Срђевац“. Даничић сматра да „бис“, који је коријен топонима Бихор, долази од „бхи“, што значи „страшити“. Живећи на бреговима и брдима, дакле на планинама, међу олујама и вјетровима, првобитни становник је осјећао рику вјетрова. Та рика је изазвала у њему и -
294
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
страх, односно рику олуја и вјетрова једначио је са гласом бикова или пак са гласом „тура“, по коме је Турјак, ороним на Г орњем Бихору, добио име. Та „бијес“, која риче, има изопачену надмоћ. Он се бори против олуја, вјетрова, кише. Има необуздану силу и увијек је узрок страха, пријетње, битака, борбе, судара, бојева и туче. Отуда и Миклошић (,,бјеси“) везује за „бити“, „тући“. Многа објашњења читалац или слушалац могао би добити код Даничића, Миклошића, Бернекера, Ившића и само упоређивањем могао би да одгонетне етимон топонима Бихор. Један топоним у Љешници, опет у предјелу Бихора, подсјећа на малоруску ријеч „бис“. То је топоним Бисовача. Кад се именица разложи, запазиће се коријен „бис“, а то је „бес“, „бијес“, „враг“, „ђаво“. Иначе, у руском језику ђаво је још и „чорт“. Кад се на овај коријен додају наставци ов и ача добиће се, у синонимичном смислу, Враговача, Ђавољача. Како се код Васојевића јављају Дивљани, онда антропоним за истраживаче постаје упутан и од веома велике важности. У поменутом антропониму, који припада Лопаћанима, а који су живјели прије Деспотовине баш у Бихору, коријен „див“ или „дивји“ у словеначком језику значи „ђаво“, а то је, дакле, „враг“ или некадашње малоруско „бис“. У руском језику „дивиј“ је „дикиј“, односно „љесној“. То је, дакле „чудодеј“, односно враг или ђаво. Топоним Љешница, опет у Бихору, потиче од „љесној“, а ако желимо то да поједноставимо, онда је она Дивљача или, у крајњем случају, као корелатив, Бисовача. У овом контексту могу се објашњавати имена Шудикова, Краштица, као и Бес наврх Проклетија, односно низ топонима у Злој Ријеци и на Лиму. Бихор је индоевропска ријеч. Она, у суштини, значи „бес“ или „бијес“. У питању је хијерофанија: вјетра, муње, кише, олује. Рика и грмљавина симболизују ктоничне и земаљске епифаније, гдје је „тур“, односно „бик“, надмоћна вражја сила. Топоним Бихор као језички споменик има свој значај за историју језика, етнологију, историју. Он, својим настанком, својим почетком, залази у мит и религију. Служећи се корелативима, Бихор би, све у свему, могао бити Страхор.
-
295
-
Милош Осшојић
О авин бор
авин бор је старо средњовјековно село у долини Лима. Основна или апелативна именица је „бор“. Придјев „Савин“, посесивног или присвојног карактера, атрибутски одређује главно име у одређеној синтагми. Савин бор, у географском смислу, се налази између насеља Бор, Дашче ријеке, Крушчице, Пороча (Јаворове), оронима Голубац, као и хидронима Бијеле воде. Савин бор има, слично осталим насељима, богату микротопонимију. То су Старо село, Савино брдо (Савинско брдо), Дивљаци, Брдо, Гомиле, Хизови или Хизишта, Цветково брдо, Ратковице, Руњави до, Хајдучка вода, Икино брдо, Станкова ливада, Ракићев омар, Никин до, Петков поток, Јовандо, Вијенци и слично. Савин бор, у историјском погледу, припадао је некад Трансмонтани, а потом, доласком Словена или Срба, који су праетникум Скита и Протословена, припада Загорју, Рашкој и преднемањикћкој и немањићкој Србији. Једно вријеме овај крај, слично долини Лима, улази у састав српске Деспотовине. Током турског кастијског феудализма ова оаза се налази под јаким духовним утицајем манастира и цркава из Старе Србије и долине Лима. Падом Отоманске империје, ослоњено на давне границе, овај крај припада Доњим Васојевићима и Беранама. Савин бор, у ономастичком погледу, упућује на двије историјске епохе. Првобитно, насељеје било Бор. Оно је, по постанку, теофроног карактера. Стари Словени, односно Срби, били су пагани. Они су, поред липе, храста, лијеске, обожавали и бор. Бор је био, у старој вјери Срба и Хрвата, идол за бога. Поред клетве: Бога ми говорило се, у жупи Бихор, и Бора ми. Тај пагански бог, налазећи се под кором бора, имао је посјете у виду литија, које је предводио „старјешина“, односно свештени представник народа. Име Бор ваља
С
-
296
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
везивати за период од VII-IX вијека, односно за период од 1Х-ХШ вијека. Топоним Вијенци упућује на биље, цвијеће, које су Словени обожавали и које су приносили идолу: бору или пак „дрвеном богу“. Почетком XIII вијека Сава Немањић, учвршћујући аутокефалну српску цркву, уклонио је незнабожачке идоле и мјесто њих поставио, по пољима, бреговима и планинским седлима, крстове и цркве. Тамо гдје није поставио крстове или цркве, посадио је освештане дубове или борове. Како је у питању „освештани бор“, односно „оброчити бор“ или „оброк-дрво“, старо село или насеље, настало прије XIV вијека, добило је временом назив Савин бор. Топоним Дивљаци или Дивљани упућује на Дивљане, огранак Лопаћана, Васојевића, којима припадају и Караџићи. Дивљани су, у доба Деспотовине, односно пада Бихора 1454/5.године, промијенили „станиште“ и отиснули се уз Лим и преко Комова ка Лијевој Ријеци, одакле су се кретали ка Шавнику и Србији. Овај топоним, поред изложеног, поуздано упућује на тврђење да је Љешница природна граница, односно „доња граница“, Васојевића у области Загорје. Дивљани или Дивљаци славе светог Саву, а слава Савиндан је продужетак Дајбога, који је замијењен св.Ђорђем, а потом у доба аутокефаности и прве половине XIV вијека и Савинданом. Ову славу славе сви Лопаћани, па се, због тог феномена, може претпоставити да су Лопаћани као пастири живјели и на простору жупе Бихор. Свети Сава је био „вучји пастир“. Он је синоним, као и св.Ђорђе, заштитника пастира и њиховог блага. Вук, који је тотем Срба, условио је да се Србин зове „вуком“ или „волком“. Многе легенде, у Бихору, које су везане за „вучјег пастира“, пренесене су уз Лим и ка Лијевој Ријеци. Отуда постоји легенда: Вук и Лопаћани, Вук и Дивљаци, Вук на Комовима, Савин дан и Лопаћани, Лопатско брдо, Лопатске гомиле, итд... Легенда има свој коријен, своје трагове. Оне се осјећају, у напомени, у топонимима Дивљаци, Савино брдо, Гомиле, Савина раван, који и данас, према земљишним потврдама, постоје у Савином бору. Старина овог села ономастички је посве јасна. Топоним Старо село упућује на „село“ прије 14.вијека, а „старо“ напомиње „старину“. Топоним Гомиле су везане за преджупански период. Израз „гомиле“ су „могиле“, а „могиле“ су пагански гробови, односно гробови незнабожаца, који су дошли у долину Лима негдје око владавине цара или василевса Ираклије (614). Хизови или Хизишта су називи за старе словенске куће. Та „хизишта“ јако су присутна у многим насељима некадашње жупе Бихор. То, свакако, могу потврдити бројни налази. -
297
-
Милош Осшојић
У антропонимијском погледу Савин бор, сично другим насељима око Љешнице, упућује на српска имена. То су Станко, Рако (Ракић: Раковац - Трешњево (Лопаћани), Ника, Петко, Јован, Цветко (Цвијетко: Цвијетковице - Цвијетнице). У овом насељу не осјећа се духовни, односно језички империјализам, санџак-бегова, односно турског кастијског поретка. Постоји још један топономастички докуменат. То је Метаљка. Топоним Метаљка упућује на „гроб“, јер „метаљка“, у говору старих Срба и Хрвата, није ништа друго него „гроб“. Захваљујући таквом топониму, таквом остатку, ономастика као грана лингвистике, у стању је палеонтолошки да одреди долазак Срба на простор Лима и Бихора. У томе је вриједност овог микротопонима. Има, на примјер, у Бору, поред назива Недеље, Вијенци, Ржишта, Станишта, Јагодин до, Улица, Лопари, Злокућани, неколико микротопонима са именом Андрија. Топоним Зле куће су, у ствари, Црне куће. Црне куће су везане за Кажанегре, односно Дабковиће или Дабетиће, који су се преселили са Лима у Паштровиће. У овом огранку Дабковића или Дабетића, старих пагана, присутан је у родослову и Андрија. Овај налаз опет упућује да су Злокућани, односно Црне куће или Кажанегри, живјели на овом простору Старе Србије. Многи називи у Савином бору, односно микротопоними, откривају новије вријеме. Сви називи, сем два до три, су српског поријекла. Они су вјеран докуменат живота становника овог старог или подавнијег насеља.
-
298
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П оРО Ч Е
П
ороче је старо средњовјековно насеље. Потиче из доба немањићке државе. Почетак или настанак топонима је везан за појаву богумилства. Пороче, у географском смислу, се налази између Бора, Савина бора, Јаворове, Радманаца и ЈТагатора, односно Дашче ријеке и азањско-петњичко-радманске продолине. Пороче је насеље које је некад припадао Трансмонтани. Кад су дошли Словени или Срби у унутрашњост Балкана, на сливове ријека Лима, Пиве, Таре, Ибра, Дрине и Западне Мораве, ово „селанце“ припада Загорју, а потом Рашкој, Србији, Серблији, жупи Бихор, Деспотовини и, послије вишевјековног тамновања под турском влашћу, припада Доњим Васојевићима и Зетској бановини. Пороче је настао у периоду раног средњовјековног феудализма. Носиоци порока, у овом времену, били су богумили. Они су се јавили, највјероватније, у X вијеку. Имали су дуалистичко учење о двојству два бога. Један је бог добар, а други је зао. Пороци, који су основа за назив топонима, односе се на чињеницу што богумили, у доба Немање, а онда и током И.вијека, нијесу поштовали крст и иконе. Одбијали су да се моле у црквама какве су бивале у Азанама, Радманцима, Трпезима и Врбици. Исповједали су се, обично, у својим кућама. У кућама им је бивало и састајалиште. Старији становници насеља Пороче, не покоравајући се црквеним и господарским властелинствима, одвраћали су себре, а поготово робове или туцаке по којима је Туцање добило име, да не раде за своје господаре. Били су подијељени на „строге“ и на „порочне“. Порочни су одбацивали црквени посјед и црквене великодостојнике. Како је богумила бивало поприлично по појединим селима у жупи Бихор, они су истјеривани из села и сви протјерани имали су могућност да се
-
299
-
Милош Осшојић
склоне или издвоје. То издвојено мјесто, порочно за цркву, названо је ПОРОЧЕ. Порок, у лингвистичком смису, је основна именица за топоним Пороче. Порок је по постанку сродно са глаголом порећи што значи да нешто треба осудити или одбити као тежак преступ, велику ману или срамоту. Ријечи „порок“ сродне су ријечи „љага“, „срамота“, „мана“, „маћа“, „поруга“. Пороку, који је предметан у овој анализи стоји у корелативном односу са именицама блуд, разврат, развраћеност, развратност, блудност, блудничинство, блудничење, оргија, оргијање, похота, похотљивост, порочност, порк, поквареност, покварењаштво, разузданост, као и курварство - блудна развратност, бестидност и разузданост. Остатак далеке прошлости, у овом случају богумилства, које је проглашено јеретицима, запажа се, дакако, и у ономастици. Пороче је лингвистички податак о особинама и стању богумила. Они живе без стида и раде оно чега се други стиде. Ту, свакако, спадају именице: бесрамност, бестиђе, безочност, безобраштина, неуљудност, непоштење, разврат, прекор, разулареност. Не улазећи у елементе микротопонимије, која је слична осталим насељима у жупи Бихор, искључиво се обратила пажња само на топоним Пороче.
-
300 -
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОДОЧЕЉЕ
Г
одочеље је старије средњовјековно насеље у горњем току ријеке Лима.
Годочеље је ономастичка сложеница или пак синтагма. Састоји се од двије ријечи: једна је „год“ - друга је „очеље“. Управна ријеч је „очеље“ а одредна „год“. Лингвистичком анализом може се докучити или открити старина насеља, као и првобитно занимање најстаријих становника. Годочеље се налази, географски одређено, између Љешнице, старе или „доње границе Васојевића“, Радманаца, Туцања и Петњице. Насеље, о коме је ријеч, је питоми пољопривредни простор. Оно је, такорећи удолина, на линији Азане - Туцање - Петњица - Врбица. На другој пак страни су села: Вршево, Радманци, Лагатори, Трпези. Ријеч „год“, из сложенице Годочеље, налази се у многим топонимима у Словенији, Хрватској, Србији, Босни, Херцеговини и Црној Гори. У Црној Гори јављају се, на примјер, четири топонима са поменутом именицом из синтагме Годочеље, и то: Годијево - Бијело Поље, Годуша - Лозна, Годијељи - Шавник, Г одиње - Бар или Вир Пазар. На територији горњег тока Лима, између села Врмоше, Грнчара и Гусиња налази се ороним Годиља. Очигледно је, дакле, да овај топоним није усамљен и да је прилично распрострањен на територији Срба, Хрвата, Словенаца, Македонаца и Црногораца, као и на територији Босанаца и Херцеговаца. Годочеље, у историјском погледу, је дио некадашње римске провинције Трансмонтана, а затим дио српског Загорја, некрштене Србије, Рашке и Деспотовине. Током неколико вјекова било је под јаким утицајем манастира Жиче, Бањске, Пећке Патријаршије, Шудикове и Ђурђевих ступова. Ово насеље, као и читав крај у Бихору, заједно са Затоном, био је посјед жичког властелинства. Овом властелинству припадала су насеља Затон, Црнча, Дубово, и Ивања са -301
-
Милош Осшојић
„заселијем“. Потврде за изложене чињенице налазимо код многих истраживача и лингвиста. Годочеље је, слично осталим насељима, било црквено властелинство. Како је било подесно за „голину“ или за „жита“, властелин је зависним сељацима: сабрима или меропсима, давао земљу на обраду. Ту обраду давао је на „годину“, односно на „год“. Слуга или меропх, односно себар, био је дужан да, у току „године“, односно „урока“, оре, сије, жање жита. Жита су била, у овој средини, просо, овас, пшеница. Иста, жита је био дужан да на гумнима оврше, овије и припреми за амбаре или житне рупе. Све је то радио на свом дијелу, петини, сам или пак бедбом или заманицом. Дио, који обрађује слуга, важио је до одређеног времена. У руском језику, према Даљу „год“ значи дати земљу на годину. Отуда код Руса: „отдат земљу в б г о д и “ . Сем ове мисли, код Руса постоји именица „годичник“ у значењу „ежегодник“ или „издање вихођашћеје по разу в год“. Годовој работник или годовшћик је служитељ. Он је, дакле, слуга, а слуга је отрок или меропх у Срба. Има још један податак за одређивање етимолошког значења Годочеље. Код Руса „Чело хљебнова вороха“ је „очеље“. „Чељит ворох“, поред именице „чело“ или „очеље“, упућује на глагол „врћи“ или на руски глагол „ворошит“, што значи да се вршидба (млаћење) изводила некада у овом насељу (помоћу коња, свезаних уз стуб на гумну, који се крећу по круговима мањим или већим). Неовијано жито, скупљено на гомилу, пречишћало се на вјетру. Тај посао, у изразима Руса, је „очеље“. Кад се све ово синхронизује, онда је јасно како је настао топоним Годочеље. Општи је закључак овај: тамо гдје је слуга или меропх, односно себар на црковном властелинству, на свом дијелу или пак на дијелу властелина вршио или обављао по ступовима, односно ступама, годишњу вршидбу, постојао је основ за уобличавање топонима Годочеље. Тај процесје ишао овако: прво јеузето „очеље“ - потом је, као одредбена ријеч, додата ријеч „год“. Годишња вршидба или годишње вршење које је обављано и у садашњем Вршеву (Ворох-Вртево-Вршево), као и у Годочељу, доказ је да су себри имали годишње обавезе за вршидбу жита на црквеном властелинству.
-
302
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ЗАНЕ
а
зане је веома старо српско село у горњем току ријеке Лима. Коријен топонима је „Аз“. Додавањем наставка - ан, добивена је именица Азан. Множински облик, номинатив плурала, је Азане. Село је, судећи по облику, настало од 12-14.вијека. Азане се налазе између Туцања, Годуше, Црниша и Радманаца. Топоними унутар села су веома интересантни. Они упућују на далеку прошлост, која се, кад нема археолошких налаза, једино може објаснити лингвистичком, односно ономастичком анализом. Азане је старо село из Загорја. Оно је припадало Рашкој, односно Серблији или Србији. Било је у склопу жупе Бихор. Кад је пала Деспотовина под Турке 1455.године, Азане је доживјело исту судбину као и Врбица, Трпези, Туцање и слично. Током турског кастијског режима Азане је, налазећи се уз духовне центре, успјело да очува богату ономастичку лексику и да не попусти у борби за опстанак. Стари Словени, односно Срби, долазећи на Балкан, донијели су са собом и стару вјеру. Та вјера је била паганска или многобожачка. Они су, у горовитим крајевима, постављали идоле или кумире. Кумири су бивали различити. То су били коци, греде, балвани, болвани, човјечије фигуре, пањеви, стубови, стожери, па чак и простонародни крстови, страшила и бадњаци. Ту, крај кумира или идола, обављане су старе словенске литије. Литију је предводио свештеник који је био, уједно, и народни главар. Он је као жрец приносио жртву богу Виду, Сварогу и Дајбогу. Владимир Иванович Даљ у свом Речнику великоруског језика, етимолошки објашњава „аз“, који се налази, у овом случају, у коријену топонима Азане. „Аз“ је, према Даљу ја, јаз, јас, ја - господар, односно ја - судар или ја - государ. Веселин Чајкановић каже: „Врло је важно да и у германским и у словенским језицима једна иста реч значи и идол и колац и пањ. -
303
-
Милош Осшојић
Реч асс, у старом скандинавском, значи и греда, дирек и аз, тј. бог. Реч соха у српском језику значи колац, батина, а у чешком статуа, фигура. Ријеч балван (болван) у српском, руском и пољском значи и греда, дирек и идол. Сипријан Робер, пишући о глагољици Апендинија, у оквиру свог предговора Стулићеву речнику (1806), говори о „букви“, пророчком дрвету, које је посвећено богу Виду. Аз, из „буквице“, је Ја, што значи да је Аз равно (=) Ја Бог Вид. Чак видим, чујем, осјећам је Аз-Бог-Вид. У близини Азана, у Трпезима, налази се топоним Чеоча глава (Човјечија глава). Топоним је успомена на некадашњи идол или кумир. Како је тај топоним присутан у дотичном мјесту, природно је тврдити да је кумир, односно Аз, био и у садашњем селу Азане. У Азанама, које су богате микротопонимијом, налази се топоним Црква, Под цркву, Подцрквеница, Подцрквенице, Селиште, Видин до или Видосавин до и слично. Чим се јављају овакви топоними: Под цркву, Подцрквенице, они нас, нормално, упућују на постојање српске цркве у Азанима, на појаву црквеног имања, које се налази око храма, као и на село „опустјело“ у једном историјском тренутку. Посебну вриједност има топоним Видосавин до. То је Видов до или Видин до. Он припада Виду. Како је „Аз“ - „Бог“ - „Вид“, сасвим је поуздано да је овдје постојао кумир (Ас=Аз). Тај кумир уклонио је Сава Немањић почетком 13.вијека. Али, народ је одржао ранији назив. Тако је од „Аз“, што значи идол, уз поменуту суфиксацију, настао топоним Азане. Аз у овом случају, нема додирних тачака са турским феудом који се зове Хас или Ас, односно Ашани. У првом случају је у питању паган или многобожац који има своја светилишта: Асс или Аз. У другом случају је рајетин, турски роб, чипчија, који је, иако некадашњи Куч или Братоножић, изгубио под Турцима осјећај отпора, бунта и обрачуна са освајачем. Он је, дакле, прелаз између ратоборних и слободних и исламизираних. Да су, исламизирани, побиједили, он би доста брзо био исламизиран, али како су побиједили ратоборни, чија крв тече на „свакоју страну“, он је, стицајем тих околности, из пасивног живота, ушао од времена до времена, у ратоборне почетком XX вијека. Азане је назив које је добило име по многобожачком светилишту: идолу, односно кумиру, а био је посвећен паганском божанству.
-
304
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П
етњ ица
етњица је старије средњовјековно насеље на горњим токовима Лима. Коријен топонима је - пет. Он је уобличен суфиксом ица и дериватом (полуглас) - н, који је присутан у многим сло-
П
венским језицима. Петњица, у географском погледу, налази се између Љешнице, доње границе оронима Васојевићи, Врбице, Радманаца, Годочеља, Лагатора и Полице. Она је речна раван или долина, односно раскрсница, раздољица или пак распутица. Кроз Петницу или Петњицу теку двије речице: једна је Попча - друга је пак Врбица или Врбичка ријека. Петница или Петњица, у историјском погледу, је бивала дио римске Трансмонтане, затим Загорја, Србије или Серблије, односно Рашке, а потом бивала је у саставу српске Деспотовине. Под турском влашћу бивала је под јаким духовним утицајем Пећке патријаршије, Ђурђевих ступова и Шудикове. Она је, послије уједињења 1918.године, дио Зетске бановине и припадала је срезу Беране. Петница или Петњица, као мјесно име, јавља се на више мјеста. Она, ликом Петница, постоји код Чачка, крај Г оричани, а такође и код Ваљева (Србија). У говору житеља некадашње жупе Бихор јављају се два имена: један је Петница - други пак је Петњица. Овај топоним запажа се и код Шавника као Петњица. Петњица се налази на оси Азане, Туцање, Врбица, Трпези. То су „пет“ насеља једног црковног властелинства. У средњем вијеку, односно у епоси Немањића, под окриљем цркве, били су настањени себри - меропси и отроци. Они су били зависни и полузависни сељаци. Били су дужни да раде на одржавању града, да оправљају и праве „трпезу“, по чему Трпези воде име, као и да „работају“ све послове као слуге, сокалници и меропси. Роб, односно слуга, сужањ или склавус, у свесловенском и прасловенском језику је „туцак“, по -305
-
Милош Осшојић
чему је село Туцање добило име. Земља господара, коју обрађује сам властелин, односно његови себри: меропси и отроци, пошто је господар „Аз“, односно „Ас“, што значи „Ја - господар“ или само господар, названа је Азане. Кад се све ово има на уму, онда топоним Петницу или Петњицу ваља тумачити у том контексту. Полазни мотив за објашњење топонима Петњица јесте микротопоним Силиште који се налази у средини села. „Силиште“ је као микротопоним производ или продукат некадашње силе или пак тирјанства властелина. Сила је насилица, насиље, осионост, обијест, зор, зулум, бахатост. Петар Скок, јужнословенски етимолог, објашњавајући етимологију „силе“, истиче да је она балтословенског, свесловенског и прасловенског поријекла, да је „силник“ што и „враг“, да је он и „тиранин“. Владимир Ивановић Даљ, радећи на свом великом етимолошком рјечнику, констатује да „тирјанити" значи и „петат“. Овај етимолог налази потврде за „петат“ у западним и јужним руским говорима, као и у дијалектима: перском, курском и сјеверном великоруском говору. Стари Словени, односно Срби, дошавши на Балкан, нијесу могли заборавити обавезе у прадомовини према свом владаоцу. Они су свом старешини, односно владаоцу, давали „пјатину“ што значи да је „петина“, слична нашој „пет честица“, била новчана обавеза житеља према господару: световном и црковном. „Петина“ је, по свему судећи, стара или старинска обавеза житеља. Владимир Ивановић Даљ налази у псковском говору да је „петина“ обавеза са „петине“. Он каже: „Пјатаја додоља сњатава хљеба атдаваемаја владјељцу земљи, кољи ана взјата дља пасјева из пјатини. Древна новгородска област, која слави Александра Невског као и Васојевићи, дијелила је на „петине“ житеље, тј. на „пет дјелова“. Владалац је, на петинама, испољавао „насилицу“ или „силу“, тј. тирјанство. Житељ са „петине“ је „пјатињец“. „Пјатиншћик“ и „пјатиншћица“ је онај житељ „кто сњаљ и держит чужују земљу из пјатини“. Петница или Петњица упућује на ту владалачку, средњевјековну, диобу земље. Један дио је, могуће, била Петњица, други лазе (и), трећи Присоје, четврти Село (Кућа: Кутње брдо), а у пети дио, вјероватно, садашњи Муратовићи. Кораћи пак могли су припадати првом дијелу или Петњици. Очигледно је да је Петница или Петњица била дио властелинства који је, силом, насилицом или, нашки речено, „силиштем“, одржаван радом себара. Сима Ћирковић каже: „Свако властелинство се састојало од дјелова који је био дат зависним сељацима на обраду и од дијела који је обрађивао сам господар... радом сељака“. Д.Јанковић, говорећи о праву у српској феудалној држави од ХП-ХУ вијека, а уједно позивајући се на -
306
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
67.члан Душанова закона, износи у цјелости тај члан. Он гласи: „Отроци и меропси који заједно сједе у једном селе, свака плаћа која приходи, да плаћају вси заедно на људи; како плату плаћају и работу работају, такози земљу да држе“. Право на земљу имали су, дакле, само они себри који „плату плаћају“ и они који „работу работају“. Дават је, дакле, порез на земљу, односно „соће“ од једног перпера или једног кабла жита. Та обавеза остваривана је принудом, силом, законом, односно „силиштем“. У нашем језику, из Рјечника Матице Српске) „петица“, односно „петак“, је новац у вриједности од пет јединица, а „петина“ је пети дио чега. Поред ове именице постоји и именица „петиња“. Њу, свакако, налазимо и код В.С.Караџића. Петница или Петњица је насеље гдје је властелин, примјењујући законске одредбе, силу или насилицу, са „петина“, тј. са подијељеног земљишта, убирао „петину“ која се још могла звати и „петача“, а она није ништа друго него новац од пет јединица. Микротопоними типа Лазе, Селиште, Силиште, Игриште, Пањ указују на елементе из различитих епоха средњовјековне српске историје. Топоним Игриште је веома значајан јер упућује на разноврсне елементе српског фолклора. Једна дјечја игра, која је остатак старине одржала је број „петан“, односно „шестан“. У игри, дјеца се поређају једно другом у крило. Дјеце, на примјер, има повише. Наиђе трговац, купац или каматник (У Петници постоји и микротопоним Каматници или Камашници - пр.М.Остојић). Он са прекрштеним дрвцадима, тукући изнад глава „куленчади“ или „кољенчади“, пита гдје је царева кућа. Дјеца редом казују да се она налази „пик - више мене“. Кад купац дође код последњег дјетета, које је цар, он каже: Пратио ме тетак, у први петак, да даш једно кученце. Онда каматник пита: „Пошто је, царе, Куленче?“ Цар одговара, пошто је многу куленчад дао, истичући цијену куленчета у свом крилу, да оно кошта: „По петан, по шестан, пошто ти га баш не дам...“ На „игришту“, који је давни остатак, израз „петан“ —цијену коштања, односно новац, а можда перпер од пет шестица. Ова игра позната је у свим крајевима на горњем току Лима. Топоним Пањ упућује на идол старих Срба у Петњици. Пањ је, према истраживачима старе вјере Срба, био кумир. Он је припадао паганима, односно нашим многобожачким прецима. Топоним Лазеје продукат рада себара, меропха и орока. Лаз се јавља као крчевина, негдје у 14.вијеку, као и „село“, које значи и „кућу“. Отуда ороним Кутње брдо (кућни=кутњи), јер је припадало „кући“, односно „селу“. Настанак ових топонима се везује, према Новаковићу, за 14 вијек. Међутим, топоним Селиште је и старијег и -
307
-
Милош Осшојић
млађег поријекла. Кад се село или кућа одселило, јавља се израз „селиште“. Временом, именица „селиште“, послије расељавања, прераста у топоним Селиште. У Петници се налазе разноврсни микротопоними. Ваљано је напоменути да се у Петњици јавља, поред великог броја микротопонима српског поријекла, и пар ономастичких синтагми као Милошев Лаз, Богићев лаз, Брајков лаз, Раденкова лука (Рад+ен: Рад+ман), Раденкова њива, Вукова њива. Топоними упућују да је у Петници живио, у једном не баш далеком времену, Милош, Богић, Брајко, Раденко, Вук. У Петници има веома мало микротопонима муслиманског или исламског поријекла. То су микротопоними: Адров до, Ћеманова њива, Адрова њива, Фазлићи, Хуров лаз, Кадина њива. Дакле, само шест топонима. Остали топоними су ови: Дуги лаз, Станиште, Попова њива, Саставци, Гусаре (Рус - разбојник), Дио, Мала њива, Загоне, Брезе, Думача, Палочак, Јасиковица, Пискавице, Бахча, Дуб, Буче, Бабичинке, Сијерачко брдо (Серв=роб), Грахорица, Чакор, Студенац, Палев бријег, Лук, Улица Раскрсница (Раздоље = Распуће = руско Пјатница), Плоча, Храст, Цијепац, Смрекавац, Пландишта, Јазбине, Грабље, Округли лаз, Паљевине, Главице, Праменци, Осојице, Завртљаја, Борак, Крш, Округла међа, Врли поток, Трње, Топлик, Подрум, Велика њива, Соларице, Мостић, Бауча, Велики гај, Брежине, Паљушка ливада (Паљ+уш+шка). Овдје, како се види, није присутна „језичка окупација“ из времена живота под санџакбегом или туђинском влашћу. Напротив, ономастика: словенска и јужнословенска је очувана. Она је доказ да је Петница или Петњица дуго чувала своје православно име и да је гдјекоји топоним муслиманског поријекла настао током 17.вијека. Толико о топониму Петница или Петњица.
-
308
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Т * УЦАЊЕ
уцањеје, слично Трпезимаи Врбици, односно Азанама, старије средњовјековно српско насеље. Основна ријеч овог топонима је туцак. Коријен ријечи је у „туц“. На овај коријен, додавањем суфикса ан, као и - је, добијен је облик Туцање. Туцање се, у географском смислу, налази између насеља Полице, Азана, Петњице, Радманаца, Доње Љешнице и Црниша. Туцање је, у историјском погледу, било у саставу Трансмонтане, Загорја, Рашке и Србије. Припадало је жупи Бихор. Кадје жупа Бихор за доба Деспотовине пала под Турке, и ово насеље нашло се под турском влашћу. Тако је било под турском влашћу, оно је све до друге половине 17.вијека успјело да очува српску језичку номенкла-
Т
туру.
Микротопоними насеља или села Туцање су веома разноврсни. У овом селу има око 138. топонима. Присутна су српска имена у великом броју назива. То су Бероташ, Манојловача, Туцање, Вулев гроб, Дабино, Николин гроб, Вучетина ливада. Они упућују да је у Туцању живио српски свијет који је, у селу, имао имена Манојло, Вуле, Дабо, Никола, Вучета. Има, у склопу ових ономастичких потврда, неколико синтагми гдје је одредбени дио муслиманског поријекла. То су Умерова лука, Шабанов до, а уједно присутне су именице као Ахметовача, Сејдовача и слично. Турцизама има нешто мало. То је само топоним Махала. Остали топоними су искључиво српског поријекла. Њихови називи су сљедећи: Рашче, Осје, Велика, Бјелокоса, Мала Бјелокоса, Николин гроб, Чука, Лугови, Загајеви, Руљина, Баре, Туцање, Дубље, Блата, Маквине, Велики бријег, Луке, Долиње, Бабљача, Клече, Висуљке, Гомиле (у говору мјештана се чује и Могиле - пр.М.О.), Бероташ, Јабука, Трноваче, Дио, Летине, Грумен (Грумач) лаз, Рупе, Оранице, Јеленча, Ораово, Лијепа главица, Бунарчевина, Бисовача, Миолице, Јелени крш. У склопу ових то-
309
-
Милош Осшојић
понима, српског поријекла, налазе се два топонима, који су везани за лаз и гај. То су Јаховића лазови и Јакуповића гај. Јахо и Јакуп су муслиманска имена, а гај и лаз су, као и лазе у Врбици, српског поријекла и везани су за пољопривредни и вјерски живот Срба, односно „гај“ долази од „гајити“ или „њивити“, а то значи и „чувати“. У српској прошлости гајеви су бивали свети и имали су запис - дубове или запис - дрва. Гајеви су бивали светилишта. Туцање, како је већ наглашено, има свој коријен у именици „туцак“. Петар Скок, истакнути југословенски етимолог, у свом Етимолошком рјечнику хрватскога или српског језика, тумачи да је „туцак“ „роб“, „заробљеник“, па чак и „просјак“. „Туцак“ је, првобитно, слуга. Његов рад се своди на кулук (тегло-теглити: клака-калака-Калаче, калака-калика-Калица). У овом контексту стоји и термин „работа“, па чак и „моба“. Иначе, именица „работа“ је феудални термин за кметски рад. То је „сокалничка работа“, „работа цркви“, „работа меропха и отрока“. Све ово упућује да су Туцање насеље сокалника, отрока или робова. Они, како истиче Др.Сима Ћирковић, који се служи изворима из историје, су дужни да цркву, манастир и трпезарију, односно да поправљају цркве и трпезе. Туцак је, дакако, отрок. У контексту овог појма стоји и „лотити“ поред „латити“. Поред латине скутњице у Трпезима, има топонима сличне врсте у Туцањама, који упућују на средњовјековни кулук (Калачки поток: Калетшки Калешки поток - читај: Калак - Калачки према Калешки поток. Туцање је, дакле, сокалничко насеље. Оно је било слично селу меропха, полуслободних себара. Ту су живјели кулучари, слуге, мобари, работници на црквеним и властелинским имањима.
-
310
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Т
рпези су старије средњевјековно село. Основна именица овог помјесног назива јесте трпеза. Аналогно облицима Азане или Туцање, постојао је множински облик Трпезе. Суфикс - и у номинативу множине јавља се, свакако, од 14-17.вијека као остатак двојине. Овакви облици су присутни у Васојевићима. То су сљедећи налази: Коњуе (Коњухе) - Коњуси, Ђулиће - Ђулићи, Божић, Божиће - Божићи, Цецун, Цецуне - Цецуни, Азане - Азани, Богајиће - Богајићи, итд. Првобитни облик, српског поријекла, био је „стол“ или „сто“. Срби, дошавши на горњи ток Лима, носећи са собом стару вјеру, имали су идоле или кумире. Кумири су били различити. Један од њих је био и „чоеча глава“ или „човечија глава“. Тих остатака има у топонимији Васојевића. Један се налази у Трешњеву (Чоеча глава), а други се јавља у Трпезима (Чоеча глава:Човјечија глава). Како је око кумира или паганских светилишта било столова, јела, односно литија, које је предводио „старјешина“ или „врач“ (свештеник: поп), у доба Немањића, кад су уклањани пагански храмови, боље рећи јеретички, јавио се „балкански грецизам“ (грцизам) трпеза. Тај „грецизам“ одржао се у топониму Трпези. Трпези су, у историјском погледу, припадали Трансмонтани, Загорју, Рашкој, односно Серблији или „некрштеној Србији“. Остаци преднемањићког, односно преджупанског периода, као и периода под жупанима или Немањићима налазимо у топонимији. То су, прије свега „Чоеча глава“ (Човјечија глава), Трпези, Трзни (Трзан), Црква и Калуђерци. Они упућују, као и топоним Целија у Врбици, односно топоним у Азанама Подцрквенице да је овдје, прије појаве „селишта“ или „иселина“, постојао јак средњевјековни културни живот, да су „кумире“ (Чоеча глава: Трзан), замијениле цркве или православни храмови, да су калуђери као сталеж имали своје њи-
Т
-
311
-
Милош Осшојић
ве, као и да су постојале „трпезе“ које је правио меропх - туцак, односно себар, који је могао бити двојак: полуслободан и неслободан. Током 15.вијека овај крај је године 1455., заједно са жупом Бихор, био освојен послије отпора у саставу Деспотовине, од цара Мехмеда. Све до краја 17.вијека овдје су живјели Срби. То потврђују топоними (синтагме) Маркове баре, Бранков до, Новаков до, Раденков до, Драгов бријег, Остојина (1247), Латине окутњице, Рајов до. Плодни долови, баре, барице, окутњице, припадале су Остоји, Марку, Бранку, Раденку, Драгу, Лати. Лата је име од именице „работа“ или „работница“, а „работа“ је „бједба“ или „кулук“ („калак“: „Теглити“; „калак“ (,,кулук“): Калаче и Калице). Презиме Латић је остатак средњовјековног сталешког живота, а Калице (III палатализација) и Калаче (I палатализација) су, опет, остатак обавезних „рабора“ себара, меропха и отрока (слуга: роб-раб). Српски или православни свијет говорио је екавски. О томе свједочи топоним Сечине, гдје је „јат“ () чисто - е. Један топоним Старчев синокос - упућује и на присуство икавице, гдје је ,ја т “ () дало - и. Поред ових поузданих потврда постоји топоним: Хизиште, Село, Колендарача (Колендерача), Белеге, Солила, Трзни, Николин до, Рајчевица, Мартиновица и слично. Нашта упућују ови топоними? Топоним Каледарача упућује на Божић или пак на „коледе“, Белеге на исплату попаше пастирима, на попашу, Солила на обавезу отрока на доношење соли на солила, Трзни на трзак, касну калуђерску јагњад, као и на „трзан“, односно „трзну“ (кумир), а Николин до, Рајчевица и Мартиновача (Мартиновица) упућују на хришћанска имена Николу, Мартина, као и на именицу „рај“ која потиче из преднемањићког периода. Ови докази су значајни кад се има на уму да је језик поуздан историјски докуменат. Село Трпези има, отприлике, 230-240. топонима. Преко 200-210. топонима је чисто српског поријекла. Има, у склопу ових топонима, око ЗО.топонима мјешовитог значења. То су синтагме. Основни дјелови су српског поријекла. То су, на примјер, раван, бара, бријег, окутњица, лаз, брдо. Овим именицама одредбени дио је муслиманског поријекла. То су облици: Селимов, Реџов (бунар), Рамов, Нуров (Нурити: Нора), Химовића (брдо), Мелин (до), Алин (бријег), Реџовића (раван), Халилова (бара), Муслин (до), Ђонска вода (Напомена: У овом селу постојале су „ђолије“ који су ратовали против Срба, Руса, хришћана као турски војници, итд. Уједно постоје и турцизми: махала и слично. Иако је православни свијет, односно Срби и придошли Брђани, махом Кучи и Братоножићи, што је изразити социјално-историјски феномен, примио током 17.вијека ислам, ипак туђинска или турска политика, ослоњена на улогу Пеја Стано-
312
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
јева из Братоножића, скадарског и цариградског претендента, мотивисаног на стварање „пречага“ између Васојевића, стожера Срба, и Рашке није извела језичку окупацију. Језик се утврдио у именима мјеста и остао је до данас као докуменат да је овдје живио и стварао српски етникум. Структура топонима у Трпезима је веома разноврсна. То су углавном, називи везани за буче, врт, погледе, кршевље, баре, уљанике, међе, лазове, расаде, баште, лужине, врела, долове, брегове, калеме, локве, главице, јасике, крље, промаје, солила, мочила, оранице, стране, пландишта, ланишта, долине, паљеве, брдашца, обзовице, присоје, крушке, завоје, потоке, кошаришта, воде, дубраве (Добраве), поноре, брезе, овсине, јечмишта, црквине, сјечине, гувништа, бунаре, рупе, узла, торине и слично. Овај топоним, који је веома богат лексиком, односно микротопонимијом, ваља посматрати, тумачити и уклапати са топонимима Врбица, Љешница (Доња граница Васојевића - примједба Милош Остојић), Туцање и Азане. Топоним, у контексту са поменутим, има објашњење.
-
313
-
Милош Осшојић
В
рвица
опоним Врбица је веома старог поријекла. Он је везан за обредне обичаје свих Словена, односно Срба, који су првобитни етноним Словена. Настао је током првих вјекова живота Срба у горњим токовима Лима. Врбица се налази на домаку ономастичког троугла Турјак-Бабино-Љешница. Има два назива: Горња Врбица и Доња Врбица. Има око 190-200 микротопонима. Међу тим микротопонимима, који су искључиво српског поријекла, има 9.топонима, који су одредбене ономастичке синтагме српског и муслиманског поријекла. То су Рамова вода, Аљова њива, Ељково брдо, Етова ливада, Куртов луг, Асов бријег, Бетова раван. Овом броју топонима додајемо мање називе као што су Махала, Вакуф, Беглук и слично. Апелативне именице типа вода, брдо, ливада и слично су усправни дјелови синтагме. Они су српског поријекла. Међутим, одредбени дјелови типа Рамова, Аљова, Асова, са придјевским наставком - ов су из времена превјеравања или појаве муслиманства у старој српској жупи Бихор. Основни топоними Врбице су српског језичког поријекла. Присутна је и изразита „екавица“. Наводимо ономастичке потврде. То су микротопоними: Врба (е), Забјел, Селиште, Милоњина раван, Просиште, Летине, Сечине, Двориште, Ћуров до, Иванова вода, Ћелије, Коледарско (Колендарско) кућиште, Влашко гробље, Драгољешки поток, Анђелијина лука, Ступови, Јовова вода, Шћепански поток, Попова бара, Јагњило, Скрадњи бријег и слично. Остали називи, који су веома разноврсни, дају један богат ономастички ћилим. То су подваднице, баре, главице, међе (потоци, ријеке, осоје, присоје), дјелови, пода, стране, крчевине, цијепци, брегови (баште, ледине, чукарине, междре, расадници), солила, јаруге, блата, мочила, вртаче (паљевине, брежђа, рашћа, гувништа), заноге, клечишта, љесковишта, омари, дријенци, гајеви, жарници, подубнице и јагодњаци.
Т
-
314
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Вријеме, односно историја, оставила је трагове на свим мјестима па и у Врбици. Некада је овдје било раније село. Кад је село одсељено, настало је „селиште“ (Селиште). Овдје је, дакако, била и црква. На то упућује топоним Ћелије. Ту је, поред Ћелија, још и Попова бара, то значи да је „поп“, од раније, још у немањићком периоду, имао посјед. У Врбици, дакако, био је „двор“. Отуда и топоним Двориште. Али, поред изнесених потврда, које су значајне за историју, а које траже накнадни третман, ми се нећемо на све налазе ослањати за објашњење топонима Врбица. Задржаћемо се само на топонимима Врба, Горња Врбица, Доња Врбица, Колендарско или Коледарско кућиште, Влашко гробље и Ћелије. Зашто? Одговор је јасан: поменути топоними ће нас унијети у расвјетљавање назива Врбица и они су довољни за научно објашњење овог изузетно важног остатка мита и религије Словена, односно Срба. Топоним Врба упућује на чињеницу да је првобитни назив села био Врба. Горња и Доња Врбица су два насеља: једно је горње друго доње; једно је пастирско - друго земљоделачко. Како у Врбици постоје топоними Ћелије и Попова бара, то је довољно да нас упути ка чињеници да је деминутив Врбица (Врб+ица = Врбица) настао као црквени термин. Петар Скок, признати јужнословенски етимолог, сматра да је „врбица“ црквени термин у православаца. То, наиме, значи да је црква, на коју упућује микротопоним Ћелија, за вријеме Лазареве суботе, односно на Цвијети, подстицала прољећње свечаности, односно стварала поворке младежи, прије свега дјеце, које су с „врбицама“, добијеним у цркви или црквеној ћелији, уз подарене звонике, пјевали о ускрснућу светог Лазара. Лазарице или лазарке симболисале су, у овој средини, долазак прољећа. У пратњи дјечака, дјевојке „лазарице“ или „лазарке“, окићене врбовим гранчицама, идући од цркве ка селу, односно од куће до куће, играле су и пјевале. Обично су пјевале о момку, чобаници или пак о Циганину. Један старији Врбичанин, прије двадесет и више година, саопштио је да су у његово вријеме пјевали ову пјесму: (Једно момче ата спрема, лазо, лазо/ ата спрема, ат му поиграва/ седло неће/ седло му се креће). Гледала га Анђелија млада: „Погле, нано, лијепа јунака/, све што имам за њега би дала/, дала би му са грла ђердане/, поврх ока злаћане дукате/ и са ува лире позлаћене/. Дала би му срце из недара/ кад ме љуби да га чује јако/ кад ме милки да му грије руку...“ Поред ове пјесме, донекле измијењене у овој загорској средини, пјевало се и овчарици: Ој, овчарко,овчарице/ стадо ти се облизнило/, облизнило, раскротило/ сву Врбицу поклопило...“ Дјеца, којој је овај Врбичанин поодавно припадао, играла су Циганина. Тада су дјеца пјевала: Играј, играј
-
315
-
Милош Осшојић
лазарице/, лака, боса, предњачице/, ти крошњарка, а ја лазар, младо момче без дјевојче...“ Топоним Коледарско кућиште упућује на коледе. Ту, на том кућишту, јављао се, у поворци коледара и коледарки, односно коледаваца или вјешалица, дједица и љесник. Врбичанин, памтиша некадашње игре, саопштио је ову пјесму: Играј, играј, дедице/ ев'ти кожу(х) на раме/, ев'ти џакља на главу/, ев' конопље за брке/ и за браду, јаду... И даље: Де, поиграј дједице/ насред наше Врбице/, насред села Љешнице/, е се онај виђа/ из телејлиђа, ђе је Лешко, Љешко/ да нам није тешко...“ Кад ономастички посматрамо један простор, у овом случају Врбицу, онда се морамо придржавати ширих ослонаца. Шири ослонци су Турјак - Љешница - Бабино, јер помоћу њих долазимо до сазнања о поворкама које представљају духове предака. Чим је присутан обредни обичај о врбицама, онда се само по себи намеће питање појаве „дједове бабе“ или „бабе“, затим као и у Дубровнику поворке званих „турица“ и опет, ради напретка, присутан је мађијски обред „божје сестрице“ или „лијеске“, односно „Лесника“ или Љесника, Љешка или Лешија. Поуздано се може тврдити да су, на многим нашим мјестима, постојале поворке, које су у суштини поворке предака. Тако је, појавом хришћанства, дошло до анатемисања врбе „због њене значајне улоге у паганском култу“, ипак је црква у Врбици, Љешници, на Полици и око Турјака подешавала свечаности народног карактера са митовима и легендама из хришћанства. Она је, на тај начин, у хришћанство, у православна начела цркве, уносила и народне обичаје. Али, иако је примано хришћанство, из православца: Врбичанина, Љешњанина или Поличанина, гдје се региструје топоним Бабино, вирио је паган. Отуда и изрека: „Сигуран као врбов клин“. О врби, дакако, има остатака и у пјесми: „Порасла сам ко дријен - дјевојка, а брза сам као срна млада. Још сам витка ко врбова грана: лако расла - брзо се удала. Што још растем, крива ми је врба сваког љета били ме врбицом...“
-
316
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Јб р Ш Е В О
В
ршево је старије село средњевјековне Србије. Основа топонима је глагол „врћи“. Он се, свакако, налази у контексту са топонимом Годочеље. Вршево је дио удолине на линији Азане, Радманци, Лагатори (е), Трпези, Врбица. То насеље је између Азана и Радманаца. Оно је прилично питомо и родно. Вршево је, као и остала насеља у жупи Бихор, некада припадало Трансмонтани, Загорју, Србији, Рашкој, жупи Бихор, као и Ђурђевој Деспотовини. Духовни утицај на ово насеље имала је превасходно црква, односно манастир Жича, а касније и други српски духовни центри: Бањска, Пећка патријаршија, Шудикова, Ђурђеви ступови. Српски сељаци, живећи на властелинским добрима или црквеним посједима, сијали су њиве, зване „ступе“, разним житима, односно голином. Они су, поред орања и сијања, обављали жњетву, вршидбу, овијавање, као и превожење жита: проса, пшенице, овса у амбаре или у одређене житне рупе. Оно мјесто - гумно на коме се обављала вршидба, овијавање жита, одношење жита у „мељнице“, односно млинове, добијало је, временом, име Вршево. Тај процес је ишао сљедећим током. Врћи је настао од „врхти“. Кад се на „врх“ дода наставак - ево, добиће се послије палатализације гутуралног - х из основе глагола сугласник - ш. Процес настанка ријечи иде овако: Врх+ево - Вршево. Вршево је продукт живота и рада средњовјековних сељака. Пољопривредни израз основа је топонима. Он у склопу осталих топонима у некадашњој жупи Бихор, показује да су се на овом простору, односно административној средњовјековној јединици, обављале -
317
-
Милош Осшојић
разноврсне „работе“ меропха, а међу њима и вршидба. Отуда у говору Васојевића као и говору села око Љешнице разноврсна лексика о вршидби. То су, на примјер, именице: вршај у значењу мјесто гдје се врше жито, вршана - гумно, вршач - човјек који врше жито, вршевина - вријеме вршидбе, вршидбени - дани, послови, алати, вршидба вријеме кад се врше. У поменутом говору, у генитиву плурала, постоје чак и два облика: вршидбе - вршидба и вршидби, односно вршидаба. Присутан је у топонимима наставак - јево: год+јево (ијево) Годијево, врхти врх+јево - Вршево.
-
318
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^Ј^АШ ЧА РИЈЕКА
Д
ашча Ријека је подавнији топоним у некадашњој жупи Бихор. Он је, у ствари, ономастичка сложеница. Састоји се из два дијела: основни је „ријека“ - одредбени је „дашча“. Дашча Ријека, у географском погледу, налази се између Јаворове, Међустена, оронима Голубац, Савина бора, Крушчице, Паучине. Око овог насеља карактеристични су називи Крстача, Градине и слично. Градина је полазни мотив за објашњење топонима Дашча Ријека. Дашча Ријека, у историјском погледу, припадала је Трансмонтани, српском Загорју, Расу, односно Рашкој, Србији, жупи Бихор и Деспотовини а касније, иако се налазила под јаким утицајем бројних манастира и цркава, била је под турском влашћу. У Дашчој Ријеци живјели су Срби. Старији становници, прије преласка у мухамеданску вјеру, имали су имена: Перо, Стојко, Радован, Радуле, Вучина. Остаци њиховог постојања су ономастичке синтагме: Стојков до, Николдо, Перова орница, Радулов до, Радованова ливада, Ковачев до и слично. Сва имена су словенског и хришћанског поријекла. Словенског поријекла су Перо (хипокористик од Перун, а не од Петар), Стојко, Радован, Радуле (ул - влашки наставак), Ковач, Вучина. Овим топонимима може се поуздано прикључити и ороним Синаново брдо. Српских или словенских топонима има око седамдесет. Они су везани за јагњила, усове, брда, чесме, путеве, крушке, стијене, потоке, мраморје, шиљке, липе, бунаре, трње, окућнице, мочила, кршеве, врбе, брегове, гробља, стублине, папрати, плоче, долове, ливаде, брезе, међустијења, намете, стружине, равнине, стране, корита, блата, љетовишта, лијешћа, шибљаке, врхове, камења, клисуре. Дашча Ријека има два топонима влашког поријекла. То су топоними Влах и Влахови. Они могу бити и сумњиви, јер Србин се -
319
-
Милош Осшојић
код муслимана звао, уједно, и Влах или Вла, па отуда и Влаови (Влахови). У Дашчој Ријеци постоје и топоними многобожачког или паганског карактера. То су топоними Трескавац и топоним Крстача. Трескавац упућује на „треску“: гром, олују, кишу, односно на бога „трешње“ или Перуна, а Крстача је везана за првобитне идоле који су могли бити „гране“ или „сохе“ а мјесто њих појавио се, на тој историјској језичкој прошлости, топоним Крстац, Крстача, Крст, Крсташ. Муслиманског поријекла има између 17-20.топонима. То су, углавном, синтагме. Главни дјелови су српског поријекла, а одредбени су муслиманског. Одредбени дјелови припадају властитим именицама. То су следећи ономастички докази: Кадријин до, Абидов до, Реџов крш, Оџића ливада, Нухова врба, Камберагин до, Асанов омар, Мусина јама, Мујин врх, Азизовача, Баталин до, Јуков крш, Стамбол, Делина ливада, Суљовача, Камберов до, итд. Имена муслиманска из поранијих времена, настала током друге половине 17.вијека, су следећа: Кадрија, Абид, Реџо, Нухо, Камбер, Асан, Мујо, Муса, Азис, итд. Првобитни назив овог топонима је Ријека. Касније, кад се појавио „град“, кад је припреман шумски материјал за „покретно утврђење“, јавила се језичка потреба да се основном дијелу ријека додадне одредбени дио дашча. Тако је настао топоним Дашча ријека. Топоним „Стружине“ упућују на шумске раднике:,стругове и пиљевину. Овдје су се, уједно, правиле дрвене посуде, спремале даске за разне потребе и слично. У руском језику (у Великоруском етимолошком речнику Владимира Даља) именица „городбишће“, која одговара нашој ријечи „градина“, која је, како је казано полазни мотив, значи остатак древнога насеља. Око тог древног насеља, стваране су преграде, односно ограде, подизани стубови. Стваране су тврђаве које су се могле, обезбијеђене зидовима и дрветом, звати „преносна утврђења“ или, руским језиком исказано, та утврђења, те „крепости“, значиле су „гуљај-город“. Становници овог насеља су Дашчани. Мушки род је Дашчан и Дашчанин, женски род је Дашчанка (ређе: Дашчанинка), а средњи род је Дашчанче. У плуралу се јављају облици Дашчани, Дашчанке и Дашчанчад. У фонетском погледу примјећује се да је - сч дало - шч, што значи да је „даска“, у одредбеној синтагми Дашча Ријека, добила придјевско значење. Тако је уобличен облик Дашча Ријека.
-
320
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
АВОРОВА
аворова је старо словенско или српско насеље у горњем току Лима. Основна именица овог топонима је „јавор“. Има два обШ г дика: један је Јаворово - други је пак Јаворова. Становници овог села су Јаворовчани. Мушки род је двојак: један је Јаворовац - други Јаворовчанин. Женски род је Јаворовчанка, а средњи је Јаворовчанче. Чује се, у говору, и Јаворовче, као и за женски род Јаворовка. Јаворово или Јаворова, у географском погледу, налази се између Радманаца, Дашче Ријеке, Муровца и Крушчице. Село има доста разноврсну микротопонимију. Она је распоређена, попут шара на ћилиму, по доњој и горњој Јаворови. Јаворова, у историјском погледу, слично осталим мјестима, припадала је римској Трансмонтани, српском Загорју, Расу или Рашкој, Сербији или некрштеној Србији, жупи Бихор, Деспотовини, а потом је, током турске владавине, бивала под јаким духовним и културним утицајима српских цркава и манастира. Јавор је словенска именица. Топоним, доласком Словена или Срба, креће од Украјине, Пољске, Чехословачке, Србије, Босне до Црне Горе. У Украјини, у близини Лавова или Љвова, налази се Јаворов. У Пољској, у близини Вроцлава, опет се јавља топоним Јавор. У Чехословачкој постоје топоними овог типа: Јаворице, Јаворије, Јаворна, Јаворник, Јаворники. Топоним Јаворники путоваће, продором Словена, и ка Словенији. Топоним Јавор јавља се опет у Србији, Босни, а у Црној Гбри, поред микротопонима, и Јаворова. Васојевићи, слично Србима, знаду сљедећу лексику: јавор, јаворац, јаворик, ј аворак, ј аворика, ј аворина, ј аворић, ј аворје, ј аворњаче, јаворово, јаворовина. Има подоста пјесама о јавору. Ево једног одломка: „У јавора високога, доста листа зеленога...“ Напомињемо још један податак везан за јаворину: „Стар је војно -321
-
Милош Осшојић
трула јаворина“. Јавор је везан и за гусле. У говору, на скуповима, обично се чује: „Дај овамо гусле јаворове!“ Др Јован Ердељановић, пишући о старој Црној Гори, нашао је неколико топонима везаних за „јавор“. То су Јавори - Црмница, Јавор - Доњи Пјешивци, Јавори - гора у Хумцима, Јаворик - Мали залаз, Јаворов до - Угни, Јаворовска главица - Пјешивци, Јаворовска страна и Јаворске долине - Војвокови. У Васојевићима пак, на простору Зле Ријеке, има пјесма: „У Јаворак испод Зелетина, ту је расла трава детелина...“ У Велици, под Чакором, чује се пјесма: „Попрска ме рујна зора, под Чакором, крај јавора...“ Око Комова, низ Перућицу, Злоречицу и Краштицу, запажа се пјесма: „Ој, јаворе, горо моја!...“ Сви ови подаци упућују да је „јавор“ растао на територији племена Древљана, које је припадало Антима или Источним Словенима. Име ове „бјелогорице“ путовало је онуда куда су ишли и Древљани. Они су, застајкујући по Балкану, поједина мјеста везивали за своју предбалканску прадомовину, дајући им имена одакле су кренули ка Јадрану. Зато је биље, а посебно шума, значајно за осмишљавање словенске или српске прошлости, као и за одређивање првобитног закарпатског простора одакле се кренуло на велику сеобу Словена. У селу Јаворова постоји топоним Лешћев до. Он упућује на „шуму“. У „шуми“, односно „дрвећу“, живјели су Древљани. Име овог словенског етникума долази од „дерево“, а ,јавор“ је, како је истакнуто, „шумско бјелогорично дрво“. Јаворова је топоним, који има свој настанак у закарпатском простору. Он је, обнављајући се на горњем току Лима, обновио успомену на прадомовину, јер и Древљани, слично другим, носили су прадомовину са собом. Микротопонимија Јаворове је доста богата. Карактеристичан је микротопоним Попов до. Он упућује на баштину коју је поп добијао по закону од цркве. Српски микротопоними су многобројни, а микротопонима муслиманског поријекла има око десетак. У Јаворови се запажају и трагови пастира - Влаха и њихових „бачишта“.
-
322
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Р
АДМ А НЦИ
адманци су старо средњовјековно село. Основа топонима је властито име Рад. Наставак или суфикс је „ман“. Радманци су, у бити, ктетик - топоним. Од Радман настаје Радманово, као и етник Радмановићи. Сличан процес се десио и са обликом Беранци, а од њега је, потом, настао облик Берановићи. Радманци су, у географском погледу, насеље између Туцања, Лагатора, Петњице, Годочеља, као и оронима Равништа и Вељи или Велики крш. Насеље, које је предмет овог прилога, је долина и наставак је потковичасте продолине на линији Азане - Туцање - Годочеље - Петњица, гдје је завијутак који обухвата Радманце - Вршево - Богомољицу, или Богомољу, у близини Азана. У Радманцима живе Кршићи, Кораћи, Богавци, Растодери и Муратовићи. Поменути антропоними долазе од Крш+ић - Кршић; Кораћи су огранак Трибојевића (Братоножића), који су подијељени, послије једног „божићног сукоба“, на муслимане и православне; Богавци су дио Богаваца око Лима гдје је и Богавско брдо, а поријекло им је доста давнашње; Растодери су „калуђери“ или „попови“ и има их поприлично и у Новгороду у Русији; Муратовићи, некадашњи Срби, а садашњи муслимани, били су мајстори, а највјероватније „котлокрпице“ или „калајџије“. Радманци су, у историјском погледу, насеље или дио Трансмонтане, Загорја, Рашке, Србије или Серблије. Они, у антропонимијском смислу, су Трансмонтанци, Загорци, Срби или Серби. Касније припадају жупи Бихор, па су, према тој средњовјековној немањићкој територијалној јединици, Бихорци. Дуго су бивали у саставу српске Деспотовине, а потом су се одржавали под јаким утицајем средњовјековних манастира и цркава, као и под јаким утицајем Васојевића, чија је доња граница ријека Љешница. На овом простору живјели су, у доба Деспотовине, а то значи и много раније, Дивљани (Дивљаци -
Р
-
323
-
Милош Осшојић
ЈТопаћани), као и Делибојлије (Лопаћани - Васојевићи). То, свакако, доказују и топоними у Савином бору и у Радманцима. Полазни мотив за објашњење топонима Радманци јесте микротопоним Радоњача. Коријен овог антропонима је Рад, а суфикс је оња. У српским хрисовуљама су хипохористици следећи: Рад (+ полуглас), Раде, Радо, Радич, а затим имена на ан, ак, ин, ен, ота, ета, уч, уј, ука, оња, усин, оје, ош, ут, уш, ов, ев, ул, ав, мил, мир. Отуда именаРадман, Радомир, Радмил, Радосав, Радисављев лаз (1243), Радак, Радан, Радин, Раден, Радота, Радета, Радиша, Радуч, Радуј, Радука, Радоња (Радоњача: Радоња), Радош (Хот), Радусин, Радоје, Радусило, Радуш, Радут, Радушин, Радов, Радовин, Радован, Радул, Радуха (1338), Радуховић (1474), Радун (1258), Радгост (Рад(о)гост VI вијек). Радогост одговара имену Ардагаст, што напомиње словенско или готско поријекло, грчком „филоксевос“, као и немачком Раткерасбург. О поријеклу овог имена писали су Брихнер, Нидерле, Московљевић, Рибарић, Елезовић, Миклошић, Холуб - Копечн, Ниедерманн, итд. Радманци су дио црквеног властелинства. У овом селу, поред топонима Поповци, постоји и топоним Црквиште. Поповци упућују на калуђере „растодере“, па отуда и антропоним Растодери. Сељаци „себри“, који су живјели у Радманцима, обављали су превожење снопова. У руском језику, према Владимиру Ивановичу Даљу, односно према његовом Словару „аноповозка“ је „раданка“, а у именици „раданка“ основна ријеч је „рад“ као и у топониму Радманци. Првобитни посао „раданка“ је „андрец“, „одр“, „одрец“, „ондрец“. Себри су на „аднаколкама“ гурали или вукли снопове голине, сијена, пљеве, мекиње и слично. Тај посао је, према великоруском језику, у вези са земљорадничким алатом „бољшаја тељега“. Микротопоними у Радманцима веома су карактеристични за историју српскохрватског језика. У селу постоје називи: Ступ и Ступаче, што значи да су овдје постављани некадашњи кумири или идоли многобожачких Срба или Словена. Ти простори су, временом, претворени у њиве, или, пак, „ступе“. Упутни су микротопоними Спасовице, Дрезга, Бајница, Сочила, Селишта, Искршевци, Шиповље, Одувница, Делибојлија, Метаљка, Чергиште, Циганска вртача, Забјела. Ови топоними упућују на Спасовдан и постављање лијеске по њивама, на шуму, бајање, сокове (доушнике), селишта или сеобе, искршњаке, на пољопривредне алатке, одувнице или одуваонице, гдје се голина вијала на вјетру, на Лопаћане Делибојлије, који сада живе у некадашњој Првошевини (Бојовиће) гдје се налази топоним Делибојлија, на гроб који се звао „метаљка“, на цигане или чергаре, односно „котлокрпце“ или калај-
324
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
џије. У овом контексту ваља везивати етникум или антропоним Муратовићи. Ту си и „забјели“ - исплата пастирима за чување стада. У Радманцима постоје неколико топонима који упућују на име Илија (Илијино гувно), Миладин (Миладине), Вукота (Вукотин бријег и Вукотино брдо), Зулевача (Зуловача - Зулевићи = Лопаћани или Дивљани), Вуко (Вуков бријег), Раич (Раичев лаз). У Радманцима, који имају богату антропонимијску и топонимијску лексику, има око 170. микротопонима српског поријекла. Они објашњавају стварну земљорадничку панораму овог средњовјековног села, које је доживљавало сеобе и оставило „селишта“. У Радманцима има М.микротопонима муслиманског поријекла. То су Бахтова међа, Емитино брдо, Хаџиница, Бахтовача, Мехина (Мешина) раван, Шахинова страна, Каберуше, Атино брдо, Османов стрн, Чаир, Хусовача, Мујово брдо, Селимова њива, Бахтова дионица. Остали микротопоними везани су за ланишта, главице, долове, вртове, студенце, паљевине, свињчев лаз (!), чардачишта, међине, дренове, рупе, калеме, кланце, завоје, ледине, поноре, јабуке, блата, међеђаке, кремештаке, косе, паљеве, репишта, брезовице, бубње, прогоне, дуварине, крше, плотове, суоваре, присоје, оградњаке, сиљевице, врбе, омаре, крушке, бране, вртишта, луке, стружишта, пландишта, осретке, лединке, осоје, дољаче, стара гробља, лугове, улице, равни, скокове, рогове, кукуљаче, угарнице, зарожнице, стране, крчевине, јарчишта, калдрме, огорељаче, урвине, зрносјеке (!), кршеве, заноге, мачковице, прлове, гајеве, прла, комораче, крље, ливадке, клеча, њиве мекуше, копљаче, вртаче, гувњаче, изворе, итд. Иако је туђинска, османлијска власт, у овом насељу имала свој утицај током 17.вијека па све до 1912.године, српска топономастика се упорно одржала и историјско-лингвистички је докуменат да је српски елеменат у Радманцима био јак и да је црква у селу имала велик економски и културни утицај. Насупрот власти бројних саџакбегова, у Радманцима је, чак и за птице одакле лете, одржан микротопоним „Лећевишта“. У топониму Лећевиште присутно је подмлађено јотовање и оно одговара, у српском језику, 17. вијеку.
-325
-
Милош Осшојић
АГАТОРЕ
Т Ј к агаторе је стар топоним. То је, заправо, насеље које се налази ^ ^ и з м е ђ у Трпези, Бора и Јаворове, односно Радманаца и Петњиу Fpe. Лагаторе, ближе речено, се налазе између Присоје, Крста, ЈЈугова, Вујовића и Засеока. Лагаторе припадају, у географском смислу, горњем Бихору. Некада је Бихор од VII вијека до 1455., па и Лагаторе, спадали у Загорје. Иначе, Рашка, односно Србија или Сербија, зове се Загорје. О томе се посједује податак код Ђура Даничића 1863.године, а нешто раније и у Српском љетопису Матице Српске, који је изашао у Будиму 1847.године. Оба податка извиру из хрисовуље цара Лазара. Бихор је, заиста, био жупа. Око центра жупе била су насеља. Међу њима налазила су се имања „црноризаца“ или „црнаца“, који су се звали „растодери“. Они су носили „расу“. Тамо гдје је живио „поп“, односно „растодер“, остала је успомена и у топономастици и антропонимији. Усред лагатора налази се топоним „Поповци“, а такође и антропоним Растодери. Ваља, уједно, напоменути, да се антропоним Растодер налази у поранијим временима у околини Новгорода. Лагаторе се још зову и лагатори. Облик Лагаторе је важио до XIV вијека, а облик Лагатори је настао од XIV - XVII вијека када је дјеловао закон словенске двојине у деклинацији. Сам облик говори да је насеље настало од XII до XVII вијека. У Бугарској, на примјер, именица „лагатор“ је „алагагатор“. Код Срба, па према томе и у жупи Бихор, јавио се појам „лагатор“, који је, заправо, грчког поријекла (аХХауатсое). Шта значи „лагатор“? - „Лагатор“ је старјешина „гласоноша“, „вјесника", „чауша“. Жупан је, у средњовјековној Србији, односно средњевјековном Бихору, имао поред „двородржице“, још и
-
326
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
соколаре, псаре, коњушаре, ђерекаре и слично. Како је имао и „лагатора“, који је имао породицу, имање, односно посјед, насљедници су очували успомену на њега. Обично се дешавало да су околна или подаља насеља имање лагатора називали „Ј1агаторе“. Нешто касније, што би се рекло у новије вријеме, јавио се први падеж у плуралу Лагатори. Непроцјењиво језичко благо овог насеља чине микро топоними и ороними. Има, ближе речено, преко 80.микротопонима чисто српског поријекла. Седам топонима су, ван поменутих микротопонима, микротопономастичке синтагме. Уз брдо, до, њива и стрн, које су управне ријечи, налазе се одредбени елементи, односно придјеви, као Мујово, Османов, Селимова, Мехова, Хилмова, Хусова и Ферово. Управне ријечи су српског поријекла а одредбени дјелови су присвојни придјеви од муслиманских властитих имена. Има још четири топонима који упућују на властита муслиманска имена. То су Хако - Хаковача, Хусо - Хусовача, Ислам - Исламовача, значи, свега П.топонима муслиманског поријекла. Српског поријекла су Забио, Главица, Поповци, Каленице, Међугорје, Чергиште (,,Цигањак“), Вртача, Крушке, Брана, Полочак, Страна, Лука, Дионице, Селишта, Стрн, Окутњица, Велика башча, Вртиште, Чаир, Кркоче, Црквиште, Хранач, Јарчев до, Јоше, Голо брдо, Стружишта, Метаљке, Кршала, Чадорка, Пачковице, Бјелице, Прогони, Вуков бријег, Ричев лаз, Глодешница, Кладешница, Осретци, Грабова раван, Осоја, Орница, Марића крш, Цијепци, Ограде, Дуги лаз, Барице, Зарег, Оморика (Хоморика), Горње село (Било је, можда, и Доње село - примједба М.Остојић), Шиповице, Џуџовача, Радовац, Коловрт, Крмачина њива, Јагњила, Вукићевац, Осојице, ЈТужак, Вотњак, Росуље, Бабина башта, Пороче, Утриња, Гробље, Солила, Врбе, Јоше, Присоје. Најстарији топоними су Забјел или Забио, а још старији су Метаљка, Поповци, Црквиште, Селишта. Забјел је „граница“, а „метаљка“ првобитни словенски „гроб“. У селу је бивала „црква“ па отуда и „Црквиште“. Село, које је по ономастици суђено, није нимало ново или скорашње. Оно се некуд одселило. Вјероватно је један дио села 1738.године отсељен за вријеме Арсенија Јовановића Шакабенде. О томе свједочи топоним „Селиште“. Да није било сеобе, не би било ни „Селишта“. Становништво је гајило овце. Отуда и Јагњило. Уједно, држане су и козе. Отуда и Јарчев до. Старији становници су сијали голину. Отуда топоним Стрн. Гајене су, дакако, и свиње. Отуда и Крмачина њива. Да је, заиста, овдје живио српски елеменат, свједоче топоними: Вуков бријег, Марића крш, Вукићевац, а можда и Крколићи. -
327
-
Милош Осшојић
Овај мали заселак, поред „воћњак“, зна и за облик „вотњак“. Уједно, мјесто „окућница“, присутан је именички облик „окутњица“, а мјесто „утрина“ говори „утриња“. Именица Чадорка, од „чадор“, успомена је на војни поход, на „чадоре“, односно на „чадоровање“. Топоним Главица, јамачно, упућује на некадашње „гомиле“ или „могиле“. Она говори о стварном српском становништву, које је било паганско или многобожачко. Не треба заборавити да и у овом насељу постоји топоним „Луг“. Кад се, у овом или оном мјесту нађе топоним, чији је коријен или основа „луг“, онда ваља имати на уму да је старо становништво, које је знало за „метаљке“, за „гомиле“ или „главице“, негдје из неког закарпатског или предбалканског „полужја“, гдје има ријека и рјечица. Толико о селу Лагаторе, које је веома старо и које нас својом макротопонимијом и микротопонимијом историјски обавјештава о вјековима који су остали за нама.
-
328
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
УРОВЕЦ (МУРОВАЦ)
уровец је планинско или брдовито насеље. Има зелене ливаде, сјенокосе, ражишта и овсишта, као и бујна и пространа у ™ •шасишта. Основа топонима је „мур“. Анализа показује етимолошко значење апелатива у географском имену Муровец. Село Муровец се налази у близини Јаворове, Проче, Бора, Савина бора, Понора, Добродола, Дашче ријеке и Крушчице. Има подоста лугова, дренова и сочних травњака. Муровец је дакако, старо српско или словенско насеље. Настао је доласком Срба на горњи ток ријеке Лима. Некад је овај дио планинских насеља припадао Трансмонтани, а потом Загорју, Србији, Рашкој и жупи Бихор. Дуго је био под утицајем моћних црквених и манастирских центара: Жиче и слично. Коријен топонима Муровец упућује на сочну траву. У западним и јужним говорима Русије, одакле су кренули наши преци на Балкан, па и на горњи ток ЈТима, именица - мур, поред значења мурава, значи и дријен, луг, сјенокос. То је, речено језиком источних Словена (Анта) уједно и „пожња“, „пожниво“, „пожнишће“. Ближе речено: „Мур“ или „пожња“ је травни луг, сјенокос, засијана њива голином или житом. Очигледно је да су Словени, односно Срби, кренули на Балкан од западне и јужне Украјине. Они су донијели, уз остале одреднице, и именицу „мур“, па чак и „Муром“. Како су се населили на горњем току Лима као прави или првобитни Срби, они су, у новим географским околностима, чувајући успомену на своје давне лугове, сочне траве, сјенокосе, новине и њиве, односно жетве, једном малом мјесту, у планинскијим просторима, дали име Муровац (ец). Етноним је Муровец - Муровци или Муромец - Муромци. У доба развоја немањићке државе, кад су сељаци или себри, односно меропси, знали за „работе“ на властелинским поседима, за „насприцу“, „накосицу“, „пластидбу“ и „садијевање“, донесена имеГШ
Ш
-
329
-
Милош Осшојић
ница - мур временом се, произашла из говора дошљака, послиЈе неколико кољена, опредметила у топониму. Тако је настао топоним Муровец или Муровац. Може се тврдити да је постојао и облик Муромац - Муромци. Кад се, у склопу овог топонима надовежу топоними Трпези, Туцање, Годочеље, Вршево, Азане, Петница, Врбица, биће сасвим јасно како је средњовјековни сељак на манастирским имањима живио. Он је, ослоњени на ономастичке потврде, био роб или туцак, меропх и, у појединим приликама, трпезар, насрпичар (на дијелу црквеног добра), сјеножет, господарски себар, обавезник за „пјатину“ или „петину“, као и паган или многобожац, тј. „врбичар“, односно јеретички „богумил“. Уз ову напомену, кад се ослонимо и топоним Бисовача, гдје је „бис“ у значењу „враг“ или „ђаво“, ороним Бихор постаје јаснији. Толико о топониму Муровцу.
-
330
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Р
ОЖАЈЕ
ожаје је топоним доста давног поријекла. Његово значење стоји у контексту са многим топонимима донесеним из предбалканске домовине. Етимон имена Рожаје представља производ и продужетак „прве вјере“ Словена. Срби су рани словенски етноним. Он потиче, према Трубачеву, са обала Побужја1. Шафарик их налази око Буга нешто сјеверније од Вољиније. То је, углавном, територија Древљана2. „Бели Срби“, крећући се од Карпата низ Тису, нашли су се у Загорју у VII вијеку3. У област Загорја спадају корита ријека Лима, Ибра, Таре, Дрине, Западне Мораве, итд. Константин Јиречек тврди да су се прави и првобитни Срби населили на Лиму, Ибру и Западној Морави4. Рожаје се налази у горњем току ријеке Ибар. Око њега је планина Турјак, Хајла и бихорско-пештерска висораван. Горњи Ибар, у средњем вијеку, био је жупа и припадао је жичком властелинству5. Остатак те жупе је хидроним Жупаница (Жупан+ица = ,,Жупаница“). Жупани се јављају Х1-ХП вијек. Хидроним Жупаница потиче из времена када је „жупан“ (-“vasileus“: ,,bazileus“) био поглавица или заповједник жупе. У околини Рожаја, гдје је некада била жупа Горњи Ибар, именица „жупан“ се изговара и „жапан“. Полуглас задреда није прешао у - „у“ већ у „а“6. Ова гласовна појава при-
Р
1 2 3 4 5 6
Трубачев: Древни Словени у етимологији и ономастици, ВЈА, 5, Академија наука СССР, Москва, 1982, стр.14 Шафарик: Нови српски љетопис, Пешта, 1837, част перва, година XI, к.40, стр.11-12, 14-21 П.С.Срековић: Историја српског народа, I, 600-1159, Београд, 1884, стр.89 К.Јиречек: Историја Срба, I, 1978, Бгд, стр.5, 67 Гавро А.Скриванић: Жичко опархијско властелинство, Историјски часопис, Бгд, 1954, стр.166 Петар Скок: ЕР, ЈАЗУ, Згб, 1973, 3, стр.687
-331
-
Милош Осшојић
сутна је од Х1-ХП вијека. Раније, прије овог времена, владало је племенско („братство“: ,,племе“) уређење и жупе се заснивају према племенском уређењу („територија“: „владар“, „крсно име“: „митолошка заједница“). У близини Рожаја налази се ороним Турјак. Турија се јавља у Вољинији, а онда у Пожаревцу, Тузли, Хрватској и на крају у Загорју (Турјак - Рожаје, Турија - Васојевићи, Турјачко поље - Лијева Ријека7. Име долази од словенске ријечи „тур“ (=„бик“). У литванском језику ,,tauras“ - бик, у грчком ,,taures“ - бик, у naT.“taurus“ - бик, у галском ,,tarves“ - биво=бик, у старопруском ,,tauris“. Турјак је везан за словенске светковине митолошког карактера. „Турице“, у Дубровнику, остатак су паганских игара („тур“: ,,турице“8). „Турице“ се доводе у вези са Световидом и Дајбогом. Очигледно је да је племенски тотем био „тур“. Он је, у горњи Ибар, донесен доласком Словена и у њој се крије „пагански бог“9. Недалеко од Рожаја је Нови Пазар. У њему се налази топоним Дуљебе. Он нас упућује на Дуљебе из предбалканске домовине. Исти се јављају на Бугу у освиту историје. На Балкану се јављају у VI вијеку. Стизали чак до Епира. Сопоћански поменик зна за име Дуљеба у Старој Србији. „Дулиба“ и „Дулибића" има у Босни и Далмацији. У Босанској Крајини налази се, иза Вртаче, долина Дулиба, а у Хрватској, између Раковца и Врбовца, познато је село Дулебска. Дулипа или Дудлипа (Дуљеби: Дудљеби; машдрво (=дуд), налази се на подручју данашње јужне Штајерске. Топоним Дуљебе, који је значајан за овакву анализу, напомиње да су Турија и Дуљеби са подручја Штира и Буга присутни у ономастици у горњем Ибру, гдје се налази и Рожаје10. Топоним Бела Црква, заједно са топонимима Турјак и Дуљебе, је од посебне вриједности за разумијевање имена Рожаје. Он је, у читавом свом контексту, пресудан за објашњење етимона Рожаје. У западној Украјини, на територији Пољана, који се граниче са Древљанима (Вољинија: Хоћимија) налази се топоним „Бјелаја Церков“. Ово мјесто опјевао је, узету из руских биљина, А.С.Пушкин11. 7 8 9 10 11
види: Југословенски лек.завод: Атлас свијета, JJI3, Згб, 1974, стр.93 (попис географских имена види: Аппендини: Netizie sterice-critiche sula anticha storia e litteratura de Ragusa, 1802, t, II Војин Матић: Заборављена божанства, Бгд, 1972, стр.155 Историја Југославије, Народно дело, стр.7; види: Т.Вукановић: Етногенеза Јужних Словена, Врање, 1974., стр.31 А.С.Пушкин: Поеме (,,Полтава“), ХЛ, Москва, 1964, стр.199
-
332
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Један дио тог племена, заједно са осталим скупинама или заједницама, кретао се, како топоними указују, преко Карпата ка Дунаву. Тако ће, на примјер, настати Бела Црква - Вршац, Бела Црква Београд, Бела Црква - Ваљево, Бела Црква - Чачак, Бела Црква Рожаје на Ибру. Ту се заставио један дио племена Пољани, који је носио име из завичаја. Он је, наравно, етноним поља, а један такав етноним увијек се, приликом пресељавања, настањује покрај ријека, гдје има поља и извора, гдје су водени токови, нарочито горњи, чисти12. Топоним Бела Црква нас упућује на „паганско светилиште“ („бели бог“: ,,Световид“). „Бела Црква“, а следствено њој и „Бело брдо“ („покладе“: „бели свет“ = „небо“ = „небески бог“ = бог од „бхагас“ = „обиље“ = „господар“ = „богатство“ = ,,облак“) је у вези са култом у словенској религији13. Отуда, на примјер, код Словена топоними: Белбожице - Чешка; Бијалобоже и Бијалобожнице - Пољска; Бјелије боги - Росија; Бјелобожскиј манастир - Каструмска област (Русија). О оваквим топонимима има у науци повише тумачења14. Корелат „бијелог бога“ је Црнобог. Отуда наспрамна брда Биели бријег и Црни бријег: Белобох - Черник (Чешка), Билебох Чернебох (Будишин у Лужици); Бела Црква - Бишево (Рожаје). Зашто Бишево. Бишево долази од ријечи „бис“ и наставка ,јево“, што је палатализацијом дало Бишево (Упореди: Бес - старословенско = ђаво = враг; бјелоруско „бис“ = „враг“; пољско „биес“ - „враг“; литванско „баисус“ - „ђаво“ = „зли дух“ или „демон“; готско „бусунди“ - „ђаво“; руско „бијес“ - „чорт“ = ђаво)15. Лијева страна речног тока припада „добром богу“, а десна пак „злом богу“ или „демону“. На лијевој страни Ибра је Бијела Црква, а на десној топоним Бесник. Основа ријечи је „бес“. Изградња топонима је текла додавањем суфикса „ник“. У овом односу Бијела Црква - Бесник огледа се, могуће, дуализам у митологији Словена16. Световид или Вид (Световид: Бела Црква), у фази негирања или компромиса са хришћанством, пао је са партенона. Тада је по12 13 14 15 16
Југословенски лексички завод: Атлас свијета, Згб, 1974, стр.9 - Попис географских имена Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр.22 В.Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.351 С.Ившић: Поредбена граматика славенских језика, Згб, 1970, 101 Jan Pjasker: Tvarog, Jungfernsprung und W ervandtes, Baltter fur Heimatskunde, 1926, 46; види: Иво Пилар: O дуализму и вјери старих Словена, Згб, 1931, 28 -
333
-
Милош Осшојић
стао Чернобог (црни бог: бјес = ђаво = чорт = цар или кнез таме17. Топоним Бесник код Рожаја, корелат „бијелом богу“, настао је у IX вијеку. У том тренутку, кад се официјелно уклања паганска вјера, на лијевој страни Ибра, гдје је „паганско светилиште“ („Бијела црква“ = „Покладе“ = „греда“ = „клада“ = „пањ“ = „колац“ = ,,соха“), на старим паганским светилиштима, или на лијевој страни гдје су паганска светилишта, подизана је црква. Ружица, црква код Рожаја, је на лијевој страни ријеке (Суво Поље). Она је, у ствари, храм Световиду. Та „бијела“ или „пребијела" црква, односно Ружица, окупљала је и даље незнабошце. Она је, заправо, „цвјетна медјеља“18. Рожаје спада у ред топонима, који слиједе култ Световида. Коријен топонима је „рог“. Суфикс „ај“ условио је палатализацију („рог“+“ај“ = „Рожај“+е - „Рожаје“: Дорогослав - Дорг+ј - Дорожај; луг+ац> Лужац)19. Бог у Балтичких Словена имао је на кипу „рог“ и „лук“. Рог је саставни дио Световидовог култа. Он је оличење снаге, обиља, силе, преимућства. Он, у симболици, значи „ђавола“ („бик“ - „рогоња“: „ђаво“ - „рогоња“20. Тај „бог“ је уклоњен и успомена на њега је „шумски дух“ у свијести наших предака (Рогдај = „шумски дух“). Рожаје је, у процесуалном смислу, само наставак паганске вјере (Световид: рог)21. Пагани су се, у унутрашњости, односно Загорју, прерушивали у „вука“, „ђавола“, „тура“ и слично. То прерушивање било је видљиво у играма о светковинама. Светковине су се обављале на „светилиштима“ („греда“ - „роженица“: „покладе“ - ,,клада“). Извођачи су носили „рогове“. „Рогови“ су, демонстрирајући Световида, били опоречни хришћанству. Отуда је долазило до страховитих забрана паганских игара. Мјесто, гдје су обављане игре, гдје се јављао „рог“ Срба, на међи „горњег“ и „доњег“ свијета, названо је, временом, Рожаје. Он плод VII - IX вијека. „Рогови“, који симболизују „ђавола“, веза је са смрћу у „доњем свијету“. Рожаје, дакле, везује лијеву и десну страну горњег Ибра: Бијелу Цркву и Бесник22 . Рожаје је, дакле, добило име по Световидовом култу. 17 18 19 20 21 22
види: В.Даљ: Толк.слов., Петербург - Москва, 1880, стр.157-158 Н.Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Логос, Сплит, 1981, стр.86 види: Р.Бошковић: Одаб.члан.и расправе, ЦАНУ, Tr.1978, стр.415 види: Sahonis Gramatici: Historia Danica, Francofouti ad M oenum , 1576, 1, XIV, п.527 види: Helmold: Chronica Slavorum , 1, II, c.12, Pertz, Mon. Hist. Script. Hannoverae, 1869 Џефри Бертон Расел: М ит о ђаволу, Просвета, Бгд, 1982, стр.62; види: F.Elworthy: Počasni rogovi, London, 1900; види: Jack R an d olf Comart: Rog i mač - istorija bika kao simbola moći i plodnosti, W ujork, 1957 -
334
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О Р О Н И М И ИЗ П АГАН СКИХ ВРЕМЕНА
-335
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^ ^ Р О Н И М И ИЗ ПАГАНСКИХ ВРЕМЕНА
Н
а територији горњег тока Лима, гдје су се населили Срби из предбалканске прадомовине, постоје три значајна топономастичка споменика, који напомињу првобитни мит и прву вјеру огромног племенског микрокосмоса Срба, који су, послије античких Срба, најстарији народ на Балкану. Ороними Тројан, Трескавица и Чакор, етимолошки проучавано, расвијетлиће, донекле, дубину наше прошлости, која је, насупрот забораву, петрифицирано остала до данашњег доба. Заједно са бројним хидронимима, ороними су очували свој почетак, који изискује умно лингвистичко тумачење. Тројан је словенско божанство. Он је „троглав“ и по постанку је што и Триглав. Основу Триглава чине број „три“ и „глава“. Поред оронима Триглав постоји и Троглав (Троглав - Србија (Чачак), као и Троглав (Србија - Студеница). Кад се пође од „три“, односно од „тро“ („три“: „тро“: троица: тројица), онда топоним Тројан, који је, у митолошком смислу, „ноћни коњаник“, спадао би у ред словенских божанстава са три главе. Такви су Вид, Световид, Сварог, Тројан. Срби, било источно или западно од Висле, донијели су на извориште Лима име Тројана, који има свој трон. Он је, дакле, настао од „тро“ + јан - Тројан. Ороним се налази у горњем дијелу плавогусињске котлине, између Кома, Беса (Проклетије), Трескавице и Виситора. Углавном, Тројан има митолошко-етимолошке одреднице као и Троглав. У питању је териоморфно, антропоморфизирано или хибридно божанство са животињским атрибутом. Није искључено да су поједини дјелови тијела били у множини. Три главе имају Хеката, кербер или Хермес. Троглави бог је присутан и код Германа (Водан), а код Гала Меркур. „Хтонички коњаник“ („Ноћни коња-
337
-
Милош Осшојић
ник“: „Трачки коњаник“), има особине троглавости и воли рат, лов, коњарство. Његов атрибут је „коњ“ (Новаковићи - Васојевићи - имали су приликом подјеле „коња“ - пр.М.О.). Тројан је црн и божанство је таме и доњег свијета1.
1
види: E.Samater: Die Religion... Leipzig, 7, 1914; види: B.Schvveitzer: Herakles, Trubingen, 59, 1922; види: H.Usener: Dreieheit, Bonn, 1903; види: P.Raingeard: Hermes psychagogue, Paris, 1915, 376; види: Веселин чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, Бгд, 359; види: Нодило: Рад, 79, 1886, 205; види: В.Чајкановић: Дабог, Навед.дјело, Бгд, 1973, 440-451; види: Gavril Kravcov: Die D enk maler des thrakischen Reitergottes Bulgarien, I-II, Budapest, 1938; упореди: K.Helm: A ltgerm an.R eligion.l, 226; види: В.Чајкановић: навед.дјело, 1973, Бгд, стр.461; види: E.R.Schroder: Germ an-Urm yhon, ARW, 1938, 341, 224; види: М .О: Мит о огњу и сунцу, 1999, стр.112, 113.
-
338
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
ЕЛЕТИН
5
елетин се налази између планине Виситора, Голеша, Превије и хидронима Куцкаја. Веома је богат постаријом и старијом микротопонимијом. Наднесен је над десном страном хидронима Штитске Ријеке, Куцкаје и Злоречице. Зелетин је сложеница. Она се састоји од свесловенског и прасловенског зао („Зел и ,,тинв“). Топоним, односно ороним, настао је спајањем придјева и именице. Зел - зао и „ти нб “ - преграда - утврђење - плот - зид - град. Од Зел+тин уобличен је ороним Зелетин. Он је опоним придјеву „добар“ („добар“: „Добра Ријека“). Ороним упућује на елементе дуализма: зао - добар. Придјев „ з б л б “ је рђав, опак, лош. Од тог придјева настаје именица зликовац (алб.језик - keć), злоћа (ђаво), злодеј > злоди (,,враг“). На Зелетину и сад постоје огромне зидне преграде. Испод њих је Градац или Граце, што упућује на „утврду“, односно „град“. Право значење је „мјесто ограђено (опкољено) з идом, плотом, тарабом (даском), оградом, заградом. У близини оронима Зелетин налази се ороним Штит и хидроним Штитска Ријека. Сва три топонима: Зелетин, Штит и Штитска Ријека упућују на средњовјековно ратно подручје. Штит, одале извире Штитска Ријека, значи у првобитном смислу „даска“. Даска, као се зна, служи за „заштиту141 („штит“ = „вис“: „висет“ (<висити), „вишка“ = вис = висина: Виситор). „Тор“ = HHT.“gradas“ = тор, обор.1 2 1. Микротопоними Зелетина су бројни: Пушка, Речмиља (Рачмиља = Рајичмиља), Палача (Полача), Баљица, Металице, Брањин до, Шаренкрш, Отова Глава, Церанско, Дедина погибија, Градац (Граце), Клименачки Лаз, Дмитрова пећина, Татарија, Језеро, Језера, Вуча легла, итд. Топоним „Пушка“ је везан давањем „гласа“ 1 2
види: Петар Скок: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, III, стр.415, 642; види: Ј.Глеицхова - А.Јеникова: Српско-хрватско чешки рјечник, Праг бид: Речник хрватскога или српскога језика, ЈА ЗУ, Згб, под словом „Г“ (град), стр. 360 -
339
-
Милош Осшојић
за опрезност, поход, војничку трку на глас пушке. Рајичмиља је везана Раича (Рајича), Палача (Полача) долази од имена планинског, зелетинског, господара или дворанина. Баљица долази од старе балканске ријечи: старогрчке balios - шарен - црвенкасто-бијело - баљасто, а у питању је, највјероватније, укрштање старогрчке и трачке balios. Баљас (коријен је bha = „сјати“ (Даничић). Трачко „бала“ потврђено је и код Прокопија. Метаљице долази од „метаљка“ (гроб: гробови), Бран (Бран=рат: Б рањин до), Шаренкрш је у вези са старогрчком ,,balios“ („шарен+крш = Шаренкрш). У старофранцуској ,,baille“. Ван Балкана и у Галији је „баљос = baille. Глава је пагански кумир (бован - болван), а одредбени дио је везан за Оташа Николина, кнеза и хајдука (17.в.). Ceranso долази од цер (церети) - Ц>тс-тс> Ћерансо. Дедина погибија (Бојо Јованов и Радош Миличков убили су Деду (Арбанаса), што је похарао са козама на Орницама Бојову елду. Остала је Бојова узречица: „Убијам Деду за елду“. Тако је настао топоним Дедина погибија или Дедина жила. Арбанаси: Цоковићи и Елезовићи, тренутно „ускочили“ на планину Зелетин са стадима, дадну се у потрк за двојицом осветника и, не могавши им ништа, рад сујете, на Широком усову убију кора Саву Жмиковића (Жмикић = Шошкић). Топоним Градац (Граце) везан је за зидине, плотове, преграде и утврђења на Зелетину. На истуреној шумовитој коси, ограђеној „тарабама“ (,,даскама“) био је „дрвени град“. Отуда име Градац. Клименачки Лаз везан је за чету Вука Брајотића и Леку Малог Ћиновића, за Манојла (Стања) Дабетића, Вуксана Талетина (Оташ = Тале = Лалета < од Лале или Ј1ала. Дмитрова пећина везана је за склониште хајдука. Један дио микротопонима везан је за презимена Елезовића и Цоковића. Топоним Татарија везан је за навалу Кумана (Куманово - Цецуне) и Татара (Татар: Татарија ) за вријеме побједа Александра Невског (1242). Њих су Срби (Васојевићи), послије намјере да униште Жичу и Патријаршију, устаници са обје стране Кома и Лима уништили. Од тада Васојевићи имају славу св.Александра Невског. Добар дио микротопонима везан је за извор, воду, језеро, усов, лаз (катун, шкалу, мису, гропу), луке, сметине, метеризе, мулове (<смоникава дрва), стаје, платна, долове, греде, јаворје, прлове, јабланове, дивље крушке, јагњечарице, струг, косу, валовље (ваље). Има један интересантан топоним. Он је из преднемањикћког времена. Зове се Башкећ(а). Слово - ш - потиче од - с, а самогласник - а је од полугласа - b >е, па је у питању Б ес + кећ - Враг (,,ђаво“) и „рђав“ („лош„ - зао - зликовац (,,кећ“). Топоним упућује на презиме Ketschi (Ketschi: Wassketschi). О Wassketschi и поријеклу од Понта (Кећо Понтин - п т - путник - путник „дошљак“, писао је и Dr.Jur.Johann Georg von Hahn).3 3
Dr. Jur. Johann Georg von Hahn: Albanesische Stuđien, Jena, 1854.стр. 187-188 -
340
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
В^И С И ТО Р
Б
иситор је веома стар ороним. Налази се између Гребена, Зелетина (ороним) и Голеша (ороним). Испод планине Штита извире Штитска Ријека1. Ороним Виситор је сложеница, која се састоји од „вис“ и „тор“ („Виси“ < висина (висок) и ,,тор“). Виситор је врх горе, односно врх брда. У географском смислу Виситор „узвисина“. Он се надноси над околином. Будући нагнут к плаво-гусињској котлини, са њега се може увијек „надгледивати“ и пазити или чекати кога. Кад је у питању чекање, задржавање, односно борављење на вису, људско око (поглед) упрт је на неког у подножном простору. Тај упрти поглед, подсјећа на пријетњу и угроженост2. У чешком језику , , v i s “ је „штит“ ( ,,v r c h o l “ ) , односно „врхунац“. У пољском језику „штит“ је ,,t a r c z a “ . У првобитном смислу ,даска“ ( n a c K a - “ š t i t k a “ ) . Потврда се налази у лит.језику skietas = лот-skiets, старопруски ,,staytan“, ие.“сљеи“, CTnp.sciath. Готска семантичка паралела са прасловенском ријечи, која је војнички термин, у готском језику је skildus = даска од ne.skel. Како је „вис“ именица „штит“, испод које извире хидроним Штитска ријека, а „тор“ је, у пољском „околник“, што значи, у синонимичном смислу, вис је „штит“ који је „опкољен“. У рјечнику хрватскога или српскога језика, а према литванском језику, град опкољен плотом, јесте „тор“. Кад се пође од ових истраживачких елемената, Виситор је добио име од виса и ограде, заграде, плота, односно дрвени град је ограђен даскама (тарабама). Његова улога је била да с виса, који је обезбијеђен „заградама“, а њих је било од Виситора до Липовице (Заграда - Липовица), према очуваним топонимима, три (Зелетин - Штит (Виси1 2
Др.РЈ. Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.140 Речник српскохрватскога књижевнога језика, НС-Бгд, 1967, стр.382-383
-341
-
Милош Осшојић
тор) и Заграда (Кути - Липовица), да осматрају плавогусињску котлину: Плав, Трепча (св.Мрата - Марта = Март+ин+ов+ић (е-и) = Мартиновиће (12-14.в. (1330). Касније ће се, утицајем двојине, јавити облик Мартиновићи (Напомена: Света Мрата, у Дечанском метоху, је слава Стевана Дечанског, а Плав, Трепча, Досуђе, Заграђе, Грнчар, Врмоша, заједно са Злом и Добром Ријеком, су јужни дјелови тог властелинства. Уједно, и Аранђелов дан је бивала његова слава)3. Према тел(тор) латинско ,,dator“ (дател'ћ, грчко бсотг|р, бштр)4. Један број научника: К.Јиречек,5Др.РЈ Вешовић6 и, за велико чудо, П.Скок,7 заведени ауторитетом К.Јиречека, полазили су од „видере“, напомињући да је Виситор романског, односно влашког поријекла. Ако се пође од глагола „видјети“ (лат-videre), онда Vitus (Vitus>Bnn) упућује на Световида (Сутвид, Судвид, Сувид). У свесловенском, прасловенском и староцрквенословенском постоји глагол „висети“. У коријену је глагола „вис“, а према чешком језику ,,vis“ је, како је напоменуто штит. Отуда и ороним Штит испод кога, покрај лити Гребена протиче Штитска Ријека (хидроним). Сваки топоним, па и Виситор, морају бити вишестрано анализовани. Важно је напоменути да Зеле(тин) и Виси(тор) именима „тин“ и „тор“ упућују на преграду, утврду, град, обор8 (Обор - Кошутиће, Обор - Шекулар, Двор (двориште) - Краље). У сваком случају, около градова (Градац: Граце) биле су заграде, плотови, руски речено „огород“. Сигурно је да у анализованим топонимима има келтског, свесловенског, прасловенског и, донекле, влашког. А влашко, свакако, је помијешано са судбинама „себара“ (меропха, отрока, итд.). Виситор је, у свему исказаном, само Штит. 3
4 5 6 7 8
види: Ј.Глеицхова - А.Јеникова: Српскохрватско-чешки речник, Праг, 1982, 103; види: J.W ierzbicki: Sh - poqski rečnik, W arscewa 1985, str.217 (r.daszek); види: Петар Скок: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.415-416, види: aaT.scutum, 484 (trti: тор); види: .П.Скок: Нав.дјело, Згб, ЈАЗУ, 1973, стр.511 (превој: е-о (,,тор“); види: Р.Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика 1, Фонетика, Н К , Бгд, 1968, стр.14 (тер - суфикс (=тор) В.А.Јовићевић: Плаво-гусињска област (Полимље, Велика и Шекулар, СЕ, ЦА 1921, XXI: Опис котлине Плава итд. К.Јиречек: Стат, I, 25; Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи (Мурина), Сарајево, 1935, стр.148; П.Скок: РЕХСЈ, ЈАЗУ, Згб, III, 1973, стр.585, 586 (видјети: lot.videre); РХСЈ, ЈАЗУ, Згб (под словом „град“ = лит.“градас“ (тор, обор, roT.“gards“ -
двор, дом; 3en^.“geredha“ - пећина, ap6aH.“gerd“ - плот; rp4.xoptos - обор. -
342
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Т
урјак је веома стари назив. Име овог брда, односно оронима, је донесено из предбалканске или закарпатске словенске прадомовине. То је простор између Буга, Прута, Дњестра, Дњепра и Дона. На њему су живјела племена: Волињани, Пољани, Дуљеби, Древљани, Тиверци, Улићи, Северјани, као и други племенски војно-сељачки савези. Словени, односно Срби, селећи се на Балкан за доба цара Ираклија понијели су са собом, поред вјере, обичаја, језика и традиције, и називе мјеста одакле се крећу на сеобу. Дошавши на Балкан Словени су се кретали према данашњој Хрватској, ка Македонији и, нешто касније, према изворима ЈТима, Пиве, Таре, Ибра и западне Мораве. Свуда гдје су основали своје станиште или Славиније, Срби су, чувајући успомену на своје раније пребивалиште, појединим брдима и долинама давали имена из своје прадомовине. Турјак долази од имена „тур“, што значи во. Тур је доста дуго живио на Балкану. Све до доба Уроша Немањића ова врста је живјела по балканским планинама и била је веома цијењена. Како су на Лиму Срби били,јачица“ у односу на друга вендско-антска племена, то су они једном пасишту, гдје се гајио „тур“, дали назив Турјак. Име Турјак нас, са лингвистичко-историјског полазишта, упућује у веома велику старину. Овај топоним, односно ороним, уобличен је од VII до XIII вијека.
Т
-343
-
Милош Осшојић
Г
OJIELLI
О
роним Голеш налази се између Лима, оронима Виситор и Плавског Блата (језера). Поред имена Голеш у народу се чује и планина Голеч. Голеш је висока планина. Јавља се на многим мјестима по Балкану. Голеш, у народним пјесмама, јавља се, на прилику, у Угарској. Тај топоним се креће према Србији, Босни и Хрватској. У Србији се јавља на Сухој планини (Пирот), на Косову (Голеш), у Босни (Голеш - село: Травник, Голеши - Бања Лука (Босна), Голеши - Херцеговина, Голеш (Голеч: голетан, голић)1. У историјском погледу Голич се помиње као властелинство манастира Жиче. Углавном, Голеш („Голеч“ - тако се чује у Полимљу - пр.М.О.) је „голо мјесто“. У Горској жупи, коју Ердељановић везује за Злу Ријеку у Васојевићима, помиње село „Голичв“. То средњовјековно село (село: вас) дао је Стеван Првовенчани манастиру Жичи. Том манастиру су припадали Затон, Црнча, Ивање, итд.2 Топоним Голеш напомиње презиме Голић3. Основа презимена је „гол“ = го, а вјероватно је ријеч прасловенска (Напомена: Пореди чешки језик - holes = голац: голотиња);4. Голеш је, дакле, гола коса. Доста је близу Зелетину. Испод Голеша су микротопоними Селине (Село - ,,одселине“) и Међеђак (Међа - Међе?). Може бити Међед+ак - Међедак = Међеђак). 1
2
3 4
види: В.С.Караџић: Народне пјесме, 2, 170; види: М.Ђ.Милићевић: Краљ. Срба, 169, 271; види: Вук С.Караџић: Нар.пјесме, 2, 277 види: Ђура Даничић: Речник, I, под ријечју „Голич „(Г); види: Mon. serb. 12, 1222 упореди звоник на Жичи - пр.М .О.) - 1228.године, 1, 216 Mon. croat. 6. 1325 види: РХСЈ, ЈАЗУ, Згб, под словом „Г“ (Голеш: Голеч - Г оличб) -
344
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Трагова има и на постојање Латина. Помиње се и „Латинско гробље“, као и једна црквина5 . Голешје, заправо, без шуме, гблетан, игољен, го, пуст. То је голетија, односно „гблеш“ па чак и „гблија“.6 Г олеш је, уједно, значајна историјска планина. Многе судбине: ратне, хајдучке, одметничке, непоколебљиве, непокорне, везане су, у свим временима, за овај ороним. У Голешу, непокорни су, имали своју „камену воденицу“ (,,жрвањ“). Он је уточиште слободе.
5 6
види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.148 види: Речник српскохрватског књижевног језика, НС-Згб, 1967, страна 522; види: J.W ierzbicki: Warszawa, 1985, стр.40 (пољ.језик go = goly = наги)
-345
-
Милош Осшојић
РОКЛЕТИЈЕ
роним Проклетије се налазе на десном току Грље и Вруље (Вруја - Л» > ј). На Проклетијама се налази топоним Бес. Црн или Црни је „бес“ а одговара ријечи „проклет“ (црн: „кршнах“, кирснан (ст.пр.), кршнас (ст.инд.) <* крснос1. Бес (бјел.рус) „бис“: „крт“ = „чорт“ (рус.јез.) је „враг“. Ту ријеч „враг“ истиснула је грчка ријеч „ђаво“. Еуфемизми за „ђавола су поприлични: проклетник, некрштеник, налетник, нечастиви, нечастивник, нежид, брадаило, куси, репоња, рогоња, водац, матори, анатемник, анђам. Он је хром, па чак и путник. Има моћ претварања, проналажења, лијечења. Зна за воденице и ковачки занат. Богат је и има атрибуте демона. Његов атрибут је „коњ“ (Новаковићи у Васојевићима, приликом диобе, добили су мјесто сабље и пушке „коња“ - пр.М.О.). Он је, због пада врховног паганског бога, његов наследник. Он је, дакле, божји брат или побратим2. Проклетије су, дакле, у контексту са топонимима Врагобије, Черене, Малесија (враг: Врагобија: враг-ђаво; цер: Черене - керети чарати - чорт - смрт - зао дух - ђаво; мал-брдо, зи - црн - Црна Брда (Малесија)3. Проклетије, дакле, постају од „проклет“, префикса „про“ и суфикса „ија“. На Проклетијама је божанство „ђаво“. Он је „црн“ и
О
1 2
3
Р.Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, I, Фонетика, Бгд, 1968, стр.83 види: Српски митолошки речиик, Нолит, Бгд, 1973, стр.116 (,,Ђаво“), види: Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973 (Регистар - Владета Јанковић), стр.674; види: Милош Остојић: Мит о огњу и сунцу, Пегаз, Б.Поље, 1999, стр.113 види: Митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр.174; С.Доброши: Речник (асхј), 1953, Приштина, стр.29, 729; види: Милош Остојић: Навед.дјело, стр.114 -
346
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
представља инкарнацију Световида и боју божанства доњег свијета, односно демона. Према „црн“ (Црн: ђаво) постоје Црни (Мрки: Црнци - „Црне куће“). Ђаво је ,даба“ (Дабог - Дабо - Дабетићи Дабковићи) одсељени из Васојевића у Пипере а онда у Паштровиће. Црнци су, заправо, Дабе („даба“: „Црн“: Црнци, Мрке, Даб+ета-ићи = Дабетићи (Дабковићи).4
4
види: Др.Јован Ердељановић: Стара Црна Гора, Бгд, 1978, стр.191, 254; види: Јован Вукмановић: Паштровићи, Цетиње, 1960, стр.87-88; види: П.Шкеровић: Повеља о оснивању манастира св. Николе у Праквици и њени додаци, Историјски часопис, САН, V, 1955, стр.327-328; види: С.Наићеновић: Бока, СЕЗ, XX, стр.301, 603; види Ј.Ердељановић: Постана племена Пипера, СЕЗ, XVII, стр.919, 425, 426, 427; види: Натко Нодило: (Црнобог: зао, враг: ђаво, крт: чорт), Стара вјера Срба и Хрвата, Логос, Сплит, 1981, стр.72.
-
347
-
Милош Осшојић
Г РЕСКАВИЦА
О
роним Трескавица је остатак мита о огњу и грому. Овај топоним је познат у Рудничкој нахији (Тријеска), у Македонији (Трескавац), у Црној Гори (Трштеник - вода: Ловћен), у Васојевићима (Трештавац и Трешњевик). Тамо гдје грми, удара, гдје се чује тресак или треска, трес и трас, лупњава и удар, гром, тамо је паган, вјерујући у Перуна, бога грома и олује, коме је заједно са „жрецом“ приносио жртву (,,треба“), временом назвао Трескавица. У свесловенском и прасловенском „тресак“ одговара староцрквенословенској ријечи „трескБ“. Кад је дошло до испуштања - к, дошло је имена „тријес“. Тријес је огњен. Он је, дакле, гром. Тај гром производи „громовник“ (Перун: Илија). Ваља напоменути да је тријесак синоним грома. Отуда, у овом контексту, постоје синоними: громов, грмљавина, громовит, громовник, громот (бука, лупа), грмљава1. Многи научници вршили су етимолошку анализу именице тријесак. То су Динић, Малецки, Елезовић, Миклошич, Холуб - Копечни, Младенов, Буцнер Траутман, Тиктин, Штрекељ, Сцхефтелоњитз, Прелињитз, Ухленбетз, Буга. О глаголу „грмјети“, који је везан са именицом тријеса сали су, поред поменутих, Тентор, Белић, Boisacq, Васмер, Медић, Матзенауер. Топоним Трескавица је производ прве вјере Срба у горњем току ЈТима.
1
види: Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, III, стр.502-503; в.Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, књига прва, стр.623 -
348
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^ I akop
О
роним Чакор води своје поријекло из давних паганских времена. Налази се између Лима и Ругове, оронима Ђеравице и Ваганице са Сјекирицом и Баљем. Микротопонимија оронима Чакор је различита. То су Ваганица, Лијепи до, Поток (Чакорски), Приједо, Мокри До, Јечмишта, Гора (Ваганичка), Бјелуха (Бјелуа), Језерски врх, Шабанова Глава, Равно Брдо, Шумарци, Црвени крш, Паунов Лом, Тетребињак, Метаљка (Метаљска). У близини је ороним Мокра1. Топоним Ваганица потиче из византијског времена. Добила је име од посуде од дрвета која је, у трговини, бивала мјера за жито. Ријеч је позната у чешком, словачком, бугарском и руском језику, старопруском (,,wogonis“), литванском (,,vogonas“). Углавном, ријеч је позната у Италији. Словени су је посудили из сјеверне Италије и из Цариграда2. Метаљка (Метаљска) је словенског поријекла и може бити „гроб“ (,,метаљка“), а и, пошто је Чакор вјетровит, сњеговит, вазда у мећавама, топоним би могао доћи и од именице „метаљица“3. Топоним Бјелуха је везан за омеђивање или „забјеливање“ земље или пасишта. „Забјел“ је означаван постављањем „бијелих колаца“ границом подијељене земље. По традиционалном праву село са селом имало је право да користи пасиште. Бјелуха је била „забјел“, „обијељена“. Тај „забјел“ нико није имао право да пасе. Све што се 1 2 3
Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 (Велика), стр.151 види: Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, том III, стр.559 види: Владимир Даљ: Толковиј словар живаго великорускаго јазика, Петербург - Москва, 1881, Том II, стр.322; види: А.Шкобаљ: Обредне гомиле (в.“метаљка = гроб“), Св.Криж у Циову, 1970 -
349
-
Милош Осшојић
чинило самовољно, незахвалицом, морало се платити. Велика је била „црковно село“ и она је имала право да слободно користи пасиште4. У поезији Веда (Ригведе) постоји птица (тица) „чакор“. У српски језик, као и у све словенске језике, присутан је језик Веда. „Чакор“ је препелица. Она, а висовима „чакори“ („какаризовати: кокоризовати: - к испред полугласа () прелази у - ч, а полуглас: > а, па се добија - ча. „Кар“ („Какарзати“: „кокоризати“ > а - о = чакорити = чакор (Чакор). Птица „чакор“ је и ,јарабица“. Она је везана са мјесецом, а мјесец је „ноћно сунце“. „Алемперка“, па чак и „плела“ у духовим рачвама најављују „вид“ (Вид); свјетлост, сунце. Птица „чакор“, у склопу мита о свијетлости, најављује „ноћно сунце“, које из таме у таму ,језди“, јер и „сунце“ је Јездимир и Појезда. Кад се појави зора, она је Пријезда. Сунце и мјесец су опоними, али су, ипак, блиски по „свијетлости“. Кад је у питању ороним Чакор (птица-тица: чакор), онда испада јасно да је, у овом случају, присутан мит о сунцу. Тај мит припада првој вјери Срба5. Чакор је онај ороним који је одржан као тврд доказ да су преци, узимајући многе ријечи из Веда, одржао и мит о сунцу који је дио српске прве вјере.6
4
5
6
Др.Драгослав Јанковић: Историја државе и права феудалне Србије, XII-XV види: Н К , Бгд, 1957, стр.136; види: Речник српскохрватског књижевног језика, НС-Згб, 1967, стр.197,200) види: Натко Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Логос, Сплит, 1981; види: Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, I, Фонетика, Н К , Бгд, стр.82 Проф.др.Олга Луковић - Пјановић: Срби... најстарији народ, Том I, II, Београд, 1990
-
350
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Л И М И БЕРАНЕ
-351
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б еране
ваки топоним има свој почетак, настанак, трајање или опстојавање. То се десило и са крајевним именом Беране. Он се, ослоњен на синхронијско-дијахранијско тумачење, јавља од VII - IX вијека. Беране се налази у доњим Васојевићима. На истој просторној оси постоје још два назива: Беран Крш и Беран село1. Беране, у историјском погледу, припадају Будимској жупи, која је настала од низа „Склавинија“, насељених у околне долине и долинице ријеке Лима. Ту, у горовитим крајевима Лима, односно на његовом горњем току, населили су се прави и првобитни Срби2. Стари Словени, односно етноним Срби, доселивши се у предјеле Трансмонтане из предбалканске домовине, послије које ће настати имена Загорје, Сервија, Сурбиа, Србија, Рашка, били су ствараоци „Склавинија“. Име „Склавинија“ долази од „Склавени“, које помиње Јорданис: „Макар што им се имена мијењају према различитим породицама и мјестима, они се ипак називају Склавени...“, Иначе, људи или племена, који станују покрај ријека, језера и вода, зову се Склави. отуда је природно што су се ,,Sclaveni“ населили непосредно уз шуме, баре, рјечице, језеро и гајеве на Лиму који су се постепено сједињавали и правили веће територијалне јединице3 .
С
1 2
3
Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.године, страна 160-161; види: А.Бенац: Црвена Стијена, ГЗМ , XII, 1957, стр.19 Ђура Даничић: Рјечник 1, Бгд, 1863, стр.85; види П. Ј.Шафарик: Паматки древнихе писемництви, Праг, 1851, стр.59 - 69; види: Костантин Јиречек: Историја Срба, Бгд, 1978, књига I, страна 67 Никола Банашевић: Летопис Попа Дукљанина, СКЗ, Бгд, 1971, стр.64; види: Ст.Станојевић - В.Ћоровић: Одабрани извори за српску историју, Бгд, 1921, стр.1; -
353
-
Милош Осшојић
Словени, односно Срби, стигли су као већа етничка маса: збијени у племенима и етничким скупинама. На челу племена био је „владика“. Он је стајао, уједно, на челу литије и приносио је жртве боговима. Литије су се звале „жртве“. Отуда „жрец“ од глагола „жрти“, јер у раном средњем вијеку, у фази досељавања у унутрашњост Балкана, односно на Лим, није било свештеника. Доказа има у ономастици: „треба“ = „жртва“ - Трепча (Андријевица, Трепча (Плав) и Требешица у Лијевој ријеци*3. Племенски поглавица, односно „владика“ или „жрец“, вршио је „двогубу" власт („волед“ - „влад“ - „власт“: ,,Vsevyka“). Она је била световне и духовне природе. Постојала је код Словена, Грка и у Црној Гори4. На Балкану, одмах по доселењу Словена, односно Срба и Хрвата, јавља се, према коријену „бир“ и „бер“, народни краљ, који је касније био „жупан“. Он се звао „Биран“ или „Бирањ“, односно „бирник“ или „берник“ који је обављао вјерски обред на неком зборном мјесту или зборној гомили. Отуда код Хрвата топоними Бирањ и код Срба топоними Бераније, Беране, Берансело и Беран Крш5. Народни представник у словенској титуларној хералдици кретао се од „поглавица“ (=„владика“=„жрец“) до „беран“ или „биран“. Ту титулатуру замијенио је „жупан“, који стоји на челу „жупе“ која у пољском и староруском језику значи „удубину“, ,јаму“, предио. Ова ријеч је присутна у топонимима Мали и велики Џупан у близини топонима Беран Крш, Беран Село, Беране, што напомиње да се на некадашњем „зборном мјесту“, гдје се „збирао“ народ или
3
4 5
М.Будимир: евр.“клеу“ - пливати, прати, чистити, Зборник филат и линг.студија А.Белићу, Бгд, 1921, стр.97-112; Fr.Miklosich: Etym ologisches W orterbuch der slavischen Sprachen, Wien, 1886; K. Јиречек: Staat und Gesellschaft im m itelalterlischen Serbien, 1 ,1912, стр.1-2) А.Брикнер: O паганству старих словена, Књига о Балкану, II, Бгд, 1937, стр.61; види - Сима Тројановић: Главни српски жртвени обичаји, 1911, Бгд, стр.7-11; види: В.Даљ: Толковиј словар, Петербург - Москва, 1882, стр.427 П.Скок: Етимолошки рјечник III, Згб, 1973, ЈАЗУ, стр.604-606; види: С.Тројановић, нав.дјело, стр.9 Томислав Антоновић: Бирањ у Каштелима, Хрватски књижевни лист, Згб, бр.11, 1969, стр.6; види: Ст.Станојевић: Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, БЗ, Згб, 1929, стр.602; види: Ђ.Даничић: Рјечник 1, Бгд, 1863, стр.36; види: Fr. Niklosich: M onum enta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Beč, 1858, str.199)
-
354
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
обављао „лапот“, гдје се јављао „беран“ или „биран“, односно „бирањ“ појавио „мали“ и „вељи“ жупан6. Око топонима Беране јављала су се разна тумачења. Заступало се мишљење да топоним долази од ријечи „бир-ане“ - једна кућа. Потом се ово мишљење уклањало као сумњиво и најављивало да Беране долази од ријечи „беран“, односно „баран“, што би значило „ован“ и слично. По тим тумачењима Беране би било „овчје поље“7. Др.Р.Ј.Вешовић напомиње у свом дјелу да „овакво објашњење дају само они који знају нешто турски, а у народу се о томе ништа не говори и не предаје. Село се тако звало и раније, прије него се установила у садашњој беранској вароши турска војничка посада и почела ту говорити турска ријеч...“ Тома Маретић је нашао мушко име и презиме: Беран - Берановић. Он то име помиње међу осталим именима на „ан, ана...“. Иначе, име је присутно у Босни и Сарајеву. То, дакле, значи да су „Берановићи“ били јача скупина и да су везани презименом за „берана“, односно да су слично појавама у римском генсу, примили име према свом владару, поглавици, жрецу - поглавици, војводи - свештенику и слично8. Радован Лалић, почасни доктор Ломоносова у Москви, истиче да је у коријену топонима дошло до прасловенске алитерације самогласника. Узима се примјер „бир“, гдје је, испадањем самогласника, дошло до следећег процеса: „бвр“ - „бирати“ - „избор“ према руском „брат“, што значи да није поуздано тумачење „биран“ - једра кућа нити пак „беран“ - ован и слично9. Топоним Беране („Бераније“: ,,Бирањ“) постојао је прије доласка Турака. Године 1485. помиње се, у опису Скадарског санџаката, нахија Комнен (Комнин). У њој, у низу села, јавља се „Забарана“ што значи да је „ар“ из коријена ријечи идентично са српским и руским „ер“: Забаране: Беране10*. 6
7 8 9 10
St.Mladenov: Indogermaniseue Forschungen XXIII, 1908-1909, str.217-218; St.Mladenov: Die Labiale Tenuis als vvertbildendes. Elem ent im Slavischen. Arch.fur slav.Philologie XXXV, 1916, 133-135; Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи (Долац), Сарајево, 1935, стр.160; види: К.Јиречек: Историја Срба, 1952, Бгд, стр.11-16 види: Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.160; упореди - В.Даљ: ТС, П-М , 1880, стр.47 Тома Маретић, Рад, XXXI, стр.89; види: Др.Р.Ј.Вешовић: Навед.дјело, стр. 160-161 Радован Кошутић (Редакција Радован Лалић): Г раматика, Облици I, Београд, 1963-1969, стр.163 Радован Кошутић: Граматика, Гласови I, 1963, стр.162-163; В.Даљ: Толк. слов („брат“ - „собиратв14), П-М , I, 1880, стр.125
-355
-
Милош Осшојић
Топоним Беране, према свеукупној анализи, настао је од „берник“, односно од „бераније“ и то онако као и у Хрватској од VII - IX вијека. Мјесто топонима је означено сличним називима па чак и корелатима, што нас упућује на закључак да је почетак и настанак имена везан за име словенских поглавица: старешина, свештеника, војвода, владара. Тако Беране значи „народни краљ“: бирник или берник, а мјесто гдје се он бира јесте „бераније“.
-
356
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б рач и жупан
опоним Беране има свој почетак, настанак, трајање или опстојавања. То доказује сљедећи ономастички троугао. На истој просторној оси налазе се Беран крш, Беран Село и Беране. Прво је, историјски устврђено настао Беран Крш. Он је природна „камена столица“, слична оној на Госпосветском Пољу, гдје је биран „војвода“ („беран“ - ,,бирањ“) правих и првобитних Срба. Други топоним - Беран Село је насеље, које је настало око „камене столице“. Поље које је припадало „берану“ је Беране. Коријен овог имена је „бер“, а суфикс је „ан“. Наставак за облик је „е“ и он је настао од 12 до 14 вијека. Сам наставак за облик (,,Е“) поуздано упућује на чињеницу да је топоним уобличен од 12 до 14 вијека1. Апелатив „бер“ присутан је код Срба и Хрвата од 7 до 12 вијека. Отуда ће код Хрвата постојати „бирник“. Он је сабирао „народ на војно-сељачку скупштину („с-бор“: ,,с-бир“). Та скупштина одговара грчкој ,,eklesia“ или пољској ,,sejm“, као и вјерским свечаностима у Истри које се зову „самањ“. „Бир“ и „бирањ“ имају корелативе: „бир“, „бирањ“; „бер“, „беран“; „бирани“, „бирчна“.2 Име „Бирањ“ код Хрвата је веома често. То је остатак обичаја када се бирао „народни краљ“. Тај „народни краљ“ који „бирањ“ („бирник“: „берник“) је уствари, мали или велики „жупан“3 . Ни послије Косова...
Т
1
2
3
др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935; А.Белич: О двојини у словенским језицима, СКЗ, ХС, Београд, 19-32; Енциклопедијски лексикон: Српско-хрватски језик, Београд, 1972, стр.79 Ст.Станојевић: Народна енциклопедија српскохрватско-словеначка. Библиографски завод, Загреб, 1929. стр.602; Анте Шкобаљ: Обредне гомиле, Свети Криж на Чиову, 1970, стр.327. Томислав Антуновић: Бирањ у Каштелима, Хрватски књижевни лист, Загреб, бр.22, 1969, стр.6
-
357
-
Милош Осшојић
Срби, дакако знају за „беран“. У Србији, надомак Дабра и Браничева налази се топоним „Берање“. Постоји дослован запис: „Селу Дабру које је цар Лазар дао Раваници ишла је међа от Браничева на Бераније...“ У овом топониму постоји коријен „бер“, суфикс „ан“ и наставак за облик ,је“. Како је цар Лазар владао од смрти Уроша Нејаког до Косова (1389), то би значило да је топоним био уобличен у 14 вијеку. Тај топоним није, свакако, настао у XIV вијеку. Његов настанак је ранији, јер топоними су, кад је у питању коријен „бер“ и „бир“, доста стари и упућују на преджупанско или жупанско вријеме4. Топоним Беране („бирањ“: Бераније (није пресахнуо ни послије Косова, односно Деспотовине и појаве Скадарског санџаката године 1485. јавља се Забаране (бари-баре-барин), а 1583 нема Забаране већ само Заберане. Очигледно је да је ар у Забаране и бер у Заберане, значе, у етимолошком смислу, господин, дворанин, војвода, бојарин, барин5. Апелатив бар и бер доводимо у контекст вокалске алтернације. Инфинитивно „брати“, у презенту, даје бер, а опет од брат „с-бирати“ имамо ир. Превојно - ер које је присутно у топонимима Беране морао је дати и Беране и Биране. То доказују случајеви: морти: одмарати, па је нормално откуд „За-беране“ и Забаране6. Народни представник у Срба био је поглавица односно владика или жрец. Владика је биран на збору па је отуда и титулатура беран. Тамо гдјеје биран беран (Беран: Биран) постављан је, касније жупан. Он је био мали и велики жупан. Отуда мали и велики Џупан (даље: мали и велики жупан - пр.М.О.) код Берансела, односно топонима Беранкрш. Беран је, уједно и жрец. Он иде испред литије и обавља церемонијал жртве (треба = жртва). Жртва је, дакле, треба па отуда и топоними Трепча код Андријевице, Трепча код Плава, Тре4
5
6
Ђ.Даничић: Речник из књижевних старина српских, дио први (А-К), у Биограду, 1863, стр.36; V. M orum ento serbica spektantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusli ed. Fr. M iciosic, u Beču, 1858, 199 (С.Пулаху: Дефтер, Тирана, 1485, I, в. 1974, стр.80, 89; Митар Пешикан: Зетско -хумско-рашка имена на почетку турског доба, САНУ, Ономастички прилози, IV, Београд, 1983, 1-135; види: В.Даљ: Толковиј словар, том I, С-Петербург, Москва, 1880, стр .49,121, 278, в.“вибират“ Стјешан Ившић: Словенска поредбена граматика, Загреб, 1970, стр.91; биди: W .Osten-Sacken: Die so-enannte Dehnung in der W urzeslsilbe der slavi Iiterativa, JA, XXXII, 1911, str.321-326; Јосип Хамм: Старословенска граматика, Згб, 1974, стр.93;
-
358
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
бешица (хидроним) у Лијевој Ријеци. На том „зборном мјесту“ обављан је и лапот (ударити: трес, тријес, треска) који је важио до XVIII вијека код Срба и лужичких Срба. Тај лапот (ударити: лопацани) обављао је берник или бирник (бирник: биро). Жртва, коју приноси жрец има са собом дугу историју. Она се приносила Дајбогу, врховном националном богу, а затим кад су функције паганског бога прешле на свеца у доба „interpretatio hristijane“, приносила се и св.Ђорђу, Светом Сави, Аранђелу Михаилу, Св.Јовану, Св.Николи итд. Самогласник о прелази у у (Ђорђе: Ђурђе - в.Ђурђеви ступови). Та жртва је, у сваком случају, била - боров: брав, ован, јагње. То су жртвене животиње. Није, дакле, случајно, што се баш ту, испод Храстовца (Растовац: храст - в.Перун, бог грома у Срба), покрај Беран крша и насеља Беран села, на лијевом току ријеке, јавио манастир Ђурђеви ступови. Значи, Дајбогове функције прешле су на св.Ђурђа, а касније и на Св.Саву, који су заштитници вука (вук = Србин, вук еквивалент човјека, Србина). Тамо је, својевремено, био идол: ступ, стуб, колац, стожер, пањ (Пањ: Пан), греда, болван (балван), аз (бог). То су, како истичемо, били идоли, а на идолима, које познају Срби на Лиму, подижу се хришћански манастири. Један од њих је и Ђурђеви ступови. Тим идолима (болван: бован) приношене су мјешовите жртве. Ове светковине - приношење жртве - дешавале су се на троуглу Беранкрш-Берансело-Беране (Беранско поље). Ту су, опет спомињемо, Ђурђеви ступови7. Ко је бивао подуже под Турском, као што су бивали Ашани (Аз: бог, Аз: Азане), понашајући се мимикроидно, чисто удварачку туђину, Беране су тумачили као бир-ане, што је значило једна кућа. Мимикроидни свијет, готов да пређе у ислам, заборављао је да постоји стари топоним Беранкрш, који личи на госпосветско поље, као и на насеље Берансело. Ово мишљење, посредством Васојевића, односно упливом Васојевића бир-ане је пољуљано. Међутим, исти они Ашани припремљени за потурчењаштво, ишли су линијом поправке ранијег мишљења. Мјесто бир-ане узимали су за етимон баран, што је значило ван. Позивали су се на руску ријеч баран, што је (беран:бера = овца) могло значити да је Беранско поље Овчје поље. Међутим, како „нароцки тумачи“ нијесу водили рачуна на околне топониме који су сукцесивно историјски настајали (Старешина-жрец-беран-жупан) 7
A.Brikner: Ind... Fors..., 1909, str.217-218; St.Mladenov: Arch.fur slav, Philologie, 1916, str.133-136; види: К.Јиречек: ИС, II, 1952, стр.11-16; Д р.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.460 -
359
-
Милош Осшојић
искључили су из интерпретација Мали и Велики џупан (мали и велики жупан), па је због тога научни прилаз објашњењима био ненаучан и није био у стању да издржи (истрпи) строгу научну критику. Такви интерпретатори нијесу имали компаративне податке, као и податке из руске етимологије8. Прије шест деценија др.Радослав Ј.Вешовић, ђак Петра Кочића и Лава Николајевића Толстоја, у вези топонима Беране, односно етимона бир-ане, пише: „Овакво објашњење дају само они који нешто знају турски, а у народу се ништа не говори и предаје. Село се тако звало и раније прије него се установила војна посада и почела ту говорити турска ријеч“. Очигледно је да је овај еминентни етнолог научник знао да је Беране, у етимолошком погледу, потекло од главарског или владарског звања из раног средњег вијека910. Један средњовјековни љетописац је забиљежио: „Први цар Бихор у Загорју (Загорје: Трансмонтана) 1455 године“. Попис Скадарског санџаката био је 1485.године. Те године, у Дефтеру, помињу се Забаране (Забаране: Заберане). Тада се, послије навале туђинаца, могла чути турска ријеч, а прије тог датума она се није могла ни сањати. Село је, историјски утврђено, постојало прије турске посаде из друге половине XIX вијека. Тако, оно је истински опонент тумачењима неким професорима који су, пошто-пото, хтјели, попут Цинцара и Никопољаца, да Беране није словенско (српско) него турско. О томе је, зна се, писано и у Политици (Рубрика - „Међу нама“, пр.М.О.). Беранкрш, Берансело - Беране су настали од 641 - 1365.roдине. Последњи датум је карактеристичан: он помиње топоним Бераније - основа ријечи је Беран. Ономастичка објашњења и анализе увијек су неисцрпне. Др. Радован Лалић, почасни доктор универзитета „Ломоносов“ у Москви, ослоњен на граматику Радована Кошутића, којој даје објашњења, истиче елементе прасловенске алитерације самогласника. Узима се глагол бирати који чини коријен - бр, као и „избор“, односно руско „брати“ и коријени бер и бир (Беране: Биране). Професор др Миливој Павловић, свјетски ономастичар, својим слушаоцима, па и 8
9
10
види: В.И.Дал>: Толковиј совар, I, 1880, том I, С-Петербург, Москва, стр.49, 121, 278, види: П.Скок: ЕР, ЈАЗУ, Згб, 1971, стр.201-202 др.Радослав Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Беране, Сарајево, 1935, стр.160-161; види: Милош Остојић: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, ЈАЗУ, Згб, 1982, 170 Ђ.Даничић: Речник, I, Биоград, 1863, стр.42 (в.“Бихор“), као и 353 (Загорје), види: P.J.Šafarik: Pam atki drevniho pisem nictvi Jihoslovanyv, Prag, 1851,79. -
360
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
аутору као његовом ђаку, вршио је објашњења: Коријени бер и бир одржани су у топонимима код Срба (Беране), а код Хрвата, поред апелативне именице беран (жупан), постоји топоним Биране што је исто што и топоним Беране на Лиму, гдје су настањени прави и првобитни Срби. Александар Белић, слично претходном тумачењу, објашњавајући остатке старог сажимања и слабљења вокала, истиче глагол брати - берем - бирати (избор). Ове елементе алтернације, поред др Радомира Алексића, тумачи и Јосип Хам. Нијесу, у склопу ове интерпретације, изостали Јован Вуковић ни Петар Ђорђић. Кад се пође од ових научних тврђења, заснованих на историји језика, јасно ће бити и презиме Барановице(и), односно Берановице(и) који су, дакле, проистекли из мјеста Забаране или Заберане11. Топоним Беране, односно антропоним Берановићи, чији је коријен „беран“, значи дворанин, главар, старешина, жупан, господин (Ас судар-господин). Ови налази упућују на првобитну титулатуру; поглавица, војвода, владар, народни краљ или цар (беран-бирањ: василевс - bazileus). Према именици василевс настале су особене именице Василије и Базилије. Према антропониму, односно хипохористику, Васо-Васољ (љ>ј) настао је антропоним Васољевић (Михаило Васољевић) запажа се крајем XIII вијека. Сугласник - љ прешао је у -ј као у случајевима Вруља: Вруја, итд. Топоним Беране упућује на титулатуру народног владара.
11
Радован Кошутић (Редакција Радован Лалић), граматика, Гласови, Бгд, 1963-1969; види: А.Белић: ОИСЈ, Фонетика, 1969, 163; види: Јосип Хамм: Слав.граматика, Згб, 1974, 93; види: П.Ђорђић: СЈ, МС, Бгд, 1975, 67-69; види: Др.Јован Вуковић: Историја српскохрватског језика, Бгд, 1974, 112; Т.Маретић: Рад, XXXI, стр.89; види: Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 (в.Беране). -
361
-
Милош Осшојић
T j k им је веома стар макрохидроним. Он припада великим воденим ^ ^ и м е н и м а као што су Дунав, Сава, Морава, дрим. Он је, слично, у "осталим водама река (ријека). Лим, речно корито, пуно сјаја, пламена, зелених буктиња, звијезда и муња, одржао се од старосједелаца до данас. Његово значење, прије свега етимолошко, није прекинуто. Народни памтиша, који је најбистрији представник свога рода, увијек - са дивљењем каже: „Колика је Лим ријека (толико је крвца текла)“. То је, уједно, дио овог есеја. Лим извире из Блата. То Блато је, током времена, назвато Зелена бара или Плавско блато (Плавско језеро). Да је Лим, по значењу ријека, послужићемо се и аналогним доказима. Ријека Бона добија име Добра (Добра ријека: Добра ријека - Загорје, од некадашње Трансмонтане). Остале ријеке имају сличну судбину. Гвадијана (820 км) у преводу на наш језик је „река Река“. Напомена: Арапи су, на примјер античком називу Анас - „вода“, односно „река“ додали своју ријеч „вади“, што значи „река“. Ријека Ембро (926 кмћ сјевероисток Шпаније, на језику БаскаЈе Евр, а значи „река“. Рона (812 км), ријека у Швајцарској и Француској, од келтског ,,rho“ - „брзо тећи“, значи „Брза река“, а Сона, десна њена притока (482 км) је „тиха река“. Лоара (1012 км) значи „тећи“ (трчати). Дакле, у питању је „Брза река“. Сена (776 км) из келтског Sog-han је „Тиха река“. Рајна (1320 км) на келтском „ренос“ (,,rehenus“) значи, просто - напросто „река“. Чешко-лужичка Лаба, односно Елба (1165 км) по индоевропској основи „алб“, из које је скандинавско „ели“ значи „река“. У Васојевићима, код старијих памтиша у немањићкој помјесној жупи Зла Ријека, садашња Куцкаја (Кути) звала се по једним: Албушница (,,алб“) а по другим „Лабушница“ (Лабушница: Албушница од коријена ,,алб“). Како је у близини изворишта Куцкаје Лабраја, односно Бијели поток (хидроним), Биоград (ороним), како је Алба у значењу бијел, то би Лабушница (Албушница) значила Бијела вода или Бијела ријека и напомињала би на старину западно од Висле и Одре.
-
362
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Одра (860 км) настала од индоевропске ријечи ,,adu“ значи „Водоток“ а Висла, 1068 км, Пољска, значи „Река“. Дњепар (Украјина дужине 2201 км) био је у VI вијеку Dinapris, а назив му потиче од сарматске ријечи ,,don“ - река и ,,ipr“ такође „Река“. Он је као и Гвадијана „река Река“. Дон (Русија - 1870 км), по називу је из иранскогјезика и значи „вода“ (,,река“). Волга (Русија, 3530 км) од древне ријечи руске „воглиј“ значи „Сирова влажина“. Има, зна се, 1000 језера, Кама (1805 км) на ,,udnurtskom“ језику је „Река“, а Ока (1800 км) има значење „Река“. Урал (2428 км) звао се Јајк (1775), а по наредби Катарине ИИ прозван је по планини Уралу („гребен“, врх планине). Дунав (1783 км) на сарматском језику има значење ,,Danu=avi“ - Овча река. Иначе, Дунав има значење и Istros12. Ако пођемо од тих аналогних чињеница из дијела макрохидрономије, па се унесемо у народни стих: „Колика је ЈТим ријека“ одмах нам пада на ум ријека, њено речно или блатно корито, па њен спољашњи изглед: сјај, светлост. Том сјају или свјетлости припада и апелатив (Tj.appellatif) пламен. „Ријека“ или ,,вода“ у латинском језику је ,,flumen“, а „пламен“ (ватра, буктиња, сјај) је „flamma ае“, а у руском језику „пламен“ је „полвм „. У латинском језику речно корито је „limes itis“. То речно корито - limes itis - повезано је са „блатом“ (Блато: Зелена бара, Плавско Блато, Плавско језеро). У латинскомјезику „блато“ (pj.boloto) је ,,limus“. И „муљ“ је на латинском ,,Iimus“ (,,limo“ - блатом попрскати). Лим је „блатна ријека“, која је пуна сјаја, свјетлости, пламена (рј. plamja), а Лимска долина, у ствари, значи Пламена (блатна) долина13. Др Р. Ј.Вешовић у свом дјелу Племе Васојевићи истиче: „Лим напомиње и naT.“limus (блато)“. Миклошић упоређује Лим са ЈБум14, што би значило „ријека“. Будмани супротно тумачи: Љум (албанско) постало је од латинско flumen. Та ријеч: љум (Љум) - не би могла бити старија од ријечи Лим. Јонкл изводи Лим из индоевропске ријечи лити (lei + formant m), и по њему, Лим није албанска ријеч, односно није у вези са албанском ријечи љум.15 12
13 14 15
К.Јиречек, Историја Срба, књ.1, НК, Бгд, 1950; Милош Остојић: Свеска о водама Васојевића, приватна својина, Цетиње, 1939.година, стр.3-5; види: Политика, 21.9.1998, стр.32 види: Јован Д.Чолић: Речник латинско-српско-хрватски, Бгд, 1936, стр.24, 194, 278. M iklosich, Vergl.gramatik, 1, 167 H.Jokl: Studien zur albaneschen Etimologie und W ortbildung, Beč, 1911,52; F.Miklosic: Vergleichende Gramatik - der slavischen Spradxen, Beč, 1852-1876, 1, 167; P.Skok: ER, II, Zgb, 1972, str.303; Речник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, 1880, 6, 93; Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.145; види: Владимир Даљ: Речник (Словар великорускога језика, слово П (пламја: полимија)). -
363
-
Милош Осшојић
Има историјских података да је Дринус Римљана, односно горњи ток Дринуса, у старом вијеку, на прилику, сматран за Лим. У споменицима XIII и XIV вијека помиње се ријека Лим, што значи да назив хидронима није новијег поријекла16. На ријеци Лим егзистира историјско племе Васојевићи. Опјевано је у народним пјесмама (Крени дјецу са зелена Лима...17. Од макрохидронима Лим јавља се и антропоним Лимо (Лим:Лимо). Вук каже: „Овако се звао знатни наш харамбаша и јунак - који се пјева у народним пјесмама, а у Боки се о њему и приповиједа... Ја мислим да је Лим и Лимун једно име и један човјек. Који пјевају Лимо они мисле на Лим, тј. да је од Лима (Лимљанин или Полимац) и може бити да му је то право презиме, па Лимуном да су га прозвали послије у приморју...“ Овај познати јунак и харамбаша, заједно са Лазаром Марковим и Оташем Николиним, кретао се од Лима ка Боки у Херцеговини. У Боки, недалеко од Пераста, налази се кула Лима харамбаше. Та кућа, на јужној страни на заливу, током XIX вијека се звала Кућа Лимова. У народној поезији присутно је ово име: „и не виде јаде испријека (зла јунака арамбашу Лима)“. Он има око себе дружину. Није мала и креће се до 120 друга. Одржао се стих из једне давне пјесме који гласи: „Сто двадесет друга Лимо'вије...“ Он је по постанку друкчији од стиха: „На лимуну састави нишане...“, односно од стиха: „Па он сложи пушку Лимунову...“ Ову хајдучку личност споменуо је и П.П.Његош у Горском вијенцу18. Лим, ријека у унутрашњости Балкана, гдје су се населили прави и првобитни Срби, гдје је бивало главно „политичко средиште“, као и многи макрохидроними, има значење ријеке (из блата) која је попрскана - сјајем, свјетлошћу, небеским огњевима и пламеновима. И Лим је у контексту са митом о огњу и сунцу. 16
17
18
К.Јиречек: Историја Срба, Н К , Бгд, 1950, стр.2; види: M on.Serb 96; Дечанска Хрисовуља, 45 и др.; Ђ.Даничић: Рјечник из књижевних старина српских, дио други, у Биограду, 1863.године, стр.12-13 (наводи: Како бара пристаје у Ј1им“ (Mon.Serb.94); „Како стара Чврштица упада у Ј1им“ (M on.Serb.95); „И србље на Мораву и на Ј1им“ Даничић: нав.дјело, стр.13; („Лим, м.ријека која тече из Херцеговине и утјече у Дрину код Вишеграда“) Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник, у Бечу, 1852, стр.328) В.С.Караџић, књ.2, 535; в.навод: „Васојевићи...“ који су преко планина к Лиму...“, В.С.Караџић: навед. дјело, стр.55. В.С.Караџић: Српски рјечник, у Бечу, 1852, стр.328-9
-
364
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^З^АПСИЋЕ
опоним Дапсиће, заједно са двадесетак села, припада нахији Комнин (Будимља). Поменутој нахији припадају Папратиште, Забарана (Беране), Подстрана, Гоцхин, Тиходил, Церглавина, Парица1. Дапсиће, у Будимској жупи, је насеље иза Градине (Будимски град: Градине од „градити“: „ограда“: ,,плот“). Насеље потиче из преднемањићког периода (Напомена: Рани средњовјековни феудализам - пр.М.О.) када је Дајбог (Дабо=хипохористик) био српски национални бог, који је био на врху „божанског пантенона“2. Дабо, хипохористик од Дабог (Дајбог) све до краја паганизма био је наш највећи бог („summus deus“). Имао је облик вука: јављао се као „хроми Даба“, као „коњаник“, сличан Световиду, као добродушни „старац“. Занимљиве су Дајбогове епиклезе, епифаније, хипостазе. Св.Сава је наследник Дабогов. Одређивао је чак и судбину3. Вуци су инкарнација душа, па карактеришу Дабога као хтоничко божанство. У легендама: руским, летонским, естонским, вук је „вучји пасти“ (Напомена: Јавља се као бог богатства, злата и сребра. У средњовјековним зборницима, родоначалник цијелог народа, је „тотем“. Србин је имао свој „тотем“. То је био „вук“ („рЂХкБ = Дабог = св.Сава).4
Т
1 2 3
4
Ономастички прилози IV, САНУ, Београд, 1983, стр.199 Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973 (Дабог), стр.440 СЕЗ 41, 1927, Н 97, 86; СЕЗ, 41, 1927, 528, 550, Стелер: Pholende Voden Zeitschrift d.Ver.f.Volskunde 2, 1930, 66 К.Јиречек: „Stat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien, W ien, 1914, 3, 17, СЕЗ, 31, 1924, 113.
-365
-
Милош Осшојић
Дабог (fla6o=summus deus) елиминисан је у „два правца“: компромисом и негирањем. У току iterpretatio christiane његове функције су пренесене на Св.Саву, св.Јована (кумство), св.А.Михаила (кумство и братимство), св.Ђорђа (вучје божанство: заштитник стада), светог Николу (путник) и св.Мрату (вук: пас = мратинци = „хрт“: Мрата - Марта - Мартиновићи: Плав - Трепча). Негирањем Дабог (Дабо) је добио епиклезе „Даба“ („хроми Даба“ = „ђаво“. Код Руса је Дабо „чорт“. Теофорна мушка имена, начињена према Дабогу, су Даба, Дабета, Дабетић (Смиљ Дабетић, соколар, 1285 - 1349) Добра Ријека (Злоречица), Дабоје, Дабча, Дабиша, Дабац („даб“: ,,дуб“). Дабо се јавља у споменицима XIV вијека5 („даб“ = „дуб“, в.Д б > Двбвц > Двбц+ић-Дап(ц - тс - Дапсиће6. Постоје теофорна презимена: Дабо - Дабетић, Дабковић, Дабовић, Дабић. Она су настала, како је поменуто, када је Дабог био врховни бог. Та презимена се тешко мијењају. Она су остатак паганизма, односно старе или „прве вјере“. Одупирући се „новој вјери“ хришћанству, односно „туђој вјери“, очували су своја давна имена и презимена. Аналогно тој дуговјековног отпорности појавили су се топоними: Дабетин Бријег - Лијева Ријека, Дабетићи - Васојевићи, Дапсиће - Будимска епископија, Дабовићи (Дапковићи - Паштровиће), а затим Дабин кључ - београдски округ7. У предбалканској „родини“, поред топонима „Дабе“ и „Дазићи“, јавља се Дажбог и Даждбог. Његови идоли - балвани (бовани) били су у Кијеву. У хришћанском времену: у Русији, Пољској, Молдавској, без обзира на обарање Перунова „болвана“ (болван: Аз = бог), јављају се и особна имена. Дајбог је био, према причама, „цар Дабог на земљи“8. Кључни топоним Дапсиће ономастички је објашњен. У Петњику, иза гробља, налази се топоним Подушје. Овдје се, у давнини, у доба националног бога, обављала „жртва прецима“. Недалеко од поменутог мјеста је топоним Дабовача (Напомена: У топониму Дабовач се налази инфикс - ов, који је настао од 12 - 14.вијека. То упућује да је током немањићког периода егзистирао дух Дабога. Остали тоипоними имају, у етимолошком и историском смислу, своја значења. Топоним „Металлице“ значи, у давној српској прошлости, „мо5
6 7 8
Ђ.Даничић: Рјечник 1, Бгд, 1975, 253 (в.Речник 3), стр.582, види: Радосав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, ЦАНУ Титоград, 1978, стр.124 види: Милош Остојић: Мит о огњу и сунцу, Либертас, Бијело Поље, 1999/2000, стр.100-102) РАЈА, 2, 216 види: Н.Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Рад, 77 - 101, 1885 и д., види: Arch.slaw.PhiI, 5., 1881, стр.11, 166
-
366-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
гилу“ (,,гроб“). Интересантан је и топоним „ивље“. Ивовик сејавља у Лијевој Ријеци, Ивље у Дапсићу, Иванпоље у Васојевићима (Велика - Горња Ржаница), Ивање (Затон - Црнча). Име долази од Ивандана, када се по брдима палио „кријес“ (,,огањ“) и изводиле процесије (игре - пескање огња) у славу огња и сунца. Како је прије Будимске епископије била област Комнин, Латини су, одређеним правцима, путевима, саобраћали са Расом. Роба је „баждарена“. Отуда топоним Баждарица. Ове ономастичке чињенице Др РЈ Вешовић је само једним дијелом начео. Топоними „гигаље“ - Дапсиће, сем Талановине и Гигаче од „гигаље“, су лако објашњиви: Градина (град - градити), Николин До (ктетик - упућује на Николу Оташева, војводу Васојевића, који је по презимену Дабетић), Расадници (расад: расадници), Међа (међа - медњик), Заруђе (рудјети: зарудјети), Крље (крље: кладе), Долине (до), ланишта (лан), Стружишта (стругати), Глава (глава - брдовита глава), Површја (врх: поврх шуме Барице). Постоји неколико ктетика: Ђоков Бријег, Раков До, Милићев Лаз, Кумина Вода, Љескова Долина, Брутовача, Растов Лаз. Уз ове топониме истичемо Луке, Рашће, Брежђе, Тријебеж, Јабуке, Вукојевачу, Ждраљак (од ждрати), Катунина, Старчеви Ломови (ктетик), Борак, Јагњило, Петрова Раван (ктетик), Буавци, Овршине. Кад се лингвистички анализирају топоними Ивље, Гигаче и Талановине, може се закључити да се првобитно становништво нипошто није, како Др РЈ Вешовић тумачи, звало „некакви Талани“. То тумачење је исхитрено. Оно је ненаучно дјеловало ни до дан данас погрешна тумачења. (Напомена: Код Владимира Даља „талБ“ је „залогв“, „заложникв“, „аманатв“, „заложничество“, „аманатство“9). Ови језички подаци: давање земље у „залог“, што значи „тал ба“, открива економско право током средњег вијека које је познато и источним Словенима. Отуда је неприхватљиво да су у Дапсићу живјели некакви Талани). Копаративним изучавањем може се закључити да у нвњем.језику ,,Teil“ значи „дио“ (,,dijel“). У чешком језику ,,dijel“ је „тале“. Значи, поред Словена: источних и западних, за „залог“ су знали и Немци10 . Претрчавање преко топонима, како је то чинио Др.РЈ Вешовић, показује и топоним Ивље. Овај топоним није плод „досељеника“ из Лутова (Лутовац: Лашевић - (В)+лас+и = Власи). Тај топоним је настао кад су Срби прослављали дан „огња“. То је вријеме кад се 9 10
Владимир Даљ: Толк. слов., С-Петербург - Москва, IV, 1882, стр.389 Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, III, 1973, стр.437
-367
-
Милош Осшојић
„огањ“ палио по врховима и бреговима и кад се „огањ“ прескакао уз узвике: „Од Ивана до Ивана да ме ноге не заболе“, односно кад су процесије пјевале: „У гори ми огањ гори, око огња коло игра../4.11 Др. РЈ Вешовић није схватио да старо српско становништво није остало без трагова. Светковине о Ивандану, зване „ивање“, обављале су се гдје је српско становништво било бројно и јако. Оно је, како анализа показује, везана за Дабога, а везујући се за Дабога, за његову отпорност „новој вјери“, бивало је носилац традиција, заштитник претходног живота. Отуда Ивовик - Лијева Ријека, Ивањица - Затон, Иван-поље (Васојевићи - Полимље), Ивље - Дапсиће (Будимска епископија). Сличне топониме, уочи „ивањске вечери“, ваљало је запазити и у Србији: Ивак, Ивар, Ивик, Ивљак. Прошло је 65.година како се ово тумачење Др.РЈ Вешовића не „додирује“. Међутим, у лингвистици - топономастици - то „не додиривање“ не може „лако да остане“. Ако би остало, онда је у питању духовна летаргија. „Ивовина“ је „ивово дрво“. У ие.језику „оиуа“, diua ш&- грч.језик „оиг|“, „оа“; лат.језик: ,,uva“, а по закону метонимије дрво је назвато по јагодастом плоду („ува“ = јагода). Кад је постао синоним за врбу, што није имао у виду Др.РЈ Вешовић, исто се изгубило у хс.наречјима. И даље анализе су недостајале: лит - ,,ieva“, noT.“ieva“, svwem „иња“, нвњам - Еиве, лр - „ло“<ивос, кимр.“ињен“ = Ива12. У Пољској, на примјер, постоје „гигаче“. То су „гигаље“ (Напомена: Оне - „гигаље“ - су ко „штуле“. Човјек да би прешао бару или какву водену површину, да се не би оквасио, он на „шпаровима“, који су на буковом дрвету, али повише воде за „пед“, користи „гигаље“. Оне су постојале, у животу, у предбалканској „родини“ и доласком у унутрашњост Балкана, у горњи ток Лима, исти обичај је, уз све остало, донесен. Чак су постојале, на светковинама, и игре момака са „гиигаљама“ - пр.М.Остојић). О овим „одуљама“ (ходуља = штула = гигаља)13. Садашњи становници Дапсића су „дошљаци“. Они нијесу Ашани, иако са симпатијама наглашавају да су, тобож, Ашани. У Дапсићима су Васојевићи: Дабетићи, Голубовићи, Миловићи, а до11 12 13
Сравни: Митолошки речник, Београд, Нолит, 1970 (Ивандан). П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, I, Згб, 1971, стр.736-737; Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, I, стр.736-737 види: Петар Скок: Навед.дјело, 1971, ЈАЗУ, Згб, I, стр.561, види: W .M eyer - Lubke: Rom anischesetymoIogisches W orterbuch, Heidelberg, 1935, 37-58, види: C.Battisti (G.Alessio): Dizionario etim ologico italiano, Firenze, 1948-1957, 5 voll, 1806) -
368-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
сељеници су Лутовци (Лутовци: Лашевићима = Лутовци = Власи из Лутова), Чубровићи, Анђићи, Вујовићи, Ракићи, Ралевићи, Цимбаљевићи. Васојевићима припадају Ћелеши: Ћорци - Марфтиновићи, Шуњевићи14. U ovoj studiji iz onomastike navodimo imena iz 1485: Vidok Vukoslavi, Stepani Siromah, Radovan Petko, Radonja Doshlac, Vuku, i biri i Rasalit, Vuku, i biri i Stepanit, Vekadin Radosali, Mijadini, i biri i Broles (Brola), Radic Novaku, Bozhidar Nikolla, Stepan Radici, Bozhidar Vukashini, Vukac Vladisali, Nikolla, i biri i Stepanit, Radovani, i biri i Races, Bogdani, i biri i Radles (Radla), Brajani, i biri i Bozhidarit, Vjelovaci i biri i Velimirit, Radosna, i biri i Bogavaces, Vukaci, i biri i Vlajkos, Radoslav Doshlac, e veja Vlada, Radovani, i biri i Bogdanit, e veja Ramnija, Bobo, i biri i Vukosalit, Jovani, i biri i Radovicit, Radosav Radashini Vukili, i biri i Miloficit, Radici, i biri i Vukut, Vuku, i biri i Radoshinit, Ivani, i biri i Bozhalinit, Radivoi Bozhidari, Vuku, i biri i Rajanit, Radaku, i biri i Bokos, Radici, i biri i Radoshinit, Novaki, i biri i Velimirit, Bozshidar, i biri i Vukosaliqi, Radoslavi, i biri i Miloficit, Stojaku, i vellai i tij, Radonja Bogavaca, Brovina, i biri i Miloficit, e veja Struma, Nusha, i biri i Radosavit, Stoja, i biri i Velimirit. Ostali podaci: shtepi 33, beqare 8, te veja 3, ispenxhe 1043, gure (barre 16) - 300, tagji dhe oker (barre 24) - 336, mel barre 8-160, taksa e pperimeve 54, taksa e bleteve 81, bidati i derave 65, mullinj te rajave: 2-60, taksa e barit 165, taksa e druve 66, lin 90 i, shuma 2420. Ови првобитни становници нијесу преци дошљака из Брда, којима су племе - Васојевићи - дали земљу у „тал“. Једино Бућковићи, у Дапсићима, могу бити остаци старијег становништва. Послије 8 - 32.године у горњем току Лима јавиће се, заједно са сличним покретом на горњем току Дрине, јак хајдучки покрет (1527)15.
14 15
Др Р Ј Вешовић: Навед.дјело, стр.60 С.Пулаху: Дефтери... 1485, стр.81 -
3 69 -
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
СРЕДЊЕВЈЕКОВНИ ТОПОНИМИ У ОБЛАСТИ БУДИМЉЕ
-371
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
В
у ди м љ а у о н о м а с т и ц и в а с о је в и ђ а
Б
удимља је старији топоним у долини Лима. Коријен топонима је „буд“ или „буда“. Основа топонима, као и изведеница „будим“, упућује на старину. Почетак топонима, односно његов настанак, ваља везивати за предбалканску или закарпатску прадомовину. Будимља се налази на десној обали Лима, на домак клисуре Тивран и оронима Јасиковац. Око ње су шумовити брегови, пољане и падине. Богата је „вадом“ или „водом“ и спада у најтоплија мјеста на Лиму. Словени, долазећи у унутрашњост Балкана, на изворишне токове Лима, донијели су са собом стару вјеру, а уједно и сјећања на своја насеља. Многи археолози, међу којима и Лубор Нидерле у „Словенским старинама“, анализирајући истраживања Ј.Ростовцева, Ј.Фирхова, Х.Јенча, А.Фоса, Р.Белца, Л.Фајерабенда, Х.Шумана и О.Монтелиуса, помиње скитско-земљорадничке кургане у Будкама. Оне се према проученом инвентару, могу везивати за IV - III вијек. Тако, кад се пође од овог податка, „буда“ или „будка“ је предисторијска апелативна именица, везана за „земљорадничке Ските“. У њима, свакако, као дњепарским земљорадницима, научници виде, о којима пише и Херодот, и Словене. Словени су, насељавајући долину Лима, знали за своје „поземљуше“ или „приземљуше“. У новој средини, опет покрај потока и речних токова, они су подизали „земљанке“. То су биле колибе укопане у земљу. Словени су их звали „земуницама“. Код Руса „земуница“ је „земљанка“, а код Пољака и Чеха ,,ziemianka“ и „земнице“. Отуда и „земљак“ или „земљакиња“, односно „домородац“, „мјештанин“, „нашеземац“, што одговара македонском „земјак“, словеначком „ројак“ и руском „земљак“ (,,соотечественик“), односно
-
373
-
Милош Осшојић
њемачком ,,Landsmann“, енглеском ,,compatriot“, италијанском ,,compatriotta“ или француском ,,compatriote“. Свака „буда“, односно „будка“, била је „род“ или „генс“. Ко год је у „буди“ или „будки“ био „род“, „рођак“ („ројак: земљак“) он се звао „родим“, односно „будим“. Како је насеље: вас или село, било из повише родова, а то значи повише „буда“ или „будки“, територија се због тога назвала Будимља. Према „род“ настала је „Родимља“, а аналогно том настанку, односно према „буда“ - „будим“, настала је „Будимља“. Даљим развојем живота јављају се именице: Будимљан, Будимљанка, будимљански и слично. Владимир Иванович Даљ, „создатељ“ Талкавова славарја живаво великарускаво јазика (С-Петербург - Москва, 1880) објашњава да јебудка што и изба или избушка. Буда је, према овом великом етимологу „строеније“ или „пастројка“. „Буда“ је, у западној Русији, „тоже что в васточном мајдан“. Много насеља у западној Русији, опет према Даљу, очувало је називе Буд, као што је у источном „мајдани“. У Нижњем је чак и „Будниј мајдан“. Будка, Бутка и Будочка је „избица“. Углавном, то је „поземљуша“. Чим је укопана у земљу једним дијелом, таква кућа, нормално, је морала добити назив према земљи у којој је саграђена, јер темељ јој је у земљи. Буда може бити, у руском језику, балаган, старошка, караулка. Ваља, уз ове напомене додати, да је „бадњак“ на огњишту још и „будњак“. Будин, свакако, произилази из ријечи „буда“ и „будњак“. Огањ у „буди“ се не гаси. Он „бди“, не тули се. Значи, „буда“ је ко стража. Буда је и храм, јер јој је огњиште будно. У овом контексту ваља везивати, према етнолошким и лингвистичким налазима, и Бадњи дан, бадњак и слично. Не би се могло поуздано тврдити да су Будини населили Будимљу и да је према њима настала Будимља или Будимљански град. Такво тумачење је произвољно. Скити, о којима се нешто рекло, којима припадају Будини, од Херодота до доласка на Балкан, имају за собом више од девет вјекова. У западној Украјини, гдје се налази „Будка“, од халштата до Анта: источних Словена, региструју се многа племена: Волињани (Бужани - Дуљеби), Древљани, Тиверци, Драговићи, Пољани, Северјани, Радимичи, Смољани, Вјатичи, Кривичи, Словини (Новгород). Међу њима, у X вијеку, нема Будима. То значи да њих на територији Анта, у овом вијеку, не постоји. Отуда је тумачење да је Будимља настала од Будина сасвим непоуздано, произвољно и дилетантски.
-
374
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Будимља је искључиво настала од „буда“, што значи да је у питању „земљанка“ или „земуница“ кад се говори о настанку топонима Будимља. Будимља је припадала Трансмонтани, Загорју, Рашкој или Србији. Била је жупа и кад је изнутра атрофирала крајем XIV вијека и у доба Деспотовине, изнутра се јавило племе. То племе су Васојевићи. Иначе, име Василије је патроним за Васојевиће, а исто се јавља за доба Василија II, кад је, поред имена Василије - Васо - Васоје примљена и слава свети Архангел Михаило.
-
375
-
Милош Осшојић
П
росине
тари Срби, односно Словени, били су уједно и земљораднички народ. Они су на својим пољима, покрај ријека и рјечица, гајили „просо“. Кад су дошли на Балкан, односно у унутрашњост Балкана, на изворима Ј1има, Срби су сијали овас, раж, просо, као и грах. Отуда називи Овсине, Ржаница, Просине, Граово. На десној обали Лима, испод бријега Јасиковац, Срби су имали њиве, које су се звале „ступе“. Једна таква „ступа“ била је испод Јасиковица. На тој „ступи“ Срби су сијали „просо“. Како се ту сијао „просо“, њиве су се назвале „просине“. На тим родним њивама просо је служио за исхрану, као и за потребе великог броја цркава и манастира у долини Лима. Назив Просине трајао је до краја XIX вијека. кад је, испод турског утврђења Јасиковац, никао „харем“ за војне породице, мало - помало, од године до године, наметао се назив Хареме. Тај назив одржавали су разноврсни рајетини, досељени из Црне Горе и Брда. Како су били ропске психологије, они су тај назив, сасвим туђ српском језику и аграрној традицији прихватили. Просине је трајало као назив 13.вјекова, а Хареме, које је намјештено на Просине, траје нешто око сто година. Када је био бој на Рудешу, преко просина је ишао овокомски барјактар Драг-Лала, који је у окршају, на помеђи Просина и Рудеша, погинуо у борби против Селим-паше. Садашње Хареме је некадашње Просине.
С
-
376
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
АГОРЈЕ У ОНОМАСТИЦИ
опоним Загорје, у историјском смислу, познат је појавом Срба на горњим токовима Лима.
Т
Раније, прије доласка Словена, област од Комова до увора Лима, односно речне долине Ибра и Дрине, називана је, супротно Субмонтани, Трансмонтана. Трансмонтана значи „загорје“. Кад се рашчлани географска сложеница Трансмонтана, запазиће се да је „монтана“ главна ријеч. Она значи „гора“. Одредбени дио „транс“ значи „преко“ „онкрај“. Територија „преко горе“, преко планина, боље рећи Комова, је римско Трансмонтана. Кад су Словени дошли на Лим, Дрину, Тару, Пиву и Ибар, они су, старији назив, преко горе, назвали „Загорје“. Словенски превод или подешавање старог назива словенском језику, био је сасвим адекватан и одговарао је језичком осјећању Срба, односно Словена. Првобитно, послије назива Трансмонтана, јавило се Загорје. Оно је обухватало Босну и Србију, односно Рашку или Серблију. Та Серблија, Сурбија или некрштена Србија, је звата Загорје. Загорје помиње Поп Дукљанин у свом Љетопису који је, највјероватније, сачињен крајем 12.вијека. Оно је, према Барском љетопису, а послије сабора у Дувну, имало војводе, тисјаћнике, центурионе и слично. Загорје је историјски одређено, обухватало прве жупе или административне територијалне јединице, настале из „Склавинија“ гдје су живјели „Склави“ или „Словени“. Жупе Плав, Комска жупа (Дебреца=Дабар=Добрун=Добра Ријека), Будимља, Бихор, Затон, Нови Пазар, Рашка, као и друге, биле су Загорје. То није био „Санџак“, јер тада, по Загорју, скоро у сталном ратном сукобу, егзистирали су Срби, Бугари и Грци, односно Византинци. Да су, заиста, Словени живјели у ЗагорЈу, поред многих ономастичких доказа, постоји и село Дуљебе у близини Новог Пазара, које недвосмислено потврђује да су у долини Ибра живјели Дуљеби, словенско племе из -
377
-
Милош Осшојић
Украјине, које је било настањено између Висле и Буга, на територији Волинијс или Хоћимије, а на домаку, односно у сусједству Древљана, Пољана, Тивераца, Уљића, Драговића и других словенских етничких заједница. Загорје, о коме је ријеч, као територија траје око осам вјекова. Оно је, зачето у преджупанском периоду, преко жупанског и немањићког времена, било дио Рашке или Србије. На простору Загорја никле су многе цркве и манастири. Они су били духовни и историјски центри Срба. У склопу тих манастира су Ђурђеви ступови, као и други манастири и цркве, значајни за историју Срба на Лиму, Ибру и Дрини. Тако се може рећи: Оно што су Нил за Египат, Инд и Данг за Месопотамију, што су Дњепар, Дњестар, Дон и Волга за „свјешћајнују Рус“, то је био Лим за Загорје, Рашку или Србију. Одмах послије Косова Загорје је пало под Турке. Године 1445. помиње се сљедећа потврда: „Прими цар Мехмед Бихор у Загорју 1445.године“. То је вријеме српске Деспотовине или пак вријеме када је Медун, кључ од обје Зете, потпао под Турке, а исти је бранио Милош Бјеломужовић, српски војвода са Медуна. Током повише деценија Загорје је бивало под духовним утицајем Шудикове и Пећке патријаршије. Српски живаљ, судећи по ономастичким доказима, оставио је трагове по свим крајевима Загорја. Чак и кад је дошло до кружног примања ислама, ранији трагови нијесу могли бити избрисани. Остала је и даље планина Турјак, ријека Љешница, насеље Врбица, а потом и Голија, Мучањ, Јадовник, Кукавица, Сјеница, итд. Остала су сва ранија мјеста: потоци, извори, брегови и планине као што су некада називана током протеклих вјекова. Многе сеобе од 1690.године, наслоњене на оне претходне из времена 1402-1420, нијесу потрле називе у Загорју. Чак се, из тог времена, очувала васојевићка пјесма са Комова: „Ја л'је рано, ја л' рано, ја л' високо сунце, ја л' можемо конак на Загорје...“ Ни тада, кад је пјевана ова пјесма, која посједује звук, занос и мелодију старине, Загорје није посустало или опличало пред туђинским и административним називом „Санџак“. Није могао да се укоријени тај назив олако: Огромни походи Васојевића преко Бихора, Рожаја и Новог Пазара, претварајући сваког вијека по три пута све помуслимањено Загорје у „пупољ“, односно у гар и пепео, доказивали су да туђинско никада не може опстати у Загорју. У Загорју, између Лима и Ибра, одржавало се начело: „Вјере ће нам у крв запливати, биће боља која не потоне...“ Овдје, у Васојевићима, гдје још трају Горажде, Загорје и Забрђе као продужетак старијег Загорја присутна је једна поранија етимолошка пјесма: „Ој, за гором, за зеленом, гдје се мрки орли вију...“ Толико о Загорју од Комова до Рашке и од Рашке до Комова, гдје се и чује епско биће народа: „Ком је нама исто као црква Љепше цркве од Комова нема...“ -
378
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
НЕМАЊИЋИ У ОНОМ АСТИЦИ
-
379
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У ^ЕМ АЊ ИЋ И У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
Н
емањићи, позната средњевјековна српска династија, оставила је Лимом, односно Васојевићима, своје вишестрано присуство и у ономастици. Како су близу двадесет деценија историјски постојали на позорници, народно памћење везивало их је за поједина мјеста: равнице, удолине, брегове, раскрснице, путеве, манастире и насеља. Та мјесна номенклатура, настала степенасто, у различитим епохама развијеног феудализма, поуздан је докуменат да су „владоушти“, мали и велики, односно Немањићи своје коријене одавно одржали на Лиму. Првобитни и прави Срби, населивши се у унутрашњости Балкана, заузимали су горовите крајеве око Лима, испод огромних и високих Комова и по зеленим артеријама некадашње Трансмонтане, која ће се касније, преведено на словенски језик, звати Загорје. У том Загорју, живећи у племенској заједници, изникли су Васојевићи, попут других племена из атрофираних средњовјековних жупа1. У племенској области Васојевића, која је дио Рашке или Србије, налазе се топоними: Немањине, Шћепаница, Мали Жупан, Душанов пут (Царски пут), Тољен, Јапан2. Топоним Немањине настао је од 1170-1200.године. То је период владавине Стефана Немање. Топоним није везан за његове синове, унуке или касније наследнике. Он чува у себи помен на родоначелника династије. Пошто је проглашен свецем, ниједан ње1
2
К.Јиречек: Историја Срба, I, Бгд, 1978, стр.5, 65, 67; види: Др Јован Ердељановић - Племе Васојевићи (Предговор), Сарајево, 1935, стр.9; види: М.О.: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, Јазу, Згб, 1982, стр.166 Др Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стране 119-177
-381
-
Милош Осшојић
гов наследник не носи име Немања него само Вукан, Стефан, Растко, Радослав, Владислав, Урош (I), Драгутин, Милутин, Стефан Дечански, Душан, Урош Нејаки. Значи, потомци су се „устручавали“ из култа према Немањи, јер је у питању светачко обиљежје, да се топоним, који је био негдашњи посјед, не промијени и да се не припише неком од наследника. Немањине се налазе у близини жупе Затон, којаје била дио Жичког властелинства као што је била и Горска жупа3. Име Немања, које је везано за топоним Немањине, није било ријетко. Оно у лингвистичком погледу, стоји у контексту са библијским Неман. Библијско Неман је добило код Срба словенски облик Немања. Било је у обичају код Чеха (Неманов, Неманице), као и на Јадрану од Крка и Сења до Котора. Име је запажено и у Дубровнику, Задру, Брачу и Хвару као и код властеоских породица на Велебиту. У ЈБетопису Попа Дукљанина име Немања срета се само једанпут. Авестињско „неманх“ значи „обожавање“ или пак „Поштовање“4. Да су Немањићи имали посједе на Лиму, доказује и топоним Шћепаница. Она се налази у близини жупе Затон, Црнче, Ивања и Дубова (Дубове Гаје). Сви топоними се везују у пописима Села у средњовјековној Србији. Топоним је, свакако, везан за фрагмент повеље, који је исписан на зиду звоника епархијске и архиепископске цркве у Жичи за вријеме првих година владавине Стефана, по божјој милости, „вјенчаног првог краља“. Стјепан (Степан) је што и Стефан, односно што и Стеван. Ову појаву запажамо, код позајмица, од старина: грчко Стефанос, српско Шћепан (Стефан: Степан; Трипун; Трипун, Филип: Пилип). Значи, Шћепаницу ваља поуздано везивати за име Стефана Првовјенчаног5 . 3
4
5
Енциклопедијски лексикон (историја), Интерпрес, Бгд, 1970, стр.463; види: Гавро А.Шкриванић: Жичко епархијско властелинство, И Ч, IV, Бгд, 1954, стр.148; види: Др Рад.Грујић: Епархијска властелинства у средњовјековној Србији, Богословље, 2 и 3 година VII, Бгд, 1937, стр.6-15; види: В.Ћоровић: Питање хронологије у дјелима Св.Саве. Годишњица Н. Чупића, к њ .Х П Х , 1940, Бгд, стр.36; види: М.Динић: Српске земље у средњем вијеку, СКЗ, Бгд, 1978, стр.229. К.Јиречек: Историја Срба, I, Бгд, 1978, стр.147; Исти, Die Romanen in den Stadten Dalm atiens, III, 45-6; Никанор Г рујић: Причање из Славоније о имену Немања, Бранково коло, И И , 1896, стр.824 („Људи бијеле масти са сувише плавом косом зову се Немање“ пр.М.О). Миодраг Ал.Пурковић: Попис села у средњовјековној Србији, ГС Н Д , Скопље, 1940, стр.91, 158; В.В.Ћоровић: Нав.дјело, стр.36; в.Др Јован Вуковић: Историја српскохрватског језика, I, Н К , Бгд, 1974, стр.195, 197; -
382
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Топоними Мали и Велики жупан (Мали и Велики Џупан) односе се на „велике“ и „мале“ жупане. Титула „великог“ жупана је доста стара, „Велики жупан“ је код Грка „Magnas 'upanos“ или ,,arhižupanos“, код Латина ,,magnaijupanus“ или „magnus jupanus“, код Угра је „Magnus komes“ (Отуда Јапан нема,juca“, jupanus - у прелази у б). Велики жупан је био Тихомир, а потом Стеван Немања. Син Тихомиров, жупан Првослав (Првослав: Првош) је оснивач Ђурђевих ступова. Покрај Ђурђевих ступова су топоними „Велики жупан“ и „Мали жупан“. „Мали жупан“ је, заправо, „владоушти“. Он је, у жупи, управни чиновник, судија, заповједник локалне војске, „Велики жупан“ (Џупан, Жипан) је из владарске куће, а „мали жупан“ (Џупан) је истакнути члан неког локалног рода. Они позивају на „збор“. На „збору“, односно скупштини, бира се „бирањ“ или „беран“, односно Мали и Велики жупан сазивају сабор, а који је, поред осталог, заинтересован због крунисања, због постављања архиепископа због обављања „лапота“ и слично. Мали и Велики жупан је, као топоним, у контексту са топонимом Беран Крш - Беран Село - Беране*6 . Топоним Првошевина, садашње Бојовиће, везано је за властито име Првослав, Првослав или Првош. Кад се на именицу Првош додадне наставак - ев, који је настао од 12 -14 вијека (Првошев), добиће се, додавањем суфикса - ина, садшњи облик топонима. Првослав је син жупана Тихомира. Он је оснивач манастира Ђурђеви ступови (1213). Као члан „владалачке лозе“ он је, у предјелу Зле Ријеке, гдје се налази и топоним (микротопоним) „Старешина“, имао свој удиони или „урочни“ посјед. Према имену жупана, владаоца или старешине, а та појава се испољавала код многих народа, прихватано је и презиме. Наиме, поред имена (у почетку), јављало се име владара (у
6
Др Иван Поповић: Историја српскохрватског језика, М С, Нови Сад, 1955, страна 149). Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, I, Бгд, 1977, стр.100 Гласник 47, 1879, стр.3096. A. Соловјев: Либер омниум реформатионум, САН, III одјел.У1, Бгд, 1936; види: К.Јиречек: ИС, Бгд, 1978, књига II, стр.16; види: Н.Радојчић: Српски државни сабори у средњем вијеку, САН, Бгд, 1940; види: Исти: О српским државним саборима за првих Немањића. Шишећев зборник, 1929, 481-487; Гласник 15, 1862, стр.306; B. Томислав Антуновић: Бирањ у Каштелима, XKL, Згб, бр.11, 1979, стр.6; види: М.О.: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, ЈАЗУ, Загреб, 1982, стр.170, Ономастица Југославица бр.10.
-
383
-
Милош Осшојић
средини), а онда и презиме. Отуда, у бројним документима, през име Првошлалић7 . Андријевица, топоним на ушћу Зле Ријеке у Лим, има своју старину. Основа топонима је властита именица Андрија. Суфикс ев, присвојног карактера, који је настао од 12 -14 вијека, јасно упућује на име Андрија. Наставак - ица, пошто је у питању црква, напомиње да је према именици „црква“, намијењена Андрији, назвата Андријевица. Код Руса, на примјер, село у ком се налази црква је центар за омања села (деревни). Андријевица, првобитно насеље је раскрсница за Злоречицу, Полимље (Улотина-Мурина-Плав-Гусиње), Краље, Лијеву Ријеку и Будимљу. Она има и давно гробље поред цркве, која је, вјероватно, била од боровине. У литванском језику „dereva“ је „Боровина“, односно „дерво“ у старословенском је „Дрјево“, а у српском језику (дијал) је „дријево“ а док у руском је „дерево“. Постоји остатак памћења, које се може доводити у везу да је кнез Андрија Немањић, заједно са протјераном мајком, овдје обитавао и саградио цркву. То је, отприлике, вријеме кад је земаљска властела, послије смрти Мирослава, брата Немањина, протјерала на кратко његову удовицу и сина Андрију. У том случају топоним Андријевица упућивао би на Андрију Немањића. Други пак елеменат, везан уз ово објашњење, али лингвистички битан, може се тумачити да је црква била од боровине и да је на некадашњој основи те цркве био кумир из паганских времена. Потиче из тог раздобља пјесма (игра): „ан, Ањ, Пањ, Пањ, вјешт Иван...“. Кад се све ово дубље изанализира, не искључујући као чињеницу историјски значај паганске религије, могло би се тумачити да је Ан исто што и Јан (бог огња), да је Пањ само кумир словенски, а „Вјешт Иван“ је, уствари, „вјештац“ (,,ђаво“), односно Иван је „бог огња“ (Иван: Ивандан; Јован: Јовандан). Тако би од Ан (Јан)+дријево = Пањ = Дрјево = дријево+ица било Андријевица. Само дубља анализа, ослоњена на потврде, може и ово двојако мишљење да рашчлани и историјски документује8. 7
8
„Историја Црне Горе, 1, 1970, стр.50; види: А.Дероко: Ђурђеви ступови у Будимљи, ГС Н Д , XI, 1900, страна 123; Записи и натписи, I, стр.5; види: Радослав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, ЦАНУ, Титоград, 1978; види: Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСНД, 3, Бгд, 1880 (Презиме Лалић, 1346), стр.43-45); види: Милица Грковић: Речник имена, Бгд, 1986, стр.150 (Првошлавић) К.Јиречек: И С , Бгд, 1978, стр.171; види: Лалевић - Протић: Васојевићи у црногорској граници, 1904, стр.141; види: Радован Лалић (Граматика Руског језика, Рад. Кошутића, Београд, 1963 (1969), стр.36, 144;
-
384
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Путеви или друмови, насеља, манастири и кућишта, односно већи топоними, чувају успомену на краља Стефана Првовјенчаног (Краље - Андријевица), Тољена, сина Мирослава Немањића (Тољен=Тољеново - Тољеновице у Лијевој Ријеци), Немањића пут (Божиће, Андријевица), Намастир (Чечево - Зла Ријека), Царево кућиште (Душаново кућиште - Коњухе9. Топоними у Васојевићима, јасно упућују на чињеницу да су Немањићи на Лиму оставили веома различите трагове из живота.
9
види: П.Ж.Петровић: Ивандан, СМ Р, Бгд, 1970, стр.148-149; 230 (Пањ или идол - пр.М.О.); види: Натко Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, ЈАЗУ, Рад, 1885-1890, страна (Громовник Перун и Огањ) 165-166. Др Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.137-138, 141 види: Исти, стр.125, 135; види: Глас (О тољену) 35, 1892, стр.12-14; види: Гавро А.Шкриванић: Жичко епархијско властелинство, И Ч , IV, Бгд, 1954, стр.148; види: В.Ђоровић: Нав.чланак, Годишњица Н.Чупића, Бгд, 1940, стр.13-14 - подаци о Тољену из 1189; М.Грковић, Ново дјело, стр.181 -
385
-
Милош Осшојић
<И
УСИЋИ У ОНОМ АСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
nu
усићи су старији средњевјековни антропоним. На историјску позорницу се јављају у другој половини XIV вијека. Шелник Муса, који је патроним за Мусиће, могуће је рођен у трећој деценији XIV вијека. Његова генерација жупана, кнежева и челника су Никола Алтомановић - Ос „comes Lazarus“, Вук Бранковић. Драгиња, сестра Лазарева, иначе кћи Принца Хребељановића, била је жена челника Мусе. Кнез Лазар, брат Драгињин, односно шурак Мусин, имао је за кћер Мару, која је пошла 1371 .године за „великог господина Вука“, а који је, поред Николе Алтомановића, имао изворишне крајеве Лима1. Кнез Лазар није био цар. Он је био старешина једног породичног савеза који су сачињавали Лазар, челник Муса, „господин Вук“ и Дуро Стратимировић - Балшић за кога је била удата Јелена (1386), кћи Лазарева. Да је то био „породични савез“, искључујући ту Шишмана и Гаревића, свједоче засебне повеље српских кнезова2. Овај увод је од значаја за ономастичку анализу. Зашто? Одговор је следећи: Између Бијелог Поља, некадашње Прушке васи, и Рибаревина, налазе се Припчићи. Топоним упућује на Припца Хребељановића, који је отац кнеза Лазара, а таст челника Мусе. Прибац је, у овом случају, патроним за Припчиће. Они су, дакле, потомци Прибца (Припца). Њима, свакако, припада и Лазар, јер је и он, поред старијег презиме Хребељановић, уједно и Припчић3. Између Бијелог Поља (Прушке васи) и жупе Будимља је насеље Скакавац. У Скакавцу се налази топоним Мусиће (=Мусића куће = Мусића окутњице). У Бубањама, дотичном добошарском на1 2 3
Аврам Поповић: Годишњица 26, 1907, стр.162 Jagić - Festschift, 1908, 533, str.242 Именик мјеста у Југославији: Припчићи, 1973, Београд, стр.323
-
386
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
сељу, постоји топоним Немањине. Очигледно је да су Немањићи, а онда и Мусићи, били на Лиму. Муса је отац или патроним Мусића. Мусић је Стеван или, према епосу, Васојевић Стево, који гине у Косовском боју (1389). Све чињенице упућују да су Мусићи са Лима. Долина Лима је, уједно, дио Старе Србије4. Село Скакавац, који је ослонац за ову ономастичку студију, има неколико старих топонима. То су Старе куће (=Старачке куће), Метаљице, Градине и Подграђе. Метаљуце се односе на „метаљку“, јер „метаљка“ није ништа друго него „хумка“ или „могила“, односно „гроб“. Метаљице се јављају у номинативу плурала (Метаљка-Метаљице) и сам облик казује да је у питању гробље. Топоним Старе куће, а вјероватно и Старачке куће, упућује на „старце“, односно на „старе добре људе“ или „старинце жупљане“, који су били вични крају. Како се у Скакавцу налази топоним Мусића куће (Мусића окутњице), онда је јасно да су Мусићи били баш те „старе куће“ и да су, пошто су са Лима, са територије од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до Брезојевица, били вични свом крају. У близини гробља био је град. Од некадашњег града остала је Градина, а од ранијег насеља испод града, сад је микротопоним Подграђе5. Насеље или село Скакавац је имало, како је истакнуто, Град. Испод града налазили су се браничи, који су пратили оком и скоком сваког ко би ишао друмом од Будимље до Прушке васи. Они су, уједно одлазили и на разна мјеста ради извршавања хитних послова. Једноставно, они су „трчкарали“, бацали погледе тамо-овамо, осматрали, били вазда спремни на покрет и борбу. Како су били спремни да свуд ускоче, да стигну и утеку, да никад не мирују, народ их је назвао „скакавцима“. Углавном, основа топонима је глагол „скакати“. Тако је настао топоним Скакавац6. Мусићи су, према ономастичким потврдама, били на Лиму. То, свакако, свједочи топоним у Мусића окутњице у селу Скакавац. Да нијесу били Мусићи на Лиму, односно да није било потомака Припца и Мусе од Прушке васи до Будимље, не би било ни топонима Припчићи ни Мусића куће или „Мусића окутњице“. Толико о Мусићима у ономастици Лима. 4 5 6
Ровински: Черногорија, т.П, чЛ, стр.109; в.Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.83 Др.Карл.Кадлец: Сборник вед.правних, 15, 1915 Рјечник СХЈ, НС, 1973, стр.793-794; види: Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.263; Миодраг Лалевић: Синоними и сродне ријечи српскохрватског језика, 1974, Бгд, стр.719-720 -
387
-
Милош Осшојић
Ш
ТИТАРИ У ОНОМ АСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
вака српска жупа у изворишним и шумовитим крајевима Лима имала је, у својој близини, коњанике, војнике, штитаре.
С
Тако, на примјер, жупа Бихор има „штитаре“ између Бубања, Срђевца и Црљевина или Червењина. Они су војници - сељаци. Основно им је занимање занатске природе - прављење штитова. Штитари су, у средњем вијеку, па и у жупи Бихор, правили штитове од дрвета. Штит је облаган кожом и бојан различитим бојама. Боја је зависила од ове или оне војне легије. Споља, на штиту, био је амблем легије. Једну легију имао је Бихор, другу Будимља, трећу Злоречица (Добра Ријека), а четврту жупа Плав. Жупа Злоречица је Крајина или Крајиште, односно Горска жупа у којој се налази мјесто Голић, које је, у свом развитку, као дио „черне горе“, добијало име Гулич - .Бјулић - Ђулиће. Натпи штитови су прављени, према ономастичким потврдама, на планини Штиту (Зелетин), која припада Доброј Ријеци, а затим у жупи Плав, на мјесту Скић, гдје су се, налазили војници: Штитари, луталице, лопови или тати, па чак и гуси-разбојници. У жупи Будимља војника је највише бивало око садашњих градина, гдје су махом живјели пушкари или „винтовници“. Они су, уједно, бивали и војници - сељаци и славили су земљорадничку славу Марков дан. Штит као оружје има свој развитак. У њемачком језику штит је (šild), у енглеском, такође (šild), у талијанском (škudo), у руском шћит, у српском штит, у грчком aspis, у римском skutum, у француском pavez. У грчком језику штит се још назива и sakos и pelto, а у римском, поред skutum налази се и kipeus. Наш штит, који су градили штитари на Лиму, а имали га војници у Скићу, на Зелетину, око жупе Будимље и жупе Бихор, личио је -
388
-
Васојевићи у свијеиллу ономасшике
римском штиту. Грци су имали калкан (штит), а Њемци, односно њемачка коњица, имали су зване тарге или тарше). Цар Душан, негдје око 1349.године, набавио је 400 штитова из Венеције, који су били слични клипеусима римским. Твртко је, на примјер, набављао штитове из Дубровника. Домаћи штитари - мајстори радили су „павезе“ различитих облика. Такви штитови, сигурно су били у употреби у жупама Бихор, Будимља, Горска жупа и жупа Плав, као и у другим жупама Србије. У селу Штитаре, код Берана, има неколико интересантних топонима. То су Кулина, Биорићи, Штит, Улица, Шојман или Шајман, Главица, Заједница или Задница. Тамо гдје је Кулина, односно Улица и Штит, тамо је и прво насеље штитара - мајстора, по којима је село Штитаре добило име. Први становник у Штитарима је био Биорић, што значи да су мајстори - штитари били из жупе Бихор, па отуда и топоним Биорићи. Поред Биорића, мајстора - штитара, у овом мјесту живјели су, опет као мајстори, Долићи и Јајовићи. У тој средини изрицао се и њихов старјешина. Топоним Ђурен или Ђурковац упућује на њиховог старјешину, јер и штитари - мајстори су имали своје војне или мајсторске челнике. Микротопонимија овог села, поред старијих топонима, има различите одреднице. Осјећа се да је она земљорадничког поријекла и да је веома богата. Топоними се обично везују за међу, врбе, стране, баште, локвице, цијепце, луке, кршеве, ливаде, рупе, кисјелице, заноге, крље, брегове, ланишта, лазине, забјел, паљевине, гувна, ледине, думаче, врела, торове, расаде, паљеве, котаре и слично. Око 200 микротопонима овог села чини пуну вриједност једног мјеста.
-
389
-
Милош Осшојић
5
АОСТРО
аостро, насеље на лијевој страни Лима, доста је старо и, поред "^^префикса - за, посједује придјев средњег рода „остро“ (остар, остра, остро: оштар, оштра, оштро). Брдо, звано Остро, гледано с горњег тока Лима, од Берансела и Доца (долац - доца), условило је да становник или путник насеље (насељије: вас = село) именује овим начином: „Насеље за Острим брдом“, „Иза Острога брда“. Временом, из описне основе, настао је „За “+“Остро“ - Заостро. На сличан начин настала су и друга смјесна имена (брдо - за брдом - забрђе - Забрђе: гора - за гором - Загорје, За барана - Забарана, за - градина - Заградина, за - град - Заград. Углавном, префикс, уз именицу, условљава облике: Заостро, Забрђе, Загорје, итд.12 Топоним Остро, односно ороним, у свом етимону значи „оштар“ (оштрина, оштрица, оштрити, заоштрити). Сам облик оронима упућује на пољски језик: ostry - оштар, ostr+ze - острзе - оштрица, ostrošć - оштрина, ostrzyć (,,заострзаћ“) - оштрити, за+острзић zaostrzvć - заоштрити. У језику Васојевића, поред „оштар“, чује се и ,,oster“* . Кад се врши аналисање топонима ОСТРО, које не долази, како неки „утумац“ доводе са Остроило, ваља се загледати и у живи великоруски језик. „Остротв“ (ostrie: острина) доводи се, поред осталог, и са оруђем: оштрење ножа, сабаља, сјекира, шила, копаља, ножица. „Острви“, у склопу изложеног, значи и „боикии человЂкв“. 1
2
иди: Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, 164; види: С.Пулаха: D efteri i regjistrim it te sanxhakut te Shkodres i vitit 1485, Akadem ija nauka N.R.Albanije, Tirana, 1974, str.89 види: Jan W ierzbicki (U.Radnović, Jozef CHLABICZ, M aly slovvnik, Srpskohrvatsko-poqski, W arszawa, 1985, str.129, 252 -
390
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
То, дакле, напомиње да се тамо могло вршити „топљење“ и уопште припремање оружја3. Придјев „остар“ налази се у - ие, балтосв., sveslov., и прасловенском. Првобитно - с мјесто - ш (оштрица: сабља) запажа се у топонимима Остро - Островица, итд. „Р“ је у имену Остро - ие суфикс. Он се налази у литванском (aštrus), лот.астрас. „С“< је настало од палатала - к и варира са веларним - г, раширен са формантом - р, што показује лат.асег, санскритско auiras, грчко akros (ai^oos“). О придјеву „остар“ постоји повише тумачења4. О истом придјеву исказали су своја тумачења Милетић, Елезовић, Скок, Поповић, Миклошич, Холиб - Копечни, Брускнер, Траутманн, Младенов, Тиктин, итд. У Заостру постоје топоними из трију историјских времена. Један топоним Латинска џада, како упућује атрибут, везан је за Латине (Латинска џада: Латинска коса). ту, на узвисини, је и латинско гробље, што значи да су овдје живјели Латини. Други топоним је Тивран. Он упућује на словенско племе Тиверци. Тив на немачком језику је „див“ (в-Donerstag). Првобитно, у Срба, односно Словена, „див“ је „бог“ (,,deus“: ,,baga“). На Тиврану, гдје је бивало „чернолесје“, дуб је што и цер. Народно памћење упућује и на племе Дивљане (Дивљани: Лопаћани). О свим наводима ваља видјети5. Топоним Заостро је подијељено на Горње и Доње Заостро. Дјелови села су Црвљевине, Сеоце, Куњак. У горњем дијелу села су Овсине, Дубље, Долови, Крстац и Јела. У доњем селу су топоними Сталетина, Малињак, Јабука, Занога, Колила. Постоје чак и двије „црквине“ (Св.Јован: Св.Богородица - Црвљевине. И на Платијама има још једна „црквина“. Саме „црквине“ напомињу да су у селу живјели различити етникуми. Поред оронима Орлујак (вис) у Заостру постоји и Урошевица која је везана за Немањићки период: изгнанство, самовање, заточеништва6. Старина села Заостро може се, поред наведених ономастичких споменика, и топонимима Црвљевине, Крстац, Колила. О њима слиједи следећа историјско-етимолошко-митолошка анализа. Сва три топонима, овом анализом, напомињу три епохе у историји 3 4 5
6
види: Владимир Даљ: Толк.слов.живого великорусского јазика, II, С-Петербург - Москва, 1881, стр.705-706 Арј 4,284; 7,475; 9,3 3 6 (Речник хрватскога или српскога језика. Ед. ЈАЗУ, Загреб, 1888. сс Стјепан Ившић: Славенска поредбена граматика, Загреб, 1970, стр.9, 90; види: Српски митолошки речник, Београд, 1970 (под ,,див“), Лубора Нидерлеа, пољског археолога (мапа из IX вијека - Тиверци, Западна Украјина). Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.165 -
391
-
Милош Осшојић
Срба на Лиму, који су по Јиричеку и Нидерлеу „прави и првобитни Срби“7. Топоним типа Црвљавине (Беране) и Црвљак (Коњухе), у фонетском смислу, служећи се историјом језика, прозилазе из етнонима Срби, који су, лингвистички тумачено, најстарији народ. Кад се пође од етнонима CERVECII, послужићемо се Шафариковим „Старожитностима“, у којима се цитирају најстарија свједочанства о Србима. Име Срба код Плинија, Птоломеја, Прокопија представља име свих Словена. Шафарик објашњава: У средњем вијеку, писци који су писали на латинском, стављали су Ц умјесто - с и - з. Упућује, дакле, на име Cieuristi (Напомена: Јављају се имена Cijervisti, Cervetii, Cijertvi (949 г.) Цијервисти, област, 1161. Нешто раније записана је 975.године. Како је у питању топоним Црвљевине - Црвљак, слово - Ц дошло је мјесто слова - С, а „РБ“, као спој, у - РВ. Отуда топоними Црв+ј (вј-вљ) - ЦРВЉАК. Сличан процес је и код топонима Црвљевине (мјесто С дошло је Ц, а - рб је изражено као - рв. Тако се добило Црв+је-Црвљев+ина - Црвљевина (Срби: Црвљевине - Црвљак). Испада, у овој анализи да је у Црвљавинама и у Црвљаку живио првобитни Србин као домаћин, господар куће, бранилац, бранитељ8. Кад се у Заостру налази топоним Крстац, истраживачи ће закључити да је на мјесту идола (,,грана“), у доба примања хришћанства постављен „крст“. Та мјеста, по „крсту“, добила су имена Крстац, којих има приличан број у долини ЈТима или Васојевића9. Топоним Колило везан је „колање“, „окретање“, „кружење“10. Мања мјеста су новијег поријекла и она се могу распознати по сеоцету, доловима, дубовима, овсинама, куњаку, кун+јак - куњак (у), малињацима, јабукама, заногама, платијама (неприступачним мјестима), цадама (цада: пут - Латинска цада), црквина ма (црква: црквине - срушене цркве (мјесто некадашње цркве), орлујацима (орао)11. 7 8
9
10 11
К.Јиречек: Историја Срба, књ.1, 1950 Adolphe Pictet: Paleographie Linguistique, Les origines indo-europeennes, Tome I, p.156; види: Павле Јосих Шафарик: О давнини српског народа и његовог имена а, б, види: Проф.др Олга Луковић - Пјановић: Срби... Народ најстарији, Том I, стр.64-85) види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970 (под насловом „крст“ и „гра на“); Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.165 види: Српско-пољски словник, Варшава, 1985, стр.68; види: Пољско-српски, словник, Варшава, 1985, стр.52 (krazyć: кружити). Петар Скок: „Коло“ и „Платије“, ЕРХСЈ, Загреб, 1973, том II, стр.126,678
-
392
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Топоним Урошевица, раван са десне стране Лима, угодно мјесто за изгнанике, потиче од имена Урош (мађ.јез. - Урс - господин), инфикса - ев (12-14.вијек) и суфикса - ица. Топоним је настао у епоси Немањића12. Заостро, 1485, у склопу Скадарског санджаката има 60 имена. Са коријеном „Вук“ (Вук: Србин) има 13.имена, а коријеном - рад има 14.имена. Једно име је „Уку“ (Ујк-Вук), али је његов „бири“ Милоцхит (Милош). Једно пак име, поред Брат има и суфикс „ул“ - Братули, што упућује на становника, можда, влашког поријекла. Са именом „бог“ (багха: Бух) има З.имена. Са коријеном - Влад има З.имена, а са коријеном „Стој“ („Стај“ и „Стан“ (14.в.) има З.имена. Два имена су Оливер (франачко поријекло), а хришћан.имена су само два: Јован и Тома. Имена, са коријеном добар, има 2.имена, а са именом нов: Новак има 1.име. Са именом - мил (мио) има З.имена. Друга имена: Дубкос (1), Попит (2), Дошлац (1), Сиромах (1), Мелес (1), Прибил (1). Присутно је, усамљено, име Дегјени (Деђени - 1, али му је брат (бири) Добрашинит. У погледу пореза овакав је преглед: схтепи - 28, бељаре 10, те веја 2, испенџхе 962, груре барре 450, тхекер барре 5 - 100, елб берри 6 - 96, тагји дбе барре 30 - 450, мел барре 5 100, такса ел перимеве 44, такса ел блетеве 35, бидати и дерраве 16, муллинј те рајаве: 1 - 30, лини 19, такса е барит 140, такса е друве 56, абума 2418 (види: Селами Пулаха, Дефтери... 1485, Академиа РП Албание, Тиране, 1974, стр.89-900). У Заостру13током 15 вијека живјели су Срби као и они у долини Лима и са обје стране Комова.
12
13
види: Др Р Ј Вешовић, нав.дјело, стр.165). Иначе, име Урош упућује на велможе, господу, великог војводу, кнеза, херцега види: П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, III, 1973, стр.547-548, види: А РЈ 19, 819. Елезовић 2, 394. Миклошич 372. M elich, Prace Baud. 112-116 (ЈФ 3, 210, Радојичић, ИЦ, САН 1, 37-53) Напомена: а) Црква Урошевица је везана за име Уроша IV. Црква саграђена 1316-1320/21.година; б) Топоними Заостра: Село (14 вијек), Занога (Нога-врста земљишта: за-ного=занога), Лука (Лука: Луг), Малињак (Малина: Малињак), Кржања (Крзнања: Крзнања (презиме), Селишта (Село Селиште - одсељена Кућа (село=кућа), Мркоњић њива (Мркоњићи: Краљани), Сталетина - С+тал+етина - Салетина, итд. -
393
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОКО К О М Н И Н А И Л И Б У Д И М Љ Е
-395
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ЕДАН ПОГЛЕД НА ИСТОРИЈСКУ АНТРОПОНИМИЈУ ВАСОЈЕВИЋА
Н
а простору између Таре, Мораче и Лима, гдје се налази пространа територија Васојевића, гдје је природа величанствена као и Комови, који је у народу назват царем или краљем планина, живе уже и шире људске заједнице на које положај земљишта, сав од долина, села, брегова и биља, сав од ненадмашне љепоте, утиче на многе преобра-је, менталитет, виртуозитет, језик, стоицизам и видовитост. Али, иако је то историјска истина, нас ће, у склопу изложеног, интересовати само нека лична имена, која имају своју давнину. Наиме, ова анализа, или покушај да то буде, везиваће се, искључиво, за паганско у антропонимији Васојевића. Међутим, иако нам је то основни циљ, ипак се морамо задржати на каснији период римске владавине, који је, дакако, оставио трагове у антопонимији. Наиме, читава једна област, која је, вјероватно, још неоивичена, условила је појаву презимена по гори, планини, брду, загорју, грудвастом или брежуљкастом земљишту. Узмимо, на примјер, презиме Монтанус. Познато је, дакле, да је Трансмонтана, која је касније, Загорје, сложеница. Она се састоји од двије ријечи: транс и монтана. У сложеницама, каква је ова транс1 значи преко, кроз, с друге стране, онкрај. Међутим, монтања2 је брдо, планина гора. Значи, презиме Лициниуса Монтануса, који је био, по прилици, декурион, подсјећа на гору, загорје, планину, односно брда, холмију.3Ово, дакле, значи да је тај римски грађанин, старешина коњичког одреда, био, у ствари, брђанин (Брђанин). Али, како смо већ најавили наш циљ, уважавајући генезу једне прошле културе, 1 2 3
Братољуб Клајић, Речник, Зора, Загреб, 1974, стр.1350, Исто, стр.871. М.Остојић: Средњовјековна полимска села, Слобода, 1979, стр.4, Иванград.
-
397
-
Милош Осшојић
у даљем излагању ћемо се задржати на већ реченом. Било би, заиста, неприродно да смо изоставили ЈТициниуса Монтануса, пошто је, углавном, постојао као представник Рима, прије доласка Словена у долину Лима, који ће разрушити сва насеља Римљана и наставити, у новим условима, свој живот. Појавом Словена на Лиму јавља се и име Будин. Ако се дубље загледамо у овај податак, морамо се, дакако, обратити предбалканској домовини да бисмо у њој нашли адекватне одговоре. Између Волге, Доњеца и западне Русије запажамо, по Даљу, много насеља са буд и буда.4Отуда имамо, у украјинској и руској помјесној номенклатури, Будинновку и Будогошт. Ове ријечи подсјећају на племе Будине, који се помињу код Херодота, Птоломеја и Аристотела. Они су, према описима, имали плаве или отвореноплаве очи, као и црвенкасту косу. Иако су били поробљени од Алана, успјели су, по Јордану, да крену према западу Русије, као и према Европи, Панонији и Дакији. Крећући се западно од Висле према Одри, као и према Чешкој, оставили су имена из прадомовине: Будојевице, Будишин итд. Међутим, они су, бар по топонимима, најездили према Румунији и Мађарској. Отуда у Румунији два назива Будести и Билакул, док у Мађарској примјећујемо Будим и Будофок (Budaors). Ова ријеч буд-буда - будин - будим наставиће даљи продор преко Дунава. У Хрватској постоји Будиншћина и Будимирци, у Босни Будовац и Будимљић (Јапра), у Србији Будимља, Будожеља, у фочанско-дринском крају Будим (Наставак „лија“ је турског поријекла - пр.М.О.), у Македонији Будинарци близу Малеша, Берова и Пехчева, у Црној Гори Будимља. Добри Даничић, ријетко кад дријемајући над словенским старинама, запазио је да је Будим исти што и Будим. Ослоњени на Даља, буд и буда су избе, избице, уџерице, дашчаре, склоништа, кућице, камене грађевинице, сјенице и слично. Углавном, буда је доња кућа, а кућа5је, по Цвијићу и другим истраживачима, „село“, односно „вас“ (вес). Према томе, узимајући у обзир опонимне синтагме доња кућа: горња кућа, Будимља би била Доња Вас. Ових назива има свуда, како код Хрвата, тако и код Срба. Отуда, на примјер, Доња Вас, Горња Вас, Мања Вас, Дуга Вас, Веља (Велика Вас), Прушка Вас (Бијело Поље), Глува Вас (Нови Пазар) итд. Како је буда, углавном, род, што је, уосталом, и свака кућа у нас, то се, у дијахроничном смислу, јавља овај процес: Буд-Будин (Будим) - Будимља. То, дакако, одговара следећем: Род-Родим-Родимља. 4 5
В.Даљ: Толк.слов., Москва, 1978, 136. Цвијић, Насел.а I, LXII и д. (Сравни: Мон.серб.11, Гласник, LIII, стр.24,26). -
398
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ову ријеч, очигледно, донијели су пагани. Али, иако је она стара, она као кућа, сем тога, казује како се један индентични род, односно племе, ширило. Великаје истина да ови топоними, без обзира гдје се налазе, у било којем словенском језичком простору, означавају велику сродност, односно један народ, једно племе, које је, идући на запад и југ, оставило имена из прадомовине. Они су прадомовину носили са собом. Топоними Будиншћина, Будинарци, Будимља итд, само су звучни елементи постојбине. Отуда ће, поред Будин, настати низ презимена Будинић, Будић, Будачић, Будимиловић.6 Ако, на примјер, пођемо од једне Јиречекове констатације да је постојао обичај да се поред имена и презимена ставља још и средње име које означава крај, село, претка, онда ће нам бити јасно зашто у Даничића налазимо, поред осталих, и Смиља Будислалића. Сви ови наводи јасно говоре да земљиште, на којима су се јавиле буде, према којима је постала и Будимља, утиче и на лична имена. Овај обичај није само наш, балкански. Соловјев је, на примјер, установио да имена људи потичу од земљишних посједа и обратно. Ако обратимо пажњу на један његов навод: „Кад би нестали сви подаци о поријеклу западно-европског вишег сталежа (У питању је ,,foin“ и ,,de“ пр.М.О.), ми бисмо већ по породичном презимену закључили да се ту ради о земљопосједницима7 8.Аналогно овоме, кад би, рецимо, испало оно средње име (Смиљ Будислалић: Владимир Будислалић и слично), ми, наравно, не бисмо имали одредбеницу да тај човјек води поријекло према буди. Углавном, ријеч буд и буда су дошле на Балкан (Словенију, Хрватску, Србију, Херцеговину и Бугарску) као и ријечи „вес“ (Вас). Обје ријечи су заборављене, али су остали топоними и имена према њима. Отуда ријечи васан, васник, васнички, весњак (руски) итд. Значи, сем села, име и презиме човјека може доћи и према кући. Отуда презиме Кућинић на Лиму између 1393-1414. Паганског поријекла је и име Дабо. То је хипокористична форма од Дабог. Он је, дакле, национални бог. Могло би се рећи да је Дабог, стојећи на челу словенског пантенона, практично родоначалник Словена. Тај деус датор, који је познат и Русима и Пољацима, примањем хришћанства код Срба престао је да буде „бијели бог“. Он је, у новој историјској ситуацији, само „црни бог“, А „црни бог“ је ђаво. Значи, ранији бог означен је демона и идентификован са ђаволом. 6 7 8
Ђ.Даничић: Рјечник, Бгд, 1975, стр.86, 87, том 1., С.М.Соловјев, Повијест Русије од древних времена, изд.“Обшч.пољза“, св.П, стр. 326 (руски) Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, свезак 85, стр.595/6, Згб, 1972.
-
399
-
Милош Осшојић
Према томе, Дабо или Даба је ђаво.9Ово теофорно мушко име, изведено од Дабог, познато је у долини Лима (Васевиће). Отуда име Дабо, Дабета, као и презиме Дабетићи, који се помињу у XIII и XIV вијеку заједно са Лалићима. Дабетића, на примјер, не рачунајући одсељене за Херцеговину, Далмацију, Хрватску и Србију, има данас у Доњим Васевићима и Горњим Васевићима преко 1000. кућа. Али, како се они поодавно помињу, како постоје топоними Дапсиће и Дабовача, односно Дабетин бријег, сасвим је јасно да је на Лиму живио један род Словена (пагана), који су се тешко одрекли свог божанства. Иако су, насиљем и негирањем њиховог највећег бога, примили хришћанство, они су, у бити, и даље наставили да егзистирају као пагани. Одржали су старо презиме, које је етимолошки везано за многе топониме из предбалканске домовине. Између Висле (извориште), Буга и одре налазе се нави Даброве и Дабије. Има и мјесто Дабезићи, односно Дабе. Очигледно, крећући се са источнијих крајева, допрли су западно од Одре према Спреви. Тамо се, на примјер, налазе мјеста и Даб и Дабе. Интересантно је напоменути да ова ријеч тече према Подунављу. У Румунији се јавља топоним Дабулени, а у Мађарској Дабас. Слично ријечима „вес“, „слатина“, „буда“ и слично, и ова ријеч продире у Хрватску. У њој, на примјер, има два имена Дабар (Сињ, Оточац).10 У Босни је, дакле, Дабарско поље и Дабрица, у Македонији Дабиља, у долини Лима1112Дапсиће и Дабетић Бријег (Л.Ријека), а у Београдском округу Дабин кључ. Важно је, уједно, напоменути да се презиме Дабетић помиње још за цара Стефана. Аранђеловској цркви у Призрену припадао је Смиљ Дабетић . Исти Смиљ Дабетић помиње се у хрисовуљи Стев.Душана13. Име Дабижив познато у старинама. Помиње се Дабижив Доброслалић14. Презиме Доброслалић, за које је, у поменутом случају, везано име Дабижив, помиње се 1349.године15. Значи, у питању је старија племенска организација и не би били поуздани подаци да је Лијева Ријека матица Васојевића. Уједно, презиме Доброслалић помиње се, опет, 1349.године у селу Трепчи код Плава. Слично презиме налазимо и у Грнчару код Гусиња из исте године16. 9 10 11 12 13 14 15 16
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.394,440,451. Атлас свијета, Лекс. завод, Згб, M SM LXI, РЈА, 2, 216. Гласник Друштва Србске Словесности, Биоград, XV, 291 Мон. серб., Гласник, књ.15, 299 Ђура Даничић: Рјечник, Бгд, 1975, 3, стр.586 М.Милојевић, Дечанска хрисовуља, Гласник српског ученог друштва, 3, Београд, 1880, стр.43, 44, 45 Дечанска хрисовуља, Глас српског ученог друштва, Бгд, 3, стр.41, 42 -
400
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Паганског поријекла је и име Оташ (Хоташ). Име је, сигурно, настало у предбалканској домовини. Како у претходним случајевима надиру ријечи од Волге, Доњеда, Дњестра, Висле и Одре, тако и ова именица има свој коријен у Галицији. Хотин се налази између Дњестра и Прута17. Хотин је исто што и Хотим (Будин-Будим: Хотин-Хотим - пр.М.О.). Ријеч је, нормално, текла на Балкан. По топонимима постоје два правца сеобе: један иде према западу - отуда у Словенији Хотедржница (Има још један топоним у Словенији18). У Метохији се јављају села Хотча19, у Црној Гори постоји племе Хоти20. Они и данас постоје и налазе се на свим атласима као територија21. Сем изложеног постоји и Хотина и Хотова Гора22 код Плава. У долини Лима (Зелетин) јавља се топоним Отова глава. Не треба изгубити из вида да у Метохији постоји Хотска Метохија, Хотча Горња и Доња23. Ако се ослонимо на Симу Будимлију, на његов рјечник, запазићемо да ријеч хота значи воља24. (Ријуч хота/воља) би имала права да буде књижевна ријеч и да доживи, наново, књижевни живот. У руском језику хотјет је жељети и намјеравати, односно хотењие је хтјење и воља. мато Шимундић ријеч Оташ доводи у везу са глаголом хотјети, тј. хтјети. Глас „х“ је, у почетку властитог имена, „замукао“25. У Васојевићима постоји историјска личност Оташ Николин. Он се помиње 1614.године као старешина села (Маријан Болица, Опис скадарског санцаката 1614). Исти Оташ Николин опјеван је у пјесми Станојева Стана26. Име Оташ, отац Николе Оташева, војводе из Васевића, који је, уједно и Селак, помиње и Ровински27. Вук Караџић забиљежио је пјесму шта освета чини у којој се помиње овај харамбаша као друг Лимов28. О харамбаши Оташу Николину, везано 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
Атлас свијета, Лексикографски завод, Згб, M CM LXI, 90, Д-3 АС, Лексик.з., Згб, стр.46, Б-1 Ђ.Даничић, Рјечник, Бгд, 1975, стр.420 Јиречек, Историја Срба, II, 1952, Бгд, стр.34, 48, 49, 57 АС, Лек.з., Згб, 48, ц-4 Јиречек, исто, стр.48 Мон.серб.116; Упореди: Пов. у Флоринскога, Памјатники, 53 Мирослав Пантић, Прилози за језик, књижевност, историју и фолклор, 42, св.1-4, 1976, стр.151 (М.Шимундић, Овдје, Титоград, година XI, број 117, 1979, стр.21) П.Ровински, Нова Зета, Станојева Стана, 1889, св.ХП (П.Ровински, Черногорија, И , стр.809) ВСК, СНП, III, Нолит, Бгд, 197 , стр.305-307
-401
-
Милош Осшојић
за пјесме Освета војводе Станоја, Стана заробљена у Мостару, писала је и Аница Шаулић29. Гуслар Милорад Мојашевић у пјесми Крваво свануће, везано за претке Лалића, помиње Оташа Николина. Професор Ч.Боричић, у предговору пјесме Крваво свануће, каже: „Оташ Николин је предак Ј1алића...“ Михаило Лалић, неколико пута у својим дјелима, описује Оташа Николина. Углавном, име Оташ (Хоташ) прије ће бити везано са именицом воља, поготово што име Хотин налазимо на Дњепру. Зна се, на примјер, да једно племе има три имена: Дуљеби (Русија, Лаба, Словенија), Бужани (Русија, Хрватска), Волињани (Русија), Волињани су, практично, Хотини (Словенија, Метохија, Васевиће, Црна Гора). Етимон Хотин се налази у Волињ (Волињија). Отуда се у Дубровнику говорило и писало: „Дубровник је бил хотан вазда...“30. Ова напомена је важна из више разлога: основни елемент је у етимолошкој чињеници - Дуљебци (Словенија), Бужани (Хрватска), Волињани (Србија, долина Лима, Црна Гора) дјелују веома сродни и та сродност је била много јака прије VII вијека. Хотин, односно Хотим, је крај по коме се води „лоза“. Имена, која су постала промјенљива, резултат је многих разлога. Али, ова појава није само словенског карактера. То се запажа и код Германа (Франци, Аламани, Бајоари - пр.М.О.). Кад се, у овом случају, опет оживио Прокопије, запазило би се, заиста, да се Анти дијеле на много племена31. Све ово напомиње да историчари, који се баве доласком Словенаца, Хрвата и Срба на Балкан, не би могли да дају закључке без лингвистике, укључујући ту и антропонимију. Иначе, долина Лима, дакле, Васевиће, веома је богат арсенал за анализе сличног карактера. Узгред напомињемо да има приличан број имена по биљу (Лилијан), селу (вес-вас - васев: Васевиће, односно, васев: кућев пр.М.О.), као и према многим другим елементима. Углавном, овај проблем још дубље указује да је сеоба ријечи, а нарочито мјесних, нашла своје плодно тло на Балкану и да су оне, углавном, наша „звучна домовина“. Има се осјећај, бар по топонимима, а они су, у бити, историјски извор, да су Хрвати и Срби једно племе са два синонима. Потврду за све ово, дјелимично, излажемо у овом раду који ће, вјероватно, имати својих поклоника.
29 30 31
Ковчежић, књ.ХШ , Београд, 1975, стр.82-84 Ђ.Даничић, Рјечник, 3, Бгд, 1975, стр.420 N.Županić, D er Anten, Ursprung und Nam e, Extr.des.Actes du III e Congres intern.des Etudes Byizantines, Athenes, 1933, 331-339 -
402
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
РЧЕВО
рчево је бријег или брдо у долини Лима. Назив није стар. Он Ј ^ п р и п а д а , по настанку, 18.вијеку. Као брдо, Крчево је симбол ^националног отпора Васојевића. Оно је ушло у пјесме народа: неки дјелови су очувани - они су доказ да су ти фрагменти историја: „... Земља нам је вазда крчевина: крчимо је прахом и оловом, а највише ножем јуначкијем...“ Крчево се, у географском погледу, налази између Загорја, Калудре и Петњика. Оно је, наиме, гранични ороним. На њему се налазе микротопоними: Крчево, Седларица, Смрдањ, Главе. Понекад се чује, за Главе, назив Посјечењак. Упутни су народни стихови, који објашњавају Посјечењак: „Сретосмо се са турском ордијом, с Климентима и са Турадијом. Посјекосмо што смо могли сјећи: посјечењак прекрисмо главама, нек' се памти шта су Васевићи...“ Крчево је, у историјском погледу, разбојиште. Овдје, на Крчеву, су се срели Васојевићи, Клименти и Турци. Васојевиће је предводио народни јунак Вук Брајотић. Он је Божићанин. Миомановић. Његово кућиште је „Брајотница“. Рођаци су му Вучелићи (Коњуси Кошутићи), Стијовићи (Сућевска - Полица), Зечевићи (Виницка Лијева Ријека), Јочићи (Трепча). На истој рођачкој вези су одсељени за Стари Влах, Прокупље, Босну и Метохију. Бој на Крчеву се десио ЗО.августа (стари календар) 1709.roдине. Васојевићи су пресрели Клименте и „бијеле Турке“ и поразили их. У овом боју истакнуто мјесто припада Вуку Брајотићу. Он се, према пјесмама, насјекао глава. О Крчеву, васојевићком разбојишту, писали су многи истраживачи: Лалевић - Протић, др Радослав Јагош Вешовић, Маријановић и други. Васојевићки прислужак, односно „прислава“ или „предслава“, која је старија од „славе“, односи се на Алесендров дан. Алесендров дан славе Новгород, Васојевићи и српска црква. На Алесендров дан, 1244/5., Александар Невски однио је 'S b 'f
-
403
-
Милош Осшојић
побједу над Швеђанима и од тада, наслањајући се на „предславу“ из прелаза љета у јесен, утврђујући је у бојевима на исти дан (Лијева Ријека - долина Ј1има), Васојевићи ,,aiesenđre“, односно славе светог Александра Невског, што значи да у дубљој вези, у прошлости, могу бити блиски Новгорођанима или Новгороду, јер је, у овом случају Александар Невски за Васојевиће митски и историјски предак. Алесендров дан, односно дан Александра Невског, као „прислужбу", „предславу“ или „прислужак“, не слави ниједно брдско или црногорско братство у долини Лима. Једини изузетак чине Алимпијци - Ђурашковићи и то један дио Ђурашковића. Овај податак је упутан: Да су „новонасељена братства“ из Брда и Црне Горе, учествовали у боју, на дан Александра Невског, они би славили Алесендров дан. Међутим, они ту „предславу“ немају и не би се могло рећи, према истраживачима, да су дијелили заједничку судбину са Васојевићима на Крчеву. Крчево, у лингвистичком погледу, је назив који је настао од лагола „крчити“. Васојевићи су у боју направили „крчевину“ од Климената и Турака. То је било „крчење“ Климената, односно њихове струје која је хтјела да прекрије и горње токове Лима. Васојевићи, који су „крчилачки“ јуришали на туђинске одреде или барјаке били су „крчиоци“, „крчитељи“ или „ископаници“ турски, односно клименачки. Оно мјесто гдје су посјечене главе; ножем, сјекирицом („болтом“ или ,,тапкалицом“), временом је добио име Главе, Главице или (ређе) Посјечењак. Оно мјесто гдје су са „седала“ пали врсни клименачки и турски коњаници, чија су седла, касније, покупили Васојевићи „крчиоци“ или турски „ископаници“, зове се Седларица. Оно пак мјесто гдје су се усмрђели лешеви, оно је временом назвато Смрдањ. О томе има и један фрагмент из епске народне пјесме: „Усмрђе се бријег од љешева: није један но је на стотине - нико ође главе не имаше, нити главе нит' крваве чалме. Однесоше главе Васевићи: неки једну, а неки повише - понајвише насјече се глава, Вук Брајотић са сред Брајотнице...“ О овом боју, поред кнеза Томаша Катанића, Значајног записивача старине, писао је и Михаило Лалић у роману „Лелејска гора“, наравно ослањајући се на Катанићеве забиљешке. О Крчеву постоје многе народне пјесме. Оне упућују на историјску чињеницу да су Васојевићи, ослањајући се на своје ножеве, сјекире - болте и сјекире - тапкалице, а посебно на своје „од три метра ости“, устали против „турчења“. Овај отпор дешава се напоредо као и отпор владике Данила на Цетињу. Једина је разлика што је отпор у Васојевићима био везан за дан светог Александра Невског, а отпор на Цетињу је везан за Бадње вече. Тај „крчевски подвиг“, који је појачао „алесендрење“, односно „предславу“ код Васојевића, осјећа се и у умјетничкој поезији. То се, у извјесном обиму примјећује и у пјесми „Вождимир са Лима“. -
404
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ж
ИТО У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
В
елик број топонима у Васојевићима: Горњим и Доњим, везан је за жито, односно „голину“. Тако се, на примјер, јављају топоними: Просине - Цецуне (Зла Ријека), Просине - Беране (насеље испод Јасиковца), Овсине - Ђурђеви Ступови, Граово (грах - Грачаница), Јечмиште (јечам - Јечмишта: Велика) Ржаница (Аржаница Доња Ржаница: Горња Ржаница), Пасуљеине (пасуљ: Пасуљине Улотина1. Горња Ржаница помиње се, у Дечанској хрисовуљи, у вријеме размеђавања. Тада су настале „међице“2. Доња Ржаница (Аржаница) између десне стране Лима, Навотине и Луга је старије средњовјековно село. Потиче од основне ријечи раж (жито: голина - рж). У Васојевићима, сем раж каже се и рж. Слична појава запажа се у Црној Гори, а затим у Водицама, Истри, Бузету, Словинском пољу, Косову и Метохији. Апелативну именицу раж запажамо у балтословенском, свесловенском и прасловенском језику. У слов.језику је хрж. Ова ријеч чује се и у Васојевићима. У балтсловенском, свесловенском и прасловенском „рвгв“ (Напомена: Полуглас на крају ријечи од 12 - 14.вијека је „отпао“, а - б (полуглас) је прешао у - а (гј>ж). Дакле, раж. У чешком језику је rež, у пољ.језику ,,žyto“. Балтичке паралеле су у литванском: rugys, у noT.rudzis, у старопруском rugis. Постоји и трачко, с претпоставком, ,,urugia“ ( J 3 p i £ a ) . Биљка је стигла и у ие. прајезик са Истока. Словени, живећи у предјелу Балтића, на острву Руген, том отоку дали име биљке „раж“. 1
2
види: Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.165,159,148,151, 149 и 167,121 (Лан - ланишта - Тузи (Л.Ријека), 137 (Ланишта - Присоја), Ланишта (Цецуне, стр.139) Мон.Серб.96; в.Др.РЈ Вешовић: Велика, Навед.дјело, Сарајево, 1935, стр.149
-
405
-
Милош Осшојић
Ријеч је, у ствари, балто-словенски-германски leksem (Riigen). Али, кад је у питању топоним са Лима, из Васојевића, онда ваља поћи и од следеће лексике: рж+ан = ржан: раж+ан = ражан, раж+ица = ржаница = ражаница; ржењак - хљеб од ражи; раж+ов = ражов - ражовица (хљеб); ражов+иште = ражовиште (њива гдје је била раж; раж+иште - Ражиште (топоним Ржиште). О овој културној биљци давали су своја тумачења3. Доња Ржаница је веома богата микрфотопонимијом. Ржаничко гробље, којих има два, а што упућује на чињеницу да становници нијесу имали једну славу, један „сјен“ (Напомена: „Ко није мој родим (род), не меће се („метаљица“ = гроб = не копа) под мојим сјеном“ - пр.М.Остојић), указује на ратарско село. Оно је гајило „раж“ (,,рж“). У гробу се, веле, налазио „раоник“ доста велике тежине (1015 кг) као и трнокоп (будак: буда). како је нађен „будак“, може се закључити да су куће биле у крчевинама (будак: „буда = поземљуша = „изба“ = хата = хота = дашчара = брвнара4. Топоним Селиште упућује на некадашње насеље („Насељије“ = вас = село = Село - 14.вијек). Оно је, током сеобе (1690 - 1738) „одсељено“. Отуда сејавља „селиште“ (Село: ,,селишта“). Село је, дакле „кућа“. Она је насеље кметовске властеле. Тамо гдје је бивало село, па одсељено, земљиште се звало „селиште“ или „селишта“5. Топоними Лази (лаз - 14.вијек), Беговаче (бег: беговат), Прљаге (прло: прљага), Смрча (смрча - смрче (мн.), Биједањ (невоља, несрећа, сиромаштво, напаст, набјеђивање, јадник, несрећник, нитков, подлац, клеветник, опадач, бити у биједи, патити, жалити се, јадати се), Криваје (крив: прав (опоним), Горња Мала (горње куће: Доња мала (доње куће - доње имање), Шабов Бријег (Шабо: Шабанагићи = Шабанагића нахија (ктетик), Побједник (Вук Брајотић потукао Турке - 1709). На истом мјесту убијен Урош Џоглан, хајдук из Божића. Убио га са четом Осман Баба, потурчењак, пасбан, презименом Ђукић, Ајдиновића Баре (<Ајдин (патроним): Ајдиновићи (ктетик) Тамбурице (тамбура „тамнур“ = ,,бубњар“), Велике Пећине (Синтагма одредбена - пећина (управни дио), одредбени дио (атри3
4
5
Елезовић 2, 177; Рибарић, СДЗб 9, 188; M iklošič 285; Holub - Кореспу 312; Brucner 458; Mladenov, Trautman, Barić, M ikola, Hirt, Bonfante, Uhleneeck, PBB, 22, 197, 540. Види: Петар Скок: Рјечник Ети.хрватскога или српскога језика, Згб, ЈАЗУ, 1973, стр.116, том III види: В.С.Караџић: буда: будак - Српски рјечник, Бгд, 1935; ВСК: упореди: Речник схј, НС - Бгд, 1967, стр.295 (књ.прва); види: Владимир Даљ: Толковиј словар, Москва, 1978, под „буда“ = изба види: П.Скок: ЕРСХЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.218-219 -
406
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
бут) је „велика“ Лисијево поље (Лиса: Лисијево Поље (lis: lisavost = Лисо поље) Варадин (Варадин: тврђава - донесен назив од Варадина и Варадинске тврђаве. У питању је топоним турског војничког поријекла, када су Турци несметано наваљивали од Варадина до Лима, у вријеме сталних отпора од 1527.године на горњем току Лима („Што год има у гори хајдука, то дочека Турке са Моача; гдје год бјеше војна против дина, то дочека Турке с Варадина...“ - одломак из старе васојевићке пјесме: Пјесма „Марко Вујичин“). У Ржаници (Аржаници) има неколико несродних антропонима. Најстарији антропоним је настао од имена Радован. У периоду 12 - 14.вијек јавља се ов и ин. Послије 14.вијека настаје и „ић“. Тако је настало презиме Радо+ан+ов+ић - Радованић(и). Они су, по поријеклу, старо српско (словенско) братство, које се звало Лужани (Напомена: три топонима: Луге (Доње), Луге (Горње), Луг+ац - Лужац (Г испред суфикса ац прилазило је у - ж - Прва регресивна палатализација - пр.М.О.). Иначе, поменути антропоним је Лушчанин или из Лушца6. Остали антропоними су поријеклом из Шекулара (Сенићи и Асовићи (Ас - рус.јез.“ја судар“ = ас = аш7). Дакле, од Ас+ов+ић добивено је Асовић. Хипокористик Гудо од „гудјети“ (Гудо+ов+ић - Гудовићи су „досељеници“ из Братоножића. „Досељеници“, католичке вјероисповијести8су Коматине. Груђани (Груда: Куча) су Рамусовићи. Досељеници су и Бокумире (Букумире). Долазе, највјероватније од Скадра. Један дио се задржава око Јаблана (Братоножићи), други дио иде према Приморју (Паштровиће кад и Смудироге), а трећи се крећу према Лиму (Будимља - Петњик - Лужац - Долац - Дапсиће Сјеница). Етимолошка тумачења су различита. Једно од њих Бокумире доводи у везу са „богумилима“. Постоји друго тумачење: „бух“ - хљеб, „мир“ - „добар хљеб“ - Букумире (х>к; трећи етимолози полазе од ријечи „бог“ (багха: бог = бох = бух + мир = свијет (,,мир“). У шатровачком говору „букурија“ је „црква“, а „букулијаш,, је „бог“. На Косову „букуреш,, је мјесто неморала, блуда, содома, гоморе. У шатровачком, из румунског, „а букура“ значи „веселити се“. Албански придјев „буцуре“ је „лијеп“, а „буцури“ (ф) је „љепота“. Ова тумачења су исказивали: Тројановић, Грунентхал, Јиричек, Елезовић, Шкаљић. 6
7 8
Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.168, види: Радослав Бошковић: Основи граматике (упоредне) словенских језика, I, Фонетика, Н К , Бгд, 1968, стр.82 види:В.Даљ: Толк.Словар, Петровград -М осква, T .1,1880, под словом А (Ас) види: Ј.Ердељановић: Кучи -
407
-
Милош Осшојић
Антропоним Бјелановићи (Бјел+ан+ов+ић - Бјелановић) су Трепчани, затим Ржаничани и тек Величани (Велика). Они су, највјероватније прогнати из Трепче, потом из Ржанице и тек се смирили у Велици. Они су, нашавши се у засеоку Лази, и даље под презименом Бјелановић (Велика). У Велици постоји и топоним Куће Бјелановића. Становници Доње и Горње Ржанице 1485.године дају се, према попису, у двије засебне цјелине. а) Gornja Ržanica: Novak Stoja, LajaBogdani, BogdanRadsali, Vukosav Radići, Radići, Ivan Visali, Pop Vućrini, Bogdan Gosali, Radič Mirosavi i Radosna („biri i tij“). Druga cjelina stanovnika Gornje Ržanice: Radič Stoja, Prepjač Dobrosavi, Bogdan Rajko, Marko Radašini, Bojko, Živko, Milani, Vučeta Vladeni, Milani, Novom Spana, Stepko Radoslavi, Vuk Prenku, Bogdan Rajko, Radosna Radsavi, Vuksani, Radosna Oliveri, Vuku i Slavkos, Radonja, Radak Stepani, Radič Nikavaći, Vukašin Stepani, Radsav Vukašini, Đurašini Siromah, Radosna Radići, Milani Siromah, Radič Glukanini, Radosavi, Radowa Siromah, Radosna Radona, Radowa Boja, Radac Radsavi, Vukašin Dobrosavi, Milan Stojko, Radič Boja, Vukašini, Grubaći, Radići, Stepa Vuku, Radaku, Vukota Vukča, Ivanko Bojko, Vukosavi, Stepani i Radonjes, Pop Mirosavi, Bojko Stoja, Radosavi Siromah, Radonja Radši, Vukašin Radonja, Rajko Bogdani, Vukašin Bogdani, Radonja Radići, Vuk Vladisavi, Vladislav Ivani, Stepko Priča, Radaku, Vukašin Stojko, Mirašin Dobrosavi, Vukča Stepani, Radsavi, Radosna Vučko, Rada i Beles, Vukosavi i Vojines, Radiči, Vukosav Bogdani, Malčin Vidosavi, Raša Radići, Mirosav Radići, Radonko Radaku, Jovani, Radsav Nikola, Milovan Gordi, Radaš Govani, Todori Siromah, Radonja Radsavi, Onši. Treća cjelina Gornja Ržanica: RadosavNovaku, Spana, Olivira, Stepan Miokuši, Olivira, Živko Radaši, Bele. Danak: shtepi 88, te veja 4, ispemđie 2224, gure bare 30 (600), theker barre 21 (420), elb barre 20 (320), tagji barre 25 (350), lini 72, taksa e bleteeve 64, mullinj te rajave 3 (90), taksa e perimeve 80, bidatii derave 30, taksa e barit 440, taksa e druve 176, shuma 5166. Вилаету Плав 1485, припадају 15.села (топонима-крајевних имена). Међу тих 15.села, гдје је рађала раж, била је и Горња Ржаница9.
9
Митар Пешикан: Ономатолошки прилози IV, САНУ, Бгд, 1983, 82-84, види: С. Пулаху: Скадарски санджакат (Дефтер), 1485.година (издање: Академија Н Р Албаније, Тирана, 1974, стр.108-109
-
408
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Donja Ržanicapripadanahiji (srednjepolimskoj) Komnin. Nahija Komnin (Komnen) je Budimlja. Toj nahiji pripada 23. krajevna imena. Antroponimi 1485.godine u Donjoj Ržanici su podijeljeni u dvije cjeline. Prva grupa antroponima Donje Ržanice: Radosavi i Prebilit, Dmitri i Prebilit, Radenko i Prebilit, Radići i Prebilit, Vukašini i Radmanit (uporedi: Radmanit - Radmanci); Druga grupa antroponima Donje Ržanice: Raša i Radivoit, Stepani i Radosalit, Novaku i Radosalit, Radosavi i Prajakut, Vukmiri i Radosnes, Pop Todori, Milovani i Obradit, Radikči i Lukačit, Radiči i Radinjes, Bogosava i Vidosava, Novaku i Rasalit, Nikola i Vukćes, Vuksani i Radošinit, Rajini i Radosalit, Nenada i Bogdanit, Radaku i Bogavacit, Olivir i Radosaliki, Radići i Nikoles, Novaku i Pošes, Dabživi, Božidar Vlajko, Radosavi i Radakut, Vukašini Siromah, Bojko i Vukašinit, Milašini i Preša (Prešes). Danak: shtepi 24, bekare 5, te veja 2, ispexhe 737, grure barre 15 (450), theker 15 (300), tagji dhe oker 30 (420), mel barre 10 (200), elb barre 10 (160), taksa e perimeve 32, taksa e bleteve 26, lini 5, bidati i derrave 20, mullinj te rajave 2 (60), taksa e barit 120, taksa e druve 48, livadhe hassa 2 (30), shuma 260810.
10
види: Selami Pulahu: Defteri e regjistrimit te Sanxhakut te SHKODRES i Vitit 1485 (izdawe: Akademia e shkenkave e R.P.te SHQIPERISE, Instituti i historise, Tirane, 1974, str.88-89 -
409
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ТРИ ОНОМАСТИЧКА ПРИЛОГА
-411
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Ц
р КВИНЕ
И ЦРКВИШТА У ОНОМАСТИЦИ
У
ономастици Васојевића, десном и лијевом обалом Лима, налазе се многе „црквине" и „црквишта“.
На оном мјесту гдје се налазила црква, па потом порушена, било послије Косова или пак за вријеме најезда, то мјесто се звало „црквина“ или „црквиште“. Тако, на примјер, у Лијевој Ријеци, у селу Лопате, једно мјесто, у близини села или засеока Караџићи, зове се Црквине. У близини овог топонима је и старинско гробље о коме има разних легенди и предања. „Црквиште“ се јавља у Лијевој Ријеци, у селу Слацко Мало, у Црначком долу, који напомиње некадашње Црнце, касније насељене у територији племена Пипери. „Црквина“ се помиње у Лијевој Ријеци, у селу Птич, у близини Птичког брда и косе Запарене. „Птичани, односно љеворечани, које Васојевићи зову Јеворечани и Јаворечани, ово мјесто зову чак и „црквиште“. У селу Ножица једно мјесто се зове двојако: „црквина“ или „манастириште“. Ближе речено: Ова црквина је на мјесту Лијево брдо, а у близини је, као и око других црквина, гробље. У Лијевој Ријеци, која се још каже „код Цркве“, налази се црква Ракетића, а она је подигнута још у доба Мирослава Немањића и сина му Тољена. Ова црква, иначе „Љеворечка црква“, током историје је чувана, одржавана и вазда је била склониште за све пребјеге из разних страна Српства. Топоними „црквине“ су многобројни. Они се јављају у Врањештици, Кошутићу (,,Намастир“), Андријевици, Слатини („црковна“), Трешњеву (,,Црквина“), Трепчи („Црквина“ и ,,Црковна“), Марсенића Ријеци („Црквине“, Улотини (Палић), Грачаници, Вели-
413
-
Милош Осшојић
ци, Шекулару, Брезојевици,, Трепчи (Мартиновићи). Црква у Мартиновићу је бивала између Плава и Гусиња, непосредно под Гребеном или планином Штитом. У овом селу, које је славило свету Мрату, заштитника вукова „растурењака“, а уједно митског претка Аранђела Михаила, билојеизмеђу 1336-1349.годинедоста магијских радњи. У истом мјесту, које има доста српских становника, било је и соколара. Трепча је старо име према „треба“ (,,жртва“), а Мартиновићи су према слави свети Мартин. Научник Петровић каже: „Некада се П.новембра прослављао св.Мартин, па је црква завела да то буде српски краљ Стефан Дечански (1321-1331), оснивач манастира Дечана, по коме је добио и име. Њега је по св.Мартину прозвао св.Мрата...“ У склопу ове славе су и Мратинци. Мратинци („Мартинци“) су вучји празници. Света Мрата управља вуцима. Она их и распушта. Најопаснији је вук - „растурњак“, који је „хром“, односно, који је „кривељан“. Отуда је код Срба у овом селу владало, послије питања, и ово: Ко си ти? пита се као у шали. Одговор се добија: „Ја сам вељан - кривељан, наторњак - расторњак“, што упућује на чињеницу да је „растурњак“ („кривељан“ - ,,расторњак“) старинско божанство у вучјем облику. Ово мјесто, које посједује српску старину, гдје је „вук“ што и „Србин“, односно „Мратинац“ (Пермутација Мартинац - Мартиновићи) помиње се 1485,1614, а сеоба га захватилатек 1738.године. Црквајенесталатоком 18.вијекаимјесто сезвало „Црковна“. Она се налазила на једној раскрсници према Крсту (Трифунов крст из Хрисовуље Дечанске), Гусињу и Плаву. Црква је трајала до 1941.године. Мјесто се звало и даље Црковна. Ту је, у близини, и школа. Сад, на тој Црковни, гдје је 1941.године било око двадесет српских кућа, очекује се, уз ангажовање народа у Плаву и . Гусињу, да се опет појави „утуљена“ црква из доба Немањића. Уз ово историјско објашњење, које је плод памћења и историјских потврда, регистар Црквина није исцрпљен. Црквине се јављају у Виницкој, Бучу (,,Камиловица“), Лубницама, Заостру, Доњој Ржаници, Калудри, Петњику, Будимљи, Шудикови, Бабину, Азанама и другим мјестима око ријеке Љешнице, доње границе племена Васојевићи. Ови топономастички подаци напомињу да је на светим водама Лима, око цркава и манастира, цвјетала српска култура и није чудо што се каже: Да је свети Јован знао за ријеку Лим, не би крстио Христоса на ријеци Јордану него на Лиму. Уз ово ваља напоменути народну поуку: „Ко не обнавља, тај и заборавља, а ко заборавља, нема му здравља...“
-
414
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ц
р КОВНА
БУКВА
азив „Црковна буква“ настао је прије сто и двадесет година у долини Лима. У мају 1862.године кретали су се три крака турске војске на Црну Гору и Цетиње. Два крака, скадарски и никшићки, састао се, односно спојио, у Бјелопавлићима. Крак о Полимља и Берана зауставио се испод Комова. Није могао даље. Тада је, на примјер, у долини Лима запаљено 44.села, а у Црној Гори бО.села. Полимско-берански крак турске војске пресрио је војвода Миљан Вуков. Он није дозволио да се силна војска сједини у Бјелопавлићима и крене за Цетиње, које ће бити, нешто касније, брањено и од војводе Миљана са 1500. војника, који су били дио одбрамбеног „лимског корпуса“. Том приликом сагорела је у Краљима „борова црква“. Црквене књиге, који дан прије паљевине, пренесене су у мјесто Совале. На том шумовитом простору бивао је неки „стуб“, „колац“, „стожер“, „ступ“ или „сова“ (соха), која је у вези са ријечју „грана“, што „упућује да се од фетиша развио идол“. На том словенско-српском култном мјесту, гдје су се приносиле жртве идолима, Краљани су склонили црквене књиге и записе у једну букву. Та буква се данданас зове „Црковна буква“, као и простор шуме око исте. Топоним се не зове Црквена буква него Црковна буква. Наirm преци, војници из 1862.године, нијесу употребљавали придјев „црквени“ него „црковни“ (црковна земља: црковна трава, црковна буква - пр.М.О.). Данас придјев „црковни“ је помало постао архајичан, али и некада жива ријеч, доста комуникативна, понекад доживљава судбину да се „окамени“ и да као таква непромијењено траје. Топоним је значајан по томе што је он био „скривница“ црквених књига и записа из долине Краштице.
Н
-
415
-
Милош Осшојић
^П А С О ВИ Ц Е
пасовице је веома стар топоним. Он потиче из преджупанског периода и има свој коријен у предбалканској словенској прадомовини. Спасовице је мање насеље у околини Петњице. Основна ријеч или коријен топонима је „Спас“. Суфикси су - ов и - ице. У ономастици, грани лингвистике, може се приближно одредити етимон овог микротопонима, као и простор гдје је настао, куд се, сеобом, кретао и кад је, отприлике, могао стићи или настати на горњем току ријеке Лима. Словени или Срби, идући на Балкан, понијели су са собом и имена мјеста одакле су кренули на велику историјску сеобу. Spas или Spas-Demensk налази се на изворишном току Дњепра, на троуглу Брјанск - Могиљев - Смољенск. У том простору је и хидроним Десна, Овај топоним иде даље према Владивостоку и према језеру Онега. На Балкану се јављају у Србији, Босни, Македонији и Црној Гори. То су топоними Спас, Спасов брег, Спасово брдо, Спасовина, Спасовице, Спасовац. Спасово брдо, ближе речено, налази се у височком селу Соврлама. Брдо или ороним Спас налази се чак и на приморју, у близини Будве. Спасовац, опет микротопоним, налази се у смјесној жупи Зла Ријека, Цецуне - Васојевићи, а Спасовице, које су предмет ове емисије, налазе се у некадашњем Загорју, односно жупи Бихор, на домаку ЈБешнице, доње границе оронима Васојевићи. Словени или Срби, населивши се на Балкану, били су пагани или многобошци. Они су за бога грома који се звао Перун, односно-дуго су на Балкану одржавали мит о грому, олуји, муњи, сунцу и слично. Уз то постојао је и мит о огњу, односно о ватрама „ивањицама“ о Ивандану. Топоним Ивањице, који јеу близини микротопонима Спасовице, настао је по „ивандањским ватрама“ и играма око „свитњака“ или „огњева“ од биља или дрвећа.
С
-
416
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Петњица, а уз њу и остала насеља, била су себарска - сељачка или земљорадничка. Громовник Перун, који је био познат и Русима (980 - Несторова хроника), тукао је, према вјеровању, усјеве ратара или орача. Бог Спас, који је, уствари Дабог, имао је супротну улогу. Он је спасавао усјеве од града или туче. Очигледно је да су Спас и Перун имали дуалистичку вјерску улогу у народном многобоштву. Они Срби који су вјеровали Спасу, везивали су празновање за „велики четвртак“, који се још зове „зелени четвртак“ или „ратарски пир“. Многобожачки обичаји, дјелимично похришћањени, одржавани су у празновању Спасовдана. Наши преци - дошљаци, на садашњем горњем Бихору у част Спасовдана, односно светог Спаса или великог четвртка, имали су заједничке поворке и гозбе. Оне су носиле лијеску, односно крстове од лијеске, и побадали их по њивама, односно усјевима, као китили куће, стаје, торове. Ово су радили „ради напретка“, јер лијеска, по старом српском вјеровању, има магијску моћ. Ако се стави љескови омлад на њиву, ту њиву неће убити град и њива ће боље родити. Лијеска као заштитница бранила је стоку од грома. „Љесници“, младићи и дјевојке, као какви шумски демони, обилазили су оранице и сточарска падалишта и свуда остављали у знак одбране од грома и града лијеску, боље рећи „божју сестрицу“. Наши преци, односно стари Срби у жупи Бихор, гдје је, понављамо, хидроним Љешница, имали су заједничке сеоске гозбе. Мјесто, гдје се пекао заједнички ован, гдје се изводило на „игрштаку“ народно весеље, гдје се пила и јела „спасовина“ или „спасовница“, гдје су на слављу били уједно ратари и пастири, гдје се палила ватра и посипао врат чобанима млијеком, гдје су младићи и дјевојке гатали по цвијету: љубиш ме - не љубиш ме, односно по трави: оћу нећу, нећу - оћу, гдје старији млађима упућују благослов: Срев вас свети Спас, гдје народ у молитви истиче: Свети Спасе, спаси душе наше, то мјесто: долина, бријег, брдо или пристранак, називани су Спасовица, Спасовице, Спасов бријег, Спасово брдо, Спасовац. Овај микротопоним говори још о сљедећем: Гдје год влада мит о огњу, грому, олуји, граду, тамо напоредо постоји и мит о Спасу. Спас је божанство претхришћанског времена. Творци и протагонисти су му Срби - орачи и Срби - пастири. Он има улогу заштите и спасавања. Отуда се то божанство зове Спас. Кад свеци међу собом дијеле улоге, Спас је узео „житни клас“. У Русији, на примјер Спасова борода зове се божја брада, а божја брада је „житни сноп“ насред њиве. То је траг антропоморфног схватања житног демона. Има доказа код Словена, у Србији, Бугарској, Русији и Чешкој да је божја брада и руковет цвијећа, класја. Све то упућује на духове предака, као и -
417
-
Милош Осшојић
жртву Дабогу, који је „давалац", као заштитник „ситне стоке“. Он је, уједно, као велики национални бог, и бог вукова. Мјесто Дабога, цара на земљи, јавља се св.Аранђел Михаило, који је насљедник старинског бога и који је слава Васојевића.
-
418
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОНОМАСТИЧКЕ СТУДИЈЕ ОД ВОЈНИЦЕ ДО ГОРЊ ИХ СЕЛА
-
419
-
Васојевићи у свијеиллу ономасшике
ВиНИЦКА
ГШ
нога мјеста у долини Лима, међу којима и Виницка, очувала су, са извјесним измјенама, своје име. Облик имена Виницка у Ш. Ж је сасвим друкчији. Није, како се сад говори Виницка, него Војницка. Крајем XV вијека, на почетку турскога доба, појавио се у Скадру такозвани Скадарски дефтер. У том дефтеру Виницка је, како је напоменуто, Војницка1. Овај податак је опонента једном истраживачком наводу: „Име овога села не помиње се у изворима старијега времена“. Писац књиге „Племе Васојевићи“, не истражујући турске податке, направио је у опису ономастике историјску Грешку, коју ваља исправити2. Друга пак грешка је следећа: „Али, према предању и другим подацима, изгледа несумљиво да се у њему (њој) живјело давно прије Васојевића“. Ова мисао је опет нетачна. Доказ да је нетачна је следећи: „У Доброј Ријеци, који су били „урочни“, а који су припадали „старој краљици“ био је „соколар“ Смиљ Дабетић. Он се у документима помиње XIII и XIV вијека3. Тај „соколар“, који има васојевићко презиме (,,Дабетић“) доказује несумњиво да су Васојевићи живјели на Лиму у XIII и XIV вијеку. Према томе произвољни су подаци: „изгледа несумњиво да се у њему живјело давно прије Васојевића"4. 1 2 3 4
Ш
Selmani Pulaha: Le cadastre de Гап 1485 du Sandjak de Shoder, II, Academie des sciences de la R.P. d'Albanie, Institut dhistoire, Tirana, 244-246 Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 („Виницка"), стр.157 види: Мон.Серб.96, 1330, тј. Monumenta serbica spectatia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Beč, 1858 види: Мон.Серб.911 (Деч.Хрис.20-21); види: Гласник, књ.15, 297 - Хрис.Ст.Душана; види: Гласник, књ.15, 299). О Смиљу Дабетићу (в.Смиљ Дабетић: Смиљ Лиљановић) има података и код Ђ.Даничића (Ђ.Даничић: Рјечник из књижевних
-421
-
Милош Осшојић
Војницка је припадала нахији Комнин. Она је, заједно са 30 насеља, била „подручна Будимљи“. Зетско-хумско-рашка имена су најбоље тврђење*5. Војницка, оригинално написано, има облик WYNCKS („Н“ је prevedeno kao ,,а“)6. Презиме Дабетић, које истичемо као поуздан антропоним средњег вијека, саплемењујући се по сродности са Ковачевићима и Лопаћанима у савез сељака, занатлија и пастира, уобличили су се на „грчки начин“ према имену владара (Радослав: Rhodosthlavos, 835-844.године) у Рајевиће (Радослав 1071-1078.године: Radozlau, 850-896). Рајевићи, у Васојевићима, се код „старинаца“ зову Раевићи, Раовићи. Њима, према предању, припада „сабља“ („сабља“: „главарство“). Ако су Дабетићи Васојевићи, а јесу, онда је веома чудно рећи да је, рецимо, у Војницки живио неки други етникум „прије Васојевића“. То неистинито излагање опонира лингвистику (топонимију, антропонимију) као науку7. Топономастички материјал Војницке, коју због измјена зову Виницка, је вишеслојан. Један припада паганском времену. То је топоним Дуб < двбец: д б 6 = „даб“. „Дуб је „идол“ Дајбогов. Њему су се, у литијама, предвођени „жрецима“, приносиле „жртве“. Наследник Дајбогов је Аранђел Михаило. Он је „слава“ и „крсно име“. На том паганском светилишту подигнута је, у доба хришћанства, и црква. Отуда је Дуб и „црквина“.8
5
6 7
8
старина српских, Београд, 1863, 3 тома; види: Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља, Г СУД 3, Бгд, 1880, стр.43 - 45). види: Митар Пешикан: Ономатолошки прилози, IV, САНУ, Београд 1983, стр.76-79; види: С.Пулаху, Навед. дефтер (Нахија Комнин - Будимља у Полимљу), стр.238-259 Павле Ивић: Реферат о зетско-хумско-рашким именима, V скуп одјељења језика и књижевности, П.октобра, 1983 види: Т.Маретић (обрада) - Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб, Дио XII, 1952, 916-917; М.Остојић: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, Ономастица Југославица, 10, ЈАЗУ, Загреб, 1982, стр.169-170 Радослав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, ЦАНУ, Титоград, 1978, 124; Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр.8; види: Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, стр.450; види: Вл.Скарић: Постанак крсног имена, Гласник земаљског музеја XXXII, Сарајево, 1920 види: К.Јиречек: Историја Срба, књ.1, стр.102; види: Јосип Хамм: Старославенска граматика, Згб, 1974, стр.46.
-
422
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Поред ове „црквине“ постоје „црквине“ насред села, на Ораову и Граду (Градац: Градина). Град је, у ствари, утврђење, тврђава, замк. Стваран је, прије свега за војнике („војно“: „вбјни“ - војни+цка = Војницка. Градац је, у ствари, „војница" гдје спремају војници (војник, војеник, вбјин, вбјино, војно) за вбјиште одакле треба војштити или војникбвати9. Топонима типа Градац (Граце) налазимо читавом долином Лима (Градац - Будимља; Градац - Војницка; Град (Граце) - Божиће, Град (Граце) - Кути (Зла Ријека); Градац - Лијева Ријека (Лопате); Градишница (Град+ишник: Крај+ишник; Војница: Градишница), Градине - Дапсиће; Градиштица - Петњик101. На немањићко доба упућује топоним Соко. Топоним долази од именице „соколар“, који је у средњем вијеку имао значајну улогу у „владуштим“ круговима војно-сељачке власти. Топоними овог типа се налазе Соко - Перућица (Зла Ријека: Добра Ријека), Соко - Лужац (Беране), Соко: Соколовина (Зла Ријека - Поде); Соко: Соколова Страна - Војницка. У близини Соколове Стране је и Бован (кумир) или Бованиште (идолиште). Соко је, у ствари, мјесто неког феудалног утврђења. У санскритском соко је „цакма“, литвански - ,,sakalas“, гот. - ,,saihzan“, nvwem.“sehen“ < ие „сељу“. „Соколар“ као дворска част у српскохрватском и старосрпском је настала према франачком и византијском узору (,,iepanarios“ > старосрпско „ђерекар“п. Војник је, уједно, и сељак. То је углавном Себар (меропх, отрок). Сељаци, односно ратари, славе Марковдан. То је ратарска или орачка завјетина. Обично, за вријеме те завјетине, износе се „крсти“. „Крсте“, најсигурније, праве од лијеске. Литије иду од њиве до њиве, од воћњака до воћњака, од поља до поља. Свуда „забадају“ кртове (,,крсте“). Има случајева да се крсти обијеле, да добију свјетлосну или бјеличасту боју (За+б л - био+р = Биор). Овдје су, једном, рађале јабуке. Према том закршћеном воћњаку настао је топоним Јабука. У топониму Биор десиле су се ове језичке промјене: ,јат“ испред „л“ које је прешло у о, прелазило је у - и. Тако је „Бјел“ прешло у „био“ (Био: Био+р = Биор). Изнад топонима Јабука (Јабуке) су ливаде. Оне се зову Биор. У сваком случају, омање насеље, обиљежавало је или „обијелило“ своје дјелове „крстом“ или „граном“, „коцем“ и 9
10 11
Речник српскохрватскога језика, Нови Сад - Згб, 1967, стр.549; Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб, 1973 (,,војница“), стр.612; види: Речник схј НС - Згб, 1967, стр.411-413, 557 (град) Др РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1930 Петар Скок: ЕРСХЈ, ЈАЗУ, Згб, књ.трећа, 1973, стр.ЗОЗ -
423
-
Милош Осшојић
слично. У тумачењу овог топонима ослањамо се на „бјел“ или „био“ („бијел“).12 Аљски поток (в.Аље - Коњухе) може се тумачити двојако. Прво, аљидати значи лутати, тумарати, ићи незнано, не знајући куда. То се, свакако, односи на незадовољне меропхе или отроке. Друго, меропх или отрок је „аљкав“: неуредан, немаран, рђаво спремљен. Сваки од њих је „аљкавац“, јер зна „радити аљкаво“. Ова „аљкавост“ је особина Срба (Словена).13 Изнад Аљског Потока, који припада становницима (Аље: Аљски) су топоними Полице, Платије, Зла Греда (греда: бован), Вукова Осоја и Пуљевац, који се пружају до под Турију. Пуљевац долази од „буљити“, „буљав“, „буљоок“, „буљокаст“, „пуљити“. У питању је свакако, нека „осматрачница“, која надгледује, која зна да „огули“ или „опљачка“.14 Изнад Војнице налази се ороним Турија. Именица „тур“ је ие поријекла и у балтословенском, свесловенском и прасловенском значи именицу „бик“. У Васојевићима постоје имена Турјак (Тур+јак - Турјак (ороним), Турија (Тур+ија - Турија (ороним) и Турјачко Поље (Тур+јак - Турјак: Тур+јачко - Турјачко). Овај ороним се запажа у Западној Украјини. Кад су Срби, основни етноним Словена, кренули на Балкан они су, поред вјере, језика и других народних одредница, са собом, као животиње за вучу, довели и „бикове“ („тур“: ,,бизон“). Долазак „тура“ запажен је у Словенији (Турјак: Трјак), у Хрватској Турово поље (1334 ,,de Cambo Turovo“, а 1368 ,,de Turieva pola“ = Туропоље. У Србији, у доба Уроша Немањића, био је познат „тур“ (,,бик“). Од тог доба ријеч је ишчезавала јер је нестајало са поља и планина те давне животиње. Назив је остатак из словенске митологије и везан је за божићне дане (Напомена: Во се уводи у кућу, ставља му се хљеб на рог, посебно се обожавао, па чак називао и „Радован“. Он честита Божић (бик-во) је полажајник или полаженик. „Тур“ (=биво = во) у лит. је ,,tauras“, у грчком ,,tauros“, у латинском ,,taurus“, у галском ,,tavros“, у нвњемачком, итд. Коријен теу и тоу заступљен је и у славинама. Упоређује се трачким ,,bizon“, сирјенским ,,vol“ (во), вотјачким ,,val“ (коњ), чувашким ,,vylix“, черемиским ,,volik“, прасловенско „говедо“. Иначе, во (тур: бизон) је прасловенска иновација. 12 13 14
Речник СХЈ, НС-Згб, 1967, стр.173, 177 види: Речник српскохрватскога књижевног језика, Матица Српска - Матица Хрватска, Нови Сад - Загреб, 1967, стр.72 Т.Маретић (обрада): Рјечник хрват.или срп.језика, XII, Згб, 1952, стр.650
-
424
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Топоними типа Турјак - Турија - Турјачко поље нијесу ништа друго него Волујак - Вилујара - Волопашица (=Турјачко поље), или Волушница (Гусиње - Вусање). Ваља вршити вриједна поређења код многих истраживача15. Битка на Лиму, коју региструју Поп Дукљанин и К.Јиречек, десила се у мјесту Љуте. Не потиче назив од Љуца, из Селце, како истиче др РЈ Вешовић, него од ,јад“, не треба искључити ни „љут“, „хрид“, „литица“, „лит“16. Становници насеља Љуте селили су се у два правца - једни пут Србије (Љутице - „окружије“ ужичко), а други пут Црмнице (Љу(т)ца, Глухи Дол1718). У Војницки (Виницкој) др РЈ Вешовићу је „измакао“ топоним Оташев Лаз (Оташев под). Оба топонима упућују на Оташа Лалића (Дабетића). Радоња Дабетић, звани Лала („Стриц“: ,,Стрико“) имао је седам синова: Вукајла, Вукашина, Река, Оташа, Обрада, Веља и Вуја (напомена: Име Вујо протеже се од давине с паса на пас пр.М.О.). Од Вукајла су Остоја (1783 - 1888). Родослов би, према Остојиним „читуљама“, ишао овако: Остоја - Вукајло (Вука - Вуко Вукајло, који је објешен у Гусињу 1796.године, јер је „турио“ пушку на Ђулбега на Ћемовском пољу приликом напада на Крусе). Даљи пасови иду овим редом: Радоња (,,Лала“) - Манојло - Стањ (Станиша) - Оташ, кнез и хајдук (Браћа Оташева: Станоје, кнез (издат од кнеза Ивањиша, Ровца - в.Пјесма „Станојева Стана“) - Руслан (војвода 1658), отац „Селака војводе“ (посјечен 1692 у Скадру. Право му је име Никола-Коле). Затим пасови теку узлазно овим редом: Никола, војвода (учесник на познатом Кучком договору 1614) - Оташ Марко - Вујо (Вујица) - Рајич, итд.) Потврде су следеће1 . 15
16
17
18
Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.128, 157, итд.; види: Петар Скок: ЕРСХЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.524, 610; види: Рјечник хрватскога или српскога језика, Југословенска Академија знаности и умјетности, дио XII (Обрада - Т.Маретић), у Загребу, 1952, стр.931, под Р (,,Радован“); види: Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970, под „Р“ (,,Радован“) види: Ђ.Даничић: Коријени, 18, Рјечник загребачке Академије, 330 види: Др Јован Ердељановић (Љу(т)ца у Глухом Долу, Црмница), Стара Црна Гора, Бгд, 1978, 257 упореди: Јован Гавриловић: Рјечник, у Биограду, 1846 види: Нав.дјело, САНУ, Бгд, 94, 99; види: Ердељановић: Нав.дјело, стр.257 Вук Ст.Караџић, књ.1У, Народне пјесме, стр.19 - 23; испореди: Пјеванија од Чубра Чоиковића, Лајпциг, 1837, стр.19; П.П.Његош: Огледало Србско, стр.489;
-
425
-
Милош Осшојић
U ovaj istorijski dodatak navodimo antroponime iz 1485 (Fshati Vojnicka, hassi i te siperpermendurit) Dobravoca, i biri Bozhiqit, Pop Stepani, Radici, i biri i Strasnes, Bozhidar Radivoi, Dancul Radona, Novak Stepani, Vuku i biri i Stojes, Vucrini, i biri Dimitrit, Ivani, i biri i Vukashinit, Radosavi, i biri i Radicit, Vuku, i biri i tij, Slaku, i biri i tij, Vladisavi, i vellai i tij, Gjorgji, i biri Stepanit, Dabko, i vellai i tij, Radosa Vukosha, Vuksani, i biri Radosalit, Zhivko, i biri Rajkos, Radici, i vellai i tij, Radosavi i biri i Bogosalit. Pod brojem 244: Radonja, i vellai i tij, Nenada Siromah, Vukota, i biri Stepanit, Vuku, i biri i Rades, Vukashini, i biri i Bojkos, Stepani, i biri Bogdanit, Vukosavi, i biri Vladisalit, Radovaci i biri i Pokrajces, Radici, i biri i tij veja Visha, e veja Radosava Bozhidari, i biri i Milovanit, Melku, i biri i Radashinit, Radonja, i biri i Miloficit, Bartul Prishlici, Milashini, i vellai i tij, Vodojini, i biri i Bojcinit, Vuku, i vellai i stepanit, Petri, i biri i Radicit, Marko, i vellai i tij, Milovani, i vellai i tij, e veja Vukosava, Oliviri, i biri i Petrit, Radici, i biri i Radashinit, Vuku, i biri i Miloficit19. Vojnicka je starije naselje. Ona je vojno-seljačko selo, koje je, kao i druga naselj a na Limu, davala veoma veliku ,,ispendžu“ u početku turskoga doba.
19
испореди: Старине књ.ХН (Relatione et descriptione del Sangiacato di Scutari, стр.108; П.Ровински, I, стр.809). Напомена: Др Ј.Ердељановић: Стара Црна Гора, у Лимњанима (Црмница), Бгд, 1978, стр.786 (регистар) О П И СУЈЕ ВУЈА РАЈИ ЧЕВА, Јована Вујовог, Марка (Вујовића) и Вука Маркова, који су, у низу „спахија“ (,,кнезова“) били „знатнијег рода“. Тим Вујовићима припадају Лалићи у Лимњанима (Црмница) и дио су братства Вујовића (Др Ј.Ердељановић: Стара Црна Гора, Бгд, 1978, стр.74,7 5,78,201). Очигледно је да је један дио Лалића („Вујовића“ од Вучитрна, преко долине Лима и Братоножића стигао у Црмницу и играо важну улогу у животу Црне Горе („спахије“: ,,кнезови“). Има и о томе историјска потврда (К.Јиречек: Историја Срба, II, 191; в.Ровински: Черногорија, L, 788). Selmani Pulaha: ,,Le cadastre d Гап 1485 du Sandjak de Shkoder, II, Academie des sciences de la R.P.d' Albanie, Institut dhistire, Tirana, 1974, 78 -
426
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б
уче
Н
а лијевој обали Лима, између топонима „Печца“ и „Војнице“, топоним Буче, иако мјесна приповиједања га доводе у новије вријеме, он је веома стар. На ту „старину“ упућују микротопоними који, својом историјском суштином, припадају ранијим вјековима: преднемањићком (жупанском) и немањићком времену. Преднемањићком времену припада топоним Крстац и он се јавља на међи паганског и хришћанског времена. На Крстацу је био прасловенски (српски) кумир или идол. Идол је могао бити „грана“, „бован“, „греда“, „Стуб“. Отуда се може закључити да су прави и првобитни Срби знали за „идоле“. Оваквих топонима има у Краљима, Петњику, на Смиљевици, у предјелу Гребен - Липовица, итд. У Бучу, поред поменутог микротопонима, јављају се топоними друге епохе, епохе Немањића. То су Градац и Соко. Град је, свакако, донесена ријеч из предкарпатске „родине“, а Соко је творевина обичајног и правног живота Срба (Соколар: Соко). Овај топоним није усамљен: јавља се у Злој Ријеци (Соко) и он, историјски упућује, на Смиља Дабетића, а нешто раније (1285-1215) на соколара Љиљана („Љиљан“: ,,гороцвијет“). Карактеристична је и „Соколовина“, недалеко од ушћа Зле Ријеке у Лим и Граца (Градца - Божиће), гдје су некадашњи Баљице (љ>ј), односно Бајице обитавале и селиле низ Лим до Дрине и источне Босне (Соколовићи). Шта треба, у овом случају, имати у виду кад се објашњава топоним Буче. Топоним Камиловице упућују на калуђере, који су носили „камилавке“ и радили на неком омањем насељу или пољанчету. Други топоним: Гребнице, упућују на „греб“ (По-греб: Гроб). Сличног етимолошког поријекла је, у Хрватској, и Загреб... Топоним Бањевац, кад је у питању „бучје“, које је имало „пањ“ као кумир, сугласник „Б“ прелазио је у свој парњак „П“. Према томе, кад се ово има на уму, нипошто није у питању некакав -
427
-
Милоис Ocuiojuh
„бан“. Такво мишљење је плод лингвистичког незнања. У том „бучју“ живиоје старији српски елеменат и онје, овдје-ондје, оставио своје културне трагове живота. Идол је (12-14 вијек) сматран као и човјек. Отуда од 12-14 вијека „ев“, који је посесивног карактера. Топоним „Паклена“ (пакао:паклен) има преднемањићке одреднице које су, свакако, ослоњене на „огњевитост“ (бор, смолу, паљевину, односно крчевину, гаревину). Карактеристично је истаћи да су Стрмоглавице мјеста одакле се стрмоглављало у средњем вијеку. То стрмоглављавање обављали су особити „одреди“, који су се звале „губе“. Испенџа 1485.године изгледа овако: давато је 15. товара пшенице, 10 товара ражи, 5 товара трица од ражи и јечма, три товара проса. Порез је дават на кошнице, млин, лан, сијено и дрва. Углавном, трећина је бивала доста велика1. У Бучу развило се доста старије презиме Рабљени. То су Делевићи (и Цемовићи), Јоксимовићи, Мићовићи, Бојичићи, Малишићи. Најистакнутије личности ове гране Миомановића су Панто Цемов (1876-77) и Радуле Јоксимовић, један од првих капетана у доба књаза Данила. О њему се говорило: „Мала печа, али огњевита“. О Рабљенима, у селу Бучу, односно о презимену у васојевићкој нахији, писано је у многим литературама.2 У овом свијетлу ваља посматрати топонимију села Буче. Napomena: Antroponimi iz Skadarskog deftera 1485: Bogdan Radosalih, Vukota njegov sin, Radoslav, sin Novaka, Vukašin, njegov sin, Božidar Radonja, Vukač, njegov brat, Novko, sin Nokačev, Vukač siromah, Radosna Radič, Đuro, brat Oliveverov, Dmitar, sin Miladinov, Đurađ prešlac, Kraguj Dobrašin, Vukosav Dobrašin, Radič, sin Vukov, Radič Novak, Radoslav prešlac, Udovica Prepja, Radonja, brat Radosavov, Božidar, njegov sin, Radosav, sin Božidarov, Vukašin Radič, Vukota, njegov sin, Vuk, sin Radakov, Radmio, sin Božidarov, Todor, sin Radovičev, Radosav Rajkov, Vučerin, sin Radosne, Ivan, sin Radošinov, Branko, brat Vukov, Radosav Radosna, Vuk, sin Dobrašinov, RAdosav, sin Vukov, Milad, sin Pribošev, Nikola Stoja, Udovica Todora, Stepan, sin Miladinov.
1 2
Selami Pulaha: L e cadastre de lan 1485, du Sandjak de Shoder, II, Academie des sciences de la R.P.d'Albanie, Institut dhistorie, Tirana, 1974, 244, 246 Етног.зборник, 5, 537; види: Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, дио XII, Згб, 1958, стр.836; види: Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.231.
-
428
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
УБНИЦЕ
Г Ш убнице су старије насеље на територији Васојевића. Основна ^ ^ р и је ч , односно коријен, јесте „луб“. Суфикс ове помјесне имеу ™нице јесте „ница“. Сличан суфикс, свакако, запажамо у многобројним ријечима српског језика. То су, на примјер, судница, подница, зобница, итд. Лубнице, у географском смислу, су планинско село племена Васојевића. О томе свједочи податак из 1829.године. Наиме, у Васојевићком закону, донесеном на Краштици 1829.године, који је произашао из ранијих племенских или обичајних норми, Васојевићи се простиру од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до цркве Брезојевице, која, дакако, има своју јуриздикцију над читавим простором Плава и Гусиња и Беса наврх Проклетија. У ужем географском смислу, Лубнице су између Лучила, Јеловице, Бистрице, Братоњина врха, Крстаца, Појатишта, Орјих крша и хидронима Гуњаре и Суводола. Срби, најстарији словенски народ, кретао се из више праваца на Балкану. Именица „луб“ упућује на могуће правце сеобе Срба. Западно од Буга, гдје Трубачов находи Србе, постоје Лублин, Лубартоњ, Поље луб, а нешто јужније од Лубина, на изворишном дијелу Сана, јавља се Лубацзов (цз=ц). Овај топоним, чији је коријен луб, постоји и сјеверно од Краслава. То су Лубанас и Лубана. Топоним се помиче западно од Висле. Тако се јавља сјеверно од извора Висле Лублиние, а на Одри, односно у Ниси Лужичкој, Лубањ. Ваља напоменути да се између Лублина (Пољска) и Лубартова (Пољска - Висла) налази и топоним КУРОВ (Куроњ). Зашто? - То ће показати каснија анализа кад се буде говорило о Лубницама и Курикућама. Овај топоним, на Балкану, креће се према Хрватској, Србији, Македонији, Босни, Херцеговини и Црној Гори. У Хрватској постоје два топонима са основом „луб“. То су Лубена (Врховец) и -
429
-
Милош Осшојић
Лубарска (Ријека - Јелење). У Србији, код Зајечара, јавља се Лубница, у Македонији опет Лубница (Радовиш - Конче), у Босни је Луб(ово), општина Шипово. У Црној Гори, поред Лубово (Даниловград), јавља се Лубница на територији Васојевића. Шта показује овај топоним? Ако се пажљиво посматрају топоними, запазиће се, на основу археолошке литературе, да су се Срби (Сораби - Сурби) кретали са Буга и Висле према Одри, Дњестру и Дњепру, као и према југу: Србији, Хрватској, Македонији, Босни и Црној Гори (Лиму и Зети). У овом случају присутна је првобитна српска грађевинска култура, која има своју лексичку давнину. У историјском погледу Лубнице, слично осталим мјестима у долини Лима, припадали су Трансмонтани, Загорју, Серблији или Србији, жупи Будимља, а потом Деспотовини. У доба Турака, појавом санџак-бегова, односно санџаката, Лубнице припадају првобитно Скадарском санџакату. Године 1485 помиње се Лубница. Она има 10 домова, седам бећараи двије удовице. Плаћа 966.акчи. Кад сепође аналогним путем, користећи се подацима из дечанског метоха, свака кућа је тада имала од 15 - 25. чланова, што значи да је број људи, укључујући ту бећаре и погинуле, био доста велик. Године 1582. насеље Лубница има 37 кућа. Име овог топонима присутно је и у Шудиковском Поменику. Село се, према Поменику, зове Лубниц („ЛубницвД. Основни или полазни мотив за објашњење топонима Лубнице јесу Појатишта и Затрље. Зашто? - Трла је појата, а појата је дашчара, плетара, зграда за чељад и стоку. Ове именице означавају куће и могу бити колибе, конаци, брвнаре, брвњаче, плотаре, плетаре, плетере, гладе, шумњаче, плужине, превијаче, савијаче, саврдаке, нагони, огњарице, трнице, поземљуше, приземљуше, потлеушице, страћеви, бурдељи, слонови, кућери, кровињаре, уџерице, дубирози, стаје, кошаре и слично. Како лингвистички подаци потврђују „луба, лубница, лубњача је мала кућа, обично брвнара или од плота покривена лубом, кором четинара, који се скида с јелових стабала или трупаца“. Наши ранији истраживачи као што су Богдан Лалевић и Михаило Протић су сматрали да је кора од јеле луб, која се дрла или гулила за кров. Вук Стефановић Караџић објашњава да је „лубњача“ кућа покривена „лубом“. У Рјечнику Матице Српске - Матице Хрватске, Књ.трећа, Нови Сад - Загреб, 1969.године се објашњава да је „луб спољашњи, вањски слој коре дрвета - одлупљена, одваљена кора дрвета“. Постоје, наиме, изрази: луб од бора, кровина, колиба покривена кровином или лубом... Узгред напомињемо још један податак који налазимо код В.Караџића: „Андрију Јокића, у Врбици, у колиби лубњачи, уби Милутин Гарашанин. Дакле, „љубњача“ или -
430
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
„лубница“ је „колиба“. Наше Лубнице су село које је било покривено „лубом“. Шта показују микротопоними села Лубнице? - Они су, дакако, различити по времену настанка. „Лубница“ је најстарији топоним. Он је донесен из прадомовине и на горњем току Лима, у садашњим Васојевићима, могао је настати од VII - XI вијека. карактеристични су топоними Крстац, Стубице, Села, Пружиловци, Туије, Руда, Рудишта, Баћина лука, Пиров лаз, Камењача, Самоград, Гомиле, Гомилњаче, Главица и слично. Тамо гдје је некад Србин, паган по вјери, имао идол (соху), тамо се за вријеме примања хришћанства поставио крст. Сваки Крстац је везан у долини Лима за идол (соху). Тако је Крстац веома стар и настао је између IX и XII вијека. Посебни топоним, који је лингвистички и историјски важан, јесу Села. „Село“ је „кућа“. Овај облик јавља се у 14.вијеку и значи „насеље“. Тако микротопонима „Села“, што значи да је у питању, не „село“, него „села“, односно куће, везује се за 14.вијек. Микротопоним је податак о старини села и у томе је он вриједан. Сваки топоним има своје објашњење. Топоним Петронијевиће њиве упућују на Петронијевиће, огранак Шћекића, који славе свету Петку, чији мит се јавља тек у М.вијеку. Постоје значајни датуми за историју о светој Петки. Она је рођена 944.године (X вијек). Умрла је 1012.године. Њен живот је везан за Тракију, Цариград, Трансјорданску пустињу. Њено памћење је везано за рушење хришћанске светиње у Палестини за вријеме багдадског калифа Ил-Хакима (1009-год.), а послије „упокојавања“, послије „Велике шизме“, крсташких похода и Савиних посјета цариградским светињама, године 1238. извршен је пренос њених моштију у Трново. Бугарски монах Евтимије године 1380. пише Житије Свете Петке, а 1398, послије пада Видина, мошти светитељке се налазе на Видину, затим у Крушевцу, а потом 1405. преносе се у Београд.Године 1521, послије пада Београда, мошти се преносе у султанов двор у Цариград. Године 1522. извршен је пренос моштију Свете Петке из султановог двора у Саборну цркву у Цариграду. Кости „светитељке“ не мирују. Године 1643. мошти се преносе из Цариграда у Јаш у Румунију. Бројне су цркве Свете Петке. Има их у Србији 43, у Црној Гори 1 (Пљевља), у Босни 5, у Славонији 16, у Далмацији 5, у Мађарској 2. Углавном, постоје 74.цркве посвећене Светој Петки, које су под јуриздикцијом Православне Патријаршије. Онамо гдје се гаси светоилијска врућина, гдје се она смањује и гаси, почиње њена „слава“. Од тог времена Петронијевићи, односно Шћекићи, који су од Свете Петке, наслијеђивали „боговидљивост“, што је карактеристично за Старца Стања, Шћекићи и слични родови њима: централни, побочни или пак „при-431
-
Милош Осшојић
својци“ славе Свету петку. Тај елеменат, захваљујући топониму Петронијевићеве њиве, нас упућује у старину и констатацију да је ова слава могла бити у Горњим Селима, односно Лубници, тек послије 1643.године, тј. настала је током друге половине 17.вијека. Топономастика Лубнице је, углавном, сведена на обавјештајне податке. Појединачне анализе су избјегнуте и оне имају историјску и лингвистичку вриједност. Оне ће бити заступљене у књизи „Васојевићи у свијетлу ономастике“.
-
432
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П
раћ евац
раћевац је старије средњовјековно насеље. Коријен или основа топонима је глагол „пратити“. Кад се од итеративног глагола узме презетска основа, добиће се, послије одбијања наставка ш у другом лицу сингулара, инфинитивна основа „прати“. Даљ процес иде овим слиједом: прати - пратј - праћ, гдје је дошло до јотовања - тј које је дало - ћ. У периоду од XII - XIV вијека, појавом посесивних наставака - ев и - ов, а потом додавањем суфикса - ац, добивен је садашњи облик Праћевац. Праћевац, у географском смислу, налази се на простору Г орњих села. Оно је почетно насеље ове планинске регије. Ближе речено, Праћевац је између два хидронима: један је Бистрица - други је Басташица. Први је донесен из предбалканске прадомовине, односно закарпатске отаџбине, а други је настао на Балкану у доба доста развијеног српског средњевјековног феудализма. Основа ових хидронима је „бистр“ и „бастах“. Праћевац, у историјском погледу, је територија некадашње Трансмонтане, српског Загорја, Рашке, некрштене Серблије (Србије), немањићке жупе Будимља, Деспотовине, а потом село Скадарског санџаката. Распадањем жупе, Деспотовине, а потом и Скадарског санџаката, Праћевац, према обичајном праву племена Васојевића, припада племенској територији или орониму Васојевићи. Васојевићи се, у лингвистичком и етничком смислу, поред тога што су ороним, јављају напоредо и као етникум или етник. Ономастика села Праћевац је веома богата и историјски објашњива. Она даје пуни преглед историјског развоја. Један дио ономастичке лексике односи се на преджупанску епоху или на епоху раног феудализма. Други пак је везан за доба развијеног феудализма. Трећи слој лексике настао је од XV-XX вијека. Углавном, то су три важне потврде о животу овог насеља.
П
-
433-
Милош Осшојић
Топоним, односно микротопоним Мацурски пут, упућује на Мацуре. Др Владимир Ћоровић помишља да је име везано за неко племе из области Мазура. Лубор Нидерле, познати чешки археолог и етнолог, у дјелу „Словенске старине“, налази у X вијеку Мазове између Буга, Висланаца, Пољана и Волињана. Данас, на доњем току Висле, је Мазурија или Мацурија. У ранијим документима - з се писало као - ц. О томе има података у историјографији. Др Јован Ердељановић, у својим истраживањима у Братоножићима, налази топониме који се односе на Мацуре. Сличне топониме запажамо и у истраживањима др РАдослава Ј.Вешовића. Презиме Мацуре траје до данас. Исти етникум, који је познат у литератури, слави светог Аранђела Михаила као и племе Васојевићи, што значи да су Мацуре примили хришћанство кад Васојевићи. Духовни вођ, Аранђел Михаило, представник религијске заједнице, настао је на прелазу паганског националног божанства у хришћанског свеца или анђела. Мацуре, у овом погледу, сродне су са Васојевићима. Отуда и Мацурски пут на територији племена Васојевића. Други слој топонима су Праћевац, Краљев поток, Краљева лазина, Соко, Страже, Куцина гора, Ковачица, Коњско, Кобилин до, Нукова лазина, ЈЈучила и Мртвила. Кад се изврши ономастичка анализа, кад се пође од етимологогије (лингвистике), историје и етнологије, запазиће се да су поменути топоними једини археолошки подаци за објашњење друштвеног живота. Коријен сваког топонима, уз помоћ синонима, даће први ослонац овој лингвистичкој студији. __ Праћевац долази од ријечи „пратн»а“ или од глагола „пратити“. Зашто се полази од глагола „пратити“? Одговор је јасан: у близини Праћевца је топоним (ороним) Коњско, а потом и микротопоним Кобилин до. У средњем вијеку, за пренос робе, односно товара од Приморја ка Србији и Босни и обратно, коњи су били гајени у ергелама. У Коњусима је била једна ергела. Непосредно уз Коњухе је Товарница, што значи да су се ту смјењивали уморни или узнурени коњи и да су ту товарили одморни и јаки коњи до наредног „лучила“. Те караване пратиле су или чувале страже. Отуд у Праћевцу топоним Стража. Онамо пак гдје су се издвајали уморни коњи, гдје су се „лучили“, настао је временом, по сјећању, топоним Лучила, а гдје су се могли видјети уморни, умртвљени, мршави коњи, настао је топоним Мртвила. Међутим, гдје је било неког „нукања“, „наговарања“ и слично, настао је топоним Нукова лазина. У Праћевцу, који је предмет ове емисије, карактеристичнија су два вида топонима који говоре о социјалном статусу „поносника“ („преносника“, „кираџија“, ,,бастаха“) и „владоуштих“: властеле и -
434
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
слично. Топоним Кржуље упућује „крљаве“ преноснике. Они су, ослоњени на синонимику, још и ово: неразвијени, смежурави, богаљасти, мали и биједни. Кржљав у језицима значи ово: у македонском је кржљав - „спечен“, у словеначком - „заостал“ (,,кржљав“), у руском - „чахлиј“ и „хилиј“, у француском - атропхие (атропхие'цхетиф), у немачком - веркуммерт (,,веркруппеет“), у италијанском - атрофицо (имбоззацхито), у енглеском - црипплед (стунтед, дњарфед). Други топоним, који је супротан првом, јесте Дебељак, који упућује на неиспошћене људе. То су дебељаци. Они се, у народном говору, а нарочито у Васојевићима, зову овако: дебељко, дебељушко, дежмек, рмпалија, дуцко, ождрмак, огумак, крдељак, шишко, трбоња, куљаш, куљавац, кулеша, орубак, трап. У словенским језицима „дебељко“ је „шишко“ (македонски језик), „ебелух“ (словеначки језик), „толстјак“ (руски језик). У говору Васојевића „шишко“ (шишко: Шишка) је мушко, дебело, затупасто чељаде, а „трап“ је, опет у истом говору, а нарочито у говору сељака на линији Злоречица - Липовица, трапаво, старије дебело лице, незграпно, које се тешко креће. Углавном, Дебељак упућује на угојне, гојазне, гојне, претиле, тусте, пуне, опуне, пуначне, ужирене, обле, округле, збојите, здепасте, шишкаве, дежмекасте, задригле, буцмасте, крутељасте, крндељасте, задружне (од два узајамио тијело), набијене, трнтаве, тртасте, дућкасте, дундасте, меснате, позамашне, ступасте, дебељушасте, итд. У питању су, дакако, двије класе: једни су властела - други себри: меропси, отроци, парици. Топоними Краљев поток, Краљева лазина, Соко и Куцина гора упућују на лов. Страже, односно меропси, чували су краљеве соколове. Поред њих су били и „псари“. Они су у шуми, уз потоке, увале и осоје ловили. Куцина гора долази од апелативне именице пас. Чувари паса су „пасари“. У говору Васојевића, односно у синонимици овог племена, запажају се ријечи пас, псина, кучак, куцков, кучка, куја, куца, кула, куља, псето, штене, куче, псић, вашка, кер, керуша, вашка, огар, вучјак, итд. Према изложеном, Куцина гора је везана за крдо „паса“, који су могли бити вучјаци, јазавичари, лисичари, птичари, итд. Оваква крда користили су имућни: они су били властела жупани, властелинчићи, баштинци, пронијари. Остали, меропси и други, дужни су били да се држе „приселице“ (,,пратње“) и „градобљуденија“ (,,стражење“). Тако су настали, као сјећање на лов, топоними Краљев поток и Краљева лазина. У Праћевцу, поред објашњених микротопонима и хидронима, има и топоним Кућишта и Ковачница. Првобитно, село је вас, односно село је, у XIV вијеку, кућа. Дакле, кућаје село, а кућишта су села. Како је у питању пренос товара, односно робе, како је коње ва-435
-
Милош Осшојић
љало отпремити, у селу, односно насељу, које се држи приселице бљуденија, постојала је ковачница. Отуда топоним Ковачница, јер ковачи су били занатлије на посједима или насељима феудалаца. Праћевац није само пратио товаре на даљи пут, стражио, обављао лов или помагао у лову. Праћевац је имао и помања мјеста за узгој коза, јарчева, овнова и оваца. Прканац, топоним у Праћевцу, упућује на ријеч „прч“, која је постала од „прк“, што значи да се у овом простору налазило стадо за оплођавање, гдје је, могуће, било и одабраних празева. Праз и прч (прк) су у једном етимолошком контексту. Током XV вијека, године 1485., Праћевац има, према тумачењима историчара, 8.домова, 2.бећара и 1.удову. Једанаест кућа плаћају акчу. Она износи 862.акче. Нешто касније, године 1582/83, Праћевац има 12 кућа. Вјероватно су куће биле задружне. Имале су своје воденице. Отуда топоним Вођенички луг. Праћевац има и старо гробље, двије црквине и улицу. Ктетици објашњавају да су имена људи бивала: Раич (Раичев до), Радун (Радунова вода), Радован (Радованов луг). Праћевац је старије насеље. Оно је обављало обавезе „приселице“. „Приселица“ је „пратња“ или пак „стража“. Она је чувала друмове: караване, путнике. Тако је Праћевац добио име.
-
436
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б
астлхе
Б
астахе су васојевићко планинско насеље у долини Лима. Има два облика: Бастахе и Бастаси - први је настао од XII - XIV вијека, а други од XIV - XVII. Двојаки облик је резултат словенске двојине. Двојаки облици насеобина у Васојевићима присутни су у ономастици. То су Коњуе (Коњухе) - Коњуси, Божиће - Божићи, Цецуне - Цецуни, Бастахе - Бастаси. О овој појави у словенским језицима писао је и Александар Белић. Бастахе или Бастаси, у географском погледу, налазе се између три горњосељска топонима: Праћевца, Лубница и Главаца. Основни микротопоними ове насеобине су Бастахе, Селишта, Враћевине, Котлишта, Палеж, Мрдаљевине, Дубраве, Братоњин врх, Ваћевине, Мацурски пут. Микротопонимија није богата: има око тридесет топонима у Бастасима - настанак истих је веома различит. Бастахе или Бастаси, у историјском погледу, са становишта територије, немају нешто посебно од осталих горњосељских насеобина. Они припадају територији Васојевића. Та територија је историјска и потврђена је обичајним правом Племена. Ономастички подаци упућују на доста велику старину. Те елементе користимо у овој емисији. Најстарији топоним у овом насељу јесте Мацурски пут. Назив Мацурски пут настао је у периоду од 586 - 1054.године. Он упућује на Мазове и на Мазурију (Мацурију). Мазови, како је Нидерле утврдио, налазе се између Буга и извора Висле, односно између Вољињана и западних Пољана. Мазовија (пољско - Мазоњсзе) је покрајина у Пољској, гдје је и Варшава. Мазур је, историјски и језички утврђено, Пољак из Мазовије. У говору се може чути: Машурија, Мажурија, Мачурија, Маџурија, а сугласници ш, ж, ч, џ изговарају се као с, ж, ц, џ па се чујало Масури, Мажури, Мацури, Маџури. Коријен - маџ налазимо у топониму Маџгаљевине и у етникум Маџгаљ -
437
-
Милош Осшојић
(читај - џ као дз < д'з'<дз). Овом третману ваља додати и Мезгаље у Шекулару. Почетни мотив за објашњење топонима Бастахе или Бастаси је апелативна именица бастах. Шта је „бастах"? „Бастах“ је „бреме“ или „терет“. У једном породичном љетопису, насталом у долини Лима, односно у подгорју Комова пише да је бастах настало од грчке ријечи бастагма. „Бастагма“ је, према Клаићу слуга или носач. Др.Радослав Ј.Вешовић тумачи да је „бастах“ кириџија или преносник. Слична тумачења се даду запазити у стручним публикацијама ЈАЗУ (Наш језик). „Кириџије“ или „кираџије“, односно „кираши“, преносили су робу од Зете у Рашку или од Зете у Босну. Бастаси су се, углавном, кретали од Далмације ка Зети, Босни и Рашкој. У италијанском језику „бастагио" је „бастаж“, односно „бастах“. Бастаси су, у топономастици, оставили доста трагова. У Црној Гори: Бастахе - Беране, Бастаси - Никшић, у Босни се Бастаси јављају код Бања Луке, Босанског Грахова, Дрвара и Фоче, а Бастаји код Скендер Вакуфа. Облик Бастав, што значи Бастаф или Бастах (фрба: врба, крух: крув), јавља се и у Осечини (Коморић), Србија. Средњовјековног поријекла, сем топонима Бастахе, су Враћевине, Мрдаљевине, Котлишта. Враћевине упућују на повртање или враћање. Меропси, одбјегли од властелина, враћали су се опет на имања (и послове) свога господара. Мрдаљевине, опет, упућују на кретање или пак на покретање, а Котлишта на „котлуше“, односно земљано посуђе, које се однекуд доносило или пак продавало. Котлуша у руском језику је „котјол“, у македонском - „грнец“, а у словеначком значи „лончена посода“. Уз овај микротопоним ваља објаснити и Палеж. Меропси, отроси или парици, у сваком случају насељени „бастаси“: поносници или стражари који чувају робу, дају теретне или јахаће коње на друму, знали су из незадовољства палити имовину феудалца. Та мјеста се, обично, зову Палеж или Палић. Један је Палеж у Горњим селима, а други је пак у Улотини (Полимље). Тамо гдје су хватани одбјегли: себри - меропси или отроци, та мјеста су, од хватати названа Ваћевине. Бастаси су, заиста, били „село“. Колико је оно постојало, не може се ономастички доказати. Једино се зна следеће: Бастаси имају микротопоним Селиште. Селиште, дакле, значи да је у питању напуштено село, а село је, у XIV вијеку, исто што и кућа, односно кућа је село (лат.сессио). Село, које је напуштено, јер „Селиште“, може значити и „двор“, што у латинском значи ,,curtis“, а у периоду од 1270-1350.roдине, на линији Дубровник - Котор, значи „пољски стан“ (villa = casale). -
438
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Бастаси имају следеће микротопониме: Међуречје, Дубраве, Раичев до, Осоје, Заграда, Ђуров паљ, Точкова чешма, Јевришта (Жена: јеверица - вјеверица), Криви лаз, Недова долина, Мочила, Брдо, Мали лаз, Бријег, Требљевина, Зуква, Овсине, ЈЈиваде, Шупљи крш, Подови, Братоњин врх. Матине упућују да један дио земље припада „мајци“. У селу постоји још и Голубов извор, Мујов поток, као и „црквиште“, односно „црквина“. На граници села налази се и Нумер, што значи да је село било оивичено стубовима. Сав овај ономастички материјал узет је из будуће публикације: Васојевићи у свијетлу ономастике. Толико о Бастасима.
-
439
-
Милош Осшојић
^ЕЛО
вуча у го рњ и м селим а
ело Вуча налази се на територији Горњих села. Основа топонима је именица вук. У близини насеобине Вуча налази се ороним или брдо Вуча. Инструментал ове властите именице ће бити „за брдом Вучјем“. На западу од Главаца је опет топоним који упућује на именицу вук. То је Вучја локва или Вучија локва. Село Вуча се налази између Црног врха и Заграда, а затим између Заостра, Курикућа и Главаца. Може се додати да се Вуча граничи и са Рујиштем, а донекле и са Пријелозима. Основни топоним је Вуча. Остали топоними су Бубањски штит, Горњи Плавац, Равни Плавац, Дебело брдо, Студена вода, Ержине, Вукотинац, Осредци, Падеж, Јејина ливада и Омеровци. У историјском погледу Вуча је као насеобина у саставу територије оронима Васојевићи. Она је планинско насеље и имало је улогу одбране или заштите. О томе свједочи топоним Бубањски штит или сам микротопоним Штит. Штит је успомена на некадашњу заштиту, одбрану, заштитницу. Војници - заштитници били су опремани штитовима. Штит је, било „бубањски“ или „горњосељски“, значио одбрамбено оруђе од дрвета и метала. Служио је за заштиту од удараца и убода стријеле, мача, копља, итд. У говору Васојевића очувана је ријеч „штитарина“. Шта је „штитарина“? - Штитарина је „војница“. То је, наиме, врста пореза који су плаћали властелини. Сем ове именице, активне су још следеће: штитник (=заштитник, бранилац, тутор), штитница, штитоноша, штито. У народној поезији, иако доста застарело, чује се ово: „О рамену штито објесио, а по коњу копље положио...“ Очигледно је, пошто се у близини налазе Бубање (бубањ=добошар) и Штитаре, да су на овом простору, у развијеном немањићком феудализму, постојали „добошари“ и „штитари“. Штитари су били сељаци
С
-
440
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
- војници. Они су правили разне штитове за себе и за свога владара или племића. Вуча је непосредно уз топоним Вукотинац. Топоним Вукотинац упућује на легло вука. Онамо гдје се налазе вукови, то мјесто је вукотина или вукотинац. Како су владари или племићи око Лима изводили псе у лов, како им је била потребна вучетина за одјећу, простор гдје су ловили вукове, називали су Вуча. Сугласник - к у процесу палатализације (вук+ја - вуча = Вуча) дало је сугласник - ч па отуда облик Вуча. Топоними Врагаран и Мрцина лазина су, у погледу синонимије, веома приближни топониму Вуча. Врагаран је непоменик или пак мрцињак. Отуда топоними Вукотинац, Вуча, Врагаран, Мрцина лазина. Миодраг С.Лалевић, синтаксичар и етимолог, истиче да је вук што и курјак, дивина, непоменик, камењак, мрцињак. У народу се чује и ово: Ками му у зубе, што значи да се то име не спомиње и да му је у устима камен (мјесто хране). У овом селу многи топоними су настали према долу, чуки, чукарима, катунинама, брежђу, трубљастим долинама, ковразима, главицама, заваралама, јаругама. Има микротопонима који се наслањају најеље, крчевине, равне ливаде, пласе, руде, брегове, оранице, кућишта, лијешћа, косе, присоје, растоке, паљевине, јеленке, омаре, кршнате главе, студене воде, ржине, ждријела, лазове, путеве, боровњаке, долине, вукољине (вукоједине) или вуковије, макве и обзовице. Остатак игре је топоним Гуџалица, а остатак турских времена су Алилача, Тефериџ, Куртова вода, Амедова долина, Омеровац. Сугласник - в изговара се као - ф и то у топонимима Кофиљача (ф мјесто в) и Обзофица (ф мјесто в). Метатеза се осјећа у топониму Ражине (Аржине, Ержине), а група - стј се види у микротопониму Зашће. Топоним Јејина ливада изговара се и као Јајина ливада. У питању је некадашње - љ које се изговарало као - ј мјесто Љелина или Љалина ливада. Вуча је старије насеље и има војнички карактер: заштиту, лов, катунарење.
-
441
-
Милош Осшојић
Р
УЈИШТА
ујиште је раније горњосељско насеље. Основна ријеч овог топонима је руј. Суфикс или наставак за грађење облика именице Рујишта је - иште. Множински облик се гради додавањем наставак - ишта. Отуда и Рујишта. Рујиште се налази између Заграда и Штитара, Бубања, Вуче и Заостра. Има, поред назива Рујишта, неколико повећих топонима. То су Калудра, Присоје, Дренове долине, Круше, Сиљевине, Велико точило, Добродол, Обзовице и слично. Рујишта, као и остала горњоселска села, припадају територији племена Васојевића. Она су, наиме, насеље или насеобина Доњих Васојевића. Централни дио овог насеља је Кућевно мјесто, Црквиште и Рујиште, односно Рујишта. У средњем вијеку трговци су од грања и цвјетова руја добијали рујевину. Она је употребљавана у кожарству, као и за жуто и црно бојање. Како је овај топоним дио Горњих села, гдје је било развијено сточарство, одакле су куповане коже, то је руј употребљаван за штављење кожа и, уједно, као боја за кожу и вуну1. Руј је, поред ових својстава, био танинска дрога. Употребљавао се чак и против грознице. То је Цотини фолиум ет цорте или Рхус цотинунус. У народу се могу чути различита имена за руј или рујевину. То су анкиел, жуто варзило, јеленски рог, руја, рујика, скумпина, сумах, шкотан, шмак, шомак, бијела рујевина, чресло. Топоними Заштица, Црквиште и Калудра упућују на штитоноше или заштићавање, на црквену рушевину, као и на калуђере. Одреднице за микротопонимију су (дубоки) поток, (равни) лом, бреза, (добри) до, провалија, боровњак, паљевина, крш, плоча, тор, страна,
Р
1
К.Јиречек: И С, Бгд, 1952, стр.151; види: Др.Ј.Туцаков: Лб, Бгд, 1990, стр.582-583 -
442
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
присоја, клисура, прло, ријека, солило, просо, точило, гај, чукар, вртача, блато. Ономастичке синтагме Аметова долина, Ђуров крш и Лекино кућиште напомињу имена Ђуро, Лека, Амет. Амет је топоним из времена робовања под Турцима. Топоним Лопатиша или Лапотишта упућују на обичај „лапот“. „Лапот“ је познат к о д __и у Црној Гори, Траје до 18.вијека. „Лазине“ на крчевине или крчењем створене њиве. Топоним Сиљевина упућује на некадашњу народну медицину. „Сиљ“ служи за лијечење задуљивости. Трговци, поред осталих производа, куповали су и сиљевину. Сиљевина има неколико имена. У Васојевићима је, поред сиљевина зову црнпура, трава од пупка, коморачика, заду(х), пупчајивица итд. У народној поезији се чују одломци некадашњих лирских пјесама: Донес', донес' сиља од занчког биља...“ У селу Рујишта наилазимо и на микротопоним Шип. Ранији народни језик у Васојевићима знао је за шип. Ова ријеч је била веома активна. Данас је мало позната. Чак и учени људи се замисле и приупитају шта значи шип. Ево, узгредно, одговор: шип је реза, а реза је, према синонимици, затврач, затвор, заклоп, заклапач, завор, заворањ, запор, запорањ, запорњак, превор, пријевор, преворњак, пријеворњак, преворница, пријеворница, засун, засунак, засунка, засовница, заклипа, крачун, скакавица, брава, мандал, кључаоница. У руском језику шип је „задвижка“, у словеначком „запах на вратих“, а у македонском „резе“. О чему још говори овај микротопоним који се налази негдје у близини топонима Крчевине. Он упућује, јамачно, на приморске трговце, који су у овом планинском насељу знали да купују, заједно са осталим производима, и ,,catenaccio“, односно ,,saliscendi“, што на италијанском значи „реза“. У француском језику реза је ,,verrou“, у немачком ,,Riegel“, а у енглеском ,,bolt“ (,,бар“). У овај предио, такође, пристизала је и со из Приморја. Многи топоними у долини Лима свједоче о појави соли. У Рујиштима постоји топоним Солила. Топоним Просје упућује да се просо сијало на имањима манастира: Бањске, Дечана. Меропси су морали, на примјер, узорати у долини Лима по 2 мата проса. О томе да се сијало просо свједоче топоними: Просје - Рујишта, Просине - Ареме (назив Арема је окупаторског поријекла), Просине - Цецуне. Мат је био мјера и за тежину и за површину. Дакле, топоними јасно указују да су ова насеља била дјелови или властелинских или манастирских имања. Микротопонимија открива давну историју насеља. Она исто тако као и макротопонимија чува некадашњи живот. Млађа топонимија није нимало даља или друкчија од старије топонимије. Она се ослања на старе називе који се тешко мијењају у животу становника. -
443
-
Милош Осшојић
Појавом земљорадње у планинским насељима топонимија се мијења. Отуда Велике њиве, Криве њиве, Компераче. Топоними сточарског поријекла су Торови, Козјачишта, а трагови „боравишта“ је топоним Лежевача, који долази од глагола лећи. Татинац, на примјер, упућује на именицу тат („тат“ је лопов, крадљивац), што значи да је со, из каравана, са „солила“ крађена. Топоним Рујишта је доста богат помјесном номенклатуром и она је вјеран споменик или потврда живота овог насеља.
-
444
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
АГРАД 3
?
аград је мање горњосељско насеље. Основа или коријен топонима је „град“. Положај овог насеља условио је да се пред апелативом појави префикс за. Тако се јавио, коначно, облик Заград. Заград се налази између села Главаца, Рујишта и Вуче. Село је, уствари, планинска или пастирска насеобина. Раније је, углавном, значила кућу, село или пак неколико кућа. Куће, односно „села“ биле су иза града. Куће под градом су Подград или Подграђе, а куће за градом Заград или Заграђе. Територија за гором је онкрај или Загорје, село за градом је Забрђе, а планина иза хуке или „уке“ је Заучка гора
Заград припада, у историјском развитку, Трансмонтани, Рашкој, Србији, Деспотовини, Скадарском Санџакату и Васојевићима. Ближе речено, Заград је дио жупе Будимља. Почетни мотив за објашњење топонима Заград је Кулина, односно Град. Топоними као Савина вода, Товарница и Равна градина или само Градина означавају три етапе у историјском развоју села и припомажу објашњење географског појма Заград. Најстарију етапу представља Савина вода. Она упућује на мит о светом Сави. Иначе, топоними овог типа познати су поприлично у долини Лима, односно у Васојевићима. Град је првобитна ограда или пак плот. Он је, као код свих Словена, дрвена кућа или брвнара. Такав град је „дрвени град“. Наиме, град је тврђава, а тврђава је, уједно и кула или кулина. Кула је арапска ријеч. Ријеч су преузели Византинци, а од Византије ријеч прихватају и Срби. Ријеч „кула“ се налази у повељама Уроша III о Призрену, Скопљу, Прилепу. Углавном, ријеч калсах (калах-читај) је град или утврђење. У турском језику је куле, а у српском кула. Кад се разруши град, то мјесто се зове градина, а кад нестане кула, то мјесто се зове „кулина“, а кад се попали или отјера село, то мјесто се зове -
445
-
Милош Осшојић
„селиште“ или „селина“. Кулина је остатак некадашњег града, који су чували властелински или жупански меропси. Они су бивали чувари града, прије тога бивали су његови градитељи. У Заграду је, дакако, интересантан и топоним Товарница. Он је везан за трговину од Приморја на Лим и од Лима на Жупу Брсково. Трговци су од пастира, у садашњим Горњим селима, изнајмљивали товарне коње. Они су, уједно, поред товарне стоке, добијали и гониче (поноснике, бастахе). Онамо гдје се товарило на самарима, гдје су се пуниле кожне бисаге, гдје су коњи бивали спремни за даље преношење робе, то мјесто се зове Товарница. Трговци, који преко високих планина воде караван били су наоружани као и њихова послуга: стражари, гомижи, поносници, бастаси. Роба те „турме“ чувала се од гуса и тата: разбојника и лопова. Каравани су имали починак или почивало под шаторима или пак чадприма. Отуда и Чадоришта у Г орњим селима. Ако је пак у планинама бивало неко свратиште, гдје је бивао „стан“ и „стањанин“, то мјесто се звало Стањево. У Васојевићима постоји топоним Стањево брдо, које је настало по имену Стањ, односно „Стањанин“. Стањанин, као и домаћин каравана, одговоран је био за повјерене пртљаге или остављене коње. Како је Горњи Заград, односно Доњи Заград, везан за именицу кула, тако је, везано за стоваришта, односно „самарење“, настала именица „товарница“. У сјећању народа, временом, мало-помало, именица је добила ознаку за мјесто. Тако је од опште или апелативне именице и њене изведенице постала властита именица, која је значила један географски појам. Заград има остатке и некадашње цркве. Испред цркве, током средњег вијека, били су полукружни зидови са ћелијама или ћелије у дрвеним тврђавама. И они су се звали „град“. Иза таквих „градова“ су „Заграђа“, односно Заград. Овај распоред запажен је у Жичи, Дечанима и Пећи, што се може претпоставити, да је овакав начин грађења ћелија у дрвеним кућама био познат и у жупи Будимља, односно у Горњим селима, који су могуће били гранична зона према жупи Брсково. Мјеста као „Црквина“ или „Црковна“, односно „Црквиште“, доказ су да је некадашња црква порушена и да је назив Црковна настао у народу као сјећање на постојање цркве. Топоними су, у Заграду, добрим дијелом везани за клеке, врела, лазине, гајеве, паљевине, цвјетне лазове, главице, ријеке, думавле и брда. Постоје, дакако одреднице и за друге микротопониме. Оне су долина, страна, поток, рупа, крљице, крље, струг, бријег, букве, подови, луке, локе, косе, лом, а потом и ове као што су осредак, товар, крушка, купина, хука, гроб, смрча, ливада, ливадак, крчевина, расток, осоја, бреза, паљ, лиса дрезга (гора = шума), здрик, студе-
446
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
нац, присоја, кула, кулина, раван, обзова, конак, јавор, усов, падина и слично. У микротопонимији су очувана и властита имена: Петко, Стајка, Драгоје. У Заграду, дакле, има и Оборац, који упућује на „обор“ и „оборавање“, као и на „двер“. Ту је, на прилику, и гробље, које се развило око „обора“, Топонима типа „Обор“ има у Шекулару, Краљима, Перућици (Коњухе-Кошутиће). Један топоним је Касомовача. Интересантни су, с лексичког становишта, називи Јошаница, Залистовача, Заучка гора, Дрезга, Цкривена, гдје је „ск“ дало „цк“. Углавном, у Заграду има од 90-100 микротопонима. Они су изузетни подаци о историји овог насеља. Напомена: Дрезга је словенска ријеч. Отуда Дрезден (=Дрвени град).
-
447
-
Милош Осшојић
УРИКУЋЕ
урикуће је старије васојевићко село. Оно је ономастичка сложеница и састављена је из два дијела: један је главни или f управни - други је одредбени. Именица одговара овом процесу стварања у српском језику: Газиводе, Кривокуће, Црнокуће, Зле куће (Злокућане). Црнокуће одговарају, на примјер, паштровским „Кажанеграма“, односно Дабковићима. Курикуће припадају територији Горњих Села. У састав Гоњих Села, према истраживачима, су пет насеља. То су Лубнице, Бастахе, Главаца (Главаци), Курикуће и Праћевац. Можда овој планинској насеобини ваља придружити и Заград, Вучу и Рујишта. Курикуће, слично осталим селима у овој насеобини, припадали су Трансмонтани, Загорју, Рашкој или Сербији, а потом, након распада српског царства, Деспотовини, Скадарском санџакату и, према обичајном племенском праву, Васојевићима. Срби, селећи се на Балкан, донијели су из прапостојбине многе одреднице. О томе говори познати руски историчар Греков. Он каже: „Куд год су Словени долазили, доносили су са собом и навике и обичаје заједнице“. Куће, у којима су живјели стари Срби, су биле поред осталих, и „димњаче", „пушњаче“, „огњарице“. „Димити“ или „пушити“ у руском језику је „курит „Дим“ је исто што и „кућа“ или „дом“. Код Донаца, па чак и у Зарожју, колиба је „курен „ (курењ). Овој врсти кућа припада и „буда“: колиба - дашчара. Првобитно, свака кућа, звала се село, што одговара латинском „сессио“. Чак и „двор“, иако постоји млађи израз за њега (,,цурија“) је „село“. Кућа „пушњача“ или „димњача“ односно „огњарица“, је станиште према величини рода или заједнице. Козаци у Русији, односно Украјини, имали су војне јединице. Оне су се звале „курењ“, што значи да припадају једном диму, колиби, једном атаману, итд.
-
448
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Између Висле и Буга, на троуглу Лублин - Лубратов - Поље Лубелские, налази се мјесто Куроњ. Непосредно уз Сану налази се и Јаноњ Лубелск. Сви ови топоними упућују нас да Курикуке, на горњем току Лима, нијесу без разлога настале у близини Лубница. У овој регији, односно Лубницама, налазе се Пружиловци, а према неким ранијим истраживачима у словенској праотаџбини били су и Пружани, знано српско племе. Срби су се из прадомовине кретали у више праваца на Балкан. Један правац је ишао према Србији, Бугарској, Македонији и Црној Гори - други пак према Хрватској и Словенији. У Србији се јављају Курићи (Рашка - Баљевац на Ибру), Курилово (Чачак - Градац), Корилово (Призрен), Курило у Бугарској (Софија), у Македонији Куридере (Велес) и Курија (Кавадарци), Курилово (Косово - Вучитрн). У Црној Гори јављају се Курикуће (Горња Села Васојевићи), Курило (Подгорица - Голубци), Курило (Пипери - Копиље), Курило (Раздоље), Курило (Бар), Курило (Дубровник), а затим презиме Курилић у Херцеговини и презиме Курилићи (Курилци) у Пиперима (Црна Гора - Пипери). Други талас је ишао према Словенији и Хрватској. Тако се у Хрватској јавља Курили (Ровињ) и Куретно (Словенија Лашко). Др Јован Ердељановић налази један салаш и једно село у загребачкој жупанији. И салаш и село имају исти облик. Тај облик је куриловац. Поред тога познато је и презиме Курелац у Хрватској. Курелац се презива писац рада „Влашке ријечи у језику нашем“. Научну студију је објавио Рад, године 1872. Коријен или основа ових ријечи је словенског поријекла. Он првобитно значи „димити“, пушити. Ово тврђење истичу Ердељановић и др.Радослав Ј.Вешовић. Он каже: „Име је дошло по курити димити, пушити, а у народу се често каже кад нешто дими да „курњави“. „Курњава“ је, дакле дим. У нашем језику постоје глаголи: курњавити, закурњавити. Међутим, неке именице као курдељ, курељ могу значити, како Даничић у „Коренима“ истиче стршити, истицати се. Ово друго значење везано за висове, узвишења и слично. У Курикућама, поред многобројних микротопонима налази се кордељ, а у говору се чује и „корден“. Процес до „кур: иде: кар - кор - кур. Подсјећамо, ради јасноће коријена и на именице Кариман, Корочун (Украјина - Русија), курдјед и курбаба. Послије „девете воде кисјеле“, кад се говори о претку, који је далеко на неком дубљем родословном кољену, који је нејасан, таман, замагљен, обавијен димом заборава, каже се: „Тако даље до „курдједа“ или „Иде се овако до „курбабе“... Микротопонимија Курикућа је доста богата. Она је везана за брегове, долине, косе и равни. Уједно се не могу заобићи чукари, -
449
-
Милош Осшојић
долови, прогони, борја, катуни, потоци, запотоци, ланишта, брежја и побојине. Лингвист, истраживач, наћи ће називе везане за луке, пресла, кућишта, крље, рупе, баре и ливатке. Има у Курикућама назива као Потрково, Послоништа, Бјелице, Вриоца, Теговине и слично. Неки истраживачи су у Курикућама видјели и остатке градина. Градине не морају бити „латинске“. И Словени су имали исте. О њима је писао и Лубор Нидерле, велики словенски археолог. Овдје, дакако, искрсну називи: Острикавац, Кутијевац, Сагорељавине, а добар дио је везан за чардачишта, међугорје, стругове, лазине, сува поља, глуве долине, сметине, црне врхове, вртаче, сјенокосе, завршја и оклађе. Богат је арсенал микротопонима овог планинског сеоцета. Има овдје назива ове врсте: Јаворовица, Камењача, Крчамар, Жубренице, Десина гора, Бубуловац, Карића до, Барадин до, Асанов До, Рашов до, Бојово станиште, Рајков до, Мужиће, Омерагића рупа. Микротопоними су, углавном, настали од некадашњих јаслишта, ржина, закоса, главица, прла, коврага, осредака, ломова, мочила, међа и клисура. Интересантни су и топоними: Савина вода, Грможур, Грмочица, Кулина и Оцки до. Савина вода нас упућује на мит о Сави, наследнику Дајбога. Топонима, углавном малих, има преко двјеста. Сви они казују различита времена. Они су најбољи докуменат од прошлости Курикућа. Курикуће су село „димњача“, „пушњача“ или пак „огњарица“.
- 4Sn -
Васојевићи у свијешлу ономасишке
Т * ЛАВАЦА
Г
лаваца су планинско насеље у Горњим селима на територији Доњих Васојевића. Има два облика: Главаца и Главаце. Основна именица топонима је глава. Главаца или Главаце, у географском смислу, чини једно насеље у реду горњосељских насеобина. Има повелик број микротопонима, који су различитог настанка. Један топоним упућује на преджупанску епоху, други је везан за развијени средњовјековни феудализам, а трећи је наслоњен на сеобе из доба под Турцима. Карактеристични топоними, интересантни за ономастичку анализу, су Крстац, Главенца, Паричка раван, Пружиловац, Заштите, Тимојевине и слично. Крстар, на примјер, упућује на период од 641-1054.године. То вријеме, када на некадашњем кумиру, светилишту пагана, хришћани постављају крст, може бити везано за доба Василија II Булгарохтона (963-1025). Сам податак упућује да су пагани, Срби, односно један дио досељеничког српског племена на горњем току Лима, знао за идоле и да се на паганским светилиштима, у доба „interpretatio hristiane“, негирањем старог националног божанства, постављао крст. Основа топонима је глава. Ако на ту основу, односно на апелативну именицу, додамо суфикс ца, це, ни, ти, т, а онда и ич, односно ич(ево) и ићи, добиће се топоними Главаца, Главаце, Главани, Главати, Глават, Глават-ич-ево (Главатичево) и Глават-ич-ићи (Главатичићи). Главаца и Главаце се налазе на Лиму: Беране (Горња Села), Главани - Пула (Барбан-Хрватска), Главати (Котор - Радановићи), Главатигево (Босна - Коњиц), Главатичићи (Црна Гора - Котор). Одредница за овој топоним је сама основа именице. У питању је, свакако, брдо: главица, која је доминирала над насеобином. Тих главица, у Главацама, има повише. Иначе, нема у Главацама доказа, односно ономастичких потврда, да је село добило име по „головој“ -451
-
Милош Осшојић
или „головој староста“, па чак ни по шлему. То микротопоними не могу потврдити. Нема микротопонима који упућују на примаћуре. Примаћур (кнез, главац катуна, старешина пастирства села). У Главацама постоји Паричка раван. Микротопоним упућује на именицу „парик“. Шта је „парик“. „Парик“ је зависни сељак. Зависни сељак (ратар) нема слободан посјед. Он је, углавном, меропох. Иначе, парик - парици потиче из грчког језика. Они ће, касније, бити „земљани људи“, односно „људи“ - црквени, властелински, владаочеви. У историји права „парици“, односно меропси, се налазе под заштитом богатих старешина или пак цркве. Топоним упућује на феудални поредак у немањикћкој Србији и, могуће је, да исти значи неку планинску зависну насељеничку баштину. Како је у близини Главаца Праћевац (пратња: стража), како је опет у истој линији Заград, онда се може тврдити да су средњовјековни насељеници Главаца имали обавезе: присјелицу, градобљуденије и градозиданије. Микротопоним Заштица такође напомиње да су парици или меропси морали стражарити на друму, да би заштићавали трговце од гуса и тата: разбојника и лопова и да су били чувари оближњег града. Топоним Забљел или Забјел може се, свакако, тумачити у склопу средњевјековног живота на ЈТиму. Сточарска насеља, прије свега „катуни“, имали су обавезу да чувају (напасају) стада. Мјесечна храна била је обавеза феудалца. Плата у стоци звала се „белег“ или „биљег“. Отуда је настао и топоним „Забјел“, мада може „збјел“ бити и „забран“, односно „незир“. Топоним Маџгаљице упућују на Мацуре. Сугласник џ изговарао се као дз, а кад је он отврдао у језичком развитку, јавио се сугласник џ. То се може примијенити на овај процес: Мадз+гаљ-Маџгаљ - Маџгаљ+ица(е) - Маџглице. Топоним Тимојевине упућује на Тримојевиће. Тримојевићи су старији род Братоножића. Он се расељавао и поприлично се заустављао на територији Васојевића. Тримојевићима, поред ближих, припадају Кораћи. Уједно, поред Тримојевића, у Главаца се налазе и Чигомани. Они су досељеници из Куча. Припадају старијој групи кучких братстава. О Тримојевићима и Чигоманима писао је Др.Јован Ердељановић у свом дјелу о Братоножићима и Кучима. У Кучима постоји Чогоманско селиште. Оно се зове Ограђе. Ту је, дакако, и топоним Чигоманска улица. Чигомани могу бити и Ровчани. Једно вријеме су живјели у Кучима. У једној борби, у Ограђу, били су распрашени и морали су се иселити. Ердељановић каже: „Исељени Чигомани живе сад у селима Главацима и Горњим Селима у Васојевићима код Ј1има“.
-
452
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
Многи микротопоними су настали по окућницама, гребенима, барицама, главицама, прлима и цијепцима. Има таквих назива који се везују за брегове, осредке, изворе, подове, њиве и воде. Нијесу, у називима мјеста, изостале одреднице као што су заједница, орница, камењача, стајиште, мочило. Један дио топонима односи се на крље, локве, залоквице, гувна, долине, избине, долове, брдашца, равне крше и некадашња чадоришта. Нађе се, на богатом ћилиму имена, невање (у значењу - шума), гдје која раван, омар, лука и лазина, а затим слиједе луке, њиве и ливаде округлице, лединци, гротливице, јошје и јажице. Ту, крај каквог пресла и јечмине, крај гојне земље или гојноваца, опет успомене на „парике“. Ту су Парешке луке; ту су катунине, старе стаје, разне усовине, заноге и ломари; ту су, у склопу свега, пленичишта, гувна и врела. Неће се изненадити човјек кад у овој ономастичкој разноликости наиђе на називе каква су посланишта, самораснице, расадници, крчевине, прогони и вотњаци. Овдје, свакако, има остатака од некадашњих сјеножета. На њих упућују називи Сјенокосје и Кошењача. Има, свакако, у овој насеобини и ланишта и пландишта, гробља и загробља, жуберница и морачевица. Понеки топоним, као Пружиловац, напомене Прушку вас (Бијело Поље) или пак Пружане, словенско племе у давнини, па чак и многе називе везане за „пружити“. Кад се пак наиђе на микротопоним са основом во као што је Волујак, а који је присутан и у Трепчи, непосредно уз Конско, онда је јасно да су ови топоними везани и за дуалистичку филозофију или пак за подаља паганска вјеровања. Има повише ктетика који откривају права имена људи. Присутни су антропоними: Марко (Маркова вода), Живко (Живкова окућница), Павле (Павлова долина), Маринко (Маринковац), Гој и Гој-но (Г ојновац), Када (Кадина вода), Вучина (Вучина њива), Божо (Божово лијешће), Радош (Радошиновац), Велиша (Велишина Крчевина), Була (Булина окућница), Милић (Милићева орница), Брат Братоњ (Братоњин врх), Станко (Станков лаз), Мара (Марина вода), Оља (Ољино брдо). Сви ови топоними се налазе око извора и рјечице Гуњаре. Има топонима, који су настали по боји, вуцима, кошутама. То су Плавац, Вуча (Вучија локва), Кошутњак. Има неких топонима који се могу довести у везу са вјетром, хуком. Таква је Заучка гора, која, уједно може значити гору или брдо (насеље) иза Вуче, вукови у планинама, заједно с вјетровима, знаду понекад да захуче, да завију, зајаучу, да се растуре попут растурењака из словенске или српске митологије. Овакав топоним има ономатопејско-митолошки карактер.
-
453
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОД ЗЛЕ РИЈЕКЕ ДО ОРОНИМ А ЧАКОР
-455
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасишке
V
ЛОТИНА1
У
лотина је старије средњовјековно насеље. Њен настанак, свакако, ваља везивати за XI вијек. Основни коријен ове ономастичке именице је „улод“ или „улот“. Језичка археологија јасно упућује да је у питању рана и каснија пронија. Улотина је дио Полимља. Она се налази између оронима Зелетин и Сјекирица, као и између Голеша и Сућевске. Улотина је пошира раван или пољана која је богата доста старијим топонимима који су значајни за историју долине Лима. Улотина се помиње у првој половини XIV вијека. Село је припадало манастиру Бањској. Улотина, у овом периоду, припада жупи Плав. Цар Душан је Улотину 1346.године поклонио манастиру Бањској. У поклону су напоменуте међе, потеси, правнине тога села, као и планине и ливаде које су пронијари држали. Најранији помен пронијара у данашњој Црној Гори односи се на „Улотино у Плаву“. У XV вијеку село Улотина је саставни дио Скадарског санџаката. Има двасела: Горњу и Доњу Улотину. ОбјеУлотине 1485.године имају 133 куће и 7. кућа удовица. Порез је износио 2551 акчу. Почетком XVI вијека обје Улотине имају 143 куће и 322 војника. Помињу се и представници обје Улотине: један је Перо Иванчев - други је Бајо Пецин. Они су, свакако, сеоске старјешине или кнезови. Улотина, у лингвистичком смислу, је сложеница. Она има основну ријеч „улод“. Наставак или суфикс је „ина“. Тако је настала садашња ономастичка именица Улотина. Улод, је, уједно, изговарано и као улот, па чак и као лод. Кад се на улот дода наставак јани, добиће се антропоним Улоћани, а кад се на лод дода исти наставак јани, добиће се ЈТођани. 1
Из студије Промија у ономастици Васојевића
-
457
-
Милош Осшојић
Улод долази од ријечи „Алодиј“. Ова ријеч је латинизирана и изговарала се као „allodium". У староњемачком језику постоји ријеч „Алод“ („Аллод“). Шта значи ријеч Алоод? - Алоод, п оред значења сав, односно од и уод је имовина. У новоњемачком језику запажа се Ulodarin или ulrin. Alod у енглеском језику, односно у староенглеском је ead и то у именима Ead-ward, као и у новоенглеском Ed-ward, Eduard. Језичка археологија, у овом случају, открива да је у питању онај који влада посједом. У франачкој терминологији, ailodium значи слободно власништво. У току језичког развитка значење ријечи ,,allodium“ се мијењало. Тако је ријеч значила покретнину, заоставштину, имовину, непокретно добро, одређено земљиште, земљишно власништво, власништво ослобођено терета, дано, дано у лено, итд. Углавном, слободно власништво било је у опреци према фидеикомиској имовини. Алодиј се могао продавати, задржавати, остављати опоруком у насљедство. У хрватско-угарском праву он је дио властелинства, које се користи, даје у закуп, односно њиме се слободно располаже. Он се, дакако, разликује од угарских селишта која је властелин препуштао кметовима и давао их у насљедство. Код Руса, пак, алод је пољана, односно широка и равна мјесност. У овом контексту је и ријеч „алодиаљниј, која значи пуну и насљедну власт земљом. Он је „пуновласник“. Алод је, уједно, вотчина, или отчина, што значи да је имање, село, односно села, уступљена на руковање или управљање „пуновласнику“. У српском праву алод је феуд, односно пронија. Та пронија је Улотина, која је добила име од алод или улод. Пронија је, у Србији, у доба цара Душана, била веома развијена. Пронијар, који влада улодом или улотом има низ обавеза: не може га отуђити, продати, поклонити, ни наслиједити. Касније, иако нијесу биле насљедне баштине, могле су бити насљедно добро, као и то да пронијари могу, са парицима, себрима, меропсима и отроцима, ступити у службу цркве. Тако је Улотина, у склопу изложеног, добила име.
-
458
-
Васојевићи
v
свијешлу ономасшике
УРИНА
П
олимље, средњовјековна „пронија“, представља најбогатију долину Васојевића. Под појмом „Полимље“ обухватају се неколико села. То су Луге, Улотина (Улоттин гранде и Улоттин пиццоло) Грачаница, Машница, Мурина.1 Топоним Мурина се налази између Лима, планине Голеша под Виситором, Шеремета или Шереметског Потока и хидронима Пепићка Ријека.2 Полазни мотив за објашњење топонима Мурина јесте Шеремет или Шереметски Поток. Зашто? Срби, основни етноним Словена3, носећи прадомовину са собом: стару вјеру, језик, обичаје као и остале одреднице из предбалканске „родине“, држећи се ријека, потока, врела, бара и језера, храстових и травних долина, нашли су ново станиште „међу високим планинама и под огромним Комовима доста дубоко у унутрашњости...4 То су били „прави“ и „првобитни“ Срби.5 1 2 3 4 5
Др РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.147-148; Именик мјеста у Ф НРЈ, 1960, Београд, стр.419 сравни:3аједница Југословенских ПТТ, Даљинар, Бгд, 1984, стр.70; Трубачов О.Н.: Древни Словени..., ВЈА, 5, Академија СССР, Москва, 1982., стр.11-12; Д-ра Ј.Ердељановић (Предговор за етнографију Племе Васојевићи, Др.РЈ Вешовића, 25.октобар 1934.год. у Београду, стр.9-12); К.Јиречек: Историја Срба, Књига I, Нк, Београд, 1952., стр.82 (Напомена: „Територија Васојевића има историјску основу. Она излази из једног дијела Трансмонтане, Загорја и Рашке, гдје су се, својевремено, населили прави и првобитни Срби или Трибали на изворишном дијелу Ј1има“ - М.Остојић: Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, ЈАЗУ, Загреб (Ономастица Југославица 10, 1982; Види: К.Јиречек (цитат): „Међу словенским племенима која су се спустила на Балканско Полуострво, били су Срби... у долини Ј1има...“ - К.Јиречек: Историја Срба, Бгд, 1952, књ.1, стр.5). -
459
-
Милош Осшојић
Како се Шеремет налази у близини Мурине, он нас упућује на предбалканску прошлост. Име Шеремет долази од етнонима Сармати. Источни Словени знаду за Шереметово, а етноним Сармат, у Пољској, се назива Сарамет.67Пошто је Шеремет у близини топонима Мурина, природно је закључити да (су Мурини, који се јављају у Скитији као дио словенског, односно скитског племенског микрокосмоса) није нимало случајно што се топоними Шеремет и Мурина налазе један до другог. Сармати, на граници према Дунаву, прескочивши Истрос, односно Дануави (сарматси језик) нашли су се на Балкану. Отуда Шеремет у Васојевићима, Шереметовица на троуглу Ивањица Дежева - Голија. Отуда, дакако, Шереметовица у Метохији - Јуник у непосредној близини територије Морина. Топоним Мурина је настао од коријена „мур“ и суфикса ин(ина). Кад настане творба ријечи: мур+ин(а), уочава се посесивност. Житељ, у тијесном и тамном обитавалишту, односно жилишту, припада „земллнки“, а „земљанка“ је „мурн“ („конура“: „лачуга“ = изба („избенка“: „земљанка“ = „буда“ (,,будочка“). Кад већ напомињемо „конура“, намеће се напоредно анализовање именице „нура“. „Нура“ је „нора“, односно „мурн“. „Нора“, у црквеном језику, је , , H t i p a “ , што би значило, према новгороском говору, „уити, опуститвсл, спрлтатБсл внезапно виму...“ Све претходне „натукнице“ упућују на историјску чињеницу да су на простору Средњег Дњепра, према Херодоту, живјели Неврои (=Неврои: Нури=Неври=Неури). Они се једном годишње „претварају у вукове“. У Пољској постоји мјесно име Нур, а затим Нура и Нигзес. У Босни се јављају Нурићи. „Нурска зиемиа“ доводи се у везу са литванским ,,niarus“. О нима, Неурима, односно Неврима, било је различитих тумачења. Везани су, углавном, за Скитију и Дњестар или за простор Припјата. Њин тотем је вук. Они су условили појаву ријечи „вукодлак“ и слично. Неури, озлоглашени чаробњаци, одржали су се у именици „јама“,8која је што и „нора“ (=„нура“=„мур „=„земљанка“9 =„ниришће“ = „бида“. Отуда код нас Топоними Нурићи, као и именица „земљак“ („мурн“: Мурин - Мурина). Житељи, проистекли из жилишта „мурл“, зову се Мурићи. Нијесу, као тумачи Др.РЈ Вешовић, настали од „нечијег мушког име6 7 8 9
Т.Вукомановић: Етногенеза Јужних Словена, Врање, 1974, стр.25; Владимир Даљ: Толковој словар, С-Петербург - Москва, 1881, стр.85,240,360 (том II), 560-561; Јулије Бенешевић: Пољски и хрватски рјечник, Згб, 1949, стр.272 (јама=„нора“); Лубор Нидерле: Словенске старине, Матица Српска, Нови Сад, 1954, стр.22. -
460
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
на“10: Мурићи (Мурићани) јављају се у Крајини - Тараббош, а на простору Црне Горе јавља се Мораково - Жупа код Никшића, Мураковац - Ловћен (брдо), Мурићи - Рожаје и Ругова (Напомена: У Моракову, Жупа код Никшића, налази се група братстава Дабетића: Ћоровићи, Маројевићи и Драгнићи. Они су потомци Станоја Николина, војводе Васојевића (1614-1633). Станоје Николин је био кнез. Имао је брата Оташа Николина, кнеза и харамбашу, као и Руслана, војводу (1658). Његов потомак је Никола Русланов, звани Селак (Никола=Коле), који је посјечен у Скадру 1692.године. Најближи рођаци групе Дабетића од Станоја, насељених у Моракову, су Лалићи (Остоја Лалић - Баштинац (1783-1888) - Вукајло - Радоња - Манојло Стањ - Оташ Николин11 (Браћа: Станоје Дабетић - Мораково, Руслан Николин Селак, војвода Васојевића (право име: Никола по дједи: хипохористик Коле - пр.М.О.).12 Ранији житељи, изникли из мјеста живљења „мур ,„ пресељавани су према Зети са стадима, а један дио њих према Ругови, Рожајама и Призрену. Од имена Мурак+ов+ац настао је облик Мураковац, а од Мурак+ов (12-14.в.)+о настало смјесно чиме Мураково. Оваква имена су словенског поријекла. Међутим, лична имена и презимена са основом „мур“ (Мурца: Мура13 прихваћена су и од пастира, можда Влаха и Арбанаса, који су имали своје катуне по старој Црној Гори. Изнад Мурине је насеље Баћа. Вук и Даничић, Баћа би дошло од Баћа (бато:бабо). 13) Међутим, Ердељановић полази од романске ријечи ,,baciu“ (пастирски старешина: „бач“ - ap6.je3.“bats“. Баћа, топоним изнад Мурине има микротопониме: Запареник, Брдо Муринско, Џамију, Мали Жар, Муринску Гору, Погану Главу, Ненове Лазе, Врело, Селине, Међеђак и „Латинско гробље“. 10 11 12 13
Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.147; „Нова Зета“, 1889, св.ХП (Народна пјесма „Станојева Стана“); Јован Томић: „Црна Гора за Морејског рата, Прилози прибрани у Млетачкој архиви, I, LXX, стр.290). Ј.Ердељановић: Стара Црна Гора, Слово Љубве, Бгд, 1978, стр.403 види: C.Triverio: Dizionario... u S.Chiperiu, Nom enklatura postala a localitatilor din Romania, Bucureesti, 1925). (Топоним „Селине“ упућују да се раније становништво раселило. Појавом „Арбанашке струје“, о којој говори Цвијић у Б.Полуострву, крајем 18.вијека оставило је трагове у ономастици који су, углавном, пастирског поријекла. Иако Виситор доводе са ,,videre“ (Вис+тор-Виситор), тумачење је искључило присуство паганског светилишта: Вид: Вис+тор (ограда), односно штит, па отуда да Штитска ријека извире испод планине Штита. У близини је и Зелетин (Зеле-зла+тин (=зид=штит=плот=ограда) што допуњава тврђење да је Виситор, углавном, Штит, односно долази из области војног уређења у доба Византије и раног и развијеног феудализма у Србији - пр.М.О.).
-461
-
Милош Осшојић
Ш
ЕРЕМЕТ
Ш
еремет је омањи топоним између Улотине и Мурине. У непосредној близини Шеремета је село Крушево. Оно има два назива: Мало и Велико Крушево. Кроз Велико Крушево протиче Шереметски поток1. Шеремет се назива и Шарамет. Он се, сем Полимља, јавља у источно-словенским језицима (Шеремет: Шереметово), затим на троуглу Ивањица, Дежава и Голија (Шереметовица), а онда и у Метохији код Јуника2. „Шереметски поток“ је одредбена сложеница. Управна ријеч „поток“, будући главна, има свој детерминатив. Он је, заправо, атрибут, који је одредбени дио синтагме. Како је присвојни придјев на „ски“, (Шереметски), то нас он упућује, пошто је у питању одређен вид, да хидроним не припада индивидуи (Шеремет: Шереметово) већ множини људи или омањем етникуму. Полимљани, живећи између Виситора и Сјекирице, очували су успомену на Шеремет или Шеремете. Остало је у сјећању следеће: Шеремети су живјели испод Голеша и Виситора. Били су „обличници“. Нијесу дали забијељет“. У долини Злоречице о њима има и ово: „Шеремети су били „врачари“. Имали су куће ко рупе. Кад су биле светковине, излазили су из рупа и мијењали се у „черети“. Ово није било по вољи господару, па их је некуд сатарио... „У околини Андријевице, у селу Сеоцу, старији гуслари и памтише су приповиједали да су Шеремети били Словени: „Шеремети су били „прва вјера“. Имали су имања и куће. Како су били „чудо над чудима“, ко Шеремети, крене на њих велика војска. Убије се бој. Земља је горела дуго и дуго. 1 2
Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.147 Заједница Југословенских ПТТ: Даљинар, Бгд, 1984, стр.70, види: Именик мјеста у Ф Н РЈ, 1960, Бгд, стр.419
-
462
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Али, Шеремети не одоле: удаље се од кућа - науме опет да се врате. Али, више се не врате: зборило се да нијесу далеко - ко им је био свој, није смио да држи Шеремете за племе“. Одломци очуваних прича веома су драгоцјени. То што живе „испод Голеша и Виситора“, не значи да нијесу живјели и на Голешу и Виситору. Стари Словени су прво заузимали планине, кланце, клисуре. Кад су освојили планину, они су се спуштали под „гору“, а онда тек у долину. У овом „испод Голеша и Виситора“ подразумијева се, природно, нека „пољана" гдје су живјели Шеремети. Иначе, Виситор је остатак митолошке лексике. Бог Вид, који прелази у Дајбога преко Сварога, присутан је у овом топониму. Жртва богу Виду обављана је на планинском врхунцу. Ту је обављан обред. Он је, у суштини, био „супарник“ хришћанској религији. Да је у орониму Виситор присутан бог Вид, показује следеће: ријеч ,,invidia“ на латинском, створена према грчком ,,epiblepo“, од латинског „видео“ (=„видим“), указује на древно схватање о дјеловању „злог ока“ (=„урокљиво око“). У Авести, на примјер, израз ,,aši“ означава „око злог бића“. У Иранаца ,,oko“ је замијењено ријечју „сунце“ („сунце“: ,,suil“). „Вид“ је „див“ („свијетлити“: „ведрити се“) и води поријекло од ,,bagha“. „Див“ је општи појам божанства („див“: ,,дева“). Санскритска ријеч ,,devas“ је што и ,,zdenska“ ,,daevas“. У Авестама бог је двојак („благ“: ,,зао“). Отуда у „видео“ (Visitor: videre) елеменат „злоће“. Мјесто ,,daeva“ и ,,daiva“ и Иранци и Словени узели су ријеч „бог“3 . Тао, у Виситору, „тамнује“ „свети“ или ,јаки“. То је, дале, Вид. Тако, у нашим приповијеткама, нијесу одсутне ријечи „диван“ и „дјева“. Див, Диво и Дивљи Човјек није само „црно“, „опако“, „зло“, него је и „чудотворно“ (Босанске народне приповијетке, 4, Сисак, 1870). „Ведрити се“ је појам свијетлости. Виситор је, у ствари, словенски Вид или „вишњи“ између Ahuramuzde и Зевса4. „Око“, о коме је ријеч, у грчком и готском су промијењене (,,ophathalimos“: ,,auge“) да би се избјегла урокљивост или страх од урокљивости. Француски и енглески изрази (,,envie“: ,,envy“) потичу од латинске ријечи која се приближава, по неким употребама, „љубомора“ (=,jalousie“ од придјева ,jalouh“, преко ,,gelos“, 12.вијек, путујући вулгарним латинским обликом ,,zelosus“ чак до грчког ,,zelos“ = жестина = љубомора = супарништво = завист). „Завист“ („phthonos“: ,,zelos“) нема у грчком прихватљиве етимологије. 3 4
A.Fick: Vergleichendes Worterbuch der Indogermanischen Šprachen, II B, Gottingen 1876, str.548 G.Krek: Einleitung in die Slavische Literaturgeschichte, Gratz, 1874, strana 105-106
-
463
-
Милош Осшојић
Кад је ријеч о орониму Виситор, који није без везе са топонимом Шеремет, ријеч „завист“ показује етимолошке везе са глаголом „видјети“. Индоевропски ,,ueid“, не појављује се само у српскохрватском и латинском језику (видјети: videre), него и у бројним паралелама у другим језицима: балто-словенском, преко готског до грчког (idein: eides: idea). У литванском исте основе изражавају и „пазити“ и „завидјети“. У српскохрватском језику, на примјер, јављају се изрази: видљив, завидљив, видан, завидан, а „навид“ је подједнако „гледање“ и „мржња“ (вед: навист, ненавист, ненавидност, ненавиђење = ,,мржња“). „Завидјети" и „загледати“ према ,,invideo“ имају једно семантичко поље. У немачком језику завист (,,Neid“) је сродна „ниским побудама“ (,,neider“). Ова значења: завист гњев, мржња, непријатељство, непријатељски став, мржња, одговарају средњевисоконемачком: ,,nit“, ,,nid“, до старовисоконемачког ,,nid“, ,,nidh“, ,,nith“ и готског ,,neip“ од индоевропског архетипа ,,nit“ (Пермутација: „Тин“ = зид = преграда). Све ово напомиње да „deus zelotes“ (Виситор: Зелетин), поред афективног, супранатуралног, значи завист, мржњу, зло, исмијавање, презирање, гњев, осветољубивост. Сви ови афекти се своде на „мржњу“ и из ње произилазе. „ В и т б “ (=„вицториа“), у старословенском језику, напомиње нас на ,,Viter“ и ,,Vitor“, на „Видов стан“ или „витати“5. „Витора“ (Withora) је мјесто Световидове Арконе. Планина Витор је позната у пјесмама: „Ој Виторе, висока планино! Из тебе ми три сунца грануше!“6. „Виситор“, дакле, долази од „вис“, односно „висити“. Ороним је, у ствари, Withora, односно Виситора. Овдје, сигурно, није „почивалиште“ основа за ороним. То је, чак и код познатих етимолога, омашка. Превиђено је ,,Withora“ и дат је примат глаголу „сањати“ у румунском језику („вис“=„сан“: „Visatorie“=oflMapannurre пастира). Кад се узму у обзир претходне напомене, било би спорно тумачење да је Виситор продукат латинско-румунско-влашке терминологије7.
5 6 7
Сакса Граматика, Хист.Дан., 1, XIV, стр.289. В.С.Караџић: Пјесме, књ.1, 78, в.1-2 Петар Скок: Етимологијски рјечник, СХЈ., ЈАЗУ, Згб, 1973., 596 -
464
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Г
РАЧАНИЦА
Г
рачаница је насеље између Лима, Сјекирице, Баља и Машнице испод планине Чакор. Она је остатак старог становништва, али назив не долази од нагиба и грањања под Сјекирицом, како то тумачи1 него од коријена „грач“, наставка - ан и суфикса „ица“. Некадашње село је, највјероватније у 17.вијеку отсељено. О томе свједочи топоним Селиште (село: Селиште=одсељено село. Иначе, село, као и лаз, везани су, по настанку, за М.вијек (село=кућа, лаз=крчевина12. Постоје, у Грачаници, двије врсте топонима: једни су српског поријекла - други пак арбанашког, насталих у фази „скадарске селидбене струје према Косову. Српски топоними су Грахово, Баре, Зориће, Грудице, Жареви, Јаме, Лази, Ливадица (Грчкохрпско), Расадници, Пшеничиште, Коњски Лаз, Дедин Лаз (?), Шуме, Мостина, Дријенак, Ћеклићева Ораница, Ланишта, Шекићи, Зорићки Лугови. У селу има „црквина“ и „старо гробље“, Јасен, Заподак. Арбанашки топоними, везани за насељавање током 17/18.вијека су Муров Лаз (ктетик), Омеров Лаз (ктетик), Мусин Лаз (ктетик), Рамадуша (Рамадан: Рамадуша), Арбанашко Гувно (ктетик), Арбанашка Чесма (ктетик: хидроним), Шабанагин Бријег (ктетик-ороним), Цекин Гроб (ктетик), Незиров Гроб (ктетик), Маргиљев Лаз (ктетик), Љуцина Бара (ктетик), Уцин (Укин) Бријег, Галево Брдо (ктетик). Два су хидронима: Пишевска Ријека (бор: Пишево - Пишевска Ријека је арбанашког поријекла). Имена Делет(а) упућује на арбанашко „ован“, а иначе су насељени у Пишеву (бор: Пишево - арбанашка или клименачка ријеч). „Пикшевци“, одијељени од Дабетића, прискочили Климентима, би1 2
Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело,148 К.Јиречек: Историја Срба, I, II, 1952, стр.81, 82, 283, 156/7
-465
-
Милош Осшојић
ли су на путу да се „келмендирају“, али их је прекинуло „покршћавање“. Лабани, оглашавјући се Лопаћанима као „прибилице“ су, према Влоховићу, етнологу, живјели у Никшићу и одатле се (Лабан: Албан) преселили, преко Куча, у Полимље. Горње и Доње Грудице упућује на Груде одакле су се и раселили према Никшићу и Васојевићима. Грахово долази од коријена Грак+ан+ица (Напомена: к у коријену „грак“, испред ан прешло је у - ч и, уз суфикс - ица) обликован је топоним Грачаница. Етимолошки ваља поћи од „грајати“, односно „гракати“: грака, грак, бука, граја. У етимолошком погледу назив села, гдје може бити у питању „појање“, или, везано за пшеничиште или ланиште, грајање. Овоме се додају и инфинитиви: гракати, грактати, итд.31
1
Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, I, 1971, стр.556, 605 -
466
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
ОРИЋЕ
опоним Зориће се налази између Лима (хидроним), Сјекирице (ороним), Грачанице (топоним) и Машнице под Чакором (топоним). Топоними: Грахово-Баре - Зориће чине топономастички троугао. У југоисточном дијелу топонима Баре је Пшеничиште, а у близини Пшеничишта је „црквина“ и „старо гробље“. Топоним „Црквина“ упућује да је ту била старија црква. Ту се обављала религијска служба: говор или пак „појање“. У бугарском језику „грај“ значи „појање“. У контексту ријечи „појање“ је „граи“ („говор“: ,,граја“). Потврда има у постсвербалу граји („говор“: „говорити“ - рум.језик). „Појање“ у цркви се обављало „изјутра“, кад се „раздани“, кад се може, на „свијетлости“, наоколо „гледати“. У балтичком језику „зрети“ је „гледати“. „Гледати“ је у контексту са именицом „зрак“, а „зрак“ стоји у вези са основним значењем од „зрети“ („свијетлити: зрети). У овом етимологисању ваља видјети презиме Зорић (Зориће). Именица на - иа од превоја перфектума зор је зрети, а р је настало од -рј депалатализацијом. У староцрквенословенском је зорја, у слов.зорја, у чешком zore, у пољском zorza у руском зорја. У превојима долази и до - о>а: стцслав.зарја, буг.зарја, слов.зарја, чешком zare, у стпољ-zarza, рус.зарја, у лит.^ага = žaras (зора), у crnpyc.sari. У литванском се може наћи и žarija (угљен) pažaras (=свијетлост пред зором). У литванском, у превојном смислу, је žereti, žeriu (свијетлити - зрети = гледати). Ваља напоменути да слог ,,zra“, по закону ликвидне метатезе, у пољ.је wzork (поглед), у pyc.zorok (поглед). Знајући да црква, у раној зори, кад се јавља „звијезда даница“, Срби гледају у „појездушу“ или „дојездушу“, окупљени око ње, појући, дижући грају, гласније говорећи, само по себи, временом, звати су Зорнићи, а мјесно или крајевно добило је име Зориће. Углавном, топоним упућу-
Т
-
467
-
Милош Осшојић
је на мит о звијезди, односно сванућу, свијетлости. Ову област, односно етимологију, објашњавали су Миклошич, Холуб - Кореспу, Briickner, Васмер, Младенов, Траутманн, Титкин, Масхек, Педерсен, Ланг, Јагић, Маретић, Плетершник, Елезовић, Вуковић, Милетић, Boisacq, Буга, Хирт, Јоханссон, Перссон, Спитзер, Њоод (На: Послужено из „Бил>ежнице“ - Пр.М.О.). Зорићи су одсељени у току турских навала, а о њима је остала успомена: топоним Зориће. Сугласник - з, који находимо у презимену Зорић (Зориће), настао је из ие.палатала - гх у коријену гхер (сјати: свијетлити). У балтичкој групи је жерети, жери (свијетлити) „жеруоти“ (свјетлуцати). Прасловенски - з р је нижи превојни степен и очуван је у зора (Зорић - Зориће).
-
468
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ftt
АШ НИЦА
ашница је село средњовјековног поријекла. Др РЈ Вешовић и овом приликом прави историјски превид. Он каже: „Рани•јих спомена о овом селу нема...“ Једном обичном мишљу, која је негаторска, анализа овог крајевног имена добија погрешне одреднице1. Машница се налази између ЈЈима (хидроним), Велике (Чакор) и Грачанице под Сјекирицом. У етимолошком погледу Машницу ваља објашњавати у склопу глагола „махатБ“. Слуга (себар: меропх, отрок) у руском језику је „махалБНБш“ или „махателБНБш“: „служашии.“ Он даје „махањем“ знак да се приближава началник: старешина, помјесни жупан. Он је, у суштини „стражар“ (,,сторожв“) који је постављен од карале. Углавном, у питању је „призивање некога уговореним знаком“. Махање се обично обавља на вјетру или пак на воденим таласима. „МашистостБ“ се односи на „махање“, односно има својство „маха“, које може бити различито2. Сигурно је да Машница не долази од „масница“. Топоними, који су карактеристични, су Кривача, Караџин Бријег (ктетик). Кривача је што и саврдак (дубирог: мурја, хата, хота). Топоним упућује да су житељи становали у „кривачама (саврдак: дубирог). Каражин Бријег долази од „црн“, односно „ковач“3. То је први период овог „жилишта“ или „насеља“. Други дио односи се на период под Турцима. О томе свједоче топоними: Сеферагића Бара, Ронза, Прет - Маркова њива. Сем Турака (Сефер: ага)
f «
1 2 3
Др РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935., стр.149. Владимир Даљ: Толк.слов., С-Петербург - Москва, 1881, стр.308. Владимир Даљ: Толк.слов., С-Петербург - Москва, 1881, стр.212 (в.ковалБ, ковачБ, кузнецв). Караждин Бријег је мјесто гдје се кује („ковалБнаи: „кузница“, односно ,,кузнн“).
-
469
-
Милош Осшојић
овдје има и Климената, можда католика (Прет- Марко). Клименачко присуство се осјећа и у топониму Рушин Лаз (алб.“руш„ = медвјед). Топоними Баништа, ЈТекина Чесма, Доње Поље (Мујовача може бити везана за агаларско вријеме, а исто тако може бити остатак, из XIV в.као српски хипохористик - Пр.М.О.). Топоним Баништа („бан“ - авар.ријеч) изграђена је додавањем - и и - ст > шт+е, па је тако створен облик Наниште. Сви подаци говоре да је Машница, насупрот Др.РЈ.Вешовићу, старије насеље. Одмах по паду Деспотовине појавио се 1485.године Скадарски дефтер. Те године уписани су следећи становници и њихове феудалне (кастијске) обавезе. Navodimo originalno imena iz Deftera: Vukca, i vellai i tij, Pljak Dejani, Radosavi, i vellai i tij, Kali, i vellai i tij, Radashi, i vellai i tij, Vladislavi, i vellai i tij, Todor Nogoslavi, Nikolla Vukashini, Dabko, i biri i Tihodarit, Stojan Todori, Dobrosh Petko, Vdolja, i vellai i.tij, Martin Radsavi, Pop Milani, Stepani, i vellai i tij, e veja Stoja, Radosna, ibiri i tij, Strana, i biri i Radonjes, Nikolla Radoshini, Rajan Milashini, Vukca B risavi, Bozidar Ivani, Vukota Oljaku, Dobrashin Radosavi Zhivko, i vellai i tij, Stepani, i vellai i tij, Dobrashini, i vellai i tij, Todori, i vellai i tij, Ivan Gjurashini, Radosav Tihodari, Gjurash Bozgani, e veja Vlada, Radonja, i vellai i tij, Vukashin Bogdani, Vojnoja, i vellai i tij, Cvetko Tihodari, Vukca, i biri i tij, Stepan Novaku, Olivir Radashini, Vuk Bozidari, Radic Miladini, Radsav Radosna, Ivaneshi, i vellai i tij, Petko Bogdani, e veja Visha. Poreske obaveze: shtepi 42, te veja 3, ispenxhe 1068, grure (barre 7) 210, theker (barre 10) 200, elb (barre 4) 640, mel (barre 5) 100, tagji (barre 10) 140, lini 40, mullinj te rajave: 2 - 30, taksa e perimeve 46, bidati i derrave 15, taksa e barit 210, taksa e druve 84, shuma 2783. Уз објашњење топонима, који имају своју старину, приложени су из XV вијека и антропоними. Ниједно име од 1485.roдине није оставио помен у топонимима. Они су, током 1485-1912, избрисани. Ријетко је који топоним остао од старине. То су топоними Машница и Кривача (саврдак=дубирог - ,,мурл“).
-
470
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б
елика
В
елика је старије средњовјековно село. Налази се у завјештањима Стефана Уроша III манастиру Дечанима. Сем Велике, у међицама, помиње се Ржаница, Петкова црква, Бјелошев Брије и Дио'Топоними Велике, настали између Лима, Чакора, Ваганице и Приједола са Јечмиштем, су скоро сви српског поријекла. То су Волујак, Зрнојевића Хрт, Ћеме, Јабука, Закрш, Кукавица, Бјелице, Цикуше, Подкрај, Десен, Вукадинов поток (хидроним), Десенски поток (хидроним), Лијева Ријека (хидроним), Приједолска ријека (хидроним), Цикушка Ријека (хидроним), Брежђе, Закрш, Главице, Куњ, Вран поток (хидроним), Кодра (алб.ријеч - бријег), Мокри До, Вага'ници, Лијепи До, Чакорски поток (хидроним), Јечмишта (ороним), Ваганичка Гора (ороним), Језерски Врх, Равно Брдо, Шумарци, Црвени Крш, Паунов Лом (ктетик), Говеђи Крш (ктетик), Метешка Рупа (ктетик), Шабова Глава (ктетик), Омар, Металска (метати: гроб). У Дечанској хрисовуљи у Велици има доста мало становника. Помињу се Драговићи. Има у селу од неколико кућа и „ковача“1 2. У Скадарском дефтеру, на арапском језику, Велика се помиње као WLYKS. Imena stanovnika 1485: Bojko Ivani, Radici, i vellai i tij, Vidosavi, i biri i tij, Stoja Bogdani, Radosna Radosavi, Vuku i vellai i tij, Radonja Mirosali, Vladislav Obradi, Radosna Stepani, Nikolla Ivani, Dmitrashini, i biri i tij, Radani, i vellai i tij, Vuku, i biri i tij, Bojko Rajko, Radosna, i vellai i tij, Bjelovac Dabzhivi, Radic Boja, Bosa Dobrdo, Niko1 2
Мон.Серб.95 Милоје Милојевић: Дечанска хрисовуља (Велика), 3, 1880; Лалевић - Протић: Васојевићи..., 1903, СКА, СЕЗ, Насеља, књ.П, стр.63; види: Митар Пешикан: Ономастички прилози, IV, 1983, Бгд, стр.84.
-471
-
Милош Осшојић
la, i biri i tij, Bozidar Gjurani, Radici, i vellai i tij, Vladisavi, i vellai i tij, Vucrini, i biri i Stojes, Nikolla Radenko, Vuk Dobroi, Radmil Prebili, Radiqi, i vellai i tij, Dimitri, i vellai i tij, Rasha Prebili, Vukashini, i vellai i tij, Bozhidar Radosna, Radsh Mladeni, Radonja Pljaku, Radonja Stoja, Bogoi, i vellai i tij, Mileta Stepani, Oliviri, i shendri i tij, Radovan Bogosali, Radic Bogoi, Rajko, i vellai i tij. 928: Radonja, i vellai i tij, Radonja Raosavi, Radosav Dobrosavi, Radosna Vuku, Radman Gjurashini, Melko Nikolla, Radsav Radini, Vukman Boja, Todori, i biri i Rajes, Zhivko Gjureti, Olivir Vucrini, Bozhidar Nikolla, Bozhidar Cinqene, Radonja Radmili, Vuk Prebili, Stepani, i biri i Radosnes, Ivani, i biri i Rashes, Dragash Radivoi, Radashin Rajko, Lazer Radonja, Nikola Ugjelesha, Radic Gjura, Gjura Vuja, Radonja, i vellai i tij, Gjurashin Mira, Vucrini, i biri i Gjorgjit, Rajko Bogdani, Radonja Stepani, Vlajko Bojko, Bozshidar Radosna, Vuksan Dabzhivi, Vukman Nikolla, Vlajko Radici, Radashin Radivoi, e veja Bjela, e veja Spana, e veja Stoja, e veja Vukosava, e veja Vojina, e veja Olivira. Shtepi 75, te veja 6, ispenxhe 1911, grure barre 25 - 750, theker barre 14 280, elb barre 10-160, tagji barre 20 - 280, taksa e bleteve 45, mullinj: 2 -60, lini 51, taksa e primeve 64, bidati e derravee24, taksa e barit 475, taksa e druve 150, shuma 4250.3
3
S.Pulahu: Defteri i regjistrim it te sanxhakut te Shkodres i vitit 1485, Akademia e shkencave e RP. SHQIPERISE Instituti i historise, Tirana, 1974, str.107
-
472
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ЕТИМОЛОШ КА АНАЛИЗА ГЕОГРАФСКОГ ПОЈМА ВАСОЈЕВИЋИ
-
473
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
ТИМОЛОШКА АНАЛИЗА ГЕОГРАФСКОГ ПОЈМА ВАСОЈЕВИЋИ
асојевићи су пространа географска област „међу високим планинама и огромним Комовима44.1Она припада трима сливовима: Морачи, Тари и Лиму.23Територија Васојевића има своје географске и етничке одреднице: „Да се Васојевићко држи од Ножице до Љешнице, од Бјеласице до наврх Ржанице, и црква Брезојевица, која цвили међу турским градовима као љута гуја међу огњевима“. Географска територија Васојевића подударна је с племенском територијом. Кад се говори о Васојевићима као области, онда се мисли на племе Васојевића, а кад се говори о племену или Седмом Брду, онда се мисли на територију, која је означена обичајним правом. Под појмом „и црква Брезојевица“ сматра се њена „горњокрајска“ (Плав и Гусиње) јуриздикција. Та географска, односно племенска територија, дијели се на два дијела: Васојевићи су пресјечени на двоје на Горње и Доње Васојевиће.4 У Васојевићима се налазе, „на лијевој страни Лима“ Ђурђеви ступови.5 Територија Васојевића има историјску основу. Она излази из једног дијела Трансмонтане, Загорја, Рашке, гдје су се, својевремено, населили прави и првобитни Срби или Трибали на изворишном' дијелу Лима.6 Доказ да су, заиста, овдје били насељени Срби или
Е
1 2 3 4 5 6
Др Јован Ердељановић: Племе Васојевићи, предговор, Сарајево, 1935, 9. Др Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево 1935, стр.9, 13. Др Илија Јелић: Васојевички закон у дванаест точака, СКЗ, Бгд, 1922, 61. Ђ.Мушацки: Историско-критическоеописание битке косовопољске од Ђорђа Малетића, предговор, Нови Сад, 1847. Вук Караџић: Српски рјечник, Нолит, Бгд, 1972, стр.151 види: В.Караџић: Српски рјечник, Нолит, Бгд, 1972, стр.55 Костантин Јиречек: Историја Срба, књ.Т, Бгд,1978, стр.67.
-475
-
Милош Осшојић
Трибали јесу топоними типа Трепча (триба-треба = жртва - Трепча код Андријевице, Горњи Васојевићи, Трепча код Плава и Требешица у Лијевој Ријеци). Уједно ова географска област долази послије ранијих и каснијих средњовјековних жупа: Гуисемо, Дебреца, Ком7 (XI-XII); Будимља, Горска Жупа, Плав8 (XIII-XIV), које су изнутра, аналогно сличним појавама код племена на југу Балкана, надјачане или истиснуте племенским именом Васојевића.9 Ова појава упућује на чињеницу да су се јача племена дијелила на „крајеве“ („горњи“: „доњи“ или ,,горски“), на жупе или на жупе и крајишта и да су оне, у атрофичним ситуацијама, изнутра, рецимо Плав, доживљавале промјене кад се, нестанком стеге, односно администрације, јављало племе, у овом случају Васојевићи. Отуда се они, иако је Медун био у њиховом „подручју“, односно Медун је био само у њиховом „подручју“101јављају „ван горњозетске области“,и а то, дакле, значи да се налазе, послије многих гибања и навала, на својој историјској регији. Има прилично доказа, насупрот грађанским истраживачима, да су Васојевићи, укључујући ту и територију, старија племенска организација. Прво, Васојевићи имају „славу“ или „крсно име“. Њихов духовни предак или митски вођ је Аранђел Михаило, који је бог доњег свијета.12 Он је, поред осталих, насљедник Дајбогов.13 Васојевићи славе Аранђела Михаила од Ножице до Полице и од Бјеласице до Брезојевице (Плав). Овај простор или територија је, заправо, васојевићка религијска заједница. Племенска територија је почетно историјско стање. Религијска заједница се јавља напоредо са територијом као и са духовним и народним главаром (војвода: жупан). Према томе „крсно име“ или „слава“, као остатак примања хришћанства,14 било би везано за IX и X вијек, што ипак значи да слава на овом простору не би постојала да није било племенске територије, 7 8 9
10 11 12 13 14
Љетопис Попа Дукљанина, Титоград, 1967, стр.228 види: М.Динић: Српске земље у средњем веку, СКЗ, Бгд, 1978, стр.229. Ђура Даничић: Рјечник 1, Бгд.1975, стр.85, 220 и Рјечник 3,страна 308. Рад, књ.37, Загреб 1876.године, стр.18 види: Ст.Новаковић: Брсково, Дан и Царина у св.Спаса...; К.Јиречек, Историја Срба, књ.1,Бгд. 1978, стр.75. Марко Вего: Насеља..., Свјетлост, Сарајево 1957, стр.73. Ј.Јастребов: Јепископија зетска, Гласник СУД XLVIII, 1880, стр.403. Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр.8. Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, стр.450. Вл.Скарић, Постанак крсног имена, Гласник зем.музеја, XXXII, Сарајево 1920 види: К.Јиречек: Историја Срба, књ.1, стр.102 -
476
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
да прије ње није било пагана, односно архаичне племенске организације, јер паган вири из хришћанства. „Слава“, дакле, значи, крштавање, а оно се десило са оним племеном које је, како нагласисмо, заузимало простор од неколико крајева („горњи крај“: „доњи крај“), односно „зна се да је у IX ст.било више организованих покушаја да се Срби покрсте, и да су ти покушаји махом долазили са запада. Прва су имена српских кнезова славенска, но то не мора значити да носиоци тих имена још нису покрштени. Кршћанска имена код кнезова почињу тек с Мутимировим сином Стефаном, којега је год. 891. са кнежевства био протјерао Петар Гојниковић“.15 Васојевићи су, рекосмо, старија племенска организација. Она је, углавном, дошљачког карактера и везана је за долину Лима и Лијеву Ријеку. У легенди, на примјер, Васо фигурира као гентилни предак Васојевића. Он је, наиме „дошљак“. Упознао је богату дјевојку из Рјечице. Ту дјевојку је узео, остао у њеној постојбини и од њега су се народили Васојевићи у Рјечици и око Лима до Ђурђевих ступова и Васојевићи у Лијевој Ријеци. Он се зове Wass Ketschi.16 Легенда нас упућује на вријеме доласка Срба на изворишну област Лима. „Дошљаци“ су, послије освајања области, имали прилику да су носиоци угзорилокалног брака, који је одиграо важну улогу у етногенези. Угзорилокални брак је, сигурно, везан за VII вијек, па према томе ова легенда о племенском претку (Vass Ketschi) односи се на то вријеме. Стиче се утисак да су „дошљаци“ на Лиму прије примили хришћанство од Дукљана. Они су, у овој зони, постали владари. Мора да су имали свог суверена: војводу, жупана, „цара“ или „краља“. Грци су владара (царжраљ) радо називали ј ј а у г к г ^ у што је, у митолошком смислу, одговарало демону или божанству доњег свијета.17 Илири су тог демона, црног или злог, можда и лошег, називали „цељ“ (зао: лош), што одговара презимену „Кећи“ (,,Ketschi“). Преведено на популарни језик В а| би, према новогрчком језику, значило „цар“ или „краљ“, а ,,ceq“ (Кећи) „зао“ или „црн“. Тако би етимон био „црни цар“ или „зли краљ“ а он као „проклетник“ имао би „проклету земљу“. Отуда и стих у народној пјесми: „Од проклете земље Васојеве...“18 И овај податак говори да су Васојевићи на Лиму старо становништво дошљачког карактера, које је амалгамисало старобалканско становништво.19 15 16 17 18 19
Јосип Хамм: Старословенска граматика, Загреб, 1974, стр.46. Dr.Jur.Johann Georg von Hahn, Albanische Studien, Jena 1854, 185-187. Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.446. Вук Караџић, Српске народне пјесме II, Бгд, 1976, стр.86. Шпиро Кулишић, О етногенези Црногораца, ЦАНУ, Титоград 1980, стр.43. -
477
-
Милош Осшојић
Територија Васојевића, искључујући „горски крај“ преко планина к Црној Гори, друкчије се зове Лимска долина. Ова географска синтагма је веома упутна за објашњавање старине Васојевића. Главни или управни дио у синтагми је долина. Она је, на примјер, у стсл. двбрБ)20гдје је в > е21 па се тако јавља „дебр“. Ова ријеч, кад се губи полуглас „б“ и прелази у пуни вокал, била је, вјероватно, функционална у Х1-ХП вијеку. У овом раздобљу, поред жупа Гуисемо и Ком, помиње се Дебреца. Сем „дебр“ у коријену ријечи, јавља се и „дебрец“ < „ДБбрв“ са наставком -а. Тако је, дакле, добивена Дебреца. У руском језику, на примјер, „дебр“ значи долина.22 Тако је Дебреца само „дубрава у долини“ или „долинаста дубреава“. У ријечи „дубрава“, како се види, постоји коријен „дуб“.23 Према етичкој припадности, у зависности од природних особина земљишта одакле су дошли, у знак сјећања на прадомовину назвали су ново станиште према долини, храстовима. У долини Лима постоји топоним Тивран, што упућује и на постојање жупе Дебреца, у којој су, пошто живе у Васојевићима, Дабе или Дабеци, односно Дабетићи (Дабовићи: Дабковићи - ђаво: црн - Црнац - Црнци) условили као племе појаву овог топонима. Презиме Дабетић, у саставу Васојевића, веома је старо. Оно говори да је настало „када је Дабог био бог“. Оно је, дакле, теофорно презиме. Излази из хипокористике за ђавола. Најглавнији ђаво се назива Даба, Дабо или хроми Даба. „Дабог, кад су Срби примили хришћанство, проглашен је за злог демона и изједначен са ђаволом... Према томе, ђаво из данашњих вјеровања, који се зове Даба, није ништа друго него старински Дабог. Хипокористична форма „Даба“ је старога датума и морала је бити употребљена за вријеме паганизма...“24 У коријену презимена Дабетићи је апелатив „даб“, односно „дуб“ (днбес: д б 6 ) 25 гдје је Двбец > Дабец > Дабе (тс)+ић > Дабетић, а у топониму Дапсиће, гдје је истри антропоним одлучивао за именовање села, налазимо овај процес: Д ђ 6 б с > ДЂбец > Дабц + ић > Дап (тс) + ић-е > Дапсиће. Остатак, у сваком случају друкчије назване блатне и шумовите долине (алб.ме lym-glib: me blate26 додолина: 20 21 22 23 24 25 26
Јосип Хамм: Старословенска читанка, Загреб 1971, стр.108. Радосав Бошковић: Основи упоред.грам.слов.језика, Бгд, 1977, стр.43. Владимир Даљ: Толков и словар, Москва 1978, том I, стр.340, 424. Стјепан Ившић: Славенска поредбена граматика, Загреб, 1970, стр.9, 90. Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, стр.394-395. Радослав Бошковић: Одабрани чланци и расправе, ЦАНУ, Титоград, 1978, 124. Сокол Добросхи: Речник српскохрватско-албански, Приштина 1953, стр.52.
-
478
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Дћбрв) је Урвна Гора27 (чернол: Црна Гора или Црногора)28 и Добра < дг>брБ, гдје је, свакако, у Х1-ХП вијеку, поред Дебреца, јављен и облик Добра, гдје се помиње презиме Лалић 1346.године29које припада племену Дабетић. Ти подаци, поред осталих, јасно поткрепљују легенду о гентилном претку који се населио у Рјечици и око Лима па чак до Ђурђевих ступова (Св.Ђорђе је „вучје божанство“ и наследник Дабогов30 - пр.М.О.) као и откривају могућност да је Дебреца, записана код Дукљанина, само долина ЈТима, односно Ст.Новаковић је, углавном, имао језичке и етничке потврде да је Дебреца везана за Лим и да је Guisemo и Ком садашње Гусиње и Ком у Васојевићима. На територији Васојевићи велик број презимена је старијег поријекла. Она су, у већини случајева, одиграла доминантну улогу у стварању топонима. Тако, на примјер, Гаге упућују на „гус“ (гус ), што значи „хајкач“ или „гонич“. Потврде за исто налазимо у руском језику и његовим дијалектима.31 Гаге имају гентилног претка Никеча. Антропоним Никеч је исто што и Њикећ, гдје је „њи“ један, а „сељ“ зло (зло: лош)32Отуда, наиме, топоним Гусиње („гус“ = ,,гага“) и Никче или Њикће према Скадру. Овај етникум био је изложен ноћном путовању, било пјешице и на коњу. Они су, дакле „ноћни коњаници“. У близини Гусиња је Тројан. Он је, свакако, остатак старинског „божанског коњаника“33 који је, уједно, и демон. Будући „хајкачи" и друмске скитнице или разбојници, они су, аналогно „аукању“ (га-га: го-го) изговарали „а“ мјесто „о“. Отуда се јавља топоним „Акање“ (акати: викати), односно Скић (скит: скитати). Сав тај елеменат је плах, односно „огњевит“. Отуда се јавља Плав (плав=плах)34 У руском језику „плав“ је „огњиво“. Уосталом, сваки брзи човјек, какве су Гаге, односно потомци Никеча, је „огањ“ или „огњиво“. Овом етникуму, који се још називају Лимњаци, јер су са Лима или Полимпи (Лим: Полимље) припадају Бурдуци или Бурде. Име долази од ,,burr“ (човјек) и ,,duh“, што значи „војвода“, „владар“, „намјесник“, „стратег“. Бурдуци живе у Коњусима, који се помињу крајем XIII и почетком XIV вијека. Име мјеста долази од „конк>ц“ (коњушар) који је био значајна титула у немањићкој држави. Сви ови наводи упућују да је у питању савез сељака - коњаника. Он је вео27 28 29 30 31 32 33 34
Ђура Даничић: Рјечник 3, Београд, 1975, стр.472. Др Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.139. Милоје Милојевић, Дечанска хрисовуља, ГСУД 3, Бгд, 1880, стр.43-45. Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, стр.368, 683. Владимир Даљ: Толк.слов. Москва, 1978, стр.339, 410 (том I). С.Добросхи: исто, XXV, стр.112. В.Чајкановић: исто, стр.358, 360, 460, 685. Вук Караџић: Српски рјечник, Бгд, 1972, стр.504. -
479
-
Милош Осшојић
ма стар. Никеч, односно Њикећ, везан би био за VI-IX вијек, који има своје потомке, односно племе. Они су дакле, Лимњаци или „горњокрајци“. На том „горњем крају“ је и црква Брезојевица. према томе овај етникум, у саставу Васојевића, је везан за VI-IX вијек. Презиме Лалић, које смо спомињали, јавља се у Грнчару и Трепчи код Плава 1346.године. Овај податак је важан. Он је доказ да су Васојевићи истиснули „приједјелно име Плав“35 а досљедно томе и име старе жупе Будимља. У Цецунима се налази топоним Лашића до, који долази од „чернодБици“, односно од „влвхвв“, множ. влвсви, рус. волсви. Они се јављају у XI-XII вијеку као паганички свештеници, чаробњаци, који су поткопавали хришћанство ( в л б х в б - л б х + ић > Лашић (Лашића до); Цецун < „чр“, „чровање“, враг, непријатељ, ђаво (црн).36 У Мирослављевом јеванђељу јавља се облик „ в б х в и “ .37 Лашићи, о којима је ријеч, јесу братство у саставу племена Дабетић. Тако, насупрот мишљењу да се у имену Цецуне осјећа влашки траг, долазимо до сазнања да је основа топониму ријеч из паганско-хришћанских несугласница - „шаво“: „црн“ - Црнац: Црнци (Дабковићи). У склопу племенског савеза Мијомановићи, насупрот Новаковићима, као коњаницима, јављају се народна имена: Губе, Шоге, Брајоти, Колевићи, Рабљени, Тице. Овај племенски савез састављен је од сељака - војника (Губа-бЂда, гибелв, губа; Брајоти-брат, братил38(?) братство; Колевићи - коле, прасл.кЂЛБ , прасл. колти> српскохрв. клати.3940Шоге-шуте, кошуте, „козловије“4(7Кошутиће (село); Рабљени41 - раб, серви, серв+јак > Србљак. Они су, уопштено речено, Тице јер приносе жртву (тицу)42 врховном божанству. Сличну појаву запажамо код источнословенских племена. Сви детаљи говоре да је овај савез примио гентилно име свог главара Miemanovići - mie (ја), ман (an6.dru=dud): Дуд = drew, Дугљеби и Древљани, као и да је старија племенска организација која, дакако, одговара претхришћанској епоси, а која вуче у антропонимији прилично неизмијењено старије стање. Слична појава је уочљива и код Рајевића. Они су, према традицији, прихватили презиме од Радослава или Раја (Рајевићи: Раевићи || Раовићи). Они су од гентилног претка наслиједили сабљу. 35 36 37 38 39 40 41 42
Рад, књ.37, Згб, 1876, стр.18. К.Јиречек, Историја Срба, књ.1, Бгд, 1978, стр.95. Радослав Бошковић, исто, стр.291. В.Даљ, исто, стр.124, 405. Стјепан Ившић, исто, стр.89. Војин Матић: Заборављена божанства, 1972, Просвета, стр.58-125. Рјечник хрв. или срп.језика, дио ции, Загреб, 1952, стр.834-836. В.Чајкановић, исто, стр.207.
-
480
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Сабља, како се зна, има атрибуте врховног бога и врховног ђавола. Под општим презименом егзистирају три основна племена: Дабетиђи (Дабог: Даба - „црни бог“: „црни цар“ ( B a o r A s v ^ 43) односно „црн“: „Црнац“ и ,,Црнци“), Лопаћани (лопатв = ударити)44 и Ковачевићи (ковач: бог - ковач = Даба = ђаво)45. Ово племе је, очигледно савез племена, које је ујединио Радослав. Паганска основа племена упућује нас на Радослава (835-844), који је представник словенске владајуће лозе.46 Тај Радослав, стојећи на челу племенског савеза, био је жупан или савладар. Он је, дакле, цар или краљ. Према грчкој титулатури или хералдици он се зове B a a r A s v ^ 47) То је отприлике везано за доба Василија I, кад су Срби и Хрвати бивали, у другом периоду, кршћени.48 Тада се јавља и „крсно име“ када су Срби негирали Дабога и компромисно, на изворишту Лима, прихватили Аранђела Михаила за славу. Рајевићи су, послије примања хришћанства, прихватили „сабљу“. Они су Мијомановиће и Новаковиће (војници-сељаци: војници-коњаници), сигурно силом, претворили у хришћане. Претварајући их вјероватно 879.године, у хришћане, они су им наметнули и презиме. Тако се сад јављају три племена: Рајевићи, Мијомановићи и Новаковићи под општим племеном Васојевићи, које долази од B a a r A s v g односно од B a o r A s v ^ од кога је деминутив Васо (Васољевић49 > љ > ј > Васојевић). Први облик се јавља 1284.године, што значи да је племенско презиме постојало прије овог датума и да се односи на претхришћанско вријеме. Топоними у Васојевићима (Беране: свборЂ || бер + бер+ан > беран бир: бер = народни краљ)50указују на чињеницу, слично у Хрватској и другим мјестима, да се код Срба и Хрвата бирао народни краљ и да „бир“ и „бер“ значе „зборно мјесто“ гдје се проглашавао „беран“, односно жупан (бирањ-жупан: беран-жупан).51 Отуда, на примјер, код Берана Мали и Велики џупан, а следствено томе и Краље (краљ: беран), Столак (стол: стоно или столно мјесто) и Јапан (juupanus: iuupanus). Овдје је, могуће, и обављан „лапот“52гдје је, поред 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.446. Вл.Даљ, исто, том И И , стр.267. В.Чајкановић, исто, стр.399-410. Рачки, Док.340. Г.Острогорски: Привреда и друштво у виз. цар., Бгд, 1969, стр.17. Конст.Порих.Ш , 139, 145, 149, 153. Див.Цани, II, 42. Јосип Хамм: Старословенска граматика, Згб, 1974, стр.91. Томислав Антуновић: Бирањ у Каштелима, Хрватски књижевни лист, Згб, бр.11, 1979, стр.6. Ст.Станојевић: Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Библиографски завод, Загреб 1929, стр.602.
-481
-
Милош Осшојић
осталих послова, „берник" или „бирник“ сабирао народ. Ријеч „лапот“ има везу са ријечју „лопатв“: ударитв, односно са етникумом Лопаћани у саставу племена Рајевићи. Они славе св.Саву који је „вучје божанство“ а у непосредној близини Берана је манастир св.Ђурђа, а св.Ђурђе је наследник Дабогов и има функцију „вучјег божанства“.53 Срби, примајући хришћанство као остали наши народи, напоредо са религијском заједницом, која има своју територију, а територија свог „берника“, односно „цара“ или „краља“, боље рећи жупана, који може бити именом Радослав, прихватили су на овом простору за презиме гентилно име свог владара. Тако, према Беране, прозивају се Берановићи или Барановићи, који су одсељени и који себе рачунају Васојевићима. „Беран“ је што и B a o r A e v i ; односно „цар“ или „краљ“. Једина је разлика у томе што је „беран“, односно Берановићи, народно презиме, а презиме Васојевићи и територија Васојевићи, која има и свој говор, боље рећи васојевићки говор, дошло је из грчког језика и има титулатурно или хералдичко поријекло. Васојевићи су, према томе, територија народног владара.
53
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, стр.365-368. -482-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
АНТРОПОНИМИ У ЛЕГЕНДАМА И РЈЕЧНИКУ
-483
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^^НОМ АСТИЧКИ РЕЧНИК ВАСОЈЕВИЋА
алићи: Српско презиме из XIV вијека XIV в.: појединац има ^^4.имена: своје име, име оца, братства (села - К.Јиречек: ИС, у V 1952,1, 75; в.М.Милојевић: У Трепчи и Грнчару помињу се „соколари“ са презименом Лалић, (Деч.хрис.ГСУД 3, Бгд, 1888, 43-45); в.Р.Бошковић: Одабрани члан и расправе, ЦАНУ Тг, 1978, стр.425 („Алтоманв = Алтоманов, Алтомановић (Предислалић (80); прва повеља: Прибвцв. Ал'томан ПредислалићБ;“ М.Милојевић: Деч. хрис. ГСУД 3, Бгд, 1888, 43-45 (Јавља се презиме: прво - име, друго име оца, треће - презиме Лалић (1349). в.Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, уредио: Т.Маретић Дио XII, 1952, стр.916; (РадосЛалић као Берислалић, Богослалић, Драгослалић („в“ испало испред л“). У Деч.хрис.има потврда са тим презименом: Тврдоје, Стаја и Срвђв РадослалићБ (Гласник II, 12, 6, итд. Остала имена: Ходан Радослалић (Глсник 15,298 и 299. Помиње се и Милош Радослалићх - Дубровник 1349; Имена Прво (хипохористик) од Провслав (Рачки, 41, XI в.). Првосав паралелна форма према имену Првослав (Поваковић пом.92) је у контексту ПРВОСЛАЛИЋ. Презиме је записано у ХГУ.вијеку. У Даничићевом рјечнику, са примјером из хрис. цара Стефана (Гласник II, 12, 11, 46), помињу се Батослалић, Будислалић, Драгослалић (Рјечник хрватског или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, Дио XII, уредио: Т.Маретић, 1952, стр.563; в.Ј.Ердељановић: Стара Црна Гора: Лалићи (Вујовићи: патроним Вујо Рајичев), Слово љубве 1978, стр.78; в.Лалевић - Протић: Васојевићи..., СКА, СЕЗ, књ.П, 1903 (Дабетићи - Лалићи: Цецуне, Виницка); в.Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.200 (Дабетићи - Лалићи) по-
485
-
Милош Осшојић
миње се Смиљ Дабетић који је у Коњусима у доба „старе краљице“ био „соколар“ (в.Гласник књ.15, 299; Дабетићи од Дабо (Дабог) се помињу у Деч. хрис., Хрис. Стев. Душана (Мон. Серб. 61, Деч. хрис. 20-21, Гласник 15, 297 (Хрис.Ст.Душана).
-486-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасишке
7
ЕДАН ПРИЛОГ
Y
презимену Лалић основна ријеч је „лал“ (руски језик „дракаменћ, рубинБ44'. Лалић у терминологији сродства, значи цвијет (Смиљ Дабетић - Љиљановић (Смиљ Љиљанов - „љиљан“ (=„гороцвијет“), а „лала“, сем „тулипан“ или „отац“, односно „старији брат“ (Ватер Гроссватер - Ватерсбрудер) је „ујак“, „стриц“. У персијском језику, прихваћено од Турака, „лала“ је ,,majordomus“. Код Бугара, коријен је „лала“, а код Арбанаса „лале“, док у новогрчком језику је (,,gouvemeur“)12. У староруским именима се налази Raclal и Gorislalic3, а у Пиперима, на примјер, године 1497 постоји, поред Лала и Љаља, је презиме „Лалич“ (Митар Пешикан: Ономастички прилози Iv, САНУ, Бгд, 1983, стр.63). Старо презиме Лалић (Дабетић) одржано је кроз вјекове све до данас. Презиме се јавља, сем Цецуна и Виницке, односно Првошевине, у Клини (Метохија - Штупељ, Житни Поток - околина Ниша, Лалићи - село у Алибунару, Лалићи Лалићи - Вујовићи: Црмница, Лалићи у Хрватској, Лалићи у староруским именима: Лалицв - ГорислалицБ. Вешовић каже: „Од Лалића ранијега времена запажен је, јунаштвом и физичком снагом, Остоја Лалин. Предање казује да је имао лавовску кураж...“4, итд. Живио је 106.година (1782/3 - 1888). гоцбннбш
1 2 3 4
Владимир Даљ: Толковми словарБ живаго великорусскаго нзкжа, Т омб второи С-Петербург - Москва, 1881, стр.255 („лалк). Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1972, стр.264-265 Р.Маројевић: Зборник за филологију и лингвистику, ХХН/2, Нови Сад, 1979, стр.85 - 88 Др.РЈ.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.204. -
487
-
Милош Осшојић
Оставио је родослов Дабетићима, односно Лалићима, у виду „читуља“. „Читуље“ су биле својина Стефана Остојина (1861), који је биран у прелазу преко Бихора за Србију, а о тој експедицији, састављеној од јунака од „најбољих кућа и оџака“, војвода Мирко Петровић, држећи се народне пјесме „Прелазак Васојевића у Србију (1861)“ додијелио му је Данилов крст.5*1
5
Грађу о Лалићима сачињавали: 1. Радован Лалић, почасни доктор наука са Ломоносова, Москва; 2. Михаило Лалић, књижевник, добитник Прве Његошеве награде; 3. Радуле Јованов Остојић (Лалић - Дабетић), стотинаш, командир Цецунске чете и командир чете у Старосрбијанском одреду Пећ - Ђаковица - Валбона. Један од ветерана у Ветеранском одреду приликом заузимања Скадра; 4. Родослов о Лалићима (Остојићи - Лалићи) очуван у архиви, забиљешкама и преосталој грађи код Миливоја Остојића, теолога, који је на стрељишту пјевао: „Хеј Словени!“ и „Залуд прети Адолф Хитлер - Залуд Мусолини!...“ 5. Родослов и грађа о прецима је својина Срђе Остојића, професора. -
488
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ИТ И ЛЕГЕНДА У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
Б
асојевићи су веома старо српско племе. Паганска вјера Срба и Хрвата, односно Словена, одржала се као ријетко гдје на Балкану у Васојевићима. О томе свједочи топонимија и антропонимија племена, а следствено томе и многи митови и легенде. Легенда о поријеклу Васојевића има историјску и лингвистичку вриједност. Кад се она научно проанализира, запазиће се њен почетак и постанак. Познато је, на примјер, да је Васо, патроним Васојевића, имао браћу који су се звали Озро, Ото, Пипо, Красо и Бон1. Држећи се легенде, која је за нас значајна, може се напоменути да су Васо и Красо, браћа према легенди, путовали у Пећ. Ту, у Метохији, браћа упознају двије богате „нашљеднице“. Красо уђе у кућу дјевојке и са њом се ожени, а Васо уђе у кућу „нашљеднице“ у Рјечици и са њом се, слично брату, ожени. У Доброј или Злој Ријеци оснује пород, стане се ширити и, мало-помало, стане потискивати старосједеоце. Настану спорови и сукоби. Растјерани се нађу по планинама, гдје оснују своја станишта, палаче, зидове, преграде и плотове. Никне, у висовима, покакав град. Како је био зао, ранији1
1
Др Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935; Др.Ј.Ердељановић: Пипери, СЕЗ, 17, 1911, стр.323-327; М.Велимировић: Годишњица 18, 1898, с.127;
-489
-
Милош Осшојић
становници га назову Кећо (Ketschi), што значи „зао“, „зликовац“, „лош,„ „мрк“, „црн“, „рђав“. Иначе, Кећо је син Понтин2. Основа ове легенде може се назрети и у љетописној литератури XII вијека. Поп Дукљанин, на примјер, прича даје Ратомир, син Владин, био непријатељ „хришћанског имена“. Он је прогонио христјанизоване старинце (то су, највјероватније, били поромањени Аутариати, Лабеати и, донекле, Пирусти - пр.М.О.), рушио њихове градове и натјеривао их на покорност. Хришћани, изложени невољама, живјели су у планинским висовима, градили утврђења за одбрану, као и куће. Бранили су се од варвара, односно пагана, и њихових „злих краљева“, којих је било, један за другим, четворица. Оваква атмосфера, исказана у Љетопису Попа Дукљанина, приближава се легенди о насељавању Васа у Рјечици, који је слично Ратомировим кнезовима или краљевима био „зао“3. Патроним Васојевића, према легенди и записима је Wass Ketschi. Он је син Кећа Понтина, као што су Кећа Понтина Озро, Ото, Пипо, Красо и Боб (Бан). Он је, речено језиком туђег етникума, „зликовац“. Како се Васо зове Wass Ketschi, то би се он могао, код Срба, звати само Васо Зли или Василије Зли. Ономастика Зелетина напомиње ово вријеме. На Зелетину се налазе „зидови“, односно „сувозидине“, затим ороними: Палача, Градац, Брањин до (,,бран“=„рат“=„сукоб“), Церанско (Ћеранско), као и хидроним „Штитска ријека“, која, по потврдама, извире испод планине Штита. Могуће је да је овдје, на Зелетину (Зеле=зао, тин=зид - келтска или лабеатска ријеч) опредмећен један ранији епос, када је Wass Ketschi, у
2
3
Јоханес Г.вон Хахн: Албанисесххе Студиен, Јена, 1853, стр.185-188; Марко Миљанов: Кучи, Бгд, 1904, стр.14; Heqard: Historie et description de la Haute Albanie, Paris, str.171-175; Љ.Ковачевић: Лица и мјеста (регистар), Кучи, 1967, Гз, Тг, стр.232; Љетопис Попа Дукљанина, Гз, Тг, 1967, стр.185-186; Фердо Шишић: Љ.П.Дукљанина, САН, k.LXVII, Бгд-Згб, 1928, стр.299; Др.В.Мошин: Љ.П.Дукљанина, МХ, Згб, 1950, стр.47; -
490
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
епоси Ратомира и његовог оца Владина, бивао „злочест“ према старосједеоцима који су се, временом, амалгамисали и постајали српски етнос4. У Рјечици, односно Злоречици, гдје се населио Васо или Wass Ketschi, налазе се топоними Чечево и Добра ријека. Поменути топоним (Чечево: К чево - Чево) упућује на Озриниће, а хидроним Добра (Бона=Добра, Бона: бонус=благ) на Бон Кећи, јер је и Бон (Бан), према локалним предањима, који су дошли са сјевера у област Цијевне, потомак Кећа Понтина. Топоним Чечево је исто што и К чево. Кад се задњонепчани сугласник - к нашао испред полугласа (в.луг: лугац - Лужац: Лужани), он је прелазио у - ч. Међутим, како је дошло прије 12.вијека или пак у 12.вијеку до изједначавања полугласа предњег и задњег реда, који је имао гласовну варијанту - е, то је све условило појаву облика Чечево. Облик „К чево“, као и антропоним Озрина, постојали су, највјероватније, прије XI вијека. То што се јавља Кчево (Цоцово - Цуцево: Чечево и Цецун, доказ је да су одсељени из долине Лима носили назив са собом, а то одсељавање може само пасти током IX или X вијека. Облик К чево је задржан по традицији, па се јавља Чево напоредо са Кчево, гдје је - к отпало. Облик Кет' (schi), које изговарамо као „Кећи“ (,,ceq“ - алб.језик: ,,зао“) садржан је у топонимима и Квчево (Кчево: Чево) и Чечево. Слична појава се десила и са „дабом“ („Дабог“: Дабетићи; „даба“ - ,,ђаво“), односно с Црнцима (Лужанима) и Краснићима или Крастенићима, гдје је ,,ceq“ исто што и „црн“, односно „црн“ је ,,krastnah“, па све то напомиње да су Црнци (Лужани) што и Крастениће. Кад се све ово појми, кад се језичке потврде ускладе са предањем, онда легенда није легенда већ подавна историја5.
4 5
Др.Р.Ј.Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935; Др.Ј.Ердељановић: Бонкећи, Кучи, СКА, СЕЗ, Бгд, 1907, с.145-147; Др.Ј.Ердељановић: Бонкећи, Кучи, СКА, СЕЗ, Бгд, 1907, 147; A. Белић: Фонетика I, Бгд, 1960, c . l l l ; Милица Грчковић: Речник имена..., НК, Бгд, 1986, 139; B. Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, с.440-451; Вила, 2, 1866.
-491
-
Милош Осшојић
Преци садашњих Васојевића живјели су искључиво племенским уређењем. То је период од VII - XII вијека. негдје прије 830-840, односно прије 874, јавља се име Василије које је што и „vasileos". Кад је примљена слава св.А.Михаило, која је заједничка и Црнцима и Озринићима, настало је код Срба име Василије од кога је хипохористик Васо, а који се, према нерву, населио крај речица, потомака, надомак шума, усред долина и долиница, које су као и Злоречица, односно Рјечица, па Wass Ketsija, привлачиле својом сличношћу, из древљанско-тиверских простора, словенске придошлице и дошљаке6. Wass Ket(schi) је многобожачки Србин. Име Василије је добио у петој или шестој генерацији послије досељавања Срба. Његови преци: Кећо Понтин и други у узлазној родословној жици правили су „гомиле“ или „могиле“. Те „могиле“ правили су пагани. Топоним Гомилице (гомила: могила) у Цецунима, односно у „Склавинији“ Злоречица, упућује на присуство Срба, као и да зачетак племена Васојевиће (Васојевићи) ваља стављати у претхришћанско вријеме, односно за владе цара Ираклија. Близу двјеста година цвјетале су „Славиније“ на Лиму. Оне су, за владавине жупана, живјеле жупским животом. Отуда три жупе: Будимља, Плав, Горска жупа („Комска Гора“). У доба развијеног феудализма племе је потиснуто, али је, преброђавајући кризу, у фази „атрофије“ жупског режима, изнутра обновило себе: војводе, племенске скупштине, комуне. Отуда ће се, током 16 и почетком 17. вијека појавити „војводство“ и „подвојводство“. Војвода је Никола Оташев, а подвојвода Лале Бојов. Раевићи (Раовићи), наследивши „сабљу“, држе војводство, Новаковићи „коњаништво“, а Мијомановићи „пушку“ (,,стријелу“). У доба Немањића „војводе“ су могле имати другоразредни значај у односу на „василевса“, али чим је жупа нестала, племе, које има своје средиште или средишта, обновило је све своје раније институције. Отуда, на примјер, племенска скупштина на Краштици. Тада су се, уједно, јавиле границе територије или области, предања о претку племена, 6
Исто, с.163-183 с.14, 310, с.355 с.253-253 -
492
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
гдје је тријумфовао првобитни племенски савез племена (Дабетићи, Ковачевићи, Лопаћани = Раевићи), а којем су се, касније, прикључили и остали: Новаковићи и Мијомановићи. Овај процес, скоро аналогно, дешавао се и код других племена који доводе своје родослове до Кећа Понтина7. Велике скупине Срба, потекле из Побужја, из некадашње Скитије, скоро све војно-сељачког устројства, збијале су се у Рјечици (Злоречици), Краштици (Црнштица), око горњег и средњег Лима. Кад се појавио „сувишак“ у првобитном или најстаријем племенском савезу, који је, уједно, водећи или основни, долази до исељавања са Лима. У оближњим планинским просторима заснивају се сродна племенска насеља. Тако настаје васојевићко насеље у Лијевој ријеци, чији становници се зову „Јеворечани“ или „Јаворечани“, односно Љеворечани. Сугласник - љ од - ј (Васој: Васољ - 1284)јављасетоком 13.вијека. Облик „Јеворечани“ настао је, свакако, раније, што значи да је ово насеље као „сувишак“ племенског језгра са Лима или око Лима настало баш у доба Немањића. Иначе, Лопаћани, огранак старијег племенског језгра, славе св.Саву, што значи да је слава примљена око 1235.године или нешто касније. Остали огранци Раевића: Дабетићи и Ковачевићи, који су давно саплемењени, који чине један савез, остали су у Краштици, Доброј Ријеци и на Лиму, држећи се старе вјере Срба и Хрвата, коју су од времена до времена наметали многобројним „прибјезима“, „придошлицама“ и „дошљацима“8. У склопу једног дијела легенди и предања, одражених и запажених у ономастици и антропонимији, везан је и овај дио студије „Мит и легенда у ономастици Васојевића“.
7
8
Исто, с.75; 15, с.56-305; 76; 35-78; 2, стр.57, 71; Др.Ј.Ердељановић: Пипери, СЕЗ, 17, 1911, 57, 71; с.478-476; 1-а. Исто, с.17; 20, , ст.14; 1 а; 21 стр.287; 22, стр.67-126
-
493
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
О АНТРОПОНИМИМА И ДРЖАВНОМ ПРАВУ О Д ПЛАВА, ГУСИЊ А Д О ВУСАЊА
-495
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
п опоним Плав је такође стар словенски назив. У закарпатској прадомовини, негдје око Љвова или Лавова, као и западно од Висле, присутан је топоним Плав. На овом простору живјели су Венди и Анти, а у сусједству и Славини, односно Словени. Кад су Словени стигли на изворишне токове горњег Лима, они су око језера, брља и блатишта, као и око рјечина, вруља и грља, формирали своја насеља. Срби, односно Словени, на обали блата или језера, имали су своје „сојенице“. Они су се бавили рибарством. Били су пагани и врховни бог им је био Дајбог. Имали су своје кумире или идоле и приносили „жртву“ или „требу“ свом врховном националном богу. Име Плав долази од глагола „пловити“, односно од индоевропског ,,kleu“ (,,klou“). Плав је био средњовјековна жупа за доба Немањића, као и за доба Деспотовине. Он је био „горњи крај“ долине Лима, а његови становници су се звали „горњокрајци“. Плав је био дио Дечанског метоха, а становници су, добрим дијелом, славили свету Мрату или Аранђеловдан, односно исту славу као и Стеван Дечански. Ти становници, који су славили дан вукова, „растурењака“, звали су се „мратинци“ а појавом метатезе и „мартинци“. Становници Плава имали су свој идол. Он је био, према потврдама, „пањ“ или „клада“. Током друге половине 17.вијека дошло је до појаве поређег исламизирања, које је касније све више расло. Почетком 18.вијека дошло је до „српске сеобе“ из Плава и околине. Преостали српски елеменат, као и онај „помуслимањени“, очували су изворно српско или словенско име Плав.
Т
-
497
-
Милош Осшојић
Има података да је 1614.roдине био у околини Плава, у Досуђу, војни старешина Лале Бојов. Тај Лале Бојов је Бојовић. Био је подвојвода Николи Оташеву, војводи Васојевића. Овај податак упућује на чињеницу да су Васојевићи били и „горњокрајци“ и да је зона Плава историјска територија обичајног права Васојевића. Отуда и одредница у закону Катанића да се „Васојевичко држи од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до цркве Брезојевице и Беса наврх Проклетија“. Плав има веома бурну историју. Ономастичка испитивања потврђују ову чињеницу, која је од значаја за науку и уопште српску културу.
-
498
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^ Р Е Д Њ О В Ј Е К О В Н О ПРАВО У ОНОМ АСТИЦИ ДОЛИНЕ ЛИМА
редњовјековно право, одражено у ономастици, очитује се на веома великом простору. На територији од Вјетерника до Бјеласице и од Љешнице до Тројана на Проклетијама присутни су апелативи „берник“ или „бирник“ („бер“ или ,,бир“), односно „биран“ или „беран“, а следствено томе и „владика“ („владалац“ или ,,вођа“), „стол“ или „престол“, као и „жупан“ („мали жупан“: „велики жупан“) и „крајишник“ („крај“: ,,крајина“). У склопу ових правних термина јавља се именица „краљ“ („цар“: самодржац, „деспот“ „кнез“ или ,,књаз“). Не могу се, наравно, заобићи „коњушар“, „дворник“, „соколар“, „волар“ и „стјегоноша“ („војвода“, ,,војно“), „лагатор“ и слично. Топоними типа БЕРАН КРШ - БЕРАНСЕЛЕ - БЕРАНЕ упућују нас на „беран“ (,,биран“). Коријен и једне и друге изведене именице је „бер“ (,,бир“). Рефлекс старијег „р“ (ер, ар) очуван је у топонимима Беране, а затим и у антропониму Берановићи, односнб Барановићи. Ову појаву налазимо код Јужних Словена. Доказ су топоними типа Бер-Беран-Берањ-Бирањ-Бирани-Бераније. То су, заправо, топоними који припадају преджупанском периоду кад су настајали и топоними везани за идоле; „ступ“, „аз“ (=„бог“ = „господар“ = ,,владика“), „пањ“, „будњак“, „требиште“ и „бован“ (=„баван“=„балван“). Углавном, полазно „крштење“ ових топонима је VII вијек1.
С
1
A.Leskin: Grammatik der serbokroatischen Sprache I, Heilderberg, 1914, str.108-110; J.Gebauer: Historicka mluvnice jazyka českeho, I, 1894, 291-292; Стјепан Ившић: Славенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр.107; Fr.Miklosich: M on.serb.spectantia hist.Serbiae..., Beč, 1858) -
499
-
Милош Осшојић
Нема сумње да топоними типа Беран крш - Берансело - Беране долази од „збир“ (=„збор“ = „сбор“ = „скуп“ = „окуп“ = „скупштина“). „Бир“ је свечаност код Јужних Словена. Она је позната и Хрватима. У овом случају, етимолошки устврђено, присутна је и код Срба. На тој свечаности се бирао „народни краљ“ (=„бир“: „бер“ = ,,владика“). То „зборно мјесто“, паганско у суштини, везано је и за „лампот“ које је познато Црногорцима и Лужичким Србима. „Лапот“ је обављао „бирник“ или „берник“ (=„биран“=„беран“). Отуда код нас од „бер“+ан+е>Беране (Беранкрш: Берансело). „Збор“ или „збир“ је „скупштина“ (=„збор народа“ = еклесија). Ријечи „бир“ или „Бирањ“ корелативни су за „Бер“, „Берон“, „Бирани“, „Сејм“, „Трепча“ . „Беран“ или „биран“ је „владика“: владар, првак, вожд или, у наследном смислу, по генеолошкој жици, ,,primates“2 3. Отуда, на примјер, Улотина. Име топонима потиче од „владар“ („владати": ,,владика“). Постоје докази у напоредној лингвистици да је Улотина остатак именице „власт“ или „владар“ (Примјери: Индоевропско ,,vlati“ - власт; литванско ,,vladyti“ - управљати (власт: nm.valščius), литванско ,,vladymieras“ („волд“ - балтословенско и прасловенско: ,,владар“), пољско ,,volodać“ (,,wlodyka“ - стпољ.: ,,vladyka“ - „пан“ из старочешког) „владика“ из руског црквеног језика („волод“: ,,влад“), „Свевлад“: „Всевика = Василије (Васо: Васој) хипокористик Всеввка: грчко ,,vasilevs“; „Волд“ > Влод > улод (улот: унук) > Улотина4. Топоним CTOJIAK нас упућује на елементе „прадједовског култа“. Ту, на каменим столицама, владари („владика“: ,,кнез“) су руководили „збором“ или „скупштином“ („беран“: ,,бирањ“). Столак (стол+ак>Столак) је „столно мјесто“ или „престоница“. Оно се јавља код Јужних словена у другој половини IX вијека као престо дједова и очева. „Стол“ је познат и код Источних Словена у XI вијеку5. Топоними МАЈ1И ЏУПАН и ВЕЛИКИ ЏУПАН у близини Ђурђевих ступова и Берансела напомињу појаву жупана. Један 2
3 4 5
ст.Стојановић - Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, БЗ, Згб, 1929, стр.602; Томислав Антуновић: Бирањ у Каштелима, XKL, Згб, бр.11, 1969, стр.6; Анте Шкобаљ: Обредне гомиле, Свети Криж на Чиову, 1978, стр.323-329 Успенски: Извјестија арх.инст.6, 1900, 216; Исти: Нав.дјело, 10, 1905, 198 Петар Скок: Етимологијски рјечник х, или с.језика, ЈАЗУ, Згб, III, 1973, стр.604-606 Рачки, Доц.15; Мон.серб.48; упореди: Dr.Truhelka: W iss.M itt. II, 25, 42: III, 343 -
500
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
жупан је био „мали“, а други „вели“, „велици“, „велики“6. На овом мјесту јавља се континуитет на линији „беран“ - „жупан“. Ова ријеч је рано упша у словенску језичку комуникацију. Именица „жупан“ („шпан“: пољ.“пан“; ,јупан“: зуппан“; „џупан“: „жпан“ или „жапан“; „хпан“ - чешко; „испан“ - мађарско) везано је за племе, племенско уређење и племенску територију, која има свог народног и духовног вођу („господар“: „крсно име“ = Аранђел Михаило). Углавном, братства која су сачињавала племена и савез племена имала су и територију од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до Тројана на Проклетијама. Они су, поред мјесних области, или двије-три жупе, које су, заправо, старе словенске административно-управне јединице7.
6 7
Ђура Даничић - Рјечник, 1, 1863, Биоград, стр.346 Татомир Вукановић: Етногенеза Јужних Словена, Врање 1974, стр.41; Петар Скок: ЕР хсј.ЈАЗУ, Згб, III, стр.687-688
-
501
-
Милош Осшојић
Ј Ј јУ С А Њ Е КОД ГУСИЊА
Б
усање код Гусиња је старије словенско насеље. Тројан, планина изнад Вусања, полазни је мотив за етимолошко објашњење топонима Вусање. Тројан је што и полапско-словенски Триглав. Он је наш, тако рећи „диспатер“. Напоредна митологија познаје божанство са три главе. То су, прије свега грчка Хеката, затим Хермес, а њима су слични Керхер, галски Меркур и германски Водан1. Тројан, о коме је ријеч, идентичан је са Триглавом, који је „ноћни коњаник“ као српски Тројан. Оба се везују са арконским Световидом и он, као и Триглав, је „summus paganorum deus (врховни словенски бог2). Ово божанство је било териоморфно, а током времена је постало антропоморфизирано са атрибутима животиње3. Даљи ток је ишао ка потенцираном људском облику гдје су поједини дјелови тијела у плуралу4. Умножавање се јавља три пута. То је утројавање. Наиме, присутне су „три главе“ на једном тијелу5. Епитет „триекефалос“бприсутан је у орониму Тројан над Вусањем (Троје+ан - Тројаан - Тројаан - Тројан). Епитети божанства са три главе су лов, рат, коњарство. Тројан је, у неку руку, што и трачки коњаник или херој. Он је „хтонички коњаник“. Атрибут божанства је коњ7. Функцију тог „ноћног коњаника“, односно божанства или врховног бога, има свети Тодор (То1 2 3 4 5 6 7
Веселин Чајкановић: Тројан, Мит и религија у Срба, СКЗ, Коло LXVI, књига 443 види: издање 1973, Бгд, стр.358-359 Нодило, Рад, 79, 1886, 205 E.Samater: Die Religion der Griechen, Leipzig, 1914, 7 i d. B.Schweltzer, Negakles, Tubingen, 1922, 59 Herm ann Usener: Dreiheit, Bonn, 1903, Rhein, M us, NF, 58 - v.Pausan, 2, 30 R.Raingeard; Hermes psishagogue, Paris, 1935, 376 i d. Милотошки речник, Коњ, Нолит, стр. 170, 264, 283-284
-
502
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
дорова субота). Он је заштитник коњаника. Коњаници су били Тудоричевци или Тодоричевци који су познати у Злој Ријеци у XIII вијеку8. „Тодоричевци" или „Тодоровци“ везани су за раздобље прије X вијека. Постоји топоним Тодоров у предбалканској домовини. Мјесна област Тодоров, Древљани имала је честе војничке и дипломатске додире са Византијом. Сеоба Словена их је довела на Балкан у почетку VII вијека9. Тројан је, наравно, црн. Он је „черник“ (бог таме: бог доњега свијета). Налази се на десном току потока и ријеке. Ту се опажају елементи словенског дуализма.10У склопу овог елемента јављају се ороними Проклетије и Черене (черник - проклетник (ђаво) и литванско „сег“ (руско „чорт“ од „керети“, што значи „крт“ (оган), Крачуниште (1348), Кречун или Крачун11. Атрибут „коњ“ је у спрези са топонимом Вусање. Испод Тројана се налазе топоними Кобила и Волушница. Оба назива су један до другог, шо ипак значи да се божанство јавља и као „коњ“ и као „во“. Именица „во“ у свесловенским језицима је „вол“, односно „ву“. Младенов истиче да именица „во“ садржи основу од чешког ,,volati“, пољског ,,Wolać“ (бик: бучати). Упоређује се са немачким ,,Bulle“, трачким „volistos" (,,бизон“). Напомиње се да вотјачки ,,val“ значи „коњ“, сиријенски ,,vol“ (-во), чувашки „вилих“, черемиски „волик“. Испада према Милету и Валдеу, кад је ријеч о превоју „вел“, односно „вол“ да „во“ значи „ситну“ и „велику“ стоку12. Топоним Вусање садржи двије ријечи. Он је соженица. Састоји се од „ву“ (вожоњ) - волар; управник воловских крда) и ријечи „сан“ на коју се додаје суфикс ,је“ (Ву+сан+је - Вусање). А шта је, дакле, „сан“ у овом топониму? Та ријеч је стара: она је свесловенска задржана је, наравно, и код Срба у средњем вијеку1314.Примјери: Царским сном пут сан свештенства, да извржета се оба от сна, да отлучит се от сна1 . Закон цара Стефана. 8 9 10 11
12
13 14
Ђ.Даничић: Рјечник, 3, 1864, стр.322 А.Греков: Б Р..., Загреб, 1949, Мон.серб.96 Јан Пиескер; Вјера у старих Словена, Просвјета, Н.С, II, Загреб 1929 види: А.Шкобаљ: Обредне гомиле, 1970, стр.455 Токарев: Рел.вјер.источнословенских народа, Москва, 1957; Токарев С.А. Религија у историји народа свијета, Москва, 1964; Мит.речник, Нолит, 1970, 174 Младенов: РЕС 4, 75, 195-179 Петар Скок: Етимологшски ријечник хрватскога или српскога језика, III, ЈАЗУ, Згб, НЗ, стр.610 Ђ.Даничић: Ријечник из књижевних старина српских, Биоград, 1864.године, стр.78 P.J.Šafarik: Tamatki drevniho pismenictvi Jihoslovanuv, Prag, 1 851,30,31,50
-503
-
Милош Осшојић
Ријеч „сан“ живи и код других Словена. Кад је ријеч о „господару“, „велможи“, „архијереју“, ријеч „сан“ ће се лакше схватити. „Сан“ је високи чин, затим високо звање, знатна или значајна дужност, достојанство, уважавање, част и признање, одличје15. Сви периоди средњег вијека, све његове „скале“ одржавали су ријеч „сан“ и „вол“ = „ву“. Државно право и државна управа, односно владалац и његов двор, нијесу се могли замислити, поред многобројних дужности, без коњушара и волара (врховни коњушар, жупски коњушар, врховни „волар“, жупски „волар“: Коњухе (Тодоровци - Тудоровци - Тудоричевци). Ријеч „волар“ према хрватским листинама из X и XI вијека, егзистира највјероватније од 892 ШОО.године. Она, дакако, траје током читавог средњег вијека16. Вусање, дакле, није ништа друго него Волска. Волска се помиње у близини Гусиња („Грнчареву је ишла међа с Гусином от Пеки у Литу Стјену у Камене струге низ Волску у Бијели поток“17. То је, јамачно, једно средњовјековно село гдје су се чували коњи и волови и гдје је важио порез „волобрештина“ за жупског „волара“18. Село Вусање посједује искључиво српску топономастику. Тако, на примјер, ваља истаћи неколико њих: Скакавица, Кобила, Бјелич, Застањ, Волушница, Језерца, Жаровница, Ставино око, Бор. Насеље Герене долази од „пити“, „ждријело“, ,једем“, „ждере“, „прождирем“ (литванско ,,gerti“ (пити), старословенско „грло“ (Грља) од „gerti"1^. Чим је у питању „понор“ („ждријело“: си „гирати“; „ждрело“ од „гердло“, топоним Грља биће јасан. Топоним Жаровница долази од „жар“, односно од „гер“ (горети: топао и врућина). Овдје се запажају замјене индоеврпских лабиовелара у прасловенском језику.20 15 16
17 18
19 20
Владимир Дал>: Толковиј совар живога Великорускога језика, Москва, 1882, 137, IV том (сан, почест, пај, дољ: Вусање) Рачки: Рад, 91, 1888. 152, М.Ј1ановић: Рад, Југ.академија, књ.265, 1938, 167-242; књ.266, 1939, 1-92; К.Јиречек: Историја Срба, II, 1978, Бгд, стр.20 Мон.серб.95; Ђ.Даничић: Рјечник, 1, Биоград, 1863, стр.149 Viz.Vremenik, VII, 1900, 68-106; Панченко, 138-218; Повеље скопског светођурђевског манастира за доба краља Уроша II A.Walde: tber altare sprachliehe Reziehungen zwischen Keltan und Italiern, Innsbruck, 1917, str.858 Стјепан Ившић: Словенска поредбена граматика, Згб, 1970, стр.142; види: Др Јован Вуковић: Историја српскохрватског језика, I дио, Народна књига Бгд, 1974, стр.112 „горјети“: гријати; жеравица; жар: гар (угарак и сл.) постао од ,,rep“ и „гор“ са полугласом на крају ријечи. -
504
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Има потврда да се „во“ и „коњ“, па чак и нека змија, зову „плавац“. Митолошки све то има везу са топонимом Плава (Плав), односно „Бјелић“ и „Црнић“.21 Село Геране (Гиране) помиње се у Скадарском дефтеру 1485.године. У преводу са арапског на албански стоји Гиранжа. Има 92.куће и 4.бећара. Сва имена у попису су српског поријекла. То стање ће се одржати до 1740.године, кад су могуће миграције са сјевера Албаније према Пећи, Лиму и Пештеру. Сада, у Вусању, живе Келменди (Клименти). Они су Амети из Пипера (Андрија Јовићевић: Малесија, 1923.године). Прије 44 године у овом селу било је преко 30 кућа српског поријекла. Сада тих домова у Вусању нема од поодавно.
Топономастика Вусања морала је бити словенског поријеклакадсезнадајеу Геранима (Вусање: Волска) 1485.године било 92 српске куће. Овом броју ваља додати још 4 куће бећара, што значи да је у Вусању било 96 кућа, које су плаћале порезе на пшеницу, раж, јечам, сточну храну, просо, лан, порез на поврће, порез на пчеле, рајине млинове, траварину, дрварину, бидат на свиње. Ако је, према етнолошким прорачунима, односно приближним претпоставкама, кућа или - ,*цим“ имала 15 чланова породице, село је онда бројало 1440 житеља; ако је пак кућа („вас“ - село - кућа) имала 22 члана, онда је село достизало 2112.душа (људи, жена, дјеце), а ако је имала кућа, она патријархална, 26 чланова, онда је село имао 2406 људи, жена и дјеце. Тај свијет, који је винти био онда него Лијева Ријека 1614.roдине у описима Маријана Болице из Котора, јер Лијева Ријека има 90 домова и 200 војника22, отиснуо је својим животом називе мјеста. Он је, дакако, отјеран из свог завичаја; миграциона сила „бога не моли“ - остали су тамо само ономастички подаци да је Вусање, почев од насељења Срба у изворишну област горњег тока ЈЈима, Село државе Рашка, затим средњовјековне феудалне Србије и српске раје до 1740.године, која је била под јуриздикцијом цркве Брезојевица23. Тако су топоними Вусања беспрекорни језички свједоци.
21 22 23
Т.Маретић: Рјечник ХС језика, ЈАЗУ, свезак 43., Згб, 1928, стр.23-31 Старине, XII, 185-186 Др.ИДелић: Васојевички закон у 12.точака, СКЗ, Бгд, 1922, 61 -
505
-
Милош Осшојић
Б
у ја н е
Б
ујане или Бујан је веома стар топоним. Он потиче још из предхришћанског времена. Он нас, према лингвистичкој и историјског анализи, одводи у словенску предбалканску прадомовину.Његов почетак или настанак извире из старе вјере Срба и Хрвата. Бујање, у географском смислу, налази се између Проклетија, Јуничке планине и ријеке Дрима или Дрина. У његовој близини налазе се топоними словенског поријекла: Језерца, Драгобија, Тропоја (Гребопоље), Влад, Раја, Шипчане, Лужане, Мирослав Крлежа (директор)1. Бујане или Бујан, у историјском погледу, припадају Алтину. Алтин је жупа са десет села. Он је припадао Дечанском властелинству. Оно је формирано почетком или током грађења манастира и помиње се у даровној повељи Стевана Дечанског 1ЗЗО.године. Ту повељу је потврдио и допунио Стеванов син Душан 1335.године. Алтин има 463 куће и 1.341 мушку главу. Центрано мјесто жупе је Требопоље или Тропоја2 Стари Словени, односно Срби, долазећи на Балкан, донијели су са собом своју вјеру, односно митолошки епос, као и имена из 1
2
Атлас свијета, Згб, 1974, карта 43, Е-4; види: Рад, Ивановић: Дечанско властелинство, Историјски часопис, САН, Бгд, 1954, књига IV, стр.218-219 Ђ.Даничић: Рјечник 1, Бгд, 1863, стр.9; види: Ст.Новаковић: „Село“, Гласник 24, Бгд, 1891, стр.198; М.Пурковић: Попис села у средњовјековној Србији, ГСФФ ИВ/2, Скопље, 1940, стр.58-160; Јастребов: Подаци за историју српске цркве, Бгд, 1897, стр.48; М.Милојевић: Дечанска хрисовуља, ГСУД, XII, Бгд, 1880, стр.28-37; Р.Ивановић: ДВ, IC, САН, Бгд, k.IV, 1954, стр.188-190. -
506
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
прадомовине. Тако се десило и са именом Бујан или Бујане. „Бујан“ се налази западно од Кијева. Недалеко је Коростен. У њему се запажа група „оро“ која прелази у „ра“: Коростен - Крастен+ић > Крастенић. Коријен топонима „Бујан“ заједно са сеобом Словена, путује на Балкан. Он се запажа у Мађарској и Румунији, а онда у Старој Србији. У Старој Србији јављају се топоними Бујановац (Бујан+ос+ц = Бујановац) из Бујан (Алтин) или Бујане.3 Овај талас или крак путујућих имена на Балкан није усамљен. Погледајмо, рецимо, Косово. Оно се јавља сјеверно од Буга (Косово - Халич). Назив путује према Шпреви и Лаби (Косовец). Топоним се јавља у Чечкој (Тамборски округ), а онда на Балкану. Један крак имена је присутан према Книну (Косово - Далмација). Јужно од њега је Кијево. На источном дијелу Балкана јавља се Косовац (Подриње), Косовац (Ужице), Косове (Руднички округ), Косово - Дрина, Вишеград, Косово (Дебарска нахија), Косово (Елбасан - Албанија). Косово, Косово поље, Мало косово - Србија, село Косовица - Аргирокастра.4 Исти је случај и са топонимима који су у вези са предбалканском прадомовином, типа Кијев, Бијело Поље, Бијела Црква. Кијев се јавља у Украјини, код Београда, код Книна, код Сарајева и у Метохији. Бијело Поље се налази источно од Кијева у Украјини, затим на Косову и Лиму, а онда код Пећи, у Лици и Црној Гори. Бијела Црква, на примјер, јавља се у Украјини, јужно од Кијева, а затим Бијела Црква - Бгд, Бела Црква - Ваљево, Бела Црква код Рожаја, гдје је у околини Новог Пазара топоним Дуљебе (Дуљеби: Дудљеби) и Бела Црква (Ораховац - Косово). У склопу ових чињеница не изоставља се, дакако, и Драгобија. Драгобич постоји на Дњестру, односно између старог Самобора и Дњестра. Иначе, Самобор се јавља код Днестра, Рашке, Андријевице и слично. Топоним Бујан има, дакле, два облика. Један је старији: то је Бујане (Бујане: Сошане или Буњане) - он одговара времену до 14.вијека. Облик у номинативу (Бујан, нема суфикс „е“: он је, сигурно, настао појавом дуала у штокавском дијалекту.5 Словенски етимолог Владимир Ивановић Даљ налазио је у великоруском језику, поред именице „бујан“ и скраћеницу „буј“. 3
4
5
М.Крлежа: Атлас свијета, JJI3, Згб, 1974, карта 90 е-2 (Румунија), карта 53 Ф-6 (Румунија), карта 53, Б-1 (Мађарска), карта 45, Д-5 (Србија), карта 43, Е-4 (Алтин-Стара Србија) Бранислав Нушић: Косово, Ксвеска, Нови Сад, 1902, стр.11; види: Др.Реља Новаовић: Одале су дошли Срби на Балкан - карта (Топоними у Полабљу, НК, Историјски институт, Бгд, 1977, стр.386. А.Белић: О двојини у словенским језицима, СКА, ХС1, Београд, 1932.године -
507
-
Милош Осшојић
Основно његово значење ваља видјети у „бујности“ („бујан“: „Бујан“), као и у „моћности“.6 Кад се полази од тога да је Бујан поред Валбоне (ријека), да је на извориштима потока и ријека, да је около „шумно“ и „присојно“, што је одговарало инстикту Словена, онда нас „Бујан“ упућује на „рај“ из словенске митологије. „Рај“ је у словенској митологији што и „Бујан“.7 „Бујан“ је мјесто што и „Раја“ или „Рајевина“. То је мјесто обилног уживања. „Бујан“ („рај“: „рајевина“ = ,,рајеви“) је претхришћанска ријеч као „рајевина“. У њему, поред обиља, владају елементи гозбе („хранитељ“: Walhalla). О томе има потврда у литератури и народној поезији.8 Миодраг Лалевић, објашњавајући синониме, истиче да „бујан“ има синониме „родан“, раскошан, плодан, напредан, једа, развијен, пламен, ватрен, огњен, несхватљив, неукротив, силовит. Ту се он прилично приближава В.Даљу и у предјелу „бујан“ види оно што могу доказати и индоевропски језици: м ,,buen“, с ,,bujen“, р. ,,bujnij“, француски - ,,exuberant“, италијански - ,,esuberante“, немачки ,,upig.uberschwenglich“.9 Бујан је топоним словенског поријекла и настао је у фази колонизације Срба на Балкан.
6 7 8 9
В.Даљ: Толковиј словар живого великоруского јазика, Петровград - Москва, 1880, стр.138, Дио I. Х.С.Робинсон - К.Вилсон: Митови и легенде свих народа, Бгд, 1976, стр.303-304 Миклошић: Bildung der Slavischen Personennam en, W ien, 1960, str.94; види: Die Christliche Terminologie der Slavischen Sprachen, W ien, 1975, str.49 М.С.Ј1алевић: Синоними и сродне речи српскохрватског језика, Лек.завод, Свезнање, Бгд, 1974, стр.87
-
508
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ИМЕНА ИЗ ПРЕДЈЕЛА ГУСИЊЕ - ПЛАВ И П Л А В СК И Х РИБАРА 1485
-
509
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
И м Е Н А ИЗ ПРЕДЈЕЛА ГУСИЊЕ - ПЛАВ И ПЛАВСКИХ РИБАРА 1485
Андрија 4+2 = 6 Дабижив 4 = 4 Новак 1+10 = 11 Белас 1 = 1 Дајица 1 = 1 Новкац 1 = 1 Бељак 1 = 1 Деја 1 = 1 Н ока 1 = 1 Беладин 2 = 2 Дејан 1+1 = 2 Оливер 1+3 = 4 Бељак 1+1 = 2 Дмитраш 1+1=2 Пава 2 = 2 Берислав 1 = 1 Дмитриј 2+3 = 5 Пејак 1 = 1 Богдан 1+4=5 Добран 1 +1 =2 Петко 3 = 3 Богавац 1 = 1 Добрашин 1 +1 =2 Петри 5+2 = 7 Богосав 1+1=2
Добросав 1 = 1 Петричко 1 = 1 Божидар 6+9 = 15 Дојчин 1 = 1 Покрајац 2 = 2 Бојица 1+1=2 Дјон 1+1 = 2 Преку 1 = 1 Бојко 5+3 = 8 Дјура 11+1 = 12 Пренку 1 = 1 Боља 1 = 1 Дјурађ 2+3 = 5 Прибил 1 = 1 Бољашин 2 = 2 Ђурашин 4+3 = 7 Прибо 2 = 2 Боро 1 = 1 Ђурица 1+1 = 2 Радак 2+2 = 4 Боса 1 = 1 Живко 1+2 = 3 Радаш 1 = 1 Бранислав 1+4 = 5 Загорац 1 = 1 -
511
-
Радашин 1 + 1 = 2 Бранко 1+2 = 3 Иван 3+3 = 6 Радеља 1 = 1 Брата 1 = 1 Иваш 1 = 1 Раденко 1 + 1 = 2 Брац 1 = 1 Ивко 1 = 1 Радеш 1 = 1 Б рзан 1 = 1 Илија 1 = 1 Радивој 2+5 = 7 Б уда 1 = 1 Јован 4+5 = 9 Радица 1 = 1 Васил 1 = 1 Крагуј 1 = 1 Радич 16+19 = 35 Видак 2 = 2 Лазор 1 = 1 Радован 1 = 1 Владислав 4+2 = 6 Лека 1 = 1 Радонја 9+11 = 20
Милош Осшојић
Влајко 3+4 = 7 Лекац 2+1 = 3 Радосав 11+12 = 23 Војат 1 = 1 Марђин 1 = 1 Радослав 1 = 1 Војихна 1 = 1 Марин 1 = 1 Радохна 4+12 = 16 Војица 1 = 1 Марко 1 = 1 Радулко 1 = 1 Војноје 1 = 1 Миладин 1 + 1 = 2 Радунко 1 = 1 Војнуко 1 = 1 Милаш 2 = 2 Рајан 1 = 1 Војша 1 = 1 Миле 1 = 1 Рајко 1+3 = 4 Вуја 1 = 1 Милобрат 1 = 1 Рако 1 = 1
Вук 18+12 = 30 Милоје 1 = 1 Рапосх 1 = 1 Вука 1 = 1 Милош 1 = 1 Рахоје 1 = 1 Вукац 1 = 1 Миоко 1+1 = 2 Раша 2+1 = 3 Вукашин 5+13 = 18 Миоман 1 = 1 Рашко 1+1 = 2 Вукић 1 = 1 Мирак 1 = 1 Стефан 1 = 1 Вукоса 1 = 1 Мирослав 1 + 1 = 2 Степа 2 = 2 Вукосав 8+7 = 15 Мирча 1 = 1 Степан 9+18 = 27 Вукота 5+2 = 7 Михаило 1 = 1 Степко 1 = 1
Закључак: 547 особа (око 146 имена)
-
512
-
Вуксан 9+8 = 17 Младен 2+1 = 3 Стоја 3 = 3 Вукча 6+2 = 8 Никавац 1 + 1 = 2 Стојко 1 = 1 Вулија 1 = 1 Никац 2 = 2 Тодор 1+4 = 5 Вукча 1 = 1 Никола 15+9 = 24 Томаш 1 = 1 Вучерин 2+5 = 7 Нина 1 = 1 Трбац 1 = 1 Вучета 1 + 1 = 2 Нова 3 = 3 Угљеша 2 = 2 Вучић 1 = 1 Вучко 2 = 2 Годац 1 = 1 Горајин 1 = 1 Грубац 3 = 3
Васојевићи у свијешлу ономасшике
И .М Е Н А ИЗ СИ. ПРЕДЈЕЛА ВИЛАЕТА ПЛАВ 1485.ГОДИНЕ
Андрија 2 Грубац 1
Вук 27 Вукан 2
Бјеловац 3 Бељак 3 Бога 1 Богдан 7 Богил 1 Богић 1 Богоје 1 Богосав 2 Божидар 15 Богић 1 Бојко 5 Боса 1 Бранислав 1
Вуканан 2 Вукац 3 Вукашин 21 Вукија 1 Вукић 4 Вукман 4 Вукмир 2 Вукосав 17 Вукота 5 Вуксан 12 Вукча 15
Бранисав 1 Б ранко 2 Братош 1 Видак 1 Бранислав 9 Војноје 1 В (ој)уко 1
Дмитраш 1 Дмитрашин 2 Димитриј 1 Добрашин 2 Добрило 2 Доброје 1 Доброш 1 Дојчин 1 Драгош 1 Ђура 5 Ђрађ 1 Ђураш 1 Ђурашин 3 Ђуриша 1 Ђуро 1 Живко 8
Вукша 2 Вулија 2 Вучерин 11 Вучета 2 Вукић 2 Вучко 2
Загорац 3
Грубац 1
Иван 8 Иваниш 1 Иванко 1
Дабко 2
Јован 3 -
513
-
Милош Осшојић
Одолја 1 Оливер 6 Кал 1 Онсх 1 Остоја 1 Пејац 1 Лазар 2 Петко 4 Лаја 2 Лала 1 Прибац 1 Прибил 1 Лицер 1 Прибо 1 Лукац 2 Прибоје 1 Продан 1 Милчин 1 Радак 7 Мираш 1 Радан 1 Марко 5 Мартин 1 Радац 2 Радаш 2 Милајин 1 Радашин 5 Милан 5 Милац 1 Рада 1 Раденко 1 Милаш 1 Милета 1 Радеш 1 Радивој 2 Милко 1 Милован 3 Радиман 1 Милош 1 Радић 2 Мирашин 1 Радич 37 Мирко 1 Радмил 2 Радован 3 Миросав 2 Радованац 2 Михат 1 Никола 18 Радоје 1 Новак 9 Радонја 37 Закључак: Око 544 особе (Око 142 имена) Јунак 1
-
514
-
Радосав 23 Радохна 19 Радунко 1 Рајак 1 Рајан 1 Рајин 1 Рајко 6 Рапосх 1 Раха 1 Рахонја 1 Раша 2 Рибац 1 Стајко 1 Степа 1 Степан 22 Степко 2 Степо 1 Стоја 1 Стојан 3 Стоисав 1 Стојко 1 Стојмил 1 Страна 1 Тодор 13 Цепа 1 Штиљан 1
Васојевићи у свијешлу ономасшике
О ДУАЛИЗМУ, ЛУЖАНИМА И ГРЦИМА У ОНОМАСТИЦИ
-
515
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ЛЕМЕНТИ ДУАЛИЗМА У ВАСОЈЕВИЋИМА
опономастички материјал, нарочито ороними и гдјекоји хидроним, упућују на елементе дуализма.
Т
У историји религије познат је „бијели бог“ и „црни бог“. Прве помене находимо код Хелмолда и Сахо Граматика. Јавила су се два мишљења: или је „Црнобог“ раван хришћанском „ђаволу“ или је настао под утицајем заратустриног „неоманихејског“ учења.1 Схватање о Бијелом богу налазимо у књизи непознатог аутора „Historia episkopatus Caminensis“ (XVII в.).2 У XIX вијеку поборник ове тезе био је најприје Шафарик3 (Напомена: промијенио мишљење, па потом Хануш, Хилфердинг (в.Пилар, 6 и дд), условно и Нидерле. Хелмолд је вјеродостојно тврдио да је Црнобог постојао у словенским вјеровањима. Хелмолд је сматрао да је он по природи „зао“ (=„ђаво“). Хелмолд га, неколико пута, назива „деус“. Супротно тврђењима да је Црнобог „зао“ или „зло божанство“, јавило се тврђење да то божанство има своје царство, област („црно“: ,,мрачно“) и да оно има „црн спољашњи изглед“4 1
2 3 4
Kaspar Zeus: Die Deutschen und die Nachbarstamme, Heilderberg, 1925,41 G.Krek: Einleitung in die slavische Literaturgeschiche, Graz, 1888, 404; Nehring: Der Name belbog in der slavische M ythologie (Archiv slav.Philol., 25, 1903, 68); Нидерле, 160, Иванов : Богумилски книни и легенди, Софија, 1925, 362, Erwin Wienecke: Untersuchungen zur Religion der W estslaven, Leipzig, 1940, str.277. Nehring: Der Name belbog in der slavische M ythologie (Archiv slav.Philol., 25, 1903, 69); Šafarik: Geschichte der Slavichen Sprache und Literatur nach allen M undarten, Ofen, 1926, 13 Упореди: Gerhard Radke: Die Bedeutung der weissen un der schwarzen Farbe in Kult und Vrauch der Griechen und Romer, Jena, 1936, 14 idd -
517
-
Милош Осшојић
Хелмолд, према „malus deus“ спомиње и „bonus deus“, па према „Црнобог“ мора постојати и његов корелат „Бијели бог“. Топоними у Чешкој доказују да је постојао „Бијели бог“: Белбожице Чешка, Биалобоже и Биалобожнице - Пољска, BneBie боги - Москва, Б лобожски моностмрв у кастромској губернији (Теофорна топономастичка имена код западних и источних Словена, у великом броју, покупио.*5 Кад се већ задржавамо на овим појмовима, ваља истаћи да два наспрамна брда се називају: једно - именом „црног“, друго - именом „бијелог бога“. То су Черник и Белбох - Чешчка, Чернобох и Билебох - Будишин (Саксонија). У српским и бугарским изразима: „Не види бијелога бога“ и „вика на белога бога“6, „бели бог“ значи „небо“. Небески бог је „бог громовник“. Наша излагања о „црном“ и „бијелом богу“, ослоњена на исправну теорију о дуализму о вјери старих Словена, заснивају се, кад су у питању елементи дуализма у топономастици (у Васојевићима), на Чеха Јан Пајскера7 и Хрвата Ива Пилара8 (Јан Пиескер: Које су вјере били стари Словени прије крштења9 ). Докази о дуализму у Васојевићима су следећи: „Биоград“ Цецуне (Кути), „Девин крш„ (=„Дјевојачки крш„, наспрам „Биограда“) - „Орашке баре“ - „Добра ријека“ - „Божић“ (,,Божиће“(и) „Краштица“ - „Трепча“ (печишћање! „бијело“ у „огњено“ или „црвено“). Потом боја прелази из „црвеног“ у „плаво“ (,,плавичасто“) и тек на крају у „црно“ (Проклетије). Од Трепче „бијело“ се наставља на Бјеласицу (Ороним од „бјеласати“: бјела<„бел“). Између брда тече ријека: лијева припада „добром“ или „бијелом богу“, а десна „црном божанству“ или „Црнобогу“. Десна страна има топониме: Зелетин („зли зид“) - „Злоречица“ (хидроним) - „Мургач“, а даље: „Црнча“ - „Јадовник“, итд. „Девин камен", који спомињемо је „Момин камен“. Првобитно „Девин камен“ је „злодухов камен“. Значење
5 6 7 8 9
види: Михаило Петровић: Божанства и демони црне боје код старих народа, Београд, 1940). Црнобог је назван по својој области и спољашњости. Он је бог доњег свијета и, према томе, је „прн“ види: ГНЧ, 41, 1932, 195: М.Петровић, о.ц. 24 идд). А.Афанасјев: Поетическија воззренија Славјан, Москва, 1865, 1, 92, ид. РЈА.с.в. и Југословенски филолог, 2, 1921, 279 Tvarog, Jungfernsprung und Verwandtes, Blatter fur Neimatskunde, 1926, 47, idd И. Пилар, (O дуализму и вјери старих Словена и о његову п одријетлу и значењу, Загреб, 1931 превод: Иво Пилар, Загреб, 1928, Прилози, IX, 1929, стране 226-227
-
518
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасишке
„дева“ је заборављено, па је мјесто њега, према „нароцкој“ етимологији, назван „Дјевојачки крш„. Према Пјаскеру, наспрамни локалитети, били су светилишта „богу добра“ и „богу зла“. „Дјевин (Дјевојачки) крш„ је успомена на „женско божанство“, које је са богом доњег света стајало у некој вези. То је, углавном Црна краљица. Она је корелат „црнога бога“101(в.Везе са „бијелим богом“ је израз „бијели свијет“, „Бијела црква“, „Бијело Брдо“п (Напомена: У близини поменутих топонима је топоним „Орашке баре“. Постоје многе скаске о топониму „Орашке баре“. Дјевојка (дева: мома) скочила је у воду. Она је „црна“. Идентификује се са „црним створењима“ или „црним божанствима“. Често се чује и „Циганка из Орашке баре“. Кад се изанализира синтагма Орашке баре, запазиће се да је „орах“ веза са доњим свијетом, да је везан за свадбене ритуале, за обичаје о Бадњој вечери, да има култни значај уопште, као и да је „жртва прецима“, односно симбол плодности. На ораху се скупљају и вјештице. Артемидин култ био је везан за орах (орах: грч.“капоп“). Под орахом је зборно мјесто „нечастивих“12. Углавном, орах је „жртва прецима“. Како је Циганка из Орашке баре „црна“, а Девин Камен (=Дјевојачки камен) подсјећа и напомиње „Црну краљицу“, онда је јасно да овај топоним стоји у вези са „Девиним каменом“, односно „Дјевојачким каменом“ (кршем). Додајемо да Орашке баре, са лијеве стране ријеке, одвајају се ријеком од десне стране, односно одваја се „горњи свијет“ од „доњег свијета“.13
10 11 12 13
ГМЗ, 2„ 1890, 344 Коло 3, 1902, 23 СЕЗ, 32, 1925, 382, 135 О Gruppe: Griech.M yt.und Religion, 402, id.921, види: B.Schmit: Das Volksleben..., Leipzig, 1871, 236, idd. -
519
-
Милош Осшојић
УЖАНИ У ОНОМАСТИЦИ ВАСОЈЕВИЋА
опоними Луге и луг, опстали у долини Лима, подсјећају на старо српско племе Лужане.
Т
Племе Лужани упућује истраживаче на Лугијце, на постанак „лужичке културе“, на њене степене развоја, као и на теорије о њеном словенству. Основа етнонима Лужани је апелатив луг. Отуда, западно од Висле, око Шпреве, Нисе, Одре и Лаба ороним Лужица, односно Лузитанија или лауситз. Топоним Лужица, гдје су насељени Срби, према току ријеке, има два назива: Горња Лужица и Доња Лужица. Горња Лужица је брдовит или бреговит крај. Доња Лужица је у равници око рјечица, вода, мочвара, каљуга и бара. Лужани, настањени у Лужици или Лучници, су брђани и равничари. Једни су горњи, а други доњи. Горњи су, по језику, ближи Чесима, а доњи, по језику, ближи Пољацима. Углавном, слични су и различити. Лужичка култура ширила се постепено према Висли, Бугу, Дњестру, Пољесју, Припјату и Дњепру. На источном дијелу развила су се бројна племена. То су Древљани, Волињани, Бужани, Дуљеби, Тиверци, Улићи, Пољани, Драговићи, Смољани, Радимичи, Северјани, Кривичи, Словинци, Новгорођани и Вјатичи. Именица луг и лужа постала је општа за Словене на веома великом предкарпатском простору, гдје се налази и прадомовина Срба и осталих јужних Словена. Топоним Лужица, попут бујице, шири се на Балкан. Један дио топонима са коријеном луг јавља се у Словенији, затим Хрватској, Босни, Херцеговини, Војводини, Србији, Косову, као и у долини Лима и у Црној Гори. Тако, на примјер, у Србији јавља се топоним Лужица или Лужница, хидроним Луговина (Лугомир), као и Лужане. -
520
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У долини Лима јављају се, слични и Лузитанији, Горње Луге, Доње Луге, Лужац. Горње луге (Луг) припадају „горњем току“, „горњем крају“, „Горњим Васојевићима“, а Доње Луге припадају „доњем току“, „доњем крају“, „Доњим Васојевићима“. Доњем току ријеке Лима припада и топоним Лужац. Историјска наука, укључујући ту лингвистику, етнологију и археологију, утврдила је да су Лужани заузимали велики простор од Лима до Зете. Отуда и Лушка жупа у љетопису Попа Дукљанина. Они, Лужани, су старо српско племе. Наиме, они су најстарији: прави и првобитни, етноним на Лиму. Кад су се нашли на изворишним токовима Лима, Лужани су дошли у додир са старијим становништвом. Старије становништво је припадало Трансмонтани, а доласком Срба припадају Загорју, Рашкој и Србији, односно Серблији. То старије становништво није било истог поријекла. Једни су били Римљани (Слатина, Лужац), а други номади или христјанизовани Власи. Остатак тог влашког етноса очуван је у оронимима Виситор и Баљ, као и рјечици (хидрониму) Бона, која се касније, доласком Словена, назвала Добра Ријека. Лужани, основно словенско племе на Лиму, постепено је потискивало старије становништво. Иако су се са њима орођавали, о чему постоји и предање, ипак су дошљаци према ранијим становницима били „зли“ или „црни“. Неке су натјерали на сеобу, а неке постепено амалгамисали. Племе је имало своју територију, своје институције (старјешина=војвода), као и заједничке планине. Кад је током IX вијека наступио прелазак у хришћанство, старо племе, искључиво паганско, опирало се новој вјери. Доказ је хидроним Перућица, која потиче од имена Перун. Кад су срушени кумири пагански, мјесто њих јавио се, према функцији божанства, према богу грома, топоним везан за име громовника Илије. Отуда на изворишту Перућице Илијина глава. Дајбог, словенски врховни бог, у фази хришћанства, бивао је негиран. Није био „бијели бог“, него напротив „црни бог“ или „ђаво“, односно „даба“. Отуда хипокористик Дабо и антропоним Дабетићи, што значи да они вуку име из преджупанске прошлости на Лиму, кад су се Лужани од VII до IX вијека навелико учврстили на данашњој територији Васојевића. Тада је, због историјских прилика, насртаја и опасности, створен савез сељака, мајстора и пастира. Наиме, спојили су се Дабетићи, Ковачевићи и Лопаћани у једну племенску заједницу. Та заједница обједињена је према имену врховног старјешине или војводе. Он се звао Рај, а именица „рај“ се, отприлике, јавља током IX вијека. Отуда антропоним Раевићи, односно Раовићи, којима припада „сабља“ или пак „војводство“, што значи да су племенско језгро и племенска јачица. -521
-
Милош Осшојић
Период жупана или жупа, настављен на немањићку епоху, условио је етничку дефанзивност племена. Племе је, због административног притиска, било на прекретници: или да се изгуби или да се изнутра обнови. Међутим, кад је жупа атрофирала, изнутра се опет јавило раније племе са свим својим одредницама: религијском заједницом, војводством, територијом. Лужани, старо становништво, будући језгро племена, било је искључиво на Лиму и у продолинама око Комова. Оно се, послије бројних одсељавања (Црнци: Лужани., Чечево (Кчево): Озринићи., Краштица: Крастениће), допуњавало ускоцима. Ускоци нијесу били само из једне области. Сви ускоци или пребјеглице, улазећи у састав основног племена, примали су славу, име братства и племенског савеза. Процес стапања је бивао непрекидан. Прво је настала асимилација Срба и поромањеног становништва. То је прва етапа. Друга пак етапа је послије губитка жупа. Ранија традиција била је предање, а новија историја, због малих доказа, слабо је понирала у даље и дубље коријене племена. Сводила се на редуковане родописе или родослове. Дабетићи, остатак Срба, односно огранак Лужана досељених западно од Висле (Дабе: Дабезићи) јављају се у хрисовуљама крајем XIII и XIV вијека. Они имају војводство (Никола Оташев) до краја 17.вијека. Почетком 18.вијека војводство преузимају Лопаћани (Бојовићи), а током друге половине'18.вијека војводство припада Ковачевићима (Катанићи). У првој половини 19.вијека као турско војводство, припада Ковачевићима (Кастратовићи), а у другој половини 19.вијека војводство прелази на Лопаћане (Вешовићи) и нешто касније на Ковачевиће (Кастратовићи). Мач и јеванђеље, односно сабља, припадала је Протићима (Дабетићи). Остали племенски савези: Новаковићи и Мијомановићи нијесу имали војводство. Ова чињеница је доказ да нема новог војводства без старог војводства, да је оно једном постојало, губило племенски значај, па се опет, зависно од збивања, враћало. Прво војводство је знак старине, основног језгра или средишта. Остала војводства су доказ о сједињавању и саплемењавању са основним племеном, које је било Лужани. Тако су, посматрано историјски, доласком Лужана, настали топоними Горње Луге, Доње Луге и Лужац.
-
522
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Т * Р Ц И У ТОПОНИМИЈИ ВАСОЈЕВИЋА
У
топонимији Васојевића помињу се, поред Мацура, Латина, Шпања, Букумира, Псоглава и Јеђупа (Цигана) и Грци. Уједно, у крајевним именима, поред Мицана, спомињу се и Кричи и Власи1. У историји преднемањићке и немањићке Србије, односно у доба раног и развијеног феудализма, на некадашњој Романији и „грчкој земљи“2јављају се непрестано, поред Савиног Номоканона (Будимска крмчија: Морачка Крмчија) грчке повеље, грчки архонти, грчки емигранти, грчки пронијари, грчки натписи и бројни грчки утицаји3. У Србији етноним Грка јавља се у антропонимији и топонимији. Грци се, у Србији, независно од византијских времена, јављају као „православци“, као „пријатељски етноним“. Јављају се у Србији, а нарочито у Шумадији, многа насеља Грка. Како су се нашли у православним срединама, они су се и „посрбили“. Срби, подстичући заједничку борбу против Турака, били су чланови „Хетерије“. Међу првима је био вожд Карађорђе. У „Хетерији“ је био и Рига од Фере, пјесник и револуционар, коме су Срби, знајући његову пјесму: „Напред синови хеленски“, високо је цијенили, па је и Војислав Илић, у знак великог пјесника и јунака, испјевао пјесму „Гласник слободе“. 4 1
2 3 4
К. Јиречек: Историја Срба, I, Београд, 1922 (Повеља краља Стефана Уроша I), стр.99; Др.Ј.Ердељановић (Бокумире: Власи); Етнографски зборник, VIII, страна 162 („Власи су сјеђели бар највећим дијелом у данашњим Братоножићима...“ На територији овог племена - Братоножића - на троуглу Пелев Бријег - Јаблан Момиљево налази се „Букумирско језеро“ као и „Киљани“ Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.116 Шафарик: Пам., 101-102 К. Јиречек: Историја Срба, II, 1952, Нк., Београд, стр.2,27,239,147,240,239 Трифун Павловић: Етноним Грк у антропонимији и топонимији Србије, Политика, 9.фебруар 1993, стр.18; -
523
-
Милош Осшојић
У Васојевићима одлијегнуо је грчки устанак. Борба против Турака био је вазда основни лајтмотив. Прије жупе Будимље, односно Будимске епископије, били су Комнени. По њима се звала Будимља нахија Комнен (Комнин). У тој нахији, недалеко од Будимског града, налази се село Маште. У селу је топоним Грчки до.5 Он је настао у доба јаке трговине која је циркулирала долином Лима ка Расу и Србији. Српско племе Васојевићи је хришћанског поријекла. Основни патроним је Василије (грчки језик: ,,vasileos“: латински језик ,,bazileus“). Хипокористик Васо+ј дало је Васој. Додавањем ификса - ев, посесивног карактера, и - ић (суфикса), настало је племе Васојевићи које се помиње 1427.године, а извјесна васојевићка презимена као Дабетићи (од Дабо-Дабета-Дабижив <Дајбог<Дабог), помињу се од 1285-1315 и од 1315-1349 (Смиљ Дабетић - Љиљановић (љиљан = Гороцвијет). Дабо, наследник Световида и Вида (Вид: Вит) је „цар“, а на грчком језику је f i a o i h s v s 6. Придјев од предримских сусједа Грка (лат.граецус) изведено је Graikos. Messappii, који су са Балкана дошли у Италију, донесоше Латинима и ,,graekus“. Прелаз - ае > ђ догодило се најприје у ненаглашеном слогу ,,greaciskus“ (потврђен у средњем вијеку) > pyM.“grecesc“, одатле Грец, алб.Грек < Graecus = „гр ч ск „ што је дало „грчки“. Атрибут „грчки“ у синтагми Грчки До“ (ктеник од етнонима Грк) у јужнословенским језицима давало је „грк“, бугар.“грак“, у чешком ,,Rek“, у пољском ,,rzek“, у украјинском и руском ,,Grek“. Овамо је, могуће, приближити и „геге“ (Напомена: Ова тумачења исказали су многи лингвисти: Зупанић, Плетершник, Миклошич, Брукнер, Васмер, Младенов, Romansky, итд.).7 Овај топоним, уз напомене о антропонимији, јасно упућују да је у Нахији Комнен (Комнин) био јак православни утицај Грка у културном, вјерском, државничком и политичком животу првобитне преднемањићке и немањићке жупе, која је, касније, изнутра, истиснула име жупе, а мјесто ње, у турским и млетачким документима, јавило се „племе“. То „племе“, мјесто жупе, су Васојевићи.
5 6 7
Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 (маште), стр.175. упореди: A.Abt.Apologie des Apuleius, 225, види: СЕЗ, 50, 1934, 61, 232 Петар Скок: Ртимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, Загреб, ЈАЗУ, књ.прва (А-Ј), 1971, стр.612-613
-
524
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ОД ЛИЈЕВЕ РИЈЕКЕ ДО ЗАТОНА И Б И Ј Е Л О Г П О Љ А ( „ П Р У Ш К Е В А С И “)
-
525
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
<\
ИЈЕВА РИЈЕКА
Т Ш ијева Ријека је повећа област Васојевића. Налази се између Ко^ ^ м о в а , Вјетерника и морачко-ровачких планина. Припада слиу "вовима: Морачи и ријеци Тари. Она је центар путева: један крак пута иде уз Опасаницу, Царине и Злоречицу; други пак ка Кучима је на линији Ножица - Стравче - Медун (Стари пут: Латински пут), трећи - саобраћајна веза је Јаблан - Вјетерник - Пелев Бријег (Братоножиће). Остале везе се настављају на простору вододјелнице Адрије и Дунава.1 Рашково Гувно - Тара (хидроним) и Јабука код Матешева. Даљи путни правац се кретао према Црном Валу и Стражарици према Колашину. Лијева Ријека је поткомска област и налази се на „граници камена и зеленила“ и дијели се, у геолошком погледу, на двије разнолике области. Она је, у ствари, прелаз између рашких и црногорских племена. Тај „прелаз“ потврђује, проучавајући двије географске области и Цвијић. Она је, дакако, дио „Седмога Брда“ („Последње Брдо“: „Потлашње Брдо“). Насељена је старим српским племенима и током историјских времена модификовала се и саплеменила. Углавном, Лијева Ријека, у Поткомљу, је „изван области старе Црне Горе“.2 Изван те области, у оквирима племена Васојевића, је и Медун.3 Некада је бивала дио Трансмонтане, потом „Сурбие“, односно
1
2 3
Љетопис Попа Дукљанина, Луча, Титоград види: М.Динић: Српске земље у средњем вијеку, СКЗ, Бгд, 1978, стр.229; види: К.Јиречек: Историја Срба, Књ.1, Бгд, 1978, стр.67; види: Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.119. Цвијић: Балканско полуострво и јужнословенске земље, књ.П, Бгд, 1931,52. Ј.Јастребов: Јепископија зетска, Гласник СУД XLVIII, 1880, стр.403 види: Марко Вего: Насеља..., Свјетлост, Сарајево, 1957, стр.73; види: Милош Остојић: Мит о огњу и сунцу, Либертас, 1999, Б.Поље, стр.98.
-
527
-
Милош Осшојић
Раса, гдје су се, као и у изворшној области Лима, населили „првобитни Срби“.34 На овој „вододелници“, односно њеним брдима, између „правих“ и „првобитних“ Срба, бивала је „граница“ са Византијом. „На југу се њихова област граничила код извора Лима“, а потом „косама Проклетије“ до Пилота („Полатум - о > и, - а > о).5 Лијева Ријека је, према топономастичким подацима, војно-пастирско насеље. Она, у поткомској области, веома бујној, очувала је имена Турјак и Турјачко Поље.6 Топоними упућују, иако се налазе између Лабеата,7Пелазга,8а у склопу територије Аутаријата,9 на предбалканску или закарпатску прадомовину. Апелативна именица „тур“ доста је стара. Владимир Даљ (Толковиј словар живога великорусского јазика) објашњава да је „тур“ „дикиј бик, ниње „зубр“. Име се спомиње у „Бјеловјежској - пушћје и за Кавказом“. У љетописима се, према Даљу, неријетко помиње. У кавкаском језику је он „горниј баран“ или „вјерњеје козел»“.10У поткомској подгорини, поред оронима Турјак и топонима Турјачко поље (ктетик) налази се ороним Козељ.11 Источније од Козеља је Јарчица. Тако, у том троуглу: Турјак - Козељ - Јарчица (даље: Сточица) напомиње се присуство једне ергеле „турова“. На шумским ливадама, лазовима и пропланцима, живјеле су, највјероватније двије врсте говеда. Родоначелник домаћег говечета је „тур“ (римски: ,,urus“). Дивље бикове помиње Херодот, Герма3
4
5
6 7 8 9 10 11
Ј.Јастребов: Јепископија зетска, Гласник СУД XLVIII, 1880, стр.403 види: Марко Вего: Насеља..., Свјетлост, Сарајево, 1957, стр.73; види: .Милош Остојић: Мит о огњу и сунцу, Либертас, 1999, Б.Поље, стр.98. Ф.Шишић: Љетопис Попа Дукљанина, САН, Бгд, 1929 види: Ст.Станојевић: Глас САН CXXVI, Београд, 1927, 93-101; види: К.Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Нк., стр.68. К.Јиречек: Историја Срба, чкњ.1, Н К , Београд, стр.67 види: .Н.Радојчић: Природа византиско-српске границе од XI - XIII вијека, Зборник..., Бгд, 1932, страна 538 - 563. Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935,18 (Турјак), 128 (Турјачко Поље - Веруша), 129 (Турјачка Коса - Опасаница); Ровински: Сборник руске Академије 86, 1909, стр.81 В.К.Јиречек: ИС, I, 1952, страна 12; Др. Јован Ердељановић: Кучи, итд. (Напомена: Ердељановић напомиње да су Комови „пелашког поријекла“ (Пелазги: Антички Срби); К.Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Бгд, стр.10; Владимир Даљ: Толковиј словар живого великорусского јазика, T-IV, С-Петербург - Москва, 1882, стр.444; Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело, стр.18; -
528
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ни за вријеме Цезара, дочки краљ, Варон. У средњем пак вијеку „тур“ је познат у источној Европи (тур12 - турица, рум.јез.“боуру“: Бурени - в.Буроње у Црној Гори). Велик број мјеста: Крањ, Далмација, Босна, Србија, Македонија, Бугарска, изведена су од именице „тур“: Туропоље (Загреб), Турово, Турје, Турица, Турићи.13 Стефан Првовјенчани (1215) добијао је на поклон од угарског краља Андрије II „тоури и тоурице“.14Углавном, „тур“ је живио на Карпатима, у Молдавији (Ури), у Бјалистоку (Литванија). Било у сливу Струме, Вардара (Аџиос),15 у Панонији, а Риму је познат на амфитеатру као „зубр“ (црквенословенск - „зонбр“; румунски: ,,zimbru“). Такође има пуно топонима изведених од „зонбр“: Зуброва Река, Зубер Планина, Зуберово брдо. Ову животињу знали су Византинци и у Русији. Хидроним Тара напомиње Аутаријате, племе у унутрашњости, који су били велики непријатељи Ардије-Ардијеја (Vardiei). Њих - Аутаријате - разбили су Келти.16 Како су Аутаријати моћно илирско племе, оно је имало и своје божанство. Главни бог је Бинд. Он је бог извора и воде (Bindus).17 Он се запажа и код Јапода. Топоним Бинџа у подгорју Комова упућује на божанство Бинд. Како је Бинд божанство Јапода, природно је, пошто се на подручју Аутаријата налази топоним Бинџа, да су и Аутаријати имали слично божанство. Топоними типа Бинџа (Бинд: Биндус) остаци су јапотско-келтске мјешавине. Растурање Аутаријата, највјероватније, пада у вријеме многих поремећаја, који су захватили и Аутаријате и Јаподе.18Горњи ток Таре (Тара: Autarijati - римско: tareadori - тореадори tureadori), с обзиром на ороним Турјак, Козељ, Турјачко Поље и Турјачка Коса, знајући за „турму“,19 гајио је животиње: „тур“ или „Козељ“. Тотем овог племена је ,јарац“, па отуда (троугао: Турјак 12
13 14 15 16 17
18 19
Miklosich: Tur i zubr (Slaw. Ortsnamen aus Appellativen 2 (Denkschr W Akad.23), str.250, 269 види: Jireček: Arch.slav.Phil., 15, 1893, 82); К.Јиречек: Навед.дјело, стр.5; Живот краља Стефана ед. Шафарик, цап.20, п.29; Tomaschek: Die Thraker, 2, str.5-6: v. . К.Јиречек: Историја Срба, Књ.1, 1952, стр.10; Tomaschek: U Bezzenbergerovin-Bezzenberger: Beltrage zur Kenntnis der indogerm. Sprachen 9, 1884. D r C.Patsch: W issensch M itt, t.5-7 види: Jahreshefte 6 (1903), 72-73; К.Јиречек: ИС, II, 1952, Бгд, стр.189 (turma - caravanus). Ријеч одговара ријечи „караван“ која је персијског поријекла; Др.РЈ Вешовић: Вучетин Ками, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, 54,129 (У Вучетином Камену (Ками) налази се у близини хитронима Тара топоним Уач); -
529
-
Милош Осшојић
Козељ - Јарчица) врлетни ороним Јарчица. Уз све истакнуте наводе, ваља Аутаријате посматрати као сложеницу: „ау“ (ономатопеја глас „тура“ или „козеља“ стоји напоредо са „уа“: Уа+ч = Уач-Вучетин Ками лијево од Таре).20То је, заправо, префикс и има митолошко значење, јер се божанство јавља, иако териоморфно, у виду „вола“. Други дио сложенице је „тар“ (а - о - у: Тара: ,,тур“). Он је основа сложенице. Међутим, према ,,Autarieus“, можда од имена сина или кћери, ,,eus“ би био суфикс. Иначе, илирска племена, па према томе и Аутаријати, називају се „по именима њихових синова или кћери“.21 Како је „тур“, према руском језику, и „горњиј баран“ („боров“: стока - в.Сточица), могуће је све пастире волова (во: ву22 - Волушница Ву+сан+је = Вусање), крава (лопа: крава), звати општим именом Барановићи. Постоје, кад је у питању Лијева Ријека, три слоја насељеника. Ороним Ком, Тара (хидроним) и Тузи (топоним), као поуздан ономастички троугао, напомиње хетерогено становништво. Ороним Ком је „пелашког поријекла“23, а Пелазги су „антички Срби“,24 који су на Балкану, а посебно у Грчкој, условили многе језичке промене, које су се одразиле у латинитету. Топоними типа Турјак, који се простиру од Кома ријеком Таром, упућују на Аутаријате.25 Топоним Тузи, које је територијално у близини Лијеве Ријеке, потиче од именице „тузв“, односно „туземнБ1и“26 што значи да је, према руском језику „уроженецв“ (Напомена: „По туземности, ему искони коротко знаk o m b i всв м б с т н б 1 е обБ1чаи...“) „ТуземецБ“ је „ з д б ш н и и “ , тамошни 'уроженецБ14). Овакав топономастички материјал је од посебне важности јер је он једини доказ или споменик који је „издржао“ многе историјске промјене. Тако, поред Пелазга, античких Срба, односно Аутаријата и урођеника (,,ТуземнБш“) долазимо до сазнања да ЈТијева Ријека има веома дубоку старину (Напомена: Научници као Шафа20 21 22
23 24 25 26
К.Јиречек: ИС, I, Бгд, 1952, стр.13 (в.Аппијан, Иллир. цап.2); Тур („горњиј баран“) је „во“. Петар Скок: ЕРХСЈ, III, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.610. Напомена: во је вол = ву прасловенска и свесловенска иновација. У чешком је волати, у пољском vvolać (бик: бучати), у трачком ,,bizom“ (), сиријенски: вол = во, черемиски: волик=стока, вотјачки: val = коњ, чувашки: vylih = во. Во се ваби (,,волаињ“) са узвиком вош - вош. Во је, углавном, име за једно говедо. Та чињеница (вол ) је позната прасловенском језику. Др. Ј.Ердељановић: Кучи - Етнографски Зборник, Срп.Кр.Академије, књ.УШ; Проф.Др.Олга Луковић-Пјановић: Срби... народ најстарији, Бгд, 1990 (књ.1); К.Јиречек: ИС, 1952, Бгд, стр.10 упореди: Вулић: Глас 72, 1907, стр.71; Владимир Даљ: Толк.словЛУ, С-Петербург - Москва, 1882, стр.441; -
530
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
рик, Суровјецки, Сипријан Робер, Апендини, Нестор Часни Кијевски, Мојсије Хоренски, Сетен и Крајсих, Милош Милојевић, и др., говорећи о језику као доказу старине једног народа, изводе заједничке закључке да су „Срби - народ најстарији“.27 Те лингвистичке оијене, у склопу са Илирима, Трачанима и Келтима, запажамо и у Лијевој Ријеци - примједба - М.О.). Српски језик је „прапочетак“. Он је ,језик-мајка“. Други слој насељеника, послије многобројних „варварских племена“, јесу Лужани. Име Лужани долази од имена „луг“ (Луг+ан+и = Лужани). Ово племе захватало је долину Лима и Лијеву Ријеку. У долини Лима топоними:28 Луге Горње, Луге Доње, Лужац упућују на Лужане. О њима, њиховом присуству, говори и Цвијић.29 У Лијевој Ријеци (Слацк: Слацко Мало) постоји тврдња да је оно припадало Пиперима.30 Топоним ЦрначкиДо31 упућује на Црнце(Црнци: Мрке) који су дио племена Пипера, а који као Васојевићи имају заједничко крвно и духовно сродство. Крвно сродство: Брат Васов је Красо, а у имену Красо находимо коријен „црн“ („црн“ „крастен“; Красо: Крастениће (=Крастенићи: Краснићи). Духовно сродство је „слава“.32Оба племена: Васојевићи и Црнци славе Св.Архангела Михаила. Како су на Лиму били „прави“ и „првобитни“ Срби, дјелови Лужана (Црнци: црн33 = кирснан = крсна = ,,крастен“) као „вишак“ отиснули су се према Пиперима и Метохији. Да су бивали на простору Лијеве Ријеке (Слацко Мало: Црначки До) говори и други топоним: Јагњечарица, која је, по предању, покрајина пиперска, што значи да је Лијева Ријека била ,јагњило“ Црнаца и Мрка, који су, заправо, Лужани. Углавном, Црнци су ово име стекли током „interpretatio hristijane“, када је врховни национални бог - Дајбог 27 28 29 30 31 32
33
Проф.Др.Олга Луковић-Пјановић: Срби... народ најстарији, I, 1990, Бгд; Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.146, 170, 246; Цвијић: Балканско полуострво и јужнословенске земље, Књига друга, Београд, 1931, стр.53; Др.Јован Ердељановић: Постанак племена Пипера, Етнографски зборник, књ.ХУП, стр.327; Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи („Слацко Мало“ - в.Црначки Д о), Сарајево, 1935, стр.122-123; Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970, стр.8 види: Милош Остојић: Мит о огњу и сунцу,Либертас, Б.Поље, 1999, стр.98 (Етимолошка анализа географског појма Васојевићи, Ономастица југославица, ЈАЗУ, Згб); Петар Скок: Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб, књ.И (А-Ј), 1971, стр.277; види: Радослав Бошковић: Основи упоредне граматике словенских језика, Београд, 1977 (црн - Прва палатализација);
-531
-
Милош Осшојић
пао са свог божанског пантенона. У току „interpretatio hristijana“, прва вјера је компромисом пренијела своје функције на св.А.Михаила, св.Николу, св.Ђорђа, св.Мрату, св.Јована.34 Црнци су, као и један дио Морачана, заједно са „првобитним" Србима, који су изнутра разбили жупе и појавили се као племе, доживјели, поред поменутог компромиса, и „негирање“. У фази „негирања“ Дајбог није био врховни бог. Он је добио име „даба“35 а „даба“ је „ђаво“, који је „црн“, „зао“, „лош„. Оне Србе, који су тврдо чували „прву вјеру“, а који нијесу хтјели да буду „потоња невјера“, Илири су, наследнике палог божанства, који је, према старобалканском ,,ceq“ (Kteschi:36) зао = лош), назвали, од хипохористика Даби Дабетићи, а од „дабе“ (ђавола и сотоне), који је „црн“, услиједило је, од „мрк“ - Мрке, а од „црн“ (ие. ,,крастен“) Црнци. Од тих „даба“, односно хипохористика Дабо (од Дајбог), јавиће се „црне куће“ (Дабковићи: Дабетићи = „Кажанегре“ - Паштровићи (Напомена: Постоје имена Андрија ЦрНовак Црнац, итд.). Они су, дакле, „црне куће“ или „Кажанегре“.3738 Елементи паганизма, односно идола, у дјелу „Племе Васојевићи“, за велико чудо, нијесу ни једном мишљу дотакнути (Др.РЈ Вешовић: Навед.дјело, Сарајево, 1935). Тај „промашај“, који није један у истраживању даље и ближе прошлости Васојевића, овом приликом се, донекле, исправља, како би велико дјело Вешовића било потпуније. Поставља се питање: Да ли је Лијева Ријека знала за паганске идоле? - Одмах се може одговорити: Ниједан род, односно народ или племе, није „утрт“, „изгубљен“, „одсељен", а да није, на некадашњем простору живљења, оставио кап крви свог живота: митолошког, историјско-економског, духовног. Отуда се јавља потреба да се и та одредница овом приликом објасни. Срби на Лиму, па и у Лијевој Ријеци, знали су за идол „болван“ („бован“ = ,,балван“). Један од њих: Бован, 36) налази се наврх Комова. Он је могао бити „дуб“ 34 35 36
37
38
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973. стр.336 види: Н.Нодило: Рад 85, 1887, стр.143); В.Чакановић: Навед.дјело, Бгд, 1973, стр.450-451 види: Исти: Наше село, Београд, 1929, стр.332); Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.96 види: М.Остојић: Мит о огњу и сунцу, Пегаз, Б.Поље, 1999, стр.100 види: Ј.Ердељановић: Навед.дјело, фус-нота 22 (горе); Др.Јован Вукмановић: Наштровићи, нк, Цетиње (Кажанегре = Црне куће = Дабковићи; види: Милош Остојић: М ит о огњу и сунцу, Пегаз, Б.Поље, 1999, стр.101 (Дабковићи = Црнци. У Паштровићима има топонима са именом Дабета, итд.) Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.20 (Бован: Баван-Бајван); види: Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970 (,,баван“=„бован“); -
532
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
или „храст“. Наиме, тај идол имао је свој лик. Он је био „дрвени бог“ као „бован“ („болван“ = „Дуб“ у Кијеву). Тај идол („свето дрво“), са ликом главе и руке, окупљао је пагане да обаве „требу“ (,,жртву“). У словенским језицима идол је „колац“, „пањ“, „соха“, „греда“, ,дирек“. У скандинавском језику идоли типа: greda, direkје „аз“. „Аз“ значи именицу „бог“ (,,bagha“: ,,buh“). У српском језику „соха“ је и „колац“, у чешком „статуа“ (,,фигура“), а у трима словенским језицима: руском, пољском и српском греда, дирек, идол(Напомена: Миливоје Остојић: Биљежнице: Старински идоли у Васојевићима, Цетиње, 1939). Провјеравајући овај запис, потврђен је код Бернекера („Slavisches etimologysches Vorterbuch) као и код других истраживача из ауторове елаборације:3940 Пагански идоли у Лијевој Ријеци, поред дрветаили пак печене земље, био је од „камена1. Топоним Ками (камен = „ками“ = номинатив је раван, у погледу облика, са акузативом - пр.М.О.), упућује на фетиш из доба „прве вјере“. „Камен“ (староиндијски: ,,asman“) упућује на индоевропску представу о „каменом небу“. Ове елементе ономасиологије утврдио је, не само у староиндијском и иранском, него и у јерменском, хеленском, германском и литванском, научник Реисхелт.41 Небо (SWAR), у овом случају, је Сварог. Код тог Камена (,,Ками“) обављана је служба „сунцу“ и „огњу“, односно „ватри“. Огањ („оген“ = ,,жар“) упућује, кад је у питању мит о огњу и сунцу и на топоним настао од „гар“ („гар“ - гар+ан=Гаран (Гаранчићи: Гаранчин Хан),42јер „у гори ми огањ гори“, а „око огња коло игра“. Култ дрвета и биљака у дјелу РЈ Вешовића (Племе Васојевићи је, из неких незнаних разлога, заобиђен. Топоним Душке је ненаучно „прескочен“. Да би се схватило да су Душке имале раније становништво, одгонетнуће сам топоним Душке. Топоним Душке упућује на остатке старог култа. Крушка је свето дрво. Туђ етникум Илири - поштовалачко мјесто „крушке“ назвали су Душке (крушка алб.душка). На троуглу топонима Бован - Ками - Крушке (=Душке), пагани су приносили жртву. У селу Душке, у давнини, није се ишло у 39 40
41 42
Carl Clemen: Die Reste der primitiven Religion... Giesen, 1916, 58 види: W.Wundt: Mythus Religion, Leipcig, 1923, 3, 332; De Visser: Die nicht menschen - gestaltingen Goter der Griechen, Leinden, 1903, 29 види: R.M.Meyer: Altgermanische Religionsgeschichte, Leipcig, 1910, 431 упореди: H.Gressmann: Das Galgamesch - Epos, Gotingen, 1911, str.102; Др.проф.Олга Луковић-Пејановић: Нав.дјело, I, стр.238; Др.РЈ Вешовић: Н.д„ стр.128; -
533
-
Милош Осшојић
цркву. Кад се није иншо у цркву, становници нијесу били хришћани, нијесу прихватили „туђу“ или „потоњу“ вјеру и „крушка“ им је бивала „храм“. Становници се нијесу молили богу јер се то, према духовном наслеђу, „није дало“. Тако, мјесто да се одлази у цркву, а то значи да буду хришћани, ишли су под „крушку“ јер, како су становници тог насеља говорили: „Крушчица је моја црквица“.43 Под светим дрветом они су постајали свети. Јасно је, дакле, да је топоним успомена на култ који се вршио под „крушком“. Ту, под „крушком“, чувала се „крушка“. Жрец, односно старији човјек, народни старешина, који се, могуће, звао „дјед",44 чувао је „крушку“. Ко је „чувао“ крушку, стару вјеру, обичаје, језик, „крушка“ као „храм“ чувала је њега: награђивала, уздизала. Може се, поред осталог поменути, да су поштоваоци овог светог дрвета, приносећи „требу“, нафору стављали крушки под кору. Овај мит, сведен на легенду или причу, Др.РЈ Вешовић је „претрчао“ и стиче се утисак да није познавао паганство у долини Лима и Лијевој Ријеци. Упоредне лингвистичке чињенице су искључене. Крушка (Крушка: Душка) је европски супстрат: протоевропска и праевропска ријеч. Скупина - кр> хрдала је „хрушка“, односно - хр > фр- фрушка. Мјесто - Кпрелази у - г(слов., полапски, чешки, пољски, руски - г > х. Осцилација - к/г упућује на позајмицу. Др. РЈ Вешовић није обратио пажњу да воће, на примјер, долази са истока. Код Курда, рецимо, крушка је „куреши“. Посредници за продор овог воћа у Европу и Балкан могу бити и Авари. Ријеч је, према упоредним истраживањима, потврђена у приском (,,crausios“), у литавском (,,kriausć“ - „груше“, у лот. (,,krausis“). Крушка је у Васојевићима присутна у топонимима Крушка - Цецуне или Кути, Крушево - Улотина, Крушево - Б.Поље). Сви ови наводи присутни су код Јагића, Рибарића, Елезовића, Миклошича, Брукнера, Holub-Koргспуа, Васмера, Траутмана, Lowenthala.45 Кад је у питању етимологија за ово или оно помјесно или крајевно име, онда је мит веома потребан да би се, колико-толико, продрло у један петрофицирани географски простор. Не треба одба43 44
45
В.Ч.: „Култ дрвета и биљака код старих Срба“, СКГ, LX, 1940, 112-122; види: Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКА, Бгд, 1973., стр.7; Др.РЈ Вешовић: Лијева Ријека (Душке и ЈБеваја), Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.124 види: В.Чајкановић: Регистар, Мит и религија у Срба („дједови - преци уопште“ стр.289 види: ЗН ЗО ЈС, 10, 1905, 57); види: Јастребов: Обичаји и пјесни турецких Сербов, С.Петербург, 1886, 25 види: СЕЗ 7. 1907, 309); Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, II, 1972, 215-216).
-
534
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
цити „пратиоце душа“. То су „пас“, „крава“, „вук“ (,,рт“=„хрт“). У „Биљежници“ (Напомена: Иста ће бити напоменута у елаборативу пр.М.О.) стоји следеће: „Дијалектичка филозофија, која је „агенс“ мог погледа на свијет, не искључује митове о вођама душа на онај свијет. Пратилац душе на онај свијет је Архангел Михаило. Постоје чак и анђели - посредници за ту божанску улогу. Уиранизму, па чак и у оним религијама гдје се осјећа уплив иранске ангелологије и демонологије, запажени су многи научни радови.46 Код Индијанаца „Јама“ припрема пут душама.4748Код грчкофеничких вјеровања, као код претходних напомена, знани су „пратиоци душа“. Слично се запажа и код Мисираца.49 Уиранском теоморфизму „коњ“је пратилац душе.50 Поред „пса“ (,,хрт“),51 (,,крава“)52 је пратилац душа („Крава“ (сј), „корова“ (рј), „лопа“ - „крава“ (алб.језик). Преношење душа је познато и у српским вјеровањима.53Душу, како је истакнуто, преноси А.Михаило. Он је сродан Водану и Хермесу. Иначе, он је синоним „крвног сродства“. Може бити и крвник. На њега су пренесене функције старинског српског бога мртвих. Он - Архангел зна „вуцима“ („Вблкб“ = Србин) да дијели храну. Архангел Михаило је двојник Св.Саве, божански је кум (в.Св.Јован - Кум; св.А Михаило кум (кумство и братимство (побратимство) и атрибути су му „огртач“ и „штап“.54 Ове „напомене“, искључене из угледног дјела „Племе Васојевићи“ Др.РЈ Вешовића, биле су потребне за објашњење крајевног имена Лопате. Ако је основа имена „лопа“ (,,крава“), онда је име Лопате (Лопаћани) везано за чување ергеле говеди (крава). Ако пак то није, него „лапот“ (удар: „лоп“ (,,луп“), који је знан код Лужичких Срба и Црногораца (XVIII вијек) онда је то остатак обичаја Лужана 46
47 48 49 50 51 52 53 54
Литература за 44 - 53 према „Биљешкама“ (Миливоје Остојић, уредник „Светославља“, Цетинска богословија, 1939/40, Цетине - види: \V.Bouseet: Die Himmelslsreise der Seele, WRW, 4, 1901, 36; Из поменутих „Биљежака“ - види: H.OIdenberg: Die Religion das Veda, Stutgart (Berlin), 1923, 533; Податак за елаборатив из „Биљежака“: види: A.Furtwangler: Zwei griechische Terrakotten, ARW, 10, 1907, 322; Из „Биљежака“ - види: R.Wunsch: Diesidaim oniako, ARW, 12, 1909, 20; Из „Биљежака“ - види: Negelin: Das Pferd in Seelenglauben und Totenkult ztschr.d.Ver.f.Volksk, 11, 1904, 406;. Из „Биљежака“ - види: E.Abmanen: Tod und unsterblichkeit im vedischen Glauben, ARW, 26, 1928, 218; Из „Биљежака“ (елаборацион) - види: E.Mass: Orcheus, M unchen, 1895,227 i 238; Из „Биљежака“ (фус-нота) - види: СЕЗ, 41, 1927, Н 178; Из „Биљежака“ (наведена потврда) - види: ГЕЗ, 1907, 217;
-535
-
Милош Осшојић
(Лужани: Црначки До). Међутим, насупрот овим варијантама, ваља се везивати за функције Дајбога које су пренесене на Св.Ђорђа. Он је заштитник „ситне стоке“, дијели као А.Михаило вуцима храну, вучје је божанство,55 замјењује старинског националног бога (Дајбог), увијек је у пратњи „сјеновитих животиња“56 (овца: „катанка“ (пољ.јез.). „Катанка“ је жртва (,,треба“) за Божић. Отуда топоним Божиће и антропоним Катанићи (Васојевићи)“... У склопу ових анализа, кад је у питању крајевно име Лопате, наша пажња се мора задржати на тотему „вук“ („1орш“=вБлкт>). Полазни мотив је слава. Лопаћани славе Св.Саву.57 Св.Сава је заштитник вукова. Његов пратилац је „хрт“ (,,вук“). Он дијели, иако је наследник старијег св.Саве, вуцима храну. Према легенди „вук“ узима Лопаћанима, пастирима у комском снијегу, вуцима храну.58 То је, понекад, и „вучја вечера“. Свети Сава је и „вучји пастир“, божанство вукова, чобанин, диљи ловац. Сличан је св.Аранђелу Михаилу. Чак је наследник, по функцијама, св.Ђорђа. Он симболише пренесене функције вучјег божанства, па чак долази на мјесто божанства мртвих. Он је заштитник правде, судбине. Вазда учи људе „ковачком занату“ (Ковач: Ковачевићи - Васојевиће). Бива и проналазач, градитељ воденице, познавалац љекова и љековитих вода. Атрибути су му „тиквица“ и „штап“. Ове митолошке одреднице су искључене у објашњавању топонима Лопате и етникума Лопаћани. Све варијанте да Лопате могу доћи од имена 5Улопа“ (крава) и „лапот“ (Напомена: Лапот је, заиста, постојао - пр.М.О.), су неубједљиве према тотему „вук“. Вук, митски предак Срба, је инкарнација душе. Вук је, уз све поменуто, и „хром“. То значи да је „кривељан“. Заштитници вукова су, према српском миту, св.Ђорђе, св.Мрата (Мрата - Мартиновићи - Плав) св.Аранђео. Они наслеђују Дајбога, јер је Дајбог бог вукова. Он, дакле, има вучји облик. Он је, уједно, бог доњег свијета. Вук има првобитни лик Дајбогов. Тај вучји облик је старији од коњског. Он води облаке. чобанин је овцама. Врховни је бог. Он је, будући да хром, уједно и „ђаво“ (,,чорт“). Путник је, проналазач, 55 56
57 58
И з „Биљежнице“: СЕЗ, 32,1925,379; види: J.Polivka: Viči pastyr, Sbornik pracivenovanyh Vaclavu Tillovi, Praha, 1927, 159; И з „Биљешке": СЕЗ, 7,1907, стр.106 (e.D.Zelenin: Rusische Volkskunde, Berlin und Leipzig, 1927, 58 (v.Felih Volksglaube un Brauchtum der Ostslaven, Breslau, 1939, 80; Др P J Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, 393; 50) СЕЗ 7, 1907, стр.255; Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба (Регистар), Бгд, 1973, стране 672, 674, 683.
-
536
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
љекар, зналац ковачког заната, градитељ воденица. Ђаво је пали анђео, наследник је врховног бога, божји је брат и побратим.59 Свети Сава, поред истакнутих функција, има и своју митолошку област.60 Лопате, по том схватању, је област Дајбога, чије је функције, поред осталих светаца, преузео и св.Сава. Кад се узме у обзир да Лопаћани славе св.Саву, а слава представља, уједно, и сродство, онда је најсигурније да је од именице ,,lopus“ (вук: Св.Сава) изведен етникум Лопаћани, односно топоним Лопате. Ову чињеницу, на штету Лопаћана и правог осмишљавања топонима и етникума, Др.РЈ Вешовић је испустио и обавио тамом српско поријекло Лопаћана (лопус - лоп+ат+јани = Лопаћани (лоп+ат+е = Лопате). Лопаћани су, прије саплемењавања са Дабетићима и Ковачевићима, били једна религијска територија или религијска заједница. Тако је, због сличности религијских вођа, створен и савез племена. Тај савез је ујединио сељаке, мајсторе и пастире, који је, касније, постао војносељачки, мајсторски и пастирски савез.61 Лијева Ријека има два слива. Лијеви слив припада „Морачком сливу“. Хидроними су по свом постанку, у овој поткомској области, најстарији. Испод Планинице, поред Рашкова Губна („вододелнице“) протиче ријека Ковачица. Од Ивовика, кроз Лопате, вијуга Лопатска Ријека. На саставу, односно ушћу, обје ријеке чини хидроним Ријеку. Овај хидроним послије дужег тока, састаје се с Љевајом, која долази од топонима Птич. Тамо гдје се састаје Ријека и Љеваја налази се Ножица (Напомена: Од Ивовика тече ријека Требишица за село Тузи - пр.М.О.). Овај дио Лијеве ријеке Васојевићи зову ЈЕВОРЕЧАНИ или ЈАВОРЕЧАНИ (Напомена: Сугласник - Ј прелази у - Љ, па отуда, прије 1284.roдине, ове промјене: Васој - Васољ (Васољ - Вассој > Љ(Вруја - Вруља) - пр.М.О.). Кад је у питању множински облик ЈАВОРЕЧАНИ (t-ac) полуглас је дао - а, па отуда Јаворечани, али полуглас (ђ) је у долини Лима изговаран као - еа што је дало е, па отуда Јеворечани. Сви ови наводи упућују да су Васојевићи (Зла Ријека), гдје су „прави“ и „првобитни“ Срби, Јеворечанима и Јавореланима) наметнули, као паганима, у име хришћанства, име Васојевићи, које потиче од хришћанског имена Васијлије (vasileos: bazileos). То јепочетни елеменат за тврђење да „Морачки слив“ са селима: Лопате, Тузи, Требешица, Слацко Веље и Мало, Ками, Птич, Ступови, Душке, Љеваја, Ријека, Ножице, Грби До, насеље Код Цркве, нијесу првобитна „колијевка Васојевића“. Овај „навод“, уз оста59 60 61
Исти В.Чајкановић: Мит... СКЗ, Коло LXVI, књ.443. Исти: Бгд, 1973, 309 Исти -
537
-
Милош Осшојић
ле који слиједе, тврдо опомиње да је Лијева Ријека само пастирско подручје Васојевића са Лима (Морачки слив).62 „Тарски слив“, супротно „Морачком сливу“ је „десно“ или пак „удесно“. У питању је, сигурно, дуализам који је видљив и у долини Лима. У „Морачком сливу“ налазе се Мацуре (Лопате). Име долази од „Мазурка“ (хата=изба: „Хата од мелкаго љеса... с обмазкоју глиној иногда с навозом и сјечкој“. Употребљава се у Јужној Русији. У псовском говору „мазнаја хата“ је „глињанаја печ“. Мазурка је, уједно, и „пљаска народнаја - Мазуров“. Мезовец је пољак. Он за вријеме народне игре, која припада „мазовецким пољацима“ (намазан: намацупан < намазати) обавља игре из Мазурије (Macurije), која се налази у западној Украјини, на територији ушћа Висле.63 Мацуре (з>о) се помињу у Требешици („треба“: ,,жртва“). У том поречном селу, јер се Словени радо насељавају покрај потока и речица, налази се „Мацурско гробље“.- Очигледно је да су антички Срби - Пелазги - захватили, у току сеобе, и Мазиве (Мацуре). Ороним Ком је „пелешког поријекла“, а Лопате и Требешица су дио поткомске области. У селу Лопате (лопус: Lopate) налази се брдо Псоглав. Топоним је сложеница. „Глава“ је основни или главни дио сложенице, а „пас“ одредбени дио. Сугласник - оје спојни вокал. Пас је пратилац душа на онај свијет. Вуков двојник (еквивалент) је „пас“. Др.РЈ Вешовић, не одређујући да Лопате воде поријекло од „вук“ (,,lopus“), није ушао дубље у анализу топонима. Словени, у Скитији, према Херодоту, историчара из петог вијека прије Христа, описивао је да се Србин може „претворити у вука“. „Вук“, односно „хрт“, чине јединство. Преобукивање у пса („вук“: ,,хрт“) је тотемистичка појава. И Кербер је пас. Он чува улаз у доњи свијет: сваког пушта унутра - никог изнутра. Кербер је прождрљивац исто тако и Псоглавци. Његова дужност је да прождире. С Кербером има сличности „вук“ (у келтско-етрурско-римској религији постојало је чудовиште (пас:вук). Вук је, запажамо, и тотем Келта и Римљана. Демони са „псећом главом“, познати „псоглави“, прождирали су и живе и мртве. Ниједан гроб (mezer) није могао остати на миру. Вук је, понављамо, сродан са псом, а пас са вуком. За Србина се каже да је „Вук“. Вук (Неври, Неури, Нури) је најмоћнији демон у религији наших предака. Он је демон доњег свијета. То је, углавном, и „пас“. Он је крив (sakat), моћан и 62
63
Д р.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.22-23; 118-126; Б.Лалевић - И.Протић: Васојевићи у црногорској граници, СКА, СЕЗ, Насеља српских земаља, књ.Н (Приредио Др Ј.Цвијић), Београд, 1903, стр.46-47). В.Даљ: Толковиј словар, великорусскаго јазика, т.Н, С-Петербург - Москва, 1881,289. -
538
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике страшан. Претеча је старинског антропоморфног бога. Вешовић, дакле, није уочио да је „Алтер его вуков' баш пас“ . Имао је за то и потврду64. Псоглав према скаскама, па и према скаскама Лијеве Ријеке, је само демон са људским тијелом и „животињ ском главом“ . Т а „животињска глава“ је „образина“ . Ове скаске могу се односити на Д укљаново или Диоклицијаново вријеме или пак на појаву божанства са главом пса (вука, коња, итд,). Ова напомена, коју је искључио Вешовић, везана је, уједно, и са Тројаном. Н а све ово упућује топономастички троугао: Ком - Лијева Ријека - Тројан (Г усиње - Проклетије). Ова тумачења нијесу остала без интересовањ а .65 Морачки слив, својим водама и потоцима, односно рјечицама и ријекама, везан је за неколико села. потиче од „лопус“ („вук“ = „ вб1кб “ - тотем за С рбина .66 долази, према поменутом, од „тузБ“ , односно од „туземнБ“ , што по великоруском језику значи „ здбсшнии“ , „тамошнии“ , уроженецБ“67. Топоним потиче од „треба“ (Жрец: ,,Ж ртва“ ), од „сладак“ (опоним: ,,грк“), (кумир - надгробни споменик68), (Напомена: у Русији постоји топоним Птич и Љ убан као и у Васојевићима. Има и других топонима донесених из предбалканске прародине: Т урија, Мазурија, Чечјун (Нечјун = Цецун („ђаво“ : ,,чорт“ ), Слатина, Бистрица, Кути, итд. Топоним (в.Лијева Ријека) је балтословенска и прасловенска ријеч: „ пбт “ (,,авис“ ). У сцслов.језику је, како је казано „ пбт“ , а у руском „ПБта“ , који је изгубио деминутивно значење, па су створени нови диминутиви типа: „птић“ и Ваљ а топоним Птич вишеструко објаснити: П рво, ко лови птице, зове се „птичар“ . Друго, „птичар“ је и „грах“ - „гр а х“ је сијан на Лиму (Грахово - Грачаница). Треће, „птичар“ је и змија. И ма података да је „птичарица“ - „колиба“ из које ловац стријеља птице. М ож да је у питањ у „кавез“ за птице. А к о се пође од придјева „младо“ : птиче, ждријебе, запазиће се да у сцслов.језику „м ладо“ значи „ПвтенБЦБ14, а у руском „птенец“ . Ие коријен, у балтичкој групи, раширен је суфиксом - ен. У naT.“putens“ (птица), у HHT.“putytis“, у ие.“ри“ - превој „поу“ („рбеу“ , „рои“ - значе „мален“ и ,,младо“ ). У латинском језику ,,pauper“ има исто значење, а у балтословенском налази се још санскритско „пота“ - „младо“ . Највјероватније је да је овдје била „коли-
Лопате Тузи
Требешица Слацко Велико иМало Птич
Ками
„Птич“
„птич“.
64 65
66 67 68
АРЊ 24, 1926, 281 М.Ј.Мајзер: СЕЗ, 50, 1934, 143; види: Грчић: О краљу Псоглаву, народне пјесме и приче, 1, 1920, 196; Др Р Ј Вешовић: Тузи, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.121. К.Јиречек: ИС, 1952, II, Бгд, 239. В.Даљ: Толковиј словар, IV, С-Петербург - Москва, 1882, стр.441 К.Јиречек: Ками - „билиг“, ии, 1952, Бгд, стр.317; -
539
-
Милош Осшојић
ба“ у којој су гајени „птићи“: „соколићи“ = „пилад од сокола“, јер и у долини Лима - Васојевићима - има повелик број топонима типа Соко.69 Топоним Ступ у Лијевој Ријеци (Ступови: Велики Ступ и Мали Ступ, долази од ријечи „плуг“. У украјинском језику „плуг“ је „ступ“. У сцсловенском „ступ“ је „њива“. „Ступ“ може бити прасловенски, односно пагански идол. Како је у питању тек настало насеље са нешто њива и ливада, сигурно је да оба топонима носе назив од именице „њива“70. О „ступу“, као културној ријечи, ваља имати на уму да именица „ступник“ значи и ово: човјек који живи на ступу.71 Топоними у оба насеља су Манојлова Пећина. Она је везана за име Манојла Лашића. Лашићи се јављају у Цецунима, Сјеножетима и селу Ками (Лашића До - Цецуне, Лашића Брдо Сјеножета (Краље) и антропоним Лашићи - Ками. Манојло Лашић, према Родослову, је потомак Манојла Станишина (Станиша: Стањ). Његов предак је Оташ Николин, кнез и харамбаша, 1614.године. Даљи преци су главари васојевићки (војвода) Никола Оташев (1614) са синовима: Станоје, кнез, Оташ, кнез и харамбаша, Руслан, војвода (1658) и Никола (Коле - Селак Васојевић, војвода. Посјечен 1692. у Скадру. Потомци ове гране Дабетића, поред Лашића, су Лалићи Остоја Лалић (1783-1888.72) 69
70 71 72
Арј, 12, 582; Кушар: Наставни вјесник, 3, 328; Miklošič: Etym olog.W orterbuch der slavischen Sprachen, Beč, 1886, 269; Brukner: Slov.etimolog.jezyka polskiego, Krakov, 1927, 446; Елезовић: Речник кос.-метох.дијалекта, Бгд, 1932, 1935, 2, 320; Holub - Kopečny: Etym olog.slovn.jazika Českeho, Prag, 1952, str.303; Младенов: Етимолог.и правопис.реч.на баларском језику ез.Софија, 1941, п35; П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973,64; Напомена: О етимологији типа Птич писали су E.Boisasq, Heidelberg, Чајкановић (птица - епифанија претка), Otto Waser, G.W ilke, B.Schweitzer, L.M alten, O.Gruppe: Bericht uber der litaratur zur antiken M ythologie, 1921, Leipzig, 1921, str.137. Српски Митолошки рјечник, Нолит, 1970, Бгд (под ,,ступ“) Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.351, 353 види: Вук Ст.Караџић, kil.IV (Нар.пјесме, стр. 19-23. Исп.Пјеванија черногорска и херцеговачка сабрана Чубром Чојковићем Черногорцем, Лајпциг, 1837, 108; види: П .П Љ егош : Огледало Србско, стр.489; Сравни: Старине књ.ХП, Релатионе ет дескриптионе дел Сангиацато ди Сцутари, стр.108; види: П.Ровински: Черногорија, I, стр.809 (помиње се Никола Оташев - поменути предак); Сравни: Нова Зета, 1889, св.ХП (Пјесма - „Станојева Стана“; види: Ј.Томић: Црна Г ора за Морејског рата, Прилози (Млеци), I, LXX, 190; види: Д р.РЈ Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.319-320; види: исти, стр.124.
-
540
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
У насељима су, поред Манојлове Пећине, топоними: Обруч, Момчеле, Јасика, Платије, Крушевице. Село Душке (алб.“душка“: ,,крушка“) упућује да је „крушка“ свето дрво. Туђ етникум - сигурно Албанци - поштовалачко мјесто „Крушка“, назвали су Душке. На простору Бован (Ком) - Ками (својина Дабетића - Дајбог - Дабижив - Дабо (хипохористик) - Дабета Дабетићи) - Крушка (Душке), пагани су приносили жртву. У том селу није се ишло у цркву, што значи да су били пагани. Остала је чак и изрека: „Крушчица је моја црквица“. Под светим дрветом представници паганске литије били су свети. Култ, под „крушкама“ изводио „жрец“, односно „народни старешина“. Она је чувана, обожавана, а свето дрво било је, заправо, храм. Остало је у памћењу да се „крушки“, под кору, стављала „нафора“73. Ножица је топоним на саставу Ријеке и Љеваје. Др.РЈ Вешовић истиче да је име допшо од физичког изгледа - „ножица земље“. Он, користећи казивања, апострофира да је „Ножица Васова столица“. Казивање је, наравно, „нароцко“. Међутим, лингвистичке или етимолошке анализе, ослоњене и на историјске „натукнице“, узимајући сукобе са племеном Братоножићи, Ножица би значила „ножица земље“. Како су живјели у завађи са Братоножићима, како су их потискивали преко Јаблана и Вјетерника (ороним), Јеворечани из Ножице живјели су са сусједима „на преконож“. „Преконож“ значи „живјети с киме у преконож“. Ова одредница: Живјети у омрази и завађи“, има етимолошку везу са „нож“ (Нож: Ножица). Ову чињеницу Др.РЈ Вешовић је превидио и ослонио се на несигурно „нароцко“ казивање.74 Тамо гдје се састају Ријека и Љеваја, настаје топоним Ножица. Васојевићи насељенике Ријеке и Љеваје називају Јеворечани(Јаворечани - ј > љ). Године 1614. према описима М.Болице (Реферат Млетачкој Републици, помиње „Vassoevichio vilaggio di 85 Case“, што у преводу значи „васојевићко село од 85 кућа75. Болица мијеша племе и село (вилле: село). У истом реферату помиње да „село васојевићко“ има 90. домова, а потом додаје да има 200.војника. Исте године, описујући села око Злоречице и Лима, запажа следеће: Ђулиће, на примјер, има ЗЗ.куће и 67.војника, Цецуне 47 кућа и 100 војника, Божиће 80 кућа и 200 војника, Слатина 67 кућа и 78 војника, Трешњево 29 кућа и 57.војника, Трепча 72 куће и 189 војника, Сеоце (кнез Оташ 73 74 75
види: В.Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.7, види: Исти: Култ дрвета и биљака код старих Срба, СКГ, LX, 1940,112 -122). Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, II, 1972, стр.522 сравни: Старине XII, 185-186
-541
-
Милош Осшојић
Николин) има 40 кућа и 190.војника, а село Луге 60 кућа и 130 војника, Улотина 55 кућа и 112 војника (опет Улотина 90 кућа и 120 војника). Кад се саберу куће испада, сем Кормаса и Параносјенице (кнез Томаш Батрићев - помиње се 1614-1633) 573.куће, а војника 1753. Разлика у кућама између Јеворечана (Лијева Ријека) и Васојевића око Злоречице и Лима, са поменутим изузецима, је 483.куће. Кад се ' овом броју додану Кормаси и Параносјеница, број кућа ће бити много већи: Лијева Ријека има 200 војника (Јеворечани: Јаворечани), а Васојевићи 1753. војника. Ове чињенице јасно говоре да 90.кућа (1614.roдине), које имају само 200.војника, нијесу могли бити „матицаВасојевића“нити су 90 кућа и 200 војника могли заузети територију Васојевића од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до Брезојевица (црква) и Беса наврх Проклетија. „Нароцко казивање“ само ј е ,јеворечко“ мегаломанство, које није уочио Др.РЈ Вешовић. Вешовић је, окренут „цетинској инвазији“, истакао ЈЈијеву Ријеку (Јеворечане) изнад Васојевића и дјелом (Племе Васојевићи) нанио, за 65.година, велику историјску „штету“ и „обману“. Локално „превасходство“, ослоњено на сепаратизам, умањило је вриједност дјела, које поред многих „оплаза“, представља вриједно остварење.76 Васојевићи око Кома (Злоречица - Краштица - Лим) по броју кућа и војника изнад су Пипера (Пипери - 270.кућа и 700 војника, Кучи - 490 домова и 1500 војника, Бјелопавлићи 306 кућа и 800 војника. Васојевићи, како је једним дијелом исказано, ван Лијеве Ријеке, Кормаса и Параносјенице, имају 573.куће и 1753.војника (Напомена: Ово је само кратак осврт за Горње Васојевиће. У опису нијесу узети у разматрање Доњи Васојевићи и насеља испод Голеша, Чакора и „Зелене Баре“ - примједба - М.О.). Сви наводи су производ описа Маријана Болице - Которанина.77 Сасвим је јасно да су „прави“ и „првобитни“ Срби са горњег тока Лима (Злоречица - Краштица - горњи ток Лима са притокама, Јеворечанима (Јаворечанима) наметнули име Васојевићи и извршили „потискивање“ или „прогон“ Црнаца (=Лужана), Мацура (Мазови: Мазурија = Мацурија) и Крича. Коначно „амагамисање“ ће се јавити од краја 13.вијека па до 14 вијека, односно до 1459/1460.годину. Топоними: Рајичев Лаз78 упућују на челника Рајича (Рајич: Раде Облачић Раде), Ковачев Лаз79 упућује на Угљешу, „жељезног деспо76 77 78 79
В.Др Р Ј Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1 9 3 5 ,1 3 8 ,1 3 9 ,1 4 1 ,1 4 2 -1 4 3 / 144, 146. П.Ровински: Черногорија, I, стр.807-809, види: Д р.РЈ Вешовић: Навед.дјело, Сарајево, 1935, стр.80 Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.120, Исти (Ковачев Лаз, стр.120), -
542
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ту“ (жељезо: ковач). У оба случаја постоји војно и митолошко сродство. Иначе, дужност „ковача“ је била да на „ками“ (Ками: ками = билиг) урезује надгробне натписе. По Ковачу је, дакле, Ковачев Лаз (лаз 14.вијек). До Рајичева Лаза и Ковачева Лаза је ДабетинБријег.80 Дабетин Бријег упућује на Дабету (Дајбог - Дабетић - Дабижив - Дабо - хипохористик од Дајбог). У периоду од 1285 - 1315 и 1349. помиње се Смиљ Дабетић81 као „соколар“, који је био у Доброј Ријеци и Злоречици у „урочном“ дијелу „старе краљице“. Како се ово презиме васојевићко помиње од 1285.године до 1349.године, може се закључити да је „колијевка Васојевића“ на Лиму (Злоречица и Добра Ријека) а да је Лијева Ријека привремени „пастирски збјег“ Срба са Лима код сродних племеника Лопаћана, којима су придошли и Ковачевићи (Демир: Угљеша), а који су, поред Ковачева Лаза, оставили успомену: Ковачев Лаз - Лопате, Ковачево Катуниште - Пресло (Маргарита), Ковачевићи82 - Грби До, Ковачица - ријека која се састаје са Лопатском Ријеком или Лопатским потоком и чине хидроним Ријеку која се састаје са хидронимом Љеваја83. ГрбиДо сиромашан топонимима, као и остала насеља „Морачког слива“, има „старо гробље“. „Грб“ је посуђеница. У чешком и пољском је ,,herb“. У руском језику је „герб“ („герб“ - греб r „гроб“ (греб: За - греб = Загреб). Према „гробљу“ настао је Грби До. У старијем словенском језику „губа“ је кућа за убијање. „Гврбв ( в>аа - еа „герв“. Полуглас - в>а-о-у-у даљем процесу створен антропоним Губериниће. У питању је извршавање казне и закопавање жртве, односно стварање „погубљеничког гробља“.84 Топоним Оровиће (и) има старинско гробље на мјесту Соколац (Соко - соколар - сокол+ац = Соколац). Именица „Орао“ је сјеновита животиња. Он припада „птицама“, а оне су „симбол душе“, односно епифанија претка.85 Топоними „Морачког слива“ доста су сиромашни. Сем Рајичева Лаза, Ковачева Лаза, Дабетина Бријега и Оташева Бријега (1500.године, сина Марка Вујова (1471), а који је 1527.године, срета80 81
82 83 84 85
Исти (Дабетин Бријег, стр.120, исти, стр.93, 180, 200, 53-54, 54, 60, 102, 109, 200-205, 241, 255, 260, 276, 278, 341 (в.171), Споменици XIII и XIV вијека: Дечанска хрисовуља и Хрисовуља Стев.Душана (Мон.Серб.61 (Деч.Хрис.20-21), види: Гласник, књ.15, 297 (Хрис.Ст.Душана. Смиљ Дабетић) Гласник, књ.15, 229 в.стр.201 Вешовић: Племе Васојевићи (Дабетићи), 1935, Сарајево, стр.201 Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.120,180,200,201,206 П.Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, И, 1971, 610 Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКА, Бгд, 1973, 206-207 -
543
-
Милош Осшојић
јући Турке са „Моача“ имао 56 година (Пјесма: „Што год има на Кому хајдука, то дочека Турке са Мохача“ („Моача“). Значајна имена за објашњавање старине су топоними: Требешица (треба=жртва), Метаљице - Лопате (метати-метаљица: метаљка (гроб), Вилиште (вила - 14.вијек), Ковачица (ковач - ковач+ица - Ковачица, Гомилице (могила: гомила - пермутација у коријену топонима), Псоглав (вук=Хрт=пас), Глошке стране (глођија - завађа), Мацурско гробље - Мазовија (Мацурија), Црначки До (Црнци: „даба“ = црн, зао, ђаво), Ками - кумир (камен: асман), Кркор (кркљати - гргљати), Птич зграда за гајење птица (соколића), Богумирско гробље (Бух-Бох = мир = „божји свијет“, Ступови - „љива“ (,,ступ“), Крушка (крушка алб.јез.“душка“), Ножица (нож: преконож), Тољеновиц (Тољен - син Мирослава Немањића), Ракетића црква - Ракетићи (народни свештеници и главари), Бојићи (Бојићи - Бојаји - Крастенићани (Клина), Грби До (погребсти: гроб), Оровићи („соко“ - Соколац), Лимањ До (Лиман - Лимо = Полимац). „Тарски слив“ настао од Опасанице са Комова и Веруше („Ој Верушо, и грло и душо!“) има неупоредиво више топонима неголи „Морачки слив“. Овом сливу припада Рашково Гувно. Оно је „воделница“ потока и ријека. Једне иду Адрији, а друге („Тарски слив“) ка Дунаву. Топоним „Теговине“ упућује на мјерења робе (тег: кантар), Турјачко Поље (тур: Турјак - Во), Гаранчићи (гаран+ан = гаран (Гаран+чић = Гаранчићи). Антропоним упућује на „гаревину“ (гар: гаревина, узгарена њива, угар, пепео. „Гаран“ може бити „ован“, гара - црна овца, што би значило, поред стварања „паљева“ или „гаревина“, да је у питању пастирско и земљорадничко насеље.86 Гаранчићи (Лопаћани - „Тарски слив“ од којих су Срби: Вулевићи - Трешњево (Васојевићи на ЈТиму) опјевани су у старијим епским пјесмама: „Откуд летиш, тицо, головрана? Да не летиш с горе Гаранове, гдје су ступе пуољом посуте, а пастири гаром попрскани. Виђа л', тицо, стада Гаранова, да их није Турчин плијенио да подмири плијен за плијеном и сувише одсјечене главе“ (Напомена: Стихове идентично запамтиле памтише - запис М.О.). У Веруши, испод Комова, на граници Брскута (Братоножићи), постоји хидроним Одов Поток. Памтише, које помињемо тврде да је тај хидроним поред Лазарева Потока, који је везан за име Лазара Маркова, хајдука од Комова до Романије и Херцеговине. Од Ода Зеке Вукова („Арче, јарче, убио те Зека Вуков!“) потомци су Миличко Одов, четобаша, Урош Грашић, командир Васојевићке бригаде са Дрине и Мојковца (Браћа: Вукашин, Радош, синовци Драгиша 86
Петар Скок: Етимолошки рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, 1971, стр.592 -
544
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
и Васо, као и син Саво, чији потомци су Рајко и Миличко, а чији преци ову пјесму о Гаранчићима, на ноћним сједјељкама, заједно са Дабетићима, памтишама и говорницима, са дивљењем истицали. Зезин Поток (з>ц) је, у изговору, Цецинпоток. Ту је и Цуцојевички Поток (Цуц:Цуце). Очигледно је да су неки дјелови од васојевићких братстава били пастири са арбанашким Зезама.87 Топоним Станци, гдје се помињу Гаранчићи, упућује, према племенском праву племена Васојевића, на судски сабор или састанак, гдје су се решавали бројни спорови са Морачанима и Ровчанима. „Станак“ је и „скупштина“.88 Топоним Опасаница „опасује“ низ гора и брда. Отуда име Опасаница. Лукавац, новије насеље, долази од имена Лука (Лука: Луг; Лука: „л нгв“). Вучетин Ками, гдје је постојао кумир „ками“. У насељу се налазе топоними: Поклони, Вучетин Камен. У саставу насеља је Уач који носи назив од Уачког Потока. Топоними Пајков Фир (ф<в), Журен Поток (Журићи - Дабетићи), Пешића Лука (Пех пех (мађ.језик ,,коњ“) је пасиште ергеле коња из Коњуха. Нијесу у питању Пешићи који су насељени у Г орњим селима, који су протјерани због убиства књаза Данила, а који су одсељени за Србију, Васојевиће, гдје су остварили допцију на васојевићкој земљи, док други су као Кадићи остали у Пећи гдје су понеки примили мухамеданство. Топоним Црни Вал је добивен од Богића Морачанина што је због жалости, кад је доводио снаху из Васојевића, једна чета убила два његова сина.89 „Тарском сливу“ припадају топоними Матешево, Планиница, Букова Пољана. Планиница, чест назив у Брдима (планина: гора - aaT.“montana“) нема микротопонима који би могли да указују на бурна историјска и етнолошка збивања. Букова Пољана је одредбена географска синтагма. „Пољана“ (поље: пољана), је главни дио у синтагми, одређена је атрибутом (буква - буков - букова - буково). Присутно је једначењу по облику. отуда топоним Букова Пољана. Матешево, на утоку Дрцке у Тару, долази од имена „мат“ и суфикса еш(вран+еш = Вранеш). Њиве, на утоку ријеке Дрцке у Тару мјериле су се ралима (мјерица: кабао). Постоји старо-српско „матв“ или „квбвлв“ (кабао - лат.сореПш). Византијски и српски „мат“ (,,modius“) имао је као мјеру за површину, према истраживањима Успемскога, 200 квадратних „лаката“, док је, као мјера тежине, било што и 40.фунти жита. Фунта жита одговара пет (5) квадратних лаката. 87 88 89
Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, 1935, Сарајево, стр.128 К.Јиречек: Историја Срба, 1952, нк, Београд, стр.73, 260, 261 Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935, стр.130
-545
-
Милош Осшојић
Углавном, мат је имао 200 квадратних „мотака“. Српско „лаквтв“ (=„комол „) подијељен у 9 1/2 педаља (старосрпски ,,педв“) одговарао је висини човјека обичнога раста до палца уздигнуте десне руке.90 Топоним Матешево, гдје је „мат“ примјењиван, а који је имао надзорника за „сијање“ њива и давање „дажбина“, у периоду 12-14.вијек, што потврђује - посесивно - ев (ев: ов), народ је, као творац језика, од времена до времена, територију назвао Матешево. Овакве случајеве Др.РЈ Вешовић је „прескакао“ и није улазио у упоредне односе код Византинаца, Млечана, Дубровчана, Солунаца, као и код Молдаваца (лакат - 0,64.метра), Пољака (лакат - 0,593). Дубровачки лакат = 3/4 млетачког лакта = 0,21255 м (=100 млетачких лаката =133 дубровачка лакта).91 Дјелови Матешева су ктетици: Аџића До, Радевића Лази. Остали топоними су Несиренска коса, Јаворове Главе, Омањак, хидроним Дрцка (ск>ц: в.Кути - Кутскаја - Куцкаја). Слично третирање се односи и на хидроним Пецка (Напомена: Поток пролази кроз пећине, па је према „пећина“ - „пећска“ - „пецка“ (Пецка). Тачност ове анализе могу потврдити многи примјери: људи - људски - љуцки, итд. Антропоним Мицани у Буковој Пољани (Мицани: Мицанско Брдо), упућује на Криче (Доњи Колашин - Љубовија). Мицани су, на прилику били, насељени код Колашина, а затим су прешли у Крич, Потарје и Србију. Подаци их помињу у пјесмама: „Имам силу мимо сваке силе, а међ' њима Мицановић Куја, који води хиљаду Мицана. Ђе год стигну оставе орање, а у боју мртве до мртвога...“ (Напомена - Запис М.О, Пљевља - Потарје). На албанском језику ,,mican“ је „дивља свиња“, па отуда стих: „Ђе год стигну оставе орање...“ Кричи, племе из Херцеговине, почетком 13.вијека имали су свој „Косовски бој“92. Од Херцеговине (1224 ?) кретали су се према Дробњаку, а потом пут сеобе настављен је ка Кучима (в.Вујошевиће), затим ка Буковој Пољани - Колашин - Љубовији - Потарју у Србији. Од њих је, према Летопису Матице Српске, остала ријеч 90
91
92
Јагић: Бањска повеља (в.“комол 1,“), 24; види: К.Јиречек: Историја Срба, I, 1952, Нк.Бгд, стр.284; види: К.Јиречек: ИС, 1952, књ.П, стр.195). Friedrich Noback: M unz, M ass - und G ewichtsbuch 2 izd.Leipcig, 1879,752; Сравни: М.Решетар (узорни лакат налази се на Роландову стубу у Дубровнику): Дубровачка нумизматика, I, Београд, 1924, 100-104, 108 Ели Финци: Летопис Матице Српске, Нови Сад -
546
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
,јардум“ (Суфикс - дум: Сингидум (Singidunum) напомиње старо племе Келте (Сингидун: Капедун).93 Наслањајући се, у истраживању 1935.године на „антивасојевићку атмосферу“ Цетиња, Др.РЈ Вешовић Баре Краљске проглашава да су се оне некад звале Баре колашинске. И тада (1935) године зачела се помисао да се „велико српско племе“, Васојевићи, исцијепа. Лијева Ријека, по сепаратистичким „натукницама“, припала би Подгорици, а Баре Краљске Колашину. Још већа научна неодговорност односи се и на Врањештицу. Др.РЈ Вешовић је заборавио Васојевички закон у 12.точака гдје се каже, пошто је Врањештица село Слатине са Лима, да „Ко убије Колашинца без знања Слатињанина, дугује крв Слатињанину (1829)“. Отуда Др РЈ Вешовић село Врањештицу, из познатих разлога, прикључује Лијевој Ријеци (историјска неистина) никада не припада Врањештица. Баре Краљске, насељене су Дабетићима и Ковачевићима (Има покоји „стркавац“ (Јеворечанин) у Барама Краљским пр.М.О.). Оне имају више од 100. кућа. Дабетићи, од старине насељеници, су Ђекићи (одељаци Лекића), Драгојевићи (одељаци Зоњића и Ивановића, потомци Вулике Вукова, сина Марка Бујова (Вујице), Грозданићи, Радуновићи, потомци Лазара Маркова, хајдука од Комова до Романије и Херцеговине, Лабовићи, Протићи, потомци Николе Оташева, војводе Васојевића, Лазаревићи, потомци Лазара Маркова, Станисавићи, потомци Лазара Маркова, Лабовићи (Врањештица), Ивановићи (Сува Гора). Дакле, 10-13 братстава Дабетића. Овој групи припадају и Рајовићи, као и Вуковићи. Баре Краљске, сем Дабетића, посједују Ковачевићи. То су Ђуришићи, Ђиновићи (род: Дедовићи), Станићи, Брадићи, Мићовићи, Мартиновићи, Јојићи, Кастратовићи. Дакле, 8-братстава. У Барама Краљским има Мијомановића. То су Вукићевићи (Сумга) и Вукићевићи (ЈБубаштица). Понека кућа је Лопаћана (Љубаштица), затим Вешовића и Ђукића (Врањештица). У Врањештици су братства Новаковића: Рачићи, Вукићи, Мојашевићи, Јелићи. Топоними Бара Краљских, заједно са поменутим антропонимима, говоре да Баре нијесу Колашинске. Топоними су Сумга, Гаревине (Гарчевица - Гарчевићи), Царевићи, Јасенова Клада, Глада, 93
Tomaaschek: Zeltschr.f.ost.Gymn. 1878, 204 види: Die thraker I, 90 и даље; види: Насеља, I, 284, 347, 436, 451; Др.Ј.Ердељановић: Етногр.збор, k h > .V I I I , стр.131; Сравни (сличност са „Записом“ М .О.) Вуле Кнежевић: Херцеговачки устанци и бојеви против Турака за ослобођење 1852 - 1870, Пјесма III, стр.73). -
547
-
Милош Осшојић
Врањак, Јеленак, Љубаштица (Љубан - Русија, Љубан - Васојевићи), Трешњевик (трести - трешња - Трешњевик), Папратишта, Дрндари, Чижевњак (чижик: Чижевњак), Вељебрдски Поток, Беље Брдо, Ковачица, Селишта, Долови. Постоји топоним Суљов Струг, а он је, изгледа, везан за траварину „пашу“ („испашника - чобанина“). Суљов ступ долази од „Траварина“ или „паша“. Чобанин на „стругу“ је „испашник“. „Суљ“ (1351) у доба Душана значи „траварина“ = „Пашарина“. Постоје именице „Суљевина", „Сулиште“ (1642). Ријеч долази од n a T . “ s o l i u m “ - упореди: n a T .S o l a t i c u m < s o l i u m = тро). 4 Аљића Поток и Аљића Ливада упућују на средњи вијек. У Коњусима је топоним Аље, а у Виницкој Аљића Поток. Котич долази од „котити“, а „Чука“ („чука“: „камено узвишење“. Топоним Вујадинац долази од имена Вујадин и суфикса - ац. У овом дијелу Васојевића вођене су сталне борбе са колашинским Турцима. Истакнута личност у борби са Колашином је Грубеља Драгојевић. Драгојевићи и Ивановићи, заједно са Зоњићима, су Вулинићи. Родослов Зоњића: Ђорђије (1935), - Радомир - Мираш - Ђоле (главар и хајдук) Милета (стријељан на Талуму - Беране са 70-80 Васојевића) - Радоје Вукајло - Ђоко - Станко (Погинуо на Јелици планини кад су Васојевићи, Кучи и Братоножићи били „гувернадурство“ (гувернер: Радоња). Потом долази Вулина (Вулина - Вулинићи: Зоњићи, Ивановићи, Драгојевићи - Вуко - Вујо (Вујица - Дабо - Рајич - Радич - Радослав (Рајо) - Дабо (Дабижив и Смиљ Дабетић) - Лилијан (љиљ: крин = „гороцвијет“. Сви су „соколари“ од 1285-1349.године. Соколар Смиљ Дабетић се помиње у Доброј и Злој Ријеци у доба „краљице матере“, односно Јелене, која је имала „урочне“ Коњухе, затим Плав, као и неке дјелове на Приморју (Бар). Радич је „велики челник“ и он се идентификује са Облачићем Радем. пошто је Смиљ по презимену Дабетић, а Дабетићи су дио савеза Раевић (Рајевићи: Раовићи) испада јасно да су Васојевићи били племе већ 1285-1349. Основни савез племена: Дабетићи, Ковачевићи и Лопаћани, у доба атрофирања жупе, истиснули су жупе и појавили се као племе Васојевићи. Други родослов потврђује поменути вјекопис Вулинића: Остоја Лалић (1783-1888) - Вукајло - Радоња - Манојло - Стањ (Станиша) - Оташ (Браћа: Станоје, Руслан (1658), главар Васојевића код Антонија Бернарда у Задру. Његов син је Селак Васојевић, војвода, посјечен 1692.године у Скадру. Даљи ток Родослова од Оташа - Никола (војвода Васојевића), Оташ (брат - Лазар Марков) - Марко (брат - Вуко) - Вујо (Вујица) - Дабо - Рајич - Радич (=Облачић Раде) - Радослав (Рајо) - Дабижив и Смиљ Дабетић - Лињијан (Дабижив је „енохијар“94 94
Петар Скок: ЕРХСКЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.360
-
548
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
цара Уроша 1363. Он је брат „соколара“ Смиља Дабетића (Љиљан „одличје слично ,,крину“), па отуда код Даничића Смиљ Дабетић и Смиљ Љиљановић. У објашњењу топонима Баре Краљске (Пјесма: „Када Краље ујави у Баре, има траве до јуначке главе. Ту се Турчин не зна намолити, нити рећи да су баре турске, нако намах да изгуби главу. Куку томе ко у Баре дође ил' дојави иљаду оваца, мајка ће му црну вуну прести и кукњавом клети Кукујкапе из зле земље са долине ЈТима“. Пјесма, свакако, опонира да су Баре Краљске некакве Баре Колашинске. Научна погрешка „иште“ исправљање, јер „исправка“ никад није бивала обешчашћена у народу. Да нема „исправки“, неистина би трајала док је свијета и вијека... Ваља се задржати на топониму Сумга. Онај властелин, који збраја обавезе према господару, није нико други него ,,p e h a m i k “ . Он је, свакако, богаташ. Именица је сложеница од ,,s u m “ и ,,g a “ (суфикса). У питању је латинизам или талијанизам. J I a T . “ s u m m a “ одговара T a n . “ s o m m u “ . Латинско ,,s o m m a “ дао је алб.схуме. У осаћанском говору има значење „добар“. Према томе S u m g a је „добро“ („Добруша:: Многуша; Богат: B o g a t u s ) .95 Врањештица, висино село у Васојевићима, налази се између Бара Краљских (Веље Брдо), Планине Лисе и Кључа. Поријекло имена Врањештица је веома давно. Поред имена Врањештица главни топоним је Деспотовац. Основна ријеч у изведеници је „деспот“ („деспот“+ов (12-14 вијек) + ац - суфикс). Титуле „деспот“ давате су намјесницима у некадашњим византијским областима. Деспотско достојанство добио је први Стеван Лазаревић 1402. Истојепотврђено 1410. Прије 1427-1429 никад се не помиње назив „деспот“. Овај топоним, значајан за историју, „прескочио“ је Др.РЈ Вешовић. Ваљало је знати да титула „деспот“ има висок ранг у царском достојанству.96 Горња долина Лима припадала је Деспотовини па је природно да се на овом истакнутом, висинском, селу налазио представник Деспотовине. Други топоним, вриједан пажње је Црквине. Кад су нестајале цркве по долини Лима од 1445-1469, та мјеста - рушевине 95
96
К.Јиречек: Arhiv fur slavische Philologiji, Berlin, 8, 102; види: Тројановић: Indogermanišche Forschungen, Strassburg, 5, 223; види: Grunenthal: Arch.fur slav.Philolog., Berlin, 42, 316; види: C.Batisti, G.Alessio: Dizionario etimologico, Firenze, 1948-1957, 354 види: Јов.Радоњић: Глас, CAH, CLXXXVII, Београд, 1943, 216-219 види: К.Јиречек: Историја Срба, I, Бгд, Нк, 1952, стр.422-423). -
549
-
Милош Осшојић
- називате су „Црквине“. Иначе, цркве се нијесу могле подизати гдје нема народа: поклоника, вјерника, православаца. Топоним Одов Поток, који смо већ напоменули, упућује на Ода (Одо: Ходо - рођен у ,,ходу“). Један такав Одо је био Ћукић и од њега су Одовићи. Топоним није турског поријекла. Јавио се, сигурно 1780-1783.године. Тај Одо је био кум Остоје Лалића (1783-1888), па се сматра да је бивао његов вршњак: кум, комшија, доброчинитељ. У Врањештици се јављају ктетици. Основне ријечи у синтагми су Долови, До, Лази (14.вијек), Бријег, Гора, Коса, Брдо. Притисак Колашина на Србе, поред Лалевића Долова, јавили су се топоними: Суљов До, Лази Авдагића (Авдагића Лази), Нуков Бријег, Сеферова Коса, Цуранова Коса. Ту је и Усово гробље. Топоним Сува Гора је чисто српског облика (Сув - Сува - Суво: Гора = Сува Гора). Два топонима су везана за биље: Штирни До и Штирно брдо. Иако је био јак притисак Турака, у Врањештици су се одржали Новаковићи: Рачићи, Мојашевићи, Вукући, Јелићи. У повељи Уроша 1 1260.године јављају се Кричани. Кричани су, у Гацку, 1224.године имали свој „крички бој“. Потом су се нашли у Дробњацима, затим у Кучима (в.Вујошевиће), а потом код Колашина, код Малог Колашина (Кричак - Љубовија = Потарје) и на крају су настањивани и у Србији. Уз Криче се јављају и Мицани (Букова Пољана - Мицанско Брдо) а онда и у Кричу и Доњем Колашину (Мицани, Каљићи, Ђурђевићи.97 У балтословенском, свесловенском и прасловенском постоји именица „вран“, у руском „ворон „ (,,врен“). Гавран је „вран“, а еуфемизам је „враг“. У ономастици се јављају: Вранић - Сплит, Врањача - Велебит, Врање - Србија, Враново (во је „вранота“ - пр.М.О.). Постоје и презимена: Вран, Врана, Вранић, Вранековић, Вранеш, Вранешић, Вранешевић, Вранограч. Албанци (Геге) имају посуђеницу „вране“, Тоске (,,врен“) а Геге имају облик и „вранете“. У старопруском (,,wamis“), у литванском (,,wamas“). У истом језику се находе имена: „варна“, ,,vamitys“ = „вранић“. У старопруском - именица ,,wamis“, у лот.“у а т а “. Слог - вра настао је по закону ликвидне метатезе (упореди: пољско - ,,wrona“, руско - „ворона“, у санскритском је ,,vamas“, у финском ,,vares“ = „врана“, у самоједском ,,Warna(e)“. О облику „вран“ писали су, а у овом третирању употријебљени су следећи научници: Ниртз, Кушар, Булат, Елезовић, Ва97
види: Насеља I, 284,347,436,451, види: Др.Ј.Ердељановић: Етнографски зборник, књ.УШ стр.131; види: Ели Финци: Љетопис Матице Српске, Нови Сад (У дужем опису Крича помиње да је „јардум“ кричка ријеч.
-
550
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
смер, Миклошич, Holub-Kopečny, Брукнер, Јокл, Прусик, Крок, Uhlebenbech, Wijk, Шулек и други. Историјска и лингвистичка анализа иду често пута заједно. Етимологија, свакако, помаже да се открије давна цивилизација етникума. Др.РЈ Вешовић није улазио дубље у ове анализе и „искривљено је констатовао да су Баре Краљске само Баре Колашинске. И Врањештицу је, истичући муслиманске топониме, прикључио („деспотско“ мјесто) турском граду и његовим пастирима, доводећи Новаковиће у неисторијску позицију. Та „погрешка“ слична је идеји „разбијања“ Васојевића на „Лимском сливу“ и плод је Јеворечке орјентације према већ давно испољеном „подозрењу“ према Васојевићима. Служећи се, у дјелу, том „сепаратном духу“, дјело Племе Васојевићи, у низу грешака, губило је своју научну вриједност а многи подаци нијесу били у стању да издрже строгу научну критику.
-551
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ЛИМ
-553
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ве воде: извори и потоци, рјечице и ријеке, блата и језера, имају своје име. Оне, у неким случајевима, имају два имена: једно је старо или старије - друго је, свакако, млађе. Ако су воде, односно ријеке, веће, име им је старије или пак предсловенско, а ако су воде мање, име је, у већини случајева, словенско. Узмимо, на примјер, хидроним Добра Ријека. Она је некад звана Бона, а житељи око ње Бонкећи. Али, доласком Словена, односно Срба, ријека је названа Добра. Око мањих ријека, које личе потоцима, Словени су се радо насељавали. Те мале ријеке стварале су мале удолине, гдје су се, обично, смјештали најближи родови. Јача концентрација дошљака условила је да поједини хидрними буду потиснути и мјесто њих, преводећи име на свој језик, јавили су се нови називи који су били, у ствари, стари називи али и називи на новом језику, на језику дошљака. Лим, свакако, није мала ријека. Он је дуга, јака и бујна ријека. Будући велика ријека, она је створила и велику долину. Та долина, пуна дубрава, блата и брља, кроз коју тече ЈЈим, названа је Лимска долина. Долина је основна ријеч у синтагми. То је, дакле, управна ријеч. Одредбена ријеч је „лимска“, па пошто је у питању одређивање основне ријечи, тај спој управног и одредбеног назива се одредбена синтагма. Лим се различито одређивао у прошлости. Некад је, како тумачи Костантин Јиречек, у старом вијеку, горњи ток Дринуса, по свој прилици сматран за ријеку Лим. Лим се помиње у првој половини XIV вијека. Поставља се питање шта значи ријека Лим, који је њен етимон и које су његове одреднице. Постоји неколико тумачења. Миклошич тумачи да Лим „напомиње албанско Љум“. Љум, односно лум, на албанском језику је ријека. То, дакле, значи да се Лим, према старобалканском језику, звао Ријека.
С
-
555
-
Милош Осшојић
Помишљало се да Лим води поријекло од апелативне именице „лимес“, што значи „граница“. „Лимес“ је, према утврђеним историјским сазнањима, граница Римског царства. Лингвисти су, тумачећи Лим, сумњиво прихватали албанску ријеч љум (лум), јер ако је љум (ЉУМ) од латинске ријечи ,,flumen“ (,,свијетлост“), онда у том случају ријеч љум (ЉУМ) није старија од ријечи Лим. Постоји чак и мишљење да Лим потиче од ријечи „блато“. У латинском језику блато је ,,limus“, а у старобалканском, односно албанском језику, blato је, поред ,,blate“, још и ,,lym“ (me lum = me blate) што значи „глиб“. У литванском језику ,,baltas“ значи „бијел“. Прасловенски облик је ,,bolto“. У старословенском језику је blato, у српскохрватском blato, у чешком blato, пољском bloto, у руском болото. Ако се пође од ријечи ,,lumen“ (,,свијетлост“), односно од ,,limus“ (,,блато“), као и од литванске ријечи ,,baltas“ (,,бијел“), запазиће се да је „би]ел“ у корелативном односу са „свијетао“ (,,свијетлост“), бистар („бистрина“, ,,бистрило“) и „бисер“ („бисераст“, „јасан“, ,,пламен“). „Пламен“, који је у корелативном односу са „бистар“, „бисер“, „свијетлост“, у руском језику се зове „полимја“. „Бијел“, односно „био“, што одговара, како је истакнуто, литванском „балтас“, је, уједно у значењу „сјајан“ или пак „бисеран“, односно „бистар“. Бистра или бисерна вода зове се Бисер-вода. Бисер-вода је Маргарита. Долази од ријечи „маргарита“ што значи „бисер“. Она се налази наврх Комова. Са Комова теку воде ка Плавском блату одакле извире Лим. На Комовима се налази, поред Маргарите, опјеване у пјесмама, још и Бијела вода, а на Проклетијама, одакле теку опет воде ка Плавском језеру, је Пилот. Коријен топонима Пилот је „пил“ (или ,,пулв“) што значи „пламен“. У вези са коријеном „пил“ је „горети“ и пепео (пол(је)ти: по-пел). Околни топоними и хидроними упућују на помисао да Лим није ништа друго до „Бијела ријека“ или Огњена ријека. „Бијел“ је у старословенском „плав“. На извору Лима је Плавско блато (језеро) и град Плав. Плав у значењу „бијел“ не може се искључити из етимолошке анализе. Придјев плав се узима, за различите боје. У народној пјесми се каже: „Крени дјецу са зелена Лима...“ У пословицама се налази и ово: „Плавоњица мрколицу лиже“, што значи „пламен и котао“. Сви подаци упућују да је Лим и бијел и пламен (огњен) и плав. У склопу ових боја су Бјеласица, Полимље, Плав. Бијело уз Ј1им прелази у огњено (пламено црвено), а онда то црвено (пламено) прелази у плаво (љубичасто, смеђе, итд.) и плаво у црнкасто, црно, проклето (Плав - Проклетије). Лим је опјеван у народу, опричан у народној причи, а затим описан у умјетничкој литератури: прози и поезији. -
556
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
БИЈЕЛО ПОЉЕ У СВИ ЈЕТЛУ О Н О М А С ТИ К Е
-
557
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Б
и је л о п о љ е
Б
ијело Поље, ослоњен на ономастику, има историјску, лингвистичку и етнографску вриједност. Топоним је ономастичка синтагма: „поље“ је главна или управна ријеч, „бијело“ је одредбени дио. Углавном, Бијело Поље је одредбена топономастичка синтагма. Бијело Поље, у географском смислу, налази се између Љешнице, сјеверне границе Васојевића, Бистрице и ријеке ЈТима.1Оближња мјеста Бијелог Поља су Затон, Црнча, Ивање, Расова и средњевјековна жупа Љубовија.2 Бијело Поље, у историјском смислу, дио је некадашње провинције Трансмонтана,3 а затим дио Загорја,4 Рашке и „некрштене Сербије“, Сурбије или Сорбије.5У преднемањићком времену од доба Ираклије (641) до Немање припада жупанима,6 а онда Немањићима,7Деспотовини8и, послије Косова, разним санџацима: босанком и 1 2 3 4 5 6 7
8
Директор Мирослав Крлежа: Атлас свијета, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1974, карта 43, Д-2; Љубомир Ковачевић: Трг Брсково и жупа Брсковска и Љубовићска, Глас СКА, Бгд, 1891, стр.1-6; Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Згб, 77, 1963, 530; Фердо Шишић: Љетопис Попа Дукљанина, САН, Бгд, 1928; К.Јиречек: Историја Срба, 1952, Бгд, стр.68; Милош Велимировић: Васојевићи, Полимље, Метохија, Год.Н.Чупића, VIII, Бгд, 1898, стр.188; С.Новаковић: Законски споменици српских држава средњег века, kh».V, Београд, 1912, стр.598-599; види: Војислав Јовановић: Прилог средњевјековној археолошкој топографији, ЗФФ, 1Х-1, Бгд, 1967, 163/4; К.Јиречек: Споменик XI, 7; види: Исти: ИС, НК, Бгд, 1952, стр.323;
-
559
-
Милош Осшојић
новопазарском.9 У Карађорђевом устанку био је тврђава (1806). Касније сужи босанском „ејалету“ (1865), а онда, пошто је бивао „каза“, улази у састав новопазарског санџака. Године 1912. Бијело Поље је ослобођено од Турака. Окупирано је од Италијана 18.априла 1941.године. Запамтило је „Месину“, „Пустерију“, „Брандербург“, Народно-ослободилачки комитет, Бјелопољски одред. Дана Д.јануара,10уочи Бадње вечери, или на Дан бога огња, Бијело Поље ослобађа Седма омладинска бригада „Будо Томовић“ Бијело Поље, посматрано са гледишта дуализма, налази се на лијевом току ријеке. На лијевој страни речних токова налази се Биоград (Злоречица = Зла Ријека), затим ороним Бјеласица, а онда помјесно име Бијело Поље. На десном току рјечица и ријека су ороним Зелетин (Зао+тин (преграда) - Злоречица (Зло+речица), а онда Мургаш (мур: мора - германско ,,mara“, грчко џ с о р а , француски (од старог индоевропског коријена) ,,cauchemar“, немачки ,,Nachtmahr“, енглески ,,nightmare“, руско „морока“ („мрак“: „мара“ = чарођеј) - Црнча - Јадовник: јед: јад)11 Ономастичке потврде упућују на „црно“ и „бијело“, односно на божанства: Црнобог - Бијели бог. Црни бог је бог доњег свијета. Он је, заправо, црн. Њему припада десна страна. То је царство ђавола. Бијели бог је бог горњега свијета. Он је „bonus deus“. Наспрам њега је „malus deus“.12 Јан Пајскер, Чех, и Иво Пилар у својим дјелима су доказивали да извјесна брда, стијене, пећине, потоци и ријеке гдје су Словени живјели једни имају име доброга бога, а други име ђавола или злога демона. Добром богу припада лијева страна, а злом: ђаволу, врагу, проклетнику, итд. припада десна страна. Како су у садашњем Бијелом Пољу, послије старобалканских етникума, живјели Словени, односно Срби, могло би се закључити да богу доњега свијета постулира бог горњега свијета. То, дакле, значи да богу мртвих, у сваком, па и у словенском, пантенону одговара паралелно и бог живих.13 9 10 11 12
13
И.Радуловић: Бијело Поље, ГГД, XIX, Бгд, 1933; види: Хрватска енциклопедија с II, Згб, 1941, стр.534; Војна енциклопедија 1, Бгд, 1970, стр.609. Н.Пантелић: Српски митолошки речник, Бгд, 1970, стр.207; Ludwig Ziehen: ARW, 24, 1926, 49; upor.Ernst Boehlich: Feralis exercitus, M it.d.schles.Ges.f.Volksk., 30, 1929, 51; види: В.Чајкановић: Мит и религија у Срба, СКА, 1973, стр.351; Jan Pjasker: Tvarog Jungfernsprung und Verwandtes, Blatter fur Heimatskunde, 1926, 47, idd; види: Иво Пилар: O дуализму у вјери старих Словена и о његову подријетлу и значењу, ЗН Ж О ЈС, 1931, 28;
-
560
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Ова концепција налази потврде и код других Словена. У Чешкој, на примјер, постоји топоним Белбожице, у Пољској Биалобозе и Биалобознице, у Москви пак се находе Б ђ л б боги. Два наспрамна брда у Чешкој су један према другом Черник и Белбох. Код Будишина, у Саксонској (Лужица) су опет један према другом Чернобох и Билебох. Очигледно је да су у питању паганска светилишта бога доњега и бога горњега свијета.14У српским и бугарским изразима постоји и данас: „Не види бијелога бога“ и „вика до белога бога“.15 Стари Словени, селећи се на Балкан из закарпатске или предбалканске прадомовине, морали су, са сјевера, од Буга до Дњепра, гдје су Волињани (Дуљеби), Древљани, Пољани, Улићи, Тиверци, Северњани, наићи на Панонску низију, на Аварски каганат. Сва ова племена16 била су, према „Повијести древних времена“, под окриљем Дуљеба (Дудљеба). Она су сачињавала „велики војни савез“ у Закарпатју (VI вијек). О њима - Дуљебима - писали су В.О.Кључевски, А.А.Шахматов, М.С.Хрушевски.17 Кад су Авари, према А.А.Шахматовом покорили Дуљебе, савез се, негдје мање, а негдје више, укључио у походе на Балкан. Топоним ОБРОВ код Бијелог Поља упућује на историјску чињеницу да су ратовали са царем Ираклијем (610-641). У том раздобљу, насељавајући се по Балкану, али и у савезу са Словенима, по многим мјестима по Балкану, па и у околини Бијелог Поља, јавиће се Обри.18 14 15 16 17 18
А.Афанасјев: Поетическија воззрјенија Славјан, Москва, 1865, 1, 92; Јужнословенски филолог, 2, 1921, 279. Лубор Нидерле: Словенске Старине, Матица Српска, Нови Сад, 1954, страна 269 (Распрострањеност Словена у X вијеку н.е.); Б.Д.Греков: Борба Русије за изградњу своје државе, Матица Хрватске, 1949, Загреб, стр.33-41; Јован Ковачевић: Аварски каганат (Други каганат и византијско царство), СКЗ, Београд, 1977, стр.93; Упореди: Исти - Топоними типа Обар: Обарска махала - Бијељина, Обарићи - Неретва, Обре (Обри) - Високо, Обри - Похума, Обре - Јање, Обри - Г оражде, Обриње - Клини, Обрје - Љубљана, Обров - Поуње, Обров - Кладуша, Обров - Загреб, Обров - Истра, Обров - Језерани (Капела), Обровањ - Задар (Шибеник), Обровац - Нин, Обровац - Зрмања, Обровац - Бихаћ, Обровац - Бужим (Уна), Обровац - Бањалука, Обровац - Сињ, Обровац - Бриња, Обровац - Какањ, Обровац - Бенковац, Обровац - Босанска Крупа, Обровац - Сарајевско поље, Обровац - Вујан, Оброво - Орашац (Дубровник), Огурул - Крк (Авари=Огузи=Огури). У Црквеној историји Захарија Мителенског Кутригури = Курт(у)рг(у)р = вук и црв = Огур (Огури упали у Далмацију 568. У Конавлима Обуганов гроб. Један камен се зове Обугањ греб. У Требињу се јављају властелини Обугановићи (Обуганићи). Обуган, можда, долази од Обу-кан (=бели кан). Изрази: Шчепао обарски. Виче обарски. Збори (казује) обарски. Значи, снажно, јако. Обров се, опет, налази код Расова код Бијелог Поља.
-561
-
Милош Осшојић
Стари Словени, односно Срби са Побужја,*19 селећи се на Балкан, односно у унутрашњост Балкана, куда протиче Лим, Ибар, Пива, Тара и Дрина, односно западна Морава, донијели су са собом имена из прадомовине. Тај огромни племенски микрокосмос донио је прадомовину са собом: језик, вјеру, обичаје, војно-сељачку организацију. Б.Д.Греков, истакнути представник руске историјске науке, каже: „Куд год су Словени долазили, доносили су са собом и навике и обичаје своје заједнице“.20 Словени, односно Срби као рани словенски етноним, не случајно, не самовољно, него по прастаром обичају, као „исељеници“ или „дошљаци“ редовно „називају ријеке, горе и насеља у својим новим обитавалиштима именима из своје старе домовине“.21 То показује, поред мјеста Дулеби код Новог Пазара, хидроним Бистрица22 и Бијело Поље23 на средњем току ријеке Лима. Уједно, присутан је и топоним Ломница.24 Бијело Поље, полазни мотив ове ономастичке студије, везан за „Васојевићи у свијетлу ономастике“, налази се на троуглу Кијев (Кујаба=Кујава) - Черњигов - Конотоп. У X вијеку Бијело Поље (Белопол'е) се налази између Пољана, Древљана, Северјана, Радимића и Вјатича. Ту се Бијело Поље налази на лијевом току ријеке Сејма, која увире у Десну, а Десна у Дњепар код Кијева уз непосредну границу племена Пољани.25На тој територији је топоним Бјелаја Церков (Бијела Црква), која је упутна за објашњење и идентификовање Бијеле
19 20 21 22 23 24 25
У етимолошком погледу Авар (Обар) је „бјегунац“ или „скитач“ (види: В.Ћоровић: Историја Југославије, Народно дело, Београд, 1933, страна 8; Авар или Аварин (Авари: Аварке) припадници монголског племена. „Аварство“ = рушење=разарање=пл>ачкање=поробљавање (види: Братољуб Клаић: Рјечник страних ријечи, А-Ж, Загреб, 1978, стр.128; Костантин Јиречек: Историја Срба, Научна књига, Београд, 1952, стр.47 (Објашњење: Авар је турска (османлијска) ријеч. Значи „бјегунац“ или „скитач“. Словени их зову 0 6 ри (Авари: Обри, Аварин: Обрин). Особно име је Бајан (упореди: српско бан: монголском бајан (богат). Код К.Порфирогенита III, 445,151 fioavos', fioavos'. Трубачов О.Х.: Некаторије даније об индоаријском јазиковом субстрате Сјевернова Кавказа в античное времја, ВДИ , 1978, Н 4, 41-42; Б.Д.Греков: Борба Русије за стварање своје државе, МХ, Згб, 48, 23; В.Ћоровић: Нав.дјело, Бгд, 1933, стр.26; Исти, стр.26; Хрватска енциклопедија с II, Згб, 1941, стр.534; Атлас свијета: Ломница, Згб, 1974, ЈЛЗ, стр.90 (СССР - Украјинска ССР, квадрат Ц-3; Лубор Нидерле: Словенске старине, М атица Српска, Нови Сад, 1954, Одељак: Преглед археолошке литературе, X X, карта распрострањености Словена у X вијеку н.е., стр.269;
-
562
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Цркве са Бијелим Пољем у неким крајевима у садашњој Србији.26 Назив „бијели бог“, у српским и бугарским изразима је „небо“ (Сварог:27 ср.др.инд.“сварга“ = „небо“) је „небески бог“, односно „громовник“ (Перун: Илија). Култ „бијелог бога“ има религијско-историјску везу са мјесним именима Бела Црква (Бела Црква: Бело (Бијело) Поље), Бело (Бијело) брдо, Бијеле покладе, бели (бијели) свијет.28 Ове ономастичке потврде упућују на записе Прокопија Цезаријског (V-VI в.) који сматра да је „творац муње“ само „један бог“, односно „господар свега“. Прије њега, односно Перуна, иако су се клањали као пагани идолима, приносили су жртве Роду и Рођеницима,29 а опет прије тога, из тотемистичких обзира, жртве су приносили вуку, који је тотем Срба.30 Топоним Бијело Поље, почев од Кијева или од његових сјеверноисточних области, путује заједно са Словенима. Гдјегод им нова територија личи на Бијело Поље из праотаџбине, ту Словени, односно словеначка племена источно од Висле до Дњепра и Дона, то мјесто називају Бијело Поље. Тако ће се код Београда појавити Бијело Поље. Тај топоним ће кренути даље: јавиће се Бијело Поље у срезу ваљевском (Ваљево), у срезу посавском, у округу рудничном, у округу чачанском, у округу топличком, у срезу косаничком. Топоним ће се појавити на Косову (Бијело Поље), а затим у Хвосну недалеко од Пећи. То је, отприлике, један талас сеобе. Топоними јасно указују одакле су дошли Словени и гдје им се налази праотаџбина. 1 Словенска сеоба, свакако не мирује. Један крак Словена кренуће уз Ивар. То ће бити Дуљеби (Волињани, Бужани, Древљани, Пољани). Они ће код Новог Пазара, као и по другим мјестима у Босни, Хрватској и Словенији, оставити свој траг у топономастици. Јавиће се топоним Дулиби.32 26 27
28 29 30 31 32
. Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ (уредник - Ћ.Даничић), Загреб, 1881, стр.292 (Напомена: У Србији Бијеле Цркве су се звале Бијело Поље - примједба на ноту 26: М.О.); Evrietti М.: Slavo Svarogu - in: Studi in onore di Ettore 10 Gato (otd, otd); види: Трубачов О.Х.: Јазикознание и етногенез Славјан. Древние Славјане по данним етимологии и ономастики (Јазиковие свјази и куљтура (Славјане, Кељти, Иранци, Индоаријци), Вопроси јазикознанија, 5, Академија наук СССР, М осква, 1982, стр.13, фуснота 28 (Теоним ,,Свароп>“); Шпиро Кулишић: Бијели бог, СМ Р, Бгд, 1970, стр.21-22; Б.А.Рубаков: Рана култура Источних Словена, Историческиј журнал, 1943, бр.73-80 (руски), види: Б.Г.: Борба Русије..., 1948, Згб, 53-54; В.Чајкановић: ГНЧ, 34, 1921, 274; упореди: S.Reinach, Cultes, mythes et religions, 1, 23. Ср.Новости: Бело Поље, 1879, 176; Владимир Ћоровић: И ЈУ, Н Д, Бгд, 1933, стр.7 (Напомена: Обри су повукли Дуљебе и остале Словене са собом. Отуда Обров код Бијелог Поља и Дулиби код Новог Пазара - Пр.М .О.).
-563
-
Милош Осшојић
Прави и првобитни Срби наступаће ријеком Лима. На горњем току Лима јавиће се Бијело Поље, а онда ће топоним, пошто се Срби концентришу на граници Адрије и Дунава, односно на вододелници Адрије и Дунава, један талас Словена кренути према Зети. Тако ће се код Подгорице појавити топоним Бијело Поље.33 У Босни ће се Бијело Поље јавити код Какња (Хаљинићи), затим код Власенице (Милићи), код Травника (Трубе) и код Теслића (Блатница). Бијело Поље може се наћи и у близини Сарајева.34 Бијело Поље наћи ће се и у Кореници (два села), затим код Сења, код Дубровника, на Пељешцу, затим у Лици (Западно од Пљешивице), код Мостара (Херцеговина)35Дакле, топоним од Кијева до Јадрана нашао се у Србији, Косову, Рашкој, Зети, Босни, Лици, на Приморју и у Хрватској. Сеобу топонима, словенског поријекла, поред ономастичке синтагме Бијело Поље, може потврдити и топоним Бијела Црква. На некадашњој територији Пољана, јужно од Кијева, лијево од Дњепра (троугао: Бјелаја Церков - Житомир - Кијев) налази се Бјелаја Церков. Овај топоним креће према Балкану. Лијево од Дунава, на граници Румунија и СФРЈ, непосредно код лијеве стране Караса, налази се Бела Црква. Лијево од Јадра (Ваљево) јавља се топоним Бела Црква. Исти топоним се помиче према Крушевцу (Куршумлија). И ту је топоним Беле Цркве (Бијеле Цркве). Бела Црква се, опет, јавља код Призрена, на лијевој страни Белога Дрима. Овај топоним се креће према Македонији. На лијевој страни, код Прилепа, крај Црне Ријеке, постоји топоним Бела Црква (село из XIV вијека - пр.М.О.). У округу подринском (срез рађевски) опет Бела Црква. Варош Паланка звала се, по опису једног путника из XVI вијека, Бијела Црква. Мјештани округа смедеревског, према потврдама, саопштавали су да се она, прије Хасан-Пашине Паланке или само Паланке, звала Бијело Поље.36 Тај податак је за ономастику од посебне вриједности јер нас упућује у осмишљавање топонима Бијело Поље на лијевом току Лима. Топоним Бела Црква, лијево од Ибра, јавља се код Рожаја, а потом на приморју (Херцег Нови) манастир се зове Бијела.37 33
34 35
36 37
Бијело Поље, Именик мјеста у Југославији, Сл.лист, 1973, стр.61-62; види: Константин Јиречек: И С , Н К , 1952, 67 (Област „првобитних Срба обухватала је крајеве на Ј1иму“ - К.Јиречек, нав.дјело. 67); Именик мјеста у Југославији, Сл, 1973, Бгд, 61-62; Рјечник хрватскога или српскога језика, Згб, 1881, стр.294, 386 (Напомена: У народним пјесмама Бијело Поље зове се Бјелопоље: „О д Бихора и од Колашина, од равнога мјеста Бјелопоља", Нјеван. 321, Оглед.ср.229). Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, I, 2, Згб, 1881, 292-293; Имен.м.у Југ., Бгд, 1973, СЛ, стр.61; -
564
-
Васојевићи у свијеиглу ономасшике
Да бисмо ономастички објаснили настанак имена Бијело Поље на Лиму, дужни смо, с научног становишта навести још коју аналогну потврду. Полазимо од топонима Кијев или Кијево. Кијев (Кујаба = Кујава) се налази у Украјини38 на ријеци Дњепру. Како је Кијев (Кујаба) што и Кујава у Пољској се, лијево од Висле, налази већа територија Кујавија.39 Овај назив, поред топономастичких имена Кијев(о) јавиће се и у Црној Гори (Даниловград) као Кујава. Очигледно је да су Словени Кијев(о) звали различито: Киев, Кијев, Кијево, Кујава, Кујавија. Топоним Кијев, о коме је ријеч, иде према Србији, Босни, Хрватској, Косову и Црној Гори (Кујава). У Србији ће се јавити код Београда (Кијево), код Баточине (Кијево), код Метохије (Кијево), код Лепосавића (Кијевчиће), код Сјенице (Кијевце), код Бабушнице (Кијевац), код Сурдулице (Кијевац). У Босни ће се јавити код Санског моста (Кијево), код Трнова (Кијево), код Босанске градишке (Кијевци). У Хрватској ће се јавити код Книна (Кијево Примједба: пренесено, најсигурније, из Старе Србије). У Херцеговини, код Требиња или Равног, опет ће се јавити Кијев до.40 Топоними као Бијело Поље, Бијела Црква и Кијев (=Кујава) нијесу усамљени у процесу сеобе Словена. Ако се задржимо на топониму Косово, запазићемо трагове словенске или српске бујице на Балкану. Топоним Косово налази се источно од Буга. Он је, наиме, мјесто на коме су живјели Бужани (Дуљеби=Волињани) у близини Древљана и Драговића.41 38
39 40 41
Шмилауер В.В. књ.1У Международниј сјезд славистов. Матерјали дискусији. T.II. Проблеми славјансково јазикознанија. Москва, 1962, с.483; Корољук В.Д: Вместо городов у њих болота и љеса...“ (К вопросу об уровње словјанској куљтури в V-VI вв) - Вапроси историји, 1973, Н 12, с.198; Котљар Н. Ф.: К вапросу о генезисе васточнословјанских городов (на материалах Галичини и Волини). - V кн.Славјанские древности. Етногенез.Материаљнаја куљтура Древнеј Руси. Киев, 1980, с.132; Седов В.В.: Конгрес по славјанској археологији. - Вестник АН СССР, 1981, Н 5, с.98, 91: Академија наук СССР, Вопроси јазикознанија 5, Москва, 1982, стр.15 (Напомена: * Кијевк - *соводк. Друго исчезава веома рано, а „остаетси единое - Киев. Једно је објашњење: првобитно су у питању различита топографска мјеста: (*Кијевв - городинда Кин, а * соводб - Еад/Загау Константина Багрјанородного - мјеста близу слива Десне у Дњепар (ср.тамо хидроним Сувид). Сливши се, они (а, вјероватно, и још други с њима) образовали су јединствен град, један од раних градова Словена - Примједба: Милош Остојић). Атлас свијета: Пољска, Згб, 1974, стр.84, квадрат Д-2; Именик мјеста у Југославији, Службени лист СФ РЈ (Издавач Душан Машовић, чдиректор), Београд, 1973, стр.198. Атлас свијета, JJI3, Згб, 1974, стр.84, Г, 2 (Косово). Види: Лубор Нидерле: Словенске старине, VI, 1954, М С, Нови Сад, стр.50;
-565
-
Милош Осшојић
Тај топоним, гдје су лингвисти као Трубачов у Побужју регистровани Србе као протословенски етнос, креће од Халича према Чешкој. У Чешкој, поред Косова у некадашњој Пољској, Косово се јавља Таборском округу. Тамо се јавља ороним Косово брдо („Косова хора“). Овај топоним се јавља у Србији, у Мачванском срезу (Подримски округ), као Косовац (село). У Моравичком срезу (Ужички округ) постоји село Косовица. У Драгаљчеву (Руднички округ) опет заселак Косово. У Далмацији, код Книна, опет Косово поље и хидроним (поток) Косовчица. У Босни, на Дрини (Вишеград-Сарајево) мало позове се Косово. У нахији Вучитрнској опет Косово (Напомена: У латинском споменику 1076-1087) помиње се Косово Поље (Рачки: Доц.хист.146). На ријеци Радици постоји село Косово. У Албанији (Елбасан) село се зове Косово, а у околини Аргирокастра опет село Косовица. Име Косово је, слично Бијелом Пољу, „из наше праотаџбине и словенског је коријена.42 Топониме, свакако, именују етникуми, Дуљеби, прелазно племе између западних и јужних племена, долазећи са Аварима као побједиоци, најамници или пратиоци у извјесне области оставили су своје трагове. Волињани су територијално име, а Дуљеби, према „Повијести древних времена“, који су живјели „уз Буг гдје су сада Вољињани“, су „име народно“. Они су, према ономастичким потврдама ишли у три правца: један је, преко територије западних Словена, кренуо према Словенији, други према Босни и Далмацији, а трећи према Србији. Чак су стигли Дуљеби, захваћени Аварима (VI в.) до Епира. Прегледно речено: Дуљеби се шире на подручју Мура-Блатно Језеро. У Хрватској, између Раковца и Врбовца, постоји село ДУЉЕПСКА. У Босни и Далмацији јављају се Дуљеби. Мјесни називи су Дулиба и Дулибиће (< Дулвби). У Босанској Крајини (Врточе) налази се долина која се зове Дулибом. У Сопоћанском поменику зна се име Дуљеба. „Мјесто Дулеби и данас постоји код Новог Пазара“. Испод Комова (Злоречица - Васојевићи) постоји једна удолина или село Дулипоље (Дулиб+поље, Дулип+поље, Дулипоље).43 Напоредни подаци показују истинску сеобу Словена од сјевера према југу Балкана. Бијело Поље, топоним на Ј1иму, ваља у том контексту посматрати. Очигледна је у питању, у процесу пресељавања или упадања, једна мјешавина племена. Јагић констатује: „Судећи по карактеристичном насељавању Словена у хордама, мени се чини да познија слика распрострањености Словена по Средњој и Јужној Европи прилично тачно одражава преисторијски микроко42 43
Б.Ђ.Нушић: Косово, 1902, М С, Нови Сад, стр.11; В.Ћоровић: И Ј, Бгд, 1933, стр.7. -
566
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
смос, и у том смислу ја познији распоред у историско време држим... за проширени наставак оног преисторијског.4445У „историјско вријеме“, на граници Пољана и Северјана „Бијело Поље“ је насеље у предбалканској прадомовини. Кад су Словени, одлазећи из закарпатске низије, закуцали на врата Балкана, кад су стигли на Лим, на централну осу касније Рашке и Србије, они су донијели са собом име из прадомовине. Бијело Поље на Лиму је Белопол'е из историјске кијевске области, кад од племенских територија, односно племена Пољана, Древљана, настају Кијевљани. Топоним Обров упућује на долазак Авара на Лим, а топоним Бијело Поље, на лијевој страни ријеке, напомиње напоредни настанак насеља или насеобине, која је, дакако, у непосредној близини приспјелих Обра као скитача. Обров, на примјер, нема име Аваров, што би се односило на изворно име Авари. Обров је настао од Словена и он је словенска језичка творевина за туђ, несловенски, елеменат азијско-хунског поријекла. Првобитно насеље Словена, које се сад зове Бијело Поље, било је око ријеке, око Лима, на једној шумовитој речној тераси. Оно одговара инстикту Словена, који се, временом, претварао у навику а навика у обичај. Како је првобитна „кућа“ на домаку ријеке била „пружина“, односно „плужина“, насеље се звало Прушка вас. И данас, један дио Бијелог Поља, зове се Прушка. „Вас“ је „село“ и „насеље“, односно „село“ (=„кућа“) у источним крајевима.46 „Вас“ је потиснуто, а јавља се код Хрвата, Словенаца као „вас“ и „вес“.47 Иначе, вас је кућа, односно у балтословенском, свесловенском, прасловенском и староцрквенословенском „вас“ је „село“, као и у руским и бугарским наречјима. Ваља се, појединачно, задржати на ономастичкој синтагми Прушка вас. „Вас“ је, наиме, главна или управна именица. Коријен ријечи је * џик. Он је индоевропског поријекла и значи „кућа у насељу“. Прасловенско ввс је у вези са otkos (*џок) што значи „кућа“. У латинском је * vicus, у готском *weihs (латинско *vilna
46 47 48
Др.Иван Поповић: Историја српскохрватског језика, Матица Српска, Нови Сад, 1955, стр.16; Б.Д.Г реков: Друштвени односи преткијевског и раног кијевског периода руске повијести (Борба Русије за изградњу своје државе), Матица Хрватска, 1948, Загреб, 64-65; Петар Скок: Вас, Рјечник хрватскога или српскога језика, III, ЈАЗУ, 1973, Згб, стр.567; Цвијић: Насеља I, LXII и д.; види: К.Јиречек: ИС, Н К , I, 1952, Бгд, 82. Петар Скок: Стимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, III, ЈАЗУ, Згб, 1973, страна 527;
-
567
-
Милош Осшојић
Пољака ,,wies“.49 Словенско село, па према томе и Прушка вас, је „колиба“ (,,кућа“)50 или група колиба, скуп мањих дрвених кућа. „Прушка“ је одредбени дио именице „вас“. „Вас“, односно „село“ ( OTicos = vikus), припадало је оним насељеницима који имају куће „пружине“ или онима који носе име по „пружинама“.51 У словенској давнини, поред многих племена западно од Висле, помињу се и Пружани. Шафарик у свом раду „Србове в Руску“, поред великог броја племена, које убраја у Србе, помиње и Пружане.52 Уз Пружане помиње и Себерце или Сјаберце, који напомињу на хидроним Себечку у околини Новог Пазара, према њима (Себечани: Себечка) извео би се антроипоним Шебек, који је, иако растурен, и данас присутан на линији Затон - Беране. „Пружина“ је кућа (колиба) и позната је, поред записа код Стојановића, и у Ивековићеву рјечнику.53 Ивековић, објашњавајући ријеч „пружина“ упућује на ријеч „плужина“. Он сматра да је у питању дијалектска замјена - л са - р. У Енографском зборнику (4,411) „пружина је „стаја“. Она је, ближе речено, „плетара“. У народним пјесмама одржана је ријеч „пружина“. Ево тих примјера: „Па уљезе Никац у пружину те ми леже мало на гуњину“. - „Е ма Јашар трчи на пружину“. - „Ма не виђе Лопушина Вуче, каде Усо из пружине пође“. - „Кад су прве пушке запуцале, Розајачког Каја, па је Вуче јуриш учинио на пружину Мустафагић - Уса“. Ако („пруг“: ,,прог“) коријену именице „пруж“ додамо - ка (суфикс), доћи ће до „оглушавања: звучно - ж испред безвучног - к прећи ће у свој парњак - ш: Пруж+ка Прушка. „Прушка“, у Бијелом Пољу, је прво насеље. Насеље је било колиба до колибице: плужине (=пружине), шумњаче, плотаре (=плетаре), лубњаче (=лубнице), саврдаци (=савардаци), огњарице, поземљуше (=приземљуше), трнице (пружина: кошара), брвнара (=брвњача), дубирог, бусара, стаја (плужина: пружина). Оне су биле, уједно, и „дим“ и „огањ“, „оцак“. У том насељу се истицао и „двор“, који је, свакако, био ограђен плотом. Двор, односно „пружина“, имали су своје светилиште. Оно је усред „плужњача“, односно „пружња49 50
51 52 53
К.Јиречек: Историја Срба, Н К , 1952, Бгд, стр.82; Рачки: Доц.1 (Горажда вас); види: Мон.серб.11 (Велија вас); види: W iss.M itt.3, 1895, 480; Петар Скок: ЕРХСЈ, ЈАЗУ, Згб, 1973, стр.61; види: А Р Ј 10, 93, 12, 535; С.Л.Лазић: Срби у давнини, Згб, 1894, стр.90; Рјечник хрватскога или српског језика, ЈАЗУ, Згб, 1952, стр.535.
-
568
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ча“,54 на једној приречној шумовитој полици, били „бован“ (=„балван“), соха, стожер, колац, греда, па чак и пањ.55 Идоли су бивали стилизовани: дотјеривани,56 обојавани. Како Бијело Поље има поврх себе извјесне узвисине, могуће је да је нека боја, макар и жута, утицала и на име неке косе. Ако „коса“ има атрибут „жута“ (Жута коса)57 онда жута боја на идолу има магијску улогу, коју је добила по боји сунца, зрелог жита, сламе, односно злата. Ова боја дјелује апотропејски. Отуда, уочи Ђурђевдана, басма крај свезане дивље руже са црним и жутим концем: „Остављам жутило, узимам црвенило, остављам црнило, узимам бјелило“ (свјетлост дана: Световид). Дјеци се том приликом ставља око врата са руже црвени и бијели конац. Отуда остатак из басме: Ја тебе жут цвијет, а ти мене бијел свијет“.5859 Кумири, у словенским и германским језицима, су веома сродни. Једна иста ријеч значи идол, колац, пањ. У старом скандинавском језику ријеч ass је греда, дирек, аз. „Аз“ је „бог“ („дрвени бог“). Ријеч „соха“ („грана“: ,,расова“) значи колац (батина), а у чешком: статуа, фигура. У српском, руском и пољском „бован“ (кумир=идол) је греда, дирек, идол, ступ. Словенска, односно српска светилишта, била су, па и у Бијелом Пољу, на отвореном мјесту. То су били запис-дрва, оброци, гајеви, стожери (стожер: Стожер - Коврен).60 Многобожачка светилишта се могу пратити од 865 (Одговор папе Николе I посланицима бугарског цара Бориса - пр.М.О.), преко X вијека (Посланице (проповиједи) презвитера Козме: Житије св.Наума), односно краља Ладислава (1063-1074), па све до 1216-1262, 63, 64.године. Научници као Брикнер, Г.Крек, Лубор Нидерле, В.Чајкановић, К.Јиречек, различито су тумачили настанак или постојање идола. Хелмолд, Титмар и други писци говоре о идолима или киповима. На тим некадашњим киповима, односно многобожачким светилиштима, који су разрушени, подизани су храмови, односно цркве.61 Тако 54 55 56 57 58 59
60 61
М.С.Лалевић: Синоними и сродне ријечи српскохрватскога језика, ЛС, Бгд, 1974., стр.307 (308); П.Ж.Петровић: Култ Перуна код Јужних Словена, ГЕИ, I, Бгд, 1952. види: Исти: Идол, СМ Р, 1970, Бгд, стр.149-152; R.M.M eyer: Altgermanische Religionsgeschichte, Leipzig, 1910, 431; И.Радуловић: Бијело Поље, ГГД, XIX, Бгд, 1933; в.Хрватска Енциклоипедија, с II, Загреб, 1941, стр.534; П.Ж.П.: Боја, СМ Р, Нолит, 1970, Београд, стр.41; Meringer у Idg.Forsch, 17, 1904/5, 159; упореди: Carl Clemen: Die Reste der prim itiven Religion im altesten Chistentum, Giessen, 1916, 58; упореди: W.Wundt: M ythus und Religion, Leipzig, 1923, 3, 322; Атлас свијета (CP Црна Гора), 1974, Згб, стр.43, квадрат Д-2; П.Ж.Петровић: Српски митолошки речник, Бгд, 1970, стр.150/151; -
569
-
Милош Осшојић
је, примањем хришћанства „главни напад“ био уперен на највећег бога. Дајбог је, уз ову епиклезу, наш највећи бог. Он је национални бог или родоначалник читавог народа. То је, дакле summus deus. У фази „interpretatio hristiana“ њега је замијенио, прсма функцијама, Свети Аранђео6263 (Аранђеловдан - слава Васојевића), свети Јован (Слава Шекулараца - Васојевићи), свети Сава (Лопаћани = Васојевићи)64, свети Никола (слава - Кучи),65 свети Ђорђе (замјеник старинског бога: вучје божанство), а сличне функције има св.Сава (заштитник вукова: заштитно вучје божанство). Ту славу и данас славе Лопаћани (Васојевићи), Дајбог - сумус деус - елиминисан је компромисом и негацијом.66 Кад је у питању компромис, мјесто Дајбога су свети Аранђео и други велики свеци, а кад је у питању негација, Дајбог је „даба“ или „хроми Даба“, односно „ђаво“. Дабово име сачувано је као хипохористик Дабо или Даба.67 Отуда у XIII вијеку етникум Дабетићи и топоними Дапсиће и Дабетин бријег, односно Дабовача.6869Кад су Срби на Лиму, Ибру, Тари, Пиви, Дрини, западној Морави, и другдје, примили хришћанство, кад су бијелог или врховног бога срушили, кад су свог „sumus deusa“, односно Световидовог наследника скинули са највишег пантенона, изједначили су га са ђаволом, који је сличан полапском Црнобогу. „Даба“, у нашој лексици, није ништа друго него старински Дабог. Сва имена Дабо или Дабета настала су док је Дабог био бог и изашла су из употребе, сем у Васојевићима: Дабо-Дабета-Дабетићи (Лалићи), кад је прекинута веза са његовим култом.70 Топоними су настали као производ теофорних презимена: Дабетићи (Васојевићи),71 Дабетићи (Дабовићи - Паштровићи).72 62 63
Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, Бгд, 1973, стр.440; Вила, 2, 1886, 142 види: СЕЗ, 32, 1925, 381); 64 Др.Р.Ј.Вешовић: Васојевићи (Лопаћани), Сарајево, 1935; 65 Др.Ј.Ердељановић: Кучи племе у Црној Гори, СКА, Београд, 1907, 298; 66 В.Чајкановић:, Дабог, Мит и религија у Срба, Бгд, 1973, стр.450-451. 67 Милица Грковић: Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV вијеку, НК, Бгд, 1986, стр.73; 68 Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 (Одељак: Дабетићи); Лексикон презимена Социјалистичке републике Хрватске, Загреб, 1976, стр.120; види: Милица Грковић: Нав.дјело, стр.73-74; 69 Веселин Чајкановић: Мит и религија у Срба, Бгд, 1973, стр.394; 70 В.Чајкановић: Нав.дјело, стр.395 види: Др.Р.Ј.Вешовић: Нав.дјело, стр.под одјељак Дабетићи; 71 Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935 (Одјељак Дабетићи); 72. Јован Вукмановић: Паштровићи (одјељак под Дабковићима - Паштровићи);
-
570
-
Bacojeeuhu у свијетлу ономасшике
Рушење стародревног кипа Дајбога на Лиму, чију функцију замјењује, поред осталих, и свети Аранђео, наследник старинског бога, десило се кад и рушење Перуновог кипа у Кијеву.73745Дајбог, врховни бог, име великог националног бога, митски предак Србина, бог вукова и бог доњег свијета, проглашен ђаволом, замијењен је, мјесто дрвеног кумира, каменом. 5„Камен“је „небо“. Код Аријеваца камен је „ацман“. У зендском језику значи и камен и небо, а код Хелена „почетак од камена“ (a iC jU (D v ).76 У нашем језику је „ками“ (Ками-Лијева Ријека-Васојевићи), односно „камен“, што је исто што и ацма (ацман)77. Једна народна пјесма је овдје потребна ради илустрације: „Моли бога пречиста Госпођа - на камену пријестолу божјем78...“ „Кифа“, на грчком је „петар“. Име Петар је, на српском језику, камен (грчки - petra (камен=стијена), а онда, сем „стијена“, има значење „пећина“, „хрид“, „тврд као камен“).79 Појавом хришћанства, односно његовим примањем на Лиму, у овом случају у Бијелом Пољу, испољила се тврда вјера да се хришћанство, послије дуговјековног многобоштва, у јулским данима од 1Х-ХН вијека прихвати од Срба. Било је двије врсте вјерника: једни су прихватили без муке хришћанство и одрекли се паганства. Други пак су чували традицију, а онда је полако напуштали. Они су, наравно, били „измољени“ и постепено су постојали хришћани. Сва ова историјска истина одговарала је животима врховних апостола Петра и Павла. Петар је на иконама представљен десно са кључевима раја, а Павле (Савле („ИзмољегоС^РатЛш^мали^малени) је с лијеве стране са мачем. Обојица држе расклопљене књиге.80 У тим и таквим историјским тренуцима настала је „црква“.81 Она је првобитно, пошто је била на лијевом то73
74 75
76 77 78 79 80 81
Сима Тројановић: Главни српски жртвени обичаји, СЕЗ, Живот и обичаји народни, k.XVII, СКА, Београд, 1911, стр.110 (Напомена: Владимир, кнез кијевски 980 подигао дрвени кип Перуну. Године 1988, кад се „прекрсти“ по „његовој заповијести“ кип Перунов... бацише у Дњепар - пр.М.О.); СЕЗ, 42, 1928.стр. 255; види: СЕЗ 32, 1925, 401; Миклошич: Die Christliche Terminologie der slavischen Sprachen, W ien, 1875, стр.48 (Напомена: Небо-небеса = камен. Небо - лат. ,,nubes“, грчки - veipos небо облачно - пр.М.О.); Натко Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, 1885-1890, ЈАЗУ, Рад, стр.88; Н.Нодило: Нав.дјело, стр.88/46; в.Ф.Спиегла: Виспереда у Авести, II Б, 1859, страна 21; С.Петрановић: Српске народне пјесме, књ.Н, Биоград, 1867, стр.2; Братољуб Клаић: Рјечник страних ријечи, Згб, 1978, стр.1038; Српске славе, Литера, Београд, 1988, стр.100; П.Ж.Петровић: Идол, Српски митолошки речник, Нолит, Бгд, 1970, стр. 150/51. -
571
-
Милош Осшојић
ку ријеке, на некадашњем светилишту „бијелог бога“ („Световид“: „Дајбог“), названа „бијела“ или „пребијела црква“. Јавила се, свакако, прије XII вијека. Бела црква, садашња Паланка, у народу се звала Бело или Бијело Поље. Брезова, у подножју планине Мучња, звана је Бела црква. То је била, заиста, стара богомоља. Постоји опет и Бела црква у селу Карану, али њу ваља разликовати од Беле цркве испод Мучња, која се од давнина зове Црквом Јаном. Бог Јан је бог огња, односно давни бог наших отаца: Сунце-Сварог=Дажбог=Огањ (=Јањ: Јања-Зора).82 „Бијела црква“, настала на паганском светилишту, имала је своје учење, односно проповиједи Петра и Павла. Апостол Петар „прати“ Исуса. То је једна страна хришћанства. Апостол Павле је двојак: такви су, на Лиму, били и Срби - Павле, у почетку, прогони хришћане и представник је старих јеврејских обреда и обичаја. Срби, слични апостолу Павлу, прогоне хришћане и држе се, на својим „кладама“, Дајбога. Апостол Павле ће касније прећи у хришћанство. Како су јудејци кивни на Павла што их је преварио, тако ће се и код Срба, који су били против хришћанства, а касније му пришли јер су били „некрштени“, развити борба између представника пагана и хришћана.83 Ту борбу „бијелог бога“, коју оличава апостолски мач са иконе, вијек ће дотурити вијеку. Из те атмосфере појавиће се манастир светог Петра и Павла у Бијелом Пољу.84 У току XII вијека „великожупанске породице“, потчињене византијском цару, владаће у разним крајевима правих и првобитних Срба. У Бијелом Пољу и на доњем Лиму јавиће се жупан Завид. На горњем Лиму јавиће се жупан Првослав.85 Жупа Будимља, која припада Првославу, обухватаће и Бихор и многе мање мјесне жупе: Затон, Црнча, Ивање, Бијело Поље (?). Латински утицај на Лиму је очито присутан. Имена Петар и Павле нијесу грчког поријекла, него, напротив имена латинске језичке културе. Латински утицај ће се осјећати чак и у XIII-XIV вијеку.86 Име Василије (Васоје: Васо - Васој 82 83
84
85
Јагић: M ytologische Skizzen (Svarog und Svarožić), Archiv IV, 412-27, упореди: Н.Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, 1885-90, Рад, ЈАЗУ, Згб; Грубичић-Томић: Српске славе, Бгд, 1888, стр.96-10; види: Живот светог Саве од Доментијана; Стара српска књижевност, Нови Сад - Београд, 1970, страна 260-261 (Напомене, XXV, стр.419); К.Јиречек: Историја Срба, 1952, Бгд, стр.98, 151 види: Theiner: M on.Slav.I, 6 br.10 (1199), види: Смичиклас: Чод.дипл.И, 201, 238, Гласник, 53, 1883, 45; Томо Маретић: О народним именима и презименима Хрвата и Срба, I, Рад, ЈАЗУ, Загреб, 1866, стр.126; упореди: Рјеч.хрват.или срп.језика, ЈАЗУ, Згб, 1880 -1976 (Првослав - син брата Стевана Немање у XIII вијеку);
-
572
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
- (Васољ) - Васојевићи) је као патроним грчког поријекла (латински језик: Bazilije: Василије, basileus - краљ, basilissa - краљица, Василисса: Vasilisa - царица).8687 Имена Завид, Мирослав, Првослав су српског или словенског поријекла. Антропоними упућују на латински и грчки утицај, као и на превагу српске антропонимије и ономастике. Завид, на примјер, нимало није српско име. Оно је чак и руско. Јавља се у Новгороду 1222.године (како аутор сазнаје из једне повеће студије88 свог покојног брата Миливоја Остојића, која није објављена, јер је исти стријељан од Италијана, име Завид у „Новгороду је постојало прије Немање, односно напоредно са именом Завиде, Немањиног оца, који је, могуће, био рођен 1080.године“ - пр.М.О.). Остала имена: Провослав, Мирослав, Прбац су имена српског поријекла.89 Село Припчиће односи се на оца кнеза Лазара. Он се звао Прибац (Прибвц). У литератури може се наћи и Прибвц као посланик војводе Сандаља (1403). Углавном, топоним Припчиће је продукат друге половине XIV вијека.90Расова пак има претхришћански коријен. Расова је добила име од дрвета, односно идола (кумира или завјет-дрвета, запис-дрвета) које има два дебла: греде, коце, стубове увис. У етимолошком смислу Расоја значи два рачваста дрвета (расоха=расоја - Расова) која упућују на мјесто окупљања незнабожачких Срба.91 Топоним Бијело Поље је петрифуциран свједок давних времена. Оно открива траг „који је својим присуством“ обиљежио простор свог станишта или настањивања. На простору Пољана је, како је истакнуто, топоним Бјелаја Церков, а на територији Северјана је топоним Бјелоје Поље. Обе територије су, послије спајања, припале са Кијевљанима граду Кијеву. Словенска мјешавина, која је стигла на Лим, очигледно је била састављена од Северјана и Пољана. Северјани су, свакако, били многобројнији, а Пољани будући орачи, су били у мањини и заузимали су, као пагани, који су земљишта дијели86 87 88
89 90 91
К.Јиречек: ИС, НК, Бгд, 1952, стр.98; Братољуб Клаић: Речник страних ријечи, Загреб, 1978, стр.155, 1408; Миливоје Остојић: Заоставштина (Завид у именословима и речницима Морошкина и Тупикова, Цетиње, 1939, стр.3-5; види: МорошкинБ М.: Славискии именословћ или собрание словннскихб личнћКБ именћ вб алфавитномБ порндкБ, Санктпетербургћ, 1868, 86; види: Н.М.Тупиков: СловарБ древнерусскихБ личнб1х б собственн имени, I, Санктпетербургћ, 1903, стр.154 (Ову литературу наводим у елаборацији, јер сам је дословно преписао из поменуте „Заоставштине“ („Завид у именословима и речницима Морошкина и Тупикова“). Милица Грковић: Нав.дјело, Бгд, 1986, стр.127, 148, 150; М.Грковић, Нав.дјело, стр.148; Рјечник хрватскога или српскога језика, Згб, ЈА ЗУ , 1952, стр.158; -
573
-
Милош Осшојић
ли гранама (=сохама), поља. Расова, односно Расоха, је „расоја“ или „расоје“. У украјинском језику „стабло са два крака“, са два рога, са двије гране, односно огранка, што значи „расова“ или „расове“ је разсоха, у руском језику, иста ријеч, је rossoha, у пољском је rosocha, у четттком је rozsocha, у бугарском razsoha, у словеначком такође razsoha. Топоним је настао прије XII вијека кад и топоним Бијело Поље. У ријечима расова и расове слово - в је дошло мјесто - х јер се раније тај сугласник није говорио. Ријечи „расоја“ (,,расоје“) имају - ј мјесто - х.9293 Историја Бијелог Поља има неколико етапа. То показује ономастика. У Бијелом Пољу постоји Римско гробље, што значи да је прије Словена (Срба) овдје било Римљана. Другу етапу ваља везивати за појаву Авара. На то упућује топоним Обров. Трећу етапу чине Словени. На њихово присуство упућују топоними Бијело Поље, Расова, Затон, Припчиће, Рибаревине. Четврта етапа, послије атрофије српске Деспотовине, Бијело Поље ваља везивати за Стари Влах. Пета пак етапа, иако је у XV вијеку столица Лимске митрополије и стјециште каравана, Бијело Поље се, присуством Турака, назива Акива (Акова).94 Кад се, у овом контексту, баци поглед на хидрониме: Лим, Љешница, Бистрица, запазиће се двије историјске епохе. Лим је „свјетлост“, „пламен“, „огањ“, „бјелина“, „бистрина“. Полазимо од ријечи flumen што је на латинском „свијетлост“ (flumenrlume)/5 У шпанском језику ,,flamingo“ је „пламена птица“, а у латинском, опет да истакнемо, ријеч ,,flama“ је „пламен“.96У француском језику „светлост“ је ,,lumiere“.97У руском језику „полвшл“ је „пламл“, а „пламл“ је „пламенв“ („поло(в1)ми“: ,,полвшл“). Огањ у руском језику је „полвшл": От Изв огнл да вб „ п о лбш л “ или „О тб дождб не вб воду, отб огнл не вб полбш л “ . Оружје или „ружБе“ има своју пословицу: „Огнемв дб 1ш и тб , полвш ем пб1ш итб “ .98 Превагу има варијанта „flumen“ - „ полбимл“ у односу на ,,limes“ (,,граница“) и ,,lum“ (ријека 92 93 94 95 96 97 98
Исто, стр.158, 161; Милован Ристић: Стари Влах, Бгд, 1963, карта „Стари Влах“, стр.12; Хрватска енциклопедија, с II, Загреб, 1941, стр.534; види: И.Радуловић: Бијело Поље, ГГД, XIX, Београд, 1933. Др.Иван Поповић: Историја српскохрватског језика, Матица Српска, Нови Сад, 1955, стр.45; Братољуб Клаић: Рјечник страних ријечи, Згб, 1978, стр.435; М.С.Лалевић: Синоними и сродне ријечи српскохрватског језика (Лексикони свезнање), Београд, 1974, стр.777; Влад.Даљ: Толковиј словар живого великоруского јазика, том Ш /П , С-Петербург - Москва, 1882, стр.269; види: Владимир Даљ: Толковиј словар живого великорусского јазика, том II, С-Петербург - Москва, 1881, стр.644; -
574
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасшике
албански језик). Зашто? „Свијетљети“ или „светлети се“, посматрано са становишта синонимике, је „белети се“. Синоними или сродне ријечи су, поред белети се и бијељети се, још и ове: сјати, сијати, светлети, свијетљети, сјактати се, бљештати се, блијештати се." Све ове ријечи садрже у себи „бијело“, као што и Бијело Поље, у свом атрибуту, садржи српско „белити се“, руско „белетвсл“, македонско „се белее“, француско ,,luire“ или ,,resplendir“, италијанско „biancheggiare“ (,,resplendere“), немачко „fell werden“ (,,grauen“) или енглеско ,,dawn“. 0Словени, долазећи на овај простор, своје негдашње Бијело Поље, пуно свјетлине, блијеска, сјаја, одсјаја, вида и видјелице (м.светлина, с.светлоба, р.свет (osve enie), f.lumiere, n.luce, н. Ligcht, е. light)991001 настанили су покрај сличне ријеке која их подсјећа на изворе свијетлости, на ждраку или лучу која се никад не гаси. Ови елементи су, углавном, одлучујући да Лим ваља доводити у везу са Римљанима и Словенима, са ријечима ,,flimen“102 и „полимија“. Хидроним Љешница није усамљен на горњем и средњем току Лима. Један се налази на граници Васојевића, која је одређена обичајним правом,103 а које је произашло из доба цветања жупа: Зла Ријека (Комска жупа), жупе Плав, Будимља и Бихор. То је, заправо, десна притока Лима и налази се у близини Затона који се помиње на звонику манастира Жиче 1222-1224. године и саставни је дио Жичког властелинства као и Горска жупа („Комска гора“). Љешница,104код Бијелог Поља, је лијева притока Лима. Топоним је словенског поријекла. Она извире из шума или из шумовитог предјела. Лес или љес је старословенска ријеч 'за шуму. У словенској или српској митологији „љесник“ је шумски демон. Множински облик ове именице је лесници (љешници). Руско шумско божанство је Љешак (Љешиј=Лијесник). Он се, у вријеме зимског 99 100 101 102
М.С.Ј1алевић: Навед.дјело, стр.404, 777; М.СЛалевић: Нав.дјело, стр.19; М.С.Лалевић: Наведено дјело, Београд, 1974, стр.777-778; Др.Р.Ј.Вешовић: Племе Васојевићи (Полимље), Сарајево, 1935 (Напомена аутора: Вешовић предност даје варијанти „флумен“ а мање вјерује у албанску ријеч „лум(љум)“. Лим истиче из Блата. Блато је на литванском ,,baltis“, што значи „свијетао“ или „свијетлост“. Чак и да је лабеатског поријекла, Alba би, опет, значило „бијел“. Салдашња ријека Куцкаја, према народном памћењу, је Лабушница. У питању је метатеза: Лабушница: Албушница, а то би значило Бијела ријека или Бијела. Поред ње је Перућица, а поријекло је од божанства Перун, што значи бог огња, грома, олује). 103 Д.Илија, М. Јелић: Васојевички закон од 12 точака, Београд, 1929 (Напомена: У закону пише да се васојевички држи од Ножице до Љешнице и од Бјеласице до цркве Брезојевице која цвили као гуја међу турским градовима - пр.М.О.); 104 П.Ж.Петровић: Лесник, Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970, страна 193-194; -
575
-
Милош Осшојић
солстиција, јавља у одјећи од овчје коже, с јарећим роговима, ушима и ногама. Сродност нашег љесника и руског љесника указује на њихово старословенско поријекло. Како су Северјани и Пољани источни Словени, односно Анти, који су по поријеклу, највјероватније, Срби, то су они, доносећи са собом праотаџбинска вјеровања: магијску моћ лијеске, у удолини садашње Љешнице, у виду маскираних љесника, одржавали далеку везу са Перуном, који је имао свој кип у Кијеву. Није никаква случајност што је код Бијелог Поља хидроним Љешница. Тамо гдје је било највише Срба, који су чували традицију о „леснику“, тамо се јављао, послије настањивања уз потоке и рјечице, топоним Љешница, који се зове и данас тим именом.105 Хидроним Бистрица, испод Бијелог Поља, упућује бистрину, провидност, прозирност, јасност, чистину, свјетлост, сјајност, бљештавост, бјелину (бео: бијел). Хидроним није усамљен: он се јавља у свим крајевима на Балкану - у долини Лима постоје, наиме, два хидронима са истим обликом. Један је код Берана (Бистрица), а други је ниже Бијелог Поља (Бистрица). Углавном, овај топоним (хидроним) још више нас охрабрује да констатујемо да је овај простор од Пријепоља до Бијелог Поља, поред старих или античких налазишта, заиста живио, трајао и опстајавао чист словенски елеменат.106107 На овако богатој баштини јавиће се Бијело Поље, а у њему и око њега владајуће жупанске породице, које ће оставити трагове у историји и српској култури. Многи од њих чували су навике и обичаје паганске. Чак је, према историјским изворима, жена Мирослава Немањића била „патаренка“. Топоним Вишњево, недалеко од Бистрице, упућује нас у преднемањићку епоху или рани средњевјековни феудализам. Код Срба, било у бугарштицама или у обичном говору, говоре о виђењу у смислу кајања („Шта ово, слуго, учини? Видио ти Бог велики“), они свијетлог бога, бога „осветитеља“, називају „богом великим“.108 Ме105 Именик мјеста у Југославији, Службени лист, 1973, Београд, стр.242; (Васојевички закон у 12 точака, сачињен (обновљен) 1829.године на сабору Краштица, издала Српска краљевска академија 1928, а коментаре дао доктор правних наука Илија М.Јелић. У Закону се помиње Љешница, али она није бјелопољска Љешница, него Љешница која иде од жупе Бихор ка Затону и Лиму прим.М.О.; види: Васојевићи у турској граници: СЕЗ, Насеља, књ.И, 1903 стр.81,82,95,96 (ријека и село). 106 Именик мјеста у Југославији, Бгд, 1973, стр.63; види: Атлас свијета: Црна Гора, карта 43, Загреб, 1974, стр.43, Д-2; види: М.С.Лалевић: Нав.дјело, стр.50; 107 Theiner: M on.Slav.I, 6 бр.10 (1199), види: К.Јиречек: И с, Бгд, 1952, стр.151;
-
576
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ђутим, кад Срби говоре о Виду, о „богу видовноме“, они тада употребљавају „бог вишњи“. Хришћани, у фази досељавања Срба, говоре за бога - „бог једини“ = „бог истини“. Али, Срби, мјесто,једини“ и „истини“, употребљавају „велики“ и „вишњи“. Световид (Сатвид) је бог „велики“ и „вишњи“. Хришћански бог не трпи те компарације.108109 Вишњево, о коме је ријеч, није настао у доба хришћанства него у доба кад су Словени (Срби) били многобошци. Основа топонима је прасловенска именица Вешеслав(а) које је од Вушиј<*аШог: Вишња, а све се то примиче глаголу „витати“ или Видовом стану. Ту, свакако, може пристати и старословенско „витв“ (Втер-Витор: Vithora). Тим путем ваља објашњавати пагански топоним Вишњево. Велик број топонима из околине Бијелог Поља има своје историјско, језичко и митолошко значење. То су, прије свега, Затон (,,лука“), Црнча (црн: чрноризац), Ивање (Ивандан: огањ-кријес), Лозна (,,лоза“), Рибариће (риболов: Рибари (антропоним - отсељени за Хрватску као и Ступари < стуб: ступ-њива), Крушево (Крошево: Кршево - Улотина (област Полимља) и Крушево (=Плав), Радољева (Рад-Радољ: Радој - љ је настало од - ј и обратно), Захумско (хум: Захум), Грчарево (грнчар: Грчар или Грнчар), Биоче (Бјел: Бјелослав л испред ђ (јата) прелази у о: Бјел-Бил - Био+че - Биоче), Никољац (Ni y o k a o r . Епископ Никола Будимљански: Бањсках хрисовуља, 1313,1318, Библиотека у Топкапи (Цариград). Копија је у Институту за јужнословенске језике Филозофског факултета, Нови Сад). Бијело Поље, полазећи са становишта макротопонимије, дато је, у склопу коришћених потврда, доста поуздано. Посебно поглавље о Бијелом Пољу је култура и писменост. Култура и писменост Бијелог Поља, које је средиште Бихора, крајем XII вијека има манастир који је задужбина Мирослава Немањића. Он је, историјски речено, брат Стевана Немање. Био је ожењен сестром бана Кутлина, која је била, по Вукановом исказу, патаренка. Мирослав се сукобио са римском куријом, ратовао с Немањом против Дубровника и Зете и био хумски кнез. Његови синови су Тољен (Тољен-Лијева Ријека), Андрија (Андрија: Андријевица), Радослав: Рај-Рајо-Рао). У Бијелом Пољу је написано Мирослављево јеванђеље. Јеванђеље је писано око 1192.године. Главни текст је написао Варсамелон. Дијак Глигорије је написао крај рукописа и запис (358 б - 360 б страну текста). Јеванђеље је украсио орнаментима и киноваром, цинобером, односно црве108 F.Miklošič: Die Bigdung der Slavischen Personennam en, W ien, 1860, 48; 109 Н.Нодило: Стара вјера Срба и Хрвата, Рад, ЈА ЗУ , 1885-1890, стр.80, види: Saxonis Grammatici: Historia Danica, Francofurti ad M oenum, 1576, XIV, стр.289. -
577
-
Милош Осшојић
ним мастилом, написао натписе над јеванђељским натписима. Оно је, дакле, написано за вријеме хумског кнеза Мирослава. Јеванђеље је чувано у Хилендару до 1896.године. Први наговјештај о његову постојању дао је руски истраживач Порфирије Успенски. Јеванђеље је поклоњено краљу Александру Обреновићу, а фотолитографски га издао Љубомир Стојановић. О њему, поред осталих, писали К.Ј.Димитријев - Петковић, В.Јагић.110
110 Мала енциклопедија просвјете, 1, 1986, стр.242; упореди: Мала народна енциклопедија, 2, Бгд, 1986, стр.684; види: Милош Остојић: „На светим водама Ј1има“ (Драгољуб Шћекић), Ступови, Беране, 1994, 20/25. -
578
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Би,
ЛО ПОЉЕ У СВИЈЕТЛУ ОНОМАСТИКЕ
Б
ијело Поље је веома стар топоним. Његово поријекло није настало на Балкану. Срби, односно источни Словени или Анти, донијели су име из предбалканске или закарпатске прадомовине, гдје су живјела различита племена од Висле и Буга до прагова Дњепра и Дона. Бијело Поље, у географском смислу, је средиште некадашње жупе Бихор. Налази се између ријеке Лима, Љешнице и оронима Жута коса. Топоним је, уствари, дио средњег тока Лима. Бијело Поље, у историјском смислу, припадало је некадашњој провинцији Трансмонтана, а затим Загорју, Рашкој, некрштеној Србији или Сербији, Немањићима, српској Деспотовини, територији Стари Влах и, у доба Османлија, босанском и новопазарском санџаку. Звала се Акива или Аково. Године 1912. је ослобођено од Турака а од италијанског окупатора или фашизма Бијело Поље ослобађа Седма омладинска бригада „Будо Томовић“. Стари Словени, односно Срби, селећи се на Балкан, односно на доње, средње и горње токове Лима, донијели су прадомовину са собом. Бијело Поље, односно Belopol'e се налази на троуглу Кијев (Кујаба - Кујава) - Черњигов - Конотоп. То је територија Северјана који су, заједно са Пољанима и Кијевљанима, створили Кијево и Кијевску област. Топоним Бијело Поље ће кренути на Балкан заједно са Словенима. Јавиће се код Београда, у срезу ваљевском, посавском, у округу рудничком, чачанском, топличком, у срезу косаничком, а затим на Косову и Хвосну код Пећи. Ово прастаро топографско име неће стати само у Србији. Он ће кренути уз Лим. Јавиће се на средњем току Лима, а онда ће продужити даље. Јавиће се Бијело Поље у Зети. -
579
-
Милош Осшојић
Бијело Поље ће кренути и према Босни, Лици, Дубровнику, ка Херцеговини и Хрватској. У Босни, на примјер, јавиће се Бијело Поље (Сарајево), Бијело Поље (Какањ), Бијело Поље (Власеница), Бијело Поље (Травник), Бијело Поље (Теслић). Бијело Поље ће опет кренути према Херцеговини. Јавиће се у близини ријеке Неретве (Мостар), а затим ће продужити према Дубровнику, Сењу, Пељешцу и Кореници. Топоним Бијело Поље, почев од Кијева или источно од Кијева, наћи ће се у Србији, Косову, Метохији, Рашкој, Зети, Босни, Лици, Хрватској на Приморју. Сличну појаву ће доживјети топоним Косово, Кијев (Кујаба - Кујава), Бијела Црква, Дуљеба. Полазни топоними се налазе на територији Бужана, Драговића, Древљана, Пољана, Кијевљана, Северјана и других словенских племена. Један топоним у Бијелом Пољу на Лиму зове се Прушка вас. Овај топоним је веома стар. Он упућује на словенско племе Пружане, који су добили име према кућама. Те куће су се, првобитно, звале „пружине“ или „плужине“. Бијело Поље је, према ономастичким потврдама, насеље с лијеве стране Лима. Тамо гдје су бивали словенски кумири и идоли: стуб, стожер, колац, греда, грана, соха или пањ (клада), који упућују на паганство, „бијелог бога“: Вида, Световида, Сварога, Сварожића, Дајбога, који је врховно национално божанство, тамо се у периоду хришћанства или у фази „interpretatio hristijane“, подизао храм или црква. Тако је на некадашњем паганском светилишту, послије борби пагана и хришћана, никао манастир светог Петра и Павла. Петар (=камен = небо) оличава хришћанство или пратиоца Исуса, а Павле је двојак: он је првобитно поштовалац старих закона - потом као противник хришћана чисто „измољен“, прелази хришћанима и противник је старих вјерских постулата. Ова два апостола: Петар и Павле напомињу сукобе пагана и хришћана. Апостол Павле је оличење тог сукоба. Околина Бијелог Поља је богата макротопонимијом. Обров напомиње присуство Авара, азијско-хунских скитача. Расова, Љешница, Вишево, Ивање, напомињу расоху (расову: расоје), словенски кумир или „бован“ од два дрвета окренута увис, Лесника (Љешиј: Лијесник), словенског божанства шума, Вида (Световид: Дајбог) као „великог“ и „вишњег“ бога, који је, уједно, и „бијели бог“, а потом и на Ивандан, који је у контексту са богом огња. Отуда и пјесма: „У гори ми огањ гори, око огња коло игра“. Или још и ово: момци и дјевојке (пагани: богумили) прескачу преко огња и узвику-
580-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ју: „Од Ивана до Ивана да ме ноге не заболе..." Иван је код Руса и данас бог огња (Аг: огон ). Остали топоними као Никољац, Затон, Црнча, Радољева Глава, Грчарево, Кање, Крушево, упућују на имена Никола, на луку (луг), црнорисце (калуђере), грнчарију или грнчаре. Крушево је, према етимолошком тумачењу Владимира Даља (1880), Крошево. И топоним Кања, слично Крушеву, ваља тражити у синонимици великоруског језика. Посебну вриједност чине топоними Припчиће и Рибаревине. Припчићи упућују на Прибца Хребељановића, оца кнеза Лазара или пак на Прибца, војводу из доба Сандаља. Рибаревине, свакако, су нешто јасније: некадашњи рибари су се, у сеобама, нашли и у Хрватској - они се прозивају Рибари. Слично се десило и са Ступарима, отсељеним из околине Берана - Васојевићи. Посебну вриједност у Бијелом Пољу чини појава Мирослављева јеванђеља (1192). Јеванђеље су писали на хумско-зетском језику Варсамелон и Дијак Григорије. Дјело је посвећено великом хумском кнезу Мирославу, брату Немањину. Бијело Поље је риједак остатак наше словенске прошлости.
-581
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ПЕДАГОШ КИ ЕСЕЈИ ИЗ ОН ОМ АСТИ КЕ
-583
-
Bacojeeuhu у свијешлу ономасишке
^С и Д Р О Н И М И - ФОРМА РАДА ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ
Лингвистичке секције у основној школи, ослоњене на наставни план и програм, уклопљене у вишестране наставне дисциплине, значе веома врсну форму образовања. Ако је наставник образован, ако је одговоран и има друштвени смисао за васпитање, он је, прије свега, приморан да план лингвистичке секције укомпонује са наставом историје и географије и да, држећи се асоцијативнокорелативних постулата, припомогне објашњењу једне материје која је, због недостатка археолошких доказа, етно-географских и историјских докумената, доста „посно“ мотивисана у општем процесу васпитања и образовања. Узмимо, на примјер, хидрониме. Наставник није дужан да улази, у настави историје или географије, у етимологију назива. Он то избјегава из пуно разлога. Прво, он мора бити начисто како је настала ријеч, које је вријеме настанка, који су историјски, религијски или демографски разлози утицали да она добије право на живот. Уједно, наставник је дужан, опет, да схвати да је хидроним „споменик памћења“, да он има далек коријен, да је он, током цивилизације, успио да очува себе и да је, својом унутрашношћу, својом основом, увијек у стању да нас поврати у времена гдје наша спознаја запиње. У склопу овог вриједно је, дакако, нагласити елементе сличности хидронима. Чим има то на уму, онда мора, неоспорно, поћи од чињенице да је за такве хидрониме, у далекој прошлости, постојао један заједнички апелатив који је, дакле, историјско-језички детерминатив. Наставници историје, говорећи о Словенима, не могу да избјегну мит и религију. Они, наравно, региструју богове како би ученицима пружили одређени или општи квантум знања. Наравно, они не обраћају пажњу на њихове касније епиклезе, функције и атрибуте. -
585
-
Милош Осшојић
Наиме, они само нагласе имена: Перун, Дабог, Световид, Сварог. У настави пак географије брзо се претрчи преко назива брегова, планина, ријека. Не јављају се апострофе у излагању да би се, донекле, остварила веза са историјом. Изгуби се из вида теофорни карактер имена, нестану вишестране сугестије, које се додирују са историјом, религијом, етнологијом, лингвистиком, а квантум знања се сведе на извјесне „умне парцеле“ на којима стоје „међаши“ географије, историје и слично. Ту иронију уклања лингвистика, а школске лингвистичке секције, сем поправке или исправке, остварују ријетку корелацију која је од значаја за образовање дјетета. Ми смо узели један хидроним. То је ПЕРУЋИЦА. Овај хидроним није усамљен: доста је раширен - то је, дакле, полазни мотив за нашу етимолошку анализу. У анализи, поред знања из језика, поред упоредне методе, поштапамо се историјом, географијом, биологијом, митологијом, умјетношћу и етнологијом. Хидроним ПЕРУЋИЦУ ваља довести у везу са глаголом ударити, прати, а следствено томе и са именицама, односно апелативима, „удар“, „гром“, „киша“ и „олуја“. Чим је у питању овакав лексички фонд, ми се, истраживачким императивом, преносимо у сферу словенске митологије. Мисли нам упиру у бога грома. Тај громовник јесте Перун. Уклапајући се у међусобна преливања Словена и Аријеваца, односно Словена и Индоиранаца, ми се, углавном, ослањамо на тумачења Milleta1 и његове научне поставке о балто-словенској језичкој заједници. Код Словена овај громовник је Перун, а код ЈТитванаца Perkunas. Словенској ријечи „перун“ одговарају ријечи ,,perkunas“ у литванском језику и ,,piorun“ у пољском језику. У поменутим случајевима ријечи означавају именицу „гром“. У литванском језику ријеч ,,perkunija“, која је сличног постанка као ,,perkunas“, значи апелатив „олуја“. Ријечи „гром“ и „олуја“ су међусобно сличне, гдје једна,.сукцесивно, прераста у другу. Кад смо већ довде стигли у упоредној анализи, онда не испуштамо ријеч „гром“. Ако ту ријеч отстранимо, наша анализа би изгледала ненаучна, односно није могла, током живота, да издржи најстрожију научну критику. У пруском језику ,,perkunis“ је „гром“. То је још једна потврда словенско-АРИЈЕВСКЕ повезаности, о чему би историчари имали ријеч. Нас то, за тренутак, не интересује. Полазимо од пруске ријечи ,,perkunis“ и доводимо га према словенском глаголу „ударити“ и „прати“. У старословенском језику постоји инфинитив „прати“ (мјесто „а“ налази се полуглас - пр.М.О.). Он има презент „перон“ („Он“ је приказан као носни вокал - пр.М.О.). Уједно, у литванском језику 1
РЕС ВИ, 1926, 171
-
586
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
постоји ,,perim“ - ,,perti“, што значи „ударити“ или „прати“. Ријечи су, дакле, постале од коријена „пер“, „пер-к“ и „пер-г“2. Наша анализа не смије изоставити компарације: ријеч Перун, у словенском језику, створена је као и „бегун“. Миллет, кога смо већ споменули, ријеч ,,Perkunas“ упоређује са староиндијском ријечју ,,parjanuah“, што опет значи бога кише и олује. Ова ријеч, кад се консултује староиндијски језик, има свој ослонац у коријену „пар-г“. Чак и кад се занесемо култом дрвета и биљака у Срба, или код других народа, запазићемо да ,,perkwo“ значи „храст“. У латинском језику он је означен ријечу ,,quercus“3. Уз све ово напомињемо чињеницу да је храст, у индоевропској религији дрво бога громовника. У долини некадашње Добре Ријеке, сада перућичко-злоречке долине, храст се тражи за бадњаке и за записе. Он је, у психи човјека, свето дрво. Обично се налази испред некадашњих цркава или манастира који су срушени у XV вијеку у Васојевићима или касније. Ова „света дрва“ остала су још из паганства. Обично се налазе на лијевом току ријеке и ту се најрадије држе зборови. Очигледно, дрво се уважава и под њим се обављају спорови или суђења. Садашњи хидроним ПЕРУЋИЦА настао је од словенског глагола „прати“. Коријен „пер“ је, лексичким слагањем, настао промјеном вокала, на који се појавио историјски вокал „у“ између инфинитивног наставка „ти“ (пер-перу-перут+ица - Перућица). Да не би било забуне, наглашавамо да вокал „у“ имамо, у поменутим примјерима, у старословенском, литванском, пољском и пруском језику. Углавном, није дошао с неба, него се језички, односно историјски, налазио у ријечи. Наш хидроним Перућица је резултат те еволуције. Он се, углавном, одржао и у свим случајевима гдје се помиње назив Перућица. Перућица, колико је познато, само ријека, а она, дакако, има митолошко-језичко-историјску везу, односно континуитет, са именом Перун, који је врховни громовник. На часовима лингвистичке секције не ваља испустити ни други материјал који постоји у сфери сазнања. Треба рећи да је и Прокопије, у VI вијеку, запазио да Јужни Словени поштују, уважавају чи вјерују бога грома. Име Перуна, не само у антропонимији, него и у топономастици је очувано прилично доста. У Истри једно брдо зове се Перун. Постоји и брдо у Далмацији са именом Перун. Један вис, између Сутјеске и Вареша, означава се као Перун. Испод планине Озрена постоји врело Перун. Негдје на Рами има локалитет Перун. У Македонији, такође, постоји брдо Перун. У Ва2 3
Trautmann 215 i W alde-Pokorny II, 42-43 A.Brikner: Slovinik etimologicni jezika polskiego, Krakov, 1927, 414
-
587
-
Милош Осшојић
сојевићима, сем Перућице, постоји и село Праћевац. У народу постоји цвијет „перуника“. У Црној Гори има презимена са коријеном Перун (Перуновић: Перуничић). Име Богиша, као и цвијет „богиша“, ваља везивати за биљку „перуника“. Биљка је, у многим случајевима, основа за имена и презимена (Лиљан-лилијан - лала: Лилијановић - Лалић), богиша-Богиша - Богишић; перуника - Перуника - Перуничић). Овдје додајемо јошједну напомену: једно брдо на Комовима зове се Илијина глава - то је, дакако, стари назив из доба паганства када је „бијели бог“ (Световид, Дајбог, Перун) био срушен и замијењен новим божанствима: Свети Илија и слично. Свети Илија је, својим функцијама и атрибутима, наследник старинског бога громовника. Он влада громом. Нормално је, на примјер, што испод Кома, односно Илијине главе, постоји назив за хидроним Перућица. Име бога Перун у континуитету је са Илијина глава и Перућица. Уједно, не ваља заборавити пјесму В.С.Караџића „Свеци благо дијеле“, гдје је, на највишем трону, громовник Илија, па ни фреску у Морачи „Гавран храни светога Илију“ (У црногорској поезији има пјесама на ову тему - пр.М.О.). Ови називи у сусједству појачавају наше мишљење да хидроним Перућица има пуну везу са богом грома Перун, који је касније, у доба хришћанства преиначен у светог Илију о чему имамо доказа у хидротоПонимији и средњовјековном српском сликарству. Не искључујемо, наравно, уз све ове напомене ни поштовање храста (дрво: старословенски „древо“ : Древљани или Дубљани, староиндијско ,,daru“, старобалканско ,,dru“, староиранско ,,daur“, кимерско ,,derv“, литванско ,,derva“4, као ни празновања четвртка (вјеровање, обичаји, усјеви, временске непогоде). У даљем контексту, кад се иде овим путем, не изоставља се ни „словенско-илирска кореспонденција“ кад је у питању ријеч „бог“ (албански „бог“ - ,,perendi“). Хидроним ПЕРУЋИЦА је, како се види, доста стар. Он задире у предсловенску старину. Он је, очигледно, очувао себе током историје, односно кроз све фазе паганства, богумилства, хришћанства, средњовјековног феудализма па све до данас. Он је свједок многих громова, олуја, удара. Иако хидроним има историјску вриједност, а уз то и остале, он има у себи нешто више. Наиме, назив Перућица има поетску дубину. Чак и кад би неко писао пјесму о овом или оном називу (хидрониму, орониму или топониму), морао би подуго да се позабави његовом суштином, ближим и даљим садржинама и симболима, као и савременим асоцијацијама. Нема пјесме без рада, познавања, без маштовитости да се продре у све димензије живота. Пјесма не смије да буде површна. Она је особита наука. Уосталом, празне пјесме не вреде времену. 4
АР II, 1884-1886, 837-838 -
588
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Овим путем или неким другим, бољим свеобухватнијим, ваља тумачити у раду лингвистичких секција у основној школи неки назив ријеке, врела, блата, увале (Лим: увала), ватра (во: крава) и слично. Ту, дакако, апострофирам називе Лим и Тара, као и друге наше црногорске ријеке које би ваљало заступити и у раду лингвистичких секција у нашој Републици. Дјеца би, уколико се добро припреме, уколико се наставник уздигне изнад свакодневног часа, имала вишеструке користи. На тај начин, сходно разноврсном плану, секције би имале своју вриједност.
-
589
-
Милош Осшојић
ЕДАН ОБЛИК РАДА ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ
есто се дешава да хидроними постану један од облика рада лингвистичких секција у основној школи. То, наравно, долази отуда што су ученици, потпомогнути знањем из историје, географије, биологије, религије или умјетности, односно књижевност или сликарства, спремни да поставе питање како је настао овај или онај назив и по чему је он „споменик памћења“. Наиме, један ученик, примјеран по учењу и владању, природно обдарен и прилично замишљен, тражио је да му се дадне објашњење како је настала ријеч Перућица. Објашњење је услиједило на овај начин. Перућица је ријека испод Комова. Она је, својевремено, улазила у састав села Добра Ријека. Њена речна долина, укључујући и дотичне просторе, била је посјед „старе краљице“. Стара краљица, којој су припадали и „урочни Коњуси“, звала се „магна матер“ или „краљица матер“. То је, наиме, Јелена, жена краља Уроша Првог. Њој је, поред Добре Ријеке, припадало и „село“ и „град“ Плав1. Она је живјела до 1314.године. Значи, Добра Ријека, односно долина Перућице, била је у склопу посједа краљице Јелене. Отуда је настао и запис: „Село Добра Ријека... а у неи Коњуси урочни који су били у старе краљице. . . “ . 2 Ово је само полазна историјско-географска локација. Ријеч Перућицаје, дакако, старијегпоријекла. То доказује њен коријен. Заправо, хидроним Перућицу ваља довести у везу са глаголом „ударити“ или „прати“, а следствено томе и са именицама, односно апелативима, „удар“, „гром“, „киша“ и „олуја“. Чим је у питању овакав лексички фонд, ми се, истраживачким императивом, преносимо у сферу словенске митологије. Мисли нам се окрећу ка богу грома. Тај громовник јесте Перн. Уклапајући се у међусобна преливања
Ч
1 2
Див.Раг.1278-1280: Деч.повеља, 133 М.Милојевић, Деч.хрисовуља, ГСУД 3, 1880, Београд -
590
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Словена и Аријеваца, односно Словена и Индоиранаца, ми настојимо да осмислимо име Перн и да потражимо потврде и везе са поменутим глаголима и апелативима (прати: гром). Милет, познати славист и истраживач упоредних словенскихјезика, тумачећи балто-словенску језичку заједницу, истиче да је код Словена бог грома Перун а код Литванаца Perkunas. Словенској ријечи ,,perun“ одговарају ријечи у литванском језику ,,perkunas“, као и у пољском ,,piorun“. У поменутим језицима ријечи означавају именицу „гром“. У литванском језику, ријеч ,,perkunija“, која је сличног постанка као ,,perkunas“, значи апелатив „олуја“. Ријечи „олуја“ и „гром“ су међусобно сличне и оне, сукцесивно, прелазе једна у другу. Углавном, држимо се ријечи „гром“ да би наша анализа могла да издржи и најстрожију научну критику.3 Постоји још потврда за нашу етимолошку анализу. У пруском језику „перкунис“ значи „гром“. Полазимо од те ријечи и доводимо је у везу са словенским глаголима „ударити“ и „прати“. У словенском језику постоји инфинитив „прати“ (као и презент „перон“) полуглас у инфинитиву је испред „р“, а у презенту је носни вокал „он“ - пр.М.О.). У литванском језику, на примјер, постоји ,,periu“ - ,,perti“, што значи „ударити“ или „прати“. Ријечи су, дакле, постале од коријена „пер“, „пер-к“ и „пер-г“ .45 Брикнер, у свом етимолошком рјечнику, .ријечи Перун и Перкунас доводи, односно упоређује, са 'староиндијском 'ријечју ,,parjanya-h“, што, дакле, опет значи „бог кише и олује“. Ова ријеч, кад се консултује староиндијска ријеч, као и тумачења Милета, има свој коријен ,,par-g‘ . Полак, на примјер, полазећи од објашњења Перун - Perkunas - Рагјапу-а, помишља да је овдје у питању ријеч „бог“. Он наводи албанску ријеч ,,perendi“, која, дакле, значи само апелатив „бог“. У свему овоме Полак види неку илирско-словенску кореспонденцију, па чак и стару арбанашку ријеч.6 Ово мишљење побијао је Александар Брикнер. Он је сматрао да је ово тумачење, као и друга, доста чудно. То неслагање је саопштио у раду Митологија Словена7. Слично опенирање јавило се и код нас8. 3 4 5 6
7 8
M ilet, RES VI, 1926, 171 Trautmann 251 i W alde-Pokorny II, 42-43 A.Brukner, Slovinik etimologicni jezika polskiego, Krakov, 1927, 414 Српски митолошки речник, Нолит, 1970, Бгд, стр.ХХ1); Полак В. Словански набоженстви (Еиснер, Взник а початки Словану), Праг, 1956 А.Брикнер, Митологија Словена, Бологна, 1923, страна 8 В.Чајкановић, Мит и религија у Срба, СКЗ, Бгд, 1973, стр.155,453,502,503
-
591
-
Милош Осшојић
Уз ово тумачење, ваља нагласити и култ храста. Он спада у ред сјеновитих светих дрва. У пољском језику, на примјер он се означава ријечју ,,perkvo“, а у латинском ,,quercus“9. У индоевропској религији храст је дрво бога громовника. Иначе, у миту код Срба, а следствено томе и у долини Добре Ријеке, гдје се налази Перућица, храст је „свето дрво“. Под њим се обављају скупови, суђења, сусрети. Највише их има на некадашњим оборима цркава и манастира који су разрушени у Васојевићима током XV вијека. Храст се, такође, тражи за бадњаке и записе. Углавном, ово „свето дрво“ остало је још из паганства и прилично се уважава. Посматрано са Кома, Перућица чини увод у Злу Ријеку: она је, према свему судећи, улаз у доњи свијет тај „доњи свијет“ је одређен географски: Зла Ријека, гдје егзистира „црни бог“ насупрот „бијелом богу“, односно Световиду, Дајбогу, Перуну и слично. 10 Сви ови научни подаци су потребни за објашњавање једног хидронима, у овом случају назива Перућица. Према свему изложеном, садашњи хидроним Перућица настао је од словенског глагола „прати“. Коријен „пер“ је, лексичким слагањем, односно промјеном вокала „пра“, историјски прибавио „у“ испред инфинитивног наставка „ти“ (Пер-Перу-Перут+јица - Перућица). Хидроним Перућица има михолошко-језичко-историјску везу, односно континуитет, са именом Перун, који је врховни громовник Словена. На часовима лингвистичке секције не ваља испустити ни други материјал који постоји у сфери нашег сазнања. Треба рећи да је и Прокопије, у шестом вијеку, запазио да Јужни Словени уважавају бога грома. Име Перун, поред остатака у антропонимији, у сфери имена и презимена, запажа се у топономастици. Тако, на примјер, име громовника је присутно у Истри (брдо), у Далмацији (брдо), између Сутјеске и Вареша (вис), испод Озрена (врело), на Рами (мјесто) и Македонији (брдо). У Васојевићима, на огранку Кома, постоји брдо Илијина глава. Тамо се Васојевићи, како је записано, пењу „на дан св.Илије, пеку јагњад, пуцају и веселе се,... приређује се народни сабор...“ Познато је, у истраживањима, да је „св.Илија, по свом спољашњем изгледу, карактеру и функцијама, старинског бога громовника...“ Илијина глава, топоним изнад Перућице, уклапа се историјски у име Перун. У многобожачкој прошлости наши преци посјећивали су врхове брда и планина и на њима подизали светилишта сунцу и соларним божанствима. Та светилишта су замијењена најстаријим храмовима, који су били посвећени хришћанским свеци9 10
Стјепан Ившић, Слов.поред.граматика, Згб, 1970, стр.13 А.Афанасјев, Поетическаја возренија Славјан, Москва, 1865, стр.1, 92
-
592
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
ма (Спасу, Виду, Ђурђу, Илији, Ивану). Сасвим је логично да је Илијина глава, настала по св.Илији, Перуновом наследнику, одраз прелаза из паганства у хришћанство, као и да је тај топоним, у оно вријеме, могао бити само Перунова глава, под којом је, како видимо, текла ријека ПЕРУЋИЦА. Илија, громовник или бог грома, само је мушки корелат Перуна. Женски корелат громовника је Огњена Марија. Ту појаву, сем фреске „Гавран храни св.Илију“ запажамо и у Караџићевој пјесми „Свеци благо дијеле“. Уједно, кад говоримо о овом хидрониму, водећи рачуна о додирним научним дисциплинама, не може се изоставити ни биологија, јер имена „богиша“ и „перуника“ воде поријекло од старог божанства или бога Перуна . 11 Хидроним Перућица је, како се да запазити, доста стар. Он води поријекло од имена бога Перун, односно од глагола „прати“, „ударити“, „гром“ и „олуја“. Он задире у предбалканску, прибалканску и балканску старину. Назив је, дакако, очувао себе током историје и свједок је многих збивања, укључујући ту паганство, хришћанство, богумилство, средњовјековни феудализам као и касније догађаје до данас. Хидроним има и поетску дубину. Пјесници, стварајући дјело, везујући га за овај или онај назив, за Злоречицу, Лим или Перућицу, или за сличне садржине, морали би да се позабаве даљим и ближим симболима као и свевременим асоцијацијама. Нема пјесме без рада, познавања суштине, без маштовитости. Ваља продирати у све димензије живота, јер пјесма не смије да буде површна, како то чине „брзометни“ пјесници. Уосталом, празне пјесме не вреде времену. Перућица, у овом смислу, очекује пјесму од вриједности, јер она има у себи и око себе довољно доказа да је незабиљежена пјесма. Овај хидроним, који се представља читаоцима, производ је рада лингвистичке секције. Ваља све учинити да наше школе у Црној Гори упознају називе ријека, врела, блата, увала, као и све оне лексичке творевине које нам је оставила историја. Нећемо бити у заблуди ако се повише замислимо над овим отврдлим именима и из њих изнесемо дану њихово нијемо свједочење. Историја ће нам кудикамо бити јаснија ако сазнамо све о својој помјесној номенклатури. Овај вид рада само је покушај да се у нашој школи покоји ученик загледа у прошлост и да из ње узима потврде за умјетност и науку.
11
Српски митолошки рјечник, Нолит, 1970, стр.81,99,232,261 -
593
-
Милош Осшојић
ЕДАН ТОПОНИМ ИЗ ДОЛИНЕ ЛИМА
и
оштовани другови и другарице, Нећу да вам говорим о долини Лима нити о Комовима који се попут кнежева или планинских краљева дижу у Црној Гори на граници камена и зеленила; нећу, заиста, да приповиједам о паганским именима мјеста, потока и ријека у овом „горовитом гнијезду“; нећу чак ни да напомињем индентичности, у антропонимији, хидрономији и топономастици са помјесном номенклатуром у прибалканској и предбалканској отаџбини. Има, дакле, на Лиму, у Васојевићима, очуваних успомена на све периоде људске историје. Топоними, попут ћилима или својеврсног мозаика, као отврдли споменици памћења, одводе нашу мисао у далека и давна времена и њима можемо бити захвални што су успјели, дуго и упорно, одолијевајући културама, да се изворно одрже. Ријетко је ко о њима проговорио. Људи су, на неки начин, заносили мозак од њихових имена. А они, вјерни својим извориштима, вјечито сами, израстајући понекад у мит, остављали су од таме до таме „приче одалице“, у којима је, наравно, сваки мит истина. Али, овдје није ред да исповиједамо „жалопојке“ што се досад нијесмо дотакли тог ријетког арсенала претходне културе. Остаје то као чињеница. Зато ћемо данас говорити о једном топониму из долине Лима. То је БЕРАНЕ. Беране се налази на лијевој страни Лима, нешто сјеверније од Плава и Андријевице. У непосредној близини Берана јесте Црни Врх. Постоје, у једној просторној оази, три топонима: Беран Крш, Беран Село и Беране. Ту је, дакако, и манастир Ђурђеви ступови (стубови). Изворишну котлину Лима, поред Сућевске, затвара клисура Тивран. Тако би Беране заузимало једну од сјеверних тачака средњег тока Лима .12 Овај средњи ток, гдје се налазе Васојевићи, по1 2
Реферат на Првој ономастичкој конференцији Југославије, Тиват 1976.године Др.РЈ Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935
-
594
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
миње и Константин Јиречек. 3 Уједно напомињемо да се у непосредној близини ових назива, на десној страни ријеке, налазе топоними Бероташ и Лопатице. Познати истраживачи овог краја различито записују Бероташ (Бероташ: Бороташ). Има тумачења да Беране долази од ријечи „бир-ане“ што би значило ,једна кућа“ .4 Наравно, по овом мишљењу Беране би као назив било турског поријекла. Међутим, ово мишљење није било, још у зачетку, прихватљиво. Дата је друга констатација: Беране је постојало од раније прије него се овдје икад чула турска ријеч. У том погледу констатација је била на мјесту. Међутим, истицање претпоставке да је оно, могуће, настало по неком роду, презимену или становништву, 5 доста би било спорно. Тврђење не би могло да одржи најстрожију научну критику. Непосредно за овим тумачењима јавиле су се, у неку руку, исправке ранијих лутања. Основу за ново мишљење чини ријеч „баран“. Њој су, дакако, додаване именице „баран*ина“ (пастир: овчетина: ован) . 6 Кад би, заиста, овај апелатив био основа за назив Беране, онда би био исправан запис „Бераташ“, пошто у албанском језику ,,bera“ је „овца“, а „таш“ би значило мјесни прилог („ту“: ,,овдје“). У том случају Беране би било, у бити, „Овчје Поље“ (Беранско Поље: Овчје Поље: Бравље Поље). Наиме, сем овог, Беран Село и Беран Крш би били Овча вас, Овче село, Овчар или Овчарево, Овчи или Овчји крш, па чак и Овчарац. Наметала би се, у континуитету и чињеница сродности топонима: Барановићи (Бјелорусија), Барања (Југославија: Мађарска), Берание у Мачви и Беране на Лиму. Овим топонимима ваља додати и племенско име Берише у Метохији, које се својака са Кучима. То мишљење би, дакако, било потврђено и самим именом Шекулар (алб-šekul - кабао: Каблар: даш (ован) - Даши - Дашићи у Шекулару), које је пастирског поријекла (Даш+ул+ар = илирско-романско-словенска оаза). Свакако да не би изостало, поред Каблар, и име Качар. Имену „даш„ сродне су ријечи и „деле“ и „делет“. Отуда и презимена Делевићи и Делетићи. Углавном, ослањајући се на скитско-сарматску мјешавину, на њихов продор на Балкан, на формирану илирско-романску симбиозу, Беране би, по овом тумачењу, биле искључиво сточарска средина, која се, током историје, прилагођавала новим процесима. Тако, по тој логици, Беране би задирале у вријеме прије 641.године. 3 4 5 6
К.Јиречек: Историја Срба, Научна кн.ига, Бгд, 1952 Тумачење које опонира Др.Р.Вешовић, Племе Васојевићи, 1935, Сарајево; Др.Р.Вешовић: Племе Васојевићи, Сарајево, 1935; Др М.Ј1утовац: Иванградска котлина, Бгд, 1960(?).
-595
-
Милош Осшојић
Међутим, Беране није могло постати на досад описани начин. У вези истог постоје неколико неоспорних чињеница: 1. Словени су у доба Ираклија населили Балкан па према томе и изворипшу долину Лима. Они су, у религиозно-филозофском смислу, били пагани. Врхове планина означавали су са опонимима добро: зло, црно: бијело. Углавном, владало је дуалистичко или заротрустичко опонашање. 2. Лијеви ток ријеке Лима има паганске називе: Биоград (Цецуне), Дјевојачки Крш (Цецуне), Добра Ријека, Бјеласица, као и Црна Капа, Црни Врх. На лијевој страни Лима, у подножју Комова, такође постоји ријека Црња. Сви ови елементи говоре да је бијело и црно представљало јединство како у човјеку тако и у топонимији. 3. Десни ток ријеке, обично, има називе који су опоними бијелом. Међутим, то није доследно свуда. Јавља се извјесна мјешавина. То, опет, значи да није било издиференцирано „бијело“ и „црно“. Отуда, на десној страни од Добре Ријеке, Зелетин (зеле-зле-зло, тин-утврда, преграда, плот), Злоречица, Зла Ријека, Мургаш (мур-мор-црн: смрт), Црнча. Истина, лијевом страном Лима запажају се топоними Бијело Поље (Бијело Поље се јавља и у Украјини - пр.М.О.), као и Бијела Гора, а у Будимљи се јавља Бијели бријег на десној страни тока ријеке. Додајмо да се на Кому, гдје има и топоним Бован, а то значи с лијеве стране Лима, налази и назив Бијела вода. Напомињемо да се с лијеве стране Ибра налази топоним Бијела Црква (Бијела Црква у Украјини, Бијела Црква на румунско-југословенској граници, Бијела Црква код Шапца, Бијела Црква код Пожеге, Бијела Црква (Самбор) код Рашке, Бијела Црква на извору Ибра - пр.М.О.). 3. Паганска светилишта су била на врхунцима брда или брегова. Беран Крш је, по изгледу, јако истурено земљиште. На врху је равно. Он, сам по себи, дјелује као храм. Углавном, прво је постао назив за Беран Крш па тек онда за Беран Село и Беране. 4. На лијевој страни ријеке, гдје су постојала паганска светилишта, па чак и гомиле или главице, у историјском континуитету, подизане су цркве Св.Ђорђа. На лијевој страни, као што се зна, налазе се и Ђурђеви ступови. Неоспорна је чињеница да су те цркве или манастири подизане на светилиштима пагана. 5. У долини Лима, опет на лијевој страни, налазе се два веома интересантна топонима: један у Бијелом Пољу - он се зове Сутиван, други је нешто јужније: он је у околини Берана - зове се Тивран. Код Хрвата, рецимо, има црква Свети Иван Бирањ. Очигледно је да је Сутиван дошло од св.Иван (Сант Иван-Сутиван- Свети Иван). Ти-
596
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
вран је настао на следећи начин: Свети Иван Бирањ - контракцијом је, како је подвучено, настао топоним Тиврањ или Тивран. На тим мјестима касније су се јављале хришћанске цркве. отуда у Тиврану црква Шудикова. 6 . Лијева страна Лима такође богата топонимима који су остатак старих требишта или капишта. На лијевој страни је, дакле, Трепча код Плава и Трепча (село са некадашњом црквом и црквинама) између Андријевице и Берана. Назив је допаш од тр ба, што значи жртва. 7. Именице типа бирник, берник, бирањ, беран, бер, бир упућују нас на двије околности: а) Постојао је стари обичај који се звао „лапот“. Бирник, берник, бирањ, беран, бер (Бер+Оташ = Бероташ) скупљали су народ на збор, скуп, збир, скупштину. Тамо се обављао обичај убијања стараца: ватраљем, лопатом, сјекиром. Обичај је запажен код Лужичких Срба, Хрвата и у Црној Гори до 18.вијека. Узмимо на разматрање ријечи: клап-клоп, који значе удар, односно ономатопеју, запазићемо да су у вези са лоп-луп. Самогласник „о“ је дужењем дало „а“ у „лоп“ - „лапот“ (пореди: клоп: клап - клопоћани/ клоп+от+јани), Лопаћани (лопот-лапот) - Лопаћани. У народној фразеологији има доста остатака од овог обичаја: удри га ватраљем по глави, лопата ти звони над главом (смрт), удри га сјекиром по цику итд. Ватраљ, рецимо, на алб.језику значи лопате, а то је све у вези са ватром и култом предака, који представља оца (Агнис-бог грома, ватре, муње). У многим индоевропским језицима за све ове чињенице наћи ћемо језичке потврде (албански језик, немачки, енглески итд. пр.М.О.). б) Бирник, берник, берањ, беран, бер и бир, поред поменутог обичаја, скупљао је народ на збор, збир, скупштину. На скупштини се бирао народни краљ. Он је, углавном, бирник или берник, односно беран или бирањ. Тамо гдје се скупљао народ да обави бирање народног краља (базилеј: василевс), јавили су се топоними Бераније и Беране. Наравно, бирање је вршено на кршу (Беран Крш), затим у селу (Беран Село), а онда у пољу (Беране). ц) Обичај бирања трајао је доста дуго. Он је, на скуповима, истицао жупане, као поглаваре цркве. Отуда у Доцу, у близини свих ових топонима, Мали и Велики Жупан (Васојевићи за жупана кажу цупан - пр.М.О.). Топоними, које наводимо, упућују нас на бирање Малог жупана, који је жупан или сувладар, и на Великог жупана који је народни краљ. Тај народни краљ је, сигурно, постојао и у X вијеку било као жупан било као кнез. Постоји, из овог времена, жупан Ра-597-
Милош Осшојић
дослав, који одговара антропониму из каснијег времена Раодостхлаос (Рао-Рајо-Радослав итд.). д) Ваља напоменути да је народни краљ (базилеј: василевс) на скуповима истицао своје ,ја “. То његово „ја“ има одношајни замјенички карактер (,ја“ („овдје“, лице које говори). Замјеница, дакле, у мак.јесте јас, у слов.јаз, у бугарском аз, у литванском аш или ас. Како је у питању народни краљ, односно краљевско ас или аш, то сви његови поданици, прихватајући његово ,ја “, додавањем наставака, постају краљевски или господарски. У руском језику судар је -с, односно „ас“. Тако Ашани нијесу антропоним турског поријекла него напротив словенског поријекла. Иначе, у каснијим временима, као и раније, у доба цветања грчког генса, радо се прихватало гентилно име господара или нешто што упућује на господарско. Прво лице (ја) у немањићкој епоси биће замијењено са „василевства ми“ или слично. Тако, на примјер, народни краљ, односно базилеј или василевс, који је беран (бирник или берник) утицао је да се створи велики број топонима, који су, сигурно, везани за рани период феудализма. У овом свијетлу сагледавамо настанак топонима БЕРАНЕ.
-
598
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
редисловие
Б
асоевичи - единственнал зтнографическаа областв. Занимает пространство, по старому обвшному праву, от Ножицв1 до Беласицн и от Беласицв1 до церкви Брезовицвц чве право дослгаетси до Беса на верху Проклетии. Милош Остоич - позт, рассказчик, романист, в течение деслтилетии создавал произведение “Васоевичи в свете ономасти55 ки . Васоевичи, великое сербское племл, принадлежит трем слилнилм: Лиму, Таре и Мораче. В лесиствк рамках Комов и зеленого Лима поселилисв “настолшие” и “первоначалвнвш” Сербвг - основнои Зтноним Славлн' . Похожуш констатацик) подчеркивашт К. Ииречек, Лубор Нидерле и другие. Милош Остоич, опиралсв на синхроническо-диахроническии анализ, в котором много воображении и таланта, охватил множество топонимов и антропонимов из трех периодов. Перввш период принадлежит “старои вере” (паганизму). Второи период относитсл к лвлениш развитого феодализма или “периоду Неманичеи”. Третии период - в свлзи с первои и второи Деспотовинои и началвнв1ми злементами турецкого кастового феодализма. Старвк Сербв1, отправллнсв к Балкану из предбалканскои или закарпатскои “родинв1” принесли с собои на верхние теченил Лима и Комов (Ком - ороним пелажского происхожденил - пр. автора) свои лзв1к, веру, обвшаи и все “назначенил”, которвш могли 6 bi 6 b it b замеченв1 в Западнои Украине, где Лубор Нидерле обвлснлет, сушествовали Дулеби, Волимвнне (Хочимин), Бужане и Вжлане, 1
(см. Трубачов - пр. автора)
-
599
-
Милош Осшојић
Кривичи, Киевлине (Кулвв1), Словингдо, Драговичи, Мазови (Мазурил), Радимичи, Смолвине и Северлне. Главнвш бог на Лиме, то естБ в Васоевичах - Свитовид Перун. Он - бог грома, грозБ1, дожди. КоренБ Перужа - “пер”, что в старославлнском азБше обозначает “стиратБ, “ 6 и т б ” . Позтому из-под Комов гидроним Перучица. Когда Даибог, верховнвш националвнБШ бог Сербов в зтапе “интерпретатио христана” пал со своего пантенона, вместо его, исклшчителвно компромиссом, пришел пророк Илил, бог грома и грозвг Позтому, на бБ1вшем кумире (дуб храст) возникает Илиина Голова, что указвшает на факт что и д о л б 1 Зпен, столб, соха, перекладина, столб, аз (Бог - Аз - Аас - русское: л сударБ - пр. автора) имели как “бован” (“баван”) злементБ1 человеческого тела с золотом, серебром и оружием: саблеи или мечом (меч признак верховного божества - пр. автора). Перуну, то еств Даибогу или Свнтовиду, подносиласв “жертва”. Жертва значит “нужно”. Ее осугцествил “жрец” (народнвш старшина - паганскии свигценник). Позтому в области Лима топон и м б 1 Трепча (Васоевичи - среднее Полимле), Трепча (Плав - Стеван Дечанскии праздновал св. А. Михаила и свнтуга Мрату, позтому из-за пермутации: ра-ар-Мартиновиче - пр. автора), Требачка Риека (Левал Риека). Болвшое количество топонимов из Украинвг в и д н б ! И на Лиме. На Украине, например, Турна (Турлнск), а на Лиме Турлк (Загорне = Трансмонтана = “за горами” = с другои сторонБг), Турин (краи Е л о в и ц б г и БеласицБ1), Турлк ( K o m o b ^ i ), ТиверцБ1 (племд) в России, а в Васоевичах утес “Тивран” (Тив = колосс: Донерстаг-пр. автора). ТурБдчкад Риека (Леван Река - гидроним, где поили стадо “туров”: коз, козлов, бравов (русское: “боров” = “скот” = сточица (ороним). При ивлении христианства, то еств Петра Гоинковича, верхние слои принимагат новуга веру, бросагат старуга веру и христианство спиритуалвно идет в глубину. Имена типа Властимир, по постулатам греческого и латинского генса, получали имена “Василевса” (“Василевос”, “Базилеос”). Так произошло христианское имн Василие. Образование формвг сушествителвного Васоевичи текло по зтому процессу: Василие - Васо (гипогористик) - Васо + о л б - Васои: л б > и + ич - Васоевичи. Похожие лвленил можно документироватв во многих примерах: Врула - Вруи, то еств Вруа - Врулн (л б > и), то естБ и> л б ). З т о т лингвистическии процесс веролтно продолжалсн до конца XIII века (1282). В том периоде упоминаетсн Михаил Васолвевич.
-
600
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
В период владении Василии II, может 6 b it b , ч т о со своего пантенона пал Перун. Лвление текло параллелвно. В Киеве свален “дуб” (бован = баван) Перуну. Тогда, вероатно, и Перуна заменил пророк Илии, у которого те же самме определенил, как и у Перуна. Конечно, смена “старои B e p ti” и ее смена “новои верои”, текла трудно. Лиласв кровв. Позтому в Морачанском Монаствцре “Ворон питает Свитого Илик>”. Если начнем с русского слова Крачун, заметим что у некоторвгх славлнских народов имл сугцествителвное свлзано с крт'. Из зтого корнн Токарев в б ш о д и т русское “черт” (С. А. Токарев: Религ. вер. восточнославлнских народов, Москва 1957 (1964); Сербскии мифологическии словарв, Бгд 1970, Павшии Бог, Даибог, в сјзазе отрицанил - “даба” (“черт”). У Словенцев крт значит “ о г о н б ’ . В корне крт буква - р лвллетсл слогом, позтому и из крт' - крат' (р > ра) понвллетсл Краст (ст - шт) = что дает краштица (= крашчица) . 2 Рождество в славлнскои древности - крачун. Он, кроме Рождества, значит и Сочелвник. В Галиции крачун зто рождественскии хлеб. Сходно тому замечено и у Румвшов (крачун). У карпатских украинцев керечун (см. крешчица, крештица). В русском лзБже корочун значит “смертв”, а в сибирскои речи Карачун зто “злои товариш” (черт). Как Карачун празднован во времн зимнего возврашенил цолнца, кулвт солнца 6 б ш ВБфазителБНБШ во времл зимнего солстициума. Тот зимнии свлтои - Рождество. У Поллков, например, жертвои на Рождество бвша овца, так назвшаемаи “катанка”. В Рождестве, которвга возник крачун, сугцествует с давних времен антропоним Катанич ( К н н з б Милутин Катанич и Мирчета Кривои Катанич, которвш бвши представителлми области Васоевичеи, а признавали по старому закону из периода расцвета жуп, законное установление: “богу - боговина, царк> - царство”. Зтот взгллд обхватвшает первукз частв книги “Васоевичи в свете ономастики”. Вторал частв книги - б свнзи с периодом Неманичеи. Зто показвшашт топонимБ1 (Будимлл: “буда = изба = дом из земли = землннка = бусара = кривача (см. Владимир Далв - пр. автора), Неманине (среднии Лим), Неманичадорога (Божиче), Првошевина - дурнал частв Првослава Наманича, свша Првоцлалич, Душаново домигце (“царское домигце” - Конвкзхе, КралБе - зто место отдБ1ха королн Стевана Првовенчаного (королв, как звание, происходит из имени Карло Великии, а к кнлзхо Коцелш из Панонии, осталсл окончателвно - совершеннБШ глагол “накоцељити се”. 2
X. Михал: Накрес слованскехо Бајеслови, Праха, 1991; П . Ж. Петрович: СМ Р, Бгд, 1970, стр. 270 см. Крестное има, СМ Р, 1970, стр. 175.
-601
-
Милош Осшојић
Одна топоним Толен направлиет к свшу Мирослава Неманича (Леван Река), а Бачин До (Маште) приходит до “Бача” или “Бат”, что направлнет к “болрин” или “Богатвфв (примечание: “боготир” древнее болгарское слово - прим. автора). Не исклгочаетсл, что в долину Лима, во времи первого или второго аварского каканата Аварвг (Обри -Обров) приходили как и Протоболгарвг Аварское слово “жупан” (примечание: в беседе с л б н и н о вместо жупан, слово “шоан”, “жапан”, “джупан”). Позтому вблизи ДжурджевБ1х столпов Маленвкии и Великии жупан (“Джупан”). На Лиме, возле Обра (Ибра - Ибера) присутствовали и Сараматвг Они - “Сармети” в Полвше. В долине Лима находитсн и гидроним Шереметскии ручеи. Недалеко от зтого гидронима - Мурина, а в азиискои Скитии упоминаетсл у многих исследователеи племд Мурини. Топоним Плав произошел из индоевропеиского “клоу” или “клеу”, что значит “плаватв” или “пливати”. Во вслком случае “клоу” или “клеу” в свлзи со слилнинми. Слилние рек в Полвше, которое образует Вислу, назБшаетси Дукли. Очеводно, в корне гидрологическои области - не “клоу” или “клеу”. Аналогично зтому примеру, в слилнии Зетв1 и Морачи - Дуклн, а немного гожнее Плавница (плаватв - плавница). Дуклл, смотрн на зти примечании, бвша 6 б1 Сливница или Плавница. Далвнеишие исследованил могут датв лучшие зтимологические ооЂнснешш. В период Неманичеи, в конце 13 и 14 веков, в антропологическом смвголе, возникагот дли лгодеи господствугогцего слол и ими, имн отца или краи (села) и фамилил. С 1285-1349 (далее: 1389) фамилии Дабетич. Зта, исторически сказано, первал фамилии Васоевичеи. Фамилии происходит из Даибог - Дабижив - Дабо (+ет) - Дабетич. Конгоси у Комов (Добран Река) дала несколвко соколиров. Один Лилиин (Љиљан = горнвш цветок = крин = смљ). Он с 1285 - 1315 "соколир”. С 1315-1349 год. “соколлр” - С м и л б Дабетич, а его брат Дабижив, с б ш Лиллна - “зноника”. Зтои древнеи фамилии в треуголвнике Конгохе (Добраи Река) - Трепча (Плав) - Грнчар (Гусине) принадлежит фамилии Лалич, у которвгх о п и т б два “соколлра”, Радослав Дебролалич и Радослав ЛгобвлаликБ.3 3
(см. историческуго документацик): (Мон. Серп 61 (Дечанскаи Хрисовули 20-21), Вестник кн. 15, 297 (Хрисовули Стевана Душана) Вестник, кн. 15, 299; см. Милое Милоевич: Дечанскан Хрисовули, ГСУД, 1880, 3, стр. 43-45; см. Дж. Даничич: СловарБ, под “С” (С милб Дабетич, которБ1и 6 бш соколирем, когда “Добраи река” и в неи причиннБ1е Конгоси (которБ1е) 6 бши у старои Королевни (Нон. Серб 96,1330): см. Павел Ивич и Милица Гркович: Дечанскан Хрисовули (ДХ II, 113, фамилии Лалич - пр. автора), 13 б. 236, 237, 238, 240, 241, 242-243, 13 б. 296, Н овбш Сад и 976 (Институт лингвистики).
-
602
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
В свлзи с зтими фактами, совсем понитно, что “матка” Васоевичеи - Добраа Река, Трепча (Плав) - Грнчар (Гусине). Так как фамилиа Дебетич, а также и фамилиа Лалич, в течение 13. и 14. Веков (1285-1349) - Васоевичи, то Васоевичеи нужно считатв племенем с конца 13-14. вв (1349 г.). Позтому, Левал Река не может 6 бггб “маткои” Васоевичеи. Она - Лгнечарица (горное пастбшце Пиперов). Кроме лгнлт, горное пастбшце “боровов” (русское “боров” - “брав”). В Скадарском регистре, Лсваа Река принадлежит Пиперам. У нее статус скребника (Тимара). В неи 48 домов. Но, в некоторвгх поселках (деревндх) Доброи Реки - Злои Реки - 270 домов (Конгоси, Цецуни, Джуличе, Првошевина,4 Анджелате, Поди, Божиче, Сеоце, Глуди, Крале - Параносе - Ница), Слатина, Трешнево5. Когда сравнивакхгса 48 домов с 270 -мл домами - полвлнетсл болБшал несоразмерностБ между Доброи Рекои и Левои Рекои. Хотл Левал Река “Васоевичи”, все-таки нелвзл сказатБ, что она “матка” племени. Она т о л б к о “убежиоде” (“збежиште”). В Дривошковом соглашении, после установлениа сербско-венецианских границ и соглашенин в Вучитрне об установлении границ Сербов и Венецанцев (1423-1426) записано следугогцее: “К северу оттуда бвша Подгорица, центр Деспотов воеводБЦ под чБеи властБГО 6 б ш и областБ города Медуна и племена - Пипери и Васоевичи. Племл Васоевичи упоминаетсл конечно к северу от Дривоста, важнеишего места в Скадарскои окрестности. Дривошкал граница обеспечиваласв крепостлми: рвами, пограничнвши камнлми, “могилами”, деревБлми с врезами в коре. С тои границвг в Подгорице, под Алтоманом - наместником Подгорицвг - племена: Васоевичи и Пипери. Год 1444- б ш , когда, л к о 6 бц в архиве Дубровника, упоминаготсл встречагои^ие караванов - спорнвга. Племн упоминаетсл в 1426-ом году, а формирование племени и фамилии по отцу, деревне, краго, кроме личного имени течет оченв медленно. Зто доказнгвает фамилил Дабетич (1285-1349) как и фамилиз Лалич в треуголвникеДобрал Река - Трепча (Плав) - Грнчар (Гусинр). Все дашше проверитв и исследователеи6. 4 5 6
(Прији. Боновичи не записанБ1 в регистре - прим. автора) (ц. Пулаху: Скадарскии дефтер 1485, Тирана, 1974, стр. 112-119) (в состав зетих деревенк и сабрдже - прим. автора, 19 домов, стр. 113). (К. Диречек: Историн сербов, 2, Бгд. 1952, страница 322, смотри евде Аста Архиви Венети II, 01-212, 241-257, 260-269, Лшбич, 13, 248-253, 2, 7-17, смотри инструкции длв венецианского депутата: Аста II, 223-238).
-
603
-
Милош Осшојић
В 1614-ом году в произведениих Мариина Болнцв1, относлгциесн к Левои Реке, у Злои Реки- Цецуне - 47 домов, 100 солдат, Божиче 80 домов, 200 солдат, Джуличе - 33 дома, 67 солдат, Слатина - 37 домов, 78 солдат, Трешнево - 29 домов, 57 солдат. Централвное место верхнеи и среднеи области Лима - Трепча. В неи 72дома, 189солдат. Т о л б к о в деревне Сеоце7 -40домов, 190солдат8. Очевидно, где болвше домов исолдат, там и центр области, где собранил (Краштица) итп. В Левои Реке —48 домов, а в деревне Цецуне - 47 домов, 100 солдат. Значит, Левал Река, в свлзи с зтими назначенилми, равновеснал всеи Левои Реке. Так как здесв 6б ш и неnpepniB H B ie столкновенил, в о и и б ц партизанские бои, мести, болезни: холера, голод итп., 90-92 дома не могли заниматн пространство от Н о ж и ц б 1 до Брезоевицв1 с Бесом на верху Прокллтии. “Васоевичи в свете ономастики” - редкое ономастическое произведение. Оно обхватвшает областБ Верхнего и Среднего Лима: гидронимБЦ оронимБц г о п о н и м б 1, теофронол наследил, ОИКОНИМБ1 итп. Зтимологическии анализ области Васоевичеи в полном смБ1сле показвгеает многие слоиности. Зти слоиности, полвзулсв сатемским и кетунским нзБтками, Остоич вообразителнно и научно обЋлснил. Позтому, зто произведение академического ранга, честное произведение. Др. Зоран Джорджевич, ординарнми профессор философского факулБтета в Нише.
7 8
(старшина - Оташ Николин - прим. автора) (Примечание: в зтом списке нет деревенћ Конгоси, Крале, как и других поселков - прим. автора).
-
604
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
П
_
роизведение научнои ценности.
ГШ Ш
и л ош О с т о и ч , п о з т, рассказчи к, пи сателв д р ам , р о м а н о в , ^ ■ 1 очерков, л и тературнои кри ти ки и репортаж а, ценнвш ™ ^ -ж у р н а л и с т , н е с к о л в к о д есл тел ети и н а з а д , с з а п и с и д о з а п и с и , н а ч а л заним атБсл о д н о и т р у д н о и м а те р и е и - о н о м а с т и к о и , длн ч е г о 6 бш и н у ж н Б 1 в р е м л , з н а н и е и н а у ч н о е в д о х н о в е н и е . Е г о тв о р ч е с к а л з н е р ги л , б у и н а л , м н о го с т о р о н н л л , о п и р а е тс л н а и с т о р и и с х о д н б 1х Л З Б 1 К О В , н а д н а х р о н и и и с и н х р о н и и , В Б 1 б р а л а и н с т р у к ц и и м и р о в Б 1х о н о м а с ти ч е с к и х и м ен длл п р ои зв ед ен и л “ В а с о е в и ч и в свете о н о м а с т и к и ” . З т у м а т е р и ш д о с и х п о р н и к т о , к р о м е н е к о т о р в к и с к л м ч е н и и , н е о6 ђлснил ц е р в е з н о , б ез с е р о с т и и л м б и телвства. М и л о ш О с т о и ч , н а уч н о увереннвш и р асп о л ож е н н Б Ш , стар а л с н ч т о 6 б 1 к а ж д а л е г о м б м л б м о г л а в с е г д а н а с а м о м b b ic o k o m у р о в н е в Б вд ер ж атв с т р о г у м н а у ч н у м к р и т и к у .
Длл менн 6 б ш о особои честим то, что без передБиики “нБфнул” в зто ономастическое прозведение. Оно, кроме обЂИснении, толковании, деиствителвно поучителБно. Оно обогатило менл знанием, научнБши целБ1ми, давниш проншБШ, многостороннеи балканскои цивилизациеи. Во многих гидронимах, оронимах, топонимах, ктетиках, оконимах, теофроним назначенилх, можно, благодарл автору, осознатв душу Балкана. РечБ идет о многочисленнБ1х слоиностнх. Зто злементБ1 византиискои кулвтурвц варваров (пелагров, азииско-европеиских скитов, сараматов, сербов). Интересно сказатв до какои степени автор проникает в научпБхе в б 1в о д б 1 1Пафарика, ЦиприлнБг Робера, Суровецкого, Милоша Милоевича, Порфирогенита, Кристшша Зтгена, Г. X. Краисиха, Киевского, Моисин Хоренского, Валтера Виста, Апендинил, Галкондила Лувнича, Среиновича идругих. Без сомненил, Васоевичи - древнее сербское племл по правилам греческо-латинских владелвцев получамт фами-
-605
-
Милош Осшојић
лик> из греческого слова “Басилеус”, обозначагошее сударн или же королл. Милош Остоић понлл областв Васоевичеи как оним. Областв, как написано в книге, принадлежит трем тсченилм. Самое силвное течение, словно централБнаи вена, настолгцих и первоначалБНБгх сербов, которме основнои етноним славнн - “течение Лима". В зтом слилнии сохраниласв “старл вера”, то еств миф и религил у сербов. Остоич в смБ1сле аналогнБ1Х доказателБств, лексики и осталБнвгх злементов: идолов, боженств, столкновении паганов и христиан, заметил и обработал многовековБ1е цивилизации параллелБгњш изучением заклгочил, что Лим около Лесистнгх Комов настонгцее лдро. Зтот позт с Лима, лучше сказатв “Вождимир с Лима” заметил в тономастике Аваров, Протоболгаров, период Нсманичси, первуго и вторувд Деспотовину. Все зпохи опираготсл топонимами: оронимами, гидронимами, топонимами и ктетиками. Все его анализи убедителвнБК, научно и параллелБно разЂисненБГ Позтому, во многих целБгх зтого произведенил много опор на ие лзнк, санскрит, армлнскии, русскии, белорусскии, украинскии, чешскии, п о л б с к и и , лужичко-сербскии, греческии, латинскии, немецкии (хохдоич итд.). Остоич, конечно, не исклгочил ни венгерскии, румвшскии, влашскии, албанскии л з б ш и . Б о л б ш и н с т в о обвлснении опираетсл на Ами, Буза, Хекарда. ЛзБ1ковв1е “загадки” он решал с п о м о гц бго m h o гих словареи: Дж. Даничича, Миклошича, Владимира Дали, Белича, Злезовича, Петра Скока, Ииречека и Лубора Нидерлеа, в том числе Ившича и Радослава Бошковича. СервезнБШ исследователБ, каким считаетсн Остоич, всегда создает сервезное научное произведение. “Васоевичи в свете ономастики” - пример, как нужно, кроме лингвистики и истории уметв с соответствугогцими обБлсненилми в з л т б кое-что и из зтнологии и зтнографии. Остоичу ни одна научнан дисциплина, даже ни символика, не чужал. Он все приводит в “его” симбиозу, которал т о л б к о исправнал в процессе научного изученил и заклгоченил. Наука об ономастике в Черногории получила достоиное произведение, которое способом обработки, разнвши подходами может поучителБно в л и л т б на всех, кто желает заниматвсл ономастикои. Остоичу удалосј обнаружитн многие “петрифицированнБ1е памлтники” области Васоевичеи и, позтому, его, со стронвг науки, как “арсеналу знанин”, m h i д о л ж н б г д о с т о и н о поблагодаритБ. Марко Шебек п р оф ессор
и п аралел Б н ои -
м и ровои
л итературБ Г
л и н гви сти к и
сл ави н ск и х
606
-
и збгк о в
.
Васојевићи у свијешлу ономасшике
^^итателнм
асоевичи в свете ономастики” л начал писатв несколвко деслтилетии назад. ПервоначалвнБ1е даннв1е в племени Васоевичеи о т н о с и л и с б т о л б к о на многие “заметки”. Мои профессор, др. проф. Миливое Павлович, мировое имл в ономастике, увидев желание авторов ономастического материала, настоичиво учил менл, как профессор лингвистики, как работатв над зтим произведением. Его примечанил 6 б ш и природнвши. О с н о в н б ш поученил следугашие: исследование начатв изучением гидронимии, топонимии и зтнологии западнои УкраинБд т. е. “предбалканскои прарод и н б 1” , то естБ закарпатскои “родинБ1”. Он обратил внимание на злементБ1 “мифа” (“старои B e p ri” ) и посоветовал мне как и с п о л б з о ватв богатуга литературу из зтои области. Он заметил, как Ииречек и Лубор Недерле, что “настолгцие” и “первоначалБНБ1е” СербБ1, как основнои зтноним Славлн, поселилисв в верхнем течении Лима. Зтот феномен, по его мнешио, нужро топономастически и антропономастически обвлснитБ. Все разв1сканнБ1е даннБге, др. проф. Павлович просмотрел и заметил что в Васоевичах, около Лима и лесисгах Комов, сугцествует миф и религил у Сербов. СамоотверженнБ1е инструкции дал и проф. др. Радомир Алексич. Он, словно Иосип Гам, указал на нвление христианства и на Петра Гоинковича. Антопоним Василие, которвш христианского происхожденил, растолковал следуклцим процессом: Василие - Васо (гипогористик) - Васолв Васои - Васо + ев + ич) - Васоевич. Он Напомнил что - љ > и, то еств что - и > љ (ПримерБП ВасолБ - Васои - Васои; ДраголБ - Драгои, то естБ Драгои - ДраголБ 1282), ВрулБЛ Вруи, то естБ Врул - Врулвл). -
607
-
Милош Осшојић
Важшле поученил дал и Радован Лалич, почетнвш др. МГУ им. Ломоносова. Имл Василие он свлзвшает с Василием И и Василием ИИ (976-1025). В зтом периоде, в Киеве, опрокинут “кумир” Перуну. Аналогично с зтим историческим собв1тием, на Лиме пал и Перун, а заменил его пророк Илил. Остатки етого периода: гидроним Перучица (перстиратв, битв) и Илиина Голова у Комов, которал возникла на прежнем “бовану” (“дубу”: “храст”) в честв Перуна. Болвшинство инструкции дал и проф. др Иован Вукович. Злементв1 “жертввГ (“нужно”) он находил в Трепче (Васоевичи), Трепча (Плав) и Требачка река (Левал Река). Исполвзул многие консулБтации с лингвистами, историками, зтнологами, л старалсл, возле жупанского периода “нБфнутв” в период Неманичеи, Первои и Второи Деспотовини, как и в период турецкого кастового феодализма. Как так, даншче, почти все топономастические и ономастические, л нашел в Васоевичах, работа над произведением текла со многими усилилми, сравненилми и трудно, и ответственно. Исполвзун богатуш литературу, словари и научнвш трудБ1, Л нашел фамилиш Дабетич (1285-1349) как и фамилиш Лалич (1349). Так как оба племени Васоевичи, во многих консулвтацилх, л сделал в б 1в о д , что Васоевичи, как племл, бвши знакомБ1 и в 13. И 14. веках. В “дурнв1х” Коншхах, которБ1е 6 б ш и у “старои Королевн"Б1”, естБ “соколар” С м и л б Дабетич, с б ш Лилии ( Л и л б - Лилил = “горниш цветок”: с м и л б , крин - (прим. М. О.). Его брат, с б ш сколнра Лилилна Дабижив. Так как зта фамилил сушествует в Доброи Реке, л заклшчил, вопреки неубдителвнвш авторам, что Левал Река не “Матка” Васоевичеи, и что она т о л б к о областБ Пипери с названием Лгнечарица. Позже, в период турецких нашествии, Левал Река могла бвггБ т о л б к о “убежишем” (“беженцБ1”). Мое исследование, возле многих славлнских древностеи, задержалосв ради историческои правдБ1 и на арабских, и албанских дашшх. Левал Река в Скадарском дефтере12 имеет, как скребник, т о л б к о 48 домов. Противоположно еи, в некоторвк поселках Злои Реки еств 270 домов7 Зто данное чрезвБшаиное отрицает “миф” что Левал Река “Матка племени Васоевичеи”. Исследование в ономастике Васоевича много раз опиралосв и на исторические документБ!. В Дривошком соглашении после уста1 2
Пулаху: Скадарскии дефтер 1485, Тирана, 1974, стр. 112-119 Примечание: не равно 48 домов И 270 домов в Злои Реке - пр. М . О.
-
608
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
иовленин сербско-венецианскои границм, а в свлзи с соглашением в Вучитрне (1423-1426), замечаетси следукнцее: “К северу оттуда бвша Подгорица, центр деспотов воеводв1, под которвш областв города Медуна и племен Пипери и Васоевичи. “Племл Васоевичи “, значит, к северу от Дривоста, самого важного места в скадарскои окрестности, назначенв1 как племи. Зто, в период Алтомана, наследника Подгорицвц год 1426-ои. Зто данное “нарушает” данное 1444-ого года, когда могли 6 б г г б , в архиве Дубровника упоминутвг знакомвге нападагошие караванов из побережвн. Оттуда 1444- б ш год. исторически неточен. Если к зтому прибавим егце и фамилиго Дабетич, (1285-1349) год 1444. 6 б ш 6 b i зффемернБш. Леваа Река, вввдуманнан “матка” Васоевичеи, в описанинх Марилна Б о л и ц б ц имеет 92 дома. Но, в 1614-ом году в Злои Реке, кроме некоторвгх сел, состолние такое: Цецуне - 47 домов, 100 солдат, Божиче - 80 домов, 200 солдат, Джуличе - 33 дома, 67 солдат, Слатина - 37 домов, 78 солдат, Трешнево -2 9 домов, 57 солдат, Сеоце (старшина - Оташ Николин - прим. автора) - 40 домов, 190 солдат, Трепча, централвное место верхнего и среднего Полимла имеет 72 дома и 189 солдат. Исторически правилвно: где болнше домов и солдат, тут и “матка племени”. Тут, значит, властв племени, собранил (Краштица), различнвк народшле договорБ! и соглашснин. 92 дома Левои Реки, смотрл на бои, в о и н б ц болезни (холера), голод, гибели, каторги, не могли занлтБ пространство од Н о ж и ц б 1 до ЛешницБ1 и от БеласицБ1 до Брезоевиц с Бесом на верху Проклетии. “Памлтливвге” лгоди Левои реки, в болвшинстве случаев “взлточники”, вввдвигал свое вввдуманное превосходство и ценноств, думали, может 6 б 1т б , в период “убежигца”, что Левал Река - “матка племени Васоевичеи”. Зтот факт “памлтливвгх лгодеи” и “рассказчиков” исторически неточен. В течение работвг над книгои “Васоевичи в свете ономастики”, а старалса из года в год, кроме писании стихов, рассказов, драм и романов, в рамках своих возможностеи, описатв ономастические фактБ1 на единственном пространстве области Васоевичи. Так в книге охвачешл верхнее и средне “Полимље”. Плав и Гусине обработанБ1 в книге “Миф об огне и солнце”, позтому теперв не нужно зтот ономастическии материал в н о с и т б в зту книгу. Чрезввгчаинвш оказалсн длл менл научнвш труд Митра Пешикана3. 3
Митар Пешикан: Ономатолошки прилази, IV, Српска Академија Наука и Умјетности - одељење језика и књижевности (одбор за ономастику), Бгд. 1983, стр. 195-210.
-
609
-
Милош Осшојић
Произведение “Васоевичи в свете ономастики”, толвко одна научнаи попв1тка заметитв прошлое племени, его развитие, многие зтнологические слои, мифические зпосм и многочисленнв1е назначенич значителвнои сербскои области, которал “централвнал вена” Рашки и Сербии. Л с т а р а л с л скло ии тбсл от з а п а д н и п р е ж н и х и с с л е д о в а т е л е и и п о з то м у стам новилсл и н в ш , п о то м у ч то и м атерал - о н о м а сти к а р а зл и ч н е е , чем п р е ж н и е о п и с ан и л и с т о р и и , з тн о гр а ф и и , з тн о л о ги и и т п . Л р а д , к а к и с сл ед о в а тел Б , если к т о -н и б у д Б м о л о ж е , в В а с о е в и ч а х , н а и д е т, ч т о прои звед ени е п р о д о л ж и т, д о п о л н и т и л и д аж е и с п р а ви т. Ч и т а т е л л м п р е д о с т а в л к ), из в с е х у г л о в о т м е т и т в н а у ч н у ш ц е н н о с т Б с о ч и н е н и н , к о т о р а л б уд е т в п о л в з у буд уод еи н а у ч н о и д елт е л Б н о с т и , п о т о м у ч т о топоним б1 в д о л и н е Л и м а и о к о л о К о м о в “ п е т р и ф и ц и р о в а н н Б 1е п а м л т н и к и м н о г о с т о р о н н е и д у ш и Б а л к а н а ” .
Автор
-
610
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике
Р
REFACE
U
asojevići is an united etnogeographical area. It encircles the area, according to the old com m on law, from N ožice Mt. to B jelasica Mt. and from B jelasica M t. to B rezovica church w hich have jurisdiction over B es on the top o f Prokletije Mt. M iloš Ostojić, a poet, narrator and novelist has been creating the literary w ork "Vasojevići in the light o f onom astics" for decades. Vasojevići is a big Serbian tribe w hich has lived betw een the Lim 's, the Tara's and the M orača's basin. In w ooded m ounts o f K om ovi and the green river Lim had been settled "the genuine" and "the original" Serbs w ho w ere the basic ethnonym o f S lavs.1K.Jireeek, Lubor N iderle and the others em phasized the similar statem ent. M iloš Ostojić, leaning on synchronicdiachronic analyses w ith great im agination and talent, grabbed a large num ber o f toponym s and anthroponym s from three periods. The first period belonged to "the old faith" (paganism ). The second period w as related on phenom enon o f developed feudalism ER "the N em anjić's period". The third period was connected with the first and the second D espot's state and beginners' elem ents o f Turkish caste feudalism . The old Serbs, going on B alkan from B alkan's and C arpat's "rodine" (native country) brought to the upper courses o f the river Lim and K om ovi Mt. (Kom - о го п у т o f Pelasgio's origin - com m . o f the author) their ow n language, religion, custom s and the all "entries" w hich we could find in W est U kraine, as it Lubbor N iderle interpreted, Duljebi, Volinjani (Hoćim ija), B užani and Vislani, Krivići, K ijevljani (K ujave), Slovinci, D ragovići, M azori (M azurija), Radim ići, Sm oljani and Severjani existed. The suprem e god on the Lim , m ore exactly in Vasojevići was St. Vitus Perun. H e was the god o f thunder, storm and rain. The root o f w ord "Perun" was "per", it m eant in old church Slavic language "to wash", "to beat". From that root w as hydro-electric pow er station "Perućica". W hen D ajbog", the suprem e god o f 1
Trubačov - сошш. of the author
-611
-
Милош Осшојић Serbs in the phase "interpretatio christiana" fell down from his pantheon, instead o f him , exclusively reaching a com prom ise, prophet Elias, god o f thunder and storm, cam e on his place. From there on the form er "kumir" ("oak") w e found "Ilijina Glava" (Elias' H ead) w hat refered us to the fact that H eidols (tree stump, trunk, oarlock, beam az (god-A z-A as-russian: sudar - com m . o f the author) had as "Bovan" ("B avan") elem ents o f the hum an body w ith gold, silver and weapons: with the sabers and green sword ("the sword as a sign o f the suprem e god - comm. o f the author). To Perun, D ajbog or St.Vitus w as m ade a "sacrifice" (žrtva). "The sacrifice" ("žrtva") w as "treba". It was lead out by "žrec" (populist's head - pagan's priest). From there in the L im ’s w alley w as toponym Trepča (Vasojevići - the middle Polim lje), Trepča (Plav - Stevan D ečanski acclaim ed, except the St.archangel M ihailo's D ay and St.M rata's Day, too.From there, because o f perm utation: RA A R - M artinoviće - com m . o f the author), the Trebačka R iver (Lijeva Rijeka). A big num ber o f toponym s from U kraine w e could find in the L im ’s valley. In U kraine, for exam ple, Turija (Turjansk), but in the Lim 's valley Turjak (Zagorje = Transm ontana = "across the m ountains" = "at the end" (onkraj), Turija (the area o f Jelovica Mt. and B jelasica M t.), Turjak (K om ovi M t.), Tiverci (the tribe) in R ussia, but in Vasojevići "utjes" Tivran (Tiv=the grant; D onnerstag comm. o f the author), Turjak's R iver (Lijeva R ijeka - hydronym w here the herd o f cattle w ere w atered ("turova" = "aurochs"): goats, lam e goats, sheep (in russian; "borov" = cattle = Stočica (огоп ут). W hen the C hristianity appeared, at the tim e o f Mr. Petar Gojinković, landow ners putting aw ay "the old faith" accepted "the new faith" and the Christianity becam e m ore spiritual. The personal nam es as V lastim ir, according to the postulates o f G reek and latin tribes, got the nam es "Vasilevsa" ("vasileos", "bazileos"). T hat was the w ay o f originated the C hristian nam e Vasilije. Vasilije w as patronym o fth e tribe Vasilije. Vaso w as hypocoristic from the nam e Vasilije. C reating the nom inal form - Vasojevići - flew in the follow ing process: Vasilije Vaso (hypocoristic) - Vaso + olj - Vasolj - Vasoj: lj>j+ić (ič) - Vasojevići. The similar processes could be docum ented in a large num ber o f exam ples: Vrulja - Vruja o rV ru ja -V ru lja (lj> J or J>lj). That linguistic process lasted from the end o fth e 13 th century (1282). In th at period was m entioned Mr. M ihailo Vasoljević. In the period o f Vasilije the First, probably, Perun fell from his ow n pantheon. That process w as parallel: In Kiev w as cut "DUB" (oak) = ("bovan" = "bavan") in the honor o f god Perun. Perun w as replaced by prophet Elias w ho had the sam e attributes as Perun. O f course, the replacem ent o f "the old faith" and introduction o f "the new faith" w ent on w ith difficulties. Blood w as being shed. It was the reason for verse in M orača's m onastery "Gavran hrani svetoga Iliju" ("The raven is feeding St.Elias"). If w e proceeded from the R ussian w ord "Kračun" w e w ould notice, in same Sloven nations, this w ord w as connected w ith the w ord "krt". From this root M .Tokarjev pulled not R ussian "čort " S.A.Tokarjev: Religion beliefs o f E ast -
-
612
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике Sloven people, M oscow, 1957 (1964); Serbian m ythology dictionary, Belgrade, 1970, the fallen God, "Dajbog", in the phase o f negation w as "DABA" ("Devil"). In Sloven language: "Krt" m eans - "fire". In the root o f w ord "Krt", the letter - R was syllabic, according to that fact K rt - Krat' (r>ra) w e found K rast (St' - št) = that form ed K raštica (=K raščica = K reščica).2 Christm as, at the Slaven's ancient tim es w as Kračun. It meant: the day before Christm as, too. In G alicia K račun m eant the C hristm as bread. The sim ilar m eaning w e noticed in Rom anian language (Koran). In U kraine, the area o f C arpat Mt. it w as K rečun (V.Kreščica: K ereštica). In R ussian K O R O Č U N m eant "death"^ but in Siberian dialect K A R A Č U N m eant "bad friend" (devil). As K A R A Č U N w as celebrating at the tim e o f w inter's solstice. The cult o f sun was expressive at the tim e o f w inter's solstitium . That w inter's saint was Christm as Day. In Poland, for exam ple, the sacrifice for the C hristm as D ay w as a sheep, called "katanka". In B ožiće village, w here K R A Č U N originated, there w as, from the ancient years, anthroponym KATANIĆ (Prince M ilutin K atanić, M irčeta Krivi K atanić, who w ere representatives o f the V asojevići's area and they tribute by the old law from the period o f region's developm ent, the legal regulation: "Bogu bogovina - C aru carevina") - ("God's for God - Tzar's for Tzar). T hat expression included the first part o f the book "Vasojevići in the Light o f Onom astics". The second part o f the book was connected w ith the N em anjić's period. It proved the toponym s (Budim lja: "buda" = shack=hut (сгоскегу house = (v.Vladim ir Dalj - comm. o f the author), N em anjine (the m iddle Lim ), N em anjić's road (Božiće), Prvoševina - the bew itched Prvoslav N em anjić, son o f M iroslav N em anjić. In Prvoševina we could find the sum am e Prvoslalić, D ušan's hom e site (=Tzar's hom e site - Konjuhe, K ralje was a rest hom e o f the king Stevan Prvovjenčani (king as a title originates from the nam e K arlo the G reat, but from the Duke Kocelj, from Panonia, perfective verb "nakoceljiti se". One o f the toponym s - Toljen led us to the son o f M iroslav N em anjić (Lijeva Rijeka); and Bacin Do (M ašte) originated from "BAČA" or " b a t", w hat referred us to "boljar" or "bogotir" ("Bogotir" was an old B ulgarian w ord - com m . o f the author). It could be the Avars came in the valley o f Lim , at the period o f the first or the second Avar's kakanat, the Avars (Obri - Obrov) as B ulgarians. Avar's w ord w as "župan". (Reference: in the pronunciation we hear, instead o f "župan", the w ord "špan", "žapan", "džupan"). From there near Đ urđevi Stupovi m onastery w e had the G reat and the L ittle "župan" a head o f o f tribal state. On the Lim 's coast, near the O bra river (Ibar-Iber) there are Saramats. They w ere "Saram eti" in Poland. in the valley o f him we found the hydronym "Serm etski potok". N ear o fth a t hydronym w as "M urina" and in the A sian Skitia w as. Ву the w ords o f explorers, the tribe "M urini". Т о р о п у т Plav came from the Indo-European "klon" or "klen" w hat m eans, "to swim". In апу case "klou" or "kleu" w as connected w ith the river 2
H.Mihail: Nakres slovanskeho bajeslovi, Prague, 1891; P.Ž.Petrović: SMR, Bgd, 1970, page 270. The same author: Krsno ime, 1970, page 175. Isn't the same 48 houses in comparison with 270 houses in Zla Rijeka - comm. of M.O.
-
613
-
Милош Осшојић basins. The river basin in Poland, w hich form ed the Visla, w as called "Duklja". Obviously, in the root o f that hydrology area w as "klou" or "kleu". В у analogy o f that exam ple in the river basin o f the Zeta and the M orača w as "Duklja", but m ore on the south w as P iavnica (plavati = Plavnica. D uklja, by that entry could be "Slivnica or Plavnica". I f we research further w e can find better etym ology translations. A t the tim e o f N em anjić's, at the end o f 13th and 14th century. Ву anthropology m eaning, w e could find for people o f authority: N am e, father's nam e or region's nam e (village) and surname. From 1285-1349 (surnam e Dabetić). It was, by historically m eaning, the first Vasojević’s surnam e. That surnam e came from D ajbog - D abiživ = Dabo (+et) - Dabetić. In K onjusi village near Kom ovi Mt. (D obra R ijeka) w ere som e falconers. One o f them w as L iljan (Ljiljan = "lily" = Cm ilj). H e w as "falconer" from 1285 to 1315.>From 1315 to 1349 falconerw as Smilj D abetić, but his brother Dabiživ, a son o f Liljan, w as "enohiar" to 1362 уеаг as the king's w ine servant". To that old surnam es, in the area o f K onjusi (Dobra R ijeka) - Trepča - (Plav) - G rnčar (Gusinje), belonged the surnam e Lalić, the tribe w hich had tw o "falconers": Радославп Дебролаликв and Радославв
ЛгобБлаликБ.3 From that w as clear "native country" o f V asojevići tribe was Dobra Rijeka, Trepča - (Plav) - G rnčar (Gusinje). A s the surnam es D abetić and Lalić from the thirteenth to fourteenth century (1285-1349), Vasojevići tribe was the tribe w hich existed from 13th to 14th сепШгу. >From there Lijeva R ijeka couldn't be the native country" o f Vasojevići tribe. Except o f "jagnjad" (lam bs), the summ er pasture w as L ijeva R ijeka = sum m er pasture = "brava" (R ussian word "borov"). In Skadar's register L ijeva R ijeka belonged to Piperi tribe. It had the status o f a state. In L ijeva R ijeka w ere 48 houses. B ut in som e settlem ents (villages) o f D obra R ijeka - Z la R ijeka w ere 270 houses (K onjusi, Cecune, Đulići, Prvoševina,4 A ndželati, Podi, Božiće, Seoce, G ludi (K ralje - Paranosjenica), Slatina, T rešnjevo.5 There w as a big disproportion betw een D obra R ijeka and Lijeva R ijeka w hen w e com pared 48 and 270 houses. A lthough, L ijeva R ijeka wasn't 3
4 5
(Mon.Serb 61 (Dečani's offieial document with a gold seal 20-21); Herald of literature 15, 297 (official document with a gold seal of Stevan Dušan); Herald of literature, book 15. 299; v.Miloje Milojević; Dečani's official document with a gold seal, GSUD, 1880,3, page 43-45; v .Đ.Daničić: Dictionary, under's (Smilj Dabetić, who was a falconer, when Dobra Rijeka and bewitched Konjusi which were the part of the state which belonged to "the old Ones” (Non.Serb.96,1330); v.PavIe Ivić and Milica Grković; Dečani's official document with a gold seal (D.H 1,67, DHII, 113 (Surname: Lalić-comm. oftheauthor) 132,DHIII, 236,237,238,240,241,242-243, DHIII, 196, Novi Sad and 976 (Institute of linguistics). Mitar Pešikan: Onomastics' contributors, IV, Serbian Academy of Science and Art -Department of language and literature (Onomastics' board), Bgd, 1983, page 195-210. Bojoviće doesn't exist in the register (comm.of the author) S.PuIahu: Skadar's defter 1485, Tirana, 1974, page 112-119 (In the composition of these villages is Zabrđe - comm. of the author 19 houses, page 113) -
614
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике Vasojevići's region, we could not accept the fact: L ijeva R ijeka was "the native country" o f Vasojevići tribe L ijeva R ijeka w as "refuge". In D rivosta's agreem ent, after the determ ination o f the Serbian - Venice's border and in the agreem ent about the determ ination o f borders betw een Serbian and Venice people (1423-1426) in Vučitrn was written: "To the north from there was Podgorica, headquarter o f D espot's duke, w hat w as the area o f M edim city and the region o f tw o tribes: Piperi and Vasojevići". The V asojevići tribe was m entioned in the north o f D rivošt, the m ost im portant place in Skadar's surroundings - D rivost's border was secured by fortifies: trenches, border guards, graves, traces with cuts in the bark. From that border, in Podgorica, o f the tim e o f Altom an, the regent o f Podgorica where w ere the tribes: Vasojevići and Piperi. The уеаг 1444, when in D ubrovnik's archive w ere m entioned interceptors o f caravans, w as the controversial уеаг. The tribe w as m entioned in 1426, form ing o f tribe and form ing o f the surnam es by father, village, region in addition to the first name. It proved the sum am e D abetić (1285-1349) as the surnam e L alić in the area o f D obra R ijeka - Trepča (Plav) - G rnčar (Gusinje). A n data you could find in ехplorers' docum ents6. In 1614 уеаг, in the opuses o f M arijana Bolica, opposite o f Lijeva Rijeka, Zla R ijeka had: C ecune - 47 houses and 100 soldiers, B ožiće 80 houses and 200 soldiers, Đ uliće 33 houses and 67 houses and 67 soldiers, Slatina 37 houses and 78 soldiers, Trešnjevo 29 houses and 57 soldiers. The m iddle village o f the upper and m iddle valley o f the Lim w as Trepča. There w ere 72 houses and 189 soldiers. Only Seoce7 village had 40 houses and 190 soldiers8. It w as obviously, w here was the largest num ber o f houses and soldiers there was the center o f the region, w here w ere the m eetings and so on. It m eant, Lijeva Rijeka, by these entries was the sam e as the w hole area o f Lijeva Rijeka. B ecause o f there perm anent conflicts, wars, engaging in warfare, revenges, diseases: cholera, w him per and so on in 90's, the houses w ere not in condition to cover the area from N ožice Mt. to B jelasica Mt. and from Lješnica to Brezojevica w ith Prokletije Mt. "Vasojevići in the light o f Onom astics" is rarely onom astics book. This book includes the upper and the m iddle Lim 's valley: hydronym s, oronym s, anthroponym s, ktetiks, toponym s o f Theo. front’s inheritance, oikonym s and so on. Etym ology analysis o f Vasojevići's region shows a lot o f stratifications. That stratification’s using the know ledge o f Entrum and Satem 's Pangnage, O stojić ехplained im aginative and scientifically. B ecause o f that, this is academ ic and scientifically literary work, honorable literary work. Dr. Zoran Đorđević, full profesor, Faculty of Philosophy in Niš.
____________________________ 6 7 8
K.Jireček: History of Serbs, book 1,1952, Bgd, page 370; sec K.Jireček: History of Serbs, II, Bgd, 1952, page 322; sec additional: Acta Arhivi Veneti II, "01-212, 241-257,260-269, Ljubić, VIII, 248-253, IX, 7-17, sec instructions for Venice's delegate: Acta II, 223-238). Chief - Otaš Nikolin - сошш. of the author. In this view didn’t include the villages: Konjusi, Kraje and some often settlements comm. of the author.
-
615
-
Милош Осшојић
НЕ LITERARY WOIHC OF SCIENTIFIC VALIDITY
M
iloš Ostojić, by vocation a poet, narrator, w riter o f dram as, novels, essays, literary critics and new spaper reports, he had no equal in journalism . A few decades earlier: from note to note, he w as taken in a difficult m atter onom astics - for that he needed time, know ledge and scientific inspiration. His ow n creative energy: pow erful, m any-sided, relied on the history o f parallel languages, on diachron and synchrony, chose by recom m endations o f the w orld's onom astics authorities in the literary w ork - "Vasojevići in the Light o f Onom astics". This m atter, none did before him. M .O stojić tried that every his thought could persist, in апу case and in the highest level o f "the strict scientific criticism ". I had honor to read this onom astics' literary w ork w ithout a rest. This litегагу work, w ith the inform ation, translations influenced very edifying. It enriched m e w ith know ledge, scientific entireties, past, B alkan's m any-sided civilizations. In a large num ber o f toponym s, ktetiks, ojkonym s, theofron entries, thanking to the author, I could recognized the B alkan's soul. It w as a m atter o f m any stratification. That w ere the elem ents o f B yzantinum culture, Barbarians (Pelasgio, A sian-E uropean Skits, Sarmats, Serbs). It should be interesting to m ention, w hom the author got through in scientific the conclusions o f Šafarik, Siprian Rober, Surovjecki, M iloš M ilojević, Porfirogenit, K ristian Etgen, G .H .K rajsih N estpra K ievski, M ojsije H orenski, Valter Vista, A pendini, Halkondil, Cvijić, Srejović and the others. There w as no doubt, V asojevići in essence, an old Serbian tribe, by the rules o f G reek - Latin rulers descended their surnam es from the Greek w ord "Bazileus" w hich indicated the ruler or the king. M .O stojić, the region o f Vasojevići understood as an опух. The region as w e read in this book, belonged to the three courses o f a river. The biggest course as a central vein o f the "original" and "genuine" Serbs w ho w ere the essential ethnonym o f Slavens, w as the L im 's river basin. In that "river basin" was kept "the old faith", m yth and religion o f Serbs. O stojić w as, in regard o f parallel evidences, lexicon and the other elem ents: idols, gods, conflicts betw een Pagans and Chris-
-
616
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике tians, perceived and adapted the old civilizations and by parallel studies cam e to a conclusion: the Lim, surrounding o f K om ovi M t.w as G erm ine Serbian core. This poet upon the Lim , m ore exactly "Voždimir upon the Lim " perceived in toponom astics: Avars, B ulgarians, N em anjić's epoch, the first and the second Despot's state. All the epochs w ere released on toponym s, oronym s, hydronym s, toponym s and ktetiks. A ll his analyses w ere convincing, scientific and parallel interpreted. >From there a lot o f entireties o f this literary w ork w e found the fulcrum s in the language, Sanskrit, A rm enian, R ussian, B elorussian, Ukrainian, Czechs, Polish, Lusatian, Greek, Latin, G erm an et. Ostojić, o f course, didn't exclude Hungarian, Rom anian, V lachy A lbanian language. A big part o f interpretations veiled on Am i Bue, Han, Hekard. Language's "puzzles" w ere solved using a large num ber o f dictionaries w hich w ere w ritten by: Đ .D aničić, M iklošić, V ladim ir Dalj, Belić, Elezović, Petar Skok, Jireček and L ub o rN id erle as the dictionaries written by Ivšić and R adoslav Bošković. A serious explorer as O stojić m ade always a serious literary work. "Vasojevići in the light o f onom astics" was an example, how w e had to leam , ехcept o f linguistic and history, ethnology and ethnogeography, too. To Mr. Ostojić no one o f scientific disciplines w as unknown, including sym bolic. H e associates everything in his own "sym biosis" w hich was in good order in the process o f scientific studies and conclusions only. The science o f onom astics in M ontenegro got a valid literary w ork which w ould influence edifying by its way o f processing, different accesses to all who w anted w ork on onom astics. M r O stojić succeeded to discover a large num ber o f "petrified m onum ents" in the Vasojevići's region and for that fact, in the nam e o f science, we should thank him as "the arsenal o f know ledge". Marko Sebek, University professor o f the World's literature and Comparative Linguistics o f the Slav's language.
-
617
-
Милош Осшојић
О ТНЕ READERS
I
've started to w rite "Vasojevići in the light o f O nom astics" a few decades earlier.
B eginners' data about Vasojevići tribe w as brought down on a large num ber o f "notes". М у professor, D r.Prof.M ilivoje Pavlović, w orld's authority in onom astics, no ticed the will o f collectors in onom astics, taught m e as a professor o f linguistics how to w ork on this literary work. His com m ents w ere fertile. The elem entary festoons were: R.esearches ought to start by studying o f hydronym s, toponym s and ethnology o f Ukraine, the old B alkan's hom eland, m ore exactly K arpat's "rodine" (native countiy). He paid attention to elem ents o f "myth" ("the old faith") and he referred me to the literature o f that field. H e m entioned, as Jireček and L u b o rN id erle that Sorm er Serbs as the elem entary ethnonym o f Slovenes, w ere settled in the upper course o f the Lim. In his opinion, that phenom enon w e ought to explain in order to toponym s and antroponym s. A ll invented data, Dr. Prof.Pavlović exam ined and he m entioned the m yth and religion o f Serbs w as saved in the region o f the Lim and K om ovi Mt. D r.Prof.R adom ir A leksić gave the generous aid. H e was, as Josip Ham called attention to the beginning o f C hristianity and to M r.Petar Gojinković. A ntroponym Vasilije w hich had C hristianity origin w ere explained by this process: Vasilije-Vaso (hypocoristic) - Vasolj Vasoj - Vasoj+ev+ič (ić) - Vasojević. He noticed: lj>j and-j>lj (eg.Vasolj-Vasoj: Vasoj-Vasolj; D ragolj-D ragoj, D ragoj-D ragolj (1282), Vrulja - Vruj, Vruja-Vrulja). A nd M r.Radovan Salić, a recipient o f honorary doctorate in Lom onosov - M oscow had som e notes. The nam e - Vasilije w as connected to Vasilije the First and Vasilije the Second (976-1025). In that period, in K iev w as cut "kumir" (idol) to god Perun. В у analogy o f that historically event upon the Lim , Perun fell and prophet Elias confused him , reaching a com prom ise. R em nants o f that period w ere hydronym Perućica ("per"="to w ash", "to beat") and Ilijina Glava (Elias' H ead) near K om ovi M t. w hich originated on ancient "bovan" (oak) in honor o f god Perun.
-
618
-
Васојевићи у свијешлу ономасшике Dr.Prof.Jovan Vuković gave а lot o f recom m endations. The elem ents o f "sacrifice" ("TREBA ") he found in Trepča (Vasojevići), Trepča (Plav) and Trebačka Rijeka (Lijeva Rijeka). Leaned on a large num ber o f consultations with linguists, historians, ethnologists and historygraphists, except the period o f tribal state, I w ent trough the period o f N em anjić's state, the first and the second rank o f despot and the period o f caste feudalism . As the data were, exclusively, toponom astics and anthroponom astics, all found in the region o f Vasojevići. W orking on this literary work w ent on w ith difficulties, com parisons. U sing the literature, dictionaries and studies, I found the surnam e D abetić (1285-1349), as the surnam e Lalić (1349). As the both tribes w ere Vasojevići, w ith the consultations. I concluded with feeling o f contidence: Vasojevići as a tribe was famous in the 13th and the 14th century. In "bewitched" K onjusi village w hich was in the period o f "the old Queen", the falconer Smilj Dabetić appeared, he was a son o f Liljan (ljilj - Liljan + "lily" com m . ofM .O .). His bio ther, a son o f falconer liljan was Dabiživ, too. As we found this surnam e in D obra Rijeka, I concluded, in spite o f people with m em ories that Lijeva R ijeka w asn't "native country" o f Vasojevići but only a part o f Piperi area nam ed Jagnječarica. Later, at the tim e o f Turkish congress, Lijeva R ijeka conld be "zbjeg", "zbježište" ("refuge") only. М у researches in addition to a lot o f Slaven's old data, because o f his historically truth - detained on Arabi c and A lbanian's data. Lijeva Rijeka, in Skadar's defter1 had, as an estate, 48 houses only. O pposite o f L ijeva Rijeka, in some settlem ents o f Zla Rijeka were 270 houses2. The researches abont Vasojevići's onom astics w ere leaned on historically docum ents so many times. In D rivošta's agreem ent afterth e determ ination o f Serbian - Venice's border as a part o f agocem ent in Vučitm (1423-1426) w e m entioned: "To the forth from there was Podgorica, residence o f D espot's duke, who was m aster o f M edun town, Piperi and Vasojevići tribe d.Vasojevići tribe, northem from Drivost, the m ost im portant place in Skadar's area was nam ed as a tribe. It was, in the period o f Altom an, successor o f Podgorica in 1426. This date interfered w ith 1444 уеаг, w hen some interceptors o f caravans w ere m entioned in Dubrovnik's archive. From there, in the view o f history, the уеаг 1444 w as untenable. If w e added the surname Dabetić (1285-1349) the уеаг 1444 w ould be epherm al. L ijeva Rijeka, divested "native country" o f Vasojevići tribe, in the opuses by M arijana Bolica had 91 honses. But, in 1614 уеаг in Z la Rijeka, except o f som e villages, the situation was: Cecune - 47 houses and 100 soldiers, B ožiće 80 houses and 200 soldiers, Đuliće - 33 houses, and 67 soldiers, Slatina - 37 houses and 78 soldiers, Trešnjevo - 29 houses and 57 soldiers, Seoce (Notice: ch ief - Otaš N ikolin) - 40 houses and 190 soldiers, Trepča, the m iddle place o f the 1 2
S. Pulahu: Skadarski defter, 1485, Tirana, 1974, str. 112-119. Isn't the same 48 honses in comparison with 270 honses in Zla Rijeka - comm.of M.O.
-
619
-
Милош Осшојић upper and m iddle Polim lje, 72 houses and 189 soldiers. Ву historically facts, correctly w ould be: w here w are m ore houses and soldiers, the re w as "home o f tribe". In the direction o f that there were: A uthority o f tribe, parchm ent (Kraštica), national conferences and agreem ents. N inety-nine houses o f Lijeva R ijeka in consideration o f w ars, diseases (cholera), hunger, deaths, slavery, couldn't оссиру the area from N ožice to Lješnica and from L ješnica to B jelasica and the peak B es on the top o f Prokletije M t. The old people from L ijeva Rijeka, m ostly the "m ythom en" hanging up their pow er and value thought, probably at the tim e o f "zbjeg" (refuge) that Lijeva R ijeka was "native country ofV asojevići tribe". That statem ent o fth ese old people and storytellers was incorrect. D uring the w ork o f this book "Vasojevići in the light o f onom astics" I tried from уеаг to уеаг, besides the w riting o f songs, stories, dram as and novels to describe onom astics' facts in the united area o f Vasojevići. So in the book was included the upper and the m iddle Polim lje. Plav and G usinje w ere w orked in the book "M yth o f Fore and Sun", so that m aterial w asn't brought in this book. A great part o f M itar P ešikan's3 study was useful for m y literary w ork. The literary w ork "Vasojevići in the L ight o f O nom astics" is only a scientific attem pt to m ake a survey o f tribe's past: its developm ent, a lot o f ethnology stratification, m yth's exposes and m any entries o f the im portant Serbian region, w hich is the "central vein" o f R aška and Serbia. I tried to avoid the traps: the w ork o f earlier explorers and in that view I was different o f them because the m atter onom astics w as different o f the earlier historically, ethno-geography and ethnology descriptions and so on. It pleased m e, as an explorer, if som eone, younger from Vasojevići tribe, w ould continue this literary w ork and m ade it m uch better. I left it to the readers to estim ate the scientific validity o f this w ork, w hich w ould be useful for the scientific activity in the future, because the toponym s in the valley o f the Lim and surrounding o f K om ovi Mt. w ere "petrified m onum ents" o f the Balkan's m ulti-side soul. Author
3
Mitar Pe{ikan: Onomastics' contributoons, IV, Serbian Academy of Science and Art Department of language and literature (Onomastics' board), Bgd, 1983, page 195-210. -
620
-
Васојевићи у свијешлу ономасишке
Милош ОСТОЈИЋ
М члош О ст ојић]е рођен у К утим а (А ндријевица) 1927.године. Вишу реалну гимназију заврш ио је у Б еранам а, Вишу педагош ку у Београду. С тудирао је н а Ф илозоф ском факултету у Б еограду југословенску књ иж евност и српскохрватски језик. У гимнмазији, као ђак, почео је д а пиш е пјесме и мале књ иж евне кри ти ке („Д р ам а као основа анегдоте у књ иж евности Ц рн е Г оре”). С арађивао је у бројним листовим а и часописим а у Југославији („О младински покрет”, „П обједа”, „П росвјетни р ад ”, „ Н И Н ”, „Б о р б а”, „Јединство”, „С л о б о да” , „П росвјетна ријеч” , „П оли ти ка” , „С тварањ е”, „С трем љ ењ а”, „М остови ” , „Т о ко ви ”, „О гледи”, „С п оне”. Заступљ ен је у ан толо- гијама: „О д П ар н аса д о катедре”, „Р одољ убива поезија Југославије”, „П јесници М етохије” , „Ц рногорски пјесници о возови м а” , А нтологија црногорске поезије (француски језик), „С весловенски гласн и к”. Заступљ ен је у К њ ижевним зборницим а Југославије, као и зборнику културе Ц рн е Горе и „К о
-621
-
Милош Осшојић је ко у Југославији”. Више зб о р н и ка и публикација објављ ивали су њ егове пјесме, осврте, есеје и студије. О бјављ ене књ иге поезије: „С рп вјетрова” (књ иж евни клуб Беране), „Н еподијељ ено небо” (Б агдала, К руш евац), „И зви ри ” (К оле Н икш ић), „М оре избацује м ртве” (П оези ја са Г ол ог о то ка „С тупови", А ндријевица), „А лександар Н евски слава В асојевића" („С тупови", А ндријевица), „В ож дим ир са Л им а" („С тупови", А ндријевица), „М етохија" (С тудентски савез Југославије, П ри ш ти н а), „М етохија" (П убликум , А ндријевица), „М етохија" (Јединство, П росвјетн а ријеч, Р ад и о- Т и тоград , Р ад иоП риш тин а), „М етохија" (С трем љ ењ а, П ри ш ти н а), „Развеж и устим а усуд" (М Р З П љ евља). П роза: „Г орови то гн ијезд о” (П риповијетке, Г раф оп ри нт, П ри ш ти н а, „Зелени Л и м ” (ром ан, п р ва књ ига, Л ибертас, Бијело П ољ е), „М и т о огњ у и сунцу” (Л ибертас, Бијело П ољ е), „Распуће у Г лођији” (издавач: У ниверзитет у П риш тини, П ри ш ти н а). Д р ам а „В ојвода М и љ ан ” је, поред једночинки, п рво њ егово драм ско дјело. Д р ам а је учествовала н а К онкурсу за н ац ион алн у д рам у Ц рн е Г оре (1981) под ш иф ром „К о м о в и ”. С воја књ иж евна остварењ а, а уједно и научна, об јављ ивао је у ЈА ЗУ и Ц А Н У . П реко 100 студија из оном астике („Васојевићи у свијетлу оном асти ке” објавио је у „С л об оди ”, н а Р адио Б еране и слично). •, П ри п рем љ ено за ш тампу: „Д ечан ска хрисовуљ а” (горњ и то к Л и м а), С поменик п опа Д р аго љ а (13441349), „Р епортаж е са Л и м а” (објављ ене), Записи и п ортрети са Л и м а (објављ ени по листовим а). Слиједе, нове књ иге поезије и прозе. М илош О стојић п рип ад а првој генерацији младих послератних пјесника. П оезија је б о гата лексиком , словенском м итологијом , езоповским јези ком , п ар аб ол ам а, сатиром , отпором . Он н астављ а нит великих пјесника са Л има: Зоговића, Л ал и ћ а, К ости ћа, Веш овића, П ревођен је на руски, бугарски, бјелоруски, украјински, чеш ки, пољ ски, словачки, македонски и ф ранцуски језик.
-
622
-
Д О Н А Т О Р И и здањ а
- В асојеви ћи у сви јетл у он ом асти к е
Скупштина општине Беране Скупштина општинње Андријевица Фабрика папира „Беранка“ - Беране Душко - Драган -Баћо - Бојовић Мило Ћурашковић - Београд Синиша Јеврић ,,Oscar“ - Беране Комунално предузеће - Беране Хотелско предузеће - Беране Боро Обадовић - Беране Електрохемијска школа - Беране Основна школа - Лубнице (Беране) Беранска банка а.д. - Беране „Микели Спортива“ - Беране Момо Пешић - Беране Дујо Губеринић - Беране Бато Ћуришић „Национал“ - Беране Горан Нишавић - Јагодина Славко Мићовић „Камел“ - Беране Вук Нововић комисион „Вук“ - Беране Саша Матовић - Беране Ресторан „Премијер“ - Андријевица Црвени крст - Беране Мишо Дабетић ауто школа ,,Victoria“ Мирсад Ђукић „Флорида“ - Беране Небојша и Стешко „Лагуна“ - Беране брат Зоран Б.Ш. - Подгорица кћерка Ангелина - Стокхолм син Радуле - Београд син Небојша - Београд син Срђа - Беране Центар за социјални рад Продавница "Зрно" - Бубања Видак Јукић - Андријевица Комунално предузеће Андријевица
-
623
-
Драгим покровитељима неизмјерно хвала зато што је књига угледала свјетлост дана: јер мој отац је већ дуже вријеме прескочен, нису дозвољавали да објављује књиГеЈер није биорежимски писац. Надам се да ће се и њеГова оставштина објавити.
срдачно: Срђа М. Остојић, професор
CIP - Катологизација у публикацији Централна народна библиотека Републике Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, Цетиње 808.61/.62-311/-313(497.16)
ОСТОЈИЋ, Милош Васојевићи у свијетлу ономастике / Милош Остојић. - Беране : Ступови, 2001 (Ужице : Графичар). - 624 стр.; 24 цм. - (Едиција Ономастика) Тираж 500. - Предговор / Зоран Ђорђевић: стр. 9. - Дјело научне вриједности / Марко Шебек: стр. 15. - Читаоцима: стр. 17. - Предисловие: стр. 599. Произведение научнои ценности: стр. 605. - Читателим: стр. 607. - Preface: стр. 611. - The Шегагу work o f scientific validity: стр. 616. - To the Readers: стр. 618. - Биљешка о М. Остојићу: стр. 621-622. П.к.:а) Ономастика - Васојевићи
-
624
-
