БЕЛЕШКА О МЕНИ

Сводећи ових дана резултате своје професионалне каријере понекад себи у шали кажем како су моја највећа академска достигнућа што сам се уопште изборила да предајем Енглеску књижевност на универзитету из неповољне животне позиције, што сам својим радом омогућила млађима да се пробију у академске кругове и да се баве научним и уметничким радом, а на првом месту што заокружујем свој професионални пут очуваних физичких и интелектуалних способности, припремљена да своје најбоље књиге и чланке тек напишем. Има у тој шали, наравно, и истине. Неуобичајени професионални пут који сам изабрала омогућио ми је и да изаберем посебне људе са којима сам радила, и са којима још увек радим и водим професионалне и личне дијалоге. Од старијих који су ме усмеравали у струци издвајам Љиљану Богоеву Седлар, Кристофера Нориса (Christopher Norris) и Наоко Јаги (Naoko Yagi). Од млађих које сам ја усмеравала Петра Пенду, Татјану Бијелић, Светлану Митић, са Универзитета у Бањалуци, Свјетлану Огњеновић, са Универзитета у Источном Сарајеву, као и колегинице са Универзитета Алфа у Београду. Не заборављам ни свој претходни преводилачки рад, као ни посао предавача eнглеског језика струке јер је и у том периоду урађен значајан посао, и из тих времена остала колегијална пријатељства која још трају. Током мога рада на Катедри у Крагујевцу развили су се богати наставни програми од којих сам ја многе осмислила. На првом месту су ми били важни они из моје најуже струке, драме: Савремене теорије драме на докторским студијама, Савремена англо-америчка драма и Трагедија у доба Шекспира на мастер студијама, као и Шекспир и Харолд Пинтер на основним студијама. Да споменем и друге које сам силом прилика такође увела, уобличила и предавала како би их касније предала млађим колегама: Староенглеска књижевност, Енглеска ренесансна књижевност, Увод у америчке студије, Савремена америчка књижевност, Канадска књижевност и култура, Амерички роман XX века, Т. С. Елиот, Постколонијална књижевност и култура. Истовремено су се образовали млађи наставници међу којима су и моји бивши студенти и/ или асистенти Биљана Влашковић Илић и Јована Павићевић, а ускоро и Александар Радовановић и Тијана Матовић. Да споменем и сарадњу са колегом Томиславом Павловићем, незаменљивим саговорником, као и остало троје колега са линије књижевности Николу Бубању, Јасмину Теодоровић и Марију Лојаницу. Катедра за англистику у Крагујевцу, дакле, у овом тренутку има седам наставника eнглеске књижевности а до пре десетак година било нас је само двоје, Александар Недељковић и ја. Нагомилана литература, подаци, анализе, прикупљенa на водећим светским институцијама и у њиховим библиотекама, на УниверLipar / Journal for Literature, Language, Art and Culture / Year XVIII / Volume 63

9



зитету Илиноис, Урбана-Шампањ (Urbana-Champaign) на Универзитету Харвард чија ми је летња школа о драми много значила, у Берлину, а пре свега у Британској библиотеци у Лондону (The British Library), тек чека да буде у потпуности истражена (а горе наведени разлози делимично објашњавају зашто), као и сакупљени разговори и преписке са људима значајним у светским размерама, између којих издвајам Херберта Блауа (Herbert Blau) и Ерику Фишер-Лихте (Erika Fischer-Lichte). На првом месту, ипак, истичем Харолда Пинтера (Harold Pinter) који је био и остао центар мог свестраног ангажовања у настави, науци и активизму. Писање књиге о њему, које сам давно започела, одложила сам за растерећеније дане јер се ради о материјалу и (са)знањима који се опиру површним бављењима какво намеће давање предности настави. Шалу на страну, доста је и написано и објављено, можда и превише под притиском захтева професије о чему сведочи CV са листом референци. За мене је увек и на првом месту било важно да верујем у оно шта пишем, и да је тема о којој пишем и говорим релевантна. Издвајам публикације које сматрам знaчајнијим јер сам у њих уложила највише рада и јер су имале највише одјека у академским и читалачким круговима, те их наводим хронолошким редом како су настале. Превођење књиге Против струје (Against the Current) оксфордског професора и историчара идеја Исаије Берлина било је не само језички већ и културолошки подухват подржан од самог аутора који се одрекао плаћања ауторских права, и у личној преписци захвалио на труду да се књига објави у времену које је било тешко за књигу. Књигу су промовисале личности попут Николе Милошевића, Богдана Мрвоша, Душана Пајина и Ненада Даковића. Књига Драма у доба ироније је у своје време била авангарда јер се међу првима подухватила проучавања деконструкције и постмодерне теорије у драми због чега је постала нека врста буквара и привукла пажњу и стваралаца из области позоришта. О томе сведочи подршка Гојка Божовића, надахнути поговор Вељка Радовића, похвале професорке ФДУ и глумице Гордане Марић која је књигу користила у припреми својих представа, и професорке и критичарке Драгане Бошковић која је, по сопственим речима, књигу прочитала безброј пута и исподвлачила је од корица до корица. Истичем три чланка у домаћим часописима у којима су остварене значајне синтезе дотадашњих истраживања и трасиран пут за будућа: „Антропологија и теорија драме” (Етно-антрополошки проблеми), „Семјуел Бекет, Харолд Пинтер и поетика онтолошке несигурности” и „Кратка историја једног утицаја: ирска веза Харолда Пинтера” (Зборник Матице српске за књижевност и језик). Чланке објављење у иностранству код истакнутих академских издавача: “The Dumb Waiter – Realism and Metaphor” (Rodopi); “The Child as Other in Shakespeare’s Plays” (De Gruyter); “Trauma and the Tragic in The Hairy Ape and All God’s Chillun Got Wings” (The Pennsylvania State University Press). Као посебне подухвате наглашавам Highlights in AngloAmerican Drama: Viewpoints from South-East Europe (Cambridge Scholars 10

Липар / Часопис за књижевност, језик, уметност и културу / Година XVIII / Број 63

Publishing) због сарадње са Весном Братић са Универзитета Црне Горе и осталим колегама широм бивше Југославије; и Харолд Пинтер: Нови светски поредак (Архипелаг) као заједнички рад са Јованом Павићевић и студентима из Крагујевца.

Морам споменути и серију предавања током 2016. године под општим називом „Како смо се одужили Вилијаму Шекспиру“ са колегама Зорицом Бечановић Николић, Јованом Павићевић, Никитом Миливојевићем и Драганом Стефановић и младим ентузијастима из Горњег Милановца. Већи степен испуњења као и радост и узбуђење пружиле су ми само свечаности поводом доделе почасног доктората Харолду Пинтеру у Крагујевцу 2008. године, које су представљале интердисциплинарни и мултимедијални догађај у којем су учествовали наставници и студенти сва три одсека Филололошко-уметничког факултета. Проф. др Радмила Настић Мај 2017.

Са ректором проф. др Милошем Ђураном, Ректорским колегијумом и проф. др Љиљаном Богоевом Седлар на церемонији доделе почасног доктората Универзитета у Крагујевцу Харолду Пинтеру, 6. јуна 2008 With the President of the University in Kragujevac Prof. dr. Miloš Đuran, Board of Vice Presidents, and Prof.dr.Ljiljana Bogoeva Sedlar during the ceremony of honorary degree award to Harold Pinter, June 6, 2008 Lipar / Journal for Literature, Language, Art and Culture / Year XVIII / Volume 63

11